Ludus 112

POZORI[NE NOVINE BROJ 112 FEBRUAR 2004. GODINA XII CENA 50 DINARA

JASMINAAVRAMOVI]

Ne snalazim seu banalnimtemama

GORANSTEFANOVSKI

Praznik uBeogradu

Kao da nisamni odlazila

Bez straha odglume

@iv festival neprave samozado-voljni ljudi

TATJANAVENÊLOVSKI

VLADISLAVMIHAJLOVI]

MIRJANAMARKOVINOVI]

Dom je tamo gdeje jastuk na komespava{

I[TVANBI^KEI

U O V O M B R O J U :Milena Dravi}:

SAMA SEBI UPRAVNIK@elela bih da

Du{ko Kova~e-

vi} napi{e ne{to

za mene, za

otvaranje no-

vog, obnovlje-

nog Zvezdara

Teatra. Vreme-

na ima, samo

da smo ìvi i

zdravi, kaè

dobitnica na-

grade „@anka

Stoki}“

SKELA ZA DVA VEKAScenskim spektaklom Skela Gorana

Petrovi}a, u reìji KokanaMladenovi}a, izvedenim u Ora{cu

obeleèna su dva vekamoderne srpske dràve

IVA MILO[EVI]:PREDSTAVA JE NA PRVOM MESTU

Premijera u Jugoslovenskomdramskom pozori{tu

(Foto: Vukica Mika~a)

(Foto: \or|e Tomi})

Milena Dravi}, ovogodi{nja dobi-tnica nagrade „@anka Stoki}“,na sve~anom uru~enju priznan-

ja u Narodnom pozori{tu rekla je da gane doìvljava kao trofej ve} kao – misiju.Posve}enost @anke Stoki} pozori{tu iumetnosti nasilni~ki je prekinuta jo{ pre6 decenija. Mira Stupica je krenula, pre 2godine, u veliku misiju. Pridruìla joj seSvetlana Bojkovi}, kao prva dobitnica@ankine nagrade. Sada je tu i MilenaDravi}, uvek solidarna i odana. Umetni-ca kroz ~iju se biografiju moè ispri~ati iprelomiti epoha, znana je kao osoba kojane odustaje. Samo, kada }e @anka Stoki}biti rehabilitovana? Mogle su raznevlasti to ve} da u~ine, a nisu. Mogla je toda uradi i ova, odlaze}a, a nije. Slabi suizgledi da }e to u~initi i ova, dolaze}a,vlast koju ~ekaju pre~i poslovi, raznelegalizacije i legitimizacije. Ko jo{ dabrine o glumici ~ija slika bledi na skrom-nom spomeniku na Top~iderskom gro-blju?

Ni glumac Branislav Le~i}, odlaze}iministar kulture i medija, koji sâm kaèda je „uradio rudarski posao“, dok drugivele da nije uradio ni{ta, nije se postaraoza @anku. Ko }e, ako svoj ne}e? Mo`da jeministar mislio da se @ankom bavi u~etvrtoj godini svoga mandata, kada jenameravao da „zaokruì kulturni ambi-jent“. Tvrdi da iza sebe ostavlja 10 go-tovih zakona iz kulture i 2 iz oblasti me-dija, a namera mu je bila da, kao {lag natortu, formuli{e i zakon o kulturnoj poli-tici. Avaj, ministar je svoje delo ostavio utraljama! Ra~una li biv{i ministar Le~i}u svoje rudarske napore i to {to je u Srbi-ji za kulturu 2002. izdvajano 0,6 posto,manje od malog u prethodnoj godini(0,8)? (Po standardima Uneska, dràvakoja izdvaja za kulturu manje od jedanodsto ne moè se zvati kulturnom drà-vom.) Ko sad u svim tim velikim poslovi-ma jo{ da misli na @anku!

Skela i mutnoDunavo

Kona~no da se i glumci osevape. Do-sta su metanisali na partijskim konve-ncijama i promocijama, izlagali se naizbornim listama, bio je poslednji ~as dane{to urade za sebe i narod. (Nekada jebilo beri}etnije: malo malo pa neka pro-slava, ako nije Kadinja~a, onda je Sutje-ska, ako nije jedan, drugi je datum, re-publika i pokrajina kol'ko 'o}e{, isto to-liko raznih recitala i prikazanija. Sad,ostali samo vertepi i dodole.) U okviruproslave 200. godi{njice Prvog srpskogustanka i ustanovljenja moderne srpskedràve uprili~ena je predstava Skela.Pisac je Goran Petrovi}, reditelj KokanMladenovi}, a na skeli je bila „dramskareprezentacija Srbije“, tj. svi koji u sr-pskom glumi{tu imaju ime i prezime,njih 50! Namera pi{~eva i rediteljeva bilaje da svetu pokaù novo, ozbiljnije i tre-zvenije lice Srbije „koja je svesna svojeistorijske veli~ine, ali i svojih tragi~kihzabluda“. Poslednja velika srpska pro-slava bila je gazimestanska, 1989. Re-ditelj Mladenovi} ovako razmi{lja: „Akoje onda{nja proslava trebalo da probudinacionalni zanos, sada{nja treba da pro-budi nacionalnu svest i savest. Onda{njaje napravljena da eufori~nu masu kana-

li{e prema budu}im ratovima, a ovda{njada se postradali narod zapita, ili zabrinenad svojom sudbinom. Sami smo skrojilineke veli~anstvene trenutke na{e istorije,ali i neke ogromne zablude koje su nas,na kraju te na{e novije, dovele na istori-jsku stranputicu. Moramo da ìvimo i sasvojim uspesima i sa svojim porazima“.Reditelj je u pravu, samo tu lekciju treba~e{}e ponavljati.

Skela je odigrana na Sretenje uOra{cu, TV je prenosila i – nema vi{e.Sad treba ~ekati 11 godina do proslavegodi{njice Drugog srpskog ustanka, doTakova. Kod nas je uvek tako: ko neve~era u „Ora{cu“, ide u „Takovski grm“,izme|u je mutno Dunavo.

Doma}in premijere Memoara ProteMateje Nenadovi}a, koje je u Ateljeu 212govorio Ljuba Tadi}, bilo je Ministarstvoza kulturu i medije. Izuzetan doga|aj iizuzetan doìvljaj. Tadi}, sada u Proti-nim godinama a posle duge pauze (prvapremijera bila je l972, a poslednja pre-dstava 1992), ponovo je sau~esnik isvedok ustani~kih àlosnih doga|anja. I,{ta tu nije valjalo? Nije valjalo {to jeministarstvo predstavu namenilo svojimgostima, a gosti nisu do{li, izuzev ~asnihizuzetaka. Ni ministar Le~i} nije se po-javio. (Ni ~asnog dr Vojislava Ko{tunicenije bilo. Nije video ni pou~nu Skelu, nijo{ pou~nije Memoare. O~igledno, ne lju-bi pozori{te.) Ali, prisustvovalo je, upolupraznoj sali, mo}no obezbe|enje.

Vila Sa{ino

U Ateljeu 212, a u njegovom Teatru upodrumu (!), odràna je premijera Pi-randelovog Henrika IV, u reìji Du{anaPetrovi}a. Komad se na intrigantanna~in bavi pitanjem da li je lud onaj ko jeodabrao da bude druga~iji ili su to sviostali koji pristaju na op{teprihva}enudru{tvenu podelu uloga. Kada je premnogo godina Henrik IV igran u Jugo-slovenskom dramskom, u reìji BoreDra{kovi}a, predstava, kaù, nije nai{lana razumevanje. Ovu sada{nju hvale, ahvale i Tihomira Stani}a kao Henrika.Ne izostaju ni pohvale drugim glumci-ma. Zna li se, napokon, ko je lud?

U istom pozori{tu premijerno je pri-kazana drama Gorana StefanovskogSvako. Reìrala je \ur|a Te{i}. Jedanpozori{ni kriti~ar zabeleìo je da jerediteljka postavila komad „na vi{eslojanna~in koji nikoga ne ostavlja ravno-du{nim“. Kako je Stefanovski tekst pisaopo porud`bini, za londonsko Pozori{teMelan`, valja o~ekivati da }e ga tamopostaviti jo{ vi{eslojnije i da }e biti jo{manje ravnodu{nih.

Ho}e li se u Ateljeu ponovo igrati@arijev Kralj Ibi? Kraljevsko pozori{te„Zetski dom“ s Cetinja napravilo je „vru-}u probu“: gostovalo je sa Ibijem u kojemje monumentalni kralj Petar Boòvi}, atanana mama Ibi Varja \uki}, sve ureìji Slobodana Milatovi}a. Sva je prili-ka da }e ovaj Ibi, bar dva puta mese~no,svra}ati u Atelje, na zadovoljstvo pu-blike. Boòvi} nije Zoran Radmilovi}, alije doli~an kralj.

U Beogradskom dramskom u sili na-javljenih doga|aja o~ekuje se onaj gla-vni: Vila Sa{ino Gorana Markovi}a.Reìra Milan Karadì}. Krvavi kraj di-nastije Obrenovi} tema je nove Marko-

vi}eve drame. Autor kaè da su likovi idoga|aji stvarni, ali da nije smatrao datreba da ih prikaè u obliku koji isto-ri~ari smatraju svetinjom. O~ekuje da }ese stru~njaci mr{titi nad nau~nim sveto-gr|em, kao {to se ~uvari nacionalnih mi-tova uàsavaju nad „srozavanjem“ sr-pskih veli~ina. Jedno niko ne moèosporiti: kralj i kraljica su iskasapljeni iizba~eni kroz prozor dvora.

Pisac se, veli, rukovodio umetni~komistinom, svestan posledica koje mu takavpristup moè doneti. Na pitanje u ~emu jesavremena konotacija dvorskih, krvo-lo~nih doga|aja s po~etka pro{log veka,odgovara: „Analogija je mnogo. Preta~no sto godina, zbog ubistva kraljaAleksandra i kraljice Drage, Srbija jebila izolovana od ostale Evrope. U centrustra{nih doga|aja i onda, kao nedavno,bio je bra~ni par na vlasti“.

U proteklim mesecima, dok nije iza-{ao trobroj „Ludusa“ – neki su ve} po~elida strahuju da }e „Ludus“ izlaziti kaogodi{njak – najvi{e se pisalo o Naro-dnom pozori{tu. Na sceni ovog teatraMi{i Janketi}u uru~ena je nagrada zaìvotno delo, Dobri~in prsten, pred samupremijeru Kova~evi}evog Sabirnog cen-tra u kojem ovaj glumac igra glavnuulogu. Janketi} nije krio da ga priznanjeraduje i da je stiglo u pravom trenutku:niti je previ{e mlad da bi posumnjao daga je zasluìo, niti toliko mator da bi mubilo svejedno! Da li bi, da se ponovo rodi,bio glumac? Ne, nikako! Na ovom ze-maljskom {aru ima mnogo privla~nihstvari, a jedna od njih je ìvot u prirodi igajenje p~ela i ovaca. (Da su Janketi}a topitali pre neku deceniju, odgovor bi,sigurno, bio druga~iji.)

[to se Sabirnog centra ti~e, prvogostovanje Du{ana Kova~evi}a na sceninacionalnog teatra, u reìji Boìdara \u-rovi}a, nije bilo doga|aj sezone. „Kako odovako dobrog dramskog teksta napravitinedovoljno ubedljivu predstavu, identi-~no je pitanju kako sa ko{arka{kim drimtimom izgubiti utakmicu, a to predstavljasvojevrstan podvig koji je te{ko objasni-ti.“ To, ipak, poku{ava, da objasni \or|eLazin u „Danasu“. „Mo`da obja{njenjetreba traìti u poku{aju reditelja dakomad izdigne iz obi~ne tragikomedije(ta je, toboè, suvi{e prosta) i dati muneka dublja zna~enja, u ~emu, na àlost,nije uspeo. Poku{avaju}i da tekst, naneki na~in, intelektualizuje, reditelj jenepotrebno umanjio efekat lake komi~neigre koja se neosetno preliva u tragiku, isama po sebi ima dovoljno dubokog pre-nesenog zna~enja da neka posebna nad-gradnja nije ni potrebna. On (reditelj), pritom uspeva, {to bi retko kome po{lo zarukom, da sa drim timom izgubi uta-kmicu.“

Jago{ Markovi} najavljuje Nu{i}evuGospo|u ministarku, i on s drim timomkoji predvodi Radmila @ivkovi}. Na sceninacionalnog teatra @ivku su igrale @a-nka Stoki}, za koju je Nu{i} i napisao ko-mad, Nevenka Mikuli}, pa, godinama,nezaboravna Ljubinka Bobi}, zatim Oli-vera Markovi}... Poslednja beogradska@ivka bila je Mirjana Karanovi} u JDP, ureìji Dejana Mija~a. [ta radi i {ta }euraditi Jago{ Markovi}, zna}e se na pre-mijeri krajem marta.

U nacionalnom teatru Rahim Bu-rhan priprema se da reìra Borinu Ko-{tanu, a Loran Vanson, belgijski reditelj,projekat pod naslovom Rupa. U prvimnajavama kaè se da je Rupa „vi{e dru-{tveni gest nego predstava“, a pri~a je oljudima koji bez „papira“ i mogu}nostida u sredinama u kojima su se na{liostvare osnovna prava. O svom „slu~aju“

govori}e Mira Jokovi}, glumica na pri-vremenom radu u Americi, Esma Redè-pova, peva~ica romskih pesama, dvaRoma iz „Gradske ~isto}e“... Projekat jeme|unarodni i o~ekuju se me|unarodnagostovanja.

U Slavija teatru bila je premijeranovog komada Ljiljane La{i}. Naslov:Kafana Kod zajedno. „Komad samo}e“

slovi kao „boemska rapsodija“ i „oda jeposlednjim mohikancima prestonice“.Glavnu ulogu tuma~i Goran Sultanovi}(za njega je Kafana i pisana), a par-tnerke su mu Ljiljana La{i} i Iva [trlji}.Pri~a je o ~uburskom novinaru, boemu,filozofu i pijancu Aleksi, vlasniku kafanekoju su namerili da sru{e.

2LUDUS 112

H R O N I K A P O Z O R I [ N I H Z B I V A N J A

KAFANA KOD ZAJEDNOZor ica Paš i¯

PORUD@BENICA

Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije:11. Marija Crnobori . . . . . . . . . . . primeraka 12. Mata Miloševi} . . . . . . . . . . . . primeraka 13. Ljiljana Krsti} . . . . . . . . . . . . . primeraka14. Petar Kralj . . . . . . . . . . . . . . . . primeraka15. Olivera Markovi} . . . . . . . . . . . primeraka16. Rade Markovi} . . . . . . . . . . . . primeraka17. Stevan [alaji} . . . . . . . . . . . . . primeraka18. Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . . primeraka19. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . primeraka10. Branka Veselinovi} . . . . . . . . . primeraka11. Stevo @igon . . . . . . . . . . . . . . . primeraka

Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanja

Naru~ilac:

Adresa:

Telefon:

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 400 dinara

MATA MILOŠEVI]Priredile:

mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}

cena: 400 dinaraLJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 400 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 400 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 400 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 400 dinara

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 631 464, 631 522, 631 592;

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 400 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 400 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 400 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}cena: 400 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 400 dinara

LUDUS 112

U vremeratne opasnosti

Ni jedan [ekspirov komad, a mogu}ei ne samo njegov, nije toliko bio zlou-potrebljen u razne politi~ke svrhe kaoMleta~ki trgovac. Kao mogu}e naj~u-veniju od njih navodi Kre~kovi} onu kojase dogodila u Be~u, u Burg teatru, preDrugog svetskog rata, predstavu postav-ljenu s namerom da javnost podstaknena antisemitizam.

U najnovijoj beogradskoj verzijiradnja drame sme{tena je, umesto u Ve-neciju XVI veka, u prvu polovinu 20-ihgodina XX, zato {to je to, obja{njavaKre~kovi}, „verovatno poslednje vreme ukojem podsticanje na antisemitizammoè da se desi jer je potom Holokausttoliko obeleìo istoriju da je nakon toga,èlimo da verujemo, takva propagandanemogu}a.” Drugi razlog za „osavre-

menjavanje” radnje je atmosfera Veneci-je koja se u to vreme nije bitno razliko-vala od [ekspirove Venecije: ose}ala seratna opasnost, trì{no ure|enje, novac,trgovina, dekadencija aristokratije, kon-fuzija unutar gra|anske klase - sve je tobilo gotovo isto. „Druga bitna promenaoriginala je V ~in. Kod [ekspira je sre-}an, dok su se autori beogradske verzijeodlu~ili da Antonijeve la|e ne buduspa{ene. Kod [ekspira je Antonije spa-sav{i ìvot i bogatstvo izgubio voljenobi}e, dok je tragi~ni rasplet na na{oj sce-ni u~inio da se do kraja realizuje njegovasudbina autsajdera u dru{tvu“.

Savin se odlu~io da pokaè svih pet~inova ovog dela. „Nisam èleo da pra-vim kompromis s ukusom vremena pa da{trihujem [ekspira, da ga ogolim isvedem na sat i po do dva, koliko su limi-ti dana{nje pa`nje. Mislim da je odnosprema takvoj vrsti literature va`niji odneuroti~nosti dana{njeg gledaoca. Osta-vili smo peto~insku strukturu, tri ~inaigramo vezano, druga pauza je izme|uIV i V”. O Mleta~kom trgovcu rediteljkaè da „kao {to je poznato, to nije najpo-pularniji [ekspirov komad, niti se sma-tra {picom [ekspirove literature, ali jeneobi~no ìv jer govori o mr`nji, o pre-drasudama, i kao retko koji komad imatoliko i mr`nji i ljubavi istovremeno. Iovo na{e vreme je, svi to znamo, podje-dnako puno predrasuda nacionalnih,polnih - a komad je, ponavljam, upravo otome”.

Vrhunac artizma

Predragu Ejdusu je Mleta~ki trgo-vac, kako ocenjuje, prvi ozbiljni [ekspir.„Trebalo je da pro|e vi{e od 30 godina,koliko sam glumac, da do|em do velikogzna~ajnog [ekspirovog komada i sloè-nog lika u kojem su se isprobali velikiglumci i pro{losti i dana{njice. Jednog odnjih, Dastina Hofmana sam gledao. I ta-

da sam shvatio koliko je to zanimljiv isloèn lik, da se moè tuma~iti na razli-~ite na~ine, a da se sve nijanse koje po-stoje u tom liku sa~uvaju. Veoma smovodili ra~una o uglu posmatranja, pogo-tovo zbog izme{tanja radnje komada uXX vek. Igrati [ekspira je privilegija dokoje glumac mora da stigne tek kaddosegne njegovu komplikovanost i sve {toona podrazumeva, pre svega pamet iigra~ku zrelost.”

Irfan Mensur nije igrao od poàraJugoslovenskog dramskog, pa zato Mle-ta~kog trgovca doìvljava i kao povratakpred publiku. Svoj lik, iako je naslovni,svrstava iza [ajloka: „Imam tri scene uprva tri ~ina, i imam IV i V ~in“. Napo-minje da se u svetu Mleta~ki trgovac ~e-sto naslovljava [ajlok. Prihvatio je po-nu|enu ulogu zbog reditelja. „Egon je bioprovokacija za mene i isklju~ivo zbogtoga sam u{ao u komad, isprovocirao meje da se zainteresujem”.

