MALANOVOGRKAGRAMATIKA

I

II

ARISTOTELOVUNIVERZITETUTESALONIKI

INSTITUTZANOVOGRKESTUDIJEFondacijaManolisaTrijandafilidisa

ManolisA.Trijandafilidis

MALANOVOGRKA GRAMATIKA Preveoipriredio ZoranMuti

T E S A L O N I K A 1995 III

Naslovoriginala: ., 1:1949 2():1975 ISBN960231074X 1995, 54006,FAX(031)202388 PrintedinGreece IV

UVOD INSTITUTAZANOVOGRKESTUDIJE Institut za novogrke studije, u okviru svojih izdanja namenjenih uenju novogrkogjezikazastrance,predvideojenizprevodaMalenovogrkegramatike Manolisa Trijandafilidisa na razliite jezike. Mala gramatika je saeta verzija Novogrkegramatikenarodnogjezika,kojujesastavilaKomisija,aprviputobjavila Organizacija za izdavanje kolskih knjiga () 1941. godine. Ova knjiga se koristi u grkom javnom obrazovanju, u skraenoj verziji i sa izvesnim izmenama. Sve ove izmene (od kojih je najznaajnija reforma u obeleavanju akcenta)imalesuseuviduprilikomprevoenja. Prevodovegramatikenarazliitestranejezikevegodinamapredstavlja predmet interesovanja na polju uenja grkog kao drugog jezika. Institut je objavionjenprevodnafrancuskijezik(kojisuobaviliFernandoDuisitiOctave Merlier, prvoizdanje 1975,drugo ispravljenoizdanje1994)i napanski(Carlos R.Mndez,1984).Vesuspremnizaizdavanjeiuskoroesepojavitiprevodina albanski(DorijaKirijazija),bugarski(ElineMitropulu),engleski(JohnaBurkea), gruzijski (Zaze Hintibidzea), katalonski, nemaki (Marije Bogdanu), poljski (Irene Szelagiewicz), rumunski (Andreasa Radosa), ruski (Eline Mitropulu) i talijanski(MarijeCaracausi). Srpski prevod Institut je poverio Zoranu Mutiu. Pre nego to je tekst predat u tampariju, tekst je proitala Marija Kokoli sa Instituta za novogrke studijeuTesaloniki.Prirodno,konanaodgovornostleinaprevodiocu.

V

VI

AUTOROVABELEKA Novogrkagramatika(demotike),redigovananainicijativuMinistarstva za obrazovanje,kojuje1941. objavila Organizacijaza izdavanjekolskih knjiga, bila je iz nunih razloga duga i detaljna. Zbog toga je bilo neophodno, kako je naglaeno u Predgovoru, da se objavi njena saeta varijanta, koja bi dopunski odgovaralajednostavnijojupotrebi.Namenanijebiladasegramatikaraenaza potrebe Ministarstva uini suvinom, ve da ona postane priruno pomono sredstvoistomitalakomkrugu,obrazovnimradnicimaposebnouiteljimau osnovnim kolama piscima udbenika, mladima, knjievnicima i svakom obrazovanom oveku koji eli da se brzo i jednostavno obavesti o pitanjima pravopisaigramatikematernjegjezika,asmatraopravdanoilinedamune odgovragramatikaraenazapotrebeMinistarstva. Ovaj prirunik predvien je da bude udbenik za uenike srednjeg obrazovanja,zatri(ilietiriprvarazreda,toezavisitiodnovogprograma),a moda i za uenike estog razreda osnovne kole, dok god nedostaje posebna knjiica sa vebama ili dok god se smatra neophodnim da aci steknu optu, zaokruenuslikuojezikukojiue. Zavierazredegimanazije,zaprofesoreusrednjemobrazovanju,kaoiza uitelje koji bi eleli da trae brojnije primere, da predaju sa veim znanjem u osnovi, da reavaju raznovrsne nedoumice koje ova kratka gramatika ostavlja nereenim,uvekeostatineophodnagramatikaraenazapotrebeMinistarstva. U ovoj kraoj gramatici u znatnoj meri je ogranien broj primera, zanemarenisusekundarniproblemi,primedbe,obavetenja(posebnoistorijskai sintaktika),poreenjasastarijimpravopisnimsistemom,apojednostavljenesu formulacijeidefinicijekadgodsetakomogloboljeprilagoditiuenikojpublici. Istom cilju namenjeno je i nekoliko sitnih promena, kao npr. zamena termina jednostavnijim. to se tie jezika u gramatici i pravopisu, on je isti kao u gramatici raenoj za potrebe Ministarstva a nije ni moglo da bude drugaije. Drugi deo, koji se odnosi na rei, na njihovo znaenje, na njihovo svoenje i sintezu, i u ovoj gramatici zauzima vie mesta nego to je uobiajeno u grkim gramatikama, iz razloga objanjenih u Uvodu u gramatiku raenu za potrebe Ministarstva. Autor se nada da e Mala novogrka gramatika biti podjednako dobro prihvaenakaoi gramatikaraenazapotrebeMinistarstva,kaoidaepomoi

VII

onimakojiradeizvankoleijednogdanaonimaukolama*,kakobisebolje upoznao,zavoleoidabisenegovaomaternjijezik. Man.Trijandafilidis Atina,24.decembra1948. UvremekadajeprviputobjavljenaMalagramatika,slubenijezikukolamabioje puristiki.(Prim.prev.)*

VIII

NEKOLIKOREIOOVOMIZDANJU Poslednjihnekolikogodina,uvrtlogurasplamsalihnacionalnihstrastina Balkanu, imao sam vie puta priliku da budem gost grkih sredstava informisanja. Jedno od gotovo obaveznih pitanja bilo je o tradicionalnom prijateljstvu grkog i srpskog naroda. Odgovarao sam da prijateljstvo kao i neprijateljstvosmatramindividualnomkategorijom,daneverujemuiskonsku ljubav kao ni u iskonsku mrnju meu narodima, i da mi se ini pomalo smenom ova tek otkrivena ili nanovo otkrivena ljubav. Kulturne, ekonomske, politike, istorijske veze svakako postoje, meusobni uticaji kroz vekove opet kulturni,ekonomski,verskisvedoeousmerenostijednognarodanadrugina ovommalomprostoru,zajednikotrpljenjeistihokupatoraimozaicivelikihsila u koje su one uklapale oba naroda sasvim izvesno su ostavili dubok trag i kod GrkaikodSrba.Meutim,svetospadaupodrujesociologije,istorijeumetnosti, statistike, politologije, demografije, istorijskih i folkloristikih studija. Da bi pojedinac zavoleo jednu zemlju ili jedan narod, potrebno je pre svega da ih upozna, da prokrstari planinama i ostrvima i oseti mirise, da se prepozna u reakcijama lokalnog stanovnitva, da ga ponese zvuk lokalnog instrumenta i zanesemelodijajezika,dagaopijuvetarivinokojimaseopijajudomai,daga zadivivelianstvenokulturnozdanje,bezobziranatodalijereoAkropoljuili o Elitisovim stihovima. Hou da kaem, premalo se poznajemo. Prijateljima u Jugoslaviji i Grkoj koji bi poeli da priaju o pomenutim tradicionalnim vezama govorio sam: Nabrojte mi tri grka (ili srpska) slikara, pesnika, dizajnera, kompozitora, koreografa... Imena poznatih svodila su se na svet sportai(uposlednjevreme)politike. Meutim,nakontosamuestvovaouorganizovanjunekolikomanifesta cija, iji je cilj bio da se jugoslovenskoj pubici predstavi vie dimenzija grke kulture,uvideosamdainteresovanjeitekakopostoji,itoveliko,adajejednaod glavnihpreprekanemogunostkomunikacije,tojestnepoznavanjejezika.Pravih udbenika oduvek je manjkalo, a dvatri skromna pokuaja svela su se na nestruneilialternativnerenikeiprirunikeneambicioznihpretenzija.Udrugu ruku,neohelenistikanasvimpodrujimabiveJugoslavijepokuavadastanena vrste noge, o emu svedoe kursevi jezika po nekadanjim narodnim univerzitetima ili redovni seminari na filolokim fakultetima, premda je oigledannedostataknastavnihsredstava.Toijestebiojedanodrazlogatosam oberuke prihvatio ponudu Instituta za novogrke studije iz Tesalonike da prevedem Trijandafilidisovo klasino delo. Drugo, Mala gramatika novogrkog jezikapopunieogromnepraznine,kojenetrebaninavoditi.Tree,iakojenastala pregotovopolaveka,takodaunjojnematragasavremenihlingvistikihteorijai IX

tendencijakojesusejavileumeuvremenu,onajetemeljjezikimudbenicima ugrkomobrazovnomsistemuisamimtimneizbenopomonosredstvosvima onima koji ele da se ozbiljnije prihvate uenja grkog jezika. Na kraju, ni moj lini odnos prema ovoj gramatici nije bio bez uticaja na odluku da se poduhvatim prevoenja: kada sam pre dvadesetak godina poeo da uim novogrki, sistematiki pristup pravopisu, fonetici i morfologiji koji nudi Mala gramatika sauvali su me od greaka i povrnosti na koje se nailazi prilikom posrednoguenja,prekoudbenikapisanihnatreemjeziku. Tako,unadidaeMalagramatikanovogrkogjezikabitiodpomoionima kojieledanauesamojezikkaosredstvo,nebililakeiboljeupoznaliiistinski zavoleli sve ono to im Grka nudi, kao i onima koji pokuavaju da proire i sistematizuju izvesne osnove koje ve poseduju, predajem ovaj rukopis u tampu. Predajem ga rastereenog suvinih beleki prevodioevih ili dodatnih komentara,kaoprvukompletnugramatikugrkogjezikanasrpskom,onakokakoje objavljena1975,kaoredigovanoblikprvogizdanjaiz1949,sadodatkomInstituta koji se odnosi na pravopisnu reformu iz 1982. Utoliko su izostala objanjenja o izgovoru ili tradicionalna transkripcija sa dh, gh, th za glasove kojih nema kod nas.Presvega,predanipedagokiradnikivelikilingvistaTrijandafilidisveoma detaljno navodi nain na koji se formiraju ovi glasovi, a potom, kako je ve istaknuto,tekstovikojisledetrebadabudunadgradnjaosnovamakojeebudui studenti dobiti od nastavnika. Isto tako, osim autorovih napomena o razvoju grkog jezika kroz istoriju, u prevodu nita nije reeno o gotovo dvovekovnom postojanju dva paralelna jezika izraza. Kako je pitanje puristikog () i narodnog jezika () ionako bilo vie kulturno i politiko nego lingvistiko, postoje brojni tekstovi, viemanje polemiki, na grkom i na drugim jezicima, koji ga razjanjavaju. Uostalom, stav savremenih grkihgramatiaraionakojedasuobaizrazapodjednakodeodananjegjezikog nasleai,tosetieuevnihelemenatakojisukonanoprihvaeni,neraskidivo susrasliuusvojeniilistandardninovogrkijezik(savremeni). Iz istog razloga je broj prevedenih primera ogranien, jer za veinu onih koje autor navodi, objanjenja se mogu nai u boljim renicima. No ni kod rei kojejesuprevedenenijepostojaosamojedankriterijum.Naime,istorijskicitatii navodi iz knjievnih dela dosledno su prevoeni upravo da bi olakali trud poetnicima,atojebiosluajisapojedinimreimakodkojihjemoglodabude nedoumice kada se radi o sasvim preciznom znaenju. Ostale rei iz takozvane ire upotrebe date su u prevodu samo ukoliko je to zahtevao kontekst, kao i kada bih zakljuio da od njihove frekventnosti zavisi kako e se esto italac sretatisanjima. tosetiesamegramatiketerminologije,nakonsavetovanjasalingvisti ma na univerzitetima u Tesaloniki, Atini, Beogradu, Ljubljani, Sofiji i Moskvi, X

kaoiposlekonsultovanjapostojeihprevodaMalegramatikenafrancuski,ruskii panski, opredelio sam se za kompromis. Tako je zadran Trijandafilidisov termin infinitiv,dakakopodnavodnicima,jer u grkom jeziku, strogouzevi, nema infinitiva u onom vidu u kom ga poznajemo iz slovenskih, germanskih i romanskih jezika. Isto tako zadran je naziv karakter za vezno slovo, pre svega zato to se u fonetici ne moe govoriti o slovima, pa bi dihotomija slovo/glasunosilazabunu,azatimistogatosutokaoreenjeprihvatiliidrugi prevodioci.Podelanaporodinaikrsnaimenaje,opet,uslovnoreenjekoje se u poslednje vreme sve ee usvaja i kod nas. Zajedniki naziv za imenice i prideve, imena, isto tako je uslovljen nepostojanjem ekvivalentnog termina u srpskom jeziku i posle duih savetovanja koja su ve spomenuta. Ovakav postupak dosledno je proveden i kada se radilo o oblicima koji kod nas ne postoje u odgovarajuoj formi, ve je re o priblino slinim znaenjima. Tako futurdrugitrebaposmatratiusvetlupojednostavljenjaterminologijeanikako ekvivalenta naem futuru drugom. U drugu ruku, umesto termina lini glagolski oblik i lina zamenica svakog lica iz srpskog jezika upotrebljen je prevod adekvatnijih grkih izraza nain i povratna zamenica. Nekome e modazasmetatiterminuevnerei,kojivuenaSterijinavremenaimodaje do danas poprimio dozu ironinog otklona a ne samo fine patine koju nose godine. Meutim, rei ne mogu biti uene, makar ih upotrebljavali ueni ljudi. One ukazuju na poreklo dananjih rei, a kako su oba pojma iz istog korena u grkom sasvim precizna, same su se eliminisale alternative: strune rei (jer to nisu), mudre (varijanta znatno slabija od uevna), razumne (jo nerazumljivije)itd.Uostalom,vremeireformeulingvistikimstudijamasrpskog jezika donee jednog dana kompleksnija reenja i za jezike koji, na alost, kod nasnisuuvekuprvomplanu. Nakon rasprave sa grkim profesorima usvojio sam njihove argumente i umesto kod nas uobiajenog naziva Solun (kojim se i sam jo uvek sluim) doslednosamkoristioTesalonika.Naime,pretpostavkajedauzajamnouenje jezika podrazumeva i prihvatanje originalnih toponima utoliko e se grko VeligradipostepenozamenjivatisaBeograd,upravokaotoseKosifopedio poslednjihgodinazamenjujesaKosovo. Poto nije lepo ostavljati nereene dugove, hteo bih da se zahvalim zaposlenima na Institutu za novogrke studije pri Filozofskom fakultetu Univerziteta u Tesaloniki, a posebno gospoi Mariji Kokoli i direktoru gospodinu Konstantinu Prokovasu, koji se trudio da kroz nau strunu i profesionalnukorespondenciju izmeuGrkeiSlovenijeuvekprovue element prijateljstva. Branom paru Slapak ostau veni dunik za gostoprimstvo, razumevanje i saradnju tokom mog izbeglikog staa u Ljubljani. Emiliji PetroviNardin sleduje neizmerna zahvalnost za pomno iitavanje teksta, XI

lektorisanje i sugestije u svrhu apsolviranja nekih problema koji su u poetku izgledali nereivi. Do eventualnih greaka, naravno, dolo je samo mojom krivicom. Na kraju, rad na reniku elim da posvetim svojim ne vie tako malobrojnim studentima, vrednim entuzijastima neohelenistike na Institutu za humanistikestudijeuLjubljani. Maj,1995. Z.M.

