B I Z N I S

21Maj 2016. www.serbianmirror.com

22 Maj 2016.

P O R U K E

F E L J T O N

Slike na{eg poznatogslikara i pesnika SaveRako~evi{a, koji godi-

nama `ivi u Americi, videla jepublika u najpoznatijim galerijama{irom sveta. Parizu, Moskvi,^ikagu, Njujorku…

Kao stalni ~lan komitetaUjedinjenih nacija “Mir kroz kul-turu“, pri Unesku, ranijih godinadr`ao je predavanja u Americi,Kanadi, Rusiji i kod nas. Njegovponovni dolazak u Beograd,izmedju ostalog, obele`ava preda-vanje koje je odr`ao u Kolar~evojzadu`bini, na kome je govorio o~oveku u pejza`u zapadnog sveta.

Rako~evi} je u nekoliko zbir-ki poezije, svojim stihovimapoku{ao da odgovori na najva`nijapitanja koja pokre}e savremenafilozofija egzistencije. U razgov-oru, otkrio nam je, da je pripremioknjigu proze, ali da ne zna da li }eje ikada objaviti.

^ekam malo vi{e kiseonika.Ponekad pomislim da u

ovom vremenu nevremena, kada jesve maglovito, ne bi ni{ta zna~iloda objavim knjigu. Mogu}e da }usa~ekati kad bude vedrije i kadbudemo imali malo vi{e kiseonika.Mada se danas mnogo toga izdaje.

Knjigu po~inje od prvogsvog pam}enja. Ona nije, kakoka`e, toliko bitna kao autobiografi-ja, ve} zato {to kroz sve te pri~edaje sliku klima u kojima senalazio.

Desilo se da pamtimprili~no dugo, od KraljevineJugoslavije. Bio sam obdarenda `ivim u monarhiji, kada jeu kraju gde sam rodjen, u Pe}i,jo{ bilo ostataka feudalnog sis-tema. Kasnije, do`iveo samsocijalizam, a posle toga nalaz-im se na Zapadu, gde `ivimve} pola veka. Knjiga obuhva-ta, uglavnom, ovaj period dodana{njih dana.

Rako~evi} ka`e da se najedan na~in `ivelo u Beogradu,a sasvim druga~ije u svetu, udrugom dru{tvenom poretku isa drugim ljudima.

U Americi sam se sreo sana{im svetom, uglavnom emi-grantima iz Drugog svetskograta. Razmi{ljao sam o nji-hovim sudbinama, pa se kroztekst do`ivljava i njihov na~in`ivota., Eto, ja dolazim i odlaz-im. A dolazim u ime onih, ~ijigrobovi izdu`uju senke na svo-joj otad`bini. Voleo sam daputujem, bilo me je na svimkontinentima i te do`ivljajeopisao sam u knjizi. Svet jeinteresantan, ali ga nije lakomenjati.

Sagovornik podse}a da jeEvropa u prethodnom vekuprolila mnogo slovenske krvi.

Ta Evropa ima i Getea iHitlera. Uokvireni smo ramomsveta koji se priprema za noveratove i nemire, sveta razvrata

i zlo~ina. ^ovek nijezami{ljen samo opostojanju jednognaroda. On je zabrin-ut i nad ovom plane-tom. Stvorio je sred-stva da je mo`epretvoriti u tamnioblak, sa ki{om odpepela, koja bi pokri-

la svaki hod istorije.Nailaze}e doba nam{apu}e da nije ve~noni ~ove~anstvo, ninjegova zemlja. Ononaslu}uje {ta dolazi,a to je i suvi{estra{no da bi semoglo sagledati. Koostane poslednji `iv,osta}e i bez groba ibez `ivota.

Po njegovommi{ljenju, dru{tva ukojima se govori daje sve dozvoljeno islobodno su dru{tvakoja ~oveka pretvara-ju u roba. Lomljenje~oveka da postanesamotno stvorenje,~ine lice ovog sveta

povredjenim.U robovlasni~kom dru{tvu

vlasnici robova mogli su da ih pro-daju. ^ovek na{eg vremena nudise sam. Dana{njem Spartakuoduzeta je mo} razmi{ljanja, vr{ise kontrola uma, usadjeni su muprogrami {ta treba da radi i kakoda `ivi. Ljudi nedorasli, nesigurni,neodgovorni, ne rade ono {to gov-

ore, niti govore ono {to rade. Li~ena pauke, koji u ra{irenoj mre`ipolitike o~ekuju plen, da bi gaomotali vlaknima njihovih prava.Oni ne mogu biti svetli primerikoji trajno `ive u kolektivnompam}enju.

@ive}i u Zapadnom svetuvi{e od 40 godina, Rako~evi} jemnogo razmi{ljao o na{im vodamai tokovima, jer reke teku, ka`e,te~e i ~ove~anstvo ali ~ovek nemo`e da izadje van njega.

Celo ~ove~anstvo je u stvarijedan ~ovek. A ~ovek je ~itavjedan svet, kome malo treba, alimu mnogo uzimaju.

