Maggie Stiefvater - Vilina Balada

5/20/2018 Maggie Stiefvater - Vilina Balada

1/351


2/351
http://www.crowarez.org/


3/351


4/351

MEGI STIFVATER

VilinaBALADA

OKUPLJANJE VILA

Leo Commerce, 2010


5/351


6/351

Zeanan i

Navikla sam da budem lovac. Ako bih ugledala neto toelim, prikrala bih se tome, omirisala to, prisvojila.

Pod tim podrazumevam njega, razume se. Dopadalisu mi se mladi, talentovani mukarci. to zgodniji, to bolje.To bi mi samo jo vie osladilo posao. Nije na odmet da buduzgodni, jer moram da ih gledam dok ne umru.

Nisam bila okrutna. Bila sam velikoduna. Svi do jednog sume preklinjali za ono to sam im davala: lepotu, nadahnue,smrt. Pretvorila sam njihove obine ivote u neto neobino.Ja sam bila neto najbolje to se ikada bilo kome od njihdogodilo.

Zaista, ja zapravo i nisam bila lovac ve dobroiniteljka.

Ali danas, u ovoj jesenjoj umi, nisam bila ni jedno nidrugo. Neko me je pozvao, povukao iz neopipljivog oblija ustvarno telo. Nikoga nisam videla ovde, ali mogla sam danamiriem ostatke arolije. Mogla sam da ujem svoje korake


7/351

po suvom liu, i taj zvuk izazivao je nemir u meni. Osealasam da sam ranjiva u ovoj krvavocrvenoj umi, buna iupadljiva u obliju devojke na koje nisam bila navikla. Svudaoko sebe oseala sam miris zapaljene majine duice izapaljenog lia. arolije prizivanja i uruene logorske vatre.im uspem da pronaem makar i deli ljudske misli, odoh jaodavde.

Zdravo, vilo.Okrenula sam se, taman na vreme da vidim gvozdenu

ipku kako mi se zariva u lice.


8/351

NAPII PORUKU

140/200

Za:

Od:

Poalji poruku? Da./Ne.Poruka nije poslata

Dejmsa

Jesi li jo telepata? Moe li a

vii kakva je naa buudnost uTK? Imam osedaj a nas sveono o prolog leta i aljeprati. Mislila sam da je gotovo.

Di

Sauvati poruku? Da./Ne.Poruka de ostati sauvana 30

dana.


9/351

Dejms

Muzika je moj ivot.Proitao sam sve broure muzike kole Tornking E

pre nego to sam se prijavio. U brouri je stajalo da e kolanegovati nae muzikesposobnosti koje ve sada obeavaju.Obeali su da e nam upuivati akademske izazove. Brouraje nagovetavala da emo srednju kolu zavriti kao viestrukotalentovani supertinejderi koje eka blistava akademskakarijera i koji poseduju znatno vie vrlina nego to se trai uprijavama za najprestinije univerzitete.

U to vreme sam mislio... to je ba kul. Uostalom, Derdra jenameravala da se prijavi i nije mi bilo druge.

Ali to je bilo pre nego to sam stvarno otiao tamo. Kada

sam stigao, otkrio sam da je kola kola, kako bi reklaMargaret Taer. est ili pola tuceta. Razume se, bio sam uTornkingEusamo sedam dana, tako da im moda nisam daodovoljno vremena. Ali strpljenje mi nije bilo jaa strana.


10/351

Iskreno reeno, nisam shvatao kako emo se mi to zbognekoliko asova teorije muzike i spavanja u zajednikimspavaonicama razlikovati od obinih srednjokolaca.

Verovatno bih se oseao drugaije da sam svirao prokletoelo ili neto drugo, jer bih onda mogao da postanem lanneke od osam miliona izvoakih grupa u kampusu. Izgledada niko ko kae muziar nikada ne misli na gajdaa. Akojo jednom ujem izraz folk muziar, odalamiu nekoga.

Bilo kako bilo, tokom prvih est dana, mi (moji drugari i ja)uspeli smo da se orijentiemo. Nauili smo gde se

odravaju svi asovi, kako nam se zovu nastavnici, kada seslue obroci u trpezariji i da vrata moje spavaonice naetvrtom spratu zapinju. Petog dana sam ve znao ta radim.estog sam se oseao kao kod kue.

Sedmog dana mi je postalo dosadno. Tog sedmog danauvee, sedeo sam u bratovljevim kolima i sluao muziku koja

je u meni pothranjivala bes i usputnu enju. Negde samproitao da su naunici sproveli ispitivanje tokom koga sujednoj skupini pacova putali rok muziku, a drugoj klasinumuziku. Ne seam se pojedinosti, ali posle dve nedeljeprouavanja, pacovi koji su sluali klasinu muziku spokojnosu se peli uz zajedniku lestvicu u klompama dok su pacovikoji su sluali rok muziku postali kanibali i rastrgli jedni drugeu paramparad. Ali poto nisam znao koji su to rok sastavpacovi bili primorani da sluaju, nisam siguran ta je dotinastudija trebalo da dokae. Samo znam da bih i ja pojeo cimerada sam dve nedelje dan i no morao da sluam Pearl Jam.

U svakom sluaju, znao sam da je sedmo vee, jer sam nanadlanici izvukao sedam linija. est uspravnih koje sam

precrtao jednom kosom linijom. Sedeo sam u svom malomsvetu sive unutranjosti i toliko pojaao baseve da sam ihoseao u guzovima. Postojala su stroga pravila koja su seodnosila na nivo buke u spavaonicama, posebno u vreme


11/351

kada su uenici mogli da vebaju, tako da je bilo teko sluatimuziku. Kakva ironija, duo.

Posmatrao sam sunce koje je utiralo uareni crveni trag iza

zgrade u kojoj se nalazila moja spavaonica. Za razliku odostalih akademskih zgrada, koje su bile velianstvenadordijanska zdanja sa stubovima, spavaonice nisu imaletakve pretenzije. Bile su to etvrtaste kutije sa hiljadu prozoraoiju koji ne trepu.

Muzika u kolima bila je toliko glasna da u prvi mah nisamuo kucanje po prozoru. Kada mi je konano doprlo do uha,lice koje sam ugledao na njemu iz nekog razloga me jeiznenadilo: okruglo, obino, nesigurno. Moj cimer, Pol. On jesvirao obou. Sve mi se ini da su ovi iz kole mislili da emose nas dvojica dobro slagati zato to i moj i njegov instrumentimaju pisak, ili tako neto, jer inae nismo imali nikakvihdodirnih taaka. Spustio sam prozor.

eli li krompirie uz to?, upitao sam.Pol se nasmejao, mnogo glasnije nego to su to moje reizasluivale, ponosanzbog svoje smelosti. Mislim da sam muuterao strah u kosti.

To je ba smeno, drugar.Samo jedna od usluga koje nudim. taima?

Krenuo sam u sobu da uradim, zna ve ta... Mahnuo jesveskom ka meni kao da e to neto da mi znai, ... domaiiz matematike. Da li i dalje eli da ga uradi?

Da li elim? Ne. Da li bi trebalo? Da. Ugasio sam radio.Odjednom sam postao svestan da mi se koa na rukamanajeila iako je bilo toplo. Povukao sam ruku nazad u kola.Telepatska podsvest mi je neto aputala na jeziku koji nisamrazumeo, preplavljujui me hladnoom koja kao da me jeupozoravala: ovde je na delu neto udno.Imao sam oseaj da u


12/351

biti ostavljen, a tako neto nisam osetio od letos. Aha,svakako.

Polovo lice preplavilo je olakanje, kao da je oekivao da

u rei neto drugo, i poeo je da trtlja o nastavnikumatematike i deci iz razreda. Da nisam bio deliminozaokupljen ledenim trncima koji su mi puzili po koi, ne bihga sluao. Ljudi suvie priaju i ako sasluate prvu i poslednjustvar koju kau, sredina se uglavnom sama pobrine za sebe.

Jedna neoekivana reenica naterala me je da se ponovousredsredim na Pola, kao kada se jedan glas izdvaja iz mnogih

i ja okrenuh dugme na radiju, ugasivi ga.Da li si rekao tako pevaju mrtvi?Pol se namrtio. A?Tako pevaju mrtvi. Jesi li to kazao?Odluno je odmahnuo glavom. Ne, kazao sam da sam

pevao danas. Imao sam solfeo. Sa...

Otvorio sam vrata kola i klimnuo pre nego to je uoptezavrio reenicu. uo sam muziku iako je radio bio iskljuen.Privlaila me je, bila mi je vana na nain na koji mi Polnikada nee biti vaan. Morao sam da se napnem i zavrimreenicu umesto njega. Hajde da se naemo u sobi kroznekoliko minuta, vai? Daj mi samo nekoliko minuta.

Imao sam utisak da je ta reenica koju sam pogreno uo tako pevaju mrtvi otkljuala vrata kroz koja sam sada uomuziku. Uurbanu, upornu muziku: zapevajuu melodiju umolu sa mnotvom uvrnutih, arhainih predznaka. Pevao ju jetihi, muki glas koji me je zbog neega podsetio na sve onoto je bilo izvan mog domaaja.

Pol je promucao da se slae, a ja sam zalupio vrata kola izakljuao ih.Moram da trim, rekao sam.


13/351

Nisam znao da tri, primetio je Pol, ali ja sam ve biodaleko.

Presekao sam preko parkinga, proao pored spavaonica,

pored Jensej Hola sa stubovima boje maslaca i Sivard Holaispred koga se nalazila fontana sa satirom koji se smeje. Patikesu ljapkale po trotoaru od cigli dok sam sledio pesmu,preputajui se njenoj privlanoj moi.

Muzika je postajala sve glasnija i meala se sa muzikomkoja mi je ionako uvek bila u glavi... Telepatskim tkanjem kojeje uticalo na moje ponaanje i govorilo mi gde se trenutnonalazim na ovom svetu. Stigao sam do kraja trotoara od cigli inastavio da trim, sapliui se kroz neravnomerno idikljalutravu. Imao sam utisak da skaem sa ivice sveta. Veernjejesenje sunce plamtelo je preko brda, a meni je samo krozglavu prolazilo da kasnim.

Ali eno ga tamo, ko god da je on bio tamo daleko na

brdima, jedva ga vidim. Tek je neto vie od obrisa, tamnaprilika neizvesne visine na beskrajnom obronku odzaslepljujueg zlata. Ruke je podigao u stranu i kao da akamavri pritisak na zemlju u elji da je zaustavi. Malo pre nego toe se suvie udaljiti da bih je mogao razabrati naspramtamnog drvea daleko iza njega, prilika je zastala.

Muzika nije utihnula i dalje je bila glasna kao da dopire iz

slualica... Zvualo je kao da ju je stvarao moj um samo zamoj um. Meutim, sada sam znao, ni sam ne znam kako, danije bila namenjena meni. Bila je za nekog drugog ili za netodrugo, a ja sam samo bio hude sree da je takoe ujem.

Bio sam slomljen.

Okrenuo se ka meni i jedan dugi trenutak ostao tako da

stoji. vrsto me je drala, prikovanog za tle... Ne njegovamuzika koja je i dalje dozivala, suprotstavljajui se muzici umojoj glavi i govorila rasti, ustani, sledi ve njegovaudnovatost. Njegovi prsti, raireni iznad tla, koji su


14/351

zadravali neto u zemlji, njegova podignuta ramena koja suodisala snagom i neim to se ne moe dokuiti, a ponajpreveliki, trnoviti rogovi koji su mu rasli iz glave, obuhvatajuinebo poput grana.

A onda je nestao, propustio sam njegov odlazak u trenutkukada je sunce palo sa ivice brda i prepustilo svet sumraku.Ostao sam da stojim, pomalo bez daha, oseajuipulsiranje uoiljku iznad levog uveta. Nastavio sam da zurim za njim ipoto je otiao. Nisam bio naisto da li alim to sam uoptevideo tu priliku sa rogovima, jer sada vie nisam mogao da

nastavim kao do sada ili to nisam stigao ranije i priupitao jezato ponovo viam stvorenja kao to je ona.

Okrenuo sam se s namerom da se vratim u kolu, ali prenego to mi je to polo za rukom, neto me je udarilo pravo ustomak. Izbacilo me je iz ravnotee i jedva sam uspeo daostanem na nogama.

Vlasnik tela je zadahtao: Oh, moj Boe, ao mi je!Glas mi se uinio poznat. Derdra. Moja najboljaprijateljica. Ko zna da li jo uvek mogu tako da je zovem? Uredu je. Dovoljan mi je i samo jedan bubreg.