XII

P R V I D E O

GLASOVIISLOVA PRVOPOGLAVLJE

GLASOVIISLOVA Glasoviugrkomjeziku 1. Gramatika je skup pravila kojih se moramo drati da bismo pravilno govoriliipisalijedanjezik. 2. U govoru se sluimo reima, koje se sastoje od razliitih zvukova. Te zvukovenazivamoglasovima.Takoseresastojiodtriglasa,,,. 3.Grkijezikimasledeih25glasova: ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, Slovagrkogjezika 4.Slovailikarakterisupisaniznakovikojipredstavljajuglasove. ,isuslovakojapiemodabismopredstaviliglasovekojeizgovaramo kadkaemo. Razliitaslova,kojimasesluimodabismonapisaliglasovegrkogjezika, inealfabetgrkogjezikailigrkialfabet. 5. Grki alfabet ima 24 slova; postavljena su po redu koji je utvren u drevnavremena,azovesealfabetskiredosled. Slovaalfabetainjihovaimenasusledea: ()

1

Alfabetski redosled je veoma koristan. Prema njemu traimo rei i utvrujemonjihovredosledurenicimailiodreujemoredosledimena. 6. Istorijska napomena. Grkim alfabetom, koji je nazvan po prva dva slova,sluilisuseiGrciuantikodoba. Korespondencijaglasovaislova 7.Ugrkomjezikunepostojiuvekkorespondencijaglasovaislovakojaih predstavljaju. U njemu ima glasova koji nisu predstavljeni odgovarajuim slovima. Takvisuglasovi,,,,,. Takoeimavieslovakojapredstavljajujedanistiglas:(). Samoglasniciisuglasnici 8.Glasovisedelenasamoglasnikeisuglasnike. Samoglasnicisuslogotvorniglasovi:,. Samoglasnicimasenazivajuislovakojaihpredstavljaju. Suglasnici su glasovi koji ne mogu sami da tvore jedan slog: , . Suglasnicimasenazivajuislovakojaihpredstavljaju. 9. Napomena. Dakle, termini samoglasnik i suglasnik oznaavaju kako glasovetakoislova.Kadauovojknjizinaietenaslovauzagradi,toznaidaje reoglasovima.Tako,naprimerposle()znaiposleglasa.Tajglasmoeda sepiekao,aliikao,,,,. 10.Samoglasnicikaoslovasu:,,,,,,. Suglasnicikaoslovasu:,,,,,,,,,,,,ili,,,,. Samoglasniciiizgovarajuseistokao:,.seizgovaraistokao :. 11.Odsedamsamoglasnikauantikomgrkom,isusenazivalikrat kim,inazivalisusedugim,a,inazivalisuseobinim. Ovo pravilo vailo je, samo sa pravopisnog stanovita, do reforme 1982. godine(videtiUvodnubeleku). 12. Istorijska napomena. U antiko doba se izgovaralo kao dugo , otprilike ; se izgovaralo kao dugo , otprilike ; samoglasnici , , jednostavnokao,,,aponekadkaodugi,,,otprilike,,. 2

Poetnaizavrnaslova 13.Prvoslovounekojreinazivasepoetnim;poslednjeslovonazivase zavrnim. 14. PRAVOPIS. U svakoj rei koja zavrava na () piemo zavrno : . Zavrnisuglasnici 15. Zavrni suglasnici u grkom jeziku su i, u mnogim sluajevima, : ,. Neki uzvici i onomatopejske rei zavravaju se drugim suglasnicima, ponekad na dva: ! ! !; isto je sluaj sa nekim stranim reima: ,,,. Dvostrukaslova 16.Slovainazivajusedvostrukim,zatotosvakoodnjihpredstavlja dvaglasa,glasoviglasove:,,,,. 17.PRAVOPIS.()seuvekpiesa:,. () se pie sa , osim u reima u kojima je prefiks: , , ali . Skupslova 18. Skupom nazivamo dva slova koja predstavljaju jedan glas. Skupovi mogubitisamoglasniki,aliisuglasniki. A.Samoglasnikiskupovi 19.a)zaglas():,. b),kojeseizgovarakao:. c),,,kojiseizgovaraju:,,. 20.PRAVOPIS.Sasepiurei:,,. 3

B.Suglasnikiskupovi 21.a),i:,,. Skupovisuglasnika,,nalazeseumnogimreima: 1.Napoetkurei:,,,. 2. Unutar rei, iza suglasnika , , i ree iza samoglasnika:,,,. se izgovara kao u oblicima () () itd, gde se izgubio poetni. 22. b) i : , , , , ,,,. Napomena. i predstavljaju dva posebna glasa, koji, se uvek razlikujuuizgovoruinebitrebalodaihmeamo,kaotoseestodeava. 23.Umnogimreimaispred,postojijedno:, . Tako kaemo sa : , , , , , , , a bez : ; kaemo ,ali. Podelainazivisuglasnika 24.Suglasnicisedele: A.Po z v u n o s t i na: Bezvune,,,,,,,, Zvune,,,,,,,,,,,. Akoprislonimoprstnaprednjustranugrla,osetiemozvukkojistvaraju zvunisuglasnici. B.Po t r a j a n j u na: Trenutne.Izgovarajuseujednomtrenutku,uasudokotvaramousta:, ,,,,,,. Trajne.Kadihizgovaramo,moemopustitiglasdatrajekolikoelimo:, ,,,,,,,,,,. Trajne zvune glasove , , , , , , , moemo da pevamo. C.Po m e s t u t v o r b e na: Usneneililabijalne:,,,. Zubneilidentalne:,,,. Dvozubneilibidentalne:,,,.Nazivajuseipiskavim. Grleneiliguturalne:,,,. Jezikeililingvalne:,,kojisetakoenazivajulikvidima.

4

Nosne ili nazalne: , . Da bi se izgovorili, vazduh mora da proe kroznos.pripadaiusnenim,ajezikim. 25.Tabelasuglasnika (Pokazujepodelusuglasnikanaraznenaine) Potrajanju Pomestutvorbe Trenutni Trajni Bezvuni Zvuni Bezvuni Zvuni Nosni Likvidi Usneni Zubni Dvozubni (piskavi) Grleni Jeziki Diftonzi 26.Diftonzi. Dvasamoglasnika koji seizgovarajuujednomsloguine jedandiftong.Takojediftongu,u,u,u. 27. Pseudodiftonzi. esto se nae (, , , ) ispred nekog drugog samoglasnikailiskupovislova(,,,),kojiseizgovarajuujednomslogu: ,,,. Svakitakavspojnazivamopseudodiftongom. Udvojenisuglasnici 28.Umnogimreimapiemodvaistasuglasnika,iakoizgovaramosamo jedanglas:.Ovovaizasuglasnike,,,,,,,,:

,

5

, , , , , , , , . Ovakvadvasuglasnikanazivajuseudvojenimsuglasnicima. 29. PRAVOPIS. Udvojeni suglasnici ne mogu da stoje pored treeg suglasnika: , ali: , , ali: , , ali: . Izuzetaksurei,,,. Novije sloenice od rei piu se sa jednim : , (seoskacrkvica,kapela),(zapadnacrkva). tosetiespoja,videti32. Glasispredzvunihsuglasnika 30. Glas se izgovara normalno kao zvuno kada je iza njega drugi zvunisuglasnik,osimispred: , , , , , (Smirna), ,,. ,,. Kombinacije, 31.Kombinacijedvasamoglasnika,izgovarajusenadvanaina: a) Izgovaraju se kao , kada iza njih sledi samoglasnik ili zvuni suglasnik:,,,,,,. b) Izgovaraju se kao , kada iza njih sledi bezvuni suglasnik: ,,. Kombinacije , u delu koji govori o rastavljanju na slogove (38) i naglaavanju(62)tretirajusekaosamoglasnikiskupovi. Skupovisanazalima,,, 32.Ureimakojesepiusa,,obinoseposebnoizgovarajunazalni ,,a,kojisledeizgovarajusekaosuglasnikiskupovi,:(am beli),(Lambri:Uskrs),(pandote),(pende). Slino tome, i u reima koje se piu sa , , prvo slovo obino se izgovara kao , a drugo, to jest ili izgovara se kao suglasniki skup : (angalja),(fengari),(anglia). 6

Skupovi,,,,ijeseprvoslovoizgovarakroznos,kaonazalni suglasnik,nazivajuseskupovimasanazalima. 33.Takoosimsuglasnikihskupova,,,kojesmoranijepomenuli, postoje i skupovi s nazalima , , , , koji se izgovaraju kroz nos. Meutim,nazalni,,imajuponekaddrugaijiizgovor,razluen,kaoto je, na primer, u reima (simptoma: simptom), (menta: menta),(bankos:tezga).Njihovidrugisuglasnici,,neizgovaraju sekaosuglasnikiskupovi,,,negokadbiseizgovaralisamizasebe,to jest,,. 34. Skup sa nazalom , sam za sebe ili praen jo jednim suglasnikom, izgovara se u nekim reima knjievnog jezika ne kao nego kao ., u kom sluaju se jasno uje i trajno : , , (ali i ), . Meutim, se uje u sledeim reima: (ganglija),(gangrena),(preporod). Nemutaslova 35.Nekaseslovauodreenimsluajevimauopteneizgovaraju.Onase tadanazivajunemutim.Tosu: a)ukombinaciji,kadaizanjegasledidrugiusneniglas,ili(31); seizgovarakao;seizgovarakao;takojeisa reima,, b)jedanoddvaudvojenasuglasnika(28):, c)estojetosluajsaslovomuspoju:,. 7

DRUGOPOGLAVLJE

REIISLOGOVI Rei 36.Svakarepieseposebno. 37.PRAVOPIS.Kaojednaresepiu: a) B r o j e v i od13do19:,. b) Z a m e n i c e , , , , , ,,;istotakoiimenica. c) N e p r o m e n l j i v e r e i , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , (), , , , , , , , , ,. d) P r e d l o g () sa genitivom ili akuzativom odreenog lana: , . Meutim, pie se odvojeno i sa elizijom zamenica (tebi): (dajem ti to, ovo), (poslaosamtitokuiutrisata). e) T o p o n i m i sloenioddveilivierei:itd. Piusekaojednareiglagolskefrazekaotosu, (),gdeseizgubiooseajdasusastavljeneodposebnih rei. Kaodvereisepiu:,(ali), ,,kaoiuevnefraze:,itd. Kao j e d n a ili d v e r e i sepiu,zavisnoodupotrebeizavisnood razlike u naglaavanju , , , , ; ; tosetiereisacrtomkojeseponekadpiuikaojednare,videti70.

8

Slogovi 38.Slogjedeoreikojisesastojiodjednogsamoglasnikailidiftongakoji stojesamizasebeilisuudruenisajednimiliviesuglasnika:,, ,. Samoglasniki skupovi i pseudodiftonzi u rastavljanju na slogove raunajusekaojedansamoglasnik:,,,, ,. Posle dva suglasnika, od kojih je drugi , obino se ne izgovara pseudodiftongiutomsluajudvasamoglasnikamogudaserastavenaslogove: ,,,,. 39.Uzavisnostiodbrojaslogovanekurenazivamo: a)jednoslonom,kadasesastojiodjednogsloga:,. b)dvoslonom,kadasesastojioddvasloga:, c)troslonom,kadasesastojiodtrisloga:,, d) vieslonom, kada se sastoji od vie slogova: , , , , . 40.Kadajednareimadvaslogailivieslogova,poslednjislognazivase ligusom, drugi slog od kraja paraligusom, trei slog od kraja rei je proparaligusa, a etvrti slog od kraja rei naziva se antiproparaligusom. Prvi slognazivasepoetnim. 41. Kadapiemo,estosejavlja potreba dapreemou novired,iako ni smo dovrili neku re. Tada smo prisiljeni da re rastavimo na dva dela. Me utim, rei ne mogu da se rastavljaju bilo kako, ve samo onde gde se slogovi razdvajajuunutarrei.Ovorastavljanjenazivasepodelomnaslogove. 42.Podelanaslogovevriseposledeimpravilima: 1. Suglasnik izmeu dva samoglasnika ide uz drugi samoglasnik: , . 2. Dva suglasnika izmeu dva samoglasnika idu uz drugi samoglasnik kada postoji neka grka re koja poinje na ta dva suglasnika: (, ), (), (), (), (), (), (), (), (). Inae se suglasnici dele: , , , , , . 3.Triiliviesuglasnikaizmeudvasamoglasnikaiduuzdrugisamoglas nik kada postoji neka grka re koja poinje najmanje na prva dva od tih suglasnika:(),(),().