D. Matovi}Ovaj intervju, koji u celosti

mo`e da se uklopi u sada{njevreme, gospodin Rako~evi} je daoza Novosti, 7. Maja, 2008.

Sava Rako~evi} je rodjen 1933.Godine u Pe}i. Diplomirao je naAkademiji primenjenih umetnosti uBeogradu 1960. godine.

Nekoliko godina `iveo je iradio kao slobodan umetnik i honorarni

ilustrator lista “Politika“. Nalaze}i se ustalnom sukobu sa tada{njom vla{}u,1966. godine odlazi u Ameriku, gde idanas `ivi.

Maternja boja koja je prosijavalasa njegovih slika, preto~ena je u maternji

jezik kojim je propevao u knjigama poez-ije: Tami za ledjima, Bal svetlosti, Poslesvega...

Dobitnik je Visokog priznanjaStefan Prvoven~ani, Ra{kih duhovnihsve~anosti i Vukove nagrade.

Sava Rako~evi} je od 1963.godine ~lan Udru`enja likovnih umetnikaSrbije i ~lan Udru`enja knji`evnika Srbije.^lan je ^ika{kog umetni~kog kluba. Bio jestalni ~lan Komiteta organizacije Mir krozkulturu, pri UNESKO-u.

Slikar svetskih razmera i pesnik duboke ekspresije

SLIKAR I PESNIK SAVA RAKO^EVI] O KNJI@EVNOSTI, SAVREMENIM ROBOVIMA, EMIGRACIJI

SVET JE JEDAN ^OVEKU ovom vremenu, ne zna~i ni{ta da objavim knjigu

ZABORAV I PAM]ENJEAko sam tokom dugog bavljenja slikarstvomnapravio ne{to, to }e biti upam}eno. Ako ne,neka se zaboravi.

23Maj 2016. www.serbianmirror.com

U prostorijama Srpske narodne odbrane u^hicagu, 22. aprila, odr`ana je uspe{na tribinapod nazivom “Kuda ídemo”. Incijativa skupa, saovom, po nas srbe veoma zanimljivom izna~ajnom temom, je delo Gradimira Markovi}a,predsednika Mesnog odbora SNO severni ^ikagoi ~lanstva Mesnog odbora severni ^ikago.Govornik, gospodin Sava Rakocevi}, na{ poznatiumetnik, pesnik i ~lan Srpske Akademije nauka, jena sebi svojstven na~in, izneo svoja gledi{ta itime nas uveo u veoma produktivnu diskusiju sakonkretnim predlozima {ta nam je ~initi, kako bizaustavili nacionalni, moralni i duhovni ambis ukoji mi kao dru{tvo padamo. Dragan Vujo{evi}

“KUDA IDEMO” - TRIBINA U SRPSKOJ NARODNOJ ODBRANI

U prepunoj sali SNO SavaRako~evi} govori na temu “

KUDA IDEMO”

I Z M A T I C E

24 Maj 2016.

Pismo iz Beograda - Vanja Buli}

[ta jenajva`nije naautomobilu?

Ovo filozofskopitanje posvadja}e inajbolje drugove,jer svaki mu{karac,koji je bar jednomseo za volan, sma-tra da je najboljipoznavalac automo-bila. Zato je idijapazon odgovoraveoma {irok.Ve}ina tvrdi da je to – markaautomobila i verovatno su upravu. Onda kre}e lavina dokazakoji opravdavaju odgovor. Jedni}e hvaliti komfor automobila,drugi volan, tre}i ko~nice, ~etvrtitvrd lim, peti menja~, itd, itd, jerje ovo tema za vi{esatni razgov-or. A onda se u razgovor ubacineka od prisutnih `ena i ozbiljnufilozofsku raspravu svede na nivo}askanja uz kafu.

- Na automobilu je,posle ogledalca iznad volana,najva`nija boja – ka`e, otvori tor-bicu, izvadi {minku i popravisenku iznad o~iju.

Takav odgovor je {ok zasvakog normalnog ljubitelja auto-mobila, jer je boja samo {minkakoja ide uz svaku marku kola, pametalize-belo, na primer, mo`ekrasiti i najve}i kr{, kao inajnoviji tip “mercedesa“. Uovakvim situacijama najopasnijeje postaviti pitanje – za{to? Jer,tada sledi odgovor koji iskrenogpo{tovaoca automnobila mo`eodvesti u bolnicu.

- Zato {to boja kolamora da se sla`e sa mojimnajnovijim kompletom za leto –ka`e ona, ustane i ode, a prati jehor zanemelih poznavalaca auto-mobilske industrije.