Derdra se okrenula, porumenela i takvom brzinompromenila izraz lica da nisam bio naisto kakav je prethodno

bio. Nisam mogao da odvojim oi od njenog lica. Toliko putasam video te sive oi na uskom bledom licu kada bihzamurio da mi je sada bilo udno to je gledam otvorenihoiju. Dejmse. Dejmse! Jesi li ih video? Mora da su prolepored tebe!

Pokuavao sam da se saberem. Ko su to one?Udaljila se korak-dva od mene da pogleda preko brda,

suenih oiju, kiljei naspram nadolazee tame. Vile. Neznam... Bilo ih je etiri? Moda pet?


15/351

Ako izusti jo koju re, potpuno u odlepiti; kretala se takobrzo da je njen stepenasti, tamni konjski repi pravio malekrugove. U redu, sluaj, Di, zaustavi se. Dobiu morskubolest od tebe. tato pria... kakve vile? Ponovo?

Derdra je na trenutak zatvorila oi. Kada ih je ponovootvorila, vie je liila na sebe. Primirila se. Kakva glupost.Pretpostavljam da sam flipnula. Priinjavaju mi se svuda.

Nisam znao ta na to da kaem. Na neki nain priinjavalomi je bol ak i da je gledam. Gotovo sam zaboravio kako jeto. Na pamet mi je pao iver... Postajete ga svesni ne kada vam

se zarije pod kou, ve poto ga izvadite.Zavrtela je glavom. Kakva sam ja glupaa! Ozbiljno to

mislim, koliko je samo vremena prolo od kada te nisamvidela, a ja ve cmizdrim. Trebalo bi da iskoim iz koe odsree. ao... ao mi je, nisam bila u prilici ranije da tesretnem.

Na trenutak sam pomislio da e posle aomi je usleditijo neto. Neto veoma znaajno to e mi rei da je svesnakoliko me je povredila. Ali kada je to izostalo, zaista samdobio elju da se nadurim i nateram je da se loe osea, alinisam imao petlje. Umesto toga sam je izvukao iz neprijatnesituacije, poput galantnog idiota koji oboava da gakanjavaju. ta da se radi, takav sam. U brouri je zaistastajalo da se kampus prostire na petnaest ari. Mogle su godineda prou pre nego to naletimo jedno na drugo.

Derdra je grizla usnu. Nisam imala pojma da e rasporedasova biti ovakav. Ali... vau. Ba mi je drago to te vidim.

Usledio je jedan dugi trenutak koji bismo pre prethodnogleta obino ispunili zagrljajem. Pre Luka, i mnogo pre oneporuke koju sam poslao... one koju nijedno od nas nije mogloda zaboravi.


16/351

Ba si preplanula, rekoh ja. Kakva la, Di nikada uivotu nije preplanula.

Moglo bi se rei da sam joj izmamio neku vrstu osmeha.

A ti si se oiao.Prevukoh akom preko glave. Neka moji prsti brinu zbognovog oiljka iznad uveta. Morali su delimino da mi obrijuglavu da bi mogli da uiju ranu. A ja sam kasnije obrijao celuglavu da ne upadam u oi. eleo sam da ostavim svojeinicijale, ali... prenerazie se kada ovo uje... tek sam sadashvatio da moji inicijali obrazuju re DEM. A to je bilonekako poniavajue.1Di se nasmejala. A meni je to na nekiapsurdan nain bilo drago. Pristaje ti, ree ona, meutim,nije skidala pogled sa mojih aka i rei navrljanih na njima,koje su ih prekrivale sve do zglavaka. Bilo jevie mastila negokoe.

eleo sam da je pitam kako je, za vile, poruku, ali iz mojih

usta nikako nije htelo da izie bilo ta vano. Bolje nego tobi tebi.Ponovo se nasmejala, ovog puta izvetaeno, ali to je bilo

u redu, jer mi nije ni bila namera da zvui smeno. Moraosam neto da kaem.

tatraite ovde?

I Di i ja se okrenusmo i naosmo oi u oi sa jednom odnastavnica: Iv Linet koja je predavala dramu i knjievnost.Liila je na siunog bledog duha na slaboj svetlosti. Uoptene bi bila runa da se nije mrtila. Nalazite se izvan teritorijekole.

Neto nije bilo u redu, oseao sam to, ali tek poslenekoliko trenutaka shvatio sam ta. Dola je iz pravca brda,ne iz pravca kole.

1 Misli na grupu Perl Dem koju ne ceni mnogo, to se moe zakljuiti iz jednenjegove replike u knjizi. (Prim. prev.)


17/351

Linet je nakrivila glavu kao da je tek sada uoila Derdru. Dije bila rumena poput bulke kao da nas je uhvatila da radimoneto zabranjeno. Glas Linetove bio je otar. Ne znam izkakvih ste to kola doli vas dvoje, ali ovde ne dozvoljavamotakvoponaanje.

Do pre prolog leta izvalio bih neku alu na svoj i Derdrinraun, neto u stilu da nije to u pitanju, da sam zaljubljen unju od roenja, ili da se nita nije dogodilo, jer je Di odbijalanekakva hemijska komponenta u mojoj koi. Ali umestosvega toga samo sam kazao: Nije to u pitanju.

Bio sam svestan da zvuim kao krivac, to ni njoj nijepromaklo, jer je kazala: Oh, zaista? ta onda traite takodaleko od kole?

Imao sam spreman odgovor. Pogledao sam pored nje upravcu brda i njene oi smesta krenue u istom pravcu.ekali smo vas.

Di me je otro pogledala, ali ne onako kao Linetova.Linetova je delovala besno ili uplaeno. Jedan dugi trenutak,nije ni re prozborila i na kraju je samo kazala: Mislim daniko od nas ne bi trebalo trenutno ovde da se nalazi. Vratimose u spavaonice, i ja u jednostavno zaboraviti na celu stvar.Nije ba poeljno otpoeti novu kolsku godinu upadanjem unevolje.

Kada se Linetova okrenula da nas povede nazad u kolu,Di mi je uputila pogled pun divljenja i zakolutala oima upravcu Linetove, oigledno pomislivi: kakva lujka!

Slegnuo sam ramenima i udostojao Di bledim osmehom.Meutim, nisam uopte sumnjao da je Linetova pri zdravojpameti. Mislim da nisam bio jedini koji je potrao u susretmuzici.


18/351

NOVA PORUKA

194/200

Za:

Od:


Sauvati poruku? Da./Ne.

Poruka de ostati sauvana 30dana.

Dejmsa

Sinod je bilo uvrnuto.

Neostaju mi nai razgovori.Maa ne bih a sluam oovome o emu razmiljam. Kaonpr. o Luku. Sada znam kako

srce boli. Povrada mi se kaa gase setim.

Di


19/351

Dejms

Dan jedanaesti (11) (elf)2, ako je suditi po trzajima na mojojlevoj aci. Gotovo je sa prividno bojaljivim upoznavanjimana asu i tra-la-la zadacima iz prve nedelje, druga nedeljapokazuje zube. Bombarduju nas zahtevnim domaimzadacima, pisanjem na pii-brii tablama i optim cepanjemodee karakteristinim za srednju kolu. Ba smeno, zaista

sam duboko u sebi mislio da e se kola za muzikeosobenjake razlikovati od redovnih gimnazija, a zapravo sejedina novina sastojala u tome to smo igrali svoje uloge uzavisnosti od mesta koje smo zauzimali u orkestru.

Duvaki instrumenti: mamlazi. Drveni duvakiinstrumenti: snobovske klike. iani instrumenti: preterano

uspeni koji nikada ne sputaju ruke. Udaraljke: klovnovi urazredu.

2Elevenjedanaest; elfmali zlobni duh, vila, avolak (Prim. prev.)


20/351

Gajdai: ja.Jedino smo na asovima engleskog kod gospodina Salivena

uglavnom bili u istom sastavu. Prvi as utorkom, etvrtkom,

subotom. Svako donosi svoju kafu. Dozvoljava nam dapijemo kafu na asu. Bilo bi licemerno od njega da nam brani.Bilo kako bilo, Saliven... nastavnik engleskog ... zapoeo je

kolsku godinu sedei na stolu i putajui muziku na stereu zavreme predavanja. Dok su ostali nastavnici ve druge nedeljepostali utogljeni i uozbiljili se, Saliven je ostao isti, mladi,bistri prepredenjak za ekspira i njegov soj. Ve prve nedelje

nam je zadao ubitanu gomilu stvari koju je trebalo proitati inastavio je u istom stilu i naredne nedelje. Moda bismo seozbiljnije prihvatili iitavanja tog ubitanog broja stranica danam nije dozvolio kofein, da pomeramo klupe kako nam jedrago i da psujemo kada je to neophodno.

Prouavaemo Hamleta, objavio je Saliven jedanaestog

dana. U ruci je drao termos olju. Cela prostorija mirisala jena kafu. Nikada ga nisam video bez kafe. Poto je bio mlailan nastavnog osoblja na fakultetu, iveo je u kampusu i biona savetnik u domu. Hodnik ispred njegove sobe uvek jemirisao kao kofeinsko svetilite. Koliko vas je proitaloHamleta?

Bio je to mali razred, ak i po standardima Tornking Ea.Bilo nas je svega osmoro. Niko nije podigao ruku.

Ba ste neprosveeni, ljubazno je primetio Saliven.Moda je i bolje to ste svi nevini kada je Hamlet u pitanju.Pretpostavljam da ste bar uli za njega.

Usledilo je potvrdno mrmljanje. Hamleta nisam proitao,mada sam se dosta dobro slagao sa ekspirom. Onog asakada sam uo: Ceo svet je pozornica, svi mukarci i enesamo puki izvoai, zakljuio sam da je ekspir OK. Nisampostao njegov oboavalac, nije bilo tajnog rukovanja niti bilo


21/351

ta slino. Ali ako bismo se mimoili u hodniku, verovatnobismo jedan drugom kratko klimnuli glavom.

Saliven je nastavio da nas pritiska: Poimo odatle. Na ta

prvo pomislite kada neko kae Hamlet? Ne, Pole. Nemapodizanja ruke. Dovoljno je samo da kae.Seoce, rekao je Erik. Tehniki gledano, Erik nije bio

uenik. Mislim da je trebalo da bude pomonik u nastavi, alineka sam proklet ako sam ga ikada video da na bilo koji nainpomae Salivenu. Je li tako? Poput siunog zaseoka uvajcarskim Alpima, ili tako neto.

To je bio tako glup odgovor da se ostatak razreda istogasa opustio. Letvica je bila postavljena sasvim nisko i moglismo da kaemo bilo ta.

Duhovi, rekla je Megan. Ona je bila pevaica. Pevaicesu mi ile na ivce jer nisam mogao u glavi da ih smestim ni ujednu karakternu skupinu u orkestru.

Biti il ne biti!, povikao je Vesli, ije ime je takoe biloPol, ali se odazivao i na prezime da ne bi dolazilo do zabune.Ba lepo od njega to nam je ponudio da ga zovemo poprezimenu, imajui u vidu da je prezime mog cimera Pola bilolajermaher, to ja nisam mogao ni da ponem da spelujem, akamoli da izgovorim.

Svi umiru, dodao je Pol. Ova njegova primedba me je iznekog razloga podsetila na priliku sa rogovima iza kole.Samoubistvo, rekoh ja, i Mel Gibson.Mel Gibson? Ponovio je Erik otpozadi. Saliven upre prst

u mene. Trebalo je malopre da podignete ruku, gospodineMorgan. Hamlet za vas nije nepoznanica.

Niste nas to pitali, odvratih ja. Pitali ste da li smo gaproitali.Odgledao sam deo filma na televiziji. Doao sam dozakljuka da Mel Gibson bolje glumi kada nosi kilt.


22/351

To je odlian uvod. Mislim na pominjanje filma, nekomentar o kiltu. Prvo emo odgledati film... ne verziju saMelom, ao mi je, Dejmse... pa tek onda proitati dramu.Saliven pokaza na televizijski ekran iza sebe. Zato sam todoneo. Samo...

Osvrnuo se po prostoriji. Preao je pogledom preko klupakoje smo poredali ukrug oko njega, ekajui da mudrostpotee sa njegovih usana. Samo se bojim da e vam dupetautrnuti ako budete gledali film sedei na tim stolicama.Potrebno nam je neto bolje. Ko je od vas snagator?

I tako smo doneli dve sofe iz foajea na drugom spratu.etvoro po sofi bilo je sasvim dovoljno. Proneli smo ihhodnikom pored zatvorenih vrata ostalih uionica i uneli unau. Saliven nam je pomogao da ih odguramo do zida ispustio roletne da na ekranu televizora ne bi bilo odsjaja. Uprostoriji je sada bio mrak i uopte nije bilo vano to je

zapravo jutro.Mi smo se nagurali na sofe, a Saliven je okrenuo naslon

stolice prema napred i seo pored nas. Za vreme prve etvrtinefilma (Hamlet je bio previe ozbiljan) Saliven nam jedozvoljavao da zbijamo ale na raun melodramatinih delova(to e rei na raun celog filma) i prviput od kada sam stigaoovamo, osetio sam da ipak na neki nain pripadam ovde.