9

Inae se suglasnici dele tako to prvi od njih ide uz prethodni samoglasnik:,,,. 4. Skupovi s nazalima , , pri podeli na slogove ne razdvajaju se: ,,,,,. 5. Samoglasniki skupovi, diftonzi, pseudodiftonzi i kombinacije i pri podeli na slogove smatraju se jednini samoglasnikom: , , ,. Istapravilaobinoseprimenjujuikodsloenihrei1. 43. Beleka. U antikom grkom podela na slogove u mnogim reima vrila se prema njihovom trajanju ili prema kvantitetu njihovih samoglasnika i slogova. Prematrajanjusamoglasnikaslogovisusedelilinakratkeiduge. 44.Istorijskanapomena.Podelasamoglasnikaislogovaprematrajanju u antiko doba zasnivala se na stvarnoj razlici u izgovoru, koja je razluivala dugoilikratkoizgovorenesamoglasnike.

Pri podeli na slogove ne rastavlja se slog koji sainjavaju elementi iz dve rei. Prema tome,nebibilopravilnodarastavimo,,.Nakrajuredamorada se sauva celi slog nepodeljen: , , ili, u sluaju potrebe, mora da se nanovo uspostavisamoglasnikizgubljenelizijom:,.1

10

TREEPOGLAVLJE

NAGLAAVANJE2 Akcenat ,,,,, 45.Usvakojreikojaimabaremdvaslogajedanslogizgovarasejaeod ostalih;tajslogjenaglaen. Iznadsamoglasnikauslogukojiseizgovarajaeodostalihbeleimojedan znak koji nazivamo naglaskom ili akcentom (). Kao znak za naglasak koristise(antiki)akcent(akut):,,. 46.Optepravilojedasejednoslonereinenaglaavaju(videti5558). 47. Samo jedan od poslednja tri sloga u rei moe da bude naglaen: ,,. Ovopravilovaiizareisadiftongomilisapseudodiftongom,kaotosu ,,.(Doovogadolazizatotodiftong sadrijedanslog,apseudodiftongprikazujedvasamoglasnikasamonahartiji.) 48. Napomena. Dakle, re naglasak ima dva razliita znaenja: U jednu rukuoznaavajaiizgovorjednogsloga,audruguznakkojitajizgovorbelei upisanomobliku. Naglasak u reenici. Reenica kao to je (to e mi kazati) moe da izraava miljenje onog ko govori, bez ikakvog oseanja; meutim, moe da izraava i molbu ili zapoved. Osim toga, moe da izraava pitanje ili uenje. Sve ove nijanse u znaenju od kojih se na mnoge moe ukazati i razliitom interpunkcijom izraavaju se razliitom intonacijom same reenice. Intonacija reenice razlikuje se od naglaska u rei i sutinski je faktor jezikakojimgovorimo.

Beleka Instituta: Posle pravopisne reforme 1982. godine, sutinski su promenjena predavanjauvezisapoglavljemkojeseodnosinanaglaavanjerei.Pravilazanovapredavanja sadranasuuknjiziNovogrkagramatikaadaptiranoizdanjeMalenovogrkegramatikeManolisa Trijandafilidisa, 2632. Ovde prenosimo sadraj svih paragrafa, koji su prilagoeni staroj paginacijiknjige.2

11

Osnovninaglasak 50. U deklinabilnun reima naglasak ne ostaje uvek na istom slogu: , ,. Osnovnim naglaskom naziva se kod imenica naglasak u nominativu jednine(),kodpridevanaglasakunominativujedninemukogroda( ), a kod glagola naglasak u prvom licu jednine prezenta indikativa (). 51. Beleka. Ranije su se u pisanju koristila tri znaka za akcent: (akut) ,(grav)i(cirkumfleks).Umestosvihnjihdanas sekoristisamoakut. 52. Istorijska napomena. Ova tri znaka za akcent oznaavala su isti naglasak, slog jedne rei koji je bio naglaeniji od drugih; U antikom jeziku, meutim,imalasudrugaijiizgovor:Antikonaglaavanjebilojemuziko. je znaila da se glas die, da nedostaje visoki glas, a kod samoglasnika kojejebionaglaensaglassedizaoisputao(). PRAVOPISPRAVILAJEDNOAKCENTSKOGSISTEMA Naglaavanjereivrisepremasledeimpravilima: 53.Akcentsestavljaiznadsvakereikojaimadvaslogailivieslogova. Ovo vai i u sluaju kad se re pojavljuje kao jednoslona posle elizije ili apokope,alinekadjeizgubilanaglaenisamoglasnikzbogafereze. 54.Reikojesepojavljujukaojednosloneposleelizijezadravajuakcent: elizija,npr.,,,, itd. apokopa,npr.,,itd. Akoseradioglagolskimoblicimakojisuostalinenaglaenizbogafereze, na prethodnu re se ne stavlja akcent, npr. , , , ,(ali;),itd. 55.Jednoslonereinisuakcentovane. Rei kod kojih je dolo do siniceze (dva samoglasnika koji se izgovaraju zajedno u jednom slogu) smatrajusejednoslonimiostaju neakcentovane.npr. , , , , , , , , () itd. Obratite panjunarazliku:,,(),. (Videtiipseudodiftonge27isinicezu105.) Jednosloni imperativ, ak i kada posle njega slede dve enklitike, nije akcentovan,npr.,,,itd. 12

56.Izuzetaksuakcentovanerei: 1rastavniveznik, npr. 2upitnerecei. (a)isuakcentovanibezobziranatodalisuuupravnomilineu pravnomgovoru,npr. ;. ;. (Osimtoga,isuakcentovaniusledeimsluajevima: , , , . ;! ! .) (b) i nisu akcentovani kad nisu u upitnom obliku (kada je prilog,zamenicailiveznik;kadajeveznik),npr. . . 3 nenaglaeni oblici linih zamenica (, , , , , , , , , , ), kada prilikom itanja postoji mogunost da se shvate kao enklitike,npr. (=otacmijerekao),ali (=mojotacjerekao); (=tonamjedalauiteljica),ali (=naauiteljicajetodala). Meutim,kadanepostojimogunostdasenenaglaenioblicilinihzame nica (, , itd.) pomeaju sa homofonim enklitikama, tada nisu ak centovani,npr. ; ; , , , itd. 57.Osimtoga,akcentujusejednoslonereikadaseizgovarajuzajednosa glagolskim oblicima , , , , u svim licima i brojevima, i kada preuzimajunjihovnaglasak,npr.

13

(izgovaramonaglaenije),ali(naglaenijeizgovaramo ),itd. , , , itd. 58.Beleimonaglasakenklitikekojiseprenosinaposlednjislogreiinae naglaenenatreemsloguodkraja(proparoksitoni),npr. , , itd. Istotakobeleimonaglasaknaprvojoddveenklitikekadaseisprednjih nae imperativ koji je inae naglaen na drugom slogu od kraja (paroksitoni), npr.: , itd. 59.Nazivireipremamestuakcenta Premamestunaglaskareisenazivaju: a)oksitonama,kadsunaglaenenaposlednjemslogu:,, , b) paroksitonama, kada su naglaene na pretposlednjem slogu: , , c) proparoksitonama, kada su naglaene na treem slogu od kraja: ,. 60.Beleka.Uranijavremena,osimtriznakazaakcent,koristilasuseu pisanju i dva znaka za aspiraciju ( i ), ranije nazvani meki i tvrdihak. 61. Istorijska napomena. Ova dva znaka za aspiraciju imala su u antikomgrkomznaenje.sepisaladaobeleinekuvrstuglasa,koji seobinoizgovaraoispredpoetnogsamoglasnika(stimtojeziknijedodirivao nepce).jeukazivalanatodaseovajglasneizgovara. Poloajakcenta 62.Akcentsebelei: a)Iznadsamoglasnikapisanihmalimslovima:,. 14

b) Kod samoglasnika koji se piu velikim slovima, kada su na poetku rei,akcentsepieispredslovaigore:,,.Ukolikose nekarecelapievelikimslovima,akcentseizostavlja:. c) Kod diftonga akcent se belei iznad onog samoglasnika koji je naglaeniji:. d) Iznad drugog samoglasnika kad imamo samoglasniki skup, kombinaciju i i pseudodiftong: , , , , , . Nenaglaenereiiliproklitike 63.Nekejednoslonereiijijeizgovoruskovezanzarekojasledi(npr. lanovi, nenaglaeni oblici linih zamenica, mnogi predlozi, rece itd.) nazivaju senenaglaenimreimailiproklitikama. Enklitike 64... U ovim primerima rei , izgovaraju se tako usko vezane za prethodnu re da se njihov naglasak ili ne uje ( ) ili se uje kao druginaglasaknaligusiprethodnerei(). Jednoslone rei koje gube svoj naglasak ili ga prebacuju na ligusu prethodnereinazivajuseenklitikama. Najee enklitine rei su jednosloni oblici line zamenice , ,itd. 65. Takav je sluaj i sa dvoslonim zamenicama , . Ponekad i trosloni glagolski oblici postaju enklitike, ako se njihov poetni samoglasnik izgovara zajedno sa zavrnim samoglasnikom prethodne rei: (104). Proparoksitone rei sa pseudodiftongom na ligusi piu se bez drugog akcenta, jer su samo prividno naglaene na proparaligusi: , , , ali , . Ponekad se upotrebljavaju oba oblika: i , i. 66.Naglasakenklitike: 1. p r e n o s i s e: a) na poslednji slog prethodne rei, ukoliko je ona naglaena na proparaligusi: 15

(,). b) na prethodnu re koja je i sama enklitika, ukoliko je ispred nje re naglaenanaparaligusi: ,. 2. g u b i s e,ukolikojeprethodnarenaglaenanaligusiiliparaligusi: ,,,,. 16

ETVRTOPOGLAVLJE

OSTALIPRAVOPISNIZNAKOVI INTERPUNKCIJASKRAENICE Ostalipravopisniznakovi 67. Osim akcenta, kada piemo, sluimo se jo nekim pravopisnim znakovima. To su apostrof i koronida, hipodijastola, dijareza,crtica i znakovi interpunkcije. A. Apostrof () se belei pri eliziji (111), pri aferezi (119) i pri sinkopi (132)namestusamoglasnikakojiseizgubio. B. Koronida () se ponekad belei pri krazi, kod samoglasnika koji je nastaoodsinalefe(125). C. Hipodijastola (,) se belei kod odnosne zamenice ,, da bi se razlikovalaodspecifinogveznika:, videosamtadadata godnapravimo,napraviemosamiidane(trebada)polaemonikakvunaduu strance.(Kolokotronis) Hipodijastola se jo belei: a) kod vremenskog veznika ,: !,(Zdravo,Petre!Upravosmorazgovaralitebi), ib)koddecimalnihbrojeva,dabiserazdvojilicelibrojevioddecimala:15,3656. 68. D. Dijareza su dve take () koje se stavljaju iznad ili nekog samoglasnikogskupa(,,,,)ilikombinacija,,dabiseukazalo natokakotadvasamoglasnikatrebadaseizgovoreposebno:,, ,,,. 69. PRAVOPIS. Dijarezu isto tako stavljamo iznad i kad su ispred njih,,,sakojimaneinesamoglasnikiskup,aprethodnisamoglasniknije naglaen:,. 70..Crtica()sekoristidabispojilareiilislogove.Crticustavljamo: 1.Nakrajureda,kadanemoedastanecelare,pasmoprisiljenidaje prekinemoirastavimo:. 2. Ispred prepozitiva , , , , , , , , , koji definiu vlastito ime, lino ili porodino: ,,,itd.3

Nijepotrebnostavljaticrticuuprepozitivnimimenimakaotosu,,. Poto se onanikad ne dekliniu, javljaju se sasvimopravdanokao nepromenljiva. Onauovom3

17

Prepozitivnereispojenesaimenicomkojaimsledineprimajuakcent. Ukoliko su postale stalne sloenice, , , (starikralj)mogudasepiukaojednare. 3. Pri nabrajanju stanica u redu vonje: (Linija Tesalonikaevelija). (PutovaemoodPirejadoHidre). 4.Ponekadumestoveznika(&)unaslovimakompanija,prodavnica, firmi:. 5. U nekim stranim sloenicama koje i u grkom jeziku zadravaju dvostrukinaglasak:()4. 71. Besmisleno je da se sa crticom piu rei koje sloene postoje samo u govornomjeziku,kaotoje,naprimer,. Netrebabrkaticrticusacrtom()(92). Izgovoriinterpunkcija 72.Kadagovorimo,estopravimopauzeizmeureiiligruparei,nekad due, nekad krae, u zavisnosti od znaenja ili da bismo doli do daha. Drugi put, opet, podiemo i sputamo glas nekada i gestikuliemo da bismo priupitali, da bismo pokazali uenje, veselje ili da bismo izrazili bilo kakvo oseanje.Kadkaemosamojednoda,moemodaizrazimozahvaljujuinainu na koji emo ga izgovoriti i boji glasa ravnodunost, snano ubeenje, nesigurnost,pitanje,radost,tugu. Naravno, nemogue je da pisanim reima izrazimo svekoliku raznovrsnost koju pokazuje boja naeg glasa. Meutim, sluimo se nekim sitnimznakovimakojinamukazujunatogdeikolikodugotrebadazastanemo svaki put kada to zahteva znaenje i koju boju da damo svom glasu. Te sitne znakovenazivamoznakovimainterpunkcije. 73. Istorijska napomena. Znakovi interpunkcije, sa odvojenim reima, kako ih danas piemo ili itamo u knjigama, nisu uvek izgledali kao sada. U poetkusustariGrcidugovremenapisalisveunizu,bezznakovainterpunkcijei bez praznina izmeu rei, tako da je itanje bilo znatno tee. Bilo je potrebno dugo vremena da se rei rastave i da se smisle razliiti znakovi interpunkcije.

sluaju dobijaju i akcent, izuzev : , , . 4 Isto tako piu se sa crticom i strana vlastita imena , itd. jeprevladalokaojednare.