Ma koliko to iskrenim,~asnim i po{tenim poznavaocimaautomobila izgledalo glupo iprozai~no, boja je auto-laicimaveoma bitna. Moj otac je tvrdioda postoje samo dve boje – gol-ubije plava i pirgasta. Nikadanisam otkrio {ta se sve krije izaove dve boje, jer je celog `ivotatvrdio da nosi samo golubijeplava odela, a pritom je njegovorman bio pun sivih, plavih, sivo-maslinastih i sli~nih odela. Svinjegovi d`emperi su bili pirgavi,{to je zna~ilo – zeleni, crvenkasti,oker i sli~no. Jedina boja koja je

spajala odela id`empere bila je –kafena, {to }e re}i –braon, ali je tokolor-varijanta kojuje retko koristio.Kada sam odlu~ioda kupim prva kola,a imao sam 28 god-ina, suprugu i jednodete, oti{ao sam nakonsultacije kodoca, ina~e zakletognevoza~a.

- Jesi li se odlu~io zaboju? – pitao je moj otac, kao daje to najva`nija stvar na svetu.

Svoja prva kola samkupio na kredit, na o~evo ime, jerje bio ratni vojni invalid, pa jeimao pravo na povoljnije uslove.Zato sam morao da odem na kon-sultacije kod njega, iako samunapred znao da }e se svezavr{iti razgovorom o boji auto-mobila, jer je kao ra`alovani ofi-cir razaznavao samo dva tipaautomobila – kamion “dod`“ isivomaslinastu kampanjolu.Kamionom smo ~oporativno i{lina proslavu prvog maja u Ko{utn-jak, a kampanjola ga je jednogjutra odvela na `elezni~ku stan-icu, do voza koji je produ`io kamoru, iskrcao ga na brod“Punat“, pa preko vode do Gologotoka.

- Razmi{ljam jo{ uvek –odgovorio sam iskreno.

- [ta razmi{lja{ kadima{ dve mogu}nosti. Golubijeplava ili pirgasta – rekao je sug-estivno.

- A koju bi ti bojuizabrao?

- Ne znam... Obe su midrage.

Iako sam `eleo belu“bubu“, objasnili su mi da te boje“trenutno nema na lageru“, pa sumi uvalili zelenu. Dovezao sam“bubu“ do paviljona gde sustanovali moji roditelji i jo{ doksam prilazio primetio sam ocakako viri iza zavese. Bio jeuzbudjen koliko i ja. Do~ekao mesa ~a{icom rakije u ruci {to jezna~ilo da je kupovina kola uzpenzijsko-invalidske uslove bitandogadjaj za na{u porodicu.

- Ipak si me malo izne-nadio – rekao je.

- Za{to?- Bio sam ubedjen da }e

kola biti pirgasta.

- Pa, zar ovo nije pirgas-ta boja?!

- Ne, to je golubljeplava.

Za tridesetak godinavoza{kog sta`a promenio sam {estautomobila i dok je otac bio `ivznao sam koje su boje. To samutvrdjivao po{to bih kola doveodo njegovog paviljona gde mi jeon saop{tavao da li su pirgava iligolubije plava. Otac je davno pre-minuo, pa ja danas ne znam da livozim pirgasta ili golubije plavakola, iako u saobra}ajnoj dozvolipi{e da su metalize siva. Kadasam jednom poku{aoocu da ka`em kako uzvani~nim dokumenti-ma nema njegovih boja,on je sugestivnorekao:”Jes, mnogo oniznaju“. (zavr{en citat)

Dok smo bilikomunisti~ka zemlja,na{im ulicama su sevaljali automobiliuglavnom crvene boje.“Crvena zastava“ jeopravdavala svoje ime iautomobilom “jugo“,crvene boje, vodila nasu svetlu budu}nost. Ali,nije se na tomezavr{ilo. Perfidno smopoku{ali Zapadu dauvalimo komunizampreko na{eg proizvoda“juga“, ali su nas CIA,FBI i druge policijskeslu`be razotkrile. Takoje propao “posao veka“,zbog ideolo{kih, a nenekih drugih razloga,kako danas tvrdekriti~ari komunizma.

Kada posma-tram {ezdesete isedamdesete pro{logveka kroz ideolo{kuprizmu, i danas mi nijejasno kako je dr`avnomvrhu promaklo da jeve}ina “fi}a“ bila – belei sive boje. Bela boja jesimbol predaje, pa je utom periodu svakipromu}urniji analiti~ar dru{tvenihkretanja mogao da primeti kakose polako udaljavamo od crveneboje i pripremamo predaju prednaletom svetske auto industrije,ta~nije – kapitalisti~kih proizvod-nih odnosa.

Naredni korak koji je

vodio u liberalizaciju dru{tvenihodnosa, bio je crna kreacija nabeloj i sivoj osnovi. To su prvoradili automobilski asovi, koji suna vratima svojih sivih i belih“fi}a“ docrtavali veliku crnuta~ku. Ta ta~ka je mogla da setuma~i na vi{e na~ina. Prvi put jeupotrebljena u vreme hipi-pokretai studentskih gibanja u Evropi.Danas je svima jasno da je to bilametafora kojom je ozna~avan krajjednog perioda, ali jo{ uveknisam siguran da su toga bilisvesni svi koji su na svojim“fi}ama“ ucrtavali veliku crnu

ta~ku.Moj drug Dragan je bio

heroj “nacionalne klase“, pa jekao i Gaga Nikoli} u istoimenomfilmu, i{arao svog ljubimca. Imaoje duge noge, pa je uklonio zad-nje sedi{te. Suvoza~evo mesto je“plivalo“ i bilo je potrebno

mnogo hrabrosti i ume{nosti dase neko odr`i na njemu. Zato jeDragan zahtevao da se suvoza~ve`e, a zatim je po~injao – kon-cert. Zvuci koje je proizvodionjegov abartovani “fi}a“ budili supola grada, a ljuti milicioneri munisu mogli ni{ta, jer je usaobra}ajnoj dozvoli pisalo da jeodobreno “bud`enje“ motora.