Glavni ènski lik, Porciju, igra Dra-gan Mi}anovi}. Savin opravdava ovakavpotez samim likom: „Porcija je dvopolnobi}e, ona je nadpolno bi}e. Ona je nimu{ko ni ènsko, ali i mu{ko i ènsko.Njena ljubav je takva, njena strast jetakva. „Dragan Mi}anovi} je, ocenjuje se,u Porciji dostigao vrhunac svog artizma.Kaè da je kao nikada ranije smi{ljenasvaka njegova kretnja i da se naro~itovodilo ra~una da Porciju ne predstaviprenagla{enim sredstvima koja bi vuklana jeftin humor. „To je lik koji mora danosi bajkovitost, romantiku i lepr{avost,tako je napisan, kao kontrateà [ajlokukoji nosi tugu, jad i mrak, i opet, s tre}estrane, Antonija trgovca koji nosi ogrom-nu patnju, zaljubljenost i hazarderstvo.”

Premijera i prve reprize zavr{avanesu velikim aplauzimau punom gledali{tu.

3

Doma}a scena

[EKSPIR JE PRIVILEGIJA

Sonja ¬ i r i¯

U Beogradu, u Jugoslovenskom dramskom

pozori{tu, 3. februara odigran je [ekspirov

Mleta~ki trgovac, prvi nakon 50 godina.

Reìrao ga je Egon Savin, dramaturg je

Milo{ Kre~kovi}, scenograf Miodrag Taba~ki,

kostimograf Kristina Ignjatovi}, [ajloka igra

Predrag Ejdus, Antonija Irfan Mensur, a

Porciju Dragan Mi}anovi}

MUCIJU – SONJA

Veliki Muci rastom i Du{om, duboko skritom U BI]U[to mu bez ikakvog upozorenja pradedovi i pramajkeostavi{e u amanetDa zaigra sa najboljimada {titi nemo}neDA ISMEVAlicemereLakta{epreko tu|ih le|a bogata{esveznaju}e glupakei razne druge mediokritetskeludakevlastoljubive pohlepnikeseksualne dojebnikeA da ih ne osudida im ne presudida nas zasmejedu{u nam ogrejeiluziju stvorida smo BOLJIda sve po Boìjoj voljida nismo goljini bosini zlini ru`nini tu`nive} dobrilepii nimalo sme{niozbiljni i radeniod sebe ukradeniu pozori{tumirisom i ogledalima omamljeniistinom zavaranismehom spa{enikao u snu svega li{enisebi najbliì-tebi zahvalniTvoji smehooboàva~iistinoruga~i-uvek ljubavi èdnibiv{i, sada{nji i budu}i igra~i.

Sonja Divac

Mleta~ki trgovac je prva tzv.mra~na [ekspirova komedija,napisao ju je u uznemireno i

problemati~no vreme, u doba velike ra-tne pretnje, izraène mnoge vrste neto-lerancija, a me|u njima i netolerancijaprema manjinama. „Su{tina komada jeono {to nas je najvi{e privuklo da gapostavimo na scenu”, kaè Kre~kovi}.„To su pitanja vezana za sadràj, pitanjeljubavi i mr`nje, predrasuda, pitanjatolerancije, odnosa prema onome {to da-nas nazivamo manjinama. Komad po-kazuje da te predrasude diskrimini{u svemanjine, pripadnike druge vere ili rase,seksualnog opredeljenja i sve druge vrsteautsajdera. Zato je veliko pitanje da lizaista imamo posla s komedijom iakoMleta~ki trgovac ima strukturu komedi-je zato {to su njen ton i sudbine junakatragi~ni”.

U Slaviji 9. III po~inje me|unarodnipozori{ni festival „Slavija 2004.“, a narepertoaru su predstave iz biv{ih repu-blika SRJ, Engleske, Albanije i Bugar-ske. Ne treba sumnjati da }e Balkanski{pijun Du{ana Kova~evi}a iz zagre-ba~kog pozori{ta „Kerempuh“ (nekada-{nji „Jazavac“) izazvati posebno intere-sovanje. Interesantan grad iz kojeg do-lazi predstava, interesantan reditelj, Mu-stafa Nadarevi}, a interesantna i redi-teljska intervencija: balkanski {pijun, tj.Ilija ^vorovi}, vi{e nije mu{ko, negoènsko! Obrni-okreni i ène je uhvatiladou{ni~ka paranoja.

Gola Verai seks-trafiking

Najavljivana kao „{ok predstava“, uBeogradu je gostovala Gola Vera, pre-dstava kragujeva~kog Teatra „JoakimVuji}“. Kragujeva~ka publika je maloteè „podnela“ komad „krvi i sperme“\or|a Milosavljevi}a, koji je reìrao JugRadivojevi}, pa je na premijeri izlazila izsale, po{to nije mogla da podnese goluistinu o silovanju monahinje Vere. Gosto-vanje u Beogradskom dramskom novi-nari su najavili na velika zvona, svegovore}i da su predstavu pozori{ni kri-ti~ari i teatrolozi (!) uvrstili me|u 5 naj-boljih u protekloj godini. Posle gostovanjanije bilo zna~ajnih reakcija (beogradskapublika navikla na razna silovanja, a ida je siluju). Zanimljiv je intervju mla-dog reditelja Radivojevi}a koji u svojoj34. godina iza sebe ima ve} 60 reìja.Radivojevi} se poverava da je u stalnomradnom odnosu u Jugoslovenskom dra-

mskom u kojem dobija platu, ali nereìra ve} 3 godine. Prva i poslednjanjegova reìja (ina~e diplomski rad) uovom teatru bila je Ko{tana BoreStankovi}a, koja je odavno skinuta srepertoara. Radivojevi}, naravno, radipunom parom i na sve strane, upravo sesprema da krene u megaprojekt sKornelijem Kova~em – opera o Jese-njinu! – s vi{e od sto izvo|a~a, u Savacentru, ~ekaju ga u „Bo{ku Buhi“...

Nije, naravno, u pitanju rediteljskikredibilitet Juga Radivojevi}a, ve} –plata. Poznavaoci prilika znaju da susrpska pozori{ta puna {to glumaca, {toreditelja koji primaju platu a ne rade. Nijedno pozori{te ne objavljuje koliko imatakvih „slu~ajeva“ na platnom spisku, alisvi kukaju kako su plate poniàvaju}e.Plata je mala ali kaplje, posao je nadrugoj strani.

Mladi i uspe{ni Radivojevi} izjavlju-je da njega apsolutno ne doti~e najavljenosklapanje ugovora. Plata moè, a ne mo-ra! Kaè: „Beogradsko pozori{no trì{teima vi{e od 200 odli~nih glumaca koji ve}funkcioni{u po tom principu. Postoje 3klju~na klana, 3 velika pozori{ta. Zato inavijaju za ugovore jer njima ugovoriodgovaraju, po{to }e ukloniti ljude kojiim smetaju. Oni maksimalno ~uvajusvoje institucije, pretvaraju ih u privatnegde rade {ta ho}e. Najbitnije je da ta 3klana sara|uju i to je, zapravo, zajed-ni~ki klan. To nisu klanovi koji se izme-|u sebe ne podnose. Dovoljno je pogledatiko vodi koje pozori{te, ko igra, reìra.Uop{te ne patim da radim u ta tri po-zori{ta“.

I oko podgori~kog Seks-trafikingabilo je talambasanja pred gostovanje. Tezabrane, te autorska prava, te ko je autor

(Minja Obradovi} iz Kulta ili glumac i,istovremeno, reditelj Pe|a Su{kav~evi}),te u Podgorici je od oktobra predstavuvidelo 14.000 ljudi (!), te sudbina glumiceJasmine Stoiljkovi}, plava i seksi (Mo-ldavka S.^. nije joj ni prineti!), te... Oumetni~kom dojmu ovog so~injenija poslese nije govorilo. Valjda je organizatorgostovanja bio zadovoljan zaradom.

Oni su oti{li

Usred predstave Molijerovih Ska-penovih podvala, igraju}i Arganta upozori{tu „Antonjin Dvoràk“ u Ostravi,u ê{koj, umro je glumac Jan Odl. Novinebeleè da su Skapen i Argant sedeli naklupi, i tu je bio kraj.

U Ateljeu 212 ne sedi vi{e rediteljLjubomir Muci Dra{ki}. Napustio je svojemesto naprasno, jednog nedeljnog jutra.ûdno je u}i u bife Ateljea i ne zate}i gana tom mestu kao ne{to ljutitog, bru-ndavog, velikog psova~a ne`nog srca,uvek spremnog da pomogne i zalegne zadrugog.

Oti{ao je i Mihajlo-Bata Paskaljevi},do poslednjeg ~asa odan umetnosti kojomse bavio. Mnoge lepe re~i izre~ene su onjemu. Valja zabeleìti da je i u svojimozbiljnim godinama umeo da bude neo-doljiv kavaljer: umeo je da se udvara, {tosu svi ve} davno zaboravili, pa i glumci.

Nema vi{e ni reditelja Olivera Vikto-rovi}a ~iji ìvot nije bio obasjan sre}om.

I? Sre{}emo se za dan, mesec iligodinu, naravno ako „Ludus“bude izlazio.

Bravurozno, veli~anstveno, spek-takularno... Ove tri re~i, u najkra-}em, uglavnom su predstavljale

reakciju publike, neposredno po zavr-{etku muzi~ko scenskog dela Skela, ~ijimje premijernim izvo|enjem, 15. februarau Ora{cu, obeleèn centralni deo proslavedva veka Prvog srpskog ustanka i stva-ranja moderne srpske dràve. âk nisneg koji je uporno padao sve vreme, pa itemperatura od nekoliko stepeni ispodnule, nisu uspeli da pokvare ovaj vrhun-ski umetni~ki doìvljaj.

Prolog

Ina~e, pri~a o zalutaloj skeli, koja nasvom neobi~nom putovanju prolazi poredosam vezova predstavlja poetsku i dram-sku viziju Gorana Petrovi}a o poslednjadva veka istorije srpskog naroda, „overe-na“ je pod rediteljskom palicom KokanaMladenovi}a, a me|u dve stotine u~esni-ka, pojavilo se i oko 40 eminentnih srp-skih glumaca predvo|enih VojislavomBrajovi}em, Predragom Ejdusom, Tiho-mirom Stani}em, Ruìcom Soki}, Ljilja-nom Blagojevi}, Tanasijem Uzunovi}em,Nenadom Jezdi}em, Jelisavetom Sabli},Mi{om Janketi}em...

Ovaj tekst, namenski napisan zapomenuti doga|aj, ima za svoju osnovnumetaforu plovidbu. To nemirno putovanjedu` poslednjih dva stole}a nacionalneistorije u sebi spaja simboliku Nojevebarke i splava Meduza, Odisejevog luta-nja i potrage za Zlatnim runom, uklju-~uju}i simboliku vode, njenih virova,matica, mrtvaja, brzaka, sprudova, ne-vremena, kr{tenja, prelaska sa jedneobale na drugu, inicijacije, hodo~a{}a,lutanja...

Sve na{e podele

Proslava u Ora{cu, koja se odvijalana nekoliko lokacija, bila je zami{ljenaveoma dobro, ali je, na àlost, u samojrealizaciji mnogo toga nedostajalo i„{kripalo“. Me|utim, najbitnije od svega,jeste da je ukupan bilans ipak ostao pozi-tivan, zahvaljuju}i pre svega autorima iizvo|a~ima Skele. Po|imo redom. Ono~ega uop{te nije nedostajalo i {to je bilouo~ljivo i prisutno ba{ na svakom ko-raku, jesu razlike u politi~kim stavovi-ma. I dok su monarhisti urlali „Ho}emokralja“, oni drugi, republikanski opre-deljeni, uzvra}ali su vulgarnim parola-ma, uz neizbeàn komentar „pa, on nezna ni srpski da pri~a“, tre}i su zameraliMar{i}aninu i Demokratskoj stranciSrbije {to „{uruju“ sa „espeesovcima“,

~etvrti potpisivali peticiju za „Kulturnubunu“ jer je „srpski jezik pod okupacijomlatinice“... Budi Bog s' nama.

Stoga, kao prilog ovome, a pod-se}anja radi, citira}emo Kokana Mladen-ovi}a koji je 20-ak dana uo~i premijereSkele, u intervjuu, govorio o aktuelnojpoliti~koj situaciji: „Mislio sam da }eSkela biti jedina metafora toga dana. Naàlost, su{tinska metafora za rasulo iop{te stanje nacije bi}e to {to }emo se naSretenje na}i podeljeni u vi{e tabora, ne-slo`ni i dezorjentisani bez ikakvog vi{egcilja. Ono {to su ustanici 1804. godineposedovali, bez obzira na svoje razlike iprotivre~nosti, na sukobe i interese u svo-jim nahijama, bila je svest da je Srbijazna~ajnija od toga. Previ{e ìvota za ovih200 godina je uzidano u temelje te Srbijeda bi se sada, gotovo jeftino, obreli u isto-rijskom }orsokaku, li{eni mudrosti onihkoji su pozvani da nas iz njega izvedu.Mi smo uvek na neverovatne na~ineuspevali da na|emo razloge za deobe isukobljavanja...“

No comments

Momci „u plavom“, redari i ostaloosoblje nisu bili ba{ blagonaklono raspo-loèni prema predstavnicima „sedme si-le“. Iako smo svi imali uredne propu-snice, odnosno akreditacije za ovaj do-ga|aj, uglavnom smo morali da se sna-lazimo „na mi{i}e“ i dovijamo na raznena~ine da bismo zabeleìli ono {to smonaumili. Na putu od scene, na kojoj }ebiti izvedena predstava, do Doma kulture„Ora{ac“, gde su bili sme{teni glumci,dakle na potezu od jedva stotinak me-tara, bili smo, uvek iz po~etka, izloènibesomu~nim i istim obrazloènjima ustilu „ne moète tamo, tako nam je nare-|eno“. Ipak, „plavce“ smo nekako zaobi-{li, „bogatiji“ za nekoliko stotina gramablata na obu}i i napokon stigli „tamo“,ali nas je redar na vratima do~ekaore~ima: „A, ne moète unutra, tu ima iglumica, znate, one se svla~e“... No co-mments.

Ipak, zahvaljuju}i poznanstvu s„ljudima iza kulisa“, pre svega sa inspi-cijentom iz Narodnog pozori{ta Draga-nom Todorovi}em, uspeli smo, bar nakratko, da omiri{emo situaciju, otprilikepola sata uo~i po~etka predstave. U saliod stotinak kvadratnih metara vladala jeopu{tena atmosfera, za~injena duvan-skim dimom i opojnim mirisom kuvanerakije. U razgovorima u~vr{}ivani suposlednji dogovori pred izlazak na scenu.S jedne strane zatekli smo Mi{u Jan-keti}a, Predraga Ejdusa i Marka Niko-li}a, pored izlaznih vrata stajali su

Tihomir Stani} i Tomislav Trifunovi}, uimprovizovanoj kabini sedeli su TanasijeUzunovi}, Ruìca Soki}, AleksandraNikoli}... Prime}ujemo i autora komadaSkela Gorana Petrovi}a. Zauzeo je busijuu }o{ku. Stoji sam. Za razliku od ostalih,popularni pisac deluje poprili~no ner-vozno. Demantuje na{u tvrdnju, a ondanastavlja: „Posao pisca je usamljeni~ki –jedan na jedan. Dakle, sve zavisi od togakako se sa sobom dogovorim. Ovde je upitanju velika ekipa... Da ne bude za-bune, ona je zaista zdu{no pri{la ovomtekstu, apsolutno svi, od reditelja KokanaMladenovi}a do najva`nijih saradnika,kostimografa Katarine Gr~i}, scenografaBorisa Maksimovi}a, Zorana Hristi}akoji je napravio zaista sjajnu muziku.Ona je vazduh ove predstave, ne vidi se,ali se itekako ose}a i bez nje se ne bimoglo. Vide}emo kako }e sve ispasti.Mnogo toga }e zavisiti od tehnike. Vremenije ba{ ponajbolje, ali nadam se da }ebiti sve onako kako je zami{ljeno u tekstui kako je zamislio Kokan Mladenovi}“.

Bez cepidla~enja

Odlazimo polako prema sceni. Naputu zati~emo, valjda, iste one „face uplavom“ koje nam, ovog puta, saop{tava-ju da ne moèmo ni „u loù, jer su mestau njoj namenjena za VIP li~nosti“ iupozoravaju nas da poùrimo po{to pred-stava po~inje „kroz neki minut“. Uspeva-

mo nekako da se probijemo do jednepadine, na kojoj zati~emo ve}inu kolega.Pogled je sasvim pristojan, malo boljinego u drugom redu druge galerije uNarodnom pozori{tu. Sa strane, naravno.Ali dobro, ne}emo ba{ toliko cepidla~iti.Ipak, prisustvujemo prvom i verovatnojedinom „ìvom“ izvo|enju Skele.

Radnja se de{ava u Srbiji, na vo-dama i obalama, od 1804. do 2004. go-dine. Na krajnjem i mal~ice prore|enomdelu „VIP loè“ prime}ujemo rediteljaMladenovi}a. U ruci mu kamera. Pro{loje 10-ak minuta od po~etka predstave i zasada sve funkcioni{e kako treba. Ipak, ujednom trenutku po~inju da padaju prvepahulje snega. Hladno}a polako ulazi ukosti. Posmatramo u~esnike koji sve tovi{e nego stoi~ki podnose. Pojavljuje seprvi, kasnije }e se ispostaviti i jedinitehni~ki problem. Naime, Tanasiju Uzu-novi}u je polako po~eo da otkazujemikrofon. Ipak, on naravno igra i dalje,kao da se ni{ta nije desilo. Me|utim,publika ~uje tek svaku ~etvrtu ili peture~...

Epilog

Sneg, potpomognut vetrom, pada sveja~e i ja~e. Ali, moramo priznati, i sjajnose uklapa u ambijent predstave. I tako dopred sam kraj. U me|uvremenu, trojica,~etvorica gledalaca, verovatno zbog hlad-no}e, odlaze sa predstave. Me|u njima i

jedna „velika faca“. Poslednja slika ukojoj jezikoslovac zahvata vodu u obe{ake, prosipa je i ponovo zahvata, delujezaista veli~anstveno. Ba{ kao i finale ho-ra i orkestra pod dirigentskom palicomDarinke Mati} Marovi}. Posle pedesetakminuta usledio je kraj. Za dug i srda~anaplauz uz povike „bravo“...

Prilazimo Bo{ku Milinu, urednikuprogramske publikacije za ovaj doga|aj,koji nam je preneo prve utiske: „Fasci-nantno je koliki je pregala~ki trud biouloèn da se napravi jedno ovakvo poet-sko, a opet scensko i dramsko delo. Fasci-nantan je trud svih glumaca koji su sveto uspe{no izveli, uprkos veoma te{kimvremenskim uslovima. Vreme je izgleda-lo kao da je poru~eno, a samim tim trudsvih u~esnika bio je jo{ vi{e uveli~an.Umetnost je ipak uspela da pobedivremenske okolnosti“. Zadovoljstvo nijekrio ni reditelj Kokan Mladenovi}, upr-kos onom malom tehni~kom problemukoji se pojavio tokom predstave: „Igratisat vremena, pod ovakvim uslovima,jednu ovako veli~anstvenu temu, pred-stavlja pravi heroizam. Ja sam zaistaprezadovoljan onim {to je prikazano“.