18

Navika da se oni koriste mnogo kasnije postala je opta i tek su zahvaljujui razvojutamparstvaonipostalizajednikovlasnitvosvihcivilizovanihnaroda. I n t e r p u n k c i j a 74. Najei znakovi interpunkcije su taka (.), gornja taka (), zarez (,), znakpitanja(;)iznakuenjailiuzvika(!). Ima jo nekoliko znakova koje koristimo neto ree. To su dve take (:), zagrada(()),tritake(...),crta(),dvostrukacrta()iznacinavoda(). Taka 75.Taku(.)stavljamokadaglaspadailiseprekida.Beleimojenakraju jedneceline,apokazujedaonotosmokazaliimaznaenjekojejezaokrueno, celokupno: . . (Sunce je zalo. Razbila je tanjir.) Kada je ova pauza jo dua i elimo da izrazimo neku novu misao, ne samo da beleimo taku, ve poinjemo i novi odlomak, piui prvu re neto uvuenijeodostalihredova. Taka se koristi i da bi pokazala kako se radi skraenici: . = (gospodin),..=(Starizavjet),480.X.=(pre Hrista). Izuzetak su neke skraenice iza kojih ne stoji taka: = (istono,premaistoku)(99). Take se esto stavljaju i kod velikih brojeva, posle svake tri cifre brojei zdesna:13.831.010.Meutim,ovopravilonevaikoddatuma:1821. Taka na krajunestavlja seakoseradi naslovima knjiga, potpisima, adresama,nazivimafirmiizaglavljima. 76.PRAVOPIS.Velikimslovompiesepoetnoslovonekereiukoliko jeonanapoetkuiskazailinapoetkureeniceposletake. Gornjataka 77.Gornjutaku()stavljamodabismooznailipauzukojajenetokraa odtakeanetoduaodzareza.Gornjataka: a)Unutarjednogiskazarazdvajadelovereenice.Tidelovimeusobnose odvajajuzarezima: ,| 19

,|. (Slavujnijeuginuo,slavujvenoivi; promeniojeperje,nijepromenioglas.)(Sp.Trikupis) b) Unutar jedne reenice razdvaja dva dela meusobno vezana, ali sa nekimrazlikama,posebnokadadrugideorazjanjavaprviilimuprotivrei: ,,. (Onnijebioovek,biojezver,adaja,planinskopoelo.)(Vlahojanis) ,, (Svogaoca,kaddoe, Zateiesamogrob; prednjimsamipiemti . prvogdanamaja.)(Solomos) Zarez 78.Zarez(,)jenajeiinterpunkcijskiznak.Stavljamogaunutarreenice daukaemonakraupauzuugovoru.Zarezomrazdvajamo: a) R e i i s t e p r i r o d e ili one koje imaju istu funkciju unutar reenice, imenice, zamenice, prideve, priloge; subjekte, objekte, komplemente: , , , . (Ponudila nam je hleb, smokve,pomorande,vino.) Zarezsenestavljaukolikosuovidelovipovezanisastavnimilirastavnim veznikom:,.(Evdokija,Eliiti.) .(Ilisedimirnoiliidi.) b) R e e n i c e i s t e p r i r o d e: ,|, ,|,|. (ujempriguenepuke,ujemzveketmaeva, ujemcepanice,ujemsekire,ujemkrgutzuba.)(Solomos) , .(tovieprolazivreme,timveapostajemojaenja.) c) Rei ili reenice k o j e m o e m o d a i z o s t a v i m o ne gubei nita od znaenja: , , . (Olimp, najvia planina Grke, bio je prebivalite bogova.) ,.(Govorionamje svojojotadbini,kojanamjebilanepoznata.) U prvom od gornjih primeraizmeu zareza imamoapoziciju.Udrugom, posle zareza, imamo odnosnu reenicu koja je dodata, koja nije neophodna

20

dopuna glavne reenice. Meutim, bez zareza se pie odnosna reenica koja sadrineophodankomplementglavnereenice,kaonpr.kadkaemo: .(Jagnjekojesejueojanjilobilojesasvim crno.) d) v k a t i v: ,,. (Rairiruke,dragamatinaa,zasvojneunitivizagrljaj.) (Valaoritis) e) O d g l a v n i h r e e n i c a s p o r e d n e,kauzalne,finalne(osim kadpoinjusa),konsekutivne,hipotetske,opozicijske,vremenskeilionekoje poinjusa,posebnoukolikoprethodeglavnojreeniciiliakosuduge. jer,zatoto;da,dabi;da. , . , .()., . ako,ukoliko;kad;poto,kad(ve). , . , . , . , . , (Uzelisuminovanik,adanisamniprimetiodosl.: bezdasamrazumeo). Zarezom se ne odvajaju kompletivne, indirektno upitne i dubitativne reenice: . .. Meutim, ponekad moramo staviti zarez ispred , da se izbegne nejasnoa u itanju: , . Znakpitanja 79.Znakpitanja(;)stavljasenakrajupitnereenice: ;;; Znakpitanjasenestavljauindirektnimpitanjima: .. Meutim,ureenicamakaotoje;moramostavitiznak pitanjazbogdirektnogpitanja(;)odkogzavisiindirektno. Akoseradinizupitanjanakojaoekujemoistiodgovor,znakpitanjase stavljasamoposleposlednjeg: 21

, , ,; (Zarelidavenolutasirota, sama,naputenanoudabude, dakrevetbudetikamenje,zemlja?)(Valaoritis) No ukoliko pitanja stoje svako za sebe, znak pitanja se stavlja posle svakoga: , ; ; ,;(Mati,tatijepajadikuje?Kakvotije zlouiniosintvoj?Zartenijesluao,jelitiikaduzvratiore?(Vlahojanis) 80. Znak pitanja u zagradi ukazuje na ironiju, sumnju u verodostojnost onog to smo uli ili uopte neega emu je re: (;).(Hvalisaosedajenajbolji(?)fudbaler.) Znakuzvika 81.Znakuenjailidivljenjailiznakuzvika(!)stavljaseposleuzvikai posle svake uzvine reenice koja izraava divljenje, veselje, nadu, strah, uas, strast,ironiju,nekoiznenadnooseanje,zapovest: !!!!!!(Ah!iveo! Dabogda!Hristosvaskrse!Oh!Sramota!) !!! . !!, ,. (Konja!konja!OmerVrioni! Suliseobruilo,juriananas. Konja!konja!ujeli,fijuu njihovevrelekugle,plaenas.)(Valaoritis) 82.Trebastavitiznakuzvikaikodreenicakojesuupitnepoobliku,alisu ustvari uzvine: ! (Na ta smo spali!) .(Pazarmoedaverujeunetotako!) Kada uzvina reenica poinje uzvikom, obino se iza njega izostavlja znakuzvika:,!(Ah,dasamjatoimao!) 83. Znak uzvika i znak pitanja stavljaju se unutar znakova navoda kada pripadaju reima koje su njima obuhvaene, a izvan znakova navoda kada pripadajutekstukojijeuvedentuimreima(98,2):

22

; . (Kuda idemo? zapitao je.) Ali: ! ( ko ne pamti Leonidino !) 84. Pogreno je staviti znak uzvika posle slova alfabeta koja oznaavaju brojeve, kao na primer: ! ! Dovoljan je samo znak za akcent, nezavisno od togakojinamznakzainterpunkcijumoebitipotrebankaosledeimogueje daseradiitaki:E,. (ne!iliA.)1863.(oreIdoaoje uGrku1863.godine.) 85.PRAVOPIS.Posleznakapitanjailiznakauzvikarekojasledipie se velikim poetnim slovom. Malim poetnim slovom pie se re koja sledi ukoliko je nastavak neposredno povezan sa prethodnim tekstom u jednu reenicu:;.(Gdesi?iznenadajezapitala.) Dvetake 86. Dvostruku taku ili dve take (:) piemo da bismo ukazali na usku vezudelovaiskazakojeonerazdvajaju.Stavljamoih: 1. Ispred rei koje se doslovno navode i koje su obuhvaene znakovima navoda::. 2. Ispred nekog nabrajanja, tumaenja, rezultata: :,.: . 3.Poslereenicekojanavodinekuizrekuiliposlovicu:: . 87. PRAVOPIS. Ako navodimo neije rei, re iza dve take pie se velikimpoetnimslovom. Zagrada 88. Zagradama (()) obuhvatamo re ili reenicu koja objanjava ili dopunjavareeno,alikojabimoglaidaseizostavi:( ). Unutar zagrada esto se belee navodi: , ,(,3.6.)Jerslovoubija,a duhoivljuje,rekaojePavle(DrugaposlanicaKorinanima,3.6.). 89.PRAVOPIS.Ukolikojetekstuzagradipoeovelikimslovom,taku stavljamoprenegotozatvorimozagradu. 23

Tritake 90.Tritake(...)pokazujudasmonetopreutali,tj.dajereenicaostala nedovrenazboguzbuenja,zbogstidailikadaizbilokograzloganeelimoda dovrimo iskaz: ... ! !... . 91. Tri take, posebno ako ispred njih stoji znak uzvika ili znak pitanja, ukazujuponekadnatodasmoprekinuliiskaz: ;..., ;... ,,, ; (Kakonasnepomianposmatra?...Kudtisemislikreu, tvojisnovilepravi?...Zatonatvomeelu daneprocvetaju,stare,onolikezlatnezrake kolikenamjeuteheinadenudiotvojlik?)(Valaoritis) Crta 92. Crtu () stavljamo u dijalogu da bismo oznaili promenu lica koje govori:!,. 93.Osimtoga,crtustavljamo: 1.Dabiseistaklarazlikaizmeuprethodnogi onogtosledi: .(Htelibialinijelakodazaborave.)(Mavilis) 2. Da bi se ukazalo na naglu promenu ili nastavak u reenici: .(Videhbelojagnjetosetekkolikoprekjue ojanjilo valjda se neko setio da sam i ja jednom uinio jedno dobro delo.) (Papandoniju) 3.Posletake,dabisenapraviladuapauza.Tadaobinopoinjeinovi red. 94.Dvostrukacrta().Ponekadkoristimodvostrukecrtekakobismo izmeunjihizdvojilijednureenicuilinjendeo.(vjeposebnosluajkadataj deo smatramo gotovo toliko sporednim da bismo mogli da ga zatvorimo u zagradu.) .(Mojotacnekajemirisantalastogapovinijeimaonameru da od mene napravi mornara.) (Karkavicas)

24

,.(Mojeknjigetadasam,seam se,iaouniugimnazijuzauveksamsklopio.)(Karkavicas) . ! ,,. (lekar,oborenihoiju, dugonijeotvaraousta. Naposletkuah!zaludnerei nebojse,reejoj,jone.)(Zalokostas) Znacinavoda 95.Znakenavoda()koristimo: 1. Na poetku i na kraju rei treeg lica koje se doslovno navode: ,,.(Ispriajnam,deda,ponovo bajkuSireni.)(Karkavicas) Tadaseispredznakovanavodastavljajudvetake. Tue rei date unutar znakova navoda moraju da se citiraju tano onako kakosuizreene. 2. U dijalogu, da bi unutar sebe zatvorili rei lica koja govore (posebno kadaseubacujeicrtadabirazdvojilareisvakoglicaponaosob). 3. Da bi se izriito razdvojile reenice ili rei koje ne pripadaju uobiajenomjeziku: . , . ,, . .(Papandoniju) 4. U naslovima knjiga, pozorinih dela, novina, kod imena brodova, u natpisima,adresamainazivimafirmiitd.:.(Proitao samVisokeplanine.) 96.Obinose(usluaju1.)predznakenavodastavljajudvetake(:). Kadasuutekstuunutarznakovanavodapotrebnijojedniznacinavoda, udrugomsluajusluimosedvostrukimzarezima(). : . (Recite Hristos vaskrse neprijateljiiprijatelji.)(Solomos)

25

. (itd.) koje dodajemo kada izostavljamo zavretak tuihreiobuhvaenihznakovimanavoda,stavljaseizvannjih;tritakesepiu unutarznakovanavoda. 97. Posle znakova navoda stavlja se, ukoliko je potrebno, taka ili gornja taka. Zarez se stavlja, osim kada zatvaranjem znakova navoda zavravamo reenicukojazahtevazarez: ,,,.(Onda,ree,majko,odlazim.) Unutarznakovanavoda,osimtuihrei,moguseunutarzarezaumetnuti kratke reenice od jedne ili nekoliko rei: , , . (Hodi, viknula je, ako eli.) U ovom sluaju nema potrebe da se ispred umetnute reenicezatvarajuznakovinavodaidaseposlenjeponovootvaraju. 98.PRAVOPIS.1)Kadasetekstunutarznakovanavodanastavljaiu novom odlomku, na njegov poetak stavljamo navodne znake za kraj (), a prethodni odlomak zavrava se bez znakova navoda. Isti je sluaj sa poetkom stihailistrofeupesmama. 2)Taka,gornjatakaizarezpiuseizvanznakovanavoda;znakpitanja iznakuzvikapiuseunutarznakovanavoda(osimusluajukadnepripadaju tekstuobuhvaenomznakovimanavoda,pasepiuizvannjih). Skraenice 99. Neke rei koje se ee javljaju piu se prekinute na odreeni nain zbogkratkoe.Ovakonapisanereinazivamoskraenicama.Najeeusvojene skraenicesusledee: sv. . .. SvetoPismo . br. . videti . gr. Gica . tj.,naime . drahme . cm .. ovogmeseca .. o.g. . , gdin,ga .. idr. .. itd. 26

.. . .. , . . / .. . . .(.) .. . .. .. .. .. .. .. .,. . . . .. .,. . . . . . .

() ( ) (: ) , Zanekegradove

Novizavjet Celzijus GospodailiGospoe Gdin,Ga itd. kubni raun npr. metara MalaAzija Veliki poslepodne milja posleHrista Starizavjet prepodne prologmeseca npr. preHrista str. beleka Comp. hektara kvadratni kvadratnimetri tom tone P.S. kg hiljada kilometara asova

/,/

Tesalonika

27

/

Zavetrove5 Zamesece

Carigrad

istoni severni zapadni juni severoistoni severozapadni jugoistoni jugozapadni

. . . . . . . . . . . 5

Januar Februar Mart April Juni Juli Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar

Isteskraenicekoristesedabiseodredilestranesveta: .(KikladisenalazejugoistonoodAtike).Kadaseradiutvrivanjumesta,iza skraenicaA,B,itd.,dodajemotaku:.(S.Amerika).Uovomsluajuuobiajenesui skraenice.,.,.,.