Na Terazijama nas jezaustavio ljut milicioner. Obojicasmo bili vezani. Dragan sesme{kao, jer je znao kako se ovisusreti zavr{avaju.

-Daj dozvolu – rekao jemiliconer.

-Izvolite.-On je, znate,

{ampion – poku{ao jesuvoza~ da umilostivi mili-cionera.

-Zna~i – {ampi-on... A za{to ti {ampionevozi{ prljava kola?

To je sigurnonajve}a uvreda koju jeDragan mogao da dobije.Pre nego {to bi se uputio kacentru grada, klinci izkom{iluka su besplatno trl-jali njegova kola, koja supotom blje{tala na suncu.

-Kola su apsolutno~ista – odgovorio je ljutito.

-A ova mrlja navratima?

Uzalud je Draganobja{njavao da to nije mrljai da ve}ina {ampiona usvetu na vratima ne{todocrtava, a on se odlu~io zata~ku pre~nika pola metra.Rekao je da je to protivuroka, {to je ostavilo lo{utisak na milicionera, jer jeshvatio da je i on deospiska na kome se nalazerazni uroci.

-Koja je boja tvo-jih kola?

-Bela.-Ta~no. Tako pi{e

u saobra}ajnoj dozvoli. Atvoja kola su crno-bela, jerje jedan kvadratni metarobojen u crno. Parkirajte

kola i kada ih dovedete u red, tojest – uskladite ih sa podacima usaobra}ajnoj dozvoli, mo`ete ihodvesti – rekao je milicionersmireno.

Kako to obi~no biva,okupilo se mnogo ljudi, koji sukomentarisali dogadjaj. Uzalud su

CRVENO JE VI[E OD BOJEOzbiljnu filozofsku raspravu izazvanu pitanjem koji deo kola je najva`niji, `ene re{avaju kratkom re~enicom: “Ogledalce iznad volana”

Nova knjiga VANJE BULI]AZAŠTO BOG NEMA AUTO

Duhovite i satiri~ne pri~e Vanje Buli}a oautomobilima, svakodnevici, našemdruštvu, našoj naravi. I tako, mnogimaauto slu`i da se prevezu od ta~ke A dota~ke B, a Buli}u je poslu`io da napravisvojevrsnog foto-robota Srbina voza~a.Tekstovi u knjizi su veoma zabavni iduhoviti, pritom ima mnogo satire.Ima i malo autobiografije, što knjizi dajeposebnu verodostojnost, ~ak i kad je re~ oneverovatnim zgodama.

I Z M A T I C E

25www.serbianmirror.comMaj 2016.

april. 16Probudio se Adolf Hitler jutros u Brazilu, gleda tv

vesti i jada se `eni:- Zamisli nema~ki kancelar je jedna baba, ministar

inostranih poslova je gej, a u mercedesovim fabrikamarade Turci. Nema~ka pla}a dugove Grka i [panaca!Umesto vojnih mar{eva su pederske parade.

Mi Nemci pla}amo od{tetu Jevrejima, i ispunjavamonaredjenja Crnca iz Amerike! A Srbi glasaju sanema~kog ~oveka Vu~i}a, koji otvaraklozete po Srbiji. Ubi}u se opet – re~eHitler i uze pi{tolj “valter” u ruke.

Nisu samo u vicu Hitleru crni danii nama su. Od kako su smanjene penzi-je smrtnost srpskih penzionera jepove}ana za 25 odsto. Umiru ili odgladi ili od bolesti, jer nemaju pare zahranu i lekove.

[iptari nam zabranili ulazak naKosmet sa li~nim kartama. To se jo{mo`e u BiH i Crnu Goru, dok nam iBosanci i Crnogorci ne zabrane.

Moj prijatelj dr Borko izKalifornije javlja da Amerikanci glasaju zato ko }e biti ameri~ki Tito: ili DonaldTramp, koji se bori za radni~ku klasu, iliBarni Sanders koji se bori za socijalnu jed-nakost.

Predla`em im, ako pobede, da uvedusamoupravljanje u SAD???

april. 23U Srbiji vlada izborna ti{ina. Kampanja

je bila bu~na i dosadna. Kako bi [ekspirrekao, prazne tikve prave veliku buku. Kodnas ~ak pred izbore i mrtve du{e govore.

Nadjeno je 15.000 falsifikovanih imenabira~a, a koliko }e tek la`nih glasova biti.