23/351

NOVA PORUKU

195/200

Za:

Od:




Dejmsa

Kada ugledah vile, pomislih

moa du vietii Luka. Ali onenisu bile stvarne. Ba jeuvrnuto to smo ove u TE.Pomisli ie u raj, ali kadstigne ispostavi se a je toKlivlend.

Di


24/351

Dejms

Jo jedan bolno prelep jesenji dan u zemlji kola iji se nazivipiu preko crtice. Drvee je jo zeleno u udolini, meutim, napojedinim severnim padinama okolnih brda i planina lie jepoelo da plamti crvenim i narandastim nijansama. Dolinakombinacija uslovila je da deluje lano, poput makete voza.Odvrnuo sam stereo do daske i verovatno zbog toga nisam

uo zvonjavu telefona. Tek kada sam krajikom oka uhvationjegovo svetlucanje, shvatio sam da me neko zove.

Moda Di, konano.Zgrabio sam telefon sa suvozaevog sedita i pogledao

broj. Mama. Uzdah. Prebacio sam poziv na zvunik i stavioga na tablu. Da.

Dejmse, jesi li to ti?Aha.Ko je to?


25/351

Tvoj ljubljeni sin. Plod utrobe tvoje. Iskoio iz tatinihprepona poto je ko zna koliko dugo blistao u oevom oku...

Mama me je prekinula. Zvui kao da si u

aerodinaminom tunelu."Vozim.Kroz aerodinamini tunel?Nagnuo sam se napred i privukao telefon malo blie. Na

razglasu si. Je li sada bolje?Ne ba. Zato vozi? Zar ne bi trebalo da si u koli?

Uglavio sam telefon u titnik za sunce. Verovatno je i daljebilo pomalo buno, ali to je najbolje to e dobiti. Ako si toznala, zato si me pozvala?

Da li ti to eskivira?kiljei sam pokuavao da proitam nazive ulica. Na

jednom malom znaku stajalo je Istorijski centar Galona,VA (Pomislih da je VA suvino, jer bi svaki posetilac koji jedovde stigao trebalo ve da zna u kojoj se dravi nalazi). Bilaje tu i strelica koja je pokazivala levo. Ne, mama. Eskiviranjeasova je za gubitnike koji zavre u zatvoru kada ne mogu danau posao.

Mama je napravila pauzu, shvativi da je citiram, to i nijebilo teko jer sam dotine rei izgovorio prilino kretavim

glasom sa blagim kotskim naglaskom kao i ona. To jetano, priznade ona. Pa, ta onda radi?

Zurei u slikovitu, ali u ekonomskom pogledu oskudnuglavnu ulicu Galona, odvratih: Idem na as. I da tepreduhitrim, u pitanju je as sviranja. Ponovo u da tepreduhitrim, ne, Tornking E nema stalnog instruktora za

gajde. I jo jednom da te preduhitrim, nemam pojma zatodaju kolarinu klincu iji su glavni instrument gajde, imajui uvidu odgovor na nepostavljeno pitanje broj dva. Od mene imojih drugara u Tornking Eutraili su da zaradimo dva boda


26/351

iz muzikih izvoenja kako bismo razmrdali miie koji enam biti potrebni na prestinim univerzitetima.

Ko je taj tip? Valja li to? Mama je zvuala sumnjiavo.

Mama, ne elim da razmiljam o tome. Bie to stranodepresivno, a ti vrlo dobro zna da pred svetom oboavam daizigravam neustraivog srekovia.

Podseti me ponovo ta trai tamo, ako ne svira gajde.Dobro je znala zato sam ovde, ali je htela to da uje od

mene. Ha. Dvostruko ha. Naekae se. Upotrebi majinskuintuiciju. Hej. Mislim da sam upravo pronaao dotino mesto.Moram da prekinem.

Nazovi me,ree mama. Kasnije. Kada se uozbilji.Parkirao sam se paralelno sa ivinjakom ispred Evans-

Braun muzike. Ve sam poeo da mislim da je u ovom gradutradicija da se mestima daju nazivi preko crtice. U redu,pribeleiu da treba da te nazovem kada napunim trideset,

vai?Zavei. Mamin glas bio je pun ljubavi i na trenutak sam

osetio stranu, detinjastu nostalgiju. Nedostaje nam. uvajse. I nazovi me kasnije. Ne ekaj da napuni trideset.

Obeao sam da hou i prekinuo vezu. Uzeo sam kutiju sagajdama sa stranjeg sedita i zaputio se u muziku radnju. Za

razliku od bolesne zelene spoljanosti, tamno smei tepih izlatnosmee obloge na zidovima iza nizova gitara delovali sutoplo i privlano. Za pultom je sedeo nekakav iica, komesedma decenija izgleda nije naroito prijala i itao primerakRoling Stonsa.Kada je podigao pogled, primetio sam da mu jesrebrna kosa vrsto upletena u konjski repi.

Doao sam na as, rekoh mu.Zagledao se u neto na pultu. Dok je to radio, ja samprouavao tetovae nanjegovim rukama od kojih je najvea


27/351

predstavljala citat iz jedne od radikalnijih pesama DonaLenona. Upitao me je: U koliko sati?

Pokazao sam mu aku. kiljavo se zagledao u nju dok nije

uoio vreme koje sam zapisao. U tri ? Stigao si na vreme.Pogledao sam na zidni sat iza sebe, uokviren flajerima irazglednicama. Dva minuta do tri sata. Bio sam besan nasamog sebe to nisam doao ranije, ali nita nisam rekao.

Gore. Stari hipik je pokazao ka stranjem delu radnje.Bili je u jednoj od uionica. Trenutno je on jedini instruktorovde.

Hvala, drugar, rekoh ja i stari hipik mi se osmehnu.Popeo sam se kripavim stepenicama zastrtim tepihom nadrugi sprat, gde je bilo toplo kao u paklu i vonjalo na znoj inervozu. U mranom, uskom hodniku nalazila su se trojavrata. Bil se nalazio iza vrata broj dva. Otvorio sam ih jomalo, preao pogledom preko akustinih ploica na zidu i

starih drvenih stolica ije nogare su izgledale kao da su bebetigrii otrile kande na njima i oveka kose boje praine kojije sedeo na jednoj od njih.

Strano je liio na Dorda Klunija. Ve sam zaustio damu to i kaem, ali sam zakljuio da bi bilo preuranjeno. Hola.Ja sam Dejms.

Nije ustao, ali mi se prilino prijateljski osmehnuo doksmo se rukovali. Zatim mi je pokazao na stolicu naspramnjega. Ja sam Bil. Izvadi diplice i neto mi odsviraj da vidimkako ti ide? Ako si nervozan moemo prvo da popriamo,mada je pola sata malo i ne bi trebalo ba mnogo dapriamo. Spustio sam kutiju, kleknuo pored nje i otvoriobravice. Nisam nervozan, moe ono prvo. Dok sam

izvlaio diplice za vebanje ispod gajdi, pogledao sam Bila.Glavu je blago nakrivio na stranu i itao nalepnice na mojojkutiji. Dok je itao onu na kojoj pie Budi oprezan u blizinizmajeva, jer si hrskav&ukusan sa keapom, na brzinu sam ga


28/351

odmerio od glave do pete. Njegove sjajne i iste diplice lealesu pored stolice. Moje su bile ulubljene i pojedine rupe bile sudelimino prekrivene komadiima raznobojne izolir trake dabi isputale pravilne zvuke. Njegova ramena bila su u pravojliniji dok je jedno moje uvek bilo malo podignuto, jer samesto svirao gajde. Njegova kutija bila je takorei novanovcijata dok je moja izgledala kao da je nekoliko puta prolakroz pakao. Bio sam sve uvereniji da e ovo biti ist gubitakvremena, a postao sam gotovo siguran kada je razrogaio oiugledavi moje diplice za vebanje.

Vratio sam diplice u kutiju. Skromne diplice za vebanje,koje su predstavljale plastinu verziju u pravoj veliini diplicana gajdama, imale su svojih prednosti. Kao prvo, hiljadu putasu tie od pravih gajdi i fiziki ih je mnogo lake svirati... Nemorate da se napinjete da biste napunili meh vazduhom. Bezobzira na to, morao sam da se prihvatim pravih gajdi ako sam

eleo da ostavim utisak na ovog tipa. Hm. Da li biste imalineto protiv da sviram na gajdama? U kampusu mi je teko danaem mesto za vebanje. Imam utisak da ih itavu venostnisam izvadio iz kutije.

Videlo se da je Bil malo iznenaen, ali je ipak klimnuoglavom. Svakako, trenutno ovdenema drugih uenika. Kakotebi vie odgovara. tae odsvirati?

Jo nisam siguran. Izvadio sam gajde. Miris koe i drvetapoznavao sam kao svoj vlastiti. Basova svirala lepo mi je leglana rame kada sam napunio meh. Onog trenutka kada su sebasove svirale oglasile, shvatio sam koliko e biti glasne uovoj maloj prostoriji. Moda je trebalo da ponesem epove zaui.

Bil me je posmatrao kako timujem instrument nekihdvadeset sekundi, nije mu promaklo ni moje dranje kao ni tokako zadravam ton dok timujem. Moj prvobitni plan bio jeda krenem polako i da zavrim jednom izvanrednom


29/351

melodijom posle koje e mi ljubiti cipele, ali gajde su bile takoglasne u ovoj prostoriji da sam jedva ekao da otaljam posao.Uleteo sam u jedan od omiljenih narodnih plesova,nemoguu melodiju u molu, koja iziskuje da uvrete prste dokje izvodite, a koju sam ja mogao da odsviram i u snu. Brzo.isto. Savreno.

Bilovo lice bilo je bezizraajno. Hou da kaem da nanjemu nije bilo ni traga bilo kakvom izrazu. Kao da ga jeoduvala koliina decibela koju sam proizveo. Skinuo samgajde sa ramena, a on je odmahnuo glavom.

Nemam emu da te nauim. Ponovo je odmahnuoglavom. Ali ti si to znao i pre nego to si doao ovamo, zarner U celom okrugu ne postoji niko ko bi mogao da te nauibilo emu. Moda ni u ovoj dravi. Da li se takmii?

Takmiio sam se sve do ovog leta.Zato bi prestao?

Slegnuo sam ramenima. Ne znam zato, ali ne bi mipriinilo nikakvo zadovoljstvo da mu kaem. Dostigao samvrh. Posle toga mi je postalo dosadno.

Bil ponovo odmahnu glavom. Prouavao je moje lice imogao sam da pretpostavim o emu razmilja, jer bi svima touvek prvo palo na pamet: Tako si mlad. (A ja sam tako star).

Nastavio je ravnim glasom. Mislim da u nazvati kolu. Reiu im kako stvari stoje da bi mogli da smisle ta c s tobom.Ali oni su to znali i pre nego to su te primili, zar ne?

Spustio sam gajde pored sebe. Aha.Trebalo bi da se prijavi za Karnegi-Melon. Oni imaju

program za gajde.

To mi nikada nije palo na pamet, rekoh ja. Moj sarkazamse nije ni oeao o njega.


30/351

Trebalo bi da razmisli o tome. Bil me je posmatraokako vraam gajde u kutiju. Gubi vreme na redovnomkonzervatorijumu.

Zamiljeno sam klimnuo i pustio ga da napravi jonekoliko pametnih primedbi, posle ega sam se rukovao snjim i napustio prostoriju. Bio sam razoaran, mada zapravo,nije bilo razloga za to. Dobio sam upravo ono to samoekivao da u dobiti.

Kada sam iziao iz muzike radnje, na ivinjaku je sedela nekadevojka. Bio sam u toj meri nakrivo nasaen da uopte ne bihobratio panju na nju da nije sedela sasvim bizu mojih kola.Iako mi je bila okrenuta ledima, zakljuio sam da je od glavedo pete dosadna.

Spustio sam gajde na stranje sedite, namerno pravei okotoga frku i buku, u nadi da e shvatiti da joj sleduje gaenjeako se ne pomeri pre nego to pokuam da se isparkiram.