Posle nepunih mesec dana napornograda, Skela je napokon isplovila. Me-|utim, da li }e uploviti i u neku po-zori{nu ku}u u Srbiji, za sada ostajesamo u domenu naga|anja. Ipak, ne bibilo lo{e da se prona|u neke mogu}nosti,jer kao {to Kokan re~e, ovajtekst je suvi{e dragocen...

4

Doma}a scena

LUDUS 112

SKELA ZA DVA VEKA

Mikojan Bezbrad ica

Skela Gorana Petrovi}a, u reìji Kokana

Mladenovi}a, izvedena na proslavi u

Ora{cu, pri~a je o nemirnom putovanju du`

poslednjih dva stole}a nacionalne istorije i u

sebi spaja simboliku Nojeve barke i splava

Meduza, Odisejeva lutanja i potragu za

Zlatnim runom, uklju~uju}i simboliku vode,

njenih virova, matica, mrtvaja, brzaka,

sprudova, nevremena, kr{tenja, prelaska s

jedne obale na drugu, inicijacije, hodo~a{}a,

lutanja...

SSkkeellaa kkaaoo mmeettaaffoorraa pplloovviiddbbee:: PPrroossllaavvaa 220000 ggooddiinnaa mmooddeerrnnee ssrrppsskkee ddrr`̀aavvee ((FFoottoo:: RRaaddee BBoo{{nnjjaakk))

LUDUS 112

Goran Stefanovski, makedonskidramski pisac, obeleìo je zna~ajnopozori{no doba na prostoru nekada

zajedni~ke domovine, a od polovine 90-ihìvi u Engleskoj. Bio je, na kratko, uBeogradu da u Ateljeu 212 vidi premijerusvog komada Everyman/ Svako u reìji\ur|e Te{i}.

Zanima me Va{a pri~a o komaduEveryman?

Pre mnogo godina sam bio studentengleskog jezika na skopskom Filolo-{kom fakultetu. Profesor, Beogra|anin,Svetozar Brki} predavao mi je engleskuknjièvnost i veoma se ìvo se}am ~asovaEngleskog pozori{ta srednjeg veka. Je-dan od tih kratkih komada o kojima smou~ili zvao se Everyman. To je vrlo kratkapri~a, pou~atelna, o tome kako smrt do|e~oveku koji se zove Svako i kaè mukako je do{lo vreme da umre. ôvekobja{njava da nije spreman, da se nijenadao, ali {ta se tu moè do{ao mu jesudnji ~as. Jedina pomo} koju dobija zataj poslednji put su njegova dobra delakoja je u ìvotu ~inio, a nije ih biloprevi{e. U toj pri~i ~ovek je zbunjen imali, a smrt apsolutna i bespogovorna. Umojoj verziji komada je subverzija tepri~e. Izgleda ovako: u {panskom hoteluneka èna koja nama govori da je smrt,sre}e se sa 6 engleskih turista koji su tudo{li da ban~e nekoliko dana. Oni su svitoliko puni sebe i svi su toliko samozado-voljni i apsolutno sigurni da nikad ne}eumreti, jer imaju razne varijante pre-ìvljavanja. Tako zbune jadnu smrt daona ne zna {ta }e sa sobom. Metafizika jetako izgubila svaki smisao. Ova èna sekune da je iz Vizantije, da se se}a nekihstarinskih stvari, ali joj niko ni{ta neveruje. Sasvim je mogu}e da je ona izna{ih krajeva, i iz ko zna kojih razloga jestigla u taj svet i jedino {to ima je to {tozna i ~ega se se}a iz podsvesti. To naàlost nema preveliku pro|u na trì{tuVelikog sveta. Poslednjih godina ìvim uEngleskoj i nau~io sam da mora{ zabo-raviti neke stvari koje su ti zna~ile celogìvota. A to zna~i, nema bratstvo i jedin-stvo, nema sloga do groba, nema porodicei nema dru{tva koje postoji kao sistem.Postoje pojedinci koji ìve na trì{tu. Toima svojih mana, ima i svojih prednosti,ali ne}emo o tome.

Izme|u Istokai Zapada

Koliko dugo ste ìtelj Engleske?Tamo ìvim poslednjih 5 godina, pre

sam ìveo izme|u Engleske i Skoplja.Nisam tako lako mogao da napustimposao profesora na Fakultetu dramskih

umetnosti, tako da sam punih 6 godinaìveo u avionima. To me je jako iscrpilo, ifinansijski i fizi~ki i psihi~ki, pa sam dvegodine ìveo u Stokholmu gde sam biogostuju}i profesor na Dramskom institu-tu, a poslednjih nekoliko godina preda-jem dramaturgiju na Univerzitetu uKentu. S daleko ve}im brojem studenata,{to naravno uti~e na kvalitet nastave. USkoplju sam imao 6 studenata u toku 4godine, sada imam 400 studenata u tokugodine. Tako da sve ima svoju cenu.

Na neki na~in povezujete te dve sre-dine?

Po vokaciji sam i prevodilac, mojaèna je Engleskinja. Bila, pre no {to je 18

Meni je ovoveliki praznik

Vratimo se pozori{noj dramaturgiji,kakav je Va{ pogled na ono {to zovuNova evropska drama?

Pomenuo sam trì{te. [ta se tu de-{ava: Sara Kejn je napisala komad injega u jednoj sezoni odigra 50 nema~kihpozori{ta! Rojal kort teatar je u „Gardi-janu“ optuèn da imperijalisti~ki koristiceo evropski pozori{ni prostor. Svi samogledaju {ta }e odatle iza}i da stave nasvoj repertoar. To je do te mere sme{no iliozbiljno. Nemci su isto jadni zihera{i.Ono {to se igra u Berlinu je valjda dobro iza pozori{ta van prestonice. DubravkaUgre{i} mi je pri~ala da je bila na sajmuknjiga u Frankfurtu i da to uop{te nijesajam pisaca ve} sajam promotera, kojiodlu~uju {ta }e te sezone biti hit. To suprosti komercijalni odnosi. Moja gene-racija se toliko spremala za „bitku“, to-liko smo se nagledali sjajnih predstavana Bitefima, toliko smo se druìli sasjajnim ljudima iz ~itavog sveta koji sudolazili na na{ teren, toliko smo upu}enii ta~no informisani da nam je veomamu~no da to sve gledamo. Uàsno jemarginalizovana ideja pozori{ta. Po timvelikim centrima se predstave prave{tapom i kanapom i u na{em op{temsiroma{tvu ima mnogo vi{e ozbiljnosti,jer ostalo je vi{e smisla. Jo{ uvek se bavi-mo smislom. Dok se svi oni zabavljaju,mi ovde u pozori{tima jo{ uvek traìmo

premijeru ovde nije mala stvar. Uzbu|ensam jako {to sam ponovo ovde.

Da li vam se Beograd promenio zaovo vreme?

5

Intervju

PRAZNIK U BEOGRADU

Ol ivera Mi lošev i¯

Doveo sam }erku Patri{u i sina Igora u Beo-

grad, izme|u ostalog, i sa èljom da pro-

{etamo od Slavije do Kalemegdana i da im

pokaèm gde sam nekada bio mlad i lep,

kaè Goran Stefanovski, autor drame Every-

man/ Svako, izvedene u Ateljeu 212

godina ìvela u Skoplju, pa je postalave}i Makedonac od mene. Sada se takvavratila u Englesku. Kao i ona, i ja samosvojio oba sveta. Sebe sam toliko investi-rao u engleski jezik da to sada jedno-stavno ne dam nikome. Poslednjih godi-na imam utisak da ni jedna ni drugasredina ne mare za tu vezu koju sam ustanju da premostim. Izvesnog premo{-}avanja ima i u ovom komadu.

smislena. U Evropi ni{ta nije tako kakonama izgleda. Toliko Evropa ima u Evro-pi i toliko svetova koji su u svojim ve-likim `rvnjevima da je sve mnogo komp-likovanije. Ose}am da sam osuje}en jercela ta igra koja se desila i koja se jo{de{ava ovde jako me brine. Vi{e nerazumem principe te igre. To je dra-maturgija ìvota i imam utisak da samna toj liniji amater.

smisao i jo{ smo siroma{ni, ali ispunjenizbog toga.

Za ovu sredinu i pozori{ni svet Va{dolazak u Beograd i izvo|enje Va{egkomada je praznik, koliko Vama ovasredina zna~i?

Meni je ovo veliki praznik. Studiraosam dramaturgiju u Beogradu, ìveo uovom gradu i ovo je moj grad. Zato imati

Jedan od bitnih razloga {to sam takojako èleo da ponovo do|em je {to samodlu~io da sa mnom po|u moja }erkaPatri{a i moj sin Igor. Oni nisu nikadabili u Beogradu. Doveo sam ih, izme|uostalog, i s jakom èljom da pro{etamo odSlavije do Kalemegdana i da im pokaèmgde sam nekada biomlad i lep.

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne

novine.

„Ludus“

uzvra}a s

blagodarnoš}u.

IIddeejjaa ppoozzoorrii{{ttaa jjee uu`̀aassnnoo mmaarrggiinnaalliizzoovvaannaa:: GGoorraann SStteeffaannoovvsskkii ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

Kakav je Va{ pogled na odnosizme|u ta dva sveta?

Moj glavni problem je bio taj {to samzara|ivao na Istoku, a ìveo na Zapadu.Sasvim je razumljivo kad neko zara|ujena Zapadu pa do|e da ìvi ovde. Primaosam platu u Skoplju i bio u situaciji danemam novca da platim put i vidim decuu Engleskoj. Ogromni su ti nesporazumi.A {to se odnosa ta dva sveta ti~e, problemna{ih prostora je u tome {to smo bili deoEvrope. Bili smo u Isto~noj Evropi; to seprosto tako zvalo. Bili smo, dakle, Evro-pljani. U poslednjih 10-ak godina sedogodilo da se Isto~na Evropa prebacilana Zapad. To je sve sad NATO, Unija,konvertibilno, a mi smo ostali sami, vanEvrope, na njenom orijentalnom prive-sku koji se danas zove Zapadni Balkan.To je odvratna pozicija koja pro`direljude u svakom smislu. Kod nas imatevrlo polarizovana mi{ljenja - ili se sma-tra da je samo Evropa prava stvar, da svetreba zaboraviti i samo se tamo uputiti,bez obzira na cenu. S druge strane imateljude koji smatraju da je Evropa vavilon-ska bludnica i da joj zauvek treba okre-nuti le|a. Mislim da su i jedna i drugapozicija potpuno isklju~ive, i obe su us-merene na ne{to tre}e. Nemamo meha-nizme kojima moèmo izmeriti svoju po-ziciju. Ta umorna i stalna premeravanjau odnosu na krajnje glupe kli{ee je be-

6

Intervju

LUDUS 112

IMAM SEBE A NA[AO SAMI JO[ PONEKOG

Sne¦ana Mi le t i¯

Uvek zadrhtim pred posve}eno{}u, i kao

glumac i kao ~ovek. Vrlo cenim tu ljudsku

osobinu, kaè glumac Nikola Ristanovski

Predstava Nigdje nikog nemam,koju je po komadu Edvarda Bondau Crnogorskom narodnom pozori-

{tu u Podgorici reìrao Egon Savin,

dovela nam je jo{ jednom bliè izuzetnogNikolu Ristanovskog, vrsnog skopskogglumca kojeg, na àlost, nemamo ba{~esto priliku da vidimo na ovda{njim

scenama. Tek tu i tamo, kada nam u go-ste do|u predstave Mamu mu jebem ko jeprvi po~eo, Divlje meso, Balkan nijemrtav.

Zati~emo ga u Uìcu, tokom tamo-{njeg pozori{nog festivala. Iako je pret-hodna no} jutro do~ekala na nogama,glumac stiè na intervju u dogovoreni cikzore – 9 sati – a ve} u 10 je morao putPodgorice.

Bondov komad asocira stra{ne emo-tivne prizore, zapravo odsustvo istinskihljudskih odnosa i komunikacije, sve {tosmo preìveli i ve} predugo isku{avamona Balkanu, sve ono {to nas sve manje

O~ekivali smo vas na sceni Jugo-slovenskog dramskog, dobro bistepristajali nekoj od podela na novoj

sceni?Ako verujete Bergsonovoj definiciji

smeha kao izneverenom o~ekivanju,onda mi verujte da ve} mesecima umi-rem od smeha.

Koliko je za vas Jugoslovenskodramsko „novo” u su{tinskom, umet-ni~kom smislu?

Pamtim ru`niju zgradu i bolja umet-ni~ka vremena velike scene JDP-a, apamtim i lo{ija. Ne vidim ni{ta su{tinskinovo, ali ne zna~i da ga nema (jer nevidim nekad ba{ najbolje). „Novo“ meninekako ide uz „nove ljude“. A mo`da jeono „staro“ uni{teno u trenutku dok jebilo „novo“. Su{tinsko pitanje je u stvari:da li je ovo novo „novo“ na nivou onogstarog „novog“?

Nedostajali ste, u me|uvremenu,publici koja vas je zavolela kao mar-kantnu, lepu ènu izraàjnog lica. Gdeste bili i kako ste proveli to me|uvreme?

Hvala! U me|uvremenu sam se ba-vila sobom (mo`da previ{e), porodicom(nadam se koliko treba), sportovima(mo`da ne dovoljno), politikom (nimalo,ali se ipak ona bavila mnome), prijatelji-ma, domom, ba{tom i cve}em...

Da li je gluma ostala va{a ljubav iosnovna preokupacija?

Gluma nikada nije bila moja jedinaljubav i nije uvek bila moja osnovnapreokupacija. Uglavnom sam beàla odnje kada bih osetila pritisak kalupa ukoji su hteli da me uguraju. Mislim nauloge „pa}enica“, koje su mi i{le od rukei opasno pretile da se na mala vrata u{u-njaju u moju autenti~nu li~nost i postanudeo nje. Zbog takvih uloga sam imalapotrebu da se „odmorim od glume“. U timtrenucima bi neka bitno razli~ita ulogapozitivno uticala na moju gluma~kuambiciju, a ako je ne bi bilo - sledila bipauza. U ovim godinama bih rekla da tipovremeni odlasci mogu biti i dobarmarketin{ki potez. âk bih ga prepo-ru~ila mladim glumicama - ali samo akoznaju da to vreme tro{e na pravi na~in.Zar nije bolje da misle da vas ima prema-lo umesto previ{e? Uvek ste im „kaootkrovenje“. Kvalitet se naravno podra-zumeva. Gluma je jo{ uvek va`na poredjo{ mnogo va`nih stvari u mom zivotu.Najva`niji je svakako moj 14-ogodi{njisin, Andrija.

Htela samda glumim

Mo`da ste odbili ne{to {to mi neznamo?

U pozoristu nikada nisam odbilaulogu (na filmu - da). Uglavnom su minu|ene zahtevne uloge koje nisam htelada odbijem. Kada sam morala da seodmorim „od glume“ - jednostavno ni-sam bila „pred o~ima onih koji deleuloge“. Uvek se potvrdi: „Daleko od o~iju,daleko od srca“. A to {to vi „ne znate“bilo je sporazumno raskidanje saradnje -

obostrano ponu|eno - dodu{e na razli~itena~ine (moj na~in je bio vrlo „takti~an“ -direktno). Raskidanje je izazvano na{imumetni~kim neprepoznavanjem u po~et-noj fazi rada. Bilo je to jedinstvenoiskustvo za 18 godina profesionalnogbavljenja glumom. Tada sam dobila savetod starije glumice, zvezde na{eg pozo-ri{nog sveta, koju iskreno cenim: „Du{o,neka njega. On pri~a {ta ho}e. Ti kaè{dobro, i radi{ {ta ho}e{!“. Jo{ razmi{ljamo njenom savetu i tuma~im ga.

Iznenada, pojavili ste se u Beograd-skom dramskom, u predstavi Vinsentigrate Ursulu Lojer?

Htela sam da glumim, i pojavila samse „pred o~ima onih“. To se desilo napremijeri predstave koju je trebalo dagledam sa scene, a gledala sam je izgledali{ta i pri tom sebi razjasnila nekenedoumice. Gospodin Neboj{a Bradi} mije ubrzo ponudio saradnju s BDP-omre~ima: „Vreme je da dobijete ono {tozasluùjete“. Pro~itala sam tekst i {to birekla Ursula: „Tome nisam mogla daodolim“. Takva se uloga ne odbija (osimako niste ve} odigrali istu pre dva mese-ca). Nisam znala ni ko su ljudi u ekipi,{to obi~no odmah pitam. Vrlo su mi va`nisaradnici. I oni zahtevaju izvesne pri-preme.

Anja Su{a voli da otkriva nova lica,a i da ona poznata „vra}a” u orbitu – dali vas je iznenadila pozivom?

Anja Su{a mi je rekla da se prijatnoiznenadila ~injenicom da ja igram Ursu-lu, a ja sam odmah, iz na{eg prvograzgovora stekla utisak da }e to s namadvema dobro funkcionisati.

Vinsent je, uz ostalo, i komadènskih odnosa – kakva je bila komu-nikacija na liniji rediteljka - glumica?

Anja i ja smo vrlo sli~nog pozori{nogukusa i estetike. Na isti na~in smo raz-mi{ljale o mnogo stvari. Ona je osoba spuno energije (energija koja ne pra{ti uprazno i misli da je sama sebi dovoljna),a to mi je bilo jako va`no posle onogslu~aja „za koji se ne zna“. Uop{te, celaekipa je skup talentovanih, vrednih, lepovaspitanih, jo{ ne ogor~enih na glumu,ìvot i sve {to hoda na dve noge, i glu-mom i slavom neiskvarenih mladih ljudi.Ta pozitivna energija koja je izbijalapodjednako iz ne malo va`nih ljudi -suflerke (Zorica) i vo|e predstave (De-jan), bila je osnova za moju uspe{nosprovedenu terapiju zvanu Vinsent.

Uz vas su tu dve mlade glumicejakih, karakteristi~nig tonova {to je i uprofesionalnom smislu predstavljalo iza-zov i „poziv na borbu”?

Milica Zari} i Vanja Mila~i} su dveboje, dva temperamenta, dva na~ina, alisu obe vrlo jake „u svome“ i obe su odli-~no uradile svoj posao. Naravno da jebolje da imate kvalitetne partnere jer vasto negde podsti~e. Ja ih oboàvam i ho}uopet da igram sa njima - odmah!

@ivot s genijem nije lak, ali je pred-vidiv.

A sad }emo malo o Ursuli Lojer –pre svega to jedna od onih retkih, velik-ih ènskih uloga kakve se samo poèletimogu?

Za mene postoje dve vrste uloga.Prve su „`dera~ice“. Posle njih se ose}amjako umorno, prazno... Kao da mi nekotokom predstave uzme ne{to jako va`no itreba vremena da mi to vrati. Postoji vi{e`dera~a energije prilikom igranja takveuloge. To moè biti: pisac, reditelj, sce-nograf, kostimograf, partner, ili se samamoja du{a okrene protiv sebe jer je na tonagovori uloga. Druge su „punja~ice“.Posle njih sam puna energije, zadovoljnabez razloga, prepuna snage i kao da samse na sceni rekreirala. Ursula je takva (inije jedina). Da sam ovu ulogu „upro-pastila“ to bi mi bio znak da ne treba vi{eda se bavim glumom. To je zadatak kojise ne sme lo{e uraditi i zato je ne sma-tram nikakvim podvigom niti naro~itimuspehom. Smatram to potvrdom da samglumica.