28

PETOPOGLAVLJE

GLASOVNEPROMENE 100.Reiseneizgovarajuuvekuoblikuukomihobinoupotrebljavamo. Njihoviglasovitrperazliitepromene.Ovdenavodimonajznaajnije. SAMOGLASNICI Susednisamoglasnici 101. Hijat. esto se u govoru javljaju, jedan pored drugog, dva samoglasnika koji pripadaju susednim slogovima. Ovu pojavu nazivamo hijatom. Hijatsejavlja: a) Unutar jedne rei, kad se naziva u n u t r a n j i m: , . b) Izmeu dve rei, kada se prva zavrava na samoglasnik, a druga poinje samoglasnikom. Hijat koji nastaje pri zajednikom izgovoru rei naziva se s p l j n j i m:,. Spoljnji hijatus ei je od unutranjeg. Veina grkih rei zavrava samoglasnikom i esto se deava da za njima slede rei koje poinju samoglasnikom:. 102.Relativnajainasamoglasnika.Susednisamoglasniciunutarjedne reiiliizmeudvereitrperazliitepromene.Uovimpromenamavelikuulogu igrameusobniodnossamoglasnika,tojestnjihovajaina. Najsnanijisamoglasnikje.Zanjimslede:()()(,,, ,). Ove promene nazivaju se, u zavisnosti od vrste: sinekfonezom, sinicezom,sinalefom. A.Sinekfoneza 103. Sinekfonezom nazivamo dva susedna samoglasnika izgovorena u jednomslogu,kaodiftong.

29

Tako kaemo ne samo , nego i , ,gdese,izgovarajukaojedanslog. Slino tome, esto zajedno izgovaramo susedne samoglasnike u reima kaotosu,,,,,. Sinekfonezajeveomaestakad reiizgovaramoujednomdahu: . 104. U poeziji, u jednoj rei ili pri zajednikom izgovoru vie rei, sinekfonezajeestaiomiljenainazivasemetrikomsinicezom. Unekimsluajevimazajednosasinekfonezomprizajednikomizgovoru reijavljaseienkliza,akikodtroslonihrei:,, (65). . (. Poznajem te policutognevnoodmeravazemlju.)(Solomos) B.Siniceza 105. U mnogim reima, kada (, , , ) ili () sledi drugi samoglasnik, oba samoglasnika izgovaraju se zajedno, tako da ine samo jedan slog. Moemodaizgovorimokaoreodtrisloga:(dobilaje dozvolu).Alikaemoi,kaodajeredvoslona: (ispostavilosedajepeinaprazna). Obinokaemo,,,alimoemodakaemoi ,,. Kaemodajekodovihreidolodosiniceze;kombinacijesamoglasnika kojeutomsluajupiemosupseudodiftonzi(27). Isto se dogodilo i sa (), koje je zajedno sa samoglasnikom koji sledi pretrpelosinicezu,pasepiesa: (Starizavjet),ali(starikomiluk). Samoglasnikkojijepretrpeosinicezumogaojedabudeinaglaen: 106. Neke rei imaju razliito znaenje u zavisnosti od toga da li se izgovaraju sa sinicezom ili bez nje: (, briga) , znaenje, smisao,npr.nekereenice.Takojeusledeimsluajevima:(deca) (igra, zabava), (npr. , koja kua) (osobina nekog oveka). 107.Osimkaesei,kadaseuporeujudvekoliineiliveliine: ,. 30

Osimtoga,kaesei,aliuveksamo;i ,,,itd. C.Sinalefa 108.Sinalefomsenazivaspojdvasusednasamoglasnikakojitvorejedan. Vrstesinalefesusinereza,elizija,aferezaikraza. a)Sinereza 109.Kodnekihreidvasusednasamoglasnikaspajajuseujedan: .Ovapojavanazivasesinerezom. 110.Kadasutadvasamoglasnikaista,izgovarajusekaojedan: ,().Kadasususednisamoglasnicirazliiti,ostajejaiodnjih (102):. Takoimamo:,,, ,,(), ,(). b)Elizija 111. Kada se neka re zavrava samoglasnikom, a sledea poinje samoglasnikom,estosegubizavrnisamoglasnikprverei:. Ovapojavanazivaseelizijom. 112.PRAVOPIS.Namestosamoglasnikakojijepretrpeoelizijustavlja seapostrof:. 113.Predistimsamoglasnicimaelizijuobinotrpe: 1.lanovi,,:,,. 2.Rece,:,. 3.Proklitikezamenice,,,:,. 4. Predlozi , , , : , , . 114.Doelizijemoedoiikodveznika,kodpredloga,, kodpriloga,kadaizanjihdolazisamoglasnik,iufrazi: ,,,. Rei , , , , , , , , ne trpe eliziju predistimsamoglasnicima:,; Zavrno u rei ne trpi eliziju ispred drugih samoglasnika, osim ispred:,.

31

115. Predlozi , , ponekad trpe eliziju ispred razliitog, snanijegsamoglasnika:,,,, . Udijaloguiupoeziji,kadasledirazliitsamoglasnik,elizijasejavljaikod lanova,proklitinihzamenicaikodpredloga,kaoiudrugimsluajevima: ,(),,,itd. Nekada eliziju trpi i krajnji samoglasnik neke prepozitivne rei: , (osim ako piemo , ). 116. Veznik ispred samoglasnika moe da se pie : , , , . Meutim, u svakodnevnom jeziku kojim piemo boljejedaseovoneradipreesto. 117. Prilog gubi zavrno i ispred suglasnika i tada se pie bez apostrofa,sazavrnim,:.Boljedaseovaelizijauprozi nekoristiesto. 118. PRAVOPIS. Obratite panju na razliku u pravopisu izmeu rece (neka) i imperativa aorista aktiva glagola ( pustiti, ostaviti), : , | , ... Prepusti amac talasu, da juri koliko mu volja, | nek vetar usmerava kormilo,jedro...(Hadzopulos). c)Afereza 119. Kada se neka re zavrava samoglasnikom, a sledea poinje samoglasnikom,ponekadsegubipoetnisamoglasnikreikojasledi.Ovapojava nazivaseaferezom:; Namestosamoglasnikakojijeizostavljenpieseapostrof. 120. Aferezu trpe, posebno u pripovedanju, u poslovicama i pesnikom jeziku,razliitiglagolskiobliciukojimajeobinonaglaenpoetnisamoglasnik (),(),ukolikojeprethodnare: a)Nekaodlinihzamenica:,,,. b)Upitnoiodnosno:;. c)Rece,:,,. d)Nekedrugerei:. Aferezu ree trpe i neki drugi delovi iskaza: (houdatikaemjednure/redve/) U uobiajenom proznom knjievnom tekstu bolje da se sluimo neokrnjenimoblicima:,,itd. 121.Obratitepanjunarazlikuizmeu:,,(, itd.), gde imamo line zamenice, i: , , ( itd.),gdeseradiglagolu(biti). 32

,, . (Uruiastoblaenosvetlo,evome,uzdiemse,uzoru dignutihruku.)(Sikeljanos) 122.Apostrofsenepiekodnekihzamenikihiprilokihoblikanastalih prilikomafereze,kojisuudijalozimaiupesnikomjezikuuobiajeniparalelno saneokrnjenimoblicima:,,,,,,,: ,,,,,. 123.PRAVOPIS.Apostrofsepie: 1.Kodelizije(111):. 2.Kodafereze(119):;. 3.Kodapokope(133):,; d)Kraza 124. Ponekad se pri sinalefi javlja novi samoglasnik, razliit od onih na kraju i na poetku susednih rei. Ova pojava naziva se krazom: ,. Kraza se javlja u pesnikom jeziku, kada se pri sinalefi prilikom zajednikogizgovoraspajajuu. ,, ...(Valaoritis) 125.Suvinojedasekodglasakojijenastaokrazompiekoronida.Treba je zabeleiti jedino u retkim sluajevima kada postoji opasnost da e italac pogrenorazumetitekst. 126.Napomena.Kodsinerezedolazidospajanjadvasamoglasnikakoji se nalaze unutar neke rei (sinalefa unutar rei). Pri eliziji, pri aferezi i pri krazi spajaju se susedni samoglasnici dve rei koje se izgovaraju zajedno (sinalefa pri zajednikomizgovoru). 127. Sinalefa je esta pri zajednikom izgovoru rei, posebno u svakodnevnom brzom govoru. Moemo da kaemo: i i.Kadapiemo, beleimo samo malobrojne od ovih sinalefa, u skladu sa ovim to smo maloas pomenuli. Samoglasnicinapoetkurei 128.Napoetkumnogihreidolazidoizvesnihpromena:a)gubepoetni samoglasnik, b) dobijaju samoglasnik na poetku, i c) poetni samoglasnik pretvaraseudrugi. 33

129. Apobola. Neke rei imaju dva oblika iste vrednosti. Naime, izgovarajusesapoetnimsamoglasnikomibeznjega.Kodreikojegubepoetni samoglasnikgovorimoapoboli.Takvereisu: ,,, ,,,,,,, ,,,,,,,. Isto se deava i sa glagolskim oblicima prolih vremena kada je nenaglaen slogovskiaugment:(),(), ,,,,,. 130. Protaksa Kod nekih rei na poetku se dodaje jedan samoglasnik, obino . Ova pojava naziva se protaksom, a dodati samoglasnik naziva se protaktikim: , , , . 131.Promena.Nekereimenjajupoetnisamoglasnikunekidrugi.Ova pojavanazivasepromenom. ,,. jeuobiajenoudoslovnomznaenju:(visokplaninski vrh). se koristi u apstraktnom ili metaforinom znaenju: , (dubokoumna znaenja), (Visoanstvo, Visost); sekoristijedinoupoeziji. Sinkopaiapokopa 132. Kod nekih rei se izmeu dva suglasnika gubi jedan samoglasnik. Ovapojavanazivasesinkopom. ,,,. Takojeikod,,. 133. U drugom sluaju zavrni samoglasnik gubi se u jednoj rei ispred poetnog suglasnika sledee rei. Ova pojava naziva se apokopom. Na mesto samoglasnikakojijeapokopiranbeleiseapostrof.(Zavideti117.) , , ,. 34

SUGLASNICI 134.Apobolaistvaranjeglasaizmeusamoglasnika.Unekimreima glas gubi se izmeu samoglasnika: (), (), (), (), ,(),(),(). Unekimreimastvarase e u f n i k izmeudvasamoglasnika, posebno kad se oni jednako izgovaraju: () , , . Zavrno 135. Zavrno uva se kod odreenog lana (, ), kod broja i neodreenog lana , kod treeg lica line zamenice , , u nepromenljivim reima , , kada re koja sledi poinje samoglasnikom ili trenutnimsuglasnikom(,,,,,,,,,):,, ,,,,, ,. Zavrnogubisekadarekojasledipoinjetrajnimsuglasnikom(,,, ,,,,,,,,)(24B):,,,, ,,,; 136. Zavrno imaju uvek: lan : , tree lice line zamenice,:,6,veznici,,: ,,,prilozi,,i: ,. Zavrno obino se gubi u genitivu mnoine , kada se radistarosti:();(),(), (). Prohibitivno ne zadrava ukoliko sledi neki znak interpunkcije: ! U izuzetnim sluajevima zavrno moe da se sauva u lanu mukog rodauvlastitimimenicamakojenisuodomaene,pabisemoglodogoditida ih smatramo imenicama srednjeg roda. Akuzativ moe da primi zavrno ukolikosledirekojapoinjena:. 137.Zavrnoimajuuakuzativujedninemukogrodamnogezamenicei zameniki pridevi , , , , , ukoliko nisu Knjievni jezik u sluaju treeg lica line zamenice koristi i oblike , : .Kodglagolskihoblikakojisezavravajunaeesekorisleoblicina,:, ,.6

35

tesno povezani sa reju koja sledi ili ukoliko ona poinje samoglasnikom ili trenutnimsuglasnikom:;; ;(),(). Uzamenicamamukogroda,,salanomkojisledi zavrnoobinosegubikadaseuakuzativulanazavrnozadrava:() ,(),ali.(Takoserazlikujemuki rododsrednjegtamogdejetopotrebno.) Zavrnomoedaseouvainakrajupridevamukogrodaukolikosledi imenicakojapoinjesamoglasnikomiliukolikojevezaizmeunjihtesnijaikada sleditrenutnisuglasnik:,,, . Razliitizgovorsuglasnikauzajednikomizgovoru 138. Kod rei iji je izgovor usko vezan za sledeu re javljaju se u izgovoru odreene promene, ukoliku se prethodna re zavrava na ili , a sledeapoinjeodreenimsuglasnicima. 139. Zavrno izgovara se zvuno kao pred poetnim zvunim suglasnikom(,,,,,,,,,)sledeerei: ,,,,. (Istosedeavaiunutarrei.Videti30.) 140.Zavrno.Kadanekarepoinjena,,(,,),aprethodna sezavravana,ovisuglasniciizgovarajuseozvueni,kao,,(,, ):,,,,. Ova promena se deava kod lana (, , ), kod treeg lica line zamenice(,),kodnepromenljivihrei,,,aestoikoddrugih rei(,itd.). Kada re koja sledi poinje grlenim suglasnikom, iz prethodne rei izgovarasekaoprvourei:,,, . Kada re koja sledi poinje usnenim suglasnikom, iz prethodne rei izgovarasekao:,,,, ,. Grupesuglasnika 141. Grupama suglasnika nazivamo spoj dva ili vie suglasnika: , , ,. 36

estosesluimoreimakoje,iakosuisteilisrodne,izgledajurazliitekad jerejednojodnjihovihsuglasnikihgrupa.Umestodajeovagrupauoberei ista,razlikujeseujednomslovu,ili,umestodapostojisamojednoslovo,javljase grupaslova7. Takokaemo Aopetkaemo ),, ,,() ,, , ,, ,, ,, ), , ,, Pravopiskodgrupasuslasnika 142. Grupe suglasnika su raznovrsne, javljaju se u mnogim reima i ne piusenaistinain.Navodimoprimere: . , , , , , , ,,,,,,, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , (ali ), , , , (ali ), , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,,,,. ,,,,,. .,,,,,,, , , , , , , (ali ),,,,,,,, . .,,,.