Vide}emo sutra u pono}.SNS pobedjuje, pa makariza{lo tek petina bira~a. SPS je

uz njega, a ostali }e da semole Bogu.

Do{li pop i voza~autobusa kod Boga, iBog im govori:

- Ti }e{ pope upakao, a ti voza~uide{ u raj.

Pop za~udjen pita:– A kako to da ja idemu pakao?

– Pa kod tebe namolitvi svi spavaju, a

ovaj kad vozi autobus,svi se mole.

Bi}e da }e na{ Aca pre-mijer, jo{ par godina davoza.

Sre}no Marko Lopu{inaPi{e:

Marko Lopu{inawww.lopusina.com

MARKOVI KONACIneki mladi}i prepoznali {ampiona“nacionalne klase“. Milicioner je tvrdio dataj podatak nije unesen u saobra}ajnudozvolu, a on veruje samo zvani~nimdokumentima. Jedan ~ikica je tvdio kako jecrno boja fa{izma i ljutito zapitao Draganaza{to nije stavio crvenu ta~ku na svog“fi}u“ kad ga ova dr`ava hrani i izdr`ava!

Kraj pri~e je bio poni`avaju}i.[ampion je pokua{ao da upali auto i popnega na trotoar, ali je milicioner rekao da nesme da vozi “neadekvatno registrovanakola“, pa smo “fi}u“ guranjem popeli natrotoar. Tada nije bilo mobilnih telefona,pa Dragan nije mogao da pozove klince izkraja koji bi ga spasili blama`e i ostrugalita~ke sa vrata kola. Ispostavilo se, a ja tonisam znao, da je crna ta~ka ustvari bilanalepnica koja je kupovana u Italiji.Strugali smo noktima, jer je Dragan tvrdioda bismo na druga~iji na~in o{tetiliosnovnu boju kola. Milicioner je svevreme nadgledao radove i na kraju odobrioodlazak, po{to je prethodno ponovo pre-gledao voza~ku dozvolu i utvrdio da je re~o “navedenom automobilu“.

-Dru`e, sre}an put i pazite kakovozite – rekao je i ka`iprstom dodirnuo{apku.

Dragan je dao gas i u oblakudima smo napustili Terazije. Da je mojotac bio u grupi gradjana koja se lepozabavljala dok smo noktima strugali dvecrne ta~ke, sigurno bi dobacio:”Tako vami treba kad ne kupujete pirgasta ili golubi-je plava kola“.

26 Maj 2016.

D R U [ T V O

Ministarstvo spoljnihposlova – Uprava zasaradnju s dijasporom

i Srbima u regionu uputilo jeJAVNI POZIV za podno{enjepredloga za dodelu nacionalnihpriznanja za izuzetan doprinos,rezultate i zasluge u oblasti ost-varivanja saradnje i ja~anja vezamati~ne dr`ave i dijaspore, kao imati~ne dr`ave Srba u regionu.Rok za dostavljanje predloga zanacionalna priznanja je otvorendo 11. maja 2016. godine.

Nacionalna priznanjaiz oblasti odnosa mati~nedr`ave i dijaspore i Srba uregionu su:

1. Nagrada “MajkaSrbija“ – pripadniku dijasporeili Srba u regionu koji je daoizuzetan doprinos, postigaorezultate i zasluge u oblasti ost-varivanja saradnje i ja~anja vezamati~ne dr`ave i dijaspore, kao imati~ne dr`ave i Srba u regionu.

2. Nagrada “SlobodanJovanovi}“ u oblasti politike –pripadniku dijaspore ili Srba uregionu koji je dao izuzetandoprinos, postigao rezultate izasluge u oblasti politike i svo-jim aktivnostima delovanjemdoprinosi: – ja~anju medjunaro-dnog ugleda Republike Srbije,dijaspore i Srba u regionu; –promociji Republike Srbije usvetu i afirmaciji njenih interesa;– pobolj{anju polo`aja i pravapripadnika dijaspore i Srba uregionu.

3. Nagrada “MihajloPupin“ u oblasti informa-ciono-komunikacionih tehnologi-ja – pripadniku dijaspore ili Srbau regionu koji je dao izuzetandoprinos, postigao rezultate izasluge u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija isvojim aktivnim delovanjemdoprinosi: – isticanju u~e{}a pri-padnika dijaspore i Srba uregionu u daljem razvoju svetsketehnologije; – afirmaciji i

omogu}avanju primene savre-menih svetskih nau~nihdostignu}a u oblasti informa-ciono-komunikacionih tehnologi-ja u Republici Srbiji.

4. Nagrada “NikolaTesla“ u oblasti nauke ipronalaza{tva – pripadniku dijas-pore ili Srba u regionu koji jedao izuzetan doprinos, postigao

rezultate i zasluge u oblastinauke i pronalaza{tva, i svojimaktivnim delovanjem doprinosi:– promociji nau~nih dostignu}a ipronalaza{tva pripadnika dijas-pore i Srba u regionu u svetu; –afirmaciji i omogu}avanju

primene savremenih svetskihnau~nih dostignu}a u RepubliciSrbiji.