Ona se, meutim, nije pomerila ni kada sam konanosmestio gajde, pa sam morao da obiem kola i stanem isprednje. I dalje je nepokretno sedela, podignute brade i zatvorenih

oiju, izlaui lice popodnevnom suncu i pretvarajui se dame ne primeuje.Moda smo zajedno pohaali neke asove i moda je

trebalo da je prepoznam. Ako je bila uenica, onda se sasvimsigurno nije pridravala propisanog naina oblaenja.Na sebije imala koulju sa natpisima u kurzivu, koja joj je prianjala uztelo, farmerke zvoncare i klompe sa dinovskim platformamakoje su virile iz maneti. Frizura krajnje specifina: plava kosajoj je spreda bila dugaka i nekako zguvana ili ufrkana, apozadi kratka i neravna.


31/351

Draga moja, oslovih je ja srdano, tvoja zadnjica nalase na putu mom braniku. Da li bi mogla da dangubi petstopa junije kako bih mogao da odem odavde?

Ona naglo otvara oi.A mene obuzima utisak da se davim u ledenoj vodi. Istogasa se najeim, a glavu mi ispunjava sablasna melodija Ovonije normalno. Dogaaji od prethodnog leta nezadrivo miispunjavaju um.

Ta devojka... ako je to uopte bila devojka... s neopisivomdosadom upravi pogled svojih jasnih plavih oiju, koje sudelovale jo sjajnije usled tamnih podonjaka, na moje lice.ekam te odvajkada.

Kada je progovorila, njen dah, koji je mirisao na dremljivodivlje cvee, nedavnu kiu i dim drveta to stie iz daljine,obavio me je poput oblaka. Oko pupka sam osetio peckanjekoje je najavljivalo opasnost. Osmelio sam se da je priupitam.

To odvajkada podrazumeva nekoliko stotina godina ili seodnosi na trajanje mog asa?Ne laskaj sebi, ree ona, ustade i otra prainu sa aka o

zadnjicu. Bila je strano visoka na tim platformama. Zagledalami se pravo u oi. Kada mi se nala ovako blizu, umalo nisamuronio u njen miris. Samo pola sata, mada sam imala utisak

da je prolo nekoliko stotina godina. Hajdemo.Vau. Molim?Povezi me do kole.U redu. Moda sam je ipak znao. Na ovaj ili onaj nain.

Pokuao sam da je zamislim na asu, bilo kom asu, bilo gdeu kampusu, ali nije bilo anse. Lake mi je bilo da je zamislimkako vragolasto plee na umskom proplanku oko tipa kogaje upravo rtvovala nekakvom paganskom bogu. Ovog putasam bio mnogo uspeniji u zamiljanju. Uh. TornkingE?

Saalno me je odmerila.


32/351

Zagledao sam se u njene zvoncare. Ne seam se da sammeu uenicima video tako zanosno stvorenje kao to si ti.

Devojka se osmehnula na re stvorenje i otvorila

suvozaeva vrata. Ma nemoj. Hajdemo.Ula je u kola i zalupila vrata za sobom, a ja sam i daljezurio u auto. Zar nisam ja taj koji svojim bezobrazlukomiznenauje ljude? Devojka me je nestrpljivo pozvalaproturivi ruku kroz prozor.

Razmiljao samda li bi trebalo da uem u kola u kojima jeona. Posle intriga, sudara i vila od prolog leta, to verovatnonije bilo pametno.

Ipak sam uao.Radio se oglasio im sam startovao motor, a devojka je

napravila grimasu. Vau. Slua to ubre.Pritisnula je jedno od dugmadi za podeavanje stanica i

zaula se nekakva melodija oamuujue brzog narodnogplesa. Na nejasnom displeju radija pisalo je 113.7. Nisamstrunjak za rakete (samo zato to me rakete ne zanimaju), alimislim da moj radio ne bi trebalo to da hvata.

U redu. Pohaa, znai, TornkingE.Kako se zove?Nisam to rekla, naglasi ona i podie bosa stopala na

ofersku tablu. Klompe su ostale na podu. Samo sam te

zamolila da me tamo odveze.Ba sam blesav. U pravu si. Kako se zove?Devojka se zagledala u moje ake na volanu kao da bi

odgovor na moje pitanje mogla nai u onome to sam ispisaopo njima. Zamiljeno je nabrala crte lica. Nuala. Ne...Elenora. Ne... Poli... Ne, ekaj. Najvie mi se dopada Nuala.

Aha, neka bude Nuala.Izgovorila je to ime kao da u njemu ima gomila slova O:Nooooooola. Samozadovoljno se osmehivala kao to i javolim da se osmehujem.


33/351

Jesi li sigurna da eli da ostane pri tom imenu?Prouavala je nokte nekoliko trenutaka, a onda je zarila

zube u jedan od njih. Povlastica ena je da se predomisle.

A tijesiena?, upitah ja.Nuala me smrknuto odmeri. Zar ti niko nije rekao da jeto nepristojno pitati?

U pravu si. Ba sam nesmotren. Pa, jesmo li seve sreli?Nuala samo odmahnu rukom. Zavei, molim te.

Pokuavam da sluam. Spustila je sedite i podigla pogled ka

unutranjosti krova kola trenutak pre nego to e zatvoriti oi.Kroz glavu mi proe uasna pomisao da ona ne slua muzikusa radija, ve neku udaljenu koju samo ona moe da uje.Nastavio sam da vozim u tiini, ali je nisam isputao iz vida.Popodnevno sunce prodiralo je kroz bone prozore nakolima i obasjavalo itavu galaksiju pegica na njenimobrazima. Te pegice su mi delovale nekako neprimereno:

krajnje nevino. Vrlo ljudski. Otvorila je oi i rekla: Ti si,znai, gajda.

To nije nuno morala da bude natprirodna primedba.Siguran sam da su me uli svi koji su se zatekli na trotoarudok sam svirao za Bila. Ali opet nisam mogao da se otmemutisku da se iza te primedbe krije jo neto. Jesam, i to strava

od gajdaa.Nuala slegnu ramenima. Nisi lo.Pogledah je. Osmehivala se kao da me upozorava.

Pokuava da me naljuti.Samo kaem da sam ula i bolje. Nuala se okrenu ka

meni i osmeha nestade. ula sam va razgovor, gajdau. Ovi

ovde nemaju ta da ti ponude. Da li bi voleo da bude jobolji?


34/351

Peckanje koje je malopre najavilo opasnost preraslo je uprobadanje. To je glupo pitanje. Da ne zna odgovor, ne biga ni postavila.

Mogla bih da ti pomognem.Zakiljio sam i potrudio se da odaberemprave rei. Kakoto misli?

Krajikom oka video sam je kako se ispravlja na seditu, atrenutak kasnije osetio sam njen dah u uvetu. Mogla bih da tidoapnem tajne koje e ti promeniti ivot.

Odmakao sam glavu od nje da ne bih postao rob njenogmirisa. Moja jeza se najeila. I ti bi to uradila krajnjenesebino, ubeen sam.

U poreenju s onim to bi ti dobio, ja bih takorei ostalakratkih rukava. Ne bi ak ni primetio. Postao bi najboljigajda koji je ikada iveo.

Kako dane. Kroz glavu su mi prolazile svakojake prieo pogodbama sa avolom i njemu slinima, i u tom trenutkusam se konano pokajao to sam uao u kola s njom.Polaskan sam, ali ne bih. Ve smo bili blizu kole. Pitaosam se ta e da uradi kada stignemo. Zadovoljan samsvojom nesavrenou. U svakom sluaju, ne smeta mi dasam nastavim da se usavravam. Osim ako nema neto kao

besplatnu, probnu pretplatu koja me ni na ta neobavezuje ikoju mogu da otkaem posle trideset dana, a da ti nita nedugujem i za koju ne moram da ti dam broj svoje kreditnekartice.

Napravila je grimasu i pokazala mi zube, mada bi se tomoglo nazvati i reanjem. Krajnje je nepristojno odbitipomo nekoga kao to sam ja. Krelci zaljubljeni u sebe kaoto si ti retko dobiju ovakvu ponudu.

Pobunio sam se: Mada mora da prizna da sam te krajnjeutivo odbio.


35/351

Nisi ak ni razmislio o mom predlogu.Jesam. Nije ti valjda promakla malopreanja pauza? Ona

od pre jedne sekunde? To sam ja ponovo razmiljao o tvojoj

ponudi. Odgovor je i daljene.Zareala je i ponovo gurnula stopala u svoje dinovskeklompe. Zaustavi kola. Ovde izlazim.

A ta je sa kolom?Nuala je prstima skvrenim poput kandi uhvatila ruicu

vrata. Ne izazivaj me, Dejmse Morgane. Pusti me da iziemi neu ti otfikariti glavu.

Izgovorila je to s takvom estinom da sam joj poverovao.Zaustavio sam kola pored puta oivienog drveem s obestrane. Nuala je nekoliko trenutaka petljala oko ruke navratima pre nego to se obrecnula na mene: Otvori, idiote!

Vrata su se automatski zakljuavala. Pritisnuo sam dugmeza otkljuavanje i ona ih otvori. Potom se okrenula i ponovo

upiljila u mene svojim plavim oima. U glasu joj se oseaoprezir. Mislim da nisi u stanju da naui ono emu bih jamogla da te nauim. Uobraeno kopile.

Zalupila je vrata, a ja dadoh gas da se kojim sluajem nepredomisli. Pogledao sam u retrovizor, ali sve to sam videobio je vrtlog suvog lia na putu.


36/351

Nuala

Prekriva utog zaslepljujemahnito more jesenjeg rumenog

cvea na umiruem svetu, darovi zagodinje bdenjekriju se iza letnjih, toplih dana,

mrazne mrzle noi postaju

dugake i obeavaju opaku etvu.Iz Zlatnogjezika Stivena Slotera

Iz nekog razloga seanje na to popodne, kada me je neko prviput odbio, urezalo mi se u glavu sa svim munim

pojedinostima. Do kraja ivota mogla sam da se setim basvega. Pretople unutranjosti Dejmsovih kola i izlizanogkvrgavog sedita pod dlanom. Blistavog arenog lia, crveno-smee boje hrastova, iste kao njegova kosa. Knedle u grlu od


37/351

besa. Stvarnog besa. Mnogo je vremena prolo od kada senisam naljutila.

Mnogo je vremena prolo od kada nisam dobila neto to

sam elela.Durila sam se sve dok sunce nije postalo crvena uarenalopta iznad vrhova drvea i dok se uenici nisu vratili uspavaonice u grupicama od po dvoje, troje, etvoro. Njihnekolicina ila je sama, sa akama gurnutim u depove ilidrei kaieve ruksaka, pogleda uprtog u tle. Oni bi bili lakemete. Teko su podnosili to su daleko od svojih i od

prijatelja. Tim malim usamljenim duama jedino drutvo bilaje muzika. Bledo su mi se presijavali u nijansama plave,plavozelene i zelene, a sve su to bile boje mojih oiju. Modabih i pala u iskuenje da nisu naili odmah posle ovogposlednjeg. Ali i dalje sam imala oseaj da sam jaka, iva,nepobediva.

A eno i Dejmsa u drutvu sa jo troje klinaca. To uoptenije bilo u redu. Moje mete nikada nisu imale prijatelje...Muzika je bila njihov ivot. Neko poput njeganije trebalo dase tako dobro snalazi u drutvu. Nije ak trebalo ni da elidrutvo. Moda bih i posumnjala da je on u pitanju i poredkratko oiane kestenjaste kose i razmetljivog hoda, meutim,u njemu je sijala dreava mrlja ute boje moje omiljeneboje, samo da se zna, i vritala muzika muzika muzika.

Jedva sam se obuzdala da ne odjurim do njega i nateram gada poeli da prihvati moju ponudu. Ili da ga povredim. I togadno. Imala sam nekoliko ideja za koje je bilo potrebnoizvesno vreme da se realizuju.

Strpljenja. Samo polako.

I tako sam, neviena, krenula za njim i njegovimprijateljima. Pretpostavljam da su mogli da me vide da jenekome palo na pamet da se ozbiljno i na pravi nain zagleda,ali nikome nije. U dananje vreme to nikome ne pada na


38/351

pamet, mada sam ula od drugih vila i vilenjaka da nije uvekbilo tako. Nekolicina klinaca koja me je na neki nain osetila ipodigla pogled, videla je samo kovitlac opalog lia kako hitadu ivice trotoara, penje se u vazduh i zatim spiralno padanazad na tle. To sam ja, uvek sam ja, nevidljivi drhtaj usumrak, neodreena knedla u grlu, spontana suza za davnozaboravljenim mislima.

Dok su deca prolazila pored zgrada spavaonica, skupina sepodelila i devojke su otile u svoj dom. Tada sam mogla dapriem blie, dovoljno blizu da se njegov sjaj odbije o moju

sumranu kou i izazove u meni elju da ga dodirnem iizvuem blistave niti muzike iz njegove glave. Da je samopristao.