Razlogovojrazlicijeutometosvereigrkogjezikanemajuistuistoriju.Dokreiiz naroda, koje su oduvek bile u narodnom jeziku, imaju suglasnike kombinacije na koje je ovaj jezik naviknut, uevne rei (147) predstavljaju kombinacije razliitog oblika, onako kako su se pisaleuantikomjeziku.7

37

. , , , , , ,. (). , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . ,,,. , , , , , , , , , , , , . . , , , , ,,,,,,, , , , , , , , , , , , , ,(ali)(i),,, , (ali i , ), , ,,,,. .,,. (). , , , , ,,,,(i),, ,,,,,,,. . , , , , ,,,,,, ,. . , , , , , ,,,,,. . , () (i ), , , , ,,,. . , , , , , , , (ali , , ), , , , , , , , , , (i ), , , , , . .,,,,, (ali). .,,,,,, , , , , , , , , , , , , , ,,,,.

38

. , , , , , ,,. . , , , , , , . .,. . , , , , , , . . , , , , , , ,,. . , , , , , ,,,,,,, , , , , , , ,,,,. .,,. .,,,,,,, ,,. (). , , , , , , , , (i ), (npr. ), ,,itd. . , , , , , , ,,,,,. ().,,,,. (). , , , , (ali ), , , , (i ),. (). , , , , , , , (ali , ,). .,,,(),(),. .,,,. . , , , , , , ,,,,. .,8. U pesnikom jeziku blii oblik narodnom govoru imaju neke od rei koje se inae izgovarajusagrupomsuglasnikakojukoristiuevnigovor.8

39

D R U G I D E O

REI PRVOPOGLAVLJE

POREKLOREI 143. Renik grkog jezika u razliitim epohama. Grki jezik, ija je istorija stara tri hiljade godina, nije se u svakoj epohi sastojao od istih rei. U zavisnostiodduhovnesituacijeunarodukojijenjimgovorioiodpisacakojisu nanjemupisali,renikgrkogjezikabivaojebogatijiilisiromaniji. Meutim,renikseurazliitim epohamanije uvek sastojao odrei istog antikog naslea. Stare antike rei, osim onih koje su uklonile druge rei istog jezikog naslea ( ), tokom vremena menjane su ili dopunjavanedrugim,bilogrkimbiloreimastranogporekla.Ustranimreima ogledaju se uticaji mnogih naroda kojima je u svojoj dugogodinjoj istoriji bila izloenagrkanacija,zahvaljujuisvomspecifinomgeografskompoloajukoji jedoveoudodirsatolikimstranim,susednimiliudaljenijimnarodima. 144.Trislojagrkogrenika.Reinaegdananjegjezikasastojeseod trisloja.Tosu: a)antikerei,kojesuodsamogpoetkapripadalegrkomjezikuilisu unjegauleuantikojepohi, b) rei koje su u grki jezik ule u periodu od poetka nae ere pa otprilikedopoetkaprologveka(1800.),i c)reikojesuunajezikuleod1800.dodanas. 145. S t a r i s l j sainjavaju: A)Antikeiliindoevropskerei.Onepripadajuprvobitnomjezikukojim su govorili preci starih Grka kada su se spustili i nastanili na teritoriji koja je kasnijeponjimanazvanaGrkom.Takvesunaprimer9: , , , , , , , , , ,,,. ) Rei predhelenskog perioda, preuzete od naroda koji su pre Grka nastanjivalioveprostore:,,,,,, , , , , , , , , ,,,.9

Svereisunavedenepremaoblikukojidanasimaju.

40

C) Rei koje su u grki ule iz drugih jezika, u razliitim epohama, do poetkanoveere.Tosu: Istonjake: , . , itd., , , . Jevrejske: , , , , , ,.Latinske:,,,,,, ,,,,,,. D r u g i s l j sainjavajureiizrazliitihbalkanskihjezika,kaotosu: , , , iz talijanskog: , , , , , , , iz turskog: , , ,,,,,. Rei stranog porekla iz ova dva sloja ve odavno su u grkom jeziku postale narodne i menjaju se po deklinacijama i konjugacijama kao i sve druge grkerei. T r e e m s l o j u pripadaju rei koje su poele da ulaze u grki jezik otpriliketokomovogveka.Onespadajuudvevrste:straneiuevne. S t r a n e su uglavnom francuske: , , i engleske: ,,,,. Nekeodstranihreibilesunekadagrke,pasunamse,nakontosuule u strane jezike, vratile u izmenjenom obliku. Tako je sa antikom grkom reju , koja je u latinskom postala camara, camera, pa nam se vratila kao , ; antiko grko , latinsko balneum, talijansko bagno danas je ; antiko grko ponovo nam je iz turskog dolokao. Narodneiuevnerei 146.Brojnereiugrkomjezikuoduveksubilenarodne:,. Oduvek su bile u govoru naroda koji ih je prenosio sa kolena na koleno jo od antikeepohe.Tosunasleenenarodnerei. Zajedno sa njima u narodne se ubrajaju i brojne strane rei u grkom jeziku, od kojih su mnoge i same nasleene, kako smo videli, iz drevnih vremena:,,. 147. Osim narodnih rei postoje i druge. Ule su u grki jezik tokom poslednjih dvesta godina da bi izrazile znaenja iz oblasti obrazovanja, nauke i umetnosti koja su do tada nedostajala i za koje iz tog razloga jezik nije imao izraze(iliihvienijeimao).Upoetkususetimreimasluilipisciiueniljudii zato se one nazivaju uevnim reima: , , , itd. 148.Postojedvevrsteuevnihrei: 41

1. A n t i k e r e i,kojesuponovouleujezikadasevekovimanisu koristile:,,,. 2. N o v o s t v o r e n e r e i ili n e l g i z m i, rei koje se nisu koristileuantikomjezikunegosuihstvoriliueniljudi,kadsepojavilapotreba, i to od klasinih rei ili od njihovih elemenata: , , , , , , , . Razlike koje se javljaju izmeu uevnih i n a s l e e n i h narodnih rei oitije su kada se radi istoj rei. Tako moemo videti ta se sa reju dogodilo kadasmoje,skolenanakoleno,naslediliodstarihGrka,akakvajekadasmoje primilineposrednoizantikogjezika,kaouevnure. 149.Razlikeizmeunarodnihiuevnihrei a)Nasleenimnarodnimreimaestosmodavaliistaroznaenje,pored onogkojesuimaleilistekleugovoru.Takonazivamonesamoples,kolo negoigrupupevaa,hor.Dakle,istaredanasima n a r o d n o i u e v n o z n a e n j e. b)Drugiput,opet,deavasedaseparalelnokoristimo,uistomznaenju, dvema reima koje meusobno korespondiraju jednom nasleenom, narodnom,adrugomuevnom,kojaseodnarodnerazlikujeposvomfonetskom obliku: i . Tada postoje dva paralelna fonetska oblika (dubleti). Isto tako upotrebljavamo , , ,,,. c)Vieputadeavasedaseparalelnifonetskioblicirazlikujukadjere znaenju. Naime, tada od iste antike rei u dananjem jeziku imamo dve rei kojeserazlikujuipooblikuipoznaenju:()i(npr.program), od antikog . Tada kaemo da imamo znaenjske parove. Takve su rei: (u geometriji), (u geometriji), ,(antikaboginja). F O R M I R A N J E R E I 150. Opta znaenja. Rei u dananjem grkom jeziku nisu samo nasleeneizantikoggrkogilikasnijepreuzeteizdrugihjezika(stranerei)ili iz antikog grkog (uevne rei). Postoji i mnotvo drugih novih rei. One su nastale: a) onomatopejom, b) promenom gramatike vrste, c) izvoenjem i d) sintezom. 42

Izvoenjeisintezasuglavninaininakojeseformirajurei.Objanjenesu udelupodnaslovomTvorbarei. 43

DRUGOPOGLAVLJE

ONOMATOPEJAPROMENAGRAMATIKEVRSTE Onomatopeja 151.Ugrkomjezikupostojereikojesvojimzvukomoponaajuonoto izraavaju. Te rei nisu nastale od drugih nego su stvorene i zbog toga se nazivaju onomatopejskim reima ili onomatopejama: , .Onomatopejomsenazivaisamapojava. 152. Onomatopeje mogu biti imena10 ili glagoli: , (vrsta lonca), , , ,,(zvukvodekojapljuska),, (za kamen koji izbacimo iz prake), , , , , , , (za hleb koji se pee ili uljeilibuterkojisepre),,,, , , i (onaj koji duva u rukeodstudeni),. 153. Onomatopejema pripadaju i one rei koje oponaaju g l a s o v e i v o t i n j a: , , , (za svinju), (svinja, pas itd., npr. kada pobesne jer neko hoe da im uzme hranu), ,,,,(pae). (i , jedna vrsta divljeg goluba), , , , , , (uran), , (grlica,ant.gr.),(cvrak),(vrstainsekta). Promenagramatikevrste 154. Ponekad neka re, iako pripada jednom delu iskaza, dobije takvo znaenjedapreeudrugideoiskazaipromenigramatikuvrstu.Kaemo,npr. , a na umu imamo , jedan od takozvanih (lokumsaSirosa),kojisepripremanaostrvuSirosu.Takoje re od prideva postala imenica; vie ne podrazumeva neku karakteristiku,poreklosaSirosa,negojednustvar,lokum. 155.Promenugramatikevrstenalazimoposebnousledeimsluajevima: U skladu sa grkom terminologijom, zadran je naziv imena koji obuhvata imenice i prideve.Prim.prev.10

44

A.Formiranjeimenica: a) Zajednika imenica ili pridev postaju vlastita imenica (prezime): ,,. b) Vlastito ime nekog oveka ili mesta postaje zajednika imenica: Po vrhovnom zapovedniku ustanika protiv Turaka 1821, koji se zvao , nazvana je i jedna vrsta peroreza). Po izvoru na ostrvuAndrosu,nazvanajeisamavodasatogizvora. c) Pridev postaje zajednika imenica: (verenica); (arhijerejevprestoucrkvi);(tojestnovaczapojcaucrkvi, te prema tome novac uopte, plata); , tj. (krilo u vodeniciilimlinskitoak);(tuinci,stranci). d)Brojeviinekezamenicepostajuimenice:( )(ekalasamteetvrtsata);(etvrtak,danunedelji); ;;. e) Glagolski oblici i participi prezenta pasivnog glagola postaju imenice: (izgubio je svoje ja, dosl.: svoje bie), (naene stvari), (onaj koji se buni, prigovara, u crkvi: protestant),(onotosepria,fama,tra). Imeniceestonastaju,primajuiilan,oddrugoglicajednineimperativa aktivnog glagola koji se dvaput ponavlja ili od imperativa dva glagola istog ili suprotnog znaenja: ( ) (uztolikopisanjabrzojeprolovreme);()(poslovni pregovori, transakcije); ( ) (pune ruke posla, povucipotegni,jurnjava). f)Nepromenljivereizajednosalanompostajuimenice: (odlino sesnalazi,imagasvuda), (ne sviamiseovozbogega,tj.ovopitanje),(nemaali,tj. nemaprigovora). g) Cela reenica zajedno sa lanom postaje imenica: (rastanakjerav,a o s t a j z d r a v o jeotrov)(Palamas). B.Formiranjeprideva.Nasliannainmoemodobitiipridev: a) Od imenica, zajednikih ili vlastitih: nazivamo nekog deliju, po jednom Kutaljanosu, uvenom rvau sa Kutalija, ostrva u Mramornom moru; nazivamo nekog ko je veoma bogat, po drevnom lidijskomkraljuKrezu,uvenomposilnomblagu. b) Od participa: (tekua voda), (pokoljenja koja dolaze, doslovno: dolazea), (ustalasanomnotvo).

45

c) Od priloga: (donja vilica), (tamonji komiluk). C.Formiranjenepromenljivihrei: a)Odimenica: (nevidimamabanita, nimalo,nikako,uopte)(prilog). b) Od prideva: ( m a l sam nazebao), (ustaosam odstola n a p o l a sit, n a p o l a gladan)(prilogzakoliinu). c)Odglagola: , , (Bilo od nezainteresovanosti, bilo od slabosti, to nije uinio, dosl.: h e h e )(veznik). 46

T V O R B A R E I TREEPOGLAVLJE

OPTEODREDBE 156.Optaznaenja.Veinareinastalajeoddrugihreiizvoenjemili sintezom: , , , , , , ,,. 157. Re koja ne nastaje od druge nego se formira iz nekog korena ili osnove,ananjudodajemonastavak,nazivamokorenskomreju:,, . 158. Re koja nastaje iz druge rei na iju smo osnovu dodali nastavak nazivamoizvedenom: je izvedenica rei ; je derivacija rei . 159.Reizkojejenastalaizvedenicauodnosunanjujeosnovnare. Na primer, za re osnovna re je . Za osnovnareje. 160.Nastavakijimdodavanjemformiramoizvedenicenazivamo izvedenikimnastavkom. Izvedenikinastavakimajedanilivieslogova: ,,. 161. Re koja nastaje od dve druge rei, osnovne ili izvedene, spajanjem njihovihosnova,nazivamosloenomreju. Takojeodinastalare;odinastala jere. Sastavni delovi jedne sloene rei nazivaju se komponentima: prvi komponentidrugikomponent. Naprimer,usloenojreirejeprvikomponent,a redrugikomponent. 162. Svaka re koja nije sloena naziva se prostom reju. Prosta re moedabudekorenska(,)iliizvedena(,).