5. Nagrada “DositejObradovi} u oblasti obrazovanja– pripadniku dijaspore ili Srba uregionu koji je dao izuzetandoprinos, postigao rezultate izasluge u oblasti obrazovanja isvojim aktivnim delovanjem

doprinosi: – o~uvanja kulturnog,etni~kog, istorijskog i verskogidentiteta pripadnika dijaspore iSrba u regionu; – ostvarivanjukulturne, prosvetne i nau~nesaradnje dijaspore i Srba uregionu sa Republikom Srbijom.

6. Nagrada “VukKarad`i}“ u oblasti o~uvanjasrpskog jezika i }irili~nog pisma– pripadniku dijaspore ili Srba uregionu koji je dao izuzetandoprinos, postigao rezultate izasluge u oblasti o~uvanja srp-skog jezika i }irili~kog pisma isvojim aktivnim delovanjemdoprinosi: – upotrebi, u~enju,

~uvanju i negovanju srpskogjezika i }irili~kog pisma medjupripadnicima dijaspore i medjuSrbima u regionu.

7. Nagrada “Milo{Crnjanski“ u oblasti knji`evnos-

ti – pripadniku dijaspore ili Srbau regionu koji je dao izuzetandoprinos, postigao rezultate izasluge u oblasti knji`evnosti isvojim aktivnim delovanjemdoprinosi: – afirmaciji savremenesrpske knji`evnosti u svetu.

Predlog za dodelunacionalnog priznanja mogu dapodnesu: organizacije dijaspore iorganizacije Srba u regionu,udru`enja ~ije su delatnosti ilideo delatnosti usmerene naoblast za koju se predla`e dodelanacionalnog priznanja, diplo-matsko-konzularna predstavni{tvaRepublike Srbije i crkve i verskezajednice.

Podnosioci predlogatreba da dostave Ministarstvuspoljnih poslova – Upravi zasaradnju s dijasporom i Srbima uregionu: predlog za dodelunacionalnog priznanja, napropisanom obrascu Uprave zasaradnju sdijasporom i Srbima uregionu, obrazlo`enje sa biografi-jom i referencama predlo`enogkandidata, sa dovoljno ~injenicaza odlu~ivanje i ocenu vrednostidoprinosa, rezultata i zasluga.Podnosioci predloga mogu dapredlo`e najvi{e po jednog kandi-data za dodelu nacionalnog priz-nanja u svakoj kategoriji.

Za izbor pojedinacakojima }e biti dodeljenanacionalna priznanja bi}e formi-rana stru~na komisija posebnimre{enjem ministra. Komisijazadr`ava pravo da ne dodelinagradu ukoliko oceni da nijedanpredlo`eni kandidat u toj kate-goriji ne ispunjava potrebne kri-terijume. U~esnici javnog pozivasu obavezni da predlog dostavepo{tom, najkasnije do 11. maja2016. godine, na adresu:Ministarstvo spoljnih poslova–Uprava za saradnju s dijas-porom i Srbima u regionu, 11000Beograd, Vase ^arapi}a 20 , sanaznakom: “javni poziv zadodelu nacionalnih priznanja“.

Formular za podno{enjepredloga se mo`e na}i na sajtuwww.dijaspora.gov.rs

POZIV ZA DODELU NACIONALNIH PRIZNANJAAmbasada Republike Srbije u Va{ingtonu i generalni

konzulati Republike Srbije u ^ikagu i Njujorku ~estitajudr`avljanima Republike Srbije,

pripadnicima srpske zajednice u SAD i ~itaocima lista “Ogledalo“ Uskr{nji praznik.

Hristos Vaskrse!

S P O R T

27Maj 2016. www.serbianmirror.com

Pomalo neverovatno ponelisu se urednici “Va{ingtonposta“ koji su Novaka

Djokovi}a, najboljeg sportistusveta, uporedili sa dopingovanomzvezdom biciklizma LensomArmstrongom i to samo zbogNoletovog stava o tome da jo{uvek nema dokaza o upotrebinedozvoljenih supstanci od stranenajboljih tenisera na planeti.

Nakon {to je Djokovi}tre}i put izabran za najboljegsportistu sveta u presti`nomizboru Akademije Laureus, on jeu intervjuu za CNN upitan {tamisli o dopingu u “belom sportu“.I, na tu temu je rekao slede}e:

“Naravno, postoje speku-lacije o tome. ^ini se da je tenissada ba{ u centru pa`nje, medijipoku{avaju da naprave pri~e, alidokle god nema dokaza da jeneko uzimao doping – sport je~ist. I mi }emo ga ~uvati kaotakvog. Zapravo, veoma samponosan na integritet koji imatenis, nadam se da }e tako i osta-ti“, rekao je Djokovi} za CNN.