Dejms i preostali deak priali su o automatima.Jedan odnjih dvojice, deak ija je glavna osobina bila nevino,nasmejano lice, navodio je statistike podatke o tome koliko

ljudi strada pod prevrnutim automatima.Ne bih rekao da sami prevru maine na sebe, rekao jeDejms.

Prikazali su video-snimke, rekao je okrugli deak.Ne, verovatno postoji aneo osvetnik automata koji

obara te maine na gramzivu kopilad koja ne moe da se

pomiri s tim da joj je propao novac.Dejms u brzom sleduispusti zvuk kao da neto gura, napravi grimasu kao da je upanici i ispusti zvuk kao da neko neto gnjei. Lekcijanauena, bandoglavi. Naredni put samo prihvati da si izgubiopedeset centi.

Bandoglavi doda: Samo to nee bitinarednog puta.Da zna da si u pravu. Smrt ne bi dozvolila da u praksi

isprobamo lekciju koju smo nauili. Slobodno zapii datragedije iji su akteri automati nisu prie o moralu ve oblikprirodne selekcije.


39/351

Okrugli klinac se nasmejao i zagledao se pored Dejmsa uneto. Hej, ovee, tamo je neka riba koja bulji u tebe.

Uobiajena stvar, primetio je Dejms, ali se ipak

okrenuo i zagledao u nekoga iza mene. uta boja u njemu jesevnula, stala da se uvija, buknula ka meni kao da mepreklinje da je pretvorim u neto drugo. Meutim, njegoveoi nisu pronale mene, ve su se zaustavile na jednojbledunjavoj devojci. Crna kosa, lice isprano na vetakojsvetlosti uline svetiljke, prsti nervozno zariveni u kairuksaka. Neto je nedostajalo Dejmsovom glasu kada se

obratio bandoglavom: Neu dugo, vai? Ona je iz moje starekole.'

Poto se otarasio bandoglavog po kratkom postupku,Dejms se zaputio kroz krugove uline svetlosti ka mestu nakome je stajala dotina devojka. Kroz nju su prolazile bledeniti narandastog sjaja, kao da je neonska karamela, to me je

navelo da pomislim da bi bila dobar uenik, da nisam volelada poduavam samo mlade, zgodne mukarce.Dejms je zvuao hrabro, zabavno i odluno, iako su mu

misli koje sam uspela da uhvatim bile u haosu. Zdravo,ludaro, ta ima?

Iznervirao me je njen lepi osmehnisam mnogo marila zaprivlane lanice svog rodaposle koga je napravila uvrnutu,zbrkanu, pokajniku grimasu. Ponovo sam se iznervirala, jerje ak i takva bila mnogo slatka. Spremam se da odem usobu. Krenula sam ovuda zato to uvek, ovaj, nikada, jernisam jo videla fontanu kada je osvetljena. A elela sam.

Malo sutra. Dola si ovamo da vidi njega, ali ne eli to da prizna.Prestani da glumi ednost.Oinula sam je pogledom. Dejms je

malo nakrivio glavu u mom pravcu, kao da oslukuje, a ja samse povukla nekoliko koraka od njih. im sam napravila tajiznenadni pokret, devojka je naglo podigla pogled i sledila menjime mrtei se, kao da me vidi. Sranje. Sagnula sam se kao


40/351

da vezujem pertlu, kao da sam stvarno uenica koju svi moguda vide. Prestala je da gleda pravo u mene kada sam se sagla...Ona me zapravo nije videla. Mora da je vidovita. I to me jenerviralo.

Di, oslovi je Dejms. Zemlja zove Di. Zove planetu Di.Hjustone, izgleda da je dolo do prekida na vezama. Di, Di,uje li me?

Di je odvojila pogled od mene i ponovo se usredsredila naDejmsa. Nekoliko puta je zatreptala. Hm. Da, izvini. Noasse nisam dovoljno naspavala. Imala je divan glas. Sigurnoodlino peva. Prestala sam toboe da vezujem pertlu i polakose zaputila ka fontani, s namerom da se sakrijem u vodi. ulasam Dejmsa iza sebe kako neto govori i Di kako se na tosmeje s olakanjem, kao da odavno nije ula nita smeno ikao da joj je drago to humor nije izumro.

Legla sam u fontanu kada sam nevidljiva, ne oseam

vlagu i podigla pogled ka sve tamnijem nebu, dok se vodamrekala i zamagljivala mi pogled. Oseala sam se bezbednou vodi, potpuno nevidljiva, potpuno zatiena.

Di i Dejms su doli do ivice fontane sa satirom i stalitano iznad mene, jedno pored drugog, ali ne dodirujui se.Razdvajala ih je nekakva nevidljiva prepreka koju su podiglipre nego to sam ja stupila na scenu. Dejms je sve vremesipao ale, jednu beznaajnu dosetku za drugom, terajui je dase stalno smeje kako ne bi morali da razgovaraju. Pesma kojabi opisivala njegovu agoniju bila bi velianstvena. Morala sam,kako znam i umem, da ga nateram da prihvati moju ponudu.

Di i Dejms su zurili u satira koji im se kezio, ne prestajuida plee na malom listu hrasta nasred vode. ula sam te

kako veba, rekla je Di.Da li te je zapanjila moja velianstvenost?


41/351

Iskreno mislim da si napredovao od poslednjeg puta kadasam te sluala. Da li je to mogue?

Sasvim mogue. Svet je divno i neobino mesto.

Oklevao je. Lake sam mu itala misli dok sam leala u vodi.Videla sam kako u glavi oblikuje pitanje: Kako izdravaovde? Ali umesto toga je samo kazao: Nou zahladni.

Naa soba je ponekad prava ledara!, odvratila je gotovoushieno Di, jer joj je laknulo to vode neobavezan razgovor.Kada ukljuuju grejanje, kad smo ve kod toga?

Moda je dobro to ga jo ne ukljuuju. Ako bi ga vesada ukljuili, tokom dana bi u sobama bilo pakleno vrue.

To je tano. Popodneva su i dalje prilino topla, zar ne?Valjda je to tako u planini.

Primetila sam da se Dejms rve sa reima pre nego to ihje izgovorio, jer je to bila prva krajnje iskrena izjava od kadaju je zatekao ispod uline svetiljke. Planine su velianstvene,

zar ne? Ne znam zato, ali uvek kada ih gledam, ja serastuim.

Di nije nita dogovorila niti je bilo kako reagovala. Kao daga uopte ne uje ako ne sipa ale.

Odvojila se od njega i krenula oko fontane. Nije krenuo zanjom. Umoila je aku u vodu u blizini mog stopala i kazala:

Ova fontana je ba udna. Zato se satir tako osmehuje?Dejms je ispruio ruku i potapao satira po dupetu. Zatoto je nag.

Drago mi je to se nalazi ispred vae spavaonice, a ne ispred devojake. Mislimda je odvratan.

Mogu da mu promenim lini opis, ako eli, ponudio se

Dejms.Nasmejala se. Gotovo sam mogla da je zamislim kako pevadok se smejala. Nema potrebe. Ali bie bolje da uem. Ne


42/351

elim da me ponovo uhvati ona luda nastavnica, poslepoveerja.

Ispruio je ruku ka njoj, kao da e uzeti njenu aku u svoju,

ili uzeti njen ranac, ili joj dodirnuti ruku i rekao: Otpratiure.Nema potrebe. Otrau donde, rekla je Di. Vidimo se

sutra.Imala sam utisak da mu je umor iznenada savladao ramena

i on povue aku u dep. Nesumnjivo.Di mu se osmehnula i potrala nazad ka spavaonicama za

devojke. Ranac joj je poskakivao na leima. Dejms je jodugo po njenom odlasku ostao kod fontane, nepokretan kao isatir. Njegova kratko oiana kestenjasta kosa postajala je svecrvenija na svetlosti sunca na zalasku, a oi su mu bilepoluzatvorene. Leala sam u vodi i ekala.

Prolazili su dugi minuti, sunce je polako sagorevalo

sputajui se ka drveu, a ja nisam odvajala pogled od togzlatnog sjaja koji je treperio u njemu, tog obeanja kreativneveliine. Zato nije pristao? Da li sam ga ovoliko elela samozato to me je odbio? Ja sam mogla da uinim da on budeneverovatan. A on je mogao da uini da ja postanem topla, daoivim, da seprobudim.

Ostvarila bih mu san. To ja radim. Pokazala bih mu tekdeli onoga ta mogu, a naredni put kada bi me ugledao, ne bivie bio u stanju da me odbije.

Dejms, koji je stajao nada mnom, iznenada se trgnuo.Nakrivio je glavu i stao da oslukuje, isto onako kao kada jemene osetio, samo to je sada neto drugo bilo u pitanju.

Trnoviti kralj. ula sam melodiju im je krenuo prekobrda, jer mu je prethodila u talasima. Moje ui jedva da suregistrovale taj zvuk, trepnula sam i Dejms je u tom trenutkunestao. urno sam izila iz vode napravivi na povrini


43/351

koncentrine krugove oko sebei ugledah Dejmsa, nejasnupriliku u tami, kako tri kao da mu ivot od toga zavisi. Triprema rogatom kralju i njegovoj sporoj pesmi za mrtve. Kojo tri u susret smrti?

Dejms je ve odavno zamenio brda iza Tornking Easobomu spavaonici kada sam se ja zaputila ka brdima. Mene nijezanimala muzika rogatog kralja. Sada me je privlaila vilinskamuzika koja je podseala na muziku za ples, ma koliko da jeto bilo malo verovatno.

Nikada nisam volela ples. Ako je u celokupnoj istoriji svetaita bilo izmiljeno da se ja oseam kao potpuni autsa jder,onda su to bili plesovi koje su vile odravale unutar vilinskihprstenova. Ni ovaj ples, na najveem brdu iza kole Tornking

E, nije se ni po emu razlikovao, ali bio je deset puta vei odbilo kog plesa koji sam do sada videla. Nijedna vila nitivilenjak osim mene, razume se nisu mogli da dodirnugvoe i sama njegova blizina terala je veinu njih da sezavuku duboko ispod brda ili u izolovane delove seoskihpredela. I zato, ma koliko muzika iz TornkingEamamila moj

soj, podruje oko kole trebalo je da predstavlja zabranjenuzonu za vile i vilenjake zbog prisustva nevidljivog gvoakojim je zdanje bilo ojaano i svetlucavih automobila naparkinzima.

Meutim, ovde je bilo na stotine vila i vilenjaka svihveliina i oblika, od visokih, divnih kraljevskih mranih vila,koje sam i oekivala da u videti, do niskih, runih hobmena,

koje nisam oekivala da u videti... Oni su retko izlazili izsvojih rupa i naputali svoje naporne i dosadne poslove radiplesa.


44/351

Svi su oni plesali u parovima ili po troje zajedno, dodirivalijedni drugima kose, kretali se kao jedan, tako divni su bili doksu plesali.

Zastavi na nekoliko desetina stopa od njih, do struka usuvoj travi, prela sam dlanovima preko osuenih vrhovapunih semena i uzdahnula. Nisam bila oduevljena to ihvidim. Nadala sam se da u TornkingEimati samo za sebe.

Meutim, muzika me je pozivala, privlaila moje telo, nisam mogla da joj se oduprem i to sam due tu stajala,sluajui njen pulsirajui ritam, to sam bila ubeenija da

moram poi i lino je osetiti.Plesai me nisu zanimali, nisu me zanimali nemogui oblici

koje su stvarali svojim telima niti senzualnost kojom odiekoa koja dodiruje kou. Muziari su bili ti ka kojima sam sezaputila. Jedan savitljiv, prelepi mladi vilenjak sav se obaviooko konog bubnja u svom krilu. On je bio taj koji je davao

plesu hipnotiki ritam slian otkucajima srca. Bio je tu i jedanviolinista koji je takorei progonio svojim sviranjem,grebanjem i zavijanjem na violini, jo jedna vila koja je udaralao daire u savrenom kontrapunktu tutnjeem bubnju iflautista koji nas je pozivao na ples zastraujuom, akmahnitom uurbanou. Meutim, onaj bubnjar... onaj koji jeiz bubnja izvlaio zvuke sline kapanju vode po unutranjostikofe ili koracima kakvog dina ili dobovanju kie po krovu...Njega je trebalo gledati. On je mogao da vas natera dazaboravite ko ste.

Jesi li za ples, prekrasna? Upitao me je trol ogromnihstopala i lica nalik na lopatu i uhvatio me za ruku. Meutim,pustio mi je prste im ih je dodirnuo.

Zareala sam na njega. Nisam ni mislila da e eleti bilota od toga.