Zas Ursulu je nailazak neznadneljubavi komplikacija, ali i ponovno ose-}anje vlastitih vrednosti, emotivna rea-firmacija?

Ursula nije obi~na osoba iako to zasebe tvrdi. Vrlo je komplikovana, ~aknarcisoidna. Zato je depresivac. Najupe-~atljivije re~i koje su zabeleène o depre-siji kaù da je izgovorio muslimanskimistik Dèlaludin Rumi u XII veku: „Va-{a depresija je povezana s drskos}u i

odbijanjem pohvala“. Pod drsko{}u jepodrazumevao narcisoidnost ili nekuvrstu izopa~enog ponosa koji potenciradepresiju. Nije crnilo njene du{e u njenojsamo}i mada je to èna èdna ljubavi.Shvatila sa da je slutila {ta njoj ta ljubavmoè dati i {ta uzeti. Zato je u nju uroni-la sa strahom i neodlu~no, ali i sa èljomda stvari drì pod kontrolom, a dubokosvesna da je to nemogu}e (i to je crtadepresivca). „Dobro je pro{la“ jer jepametna èna, ali nije mogla pro}i neo-krnjeno. @ivot s genijem nije lak, ali jepredvidiv.

Ursula je lepo pristala va{oj ìvotnoji gluma~koj zrelosti?

Upravo komplikovanost njene pri-rode i za~udna genijalnost mladog ~o-veka u koga se zaljubila posle 15 godinaemotivne pusto{i pomera moju moti-visanost bavljenja du{om ove ène mno-go dalje od problema o~aranosti udoviceu menopauzi mladim muskarcem. Leèmi stvari koje nisu banalne. Banalneprobleme ne umem da igram. Tu se pot-puno zatvorim.

Dobili ste mnogo pohvala, premijeraje uspela, ali kako se sad odvija ìvot tepredstave i vas u njoj; da li je mo`dauzbudljivije, lak{e ili teè?

Uìvam u igranju ove predstave ivolim sve ljude koji su sa mnom na sceni.Moj mladi kolega Radivoje Bukvi} imaveliki i vrlo komplikovan zadatak. Prostonije fer {to tako zahtevnu ulogu mora daigra jo{ neiskusan glumac. I on to zaistadobro radi. Nadam se da mu ne odma-èm. Gi{a je sve bolji i grabi od dobroodigrane uloge ka odli~noj. Savr{en mi jepartner u ~etvrtom ~inu. @ao mi je {to seova predstava ne igra ~e{}e. Mislim da jenajprirodnije za predstavu igrati je vrlo~esto sve dok ima publiku, a onda jeskinuti. Ritam - jedna mese~no pa 10godina - ubija predstavu (osim ako nemenjate postave).

@ivite u Valjevu, glumite u Beo-gradu... pa mo`da je to i prednost?

Ima svojih mana, ali i prednosti.Mogu potpuno da se posvetim poslu kadsam u BG, kao {to mogu da se distanci-ram od njega kad sam u Valjevu. „Putu-ju}i ìvot“ omogu}ava promenu sredine irazbija kolote~inu. Zapravo ìvim isto-vremeno i u malom i u velikom gradu imislim da to pruà mnogo vi{e od„fiksnog zivota“.

[ta vas ~eka?Mogla bih vam pri~ati o dva teksta

na kojima radim, ali ìvotno i gluma~koiskustvo me je nau~ilo da ono {to je danasistina sutra moè biti la`, a jane volim da me uhvate u laì.

NE SNALAZIM SE U BANALNIM TEMAMA

Branka Kr i lov i¯

Za mene postoje dve vrste uloga: prve su„`dera~ice“, posle kojih se ose}am umorno,prazno, a druge su „punja~ice“, i posle njihsam puna energije, kaè Jasmina Avra-movi}

PPoovvrraattaakk gglluummii uu VViinnsseennttuu:: JJaassmmiinnaa AAvvrraammoovvii}} (( FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

LUDUS 112

Po Kolodijevom romanu Li Hol jenapisao dramatizaciji po kojoj smomi napravili predstavu“, kaè Iva-

na Dimi}. „Hol je napisao neku vrstuscenarija s otvorenim situacijama i in-strukcijama za pozori{ne autore da moguda izaberu re{enje koje im odgovara.Scenario je obiman jer sadrì te izbore.Li Hol je o~igledno izvanredan pozna-valac pozori{nog rada, zna kako se meljetekst da bi se napravila predstava. Mojposao, kao dramaturga, bio je da svedemnjegov ponu|eni materijal na ono {to smoodabrali. Za Milana je bilo najzanimljivi-je da se udalji malo od sholasti~kog uPinokiju, jer je Pinokio pou~iteljna pri~akako de~ko treba da razlikuje dobro od

zla i ko su mu prijatelji a ko neprijatelji.A Milanu je bilo zanimljivije da pravipri~u o putu koje pre|e dete iz egocen-trizma u ~oveka koji i sam voli. Lik \e-peta je roditelj, bezuslovna ljubav rodite-lja, koju u odrastanju dete po~inje dauzvra}a. A kad po~inje da je uzvra}a,ono postaje odgovorno. I to je psiholo{kisu{tinska stvar u odrastanju“.

Milanu Karadì}u Pinokio je 25.reìja u „Buhi“. Rad za decu smatrasre}om. „I kad odraste{ moè{ da bude{dete, moè{ da se igra{. Ja to radimbave}i se bajkama. Volim ih zato {toreditelju i glumcima daju imaginaciju. Ubajkama na sceni sve je mogu}e, i daPinokio pada s visina, pliva, ba{ sve“.

Karadì} kaè da mu Pinokio nije bilaomiljena bajka u detinjstvu. „Od svihbajki koje sam reìrao, nije mi Pinokiobio omiljena bajka. âk sam imao i prob-lem prema toj didakti~koj, katoli~koj pri~inapisanoj s kraja XIX veka, ali ne mogua da ne priznam i ne osetim da je stvarnogenijalna pri~a. Daje mogu}nost za ra-zna tuma~enja, kao san je. Pinokio jevrsta sna, ko{mara, nadrealna pri~aispri~ana simbolisti~kim sredstvima. Dali mu je Vila majka ili devojka, {ta mu jeZrikavac, da li savest, drug, - interesan-tno je otkrivati sve te slojeve“. Autori„Buhine“ verzije smatrali su da njihovapublika zna osnovnu pri~u i sve likovePinokija zahvaljuju}i istoimenom Dizni-jevom filmu pa su je u predstavi samonadgradili. „Najvi{e smo se bavili novimre{enjima i u strukturi pri~e, i u izvo-|enju. Kako opisati da on trì po gradu,pada s visina, pliva po moru uz ajkulu.Najvi{e smo se bavili glumom, smatra-ju}i da }e gluma najbolje uvu}i gledaocau tu nadrealnu pri~u“.

U predstavi dominiraju mladi glum-ci, jo{ studenti. Karadì} se namernoodlu~io za njih, smatraju}i da je koncep-tu predstave, kakav je zamislio, upravobila potrebna njihova radost i èlja dabudu i stignu do kraja. Radovan Vujovi},student tre}e godine FDU u klasi BiljaneMa{i}, igra Pinokija, smatra da }e verzi-ja u kojoj se Pinokio zaljubljuje bitiatraktivnija od ve} vi|enih verzija. NadaMacankovi}, tre}a godina FDU u klasi

7

Susreti / Doma}a scena

ZALJUBLJENI PINOKIO

Sonja ¬ i r i¯

Pinokio Karla Kolodija je, znamo svi, pri~a o

odrastanju, o dobru i zlu, o isku{enju.

Pinokio u pozori{tu „Bo{ko Buha“ je i o

ljubavi. Evo za{to su se autori najnovije

„Buhine“ premijere, reditelj Milan Karadì}

i dramaturg predstave Ivana Dimi}, odlu~ili

na takvu dopunu

~ini ljudima, ali i ono {to nas, mogu}e,tek ~eka, i to zbog onih koji nikako da seprizovu pameti. Ristanovski, i sam deo, unajmanju ruku bizarnog balkanskoggrotla, na pitanje moè li sada, kada smose bar naizgled mal~ice izvukli iz njega,re}i da ima negde nekog svog, ili makarda jo{ uvek ima sebe, pri~a.

Na|i sebeda na|e{ druge

„Pripadam generaciji koja je mnogopreìvela, u svakom smislu. I to pitanjeimanja sebe i imanja drugih, odnosnoopstanka sebe u samo}i i u suìvotu sdrugima, uop{te nije pateti~no s obziromna to {ta nam se sve ovde obilo o glavu. Umom slu~aju, odgovor je, sre}om, potvr-dan. Imam sebe a imam i jo{ ponekoga.Su{tinsko je pitanje upravo to, ima{ lisebe, jer ako na to pitanje moè{ da da{potvrdan odgovor, onda moè{ da ide{dalje, da se bori{ za druge. To je pravismer. Bondov junak kojeg igram u ovojpredstavi govori upravo o tome - gublje-nju sebe. Mi u Skoplju, Beogradu... jo{uvek nismo dru{tvo robota. Jo{ ne gubi-mo bli`nje, skloniji smo da gubimo sebe,i ja ba{ to igram u ovoj predstavi. Kadabih ovaj isti lik igrao u [vedskoj, naprimer, igrao bih ono drugo - gubljenjeljudi. Ovaj posao radim upravo zato dane bih izgubio sebe, odnosno da bih dobioili na{ao sebe, sa~uvao svoja ose}anja,svoju ljubav. Naravno da sve to ne dobi-jam samo preko posla, ali i preko posla”.

U tom traganju za sobom i drugima,hrabri ljudi odrastaju, postaju mudriji, iiskreniji prema sebi. Kriterijumi im sepoo{travaju, pragovi za tolerisanjeneistina, neiskrenosti i gluposti se sman-juju, razo~arenja su zato neminovna.

Kakva su ona u tananoj gluma~kojprofesiji? Koliko se glumac ~esto neugod-no iznena|ivao?

„Imao sam vrlo malo vremena da setako bavim ljudima. Ja sam se vi{e baviolikovima. To je i dobro, i lo{e istovre-meno, jer koliko me takav izbor spa-savao, ujedno me i udaljavao od ìvota.Imao sam golemu sre}u da su me ranostigle uloge i to dobre. To je bilo veomava`no jer sam mogao da odrìm kondici-ju, a i zbog mog karaktera i tempera-menta. Da nije bilo tako, ko zna {ta bi sedesilo. Mo`da bih po~eo da se bavimljudima na onaj prozai~an na~in kojini~emu ne vodi, sem uzaludnoj Kalimeropri~i, kako su svi grozni a ti jadan inesre}an, sve to na besmislenoj {ank li-niji. Kada govorim o ljudima u pozori{tu,mo`da sam imao talenta da za prijatelje isagovornike u poslu biram ljude s kojimasam imao zanimljive hemije. Mislim daimam malo talenta i za doziranje, nekumeru da sve svedem u prili~no ta~neokvire. Sve doziram i ne de{ava mi se daljudi u pozori{tu ganjaju moje likove.Vrlo retko ostajem posle predstave upozori{nom bifeu i to ne zato {to nemam{ta da pri~am s partnerima - s njima seispri~am na sceni – nego zato {to imamporodicu i cenim svoje slobodno vreme”.

Dom jei jaje na oko

Na pitanje boji li se tog sveta kojinam Edvard Bond najavljuje, Ristanovs-ki se smeje i kaè da ne strahuje od nje-ga, jer to nama nije futurizam, ve} vremepro{lo, koje smo ìveli, samo to ljuditreba da osveste. A na pitanje, sme li senakon tih, ovde dakle, preìvljenih bon-

ju}i da svaki nepreìvljeni deli} sa-da{njosti oduzima zbir budu}nosti?

„To je ono - treba li ukinuti pro{lostda bismo najzad postali svesni sada{-njosti i po~eli da kora~amo napred...Treba ukinuti ljude... Ma {alim se...Nekim stvarima nema kraja i mislim dao nekim nema svrhe da se pri~a. Po-nekad mi se u~ini da su razdoblja mir-nog ìvljenja samo oaze u ~ove~anstvu,da je pogre{na teza da je mir, mir, mir, pase desi neki rat. Meni se ~ini da je obrnu-to: rat, rat, rat, pa se desi neki kratkotraj-ni mir. Moramo se suo~iti s tim da jekonstantno rat. Sve situacije posledica suistorije, geografije, ~esto pogre{nih hemi-ja, ali i genetike. I nikada ne treba zabo-raviti velike propuste u vaspitanju iobrazovanju ljudi. Imam utisak da ljudiu pozori{tu sve to jasnije vide, jer su stal-no u toj svojoj laboratoriji kopanja po sebii okruènju. Skoplje i Makedonija gene-ralno se ne razlikuju od nekog krugakoji ima{ kada zabode{ {estar ovde uUìcu pa jo{ 1.000 km u krug. Svudaima sre}nih i manje sre}nih ljudi, onihkoji ho}e da rade svoj posao, onih kojeneko u tome ometa, druge koji nisu zado-voljni vla{}u i uvek bi ne{to da menjaju,one koji idu na izbore, tre}e koji pijukafu po ceo dan i najbolji su selektori nasvetu... Ja, opet, ove na{e paradoksalneprostore volim, jer su, ma kako blesavozvu~alo, sa~uvali ne{to ljudsko”.

Raditi, raditi, raditi, to je bio na~inda se preìvi, vi{e duhom, nego dèpom?Sam Ristanovski kaè da je u tom smisluon imao sre}u da preìvi. Da li je zbogtoga (bio) rasprodan glumac?

Ne kao Bekam

„Mnogo radim, zovu me i nisamnezadovoljan. Igrao sam Raskoljnikovakod Egona Savina, kod Ljubi{e Georgi-jevskog Leona Glembaja, onda do|e nekotre}i i ~etvrti s novim predlozima, madapozori{te najbliè ose}am s AleksandromPopovskim. Generacija smo, delimo isteprobleme, vizije. Nadam se da to ne}emo

dovskih vizija, glumca pitati za dom? [tamu on do|e? Gde mu on uop{te do|e,kaè: „Naravno da je to pitanje vezanoza geografiju, ali isto tako, nema veze snacionalno{}u. Ima veze s pogledomkroz prozor, naravno pod uslovom daima{ prozor i neku ku}u u kojoj stanuje{i da, kad ujutro pogleda{ kroz prozor,vidi{ da je taj prizor – tvoj dom. Pri tommora{ da se okrene{ i prema unutra i dai tamo, tako|e, vidi{ prizor koji }e tipotvrditi da je to tvoj dom. Moj prozor jetu negde, a ono {to je u sobi ve} samna{ao. Jako po{tujem dom i imam svojevrlo jednostavne - sad ne znam jesu li topatrijarhalni ili matrijarhalni - pogledena dom. Moj dom su moja èna i k}erka,kafa ujutro i jaje na oko. Dom je kadkrene{, pa se vrati{. I kom{ija, i poznani-ci, kad vozi{ po svom kraju i uìva{, kadse posle dugog izbivanja vrati{ ku}i, pate spopadnu neke ~udne emocije. Sve to jedom”.

Kad ima{ sve to, onda je lak{e savla-dati sve prepreke koje se pletu na sceni,koje te stiù u ìvotu...

„Moè{ ih savladavati samo ako setrudi{. Ne verujem u lako savladavanjeprepreka, ni u pozori{tu, ni u ìvotu. Toje ponekad dobro, jer te ~eli~i. Nije samodobro ako su prepreke konstantno velikei te{ke jer ti to lomi ki~mu i ostavlja ukusgor~ine. ôvek zato mora da na|e prostoru kojem }e mo}i da di{e, da to {to radi neradi bez veze, mora da ima sistem. Da bisve to imao, odnosno izgradio, mora da seedukuje a prethodno mora da ima vaspi-tanje i da se potom jo{ i samovaspitava.Sve to moè da zvu~i banalno, kao nekokvazimudrovanje, ali ìvot svedo~i o to-me. Mislim da sam na{ao ekstrakt zasebe u tom savladavanju prepreka.Imam svoj sistem i brinem o sebi i mombliskom okruènju”.

Iako mnogo radi svuda, Ristanov-skom je baza Skoplje. Tu mu je i onajprozor kroz koji gleda napolje i unutra.Kakav je ìvot tamo? @ive li i njegovisugra|ani previ{e pro{lost, zaboravlja-

Biljane Ma{i}, igra Vilu u koju sezaljubljuje lutak Pinokio, i koja „brine onjemu, ona ga vodi do odrastanja“.Ljubav bude obostrana, {to u~ini da lutakpostane de~ak, a vila devoj~ica. SofijaJuri~an, ~etvrta godina FDU klasa Gor-dane Mari}, igra Ma~ku, ve} je glumila upozori{tu, kaè da se predstava oslanjana scenski pokret, pa se ~ini da je nasceni barem nekoliko puta vi{e glumacano {to ih stvarno jeste. Ivana Dimi} sma-tra da je upravo mladost glavnih akterapomogla da se ostvari èljena razigranostpredstave i iluzija koju glumci prave opi-suju}i radnju i karakter scenskim pokre-tom. A sve to razigrava ma{tu i deci pri-bliàva pri~u.

Da li u verziji Pinokija koju je po-nudio publici, ima i elemenata iz detinj-stva i odrastanja Milana Karadì}a?„Ima, i mog odrastanja, i moga sina. Se-}am se i prvog poljupca i prve cigarete, iprvog beànja s ~asa, bitangi uli~nih skojima si morao da se sretne{, sazrevanjaupravo kroz sve to - i kroz dobro i krozlo{e... Postoji u detinjstvu momenat kadse postane dobar ili lo{. Kad ~oveka ne{toopredeli na jednu ili drugu stranu. Eto,po tome smo poku{ali da ~eprkamo. Zatosmo na{u pri~u vezali za emotivni prob-lem, ljubav. [ta }e to pretegnuti da sepostane dobar. Ali da bi se pro{lo kadobroj strani mora da se pro|e i kroz lo{efaze. Eto to je su{tinaove na{e pri~e“.

izgubiti, mislim vizije, probleme }emovaljda postepeno re{avati. Ina~e,prete`no sam u Makedonskom narodnomteatru. Tamo drìm tzv. gvozdeni reper-toar - a ja volim taj repertoar. Sa straneidem samo ako mi se ne{to jako dopadne.Me|utim, ne bih rekao da sam rasprodat.Rasprodat je Bekam. Ja sam uanga`manima”.

Posle svih putovanja, razli~itih sce-na, publika, partnera, reditelja... ko suljudi kojima se beskrajno divi i pred koji-ma ume da zadrhti kao glumac?