47

Temeljzaizvoenjeisintezurei 163. Pri izvoenju temelj je prosta osnova (videti III deo, I poglavlje): ,. Kod sinteze temelj je osnova zajedno sa jednim samoglasnikom, i to obino:,(236). 164.Ustarovremeizvedeneisloenereiformiralesuseinadruginain. Tosevidikodreikojesudonasstigleadasevienaosnovunjihneformiraju sline,kaoiuuevnimizvedenicama.Takoimamo: a)Kodnekihizvedenihimenicamukogrodanaienskognai osnovajesapromenjenimsamoglasnikom.Takomoedapreeu,au: :,:,,:,:, : , : , (): , : , . b) Padeki oblik koji slui za prvi komponent sloene rei. Neke od sloenih rei formirale su se ranije od celog padekog oblika: (Hristovo roenje): (Boi), (Hadrijanov grad): (Jedrene). Reisadveosnove 165.Kadaseradireimasadveosnove,moemodaprimetimo: a) Kod glagola se koriste obe osnove (videti III deo), ali ee osnova aorista: b) Imenice sa razliitim brojem slogova obino formiraju izvedenice, a estoisloenereiodosnoveoblikasaveimbrojemslogova: Dveosnove Osnovajednine(isti Osnovamnoine(razliitbroj brojslogova) slogova) ,, ,, , , ,, , , (),, ,

48

,

,, , ,,, ,, ,,

166. Neke izvedene i sloene rei formiraju se, ponekad, iz obe osnove i takopredstavljajudvostrukeoblike: :,, i. Ponekad postoji razlika u znaenju: pop Janis i ,Janispopov(sin). 167. Osim izvedenikih nastavaka, koji i danas pomau da formiramo izvedenice,imaidrugihnastavakakojeneoseamokaoive,makolikopostojali u reima koje govorimo. Ne oseamo ih kao izvedenice, a ni od njih se vie ne formirajunoverei.Ovenastavkenazivamoslabimizvedenikimnastavcima. Npr.nastavakureioseamokaoizvedenikinastavak; jenastalood,kaotojenastalood,a od . Nasuprot tome, za ne oseamo vie da je na istinainizvedenaodrei. Slino je i sa sloenim reima. Npr. u sloenoj rei sauvano je , koje je nekada bilo prvi komponent kao pridev na , dok u novijimsloenimreimadolazinamesto:, . Narodnoiuevnoizvoenjeisinteza 168. Kao to postoje narodne ili nasleene rei i uevne rei (147), postoje sa jedne strane izvedene i sloene narodne rei, a sa druge izvedene i sloeneuevnerei.Takosenazivajuizvedeneisloenereikojenisunastaleu grkomjezikuoddrugihnarodnihreinegosuihformiralipisciodnovihiee odantikihrei,uglavnompremapravilimaantikoggrkogjezika:odantikog grkog formiralo se , , od glagola , , formirale su se izvedene imenice , , . Pomou glagola kao drugog komponenta formiralesusesloenereikaotosu,itd.

49

Porodicerei 169.Svereikoje suizvoenjem ilisintezomproizaleiz iste proste rei, bilo da su narodne ili uevne, ine jednu porodicu. Rei koje pripadaju jednoj porodicinazivajusesrodnimreima: , , , , , , , , , , , , ,,,,,, . , , , , , , , , , , , , itd. , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , itd. 170. Zajedniki koren rei jedne porodice esto nudi dva fonetska oblika (jedannarodniadrugiuevni),kojimogudaimajuirazliitoznaenje: (), . Narodneiuevnereiuizvoenjuisintezi 171.Sauevnimreima,kojesuestodopunjavaleiponekadzamenjivale narodne rei istog znaenja, renik naeg jezika daje sledeu sliku u odnosu na reikojeizraavajujednoznaenjeinjemusrodna: A.Svereisunarodne: :,,,,,. . Kod iste osnovne narodne rei (koja je u isti mah i nova i antika) ekvivalentnesuizvedenenarodneiantike: :,,,,, C.Osnovnarejenarodna,alinekolikouevnihizvedenicaformirano jepremaekvivalentnojantikojrei: 50

o:,,, , :, :,,,, ,,, :,,,, , :,,, ,

,,, ,, , ,, , ,, ,, ,, ,, , , itd11.

D. Pored osnovne rei i njenih izvedenica koristimo i ekvivalentnu antikureinjeneizvedenice: :, :,, : :,, (metaforinoznaenje): ,, ,,, ,,, , Aliseumnogimmestimakaei,,(zatopluvodu).

11

51

ETVRTOPOGLAVLJE

DERIVACIJAREI A.Izvedeniglagoli 172. a) Od glagola. Imaju deminutivno znaenje (videti 179) i dobijaju razliite nastavke: , , . 173. b) Od imena. Obino ukazuju na to da subjekt jeste ili postaje ili radionotooznaavaosnovnare: , : (slava slavim nekoga, neto), . :,. :,. : , (ulje uljim, podmazujem; podmiujem). :,. 174.Reinastavcizaizvoeujekojedobijajuimenailiglagoli: .Oznaavabacanjeiliobiljeneega:,. . Oznaava radnju koja se ne prekida ili radnju koja se ponavlja: ,. . Oznaava sakupljanje ili vrenje radnje na koju ukazuje koren: , . Oznaava takoe neprekidno ili esto ponavljanje radnjenakojuukazujekoren:,. .Oznaavaintenzivnostradnje:,. 175.Odnepromenljivihrei:,:, ,.Istotakoi(), ,(). :,. : (blizu pribliavam se), (niskosilazim;sputam,premetamnanie). .Izvedeneimenice 176.a)Odglagola.Uzavisnostiodderivacijskognastavkakojidobijaju, oznaavaju:

52

A.Vriocaradnje: , : () , () , ,. Rei su nastavci: (): , : ,,. 177..Radnjuiliposledicuradnje: : , , , . (, ): , , ,,. Nekoliko (uevnih) imenica izvedenih iz glagola na , zavravaju na , umesto na , : , . (,):,(), ,,,. : , , , ,,. :,. :,. :(),. :,. ,,:, . ,:,,. , : , , ,. 178. C. Pribor ili sredstvo kojim se vri neka radnja ili mesto na komesevri: , , : , , () ,. b)Odimenica 179. Deminutivi. Imenice koje oznaavaju umanjenu osnovnu re nazivaju se deminutivima ili hipokoristicima: , .

53

Hipokoristicima se sluimo ne samo kada govorimo neemu malom nego i zato to koristimo izraze od milja: ! ! 180.Najeinastavcizademinutiveilihipokoristikesusledei: :,. :,. :,. :,. ,:,. :,. :,. :,. , : , . Meutim,ovajnastavakestooznaavadeteonogakogaoznaavaosnovnare: ,. 181.Reisunastavci: :,. :. :, :,. :,. 182. Nekoliko deminutiva dobija se derivacijom iz drugih deminutiva, tako da se formiraju rei sa dva ili tri deminutivna nastavka: , , ,. 183.Nekereimogudaformirajudvailiviedeminutivaslueisesvaki putdrugaijimnastavkom: :,. : . :. :. 184. PRAVOPIS. Nastavak pie se sa ak i kada se osnovna re zavravana,osimusluaju:,. 185. Augmentativi. Augmentativima se nazivaju imenice koje predsta vljajuuveanuosnovnure: ,,. esto se sluimo augmentativima da bismo prikazali uveanu osobinu koju nosi osnovna re ili mnogo toga (ili se radi nekoj drugoj odlici u veem

54

stepenu):(glavonja,onajkoimavelikuglavu),(kojiimapuno para,). Augmentativi,posebnoovidrugevrste,estoimajupodrugljivoznaenje. 186. Augmentativi su mukog ili enskog roda. Glavni nastavci koje dobijajususledei: zaenskirod:,. zamukirod:. zaenskirod:,(). za muki rod: , , .Nekiaugmentativikojisezavravajunamoguda dobijuinastavak:,. 187.Drugi,netakoesti,nastavcizaaugmentativjesu: : , (veliki jastuk), : , , : , : , , , : , (): (), , , : . 188. U augmentative se mogu ubrojati i neki i n t e n z i f i k a t o r i, izvedenicenesamoodimenica veiodpridevaiglagolakojioznaavajuneku osobinu. Ove rei dobijaju sledee nastavke: : , ,(suvostablodrveta),: , : , , , : ,,,,: . 189.Sufiksikojioznaavajumesto: :(zvonozvonik), (praljapraonica). , : , , ,. Isto izraavaju i nastavci (uevnih) rei (neto ree): , ,i:,,. 190. Sufiksi koji oznaavaju sadraj. Oznaavaju mesto koje u velikoj koliini sadri ono na ta ukazuje osnovna re ili mnogo toga istog na jednom mestu: ,:,(suvokorito presahlereke),,. , : , , .

55

191. Etnici. Etnicima ili patridonimima nazivaju se imenice za oznaavanje oveka koji potie sa odreenog mesta (iz drave, grada) ili koji pripadanekommestu: :,, :,, :,, , : , . enski rod ovih etnika zavrava na : , . ,:,, . :,. Nekolikoetnikanaizgovarajuseinaglaeninaposlednjemslogu: (posebnozaGrkeuAmerici)i. :,. :,.Uenskomrodu etnicinazavravajunaukolikosunaglaenenaposlednjemslogu,ana akosunaglaenenapretposlednjemslogu:, . enskirodnekihetnikanazavravana:,. enskirodimenica,je,. :,. 192.Reisunastavci:(naglaenenatreemsloguodkraja): , , : , , . Neki etnici na dobijaju i nastavak : ,. enski rod etnika na , , formira se na : , ,. :,12. 193.Velikibrojetnikanaiposebnonanedobijasederivacijomiz imenamesta,negosu,obratno,zemljedobilenazivepoetnicima: ,,,. enskirodproparoksitonihiparoksitonihetnikanaglaenihnadrugomi treemsloguodkrajanazavravasena;nekiimajuioblikna,kojije

U zavisnosti od toga o kom se mestu radi, postoje i drugi nastavci ili se za istu re koristerazliitinastavci:,alii(naHiosu), i , ali i (na Kefaloniji) itd., alii(kakoihnazivajustanovniciokolnihmesta).12

56

vie narodni: i , i . Ali,. enski rod oksitonih etnika naglaenih na poslednjem slogu na formirasena,osimionihkojesezavravajuna.Oveobino dobijaju nastavak na : , ali , , . enskirodnekihetnikanadobijanastavakina:,. 194. Rei nastavci. Nepravilni etnici. Neki etnici imaju ree nastavke: , , , , , . Umesto kae se i ,enskirod.()(SvetaGora)imaetnik i,a:. Nekietniciformirajusenepravilno:, (), () (i ), (i ) ,(),(209), , i , , , , (i ), ,(i). 195.Sufiksikojioznaavajuzanat: :,. , , : , , , , ,. :,. 196.Andronimije.Unarodnojupotrebiobinosezaenekoristevlastite imenicedobijenederivacijomizkrsnogiliporodinogimenamua.Oveimenice nazivaju se andronimijama: Dimitrisova ena, enaDimitrijadisa. 197.Uobiajeninastavcizaandronimijesu::, (,,),,:, ,,13. Pri upotrebi andronimije narodni jezik esto koristi genitiv muevljevog krsnogimenailiprezimena:,. 198. U standardnom i zvaninom jeziku ena (ili kerka) odreuje se prezimenom mua (ili oca) u genitivu, uz imenicu (ili , ):,,.

Reiiliidomatskinastavcisu::,:,,, itd.Unekimkrajevimaupotrebljavajuseireisastavljeneodsvekrovogkrtenogimenai (mlada,nevesta):,,ilireisastavljeneodimenamuaisvekra: ,enaTanasisa,Kostinogsina.13

57

199. Drugi nastavci sa raznovrsnim znaenjima: : , , , , ,,,. :,. :,. :,. ():,. :,. 200.c)Odprideva.Oznaavajuosobineuvezisapridevom: :,,iodimenica: ,. : , , i od imenica (u tom sluaju oznaavajumiris):,. : , , i od imenica:,. , : , , i od imenica: . Reisunastavci::,():,:. 201. Odoksitonihpridevaformirajuseparoksitoneimenicenaina :,,. C.Izvedenipridevi 202.a)Odglagola.(Nazivajuseiglagolskimpridevima,posebnokada sezavravajuna). .Oznaavajuosobukojajeprikladnailizavreujedajojsedogodi onotooznaavaglagolimogusepodelitina(onajkoji)inaglagol: ,, ,,. Rei su nastavci , , : , ,. (glagolski pridevi). Vei broj glagola ima i pridev na (, ,,,itd.),kojiseformiraodosnovezaaorist(obinopasiva) ioznaavaotprilikeistotoiparticippasivailinekogadatrpiradnjuglagola: (, to je kupljeno, kupili smo), (,tosamuo),(,nasmejano lice), (ovek koga vole ili koji je vredan ljubavi, voljen),(netoostvarljivo,onotomoedase postigne),(stisnutovek,krtica). 58

Glagolski pridevi na esto se oblikuju i sa () privatum ili sa drugim reima: , , , ,,,,. Nekolikosloenihglagolskihpridevaobinosejavljasanastavkom: , (neiskusan, drugo je znaenje , neuspean), (nezasit,prodrljiv,i,kojisenijedovoljnonajeo). Poput drugih prideva, neki glagolski pridevi na postali su imenice: , , , , , , ,(),. (,):jestiv;naplativ,koji semoe,kogatrebailikogamoramonaplatiti;,, . 203. Izvedene uevne rei na . U administrativnom i obrazovnom jezikuuobiajenisunekipridevizadraniizstarogrkogna,kojiukazuju nanetototrebadasedogodi:,isplativ,kojitrebadabudeisplaen, , mnoenik, koji treba da bude pomnoen. Na slian nain su formirani i: , , , , , ,. 204. PRAVOPIS. Glagolski pridevi na () piu se sa na treem sloguodkrajarei:,. Piu se sa , a sa , i oni koji su izvedeniizglagoladrugekonjugacije:, . 205. b) Od imenica. Oznaavaju osobu koja ima veze sa imenicom oznaiteljemimenicomilijojpripada. , : , , i izvedenice odpridevailiodglagola:,(,) . : , , i od glagola: , . Neki pridevi srednjeg roda na postali su imenice:(vrstakovanognovca),. :,. :,. :,. :,. :,. , , , : , ,,. Nekoliko izvedenih prideva na naglaava se na ligusi kao i na proparaligusi:i,i. 59

Mnogioblicienskogilisrednjegrodaizvedenihpridevanapostali su imenice koje oznaavaju neki zanat, umetnost, nauku ili jezik: , , , . Imenice su postale i oblici srednjegrodakao,,. Pridevikojiseformirajuodetnikaisamidobijajunastavke,: , , , .Zarazlikuodtoga,mnogietnicina,osimonihkoji se zavravaju na , , formiraju pridev kao i imenicu, sa istim nastavkom:,(ples),, ,alii,. ,:,. :,. :,. 206.Reisusledei(uevni)nastavci: (), (): , , ,. :,. :,(i). :,. :,. :,. Nekoliko prideva na , izvedenih od vlastitih imenica, u srednjem rodu oznaava instituciju osnovanu novcem onoga ije ime nosi: ,. 207.Odprezimenailiodetnikadobijajusepridevi(azatimiimenice)sa derivacijskim nastavkom (, , itd.), koji oznaavaju porodicu, kuu, susedstvo, gradsku etvrt itd. gde ivi onaj ko nosi to ime: , , , (atinska etvrt),. 208.Uevnaderivacija.Kadaosnovnareimaosnovukojasezavrava na diftong ili , izvedeni uevni oblik prideva obino ima diftong , : , , (antiki ) , , .Izrei(bog)izvedenisupridevi,. Novije derivacije koje potiu iz naroda zadravaju diftong: , , i sa, izvesnom nepravilnou, (),,(nekada).Nekiizvedeni pridevitakoimajuobaoblika:i,i,i, sa razlikom u znaenju, ( Rimljanin) (rimski) i ( Grk)(grki,novogrki). 60