“Va{ington post“ je tocitirao, ali se u svom tekstu skan-dalozno nadovezao na LensaArmostronga. U~injeno je to naslede}i na~in:

“Govore}i ovako,Djokovi} je malo zvu~ao kaoArmstrong, koji je uperio prst umedije pre desetak godina, isti~u}isportskog novinara Sandej TajmaDejvida Vol{a, koji ga je ioptu`io za doping ({to se kasnijeispostavilo kao ta~no, prim. prev.)

“Vol{ je najgori novinarkog znam. Postoje novinari kojisu spremni da la`u, da prete ljudi-ma, da kradu – a sve ne bi li mine{to naka~ili. Sve to samo zaradsenzacionalne pri~e. Etika, stan-dardi, vrednosti, preciznost – tone zanima ljude kao {to je Vol{“,rekao je tada Lens Armstrong.

“I, koje su to “pri~e“ izteniske pro{losti za koje Djokovi}mo`da misli da su izmi{ljotinemedija“, pitaju se u “Va{ingtonpostu“ i nastavljaju:

“Pa, evo nekoliko:2004: D`on Mekenro,

jedan od najve}ih ameri~kih tenis-era, priznao je doping:

“[est godina nisam biosvestan da su mi davali legalansteroid, koji se ina~e daje konji-ma, sve dok nije odlu~eno da jeon prejak. ~ak i za konje“.

2007: Martina Hingis je

bila pozitivna na jedan metabolitkokaina, i to tokom Vimbldona.To je dovelo do dvogodi{nje sus-penzije. A godinu pre toga dobilaje Laureusovu nagradu za najboljipovratak u svet sporta.

2009: Andre Agasi jepriznao da je {mrkao metamfetin.

“Jesam, {mrkao sam.

Opustio bi se na kau~u irazmi{ljao o reci Rubikon kojusam upravo pro{ao. Na momenatbih osetio `aljenje zbogu~injenog, a potom tugu. A ondaje dolazio talas euforije koji jebrisao svaku negativnu misao izmoje glave“.

2016: Marija [arapova je

priznala da je koristila doping.“Preuzimam punu

odgovornost. Napravila samgre{ku, izneverila navija~e i sport.Ne `elim da ovako zavr{im kari-jeru“

Postoje i drugi teniskiakteri koji su suspendovani zbogsli~nih stvari, niko tako visoko

rangiran kao [arapova, pi{e“Va{ington post“ i zaklju~ujetekst slede}im re~ima:

“Teniski mediji neoptu`uju Djokovi}a za doping,naravno, prosto ka`u da on posto-ji u sportu. Ali, kada je francuskiEkip 2005. javio da je Armstrongbio dopingovan kada je 1999.osvojio Tur de Frans, njegovodgovor je bio sli~an kaoDjokovi}eva odbrana tenisa:

“Na`alost, lov na ve{ticese nastavlja. Taj ~lanak nije ni{tadrugo nego tabloidno novinarst-vo“.

Bio je, sve dok teoptu`be nisu kona~no i dokazane.

Mo`da bi Djokovi} tre-balo da razmisli o druga~ijoj tak-tici kada brani svoj sport. On,svakako, ne bi voleo da se nje-gove re~i me{aju sa onima koje jeizgovorio najpoznatiji sportistaume{an u doping skandal“, pi{e“Va{ington post“ koji je upravo toi u~inio sa re~ima najboljeg tenis-era sveta.

izvor: Blic

28 Maj 2016.

V E R A

Uveravaju}i nas pre tvogastradawa u op{te vaskrsewe,iz mrtvih si podigao Lazara,

Hriste Bo`e. Zbog toga i mi kao decanose}i znamewe pobede (palmine-gran~ice), tebi pobediocu smrtikli~emo: Osana na visinama, neka jeblagosloven koji dolazi u imeGospodwe!

Ovim troparom ili himnomsedam dana pre Vaskrsa, CrkvaBo`ija proslavqa praznik Cvetiili sve~ani Hristov ulazak uJerusalim. Tom prazniku prethodioje jedan veliki doga|j koji je potpunouzdrmao Jevrejski narod izHristovog vremena. Iako su se oHristu {irile razli~ite pri~e iglasine med|u qudima u pogledu ~udakoja je ~inio me|u wima, da li on to~ini Bo`anskom ili demonskomsilom, ovaj doga|aj je bez sumwemnogima bio znak potpunog uverewau to da je Hristos obe}ani Mesija.

Vaskrsnuv{i Lazara koji je~etiri dana bio mrtav i ~ije se telove} uveliko raspadalo u grobu, zamnoge je bio potvrda HristovogBo`anstva. Povrativ{i du{u u teloi o`ivotvoriv{i telo koje je ve}uveliko u fazi raspadawa samo sadve re~i: Lazare iza|i, bez ikakvesumwe mo`e samo Bog.

Me|utim, postavqa sepitawe koliko mi Pravoslavnihri{}ani danas ~iwenicuVaskrsewa shvatamo duboko iozbiqno. Naravno ovde pre togatreba postaviti pitwe kolikrazmi{wamo i o smrti kao nemi-novnosti u `ivotu svakog ~oveka.