„Uvek zadrhtim pred onima za kojevidim da ne laù, koji vole da rade, ne

zamaraju ni mene, ni sebe, onima koji suodgovorni prema poslu, zajedni{tvu upozori{tu. Uvek zadrhtim pred posve-}eno{}u, i kao glumac i kao ~ovek. Vrlocenim tu ljudsku osobinu. Zna~i, nisubitna imena, ne zanima me estrada.Va`no mi je ono dobro {to ljudi nose usebi, pogotovo ako su spremni da topodele u zajedni~kom radu. Cenim mno-go glumaca i jako bih voleo jo{ s mnogi-ma da stanem na scenu. Voleo bih, naprimer, da radim s glumcima iz Suboticekoje sam u Prilepu videou Bahanalijama.

IImmaaoo ssaamm ggoolleemmuu ssrree}}uu ddaa ssuu mmee rraannoo ssttiiggllee ddoobbrree uullooggee:: NNiikkoollaa RRiissttaannoovvsskkii

Kad je pre 3 godine Kikin|ankaTatjana Radi{i} krenula u îkagouz sebe je imala potrfolio sa svojim

radovima, me|u kojima su bile 4 pre-dstave realizovane u Narodnom pozo-ri{tu iz Kikinde, te veliku èlju da uspe uNovom svetu, u poslu za koji oboàva idugo se za njega pripremala. Znala je danagrada za kostim u predstavi Tri prase-ta i dva vuka na Festivalu profesionalnihpozori{ta Vojvodine, kao i najbolji di-plomski rad na Fakultetu primenjene

umetnosti i dizajna – odsek kostimogra-fija – u Beogradu, ne garantuju poslove iuspeh u Americi, pa je odmah po dolaskuu îkago krenula u potragu:

- Gde god sam videla da pi{e pozo-ri{te, u{la sam i rekla: dobar dan ja samkostimograf. Tada su mi ljubazno obja-snili na~in na koji se u Americi dobijakostimografski posao. Oglasi u pozori-{nim novinama bili su informacija ali isvojevrsni vodi~ kroz razu|eni svetteatra u ovom mnogoljudnom gradu.

Imala sam verovatno sre}e da posaodobijem za dve nedelje. Prvo je to bilopozori{te Vilage Pyajers (Vilid` Plejers) ianga`man u letnjem kampu, gde profe-sionalni reditelji, scenografi, kostimo-grafi rade s mladim ljudima – se}a sedanas Tanja, koja je ove jeseni posetilasvoj grad.

Danas njena pri~a izgleda kao ostva-renje ameri~kog sna. No, iza toga stojiveliki rad, odricanje i neprestana borbada se opstane i ostane u poslu, u kojem jekonkurencija nemilosrdna i prema obi-mu neverovatna.

- Ne moè se, moj je utisak, ni{tauraditi obja{njavaju}i, opisuju}i svojeideje, mora{ konkretno raditi, onda ljudito vide i kaù – u redu, ja ho}u to, trebami taj kostimograf. Tako sam i ja posleprvih predstava po~ela da dobijam nove i

nove. Za relativno kratko vreme uradilasam u îkagu 40 predstava s raznimpozori{tima. Predstava koju iz tog nizavoli da istakne je Franke{tajn, ali i ostaliradovi s pozori{tem Kort, Red mun idrugim izuzetno su joj dragi, jer je odpo~etka imala potpunu slobodu kreacije...

- To me je dràlo, u momentimakrize, kad sam vagala {ta sam i kogaostavila kod ku}e i u {ta sam uletela.Nisam bila uvek sigurna u sebe i sre}na,ali sam imala odli~an posao, i to je bilova`no. Zbog toga sam do{la i to je bilo umojim rukama.

Sada je sve druga~ije. Pro{la je putod kostimografa koji radi za malapozori{ta koja kostime rentiraju, do ve-likih projekata u kojima je radila ko-mpletan dizajn. U januaru je po~elaizradu kostima za ârobnu frulu, njenuprvu opersku predstavu, a u maju je~eka veliki zajedni~ki projekat nekolikopozori{ta – Sirano, potom, mo`da, pono-

vo Kolorado, letnji festival, koji je jedin-stveno iskustvo, i dalje...

Neminovno s pri~om o planovimastiè i pri~a o pozori{tu uop{te. O sli~no-stima i razlikama.

U Americi se radi brè, predstave serade za mesec i igraju se iz dana u dan.Produkcija je druga~ija. Nema klasi~nogrepertoara, kao ovde, ve} se igra dok setrì{te ne zasiti. Pozori{ta nemaju stalneansamble, nego menadère i produkciju,koja se stara o onome {to }e se raditi, kaoi o realizaciji projekata, anga`manuglumaca, reditelja i ostalih saradnika. Toje i rizik. Kad se propadne dugo treba~ekati novu {ansu. Ali tamo je tako. Nemislim da je idealno, ali neka iskustva bise mogla primeniti i kod nas – kaèTanja na kraju dodaju}i, da su i tamo,kao i kod nas u pozori{tu najve}i problempare. Razlika je samou koli~ini.

8

Portret

LUDUS 112

ULEP[ALA BI I FRANKE[TAJNA

Miloš Lat inov i¯

Tatjana Radi{i}, kostimograf, na privre-

menom radu u Americi

Vladislav Mihailovi} je, s obzirom nato da je dete glumca, ve}i deodetinjstva proveo u Ateljeu 212, gde

je bio op~injen igrom „Ekserbol“, staromverzijom stonog fudbala, koja je bila deoinventara gluma~kog bifea. „Sva deca sui{la u park, a ja sam odlazio u pozori{te.Zbog re~nika iz Bifea vaìo sam zanevaspitano dete, jer sam znao neve-rovatnu koli~inu psovki. Imao sam trojkuiz vladanja u prvom osnovne!“ Ali,druga strana ove pri~e je da se prvi putna{ao na sceni sa samo 6 godina uPinterovom komadu Izdaja. „Pitali suCacija, mog oca, glumca Ateljea 212, zapristanak i on se sloìo. Iako se tog perio-da jedva se}am, za njega me vezuju dveanegdote. Naime, kada je vaspita~ica izobdani{ta do{la da me gleda, pre pre-dstave je svratila u garderobu, koja je uAteljeu zajedni~ka, i donela mi auto kojibih dobio ukoliko joj mahnem sa scene. Aja sam poku{ao da joj objasnim kako je tonemogu}e. I po{to je \uza Stojiljkovi},moj tata u komadu, ~uo tu raspravu,umesto da me iznese sa scene prineo meje rampi i rekao: „Ma{i“. I uspeo samsamo da savijem kaìprst ali i dobijemprvi aplauz u karijeri.“ A koliko je tadasvoj posao ozbiljno shvatio govori i pri~ada je dobio temperaturu od sekiracije jerje slu~ajno pokidao ve{ta~ke brkoveBranku Vujovi}u Bardolfu.

Po{to je bio apsolutno siguran da }ese baviti glumom i kad poraste, upisao jesmer glumac-lutkar u XII beogradskojgimnaziji. Ve} u drugom razredu je po~eoda statira u predstavama JDP-a, a potomi usko~io u Vesele ène vindzorske. Kaèda se prili~no prepao jer nije imao isku-stva. Uspeo je da upi{e FDU iako suu~enici ove gimnazije bili ozlogla{eni naprijemnom. A na prvi ~as kod MilenkaMari~i}a doneo je molbu Jovana ]irilovada ga pu{taju na predstave. I uloge supo~ele da se re|aju: Tramvaj zvani èlja,Troil i Kresida, Vartolomejski va{ar, Trivisoke ène, Devojka modre kose... Bioje, kako kaè, jezivo samouveren misle}ida je Bogom dan. „Sre}om, na vreme

sam priznao sebi da nije tako, i shvatioda bavljenje glumom zna~i da mora{„krvavo“ da kopa{, da ulaè{ u sebe dabi ne{to postigao.“

Stra{no je kadostane{ bez uloga

Ve} na po~etku gluma~ke karijereradio je s Ple{om, Vidom Ognjenovi},Irfanom Mensurom, Mija~em. Ove, nasvaki na~in dragocene saradnje pomoglesu mu da stvori pravi pristup gluma~komposlu. Na probama Troila i Kreside jeprvi put imao priliku da kroz stalnomenjanje koncepcija scena sagleda lik izraznih situacija, a rad s Ksenijom Jo-vanovi} i njena sugestivnost mu je bilavelika {kola glume.

Posle poàra u Jugoslovenskomdramskom igrao je u ~etiri naslova kojasu preba~ena u Beogradsko dramskopozori{te i Atelje 212. „Kako su dolazilida snime predstavu, tako se znalo da jevi{e ne}emo igrati. Odjednom sam s bo-gatog repertoara spao na jednu ulogu. Ito mi je bila prva kriza. Najstra{nijastvar u gluma~kom poslu je da ti seodjednom desi da od svega {to ima{ do|e{do toga da si nevaàn i nepotreban. To jete{ko isku{enje. Opstaje{ ili ne, u zavi-snosti od toga {ta si sebi postavio za cilj.A moj cilj je da se bavim poslom kojivolim - to je jo{ uvek gluma. Mada jenisam èleo neko vreme jer se svodila natraènje tekstova, producenata, slobo-dnih scena, da bi se na kraju naj~e{}eispostavilo da si provodio vreme s nekimko u tom trenutku nije bio zainteresovanza tako ne{to. Ne}u re}i ni{ta novo akokaèm da je te{ko baviti se ovim poslom,pogotovo sada kada ima ovoliko aka-demija, a pozori{ta su popunjena.“

I usledili su O~evi i oci. „Pozvali sume da usko~im u stoto izvo|enje. Za-nimljivo mi je bilo, po{to u komadu igra imoj otac, {to sam se se}ao njegove davnepremijere. I uàsno sam ozbiljno shvatio

ulogu Mihaila koja mi je i dalje najdraà.Bio sam potpuno spreman, znao sam dasam bio dobar. Jer kad se ose}a{ dobrodok igra{ zna{ da je dobro. I opet mi jetata bio \uza. A on je takav partner da sene moè prepri~ati, to {to moè{ da dobi-je{ od njega na sceni ne moè se platitinovcem. I ~esto pri~am sa njim o toj pre-dstavi i uàsno mi je ào {to ne igra vi{e,a jo{ àlije kada znam razlog za to...“

Zahvaljuju}i diplomskoj monodramiLudakove bele{ke, svaki kasniji monologmu je i{ao mnogo lak{e. Voli ulogu uRobertu Cuku, gde je od nekog ko je na-zvan Tip Jedan i u rangu je petog ke-lnera, ili sl. uspeo da napravi lik kojeg sesvi se}aju. Malu a zapaènu ulogu imaoje i u Mala ljubav za mene ili {ta pla{iVinsenta Prajsa. Na pitanje da li se pla{ietikete epizodnog glumca odgovara da jeupravo garniturom malih uloga koje jeigrao pokazao suprotno. „Nemam strahni od ìvota, pa ni od glume, jer ~ovekuvek moè da promeni ìvot. Nije mi lo{e{to sam ~esto igrao epizode ali bih sva-kako voleo i ne{to vi{e. La` je kada sekaè da nema podele na male i velikeuloge, to misle samo oni koji igrajuvelike.“

Mihailovi} pripada generaciji koja sekod nas i dalje naziva mladom tj. spada ukategoriju „mladih glumaca“. „U ovojzemlji se neguju samo glumci koji sustekli renome u vremenima kada je tobilo lak{e. To sam najbolje uvideo kadase traè male predstave za gostovanja(„tezge“), jer presudno je da akteri budupoznati. Preska~u se oni koje ne znaju ikoje zbog takvog odnosa ni ne}e upo-znati. I zato ovde mladi glumci (a to seodnosi i na reditelje ili pisce) imaju preko30 godina“ - obja{njava.

Inostrano iskustvo

Vladislav je stalni ~lan Ateljea i ujanuaru je imao premijeru komadaHenrik IV. Smatra da je velika ~ast imatiPirandela u karijeri kao i raditi s ekipomkoja je u~estvovala u ovom projektu.„Najvi{e me vezuje za predstavu to {tomi je ku}a u kojoj radim napokom uka-zala ~ast time {to mi je dala ulogu. Jer,politika u Ateljeu je da se zna ko igra i koeventualno moè da igra. înjenica je daima mnogo ~lanova koji ne rade. Zbogtakvih stvari ~ovek o~ajava, jer nera~unaju}i anga`man u Strah i njegovsluga nisam imao premijeru dve godine.I opet kaèm da volim svoj posao zbogsvega {to sam zamislio kada sam po~eoda se bavim njim, a prezirem zbog ve}ineljudi koji su u njemu. @ao mi je i {tomnogi koji su danas u Ateljeu nisu imaliprilike da ga upoznaju u starom svetlu, abojim se da se taj krug odlaskom Mucijazatvorio.“ Posle nekoliko naslova u koji-ma je igrao s ocem, u ovoj inscenacijiglumi sa mla|im bratom - PetromMihailovi}em. „Trudim se da ne radimono {to je meni smetalo kod Cacija. Petartraì moje mi{ljenje ali o tome nepri~amo u pozori{tu ve} kod ku}e. Mislimda vi{e prija ako ga tretiram kao ostale.“

Krajem 2003. Vladislav je imao sre}eda se oproba i u inostranstvu. Re~ je oaustrijskom projektu On the way... see-king ~iji je rezultat bila predstava u vidutriptiha. Trebalo je uraditi dramatizacije(autori su troje reditelja, i to svaki svaki

svoje inscenacije) Handkeovog tekstaIgra pitanja, komada koji se moè shva-titi na razli~ite na~ine, drame ~ije zna-~enje nije o~igledno. Osim na{ih glu-maca, u~esnici projekta su bili glumci izAustrije (doma}ini) i studenti glume izNema~ke. Na{u autorsku ekipu su ~inilirediteljka Irena Risti} i glumci Aleksa-ndra Balmazovi}, \or|e Brankovi} i Vla-dislav. „Boravak u Austriji me je vratio uvreme studija jer smo pre svake probeimali fizi~ki i glasovni trening, {to jeodli~no da se radi pre svake predstave.Tako|e, bilo mi je neverovatno kakvu suposve}enost radu imali na{i doma}ini.Oni su iznajmili ve{ernicu i od nje na-pravili najbolju malu scenu koju samikada video. Dolazili su po dva sata preprobe da sve o~iste i pripreme. A mestoigre je bilo i mesto gde se po zavr{etkuproba jede i pije, ili metafori~no re~enogde se ìvi... Tokom rada na predstavigledao sam kako se ljudi raduju onom {tovole. Onako kako ovde (s izuzetkompozori{ta Pu`) ne}e biti jo{ ko zna kolikozbog pre}utnog odobravanja svega ipreteranog snobizma. @ao mi je {to sekod nas ne radi tako opu{teno i posve-}eno. Jer ako radi{ ne{to u ~emu se pre-daje{ ceo ne moè{ biti lo{ ~ovek.“ Pred-stava je premijerno izvedena u Beogra-du, potom u gradi}u Hal, u podno`juAlpa, i Bergamu. âk je i Handkeov pre-vodilac, @arko Radakovi}, koji umestopisca prati sve izvedbe njegovih komada,bio zadovoljanprikazanim.

BEZ STRAHA OD GLUME

Aleksandra Jakš i¯

Nemam strah ni od ìvota, pa ni od glume,

jer ~ovek uvek moè da promeni ìvot. Nije

mi lo{e {to sam ~esto igrao epizode, ali bih

svakako voleo i ne{to vi{e. La` je kada se

kaè da nema podele na male i velike

uloge, to misle samo oni koji igraju velike

KKaadd ssee oossee}}aa{{ ddoobbrroo ddookk iiggrraa{{ zznnaa{{ ddaa jjee ddoobbrroo:: VVllaaddiissllaavv MMiihhaajjlloovvii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

LUDUS 112

Posle dugog niza su{nih godina,beogradsko Narodno pozori{te iHrvatsko narodno kazali{te iz Za-

greba obnovili su saradnju. Podse}anjaradi, „led je probijen“ razmenom balet-skih predstava, a novi susret presti`nihteatara dogodi}e se ove sezone kad }e sedramski ansambli predstaviti beograd-skoj, tj. zagreba~koj publici komadomSlobodana [najdera Nevjesta od vjetra.Jedan od dvojice glavnih inicijatora ovogdogovora, pored upravnika NP LjubivojaTadi}a, je i njegov zagreba~ki kolega pofunkciji Mladen Tarbuk.

Pro{la sezona u HNK-a bila je veo-ma bogata, a u prilog tome ide i ~injeni-ca da je izvedeno ~ak 17 premijera,mnogo vi{e no prethodnih godina. Ho-}ete li se taj trend nastaviti i ove sezonei s kojim novim naslovima planirate daobogatite repertoar?

Spirala pri~e o sukobu mladog i sta-rog nara{taja se nastavlja. Ove godinepostavljamo 14 novih naslova i prakti~noigramo sve pro{logodisnje naslove. Defi-nitivno smo uspjeli dovesti mlade i ugledali{te i na prizori{te. Potvrda tomu jepredstava Pri~a sa zapadne strane kojaje okupila zajedno mlade plesa~e, pjeva~ei glumce. To je na neobi~an na~in po-tvrdila i predstava Kazimir i Karolina,do~ekana na no` od slu`bene kritike,najvi{e jer je redatelj predstave, EduardMiler, uo~i premijere primjetio kakohrvatskim kazali{tem jo{ uvijek „drma“politika. No, me|u mladima je ta pre-dstava, koja lucidno govori o ogoljelostiodnosa u suvremenom dru{tvu, postalahit. Oni mnogo lak{e prepoznaju i pri-znaju surovost i sirovost poslijeratnogsvijeta u kojem ìve, do~im stariji na-ra{taj na malogra|anski na~in èli pri-kriti grabe` ispraznim dru{tvenim for-mama. Kakvog li obrata od uobi~ajenesheme sukoba „mladi idealist – staritradicionalist“!

Pa`ljivo planiranje

Kako se snalazite s novcem, jerogromnu produkciju mora da prati i jakafinansijska podr{ka?

Ovakav opseàn program se dogodionajvi{e zahvaljuju}i izuzetno pa`ljivomplaniranju vremena i utro{ka finansija.Na àlost, od strane na{ih finansijeranismo nagra|eni za trud, {tovi{e, sastrane Ureda za kulturu grada Zagrebasu pristigle prijetnje o zatvaranju 10 -15% radnih mjesta u svim zagreba~kimkazali{tima. Jedino {to nas tje{i je po-ve}anje zarade, a to je izravna posljedicapove}anja programa i ve}eg interesasponzora.

Bilo je naznaka da bi tokom sezone,jednu od planiranih inscenacija HNK-amogao da uradi i Toma` Pandur. Kolikoje ta informacija ta~na?

S Pandurovim kazali{nim poduze-}em smo ve} potpisali ugovor o suradnji,da bi na koncu od njega odustao sam

Pandur. Nisu mi poznati razlozi zbogkojih se odlu~io na taj korak, ali, ~ini mise prije da je odustao od Zagreba nego odHNK. Predstava se trebala dogoditi uogromnim halama „Jadran filma“, aHNK je trebao dati dio gluma~kog ibaletnog ansambla, te tehni~ku podr{ku.Sa àljenjem moram primjetiti da je timeZagreb izgubio uzbudljiv kazali{ni do-ìvljaj.

Va{ beogradski partner – NP naja-vilo je ove sezone nekoliko koprodukcij-skih predstava s evropskim pozori{tima.Ima li i HNK sli~nih planova?