45/351

Trol se nagnuo ka drugaru i rekao mu na svoj sporitrolovski nain: To je Lenan Sida3.To je bilo dovoljno da seglas o meni proiri. Neprimetno kao i brzi, iskonski ritam,ove rei su krenule od jednog plesaa do drugog. Dok samila izmeu okupljenih vila i vilenjaka, oseala sam na sebinjihove poglede. Ja nisam bila samo usamljena mrana vila, jasam bila Lenan Sida.Najnia od svih. Gotovo ljudsko bie.

Nisam znala da ume i da plee, doviknula mi je jednavila dok je u kovitlacu prolazila pored mene. Ona i njeneprijateljice jedva da su mi sezale do kuka, a njihov smeh me je

zaboleo poput uboda pele. Trenutak sam ih posmatrala kakose vrte, nepogreivo pratei stopalima ritam koji je nametaobubanj, dok se ispod njene prozrane haljine nije promoliovrh repa.

Zareala sam sa osmehom na licu. Nisam znala da umeda govori. Mislila sam da majmuni ne umeju da govore.

Namrtila se na mene, cimnula haljinu nadole i povukla ostaledalje od mene. Ispratila sam ih grimasom i nastavila da seprobijam kroz gomilu. Nisam znala ta tano traim...Modaneko mesto na kome e me muzika konano zaarati inaterati da zaboravim sve ostalo.

Neko me je epao za dupe dok sam prolazila, ali kada samse okrenula, doekao me je samo niz iscerenih lica koja suzurila vi mene. Pre bi se moglo rei da nisam mogla dapronaem jednog koji nije izgledao kriv nego da nisam moglada izaberem onog koji nije delovao nevino.

Odjebite, rekla sam im i oni se svi do jednog nasmejae.Voleli bismo, droljo, ree jedan od njih i napravi

nepristojni gest. Da li bi nam pomogla?

3Lenan Sidau keltskoj mitologiji prelepa vila koja nalazi ljubavnike meu ljudima.

Onima koje odabere pomae da postanu vrhunski umetnici, ali oni zato ne ive dugo.(Prim. prev.)


46/351

Nije imalo svrhe uputati se u tuu veeras. Samo sampljunula u njihovom pravcu i udaljila se u vrtlogu, pobegavito dalje od tipaa dupeta.

Bubanj je preklinjao moja stopala da zapleu, ali nisam touinila. Muzika je bila velianstvena i svake druge noi ja bihjoj se prepustila. Ali veeras nisam mogla da razmiljam ni oemu drugom osim o tome ta bi Dejms i njegove gajdemogli da urade sa melodijom koju su muziari trenutnosvirali. Nisam ak bila sigurna ni zato sam uopte dolaovamo. Predstavljala sam nepokretno ostrvo usred

uskovitlanog mora plesaa. Nisu se ustezali da zure u menedok su se talasali, okretali i lelujali pratei muziku i jednidruge. Svuda oko mene orio se smeh.

Jesi li se izgubila, caili'n4?Priznajem da su me okirali i ljubazan glas i bezazlena

titula jednostavan naziv za devojku na irskom. Okrenula

sam se i ugledala oveka koji mi se osmehivao. Bio je odevenu raskonu odeu dvoranina... tuniku sa dugmadima u oblikukoljki, zakopanu sve do vrata.

ovek. Sijao je mutnim zlatnim sjajem, to je bilo dovoljnoda ogladnim, ali ne i da stvarno padnem u iskuenje. Osimtoga, mada je bio prilino zgodan, sa tim svojim boramasmejalicama i krivim nosem, ipak nije bio dovoljno lep nitidovoljno plav da bi bio podmetnuto dete koje su vile ukraledok je bio sasvim mali. Na osnovu toga i dvorske odore, bilasam spremna da se opkladim u svoje lokne da je on kraljiinnovi mu-ovek. ak sam i ja, gotovo iskljuena iz svega, ulaglasine o njemu.

Pomno sam se zagledala u njega i oholo upitala: Da li ti

izgledam izgubljeno, ovee?

4Cailinizgovara se kailin; to je naziv za devojku, a potie iz galskog. (Prim. prev.)


47/351

Odmerio je moju suknju od dinsa pocepanu na zadnjici,seljaku bluzu sa dubokim izrezom i nemogue visokepotpetice od plute. Stisnuo je usne kao da je upravo zagrizaolimun i zakljuio da je dopadljiv. Teko te je zamisliti tamogde nisi nameravala da bude, priznade on.

Izvila sam usta u osmeh.

Ima strano opak osmeh, ree on.To je zato to jesamstrano opaka. Zar nisi uo? Pogled

mua-oveka vrati se na moje lice i njegove oi, ve ionakosuene od smeha, suzie se jo vie. Glas mu je bio veseo,razigran. Da li je trebalo, eno?

Glasno sam se nasmejala ovoj njegovoj greci. Sad sam barznala zato mi je priao... pomislio je da sam jedna odnjegovih. Zar sam tako loe izgledala? Daleko bilo da ti jarazbijem iluziju, odvratila sam. Ionako e uskoro saznati.Za sada uivam u tvom neznanju, istinu da ti kaem.

Ovde ionako niko ne moe da izgovori nita osim istine,odvratio je mu-ovek.

Izvila sam krajeve usana u osmeh.

Vidim da me razgovor s tobom nikuda nee odvesti,samo se vrtimo ukrug, ree on i isprui aku. Da li biumesto toga zaplesala? Samo jedan ples?

Nisam volela da pleem sa vilama i vilenjacima, ali on nijebio jedan od njih. Moji zubi predstavljali su tanku belu crtukada sam rekla: U ovom krugu ne moe se otplesati samojedan ples.

Tano. Onda emo plesati dok ne kae da je dosta i tekemo tada stati?

Napravila sam malu pauzu. U prvom trenutku mi seuinilo da ne bi bilo ba pametno zaplesati sa Eleanorinimmuem-ovekom, jer je prethodno nisam preklinjuim


48/351

glasom zamolila za tu privilegiju. to je celu stvar uinilo joprivlanijom. Gde je moja draga kraljica?

Ima neka posla. U deliu sekunde uinilo mi se da sam

videla kako neto... olakanje, moda... promie njegovimlicem, ali je ubrzo nestalo. I dalje je drao ispruenu aku i jaspustih svoju u njegovu.

I muzika nas ponese. Moja stopala uhvatila su ritam, anjegova su ve bila u njemu i mi se vrtei umeasmo meuostale. Tamo negde napolju bila je no, ali inilo se da jeveoma daleko od ovog brda, velianstveno osvetljenog

kuglama i prainom koja je visila u vazduhu.Gledali su nas dok smo plesali, dok je vrsto stezao moje

ake u svojima, kao da e me podii, a ja sam ula glasove uprolazu... delove razgovora.

... Lenan Sida...... kad bi kraljica znala...

... zato onaplee sa...... on e biti kralj pre...vre sam stegla prste mua-oveka. Bie znai kralj,

zato si ovde.Oi su mu bile sjajne. Kao i sva ljudska bia, i njega je

muzika delimino opila im je zaplesao. To nije tajna.

Htedoh da kaem da je bila za mene, ali nisam elela daispadnem idiot. Ti si samo ljudsko bie.

Ali umem da pleem, pobuni se on. I zaista je umeo.Sasvim dobro za jedno ljudsko bie, ritam bubnja odgurivaoje njegovo telo as u jednom, as u drugom pravcu, dok jestopalima izvodio sloena ustrojstva po ugaenoj travi. Doi

u i u posed magije, kasnije, kada budem kralj.Zavrteo me je. Kako to misli, ljudsko bie?Kraljica mi je obeala, a ja njoj verujem. Ona ne ume da

lae. Razuzdano se nasmejao i meni bi jasno da ga je muzika


49/351

zanela, ples oarao i da moemo da mu radimo ta nam jevolja. Ona je veoma lepa. Boli me, cailin, njena lepota.

Nimalo se nisam iznenadila to ga boli kraljiina lepota.

Kraljiina lepota nanosila je bol svakome ko bi je video.Magija ne pluta unaokolo, ljudsko bie.Ponovo se nasmejao, kao da sam rekla neto smeno.

Svakako da ne! Prelazi sa tela na telo, je li tako?Pretpostavljam da e prei na mene sa nekog drugog.

Smatrala sam sebe zloslutnim stvorenjem, meutim,njegova izjava je ak i meni zazvuala zloslutno. Sa nekogdrugog, kae? Tu se namee pitanje kako e pronai jonekog ovakvog. I ta e to uraditi tom nekom drugom.

Kraljica je veoma prepredena.Setila sam se kako je radila iza lea staroj kraljici, kako se

postarala da, kada staroj kraljici kruna padne s glave, Eleanoraustane sa tom istom krunom na glavi. Oh, da, veoma je

prepredena. Ali imam utisak da e to za nekog drugog bitiveoma bolno.

Na licu mua-oveka pojavila se neverica. Moja kraljicanije okrutna.

Samo sam ga pogledala. Sigurna sam da ni sam nije u toverovao. Osim ako ga kao malog nisu ispustili na glavu ili

tako neto. Ali nije povukao re. I zato sam morala da kaem:Ne moe svako da zadri magiju ak i ako uspe da jepronae.

Praznik svih svetih, muzo. Dan mrtvih. Magija je tadanajpostojanija. Ona mi nikada ne bi podarila neto s imnisam u stanju da iziem na kraj. Dobro zna moje slabosti.Ne plaim se. Verujem da u uskoro postati jedan od vas.

Prestani, zareah ja i to tako iznenada da mi je trgnuoruku i veoma neprijatno mi uvrnuo rame. Ne bih rekla dazna ta govori.


50/351

Pustio je moju aku i ostao da stoji ruku oputenih niz telo.Plesai oko nas su se okretali i zurili u nas. ulo se njihovomrmljanje i aputanje.

Da sam na tvom mestu, ne bih toliko urila da odbacimsvoju ljudskost, rekoh mu ja, poveavi prostor izmeu nas.Bar dok svojim oima ne vidi kako je biti vilenjak.

Uludo sam troila rei. On je samo zurio u mene. Ostavilasam mua-oveka u krugu od vila i vilenjaka. Pre nego tosam postala napola nevidljiva, jedna visoka, crvenokosa vilauzela ga je za ruku, a u trenutku kada sam potpuno napustila

fiziko oblije, penjui se sve vie na ljudskim mislima isnovima, mu-ovek je ponovo bio uvuen u ples. Odozgonisam mogla da ga razaberem meu vilama, kao to nisammogla da razaberem ni koje mi to oseanje ee grudi. Svesam ih ostavila za sobom i bilo mi je drago to sam ih sereila. Morala sam da se posvetim svom snu.


51/351

NOVA PORUKU

195/200

Za:

Od:




Dejmsa

Viela sam jo vila. Prizvao ih je

skup sviraa. Plesale su popraznim stolicama. Niko drugi

nije mogao da ih vidi pa sam se

i ja pretvarala da ne mogu. Bile

su prelepe, videla sam muziku

ispo njihove koe.

Di


52/351

Dejms

Pohodili su me snovi o muzici.

Pesma opojna, predivna i nedokuiva, sa nekog dalekogmesta.

eleo sam je, tu sivu pesmu elje. Bila je stvarna kao tonijedan san nikada nije bio.

Znao sam da je Nualino delo, ova pesma tako bolno lepa.Probudio sam se.

Probudio sam se i usta su mi bila puna zlatne muzike. Imaosam utisak da mi se pesma zaglavila u glavi i da je imala i ukus

i boju i oseanja. Satkana je od dima sagorelog drveta, perlicakie na hrastovom liu i sjajnih zlatnih niti koje me dave. To


53/351

me je podsetilo na trenutke kada sam eleo Di, kada sameleo da budem bolji gajda, eleo... samo eleo.

Znao sam da je to Nualino maslo mada me ne pitajte kako

sam to znao.Hej, Dejmse, probudi se. Polov glas potisnuo je tekupesmu sa mojih grudi i oslobodio ih tereta. Ponovo sammogao da diem. Ve je dvadeset do osam.

Duboko sam udahnuo vazduh koji me je uteio svojomnormalnou, jer je neodreeno vonjao na prljav ve, ustajalopecivo i stari drveni pod. Do sada nisam umeo da cenim miris

ipsa, a bio je tako ljudski. vrsto sam se uhvatio za sveljudsko oko sebe, amac za spasavanje u moru od pesme.Polove rei mi apsolutno nita nisu znaile.

Sedam etrdeset jedan, objavio je Pol. Zvuk njegovogglasa propratilo je povlaenje zipa. Moda na ruksaku. Uspeoje jo malo da me izvue iz mog sna. Trudio sam se da mu ne

zamerim zbog toga. Jesi li budan?Bio sam budan. Samo mi je bilo potrebno dosta vremena

da se iskobeljam iz sna. Isprobao sam glas i malo se iznenadioto me nije izdao. Nema anse da je dvadeset do osam naovoj zelenoj Zemlji koju je stvorio Bog. tabi sa alarmom?