Obi~no zdravi qudi u godi-nama do 60, 65 retko kad razmi{qajuo smrti, osim kada se neko odwihovih bli`wih ne upokoji. Kakose starost pribli`ava i kako na{ivr{wac ipolako umiru, sve ~e{}e~ovek razmi{qa i o svom odlasku izovaga sveta i `ivota.

Uprkos ~iwenici da nam-niko nije obe}ao da }emo `iveti 80,90 god. i da podjednako umiru mladii zdravi, kao stari i bolesni, mismrt ostavqamo za neka budu}a vre-mena.

To pokazuje da se mi sa~iwenicom smrti tes{o mirimo ida zbog tog straha naj~e{}e ne`elimo o tome da razmi{qamo.

Upravo zbog svega togapraznik Vaskrsewa Hristovog jestenajboqa prilika da se svake godinepodsetimo najva`nijeg doga|aja uistoriji ~ove~anstva.

Zapravo, ovaj doga|aj trebada zauzima centralno mesto u na{em`ivotu, jer da Hristos nijeVaskrsao, uzalud bi bila vera na{a,a uzalud bi bio i `ivot na{, kakogovori apostol Pavle. Jer, zamis-lite da `ivimo u vremenu preHrista, ili da smo jo{ uvek pagani ida nemamo ideju i predstavu ovaskrsewu.

Kako bi se borili sa~iwenicom smrti? U {ta bi pola-gali nadu?

Zato je Hristos vaskrsewemLazarevim i na kraju svojim dokazaoi pokazao da kao Bog ima vlast nadsvakim `ivim bi}em i da }e svakog~oveka po svome obe}awu vaskrsnutiu posledwi dan.

Zbog toga oni koji istinski,a ne samo tradicionalno, veruju uHrista imaju re{ewe kada je upitawu suo~avawe sa problemomsmrti.

U susretu sa Martom i kas-nije Marijom sestrama umrlog ivaskrslog Lazara, Hristos nawihove re~i :,, Gospode da si ti bioovde ne bi umro brat moj, odgovara:,,Vaskrsnu}e brat tvoj. Marta mu re~e:Znam da }e vaskrsnuti o vaskrsewu uposledwi dan. JJa ssam vvaskrsewe ii`ivot, rre~e GGospod ii kkoji vveruje uumene, aako ii uumre `̀ive}e. II ssvakikoji `̀ivi ii vveruje uu mmene nne}e uumretivavek. Veruje{ li ovo? Da Gospode,re~e Marta, ja verujem da si ti

Hristos Sin Bo`iji koji dolazi usvet”. ( Jn.11. 21-28)

Iz ovog doga|aja i dijalogami Hri{}ani crpimo svoju veru inadu u `ivot posle smrti kojakona~no dobiva svoj puni smisao uHristovom Vaskrsewu.

Svojiim Vaskrsewem ipobedom nad smr}u Hristos dokazu-je svoje Bo`anstvo, za razliku odsvih proroka i pravih i la`nih prei posle wega.

Zatod raga bra}o i sestre,potrudimo se da ovaj Vaskrsdo~ekamo svesniji smisla i zna~ajaHristovog vaskrsewa za na{ `ivot,da ovaj praznik ne bude samo ka jedanod mnogih u nizu koji prate samolepi obi~aji farbawa jaja i pro-tokularnog pozdrava, ve} da seistinski obradujemo Bo`ijompobedom nad smr}u i zlom ~ijisau~esnici u toj pobedi da i mi bude-mo u sve vekove i ~itavu ve~nost.Amin!

HRISTOS VASKRSE!

Pi{e: Nenad Jovanovi}maranata.jovanovic@gmail.com

PP RRAA VV OO SS LLAA VVQQEE

HRISTOS VVOSKRESE-RRADOST DDONESE

29www.serbianmirror.comMaj 2016.

P O R U K E

ZA realizaciji na{ih filmskih premijera BRANIO SAM MLADU BOSNU - Srdjana Koljevi}a i PORED MENE – Stevana Filipovi}a

upucujemo zahvalnost sledecim pokroviteljimaSPECIJALNO I VELIKO HVALA ZLATNOM SPONZORU

Koji UVEK podrzava i pomaze sve na{e projekte!

ASTRO MACHINE CORPORATION***

ZAHVALNOST UPU]UJEMO I SLEDE]IM SPONZORIMA:– SUKOVIC LAW – The first step in protection – Mileni Sukovic

– MILO[EVI] LAW GROUP – Dragan Milo{evi}– Future insurance group

- LISI I BORKU JOVANOVI]- IMPERIAL EAGLE EXPRESS – Transportno preduze}e

- CITY FRESH MARKET- HADZAK – LAZIC DELI

- BEOGRAD CAFÉ I RESTORAN- ATLANTIC PACIFIC EXPRESS- prekookeanski prevoz robe

– IKA TRUCKIG- Transporto preduze}e- VLASINA TRAVEL putni~ka agenciji i JST Telefonska Long distanc kompanija

30 Maj 2016.

^ E S T I T K E