Pozdravljam tu ~injenicu, uz ograduda prilikom sklapanja ugovora o kopro-dukciji treba biti oprezan, jer je ~estokazali{tima na Zapadu jeftinije poklonitiscenografiju, nego je uni{titi prema po-stoje}im ekolo{kim propisima. Ina~e,odlu~io sam se prvo krenuti u najblièsusjedstvo, te stvoriti za sada nepostoje}epartnerske odnose s ostalim velikim hr-vatskim kazali{tima. Vjerujem da }e nato do}i red na inozemstvo, a pri tomdakako mislim prije svega na susjedstvo.

Sa upravnikom NP-a u Beogradupostigli ste dogovor da ove sezone idramski ansambli razmene predstave.Re~ je o Nevjesti od vjetra koju je nascenu HNK-a postavila Ivica Boban, abeogradsku verziju uradio je BorisMiljkovi}. Za{to ste izabrali taj komad?

înilo mi se vrlo zanimljivim, i zabeogradsku i za zagreba~ku publiku, vi-djeti uprizorenje istog teksta na razli~itena~ine. Zgodno je ispalo da smo napo~etku mislili da }e prvo iza}i beograd-ska Nevjesta, da bi na koncu prvo iza{lazagreba~ka. Zagreba~ka je publika mo-gla vidjeti razna uprizorenja pri~e o ne-sretnim ljubavnicima u istoj sezoni, od[ekspirovog izvornika do Pri~e sazapadne strane. Ljekovito je i za publikui za kritiku da gleda iste pri~e prikazanerazli~ito. Tako javnost po~inje odvajatipri~u od njezine forme.

PobornikMirine umjetnosti

Da li ste bili u kontaktu s MiromFurlan oko podele za ulogu Geme Boi},jer je jedna od [najderovih èlja bila daona odigra taj lik?

Isprva je s njom kontaktirao pisac,no ona je tad odbila sudjelovati u pred-stavi. Sad izravno pregovaramo o novomtekstu kojeg bi [najder pisao za nju, iovaj put se nadam uspjehu. Od gimnazi-jskih dana spadam u gorljive poklonikeMirine umjetnosti, i njenu odsutnost s hr-vatskih kazali{nih dasaka smatram ne-nadoknadivim gubitkom, usprkos nizunadarenih mladih hrvatskih glumica.

Koliko je bio rizi~an, ali i hrabarpotez da [najdera posle 23 godine vratiteu HNK, pogotovo jer je on u Hrvatskojdugo bio persona non grata, {to je i daljeu desni~arskim krugovima?

[najder je najve}i hrvatski drama-ti~ar, i to je isklju~ivi razlog njegovog po-vratka u HNK, a mo`da i jedan od razlo-ga njegovog predugog izbivanja s te sce-ne. Jedan od klju~nih razloga mojeg ime-novanja na funkciju intendanta je bilaèlja hrvatskog ministra kulture dr Vuji-}a da se HNK, kao mati~no kazali{tehrvatskih kazali{ta, depolitizira i vrati upotpunosti umjetnosti. U tom smislu samzamislio i provodim svoj umjetni~kiprogram. Dakako da je dru{tvena recep-cija tog programa ujedno i lakmus dru-{tva. Mislim da je publika svesrdno pri-hvatila moj program, {to se ba{ i ne bimoglo re}i za mnoge medije.

Moèmo li uskoro da o~ekujemo irazmenu operskih predstava?

Razmjena opere je prvorazredanfinansijski problem. Ima znakova da }e-mo razmjenu opera napraviti prvo saSrpskim narodnim pozori{tem u NovomSadu. Nadam se da }e razmjena opernihpredstava izme|u HNK i NP, kad do njedo|e, biti kruna na{e uspje{ne suradnje.

Upoznati ste s repertoarom NP-a izBeograda. Koja bi njihova predstavamogla biti interesantna za Zagreb?

Na àlost, mislim da premalo pozna-jem repertoar NP-a. Na mene je dubokutisak ostavio Faust. I gospodin Tadi} i jasmo mo`da previ{e vremena zaokupljeniproblemima vlastitih kazali{ta. No, vje-rujem da }e se uskoro funkcioniranje obakazali{ta konsolidirati pa }e se njihoveuprave mo}i vi{e posvetiti prekograni~-noj kulturnoj politici. Tome bi pripomoglai redovita avionska linija.

Koji bi komad, osim Nevjeste, s re-pertoara HNK-a mogao u skoro vremedo}i u Beograd?

Rado bih poslao ve} pomenutu pred-stavu Kazimir i Karolina, a vjerujem dabi Beogra|ane zanimala [ostakovi~evaLady Macbeth Mcenskog okruga, izvor-ni oblik Katarine Izmailove.

Kakva je repertoarska politika uhrvatskim pozori{tima, jasno profilisanaili svi igraju sve?

Prili~no je jasno tko {to igra, samomnogi misle da su ti izbori pogre{ni.Postoje i objektivni problemi, kao nedo-statk prostora Drame HNK-a, ili premaletehni~ke ekipe HNK-a Rijeka, ili kro-ni~ne potfinanciranosti HNK-a Osijek, {tosu samo neki od goru}ih problema kojeznam.

Upravnik SNG-a Maribor DaniloRo{ker najavio je mogu}nost pozori{nekoalicije izme|u svog teatra, NP Beo-grad i zagreba~kog HNK-a. Moè li se toi ostvariti uskoro?

Kad smo se fotografirali, sjedili smou poretku Ro{ker - Tarbuk - Tadi}, pasam odmah u {ali nazvao ovaj trokutSHS. No ovaj trokut odaje ru`nu istinu okulturnoj politici SFRJ: najmanje od na-vedena tri kazali{ta je beogradsko, ajedino zagreba~ko nije u svojih 100 godi-na postojanja uspjelo dobiti drugu scenu.Mariborsko kazali{te jedino ispunjavatehni~ke norme velikih evropskih kaza-li{ta. Sva tri kazali{ta imaju nezadovo-ljavaju}u akustiku za operu i balet. Ve}ove ~injenice govore o stavu nekada{njihvlastodràca prema kulturi i o kontinu-itetu problema u novostvorenim dràva-ma.

Pada mi na pametBiljana Srbljanovi}

Kada ste lane Snjeàni Banovi}zbog ne saradnje s Vama u vezi s gosto-vanjem HNK-a u JDP, uru~ili otkaz,mediji u Hrvatskoj su Vas etiketirali narazne na~ine – kao crnoko{ulja{a, ali iekstremnog levi~ara.

Ta medijska pra{ina pre govori omedijima i namjerama njihovih gospo-dara, no o samom slu~aju. Dirljivo je ka-

ko su se i desni i lijevi ujedinili u osuditakvog otkaza, premda se radilo o ele-mentarnom nepo{tivanju hijerarhije. Naovom su se primjeru isprepleli razli~itiinteresi: od dijela dramskog establi{me-nta koji se s pravom zabrinuo za daljuegzistenciju vlastite sinekure u HNK, dodobre savjesti hrvatskih medija ministraBanca, koji je pred neki mjesec iz istograzloga iznudio ostavku svoje kolegice uvlastitoj stranci. Ovaj put nitko za~udonije pisao primjerice o njegovom seksi-zmu ili autokratskom pona{anju.

Posle pauze od 14 godina, na reper-toaru nekog zagreba~kog pozori{ta(„Kerempuh“) na{ao se pisac iz Srbije –Du{an Kova~evi} i njegov Balkanski{pijun u reìji Mustafe Nadarevi}a. Da lise jo{ neko delo autora iz Srbije moè dana}i i na repertoaru HNK-a?

To je izvrstan tekst koji je bio dobroprihva}en i od zagreba~ke publike i odkritike. [to se ti~e HNK, prije svega mipada na pamet Biljana Srbljanovi}.

Razmena pozori{nih umetnika Srbi-je i Hrvatske do po~etka 90-ih bila jeprirodna stvar. Komunikacije se uspo-stavljaju, ali su, ~ini se, i dalje stidljive,zahvaljuju}i politici. Ima li {anse da seta saradnja intenzivira?

Stidljivost proizlazi ponajprije, akomoramo govoriti o politici, iz nezalije-~enih rana iz rata. Vjerujem u perspek-tivu dobrosusjedskih odnosa, ali onamora proiza}i iz prirodnog procesa otva-ranja hrvatske i srpske javnosti premavlastitom okruènju, pa time i jednihprema drugima. Mene vi{e brine nara-{taj mladih, stasalih u atmosferi mr`nje iratnih pokli~a. U njihovim rukama jeklju~ budu}nostioba naroda.

9

Intervju

VERUJEM U PERSPEKTIVU DOBROSUSEDSKIH ODNOSA

Mikojan Bezbrad ica

Upravnik Hrvatskog narodnog kazali{ta iz

Zagreba Mladen Tarbuk o saradnji s Naro-

dnim pozori{tem, Slobodanom [najderom,

Miri Furlan, depolitizaciji u kazali{tu,

hrvatskim medijima...

UUmmeettnnii~~kkii pprrooggrraamm jjee ddeeppoolliittiizziirraann ii vvrraa}}eenn ppoottppuunnoojj uummeettnnoossttii:: MMllaaddeenn TTaarrbbuukk

„Koliko ko{ta re~? Razmenjujem se}anjaPotkusurujem uspehOtpla}ujem znanjeKupujem ljubavProdajem du{uDajem bak{i{ za nadu”(Iz zbirke pesama Tamo u ìvotu T.

Ven~elovski; Brankovo kolo 2004.)

Kada je po~etkom ove godine ponovostala na pozori{ne daske - one koje je,opet iz ljubavi ali jedne druge, napustilapo~etkom 90-ih godina - kao da se ni{tanije desilo. Ni treme, ni straha, samoprijatno ose}anje ne~eg poznatog, dragogi bliskog.

Takav je bio povratak glumi TatjaneVen~elovski, ovoga puta na sceni Srpskognarodnog pozori{ta, u predstavi Sigurnaku}a koju je po tekstu Marije Stojanovi}reìrao @anko Tomi}. Reditelj joj je dode-lio glavnu rolu.

Junakinja ove pri~e bila je beograd-ski |ak, prva klasa profesora VladimiraJevtovi}a, u kojoj su jo{ bili: Dragan Pet-rovi}, Dragan Bjelogrli}, Milorad Man-di}, Sr|an Todorovi}, Darko Tomovi},Slobodan Ninkovi}, Mira Jokovi}, VesnaTrivali}, Du{anka Stojanovi}, Vesna Sta-nojevi} i Branka Puji}.

Tanja se rado se}a tih vremena -akademije, SKC-a, rediteljke Tanje Man-di} Rigonat, Arsenika i stare ~ipke naTerazijama, posle Bu|enja prole}a uJDP-u, u kojem je odigrala najdraù jojulogu - de~aka Ota.

Kaè da su joj drage uspomene ipredstave Baal, Draga Jelena Sergejev-na, Uticaj gama zraka na sablasne ne-vene, ali i serije Dome, slatki dome iZaboravljeni, kao i film Ve} vi|eno.

„Moj profesor Vlada Jevtovi} bio jevrstan pedagog. Trudio se da nas anga-ùje {to vi{e, da nam razmakne {to vi{ezavesa, kako u pozori{tu, tako i u ìvotu.Imao je vrlo zanimljiv pristup prema na-ma kao individuama, svakom ponaosob,a svi smo imali osnova da budemo vrlojake li~nosti. Nekima je izgledao pomalokrut jer je bio strog i traìo disciplinu, alimeni je ta vrsta ta~nosti i preciznostiuvek odgovarala jer sam po prirodi odgo-vorna i zahtevna osoba. Uvek sam volelaobaveze, zadatke, edukaciju. [kola minikad nije bila patnja a i na Akademijisam uvek volela promi{ljanja na temukomada i traganja za svim mogu}imizlazima, nikad gotova re{enja. Veomasam radoznala, nikad nisam èlela dabudem od onih koji upadaju u kli{ee, kojidozvoljavaju da ih se stavlja u kalup itim pre mi je odlazak s Akademije, podiplomiranju, i ulazak u svet pozori{ta,pao nekako teè nego drugima. Mogu}eda je sve to bio jedan od razloga mogkasnijeg odlaska iz teatra”.

@ivotni oksimoroni

Ukr{tanje poslovica „Ko rano rani -dve sre}e grabi” i „Ko drugom jamu kopa- sam u nju pada”, u ìvotni oksimoronkoji je u vidu tre}e „Ko drugom jamukopa – dve sre}e grabi”, eskalirao 90-ihgodina, Tatjanu je kasnije u~vrstilo uuverenju da nije pogre{ila {to se povukla.

„Uvek sam mislila da, kad dobroradi{, neko }e te videti i upamtiti. Dugomi je trebalo da shvatim da to nema vezesa stvarno{}u, da krediti koje ostavlja{za sobom nemaju ba{ mnogo veze s an-ga`manima. Postajala sam zatvorenija,nisam se videla u ulogama, ni u onimkoje su se igrale, ni u onima koje su bilenajavljivane. Nisam imala nikakvihstrahova na sceni, niti zaziranja, ni odstarijih, ni od mla|ih kolega, nisamimala ni jednu konkretnu pozori{nutraumu. Ali, prosto nisam htela da seponavljam. Bilo mi je ào {to pozori{temnogima nije bilo svetinja, {to u njeganisu ulazili kao u hram - a ja sam gatakvim ose}ala - {to mu nisu ukazivalipo~ast kao na primer divni Bata Stoj-kovi}, moj pozori{ni otac, s kojim sam uAteljeu igrala u Strindbergovom Ocu a uZvezdari u Urnebesnoj tragediji. Bata jeu pozori{te uvek dolazio u odelu, s poseb-nim uzbu|enjem i po{tovanjem. Takveljubavi za gluma~ki hram danas vi{e,~ini mi se, nema. I ne samo mlade kolegezaboravile su na tu vrstu posve}enosti.Nismo ni mi mladi glumci neko} lagodnoìveli od teatra. Uostalom, kod nas se ve}dugo te{ko ìvi od bilo kojeg ~estitogposla a vreme u kojem sam ja bila mladaglumica, bilo je ono stra{no vremeinflacije. Me|utim, ja sam bila sre}na.Bilo je dovoljno da imam za jogurt,jabuke i taksi. Se}am se da me je ujednom takvom jako te{kom trenutkunemanja izvukao anga`man u Zvezdarateatru”.

Stari nemirina tabanima

Pre 11 godina Tatjana Ven~elovskiupoznala je, sada ve} biv{eg muà ivratila se u rodnu Sremsku Mitrovicu.Pozori{ne nemire ostavila je za sobom.Nije ~eznula za njima, jer ono {to je biva-lo na scenama, pa i na filmu, nije jemamilo da se vrati. Tabani su je prvi putzagolicali kada je pre nekoliko godina uNovom Sadu, gde se doselila pre 6 godi-na, videla Ma~ku na usijanom limenomkrovu.

„Godinama nisam imala èlju da sevratim pozori{tu. Nisam bila jedina kojaje oti{la i nije nalazila razloge da sevrati. Nije bilo istinskih odnosa me|uglumcima na sceni, uspostavljali su sela`ni - na osnovu privremenih potreba –odnosi a ja u tome nikada nisam nalazi-la sebe. Prosto nisam umela da se upli-}em u ta kola. Mnogi su mi tada zameralida nisam dovoljno ambiciozna a meni se~inilo samo da nemam snage i ambicijaza ikakve kalkulacije. S druge strane,imala sam utisak da se, koliko su glumcipogubili konce, pogubila i publika. Glum-ci su {mirali a publika je onda reagovalana tu istu prvu loptu. Bilo je previ{edranja i sve to zajedno me je vre|alo. Tekposle, gledaju}i Magbeta, Gospodu Glem-bajeve i Don Huana u Novom Sadu,vratila mi se nada. Oni su bili slam~icaza koju sam mislila da mogu da se uhva-tim. Po~ela sam da mislim – bilo bi lepoda se ipak vratim”.

Prve razgovore na tu temu imala jeposle premijere Malog sveta u NovomSadu, gde se srela s Draganom Bjelo-grli}em i Lazom Ristovskim. Pri~ali su,dodu{e, o filmu, jer je Tanji, koja ve}nekoliko godina ima novinarske obavezeu svetu novosadskih elektronskih medija,taj medij vi{e odgovarao. Me|utim, Bjelui Lazu preduhitrio je potkraj pro{legodine @anko Tomi}.

„Kao da nisam odlazila. Sve je tu,ose}aj, ti isti leptiri}i u stomaku, taj istiàr, sigurnost, snaga, sve. Ba{ na tojnovosadskoj premijeri Malog sveta, posledugo, dugo godina, srela sam IrenuMi~ijevi} Rodi}, kojoj sam kao asistentGordani Mari} svojevremeno godinu da-na predavala glumu. Pri~ale smo upravoo tom mogu}em strahu od povratka, jer iona je u jednom trenutku ostavila sve ioti{la odavde - prvo u [paniju, posle uLondon a vratila se u Malom svetu i bri-ljirala. Ako ima{ talenat i ako si nau~iozanat, to je kao bajs ili plivanje. Ne mo-è{ zaboraviti. Sve ostalo zavisi od tebe,od tvog rada na sebi. Mislim da }u sadabiti bolja, da sam stekla ne{to malo mud-rosti, ~ini mi se da sam i sigurnija u sebe.Mo`da je i dobro {to sam ovoliko ~ekala.Uostalom, sve do|e kad mu je vreme”.

I za kraj ali ne na kraju: Tanji jenedavno Brankovo kolo objavilo zbirkupesama Tamo u ìvotu. Iako je pesmepisala jo{ od drugog osnovne, za {ta jedobila silne nagrade, tek za godina kadanije bila na sceni, pisanje je postalo njenizlaz. I kao nekad, i danas kaè da „zbogglume ne moè da spavaa da je pisanje budi”.

Zrenjaninsko Narodno pozori{tezaokruìlo je 2003. godinu 10. pre-mijerom: sve~ano (u ve~ernjem ter-

minu) Lutkarska scena premijerno je

prikazala predstavu Ispod duge ruskogpisca Kima Me{kova (u originalu Bre-zove o~ice) u prevodu dr Velimira Miha-jlovi}a, u reìji Irene Tot, u izvanrednoj

10

Susreti

LUDUS 112

IZ ÔBANSKE TORBE

Lj i l jana Ba i lov i¯

Kim Me{kov Ispod duge, prevod V. Mi-

hajlovi}, reìja Irena Tot, likovna oprema

Erika Janovi~, muzika Aleksandar Popovi}

KAO DA NISAM NI ODLAZILA


Tatjana Ven~elovski ponovo

na sceni

likovnoj opremi Erike Janovi~ (sceno-grafija, kostimografija i lutke), i uz lek-torsku asistenciju Ljiljane Pinteri}.

Predstava Ispod duge je sentimental-na pri~a o prijateljstvu, koju je Irena Totprenela iz ruske stepe u vojvo|anskuravnicu. Time je dobila prepoznatljivesimbole doma}e pitomine i pastoralnoelegi~an ton, umesto atmosfere bajkovi-tosti koju tekst Me{kova u originalu ima.Tako se rediteljka opredelila za pastoral-nu elegiju, a tu je ona pravi majstor (iu~ila je od majstora, pokojnog SrboljubaStankovi}a).