Obratite panju na razliku izmeu i . je onaj koji ima veze sa bogom, je hemijski termin koji oznaava jedinjenja sa sumporom(,starogr.). 209.Nekiuevniobliciprideva,izvedeniizimenicasaslovom,imajuna njegovom mestu kada nastavak poinje sa : , ,,. 210. c) Od prideva. U ovu grupu spadaju pre svega deminutivi, koji oznaavajunetotoizvedenareimaumanjojkoliininegoosnovna14: :,. :,. : Oznaava uglavnom ono to obeleava i korenska re: ,. Rei su nastavci: : , , : , . 211. d) Od priloga. , : , ,,. 212.D.Izvedeniprilozi :,. :,. (formiraju se od mnoine srednjeg roda prideva i participa): , , , , . :,. Osim glagola, imenica i prideva, ponekad i neke zamenice i prilozi formiraju deminutive: , , , , ,itd.14

61

PETOPOGLAVLJE

SINTEZA 213.Podela.Sloenereiformirajusenadvanaina: a) Re na poetku dobija neodvojivu recu: , . b)Dveiliviereispajaseujednu::. I.SINTEZASANEODVOJIVIMRECAMA 214.Neodvojivimrecamanazivajusenekereisaprilokimznaenjem, koje se ne upotrebljavaju samostalno, ve se koriste samo u sintezi kao prvi komponenti::. 215.Reikojesespajajusaneodvojivimrecamauvajusvojugramatiku vrstuakosuprideviiliglagoli:,.Odimenica mogudapostanusloenereikojenisusamoimenicenegoiprideviiliglagoli: ,,. Neodvojiverece 216.Neodvojiverecesuprivatum,ireca,kojajeustarom grkombilapredlog. ,(ree)i(ispredsamoglasnika),privatum,oznaavanegaciju iliodsustvoonogatoseizjavljujedrugimkomponentom: ,,,. ,,(pesniki). ,,,,. , (ispred samoglasnika) . Najee u govoru povezuje se sa svim vrstamarei.Oznaava: 1.napolje,premavani:,,. 2. veoma, u velikoj meri: , , , . 3.sasvim,potpuno:,,,. 4.odsustvoiliotklanjanjeonogatooznaavadrugikomponent:, ,,,,,.

62

217. 1.(prema)gore:,,,. 2.unatrag,nanovo:,,. 3.razliitaznaenja:,,. 218. Osim navedenih reca, u grkom su jeziku uobiajene i razliite neodvojiveuevnerece.Tosupredloziizantikoggrkog,,,, , , , , , , i druge nepromenljive rei, koje se u dananjemjezikunalazesamokaoprvikomponenti. Neke od uevnih neodvojivih reca imaju dvostruke i viestruke oblike, jer im se poslednje slovo menja u zavisnosti od poetnog slova drugog komponenta. Tako se samoglasnik kod reca esto gubi kad drugi komponent takoe poinje samoglasnikom; , , postaju , , , , . Pred samoglasnikom postaje . Pred usnenim suglasnicima , postaju,.Predgrlenimsuglasnicimapostaje.Akoseiza nalaze,,onopostaje,,akadasledi,ponekadpostaje,doku drugimsluajevimagubizavrnoilipostaje. 219.Glavneuevneneodvojiverece Reca Znaenje Primeri 1.izdvadela,ukrug ,, 2.podeljenost,podela ,, prvi,vii ,, , 1.izmeu ,, 2.svuda , , 3.razdvajanje 4.razlika , (podeljen)nadvadela , teak,teko,lo,loe, ,, rav,ravo , uvoenje , 63

,

1.napolje 2.promena 3.mnogo unutar 1.gore,odozgo 2.razliitaznaenja 1.dobar,dobro 2.lak,lako

() (, )

pola,polu zajedno,istihodlika

1.(u)okolo 2.uveliko

zajedno () , , ,

(,)

dalek,daleko dole,odozdo

, , , ,, ,(), ,(), , ,,, , ,, ,, ,,, ,, ,, ,, ,,, ,(), ,,, ,, , , , ,, ,,,

64

II.SINTEZAREI Znaenjesloenihrei 220. Vrste sloenih rei. Prema znaenju sloenih rei, glavne su etiri vrste:uporedne,odredbene,prisvojneidopunske. A.Uporednesloenerei 221.Uporednasloenareoznaavaistoonotoinjenadvakomponenta spojenaveznikom:(danino). Komponentiuporednihsloenihreipripadajuistomdelugovora;mogu da budu imena: , ; glagoli: ; prilozi: . 222.Imena.Postojedvevrsteuporednihsloenihimena: a) Dva znaenja koja izraavaju komponenti prenose se u sloenu re spojenasaistomvrednouiparalelno.Ovesloenereinazivajusesparenim: (mu i ena, brani par), (ene sa decom), (artiokaibob),(uzak adug),(komianitragianuistimah, tragikomian). b) Sloena re izraava novo, tree znaenje, meavinu znaenja kompo nenata,aliistovremenoirazliitoodnjih: , sos od jaja i limuna, ali razliit i od jednog i od drugog ponaosob, jer se u njemu ne oseaju zasebno (kao to je, na primer, sluaj sa ,siretomiuljem). ,vetarkojiduvaizmeuvetrova(severoistonog) i(istonog),irazliitodnjih. , ivotinja nastala ukrtanjem (zeca) i (kunia). Takojeisa(GrcimauAmerici),(ivotinjom koja fiziki podsea na biljku, uglavnom nekim vrstama insekata), (irafom),(vujakom,nemakimovarom) (vrstombreskve),(zelenoutim). 223. Veliki broj uporednih imenica ima samo mnoinu: ,,. 224. Uporedne sloene rei su i m e n i c e: , , , , , 65

, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , (susedna sela kod Korinta i ), , itd., p r i d e v i: ,,;,; , , ; , itd. 225.Glagoli.Uporedniglagoliizvodeseizdvaglagolaipokazujudase radnje ta dva glagola deavaju istovremeno ili jedna za drugom: , , , , , , , , , ,,itd. 226. Prilozi. Paralelno sa uporednim sloenim pridevima postoje i korespondirajui prilozi: : , : . .Odredbenesloenerei 227. Odredbenim sloenim reima nazivamo one kod kojih prvi komponent odreuje drugi. Kada se sloena re analizira, prvi komponent postaje odrednica drugoga, pridevska ili priloka, ili odrednica genitiva ili cele reenice: (divlji golub), (tiho pevam), (utapam se u moru), (crven kao rua), (aa za vino), (mlinkojipokreevetar,vetrenjaa). Primeri odredbenih sloenih rei klasifikovani prema prvom komponentu: I m e n i c a: , , , ,,,,, , , , , , , , . r i d e v: , , , , , , , , , . r i l g: , , , , i dr. repozicija: , , , itd., itd. 66

228. Re (bog) kao prvi komponent esto zadrava svoje prvobitno znaenje: , , , . Meutim, kod mnogih sloenih rei gde je drugi komponent pridev, dobija znaenje intenzifikatora:,,,. 229. Deminutivni glagoli. Odredbenim sloenim reima pripadaju i nekiizvedeniglagoli,gdejeglagoldrugikomponent,aprvisuprilokiprefiksi , , , , koji izvedenoj rei daju deminutivno ili hipokoristiko znaenje: , , , . Deminutivno znaenje imaju i glagoli kod kojih je drugi komponent : , . Isto je kod sloenih rei sa (ali kod njih zajedno sa negacijom):,. C.Prisvojnesloenerei 230. Prisvojne sloene rei oznaavaju osobu koja neto poseduje. Mogu da se analiziraju u reenici onaj koji ima, gde je drugi komponent objekt, dokjeprvikomponentpridevskaodrednica:, (bledolik,onajkoimabelolice),, , (upljoruk, onaj koji nita ne zadrava u rukama, rasipnik). Prisvojne sloene rei su: , , , , , , , , ,,,. D.Dopunskesloenerei 231. Dopunskim se nazivaju one sloene rei kod kojih je jedan komponent objekat drugoga. Dopunske sloene rei su imenice, a kao prvi ili drugi komponent uvek imaju neki glagol: , (danguba,onajkojigubidan),, (onajkojipalikandila). Dopunske sloene rei su: , ( , onaj koji izaziva razdor u selu svojim kavgama itd.), , (ime ptice), , , , , , , , ,. 67

Napomeneznaenjusloenihrei 232. Sloene rei obino imaju ono znaenje koje su u sintaksi imala dva komponenta zajedno, pre nego to je dolo do spajanja: znai isto to i (muevljeva sestra). Meutim, esto se spajanjem ograniava znaenje, tako da se izraava neto to dva komponenta ranije nisu samostalno znaila: , , , ,,. 233. Od dva komponenta drugi obino nosi osnovno znaenje, a prvi pomono. Na primer, u rei radi se o (mesecu kog ima pola); je onaj koji ima (lice kao mesec). Isto je tako sa odredbenim sloenim reima , , , dopunskom sloenom reju , prisvojnom sloenom reju . Jedino su kod uporednihsloenihreikomponentiistipojainiivrednosti, ,. 234. Neki sloeni pridevi ili participi izraavaju elju ili kletvu. Ove sloene rei nazivaju se optativima: , (dapoividugogodina).Takvioptativisu:,, ,,,. O b l i k s l o e n i h r e i Optenapomeneformiranju 235.Promenekodkomponenata.Unutarsloenerei,nanjenomkraju ili na oba mesta, dolazi do promena koje se dre odreenih pravila. Do ovih promenadolazi: A) U n u t a r r e i,nakrajuprvogkomponenta,apromenesuvezane zatakozvanisintetizovanisamoglasnik::. )Kod d r u g o g k o m p o n e n t a,apromenesuvezaneza:a) r d: : ; b) n a s t a v a k: : ; i c) n a g l a s a k::. Sveovepromenenejavljajuseuvekkodsvakogkomponenta. 68

Sintetizovanisamoglasnik 236. Kada je prvi komponent promenljiv, sa drugim komponentom se spaja pomou jednog samoglasnika koji se dodaje na njegovu osnovu (ili na jednu od njegovih osnova). Ovaj samoglasnik je obino i naziva se sintetizovanimsamoglasnikom: :,():. Sintetizovani samoglasnik esto dobijaju i prilozi na mestu poslednjeg samoglasnika::. 237. Kada je poetni samoglasnik drugog komponenta ili , sintetizovanisamoglasnikseobinogubi::, : , : . Ali ,,. 238. Apokopa prvog komponenta. Kod nekih spojeva, ukoliko bi sloenarepostalapreduga,neizgovorljivailinerazumljivaakobiseponavljali jednakislogovinakrajudvakomponenta,poslednjislogoviprvogkomponenta seodbacuju,aliuvekostajesintetizovanisamoglasnik:: ,(ili):, :. 239.Uevnasinteza.Mnogeuevnereigubesintetizovanisamoglasnik ispreddrugogkomponenta:,. Nekeuevnesloenereiilinarodnekojesukaoprvikomponentiizgubile zavrni samoglasnik, menjaju prethodni bezvuni trenutni suglasnik , , u korespondirajui trajni. Tako umesto imaju rei sloene od : (, ), , ; umesto imaju neke sloene rei sa predlozima i neodvojivim recama: : (), ,,; :,,(), (antiko grko ), (); : , ,;umestoimajunekereisloeneod,ilisa predlozima: :,; :, ; : , ; : , ; :,. 240. Istorijska napomena. Do ovih promena dolo je stoga to se u antiko doba, kada su formirane ove sloene rei (npr. ekskomunicirati), njihov drugi komponent izgovarao sa aspiracijom (tvrdim hakom) na poetku (, tj. ), koja se, zajedno sa prethodnim suglasnikom(npr.)preostalimposleelizijezavrnogsamoglasnika,izgovarala kao(h),toseuonovremebeleiloslovom(),kojejedanastrajnisuglasnik. 69

Prvikomponent 241.Prvikomponentusloenimreimamoedabudeimenica,pridev(ili broj),glagol,nepromenljivare(prilogilipredlog). 242. A. Ime. Kada je prvi komponent ime, kod sintetizovanog samoglasnika se javljaju sledee nepravilnosti: r i d e v i na kao prvi komponenti obino uvaju svoje , ma kog roda da je sloena re, ili kao sintetizovani samoglasnik imaju , ( kad je pretrpelo eliziju); : , , , , ,:. 243. Imenica , koja ima znaenje sredine, mesno ili vremenski (, ), kod velikog broja sloenih rei pobrkala se sa pridevom , koji oznaava polovinu od neke celine (, ). Tako se izgovaraju sa , ali i sa sloene rei , , , itd. 244.Ostalisintetizovanisamoglasnicisu,,: :,,,. , . Javljaju se kod nekih pseudosloenih rei, kod kojih je prvi komponentcelipade:, (287). Na isti nain su dobijeni , , .Negdeseujeizgovoridrugihsloenihreina,iakoje pravilno : , , itd. Meutim, u govorujeprevladalo. 245.PRAVOPIS.1.Umestosintetizovanogsamoglasnikapieseu imenicama,,15. 2.Zavrno()prvogkomponentapiesesa,osimureimasloenimod i:,,ali,. 246.Uevnasinteza.Iuevnereisloeneizantikihgrkihrei, , , za prvi komponent imaju na mestu sintetizovanog samoglasnika: , , , , ,. 247. Mnoge uevne sloene rei koje kao prvi komponent imaju imenicu narazliitnainkoristesintetizovanisamoglasnik.Umestoimaju: :