Oglasio se pre petnaest minuta. Nije zatajio ni alarm za

lenarenje. Nisi se ak ni pomerio.Bio sam mrtav, rekoh i uspravih se u sedei poloaj.aravi su bili vlani od znoja i stravino su smrdeli. Mrtviljudi se ne pomeraju. Jesi li siguran da se alarm oglasio?

Tek tada sam shvatio da je on ve potpuno obuen. Imaoje ak vremena da crnu kosu nakvasi i zalie tako da je liio naitalijanskog gangstera. Mene je probudio. Zurio je u meneokruglim oima iza naoara. Jesi li bolestan?

Bolestan u glavu, prijatelju. Ustao sam iz kreveta. Imaosam utisak da se probijam kroz prozranu pauinu snova.


54/351

Sada kada sam se probudio, mislio sam da se iz mog krevetairi miris koji je zbunjujue podseao na Nualin dah kada samje upoznao... Na jesen, kiu i elju. Ili sam se moda tojaoseao, moja koa. Ta pomisao mi je na neki nain bilaneprijatna. Mada se bojim da ne bolujem ni od jedneuobiajene bolesti. Misli li da bih mogao ovakav da sepojavim na asu? Pokazao sam na majicu i bokserice.

ovee, ak ni ja ne elim takvog da te gledam. Ide li nadoruak? Morae da pouri.

Stao sam da preturam po podu u potrazi za bar malo

istijim parom gaa dok me je on ekao kod vrata, ne eleida ode bez mene. Obukao sam se navrat-nanos i provukaoprste kroz kosu dovevi je u univerzalni nered. Da. Doruakje najvaniji obrok u danu, dragi Pole. Ne bih ga propustio niza ta na svetu. Misli li da c bilo ko primetiti da sam i juebio u ovoj istoj odei? Pol mi nije odgovorio, mudro

pretpostavivi da je pitanje bilo retoriko. Spreman sam.Hajdemo... Stani.Kleknuo sam i izvukao platnenu torbu ispod kreveta. Dok

sam preturao po drangulijama na dnu, imao sam oseaj dauestvujem u kvizu.

Ponuene mogunosti # 1: ta iz platnene torbe moe da zatitiDejmsa od natprirodne pretnje sa dosta lepim sikama?

a)

Sat koji ne pokazuje tano vreme.b) Romannekakav spejstriler uasnog izgledakoji mu je

majka poslala, ne znajui da e provoditi svaki budnitrenutak itajui neto to mu je neko drugi tutnuo upovodljive ake.

c) Nekoliko slatkia kojeje uvek nosio sa sobom za sluaj dadoe do nuklearnog holokausta posle koga e neminovnouslediti pomanjkanje svee hrane.


55/351

d) Gvozdena narukvica koja mu prethodnih meseci nije bila odnaroite koristi, alije druge izgleda uvala.

Obmotao sam prste oko tanke i neravne gvozdene

narukvice sa kuglicama na krajevima i izvukao je iz torbe. Polme je bez rei gledao kako je nametam oko zglavka ake.Prolo je nekoliko nedelja od kako je konano nestao trag

koji je ostavila na mom zglavku. im sam osetio dodir gvoana koi, proeo me je utisak da mi je bolje, da sam zatien inepobediv.

Oduvek sam bio prvoklasni laov, ak sam i sam sebeumeo uverljivo da slaem.

Stezao sam kuglice na krajevima dok nisam utinuo kou.Sada sam spreman.

Doruak je bio isti kao i svakog dana. U trpezariji seokupila gomila muzikih osobenjaka takorei u cik zore. Onajkoji je projektovao trpezariju bio je veoma pametan. Na

istonoj strani su se protezali visoki prozori od poda dotavanice. Jutarnje sunce preplavilo je prostoriju i obasjaloizgrebane drvene povrine stolova i izbledele murale nazidovima. U bilo koje drugo doba dana, trpezarija je delovalaovozemaljski, ak otrcano. Ali ujutro, obasjana naletom prvesvetlosti, podseala je na prokletu katedralu.

Razgovor je bio priguen i gurnut u drugi plan od stranekaika koje su angrljale po inijama sa cerealijama i viljuakakoje su pokuavale da iziu na kraj sa gumiranim jajima.Meao sam cerealije dok se nisu pretvorile u kau, jer su miusta jo bila puna muzike iz mog sna.

Dejmse, moemo li naas da popriamo? Ako si zavriosa jelom?

Glas je pripadao Salivenu. Veina nastavnika koja je ivelau kampusu jela je kasnije u posebnoj prostoriji za nastavnoosoblje, podalje od nas koji smo izigravali majmune. Saliven


56/351

je, meutim, esto dorukovao sa uenicima. Njegov as jebio prvi na rasporedu, tako da je imalo smisla da bude ovdeovako rano. A jo je bio i samac. Megan, koja je sa mnompohaala asove engleskog, kazala mi je da ga je ena ostavilazbog direktora kompanije koja je proizvodila nekakvegluposti kao to su raznobojni konjii-igrake ili tako neto. Skim bi inae dorukovao, ako ne sa nama?

Trenutno predsedavam sudom, odvratih mu ja.Saliven pogleda preko inije cerealija u moje drugare za

stolom. Uobiajeni sumnjivci. Megan, Erik, Vesli, Pol. Svi su

bili tu, osim one koju sam eleo. Zar vie nije mogla dapodnese ni da sedi sa mnom za istim stolom? Da li bi slugezakona mogle na trenutak da potede Dejmsa svogprisustva?

Da li je u nevolji? Megan je brbljala o britanskimpsovkama, ali je u meuvremenu prestala i paljivo se

zagledala u nas.Ne vie nego obino. Saliven nije saekao odgovor.

Dohvatio je moje cerealije i zaputio se nazad ka praznomstolu, kao da je bio siguran da u krenuti za svojimdorukom.

Izgleda da osoba od autoriteta zahteva moje prisustvo.

Slegnuo sam ramenima. Nisam mislio da u im nedostajati.Ionako nisam bio neko drutvo. Vidimo se na asu.Pridruio sam se Salivenu i seo preko puta njega. Nisam

nameravao da pojedem kaaste cerealije, pa sam posmatraoSalivena kako paljivo vadi orahe iz svoje porcije. Imao jeveoma dugake prste i kvrgave zglavke. Sav je bio dugaak irazbaruen. Imali steutisak da ga je neko ubacio u suilicu za

ve i pustio napolje bez peglanja. Sedei naspram njega,primetio sam da je veoma mlad. Mogao je imati uvrh glavetrideset.


57/351

uo sam za tvog instruktora gajdi, ree Saliven. Naredniorah koji je dodao na urednu gomilu na salveti izazvao je iobruavanje ostalih. Ili bi trebalo da kaem biviinstruktor?

Izvio je obrvu, ali nije podigao pogled sa oraha koje jepaljivo sortirao. Moda bi to vie odgovaralo, sloio samse.

Kako ti se dopada u Tomkinpg Eu?Konano je zahvatiokaikom cerealije i poeo da jede. Sa mesta na kome samsedeo mogao sam da ujem kako ih drobi zubima. U njegovoj

iniji nije bilo mleka.Nadmauje ak i kinesko muenje vodom. Ni sam ne

znam zato, ali prikovao sam pogled za aku u kojoj je draokaiku. Na jednom kvrgavom prstu nosio je iroki metalniprsten po kome su bili izgravirani razni oblici. Bio je ruan ibez sjaja kao i narukvica na mom zglavku.

Saliven je primetio u ta sam se zagledao. Naas je spustiopogled na moj zglavak i odmah potom ga vratio na vlastitiprsten. eli li da ga pogleda izbliza? Spustio je kaiku istao da okree prsten levo-desno, pokuavajui da ga skinepreko zgloba.

Nekakva bolesna, sumnjiva melodija poe da mi odzvanja

u uima, a Saliven se, meninaoigled, srui na pod, podie naake i kolena i poe da povraa cvee i krv.vrsto sam zatvorio oi i posle jednog trenutka ih ponovo

otvorio. Saliven se jo muio da skine prsten.Ne. Odmahnuo sam glavom. Zapravo, ne bih. Ostavite

ga, molim vas.Izgovorio sam to pre nego to sam se zapitao ta bi on

mogao pomisliti o meni. Kada se sada osvrnem na to, morada sam zvuao kao da sam udaren u glavu, ali Saliven toizgleda nije primetio. Bilo kako bilo, nije skinuo prsten.


58/351

Ne bih rekao da si idiot, ree Saliven. Siguran sam dazna zato sam te doveo za ovaj sto. Ovo je muzika kola i tisi je zavrio sa najboljim ocenama pre nego to si i krenuo.Pogledao sam tvoj dosje. Morao si znati da mi ovde nemamoinstruktora tvog nivoa.

Ako ni svojim najroenijima nisam priznao zato samdoao ovamo, neu ni nasumice odabranom nastavniku.Moda ipak jesam idiot.

Saliven je odmahnuo glavom. Dovoljno sam ih senagledao da znam kako izgledaju.

Umalo se nisam iscerio. Saliven je bio OK.

Pa, dobro, pretpostavimo da nisam idiot. Sklonio samcerealije u stranu i oslonio se na podlaktice. Pretpostavimoda sam znao da ovde neu pronai gajdaa koji bi bioekvivalent Obi Vanu. Takoe pretpostavimo, iz praktinihrazloga, da vam neu rei zbog ega sam doao ovamo, pod

pretpostavkom da uopte imam neki dobar razlog.Vai. Saliven baci pogled na sat i ponovo se zagleda u

mene. Imao je veoma prodoran pogled to nisam navikao dasreem kod nastavnika. On nije bio samo jo jedan trka nadinovskoj pokretnoj traci odraslih. Pitao sam Bila ta daradim s tobom.

Tek posle nekoliko trenutaka uspeo sam da se setim da jeBil bio instruktor za gajde.

On misli da treba da te pustim. Da ti dozvolim da veba uvreme kada bi inae imao as i to je to. Ali meni se ini dato na neki nain izopauje samu ideju zbog koje si doao umuziku kolu. Slae li se?

I meni zvui nekako pogreno, sloih se ja. Mada neznam da li bih ba upotrebio re izopauje...

Saliven me prekinu: Pomislih da bismo mogli da tipromenimo instrument. Ne dolaze u obzir drveni duvaki


59/351

instrumenti niti bilo ta od trske. Njih bi suvie brzo savladao.Moda gitara ili klavir. Neto za ta e ti biti potrebno vie odpet minuta.

Moram vam rei da pomalo sviram gitaru, rekoh ja.Moram ti rei, ponovi Saliven moje rei, da i ja pomalosviram gitaru. Ali bolji sam na klaviru. Da li uopte sviraklavir?

Viete mi davati asove?Pravi pijanisti. Poto ne elim da gledam kako ovde gubi

vreme, davau ti asove klavira izmeu ocenjivanja uasniheseja iz engleskog. Od toga moe da ima samo koristi. Akose slae.

Uvek sam sumnjiav prema ljudima koji su fini iako odtoga nemaju neke vidljive koristi. A jo sam sumnjiavijiprema ljudima koji su fini prema meni.Sve mi se ini da uposluiti kao neka vrsta zamoreta ili za okajavanje greha.

Tako je, ree Saliven, ustavi sa gotovo praznom in ijomzeje hrane u ruci. Popunjava kvotu uenika kojimapomaem, jer me podseaju na mene kada sam bio mlad iglup. Hvala ti na tome. Vidimo se u petak u pet u nekoj odvebaonica. Ako ti ego nije neophodan da bi se oseaoprijatno, slobodno ga ostavi u sobi, nee ti biti potreban.

Prijatno mi se osmehnuo i nagnuo glavu poput ljudi koji seuvek naklone pri pozdravljanju. Jesu li to Japanci?

Izvadio sam hemijsku iz depa i na aci zapisaopetak 5klavir, da ne zaboravim. Mada nisam mislio da u zaboraviti.

U vebaonicama koje su ispunjavale ens Hol imali ste utisakda se nalazite u zatvorskim elijama. Bile su to siunekvadratne prostorije u koje jedva da su mogli da stanu


60/351

pijanino i dva pulta za note i vonjale su na dugogodinjetaloenje mirisa trulei. Prezrivo sam odmerio drae gajdai sve ue napamet i spustio kutiju sa gajdama poredklupe. Izvadio sam diplice za vebanje i seo. Klupa jezakripala kao da sam prdnuo.

Moj as klavira bio je zakazan tek za nekoliko dana, ali dosada jo nisam bio u prostorijama za vebanje i eleo sam prepetka da vidim kako izgledaju.