Poetika predstave odli~no je i dosled-no sprovedena i u likovnim elementima, iu pa`ljivo prostudiranim likovima, takoda je svaki ponaosob zaokruèna pri~a

ZZbboogg gglluummee nnee mmoo`̀ee ddaa ssppaavvaa,, aa ppiissaannjjee jjee bbuuddii:: TTaattjjaannaa VVeenn~~eelloovvsskkii ((FFoottoo:: BBrraannkkoo LLuu~~ii}}))

(ne samo glavni akteri, ìvotinje, ve} ivedra, obramice, |eram, busenje trave) -i sve se primereno ispoljava glasom,gestom, izgledom. Taj op{ti mimezis po-ni{tio je opasnost od stati~nosti, podr-àvaju}i lirski ton predstave na spe-cifi~an na~in koji ima samo lutkarskopozori{te, kad ga pravi znalac. Zna~ajanudeo u tome ima kompozitor AleksandarSa{a Popovi}: songovi diktiraju ritam, aprate}i muzi~ki fon lepo potpomaè li-kovnu ekspresivnost. Erika Janovi~, mla-da umetnica iz Subotice, sjajno je opre-mila predstavu, ~uvaju}i jedinstvo idejnei stilske koncepcije i u izboru materijala(sve kao da je iz ~obanske torbe: klupkokudelje, kanap, vuna, trska i tikva nate-ga~a), i u izboru boje, oblika i ornamen-

ta, s jasnom asocijacijom na doma}u rav-ni~arsku rustiku. Najzad, u na~inu nakoji sve te elemente Erika spaja u „ìvuformu“, tj. lutku, uporno stimuli{u}ima{tu i domi{ljatost gledalaca.

Predstavu Ispod duge realizovala jemala, dobro uigrana ekipa od 5 glumaca:Andrija Po{a, Olgica Trbojevi}, MiroslavMa}o{, Danilo Mihnjevi} i SneànaVekecki, svako u vi{e uloga, u kombi-naciji „ìve“ glume i animacije, koriste}ise i poznatim de~jm imitativnim ma-nirom „sad sam jedno, sad sam drugo“({to inscenaciji daje poseban {arm ivedrinu). To je igra u kojoj je „sve u igri“,na radostpublike...

MMiinniissttaarrssttvvoo zzaa

kkuullttuurruu

SSrrbbiijjee mmoo`̀ddaa

mmoo`̀ee bbeezz

„„LLuudduussaa““,, aallii

„„LLuudduuss““ nnee

mmoo`̀ee bbeezz

pprriilloo`̀nnii{{ttvvaa

MMiinniissttaarrssttvvaa zzaa

kkuullttuurruu SSrrbbiijjee..

„„VVrreeddnnoosstt ddaarraa

nniijjee mmeerraa ddaarraa;;

nnjjeeggoovvaa mmeerraa

vvrreeddnnoossttii

jjee vvrreeddnnoosstt

kkoojjuu iimmaa zzaa

ddaarriivvaannooggaa““,,

kkaa`̀ee ssttaarraa

ttaammiillsskkaa

mmuuddrroosstt..

LUDUS 11211

Doma}a scena

Zahvaljuju}i Biserki Raj~i}, na{emnajboljem prevodiocu s poljskog (injenom poznanstvu sa piscem ~ija

su prevodila~ka prava veoma skupa, a isa rediteljem), na Dramskoj sceni zre-njaninskog Narodnog pozori{ta postav-ljena je (prvi put na srpskom) dramaJanu{a Glovackog êtvrta sestra, u reìjiRadoslava Milenkovi}a. Bi}e da je re-ditelj bio u pravu kada je, uo~i premijere,novinarima rekao da komadi biraju ljudekoji }e na njima raditi: tekst Janu{a Glo-vackog jeste „po meri“ ovog reditelja - snervom za lirsku dramatiku ljudskepatnje. Kao i kod êhova (a sam pisackaè da je tekst ironi~na aluzija na ê-hova), tema je propadanje jednog sveta,mada se to u eufemisti~kom politi~komàrgonu danas zove tranzicijom. Radnjase odvija u Moskvi, ali doma}a publikasudbinski prepoznaje sve glavne dram-ske ta~ke: be{~a{}e politi~ara, kriminal-izacija vojske, oru`je u svakoj ruci i nasvakom }o{ku, i tri ènska bi}a u nagla-va~ke okrenutom svetu u o~ajni~kojpotrazi za sre}om i vazda spasonosnih„{esto dolara“. Tu surovost je zajedni~kiimenitelj svemu, ali pisac, a jo{ vi{ereditelj Radoslav Milenkovi}, ne istraùjezlo, ve} sudbinu dobra u nevolji iz koje, u

stvari, izlaza nema. Detinjasti poglednade jedne od junakinja, uprt u obaveznihepiend svake holivudske bajke, jetko }ese razbiti kao uvek {to se razbijaju iluzi-je. Spasa nema, jer i u toj Americi (tamopogotovo) 600 dolara su Spasonosnih[esto Dolara. Na kraju, pri~a nije tekmoskovska i tranzicijska, ve} globalna.

Emotivnaubedljivost

Dramski postupak Glovackog nijejednostavan. Njegova emotivna ubed-ljivost i sugestivnost (a to je najja~a vred-nost i teksta i Milenkovi}eve postavke),zasnovana je najvi{e na iskustvu sim-bolizma. Pribegavaju}i izvesnom prekla-panju i saìmanju vremena i prostora,dramaturgija anticipira ose}aj neizbe`necikli~nosti, usuda kojem se ne moè po-be}i. Milenkovi} je dobro iskoristio takvedramske potencijale teksta, bri`ljivoakcentuju}i simboli~ne detalje (u mizan-scenu, u dramskoj slici, u replikama),stalno vode}i ra~una o meri, da poetskone proguta dramsko, da ironija ne zalediemotivno, emotivno ne pre|e u tugaljivo,i dramaturgija ne preklopi glumce, ve}im otvori dovoljan prostor za uverljivost

dramskog iskaza. Povremeno biraju}inaturalizam, da razbije dugu ekspozici-ju, ili napravi otklon od melodramskog,uglavnom je postizao èljeni, veristi~kiefekat. Preina~iv{i kraj koji je drami daopisac (i kojim bi komad dobio, recimo,sarkasti~no-ironi~an fle{ bek, jer se tuBabu{ka, kojoj je mafija ubila sina, prih-vata biznisa da reklamira oru`je), Mi-lenkovi} je dosledno pratio ideju s kojomje u{ao u postavku drame: istraùju}idobro i ljudsko u zlu koje se ipak nemi-novno ne samo ponavlja, nego ga ljudskigreh i uve}ava, nema drugog odu{ka do

U OÂJNI^KOJ POTRAZIZA NADOM


Jugoslovenska prapremijera - Janu{ Glo-

vacki êtvrta sestra u reìji Radoslava

Milenkovi}a; glavne uloge Sanja Mikiti{in

Ga~i}, Sanja Risti} Krajnov i Edit Tot Trubint

melodramskog; za takav odu{ak Holivudje i stvoren, iako svi znamo da je to la` iprevara...

Ekipa od 11 glumaca i dvoje statista,odli~no se razumela s rediteljem, i u glu-ma~koj igri (a na njima uveliko po~ivamagija ove drame) prakti~no nema slabekarike. Tri glavna lika, tri sestre: SanjaRisti} Krajnov, Sanja Mikiti{in Ga~i} iEdit Tot Trubint, sjajno nose teìnu dra-me, skoro ne silaze}i sa scene puna dvasata. Daniel Kova~evi}, ~etvrta sestra,usvojeni nevoljnik Kolja, tiho je prisutan:kad ga, na kratko, preru{enog u devojku,

osvetle reflektori, on }e dramu dopunitionom bezimenom bedom i sirotinjom kojaje masivni pratilac svakog isprobanogporetka, kao i svake tranzicije.

Od kratkih pri~a doslavnog dramati~ara

Kompozitor Aleksandar Simi} je odzna~ajne pomo}i reditelju i u drama-turgiji, a ima i vrednost ilustracije soci-jalnog konteksta. Likovna oprema zao-kruùje postavku u kompaktnu, dobropromi{ljenu celinu: kostimi Dragice Pav-lovi}, ina~e veristi~ki, diskretno prate i„stanje du{e“ svakog lika, dok sceno-grafija Juraja Fabrija sugestivno praviatmosferu, a funkcionalno i jednostavnore{ava posebne zahteve dramaturgije,tako da dramski tok ostaje ~ist, jasan iuvek na punoj sceni.

Janu{ Glovacki ro|en je 1938. godineu Poznanu, a od 1982. ìvi u Njujorku.Kao mladom piscu, popularnost su mu uPoljskoj donele kratke pri~e, a pa`njuameri~kih pozori{nih krugova privukaoje komadom U lovu na buba{vabe (1986).Svetski presti` doìveo je s Antigonom uNjujorku (1992), koju je na srpski tako|eprevela Biserka Raj~i}, a êtvrtu sestrunapisao je 2000. Prevedena je na 20-jezi-ka i svuda se igra s velikim uspehom.Glovacki je dobitnik vi{e nagrada uEvropi i Americi, a Jan Kot svrstava gama|u najve}e moderne dramske pisce.

Radoslav Milenkovi} ro|en je 1958.godine u Novom Sadu, gde je diplomiraoglumu u klasi Branka Ple{e. Reìju jediplomirao na FDU u Beogradu u klasiDejana Mija~a. ^lan je Jugoslovenskogdramskog pozori{ta, reìrao je u Rijeci,Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu, Som-boru, Subotici, [apcu, Kragujevcu, Ni{u iZrenjaninu. Od 1997. je i gostuju}i re-ditelj u pozori{tu u Kapo{varu u Ma-|arskoj, gde uskoro na scenupostavlja mjuzikl Kandid.

Sterijino pozorje ima novog direkto-ra, Mirjanu Markovinovi}, pret-hodno direktora Kulturnog centra

Novog Sada, a jo{ ranije direktorkuDrame i pomo}nika upravnika Srpskognarodnog pozori{ta, te upravnika NPSombor. Nakon {to su osniva~ka pravanad Sterijinim pozorjem s Republikepre{la na Grad Novi Sad, postignut jedogovor da Pozorje dobije novi statut inovu sistematizaciju radnih mesta. Ponjoj su poslovi u ovoj instituciji podeljeniu ~etiri segmenta: festivalski s Aleksan-drom Kolari}, dokumentaciono-istra-ìva~ki sa Svetkom Borv~aninom, izda-va~ki s Vesnom Grgin~evi}, te me|unaro-dni s Katarinom ]iri} Petrovi}.

„Ni{ta nije novo da bi bilo novo, ve}zato {to su nastale kvalitativne promene.To je rekao neko pametan pre mene, a jaga samo sledim”, kaè Mirjana Markovi-novi}.

„Po{to nam je cilj da pro{irimo vi-dike i dalje od 45 postoje}ih pozori{ta u

Srbiji i Crnoj Gori, za sve ove poslove bi}enam potrebna jo{ dva asistenta koji biradili u Me|unarodnom i Festivalskomcentru. Umesto operativnog direktorauveli smo umetni~kog, i to je Ivan Me-denica. Kupili smo nove kompjutere, adogovorili smo se i da nam se program-ska delatnost ne sme svesti na festival.înimo sve da Pozorje ne bi i dalje tapka-lo u mestu. Ubudu}e se ne sme doga|atida broj ~asopisa „Scena“, posve}en Steri-jinom pozorju, bude promovisan neko-liko meseci kasnije, na festivalu Vr{a~kajesen. Dogovoreno je i da ovaj ~asopis,vrlo vaàn u na{em pozori{nom i kul-turnom ìvotu, nakon redizajniranja,izlazi redovno. Zato smo obnovili redak-ciju, jer dva dosada{nja ~lana redakcije,zbog drugih obaveza, ne}e mo}i da radeposlove predvi|ene ~lanstvom u redakci-ji. Umesto njih tu su Miki Radonji} iBo{ko Milin. „Scena” mora konceptualnoi kontekstualno da se menja i zato }e jojbiti potrebno vi{e saradnika.

[to se ti~e na{eg Dokumentacionogcentra, upravo zbog njega bila sam ne-davno na skopskom Institutu za teatro-logiju. Tamo su od UNESK-a kupili pro-gram za bazu podataka na osnovu ~egasam predloìla bazu za Pozorje, a to pod-razumeva dobar tim jer se radi o velikomposlu. Po odre|enoj shemi treba uneti sve{to se de{avalo od 1956.

Na planu izdava~ke delatnosti ne-}emo da budemo svedeni samo na go-di{njak, ve} }emo izdavati i teatrolo{kesveske. U Segedinu sam sa selektoromPozorja, Ivanom Medenicom, videla do-bru predstavu Andra{a Urbana, potekstu Ota Tolnaija Krivina.

Medenica uveliko privodi kraju svojeselektorske poslove i do 15. aprila }e de-finisati svoj ovogodi{nji izbor. Ono {to jepro{le godine pratilo Me|unarodni sim-pozijum pozori{nih kriti~ara i teatrologa,ove dobija vi{ezna~ni naslov Krugovi.Bi}e novosti i u okviru Pozorja mladihna kojem }e nastupiti i neke druge aka-demije, jer, ako nam je i Banja Luka, kaoi Sarajevo, zvani~no strana dràva, za{tose i mlade Sarajlije ne bi pridruìlesusretu mladih umetnika u Novom Sadu.

Razgovori posle predstava, takoz-vani okrugli stolovi, definitivno morajuda dobiju drugu formu jer ono {to smoimali priliku da slu{amo pro{le godinenije bilo na nivou koji zasluùju ozbiljnepredstave i ljudi koji su ih radili. Veru-jem i da }emo u okviru Festivala na}imesta za radionice, ma kako ljudi iz eta-bliranih pozori{ta koja dolaze na Pozorjezaziru prema work in progress principu.

Na to se moramo navikavati. Ne smemo

se svesti na samozadovoljne ljude, mo-

ramo napraviti ìv festival. Moramo

su~eliti mi{ljenja, a ne oìvljavati besmi-

slene stare, pri tom privatne

sukobe. @IV FESTIVAL NE PRAVESAMOZADOVOLJNI LJUDI


MMiirrjjaannaa MMaarrkkoovviinnoovvii}}, direktor Sterijinog

pozorja

MMiirrjjaannaa MMaarrkkoovviinnoovvii}} ((FFoottoo:: BBrraannkkoo LLuu~~ii}}))

UU gglluummaa~~kkoojj iiggrrii nneemmaa ssllaabbee kkaarriikkee:: ^̂eettvvrrttaa sseessttrraa

Kada èli da se verno predstave liki delo umetnika, neminovno sepolazi od pitanja iz kojeg socijal-

no-kulturnog miljea ovaj poti~e. Moj porodi~ni back ground je razno-

lik. Moje odrastanje odvijalo se podkrajnje eklekti~nim uticajima. Tu imasvega i sva~ega, od beogra|an{tine doseoskih korena, od ìvota na periferiji doìvota u centru i inostranstvu, ima malo-gra|an{tine, boemije. Mislim da je to mojfundus koji eksploati{em.

Da li je na osnovu tvog back gro-und-a moglo da se nasluti da }e{ seopredeliti za pozori{te?

Otac mi je studirao ekonomiju, ali jeradio razne stvari koje se dodiruju spozori{tem, scenom, od reìranja modnihrevija, do reìranja TV reklama. Mojamajka je prvo bila manekenka, zatimtonac na Radio Beogradu, pa zavr{ilakao tonac na filmu u Kanadi, kao jedinaèna laureat kanadskog Oskara. Ona meje ~esto vodila na Radio.

Tvoji prvi susreti s pozori{tem?Roditelji su me vodili u de~je pozo-

ri{te, ali su mi se}anja na to bleda. Va`-nije iskustvo je da me je tata jednomprilikom odveo na probu baletske pred-stave u Narodno pozori{te, mislim naKrcka Ora{~i}a. Po njegovim re~ima(imala sam 4-5 godina) ostala sam dasedim sama u praznom parteru tokomprobe, prate}i sva zbivanja na sceni, dokme je on ~ekao u bifeu. Gledanje te probeje ostavilo snaàn pe~at. To su prvikontakti s pozori{tem. Slede}a i presudnafaza upoznavanja s pozori{tem nastupilaje u periodu gimnazije. Potrefilo se da sezgrada moje gimnazije nalazi blizu„Dadova” i da smo drugarica i ja s ~a-sova tamo beàle u kafi}. Kad smo pri-metile da se tu ne{to doga|a, da ljudiprave pozori{ne predstave, zamolile smoih da nas puste na probu. To mi je pre-sudno iskustvo. Se}am se, Kokan je radioHarmsove Slu~ajeve, mora biti da je upitanju bila mo`da prva generalna pro-ba. Stvari jo{ uvek nisu bile gotove, jo{nije bilo kostima, ali je bio progon. Tadasam shvatila {ta je uloga reditelja; dotada nisam znala {ta reditelj u pozori{turadi. Se}am se da je Kokan davao indi-kacije, bio je duhovit, svi smo se smejali.Zatim smo drugarica i ja nastavile dadolazimo na generalne probe i na krajuvidele i premijeru, tada sam prvi put vi-dela kako se ra|a predstava.

Anja je bilapresudna

I {ta te je definitivno opredelilo da isama bude{ pozori{ni reditelj?

Zarazila sam se pozori{tem, nastavi-la sam da odlazim u „Dadov” na probe, i,onda oti{la na probu Anje Su{e. Tad samprvi put videla ènu reditelja, lepu, kojazna {ta ho}e; davala je indikacije i bilavrlo o{tra. I to je bilo to. Od malih nogusam crtala, i sve do prvog ili drugog

razreda gimnazije, verovala da }u upi-sati FLU ili FPUD. Ali onda je po~ela dame od te ideje odbija ~injenica da je tousamljeni~ki posao. Kad sam otkrila po-zori{te, videla sam da je to savr{en spojlikovne umetnosti i rada s ljudima. To jebila idealna kombinacija.

Kako bi definisala ulogu reditelja?To je kao kad roditelj pri~a pri~u.

Kad roditelj pri~a detetu poznatu pri~uuvek unosi u to pri~anje li~ni doìvljaj.Odabirom sredstava, re~i, izraza, inten-ziteta glasa, stavljanjem akcenata naodre|ena mesta, upotrebom ponekad ifizi~kog postupka u odre|enom trenutkupri~e, on sugeri{e neku emociju onomeko ga slu{a. Tako|e, bira i narativni po-stupak, opredeljuje se za parodi~an prist-up pri~i, ili se trudi da je u~ini ozbiljnomi napetom, èli da dete ose}a simpatije iliantipatije. Sli~no ~ini i reditelj.

Reditelj ili roditelj

îni se da govori{ o odnosu rediteljaprema tekstu. No, da li se to „roditelj kojipri~a pri~u detetu” moè odnositi i naodnos reditelja prema publici koju vaspi-tava?

Bi}e da je tako. Roditelj se uvek trudida pri~a proizvede odre|eni doìvljaj koddeteta.

A da li je ljubav koju roditelj ose}aprema detetu bliska onome {to ose}a{prema publici? Moè{ li da voli{ svojupubliku na taj na~in?

Kod mene to je kompleksniji odnos.Postoji dimenzija tog odnosa „roditelj-dete”, ali ~esto imam i odnos deteta upubertetu prema roditelju koji ne slu{a.Pa se trudim, èlim, ose}am potrebu danekad tog roditelja izbacim iz takta, trg-nem, {okiram, da bih privukla njegovupa`nju.