Ne bi se moglo rei da su ove prostorije graene da bilokoga nadahnu. Kao prvo, diplice za vebanje nisu proizvodile

najlepi mogui zvuk... Na pamet mi padoe rei guska naumoru... i nisam oekivao da e ga loa akustika prostorijepopraviti.

Pogledao sam u vrata. Na okrugloj kvaki nalazilo seispupenje koje ste mogli da okrenete i da se zakljuate,verovatno da vam ne bi sve vreme upadali dok vebate. Palo

mi je na pamet, sasvim sluajno, da bi prostorije za vebanjebile savreno mesto za samoubistvo. Svi bi jednostavnopretpostavili da unutra vebate dok ne osete smrad.

Zakljuao sam vrata.Seo sam na sam kraj klupe i prineo diplice usnama. Nisam

ba imao arku elju da ponem da sviram, jer mi je pesma iz

sna i dalje treperila na samoj ivici svesti i plaio sam se daneu biti u stanju da je spreim da potee iz mojih prstiju akoponem da sviram. A to bi bilo predivno. Napola upamenamelodija preklinjala me je da je odsviram, da otkrijem kolikobi divno zvuala osloboena u vazduhu... ali ja sam se plaioda u, ako se predam, pristati i na neto drugo na ta nisameleo da pristanem.

Razmatrao sam tu mogunost sam sa sobom, leimaokrenut vratima. Ne znam koliko dugo sam tamo nepokretnosedeo, kada sam osetio naprezanje u glavi, nekakvo bockanje izagledao se u kou na rukama koja je poela da se jei. Znao


61/351

sam da se pored mene u sobi nalazi jo neto, iako nisam uoui otvaranje vrata niti korake.

Neujno sam uvukao vazduh pitajui se ta je gore:

pogledati ili ne znati ta je. Pogledao sam.Vrata su bila zatvorena. I zakljuana. Sledio sam se, a estoulo je urlalo: Neto nije kako treba. Nisi sam. Sujeverno samprevukao prstima preko gvozdene narukvice na ruci iusredsredio se, jer je bilo oigledno da se neto deava. Blizumene... vrlo blizu... osetio sam nekakav udan miris, slianozonu. Slian mirisu koji moeteosetiti posle sevanja.

Nuala?, nagaao sam.Nisam dobio odgovor, ali imao sam utisak da mi je neko,

ko je sedeo na klupi iza mene, spustio nekakav teret na lea iramena. Posle nekoliko sekundi, to je bilo ve neto vie odpukog tereta: osetio sam toplinu kao da su se neije lopaticepriljubile uz moje, kao da neija rebra dodiruju moja, kao da

mi neija kosa miluje vrat. Nuala... ako je to bila Nuala... nijenita rekla, samo je utke sedela iza mene na klupi, leima seoslanjajui o mene. Osetio sam bockanje po koi od jeze kojame je podilazila. Bockanje je na trenutak prestalo, a ondakrenulo iznova, kao da moja koa nije mogla da se navikne nanjegovo prisustvo.

Nosim narukvicu od gvoa, izustih veoma tiho.Telo oslonjeno o moje nije se pomerilo. Zamiljala sam daujem otkucaje srca naspram koe. Primetila sam.

Ispustio sam vazduh kroz zube, veoma polako. Laknulo mije to je to bio Nualin glas. Znam, Nuala je bila rava... ali jobi bilo gore da se na mene oslanja neko nepoznato stvorenje idie u istom ritmu kao i ja.

Veoma je neudobna za noenje, primetih ja i te kakosvestan da mi se grudi skupljaju sa svakom izgovorenom rei ida se pri tom njena lea taru o moja. Taj oseaj bio je


62/351

istovremeno i zastrauju i senzualan. Mislim na gvoe. Nebih se izlagao toj neprijatnosti da nije tebe.

Treba li da budem polaskana? Nualin glas bio je

podrugljiv. Ima i gorih stvari nego to sam ja.Kakva utena misao. Kai mi kolikosi rava, dok smo joprijateljski raspoloeni jedno prema drugom?

Nuala je ispustila nekakav prigueni zvuk kao da nameravaneto da kae, ali se predomislila. Zavladala je debela i runatiina. Konano je kazala: Samo sam dola da te sluam.

Mogla si da pokuca. Nisam bez razloga zakljuao vrata.Nije trebalo da zna da sam ovde. tasi ti... vidovnjak ili

tako neto? Telepata?Ili tako neto.Nuala se odvojila od mene i okrenula ka klaviru. Srce mi je

slomila liivi me svog dodira, a apstraktna enja mi jestezala grudi. Odsviraj neto.

Svetog mu sranja, ti stvorenje nijedno Pomerio sam seblie klaviru kako bih mogao da se zagledam u nju i zatresaoglavom da odagnam agoniju. Ba si teka.

Nagnula se preko dirki da osmotri moj izraz dok samizgovarao dotine rei. Pri tom joj je kosa pala preko lica imorala je neravne blede pramenove da gurne iza uveta. To

oseanje samo znai da eli da bude vie nego to jesi. Tosamo znai da je trebalo dapristaneumesto to si odbio.

Siguran sam da je mislila da e me ubediti ovim reima, alimi one na mene delovale upravo suprotno. Ako bilo tapostignem u ovom ivotu, to u postii sam, bez varanja.

Nuala je sloila groznu facu iza pegica. Ba si nezahvalan.

Nisi ak ni probao da odsvira pesmu oko koje sam tipomogla. To nije varanje. Na kraju bi je i sam napisao. Ako bipoiveo otprilike nekih tri hiljade godina.

I dalje ne pristajem, rekoh joj ja.


63/351

Nisam to uradila da bi pristao, odbrusi Nuala. Htelasam da ti pokaem ta bismo zajedno mogli da budemo. Taj tvoj prokleti tridesetodnevni besplatni probni period. Zar nemoe jednostavno da iskoristi to to ti se prua? Ne,svakako da ne! Mora da ispita! Mora da analizira dotanina. Ponekad ba mrzim sva glupa ljudska bia.

Glava me je bolela od njenog besa. Nuala, ozbiljno tikaem, zavei na trenutak, pui e mi glava od tebe.

Ne govori mi da zaveem, ree ona, ali je ipak uutala.Nemoj pogreno da me shvati, rekoh ja, ali ne bi se

ba moglo rei da ti verujem.Odloio sam diplice koje su mi sada liile na oruje koje bi

Nuala mogla da iskoristi protiv mene i spustio prste na hladnedirke klavira. Za razliku od diplica, koje su mi bile poznate inabrekle od raznih mogunosti pod mojim prstima, glatkedirke klavira nisu mi nita govorile i delovale su krajnje

nevino. Pogledao sam Nualu i ona mi je utke uzvratilapogled. Kada sam se stvarno zagledao u njene oi, zakljuiosam da su sasvim pogrene... zaslepljujui neljudske... ali bilaje u pravu. Kada sam se zagledao u njene oi, ugledao sam unjima sebe kako gledam sebe. Onog sebe koji je elelo vie odonoga to sam bio. Onog sebe koji je dobro znao da me tamonapolju eka toliko blistavih stvari koje nikada neu ni poetida otkrivam.

Nuala je tako paljivo skliznula sa klupe da ova nijekripavo prdnula i zavukla se izmeu mene i klavira u kavezod mojih ruku. Ponovo se naslonila na mene, nateravi me dase povuem unazad na klupi kako bi ona mogla da sedne, aonda je pronala moje ake nimalo umetniki rairene po

dirkama klavira.Poloila je svoje prste preko mojih. Ne umem da sviram

nijedan instrument.


64/351

Kakva uvrnuta intimnost. Sedi izmeu mojih ruku, njenotelo savreno podraava oblik moga i dugakim prstimaprecizno prekriva moje. Dao bih jedno pluno krilo da takosedim sa Di. Kako to misli?

Nuala okrenu glavu taman toliko da me zapahne svojimdahom koji se oseao na prolee i obeanja. Ja sama nemogu da sviram nijedan instrument. Mogu samo da pomaemdrugima. aki kada bih smislila najbolju pesmu na svetu... nebih mogla da je odsviram.

Fiziki ne moe?Ponovo je okrenula lice od mene. Jednostavno ne mogu.

Meni se muzika ne dogaa.Neto neprijatno mi je zastalo u grlu. Pokai mi.Jedna njena aka skliznula je sa moje. Prstom je pritisla

dirku. Posmatrao sam dirku kako se vraa u prvobitnipoloaj, jedanput, dvaput, pet puta, deset puta, ali nita se nije

dogodilo. uo se samo tihi, prigueni zvuk dirke koja sevraa. Uzela je moju aku, odvukla je do iste dirke i pritisla jemojim prstom. Klavir je ispustio sumoran zvuk koji je prestaoim ga je podigla sa nje.

Nita vie nije kazala. Nije ni morala. Seanje na taj jedanjedini ton nastavilo je da mi odzvanja u glavi.

Nuala je proaputala: Podari mi samo jednu pesmu. Neuuzeti od tebe nita zauzvrat.Trebalo je da odbijem. Da sam znao koliki bol e mi to

kasnije doneti, odbio bih.

Moda.Umesto toga sam kazao: Obeava. Imam tvoju re.

Ima moju re. Neu uzeti nita od tebe.Klimnuo sam. Sinulo mi je da ona to nije mogla da vidi, ili

je izgleda svejedno znala da sam pristao, jer je poloila prstena moje i naslonila glavu na moje grudi. Kosa joj je mirisala


65/351

na detelinu. taeka? Da ja sviram? Nisam umeo da sviramprokleti klavir.

Nuala je pokazala jednu dirku. Poni odavde.

udno, sa njenim telom izmeu mene i klavira i njenimtagod to do avola bilo izmeu mene i mog mozga, pritisnuosam dirku i prepoznao prvu notu pesme koja mi nije izlazilaiz glave od kada sam se probudio. Nespretno sam preao nadrugu notu, usput pritisnuvi nekoliko pogrenih dirki...Klavir je predstavljao strani jezik koji je stvarao pogreanukus u mojim ustima. Zatim sam pritisnuo novu dirku, sada

sam ve bre pogaao. Kod sledee note pogreio sam samojedanput. Narednu sam pogodio iz prve. Nastavio sam dasviram melodiju, uveo i drugu ruku i oklevajui izdvojiobasovu liniju koja mi je odzvanjala u glavi.

Zvualo je muklo, amaterski, prelepo. I bilo je moje. Nijezvualo kao pesma koju sam ukrao od Nuale. Prepoznao sam

deli melodije koju sam svirao godinama, uzlaznu basovuliniju kojoj sam se divio na albumu Audioslejva, melodijunarodnog plesa kojom sam se poigravao na gitari. Bila jemoja, ali pojaana, usredsreena, doterana.

Prestao sam da sviram i zagledao se u klavir. Nisam mogaonita da kaem, jer sam je strano eleo. eleo sam ono to jeimala da mi ponudi i bolelo me je to moram da odbijem.vrsto sam zatvorio oi.

Reci neto, primeti Nuala.Otvorio sam oi. Sranje. Rekao sam Salivenu da ne umem

da sviram klavir.


66/351

Nuala

Ova zlatna pesma na mom jeziku topi se,Ovaj zlatni jezik poklanjajui pesmu, ezne.

Iz pesme Zlatan jezik Stivena Slotera

Zapravo nisam znala ta oseam. Pesma koju je Dejmsupravo odsvirao nadimala se u mojoj glavi i bila je tako lepada sam imala utisak da me opija. Gotovo sam bila zaboravilakakvu prijatnost mi priinjava otelotvorenje vlastitognadahnua, iako za uzvrat od Dejmsa nisam uzela nimaloenergije. Iznenada sam postala malaksala od noenja ljudskekoe.

Odlazim, rekla sam Dejmsu, podvukavi se ispodnjegovih ruku i uspravivi.

On je i dalje zurio u dirke, ukruenih ramena.


67/351

Jesi li uo ta sam kazala?, upitah. Odlazim.Dejms je konano podigao pogled. Neprijateljstvo koje

sam ugledala u njegovom pogledu me je iz nekog razloga

iznenadilo. Uini mi uslugu, ree on. Ne vraaj se vie.Gledala sam ga jedan dugi trenutak i mogu vam rei dasam razmiljala o tome da ga za kaznu oslepim. Znala sam damogu to da uradim. Viala sam vile i vilenjake kako to rade.Pljunule bi oveku u oi kada bi primetile da ih vidi dok iduulicom. Za to je dovoljna sekunda. A Dejms jegledao pravou mene.

A onda sam se zagledala u Dejmsove kestenjaste oi izamislila ga kako gleda svet rairenim zenicama

Maggie Stiefvater - Vilina Balada

Documents

Transcript of Maggie Stiefvater - Vilina Balada