Mada je tvoj rad (Shopping andfucking Rejvenhila u Teatru „BojanStupica” i Kazimir i Karolina FonHorvata u Narodnom pozori{tu Sombor)do sad pro{ao zapaèno, interesuje meose}a{ li se dobro kao reditelj?

Ne ùlja me reìja

Za sada, da. Ne ose}am se kao zlasestra u Pepeljuginoj cipeli, ne ose}am dame ta cipela ùlja, a da po svaku cenuho}u da je nosim. Ose}am se kao da je tomoj broj. Nekad imam razgaèniji ose-}aj, povremeno je to nova, kruta cipela.

Predrag Ejdus je u intervjuu citiraostaru kinesku poslovicu: „Ako se umladosti opredeli{ za posao koji voli{,~itavog ìvota u stvari ne radi{ ni{ta”.Da li se to odnosi na tebe?

Da, jer mogu da crknem od posla, ada se ose}am dobro.

Jesi li do sada imala problem dauspostavi{ autoritativnost u odnosu nasaradnike, naro~ito glumce?

Naravno! Svako ima taj problem.Ima{ li primer?U svakom procesu rada na predstavi

nai|u trenuci kad se glumci ose}ajunesigurno, i tada ta „velika deca” traèreditelja-roditelja. Trebalo mi je vremenada nau~im da prepoznajem te trenutke, iprona|em svoj na~in da im budemnazovi roditelj, jer nisam tip koji ({to

mnogi reditelji rade, i glumci su togasvesni, ~ak im nekad to prija, priznali iline), sistemom ulivanja straha zadobijakontrolu ili poverenje. Mislim da tre-skanje ruke o sto, prinuda, inhibirakreativnost i jednih i drugih.

înjenica je da su se na{i glumcinavikli na taj sistem.

înjenica je da na{i glumci (madanije to samo kod nas slu~aj), imaju u sebine{to od autoritarnog karaktera koji traìfa{istu za vo|u, da bi se ose}ali sigurno.Ne verujem u takav pristup.

Fer plej, pre svega

U koji pristup veruje{? U fer plej odnos. Tako postavljam

stvari. Jednostavno, „odrasli s odraslim”.Uspeva li?Da. U situacijama konflikta s poje-

dinim glumcima ponovo sam dobila teosobe jer sam im stavila do znanja da suizdali kodeks fer pleja i bili sebi~ni.Imam korektan, zdrav, ljudski odnos sasaradnicima.

Ne optere}uje te fama o reditelju kaovelikom geniju kojem se treba klanjati?

Ne. Umem da progutam li~nu sujetu.Mo`da i previ{e ponekad. To ne zna~i da}u pristati na umetni~ki kompromis.Ipak je predstava na prvom mestu.

Postoji li razlika izme|u mu{karacai èna reditelja u pristupu delu, vo|enjuproba, senzibilitetu koji se ose}a ukrajnjem rezultatu rada?

Principielno, mislim da postoji, ali upraksi se re|e da primetiti.

Misli{ li da je to {teta? Treba li ono{to je principielno u~initi realnim?

Ne bih volela da mu{ke predstavebudu previ{e mu{ke, a ènske ènske.Mislim da je dobro da ti senzibiliteti buduosve{}eni, ali da to ne postane optere-}enje. Bojim se da bi u protivnom moglida po~nu da se ra|aju kli{ei.

To me zanima, jer se pitam moè lièna u reìji da ostane èna, a ne danavla~i masku malog mu{karca?

Bilo bi dobro i po mene povoljno daima vi{e mo`da ènskih principa komu-nikacije, ako tako ne{to uop{te postoji, amislim da postoji, na relaciji reditelj -glumac, da se glumci vremenom navik-nu i na to.

O ~emu pozori{te danas treba dapri~a, kad su u pitanju osnovni dru-{tveni problemi na{e civilizacije?

Mislim da su, izme|u ostalog, usam-ljenost i otu|enje velike teme. Dosta togasadràno je u komadu Shopping andfucking. On postavlja pitanje kako usvetu koji je sve brì, u njegovom kapita-listi~kom ustrojstvu, u kojem vlada za-konitost „ôvek je ~oveku vuk”, i ljudskiodnosi se zbog toga svode na merkantil-nu razmenu, kako posti}i, umesto „{o-pinga end fakinga”, kao sve u~estalijegprincipa komunikacije, ljubav i bezu-slovno davanje.

Da li si prona{la odgovor? Teìti ostati ~ovek, na razne na~ine.

Tu dolazimo do jo{ jedne velike teme:kako ostati ~ovek. Mislim da je najve}iproblem dana{njeg sveta to {to se zabo-ravilo {ta je uop{te ~ovek. U komadu kojisad radim lik kaè: „Toliko dugo radimosve pogre{no, da posle nekog vremena topo~inje da deluje normalno, kao da ba{tako treba da bude.” Mislim da je to jednaod mogu}ih dijagnoza dana{njeg sveta.

Stvari treba nazvatipravim imenom

Kako ti vidi{ ulogu dana{njegpozori{ta u izle~enju modernog dru{tva?

Da stvari nazove pravim imenom,locira problem, iznova u~ini o~iglednimzlo na koje smo se navikli. Sara Kejn jeizjavila da pozori{te ne treba da {alje po-ruke, nego da uo~ava veze izme|u stvari.Ilustruje to primerom svog komadaRazneseni, i kaè da se, kad je po~ela dapi{e komad, zapitala koja je veza izme|usilovanja u hotelu u Lidsu i rata u Bosni.

12

Intervju

LUDUS 112

PREDSTAVA JE NA PRVOM MESTU

Ana Ðorëv i¯

Mislim da mogu da garantujem da }u

reìrati predstavu koja ne}e pro}i

nezapaèno, u dobrom ili lo{em smislu,

nisam zihera{, kaè rediteljka Iva Milo{evi}

OOggoolljjeennee eemmoocciijjee uu ppoozzoorrii{{ttuu oossttaavvlljjaajjuu jjee rraavvnnoodduu{{nnoomm:: IIvvaa MMiilloo{{eevvii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

LUDUS 112

I onda je shvatila: pa, da! Ovo prvo jeseme, a ovo drugo drvo. To je uloga da-na{njeg pozori{ta, da uo~i proces iz kojegseme zla po~inje da klija da bi izraslo udrvo.

Da li su veze pozori{ta i savremenedru{tvene stvarnosti dovoljno bliske?Pitam to se}aju}i se Artoove velike mu-ke vezane za ose}anje nepremostiveudaljenosti kulture Zapada od stvarnogìvota.

Kad je u pitanju in your face dra-maturgija, mislim da je ona bliska Artoo-vom pojmu pozori{ta surovosti. To jene{to {to je u ovom trenutku mo`da naj-bliè Artoovoj viziji. Neku vrstu katarzeo kojoj Arto govori to pozori{te moè dapruì. Da nas i{amara, protrese. Na-ravno, to ne}e trajati dugo, senzibilitetsveta }e se promeniti, neki novi in yourface }e morati da se rodi.

Da li pozori{te dana{njice treba i danas ute{i? Utehu ne smatram sentimen-talnim gla|enjem po glavi, ve} rasvetlja-vanjem smisla na{e patnje.

Treba da rasvetli proces kojim sestiè do zla. Ali da u tome postoji, ukontra-teì, rasvetljeno i dobro, kao vrli-na.

Kako doìvljava{ poziciju i problemedana{njeg ~oveka na ovim prostorima?

Sada se nalazimo u stanju op{teunutra{nje zamorenosti i nesna|enosti.Kapitalizam je po~eo da nam se de{ava({to je prirodno i normalno i dobro je daje tako), a s druge strane mi je otu`no nakoji na~in se mi tome u~imo, kako ljudiotkrivaju sedativne mogu}nosti televizijei {opinga i uranjanje do samozaborava ukulturu banalnosti. Doìvljavam nasmalo kao decu koja su dovedena u radnjupunu igra~aka pa izbezumljena gledajuoko sebe ~ega sve ima, i tu`na su {to nemogu da imaju sve to sad i odmah; toose}anje uskra}enosti u njima ~ak moèda izazove odbojnost prema svemu {tovide. Gledala sam skoro kratki dokumen-tarni film Spajka Dòunza o grupi ame-ri~kih tinejdèra, u malom mestu, kojifuraju imid` kauboja, obla~e se tako,posle {kole ve`baju rodeo i nose krst nakaubojskim {e{irama. Dirljiva je potrebatinejdèra da se otrgnu {ablonima MTVkulture i zadrè ne{to autenti~no, ali jeistovremeno uznemiravaju}e koliko jemodel koji su odabrali anahron, kolikoèle da li~e na svoje roditelje, budu konz-ervativniji od njih. To me je podsetilo nanas. Nismo u potpunosti na{li sebe u za-padnom modelu, a ovaj balkanski shva-tamo malo nakaradno, preterujemo unjemu.

Fali nam empatija

[ta to na{eg ~oveka tera da ~inipogre{ne procene, u neslobodu, samo-ograni~avanje?

Eden fon Horvat, moj omiljeni pisac,se u svojim delima bavio kategorijamaljudske slabosti i odre|enih dru{tvenihokolnosti, i pitanjem kako se te dve kate-gorije me|usobno odnose. Nekad je voleoda tu kategoriju ljudska slabost prei-menuje u ljudska glupost. Eto, prosto mi-slim da je ljudska slabost, u spoju s fak-torima trenutne dru{tvene stvarnostiproizvela kod nas sve ove problemati~nepojave, zadrti patrijarhalni nacionali-zam, {ovinizam.

Na koji na~in predstave koje si radi-la i koje }e{ raditi, korespondiraju sna{om dru{tvenom stvarno{}u?

Kazimir i Karolina govori o sroza-vanju ~oveka u kriznom vremenu mate-rijalne i duhovne opusto{enosti. U ko-madu se radi o Nema~koj 30-ih godinapro{log veka, neposredno pred dolazakHitlera na vlast, i ukazuje na to za{to jeHitler bio mogu}. Sluè}i se Horvatovim

komadom, ja sam pri~ala o nama, o Srbi-ji 90-ih, rezimiraju}i taj period zastra-{uju}eg, opasnog srozavanja individue.Posebno mi je bila zna~ajna poslednjareplika u komadu, koja glasi: „Sve }e bitibolje”, i ima nesumnjivo ironi~an ton. Unjoj sam prepoznala na{e dru{tvo u ovom~asu, koje, nalaze}i se u ranije pomenu-tom stanju unutra{nje zamorenosti, kopapagaj sebi ponavlja „sve }e biti bolje”,ne veruju}i u to sasvim. Reìrala samHorvatov komad kao pri~u o tome kakose stiè do tog opasnog ose}anja kolek-tivne apatije, ostavljaju}i tri ta~ke izare~enice „sve }e biti bolje”, s namerom dasugeri{em pitanje kakvo zlo moè daproiza|e iz takvog ose}anja.

[ta moè da nas izle~i od kolektivnedepresije?

Ose}am da nam fali vi{e empatije zatu|e patnje i tu|i bol. Komad koji sadradim doti~e tu problematiku. U pitanjuje tekst s kraja 90-ih, Razvaljivanjeameri~kog filmskog i pozori{nog redite-lja, scenariste i dramskog pisca NilaLabjuta. Bavi se problemom sve ve}eokrutnosti i alarmantnim opadanjemempatije kod ljudi koje ubrajamo u nor-malne.

A {ta je s predstavom Shopping andfucking? Gledaju}i je, kakvu korist,emotivnu i saznajnu, ~ovek s ovih pros-tora moè da ima?

Verujem da je svako od nas nekadaimao ose}aj da u dana{njem svetu trenu-tak ne~ije iskrenosti moè delovatiopscenije no pornografija, tj. da ne~ijeogoljavanje emocija, pokazivanje sop-stvenih slabosti u nama moè da proi-zvede ve}u nelagodu nego seks. To jeparadoks vezan za malopre|a{nju pri~uo dijagnozi na{eg sveta. Time se baviShopping, i to je svaki ~ovek ovde, kao ina Zapadu, osetio. Mi se ovde zavarava-mo da smo skloni da nemamo problem siskreno{}u i pokazivanjem emocija. Tonije tako. To je jo{ jedna od laì u kojojìvimo.

Kukavi~lukna{eg pozori{ta

Javnost sklona da etiketira smatra terediteljem „rezervisanim” za inscenaci-je komada koji pripadaju in your facedramaturgiji. Voli{ li klasiku?

Volim in your face drame, ali i kla-si~ne komade. Problem je u tome {to suklasi~ni komadi uglavnom pisani za ve-liki broj glumaca. Razlog zbog kojeg seuglavnom opredeljujem za in your face jetaj {to su to komadi s malim brojem lica.

Produkcioni uslovi u na{em teatru umnogome odre|uju izbor komada kojih}e se mladi reditelj poduhvatiti.

U Beogradu je mladom rediteljute{ko da do|e u poziciju da radi ansamblpredstavu. Tu jo{ uvek upravnici nemajudovoljno poverenja, a ni glumci.

Jesi li poku{avala da nudi{?Iskreno, nisam, osim u slu~aju Ka-

zimira i Karoline, koju sam ponudilaSr|anu Aleksi}u i nai{la na razumeva-nje, za {ta je zaslu`na njegova hrabrost.U vaganju izme|u èlja i mogu}nosti,prednost dajem realnim mogu}nostima.

Kakva su tvoja iskustva sa uprav-nicima. Imaju li oni sluha za mladereditelje?

Generalno, ne. Stra{ne su kukavice.Ne}e da rizikuju. Mlad reditelj je uvekrizik, ali se on nekada i isplati. Glupo jeuzeti mladog ~oveka i traìti od njega danastupi sa stara~kim zihera{tvom. Kadbi pozori{na klima danas bila takva dapozori{na publika hrli ({to uop{te nezna~i da ona ne bi hrlila, kada bi joj sepruìo sadràj, mislim da u tom smislupotcenjujemo publiku) da gleda te bezo-

brazne, riskantne predstave iza{le iz ru-ke mladog reditelja, verovatno bi uprav-nici vi{e davali {anse mladima. Ali nekotreba da po~ne da kreira taj brend. Po-trebno je i da umetni~ki direktori iliupravnici umeju da vode rediteljski senz-ibilitet mladog ~oveka, usmeravaju ga,pomognu mu da se ostvari. To je ume{-nost neophodna za onoga ko kreira re-pertoar.

Oni kao da za to nemaju vremena.Nemaju interesovanja, a poneki ni

dovoljno znanja. Oslu{kuju}i mi{ljenja publike stekla

sam utisak da neki smatraju da su tvojepredstave hladne?

Da. To je zanimljivo. Ne volim sa-svim ogoljene emocije u pozori{tu jer mekao publiku ostavljaju ravnodu{nom.Vi{e se trudim da na sceni uspostavimsliku nemogu}nosti ispoljavanja emocijedo kraja. Volim da ta~no uo~im principepo kojima u ìvotu funkcioni{e emotivnarazmena izme|u dva ~oveka i da te prin-cipe prenesem i na scenu.

[ta smatra{ kvalitetom koji te izdva-ja od ostalih mladih reditelja?

Mislim da mogu da garantujem da}u reìrati predstavu koja ne}e pro}inezapaèno, u dobrom ili lo{em smislu.Nisam zihera{.

Kada bi imala potpunu slobodu da unekom pozori{tu uradi{ sve {to ho}e{ ina na~in na koji ho}e{, zna{ li {ta biradila?

Volela bih ponovo da radim Horvataili [ekspira. A {to se ti~e mesta, zanimame nova scena JDP-a, koja je jo{ u nasta-janju, tzv. Tre}i sprat, jer je namerauprave da tu scenu u~ini prostoromekstremnijeg pozori{nog istraìvanja.Sada me to privla~i vi{e od bilo kojevelike scene.

[ta smatra{ najve}im izazovom kadje profesija reditelja u pitanju?

Ovaj posao je teàk jer moè ononajgore da izvu~e iz ~oveka. U igri jevelika sujeta, i stvarno se treba potruditii ostati ~ovek, a trajati u karijeri. Mislimda je to najteì i osnovni zadatak. To jene{to {to sam sebi zadala kao cilj, dabudem ~ovek, a da sebavim ovim poslom.

13

Intervju / Festivali

BOGATI FESTIVALKseni ja Jovanov i¯

Izve{taj sa 38. Festivala monodrame i

pantomime

38. Festival monodrame i pantomimedoneo je izuzetno bogatu i raznovrsnuètvu. Uo~eno je da monodrama kaodramski rod preuzima elemente panto-mime, ali i da pantomima preuzima re~kao elemenat monodrame. Ovo prelivanjei proìmanje ànrova oboga}uje scenskiizraz i pruà umetniku ve}e mogu}nostida plodno iskoristi sva svoja ume}a iafinitete.

Monodrama odavno nije samo re~. Unajuspe{nijim predstavama ovog Festi-vala pokazalo se da dekor, kostim, ma-ska, svetlosni efekti, muzika-nisu neop-hodni.

Me|u prvim u~esnicima ovaj utisakpotvrdio je glumac iz Slovenije Gregorû{in. On je sam odabrao tekstove zasvoju monodramu Hagada, koju je izveona skoro praznoj pozornici i najve}imdelom na srpsko-hrvatskom jeziku, uz{armantno izvinjenje za gre{ke u padeùili lo{ akcenat. Parafraziraju}i citate izBiblije zapaànjima iz svakodnevnogìvota sa finom ironijom i humorom,scenskom energijom ostvario je gledljivu,duhovitu predstavu koju je publika boga-to nagradila aplauzom. Na kraju jednanovina: za »bis« pojavio se na sceni kao|avo sa crvenim rog~i}ima na glavi, idodao jo{ nekoliko bisera svojoj pri~i oBogu i oko Boga.

Za „strpljivu publiku“ kako je rekao,svoj dodatak na „bis“ izveo je i drugiu~esnik Vili Matula iz Zagreba. Njemu jepripala Zlatna kolajna Maja Dimitrijevi}za monodramu Minhauzen. A mogla muje, mo`da, pripasti i nagrada za pan-tomimu, jer su ga plasti~nost, bogatstvo ilako}a kretnji, izraàjna elasti~nost telapribliìli re~itoj pantomimi. Prosto smo„videli“ topovsko |ule na kojem Min-hauzen leti, „videli“ njegove intimneprijateljice kraljice i carice, njegove ljuteprotivnike Tur~ina i austrougarskogoficira. Rasko{ njegovih tonova, od naj-vi{ih do najniìh, krici, imitacije, persi-flaè, {apat svih vrsta, sve vrste smeha,pauze, smena ritmova-sve je to bilo dobroorkestrirana muzika. Njegova neiscrpnaenergija i koncentracija prelivale su se upubliku kao uàrena lava i prikovale supa`nju publike sve vreme trajanja.

I û{in i Matula bili su odeveni usvoju dnevnu garderobu: crne pantalonei crna ko{ulja.

Isto tako odeven pojavio se na pra-znoj pozornici i slede}i glumac Dòrd`Dilon iz Londona sa svojom Pri~omjednog glumca. To je monolog o ambiciji,borbi za stipendije, za prijem u glu-ma~ku {kolu, za anga`man, za uloge;pri~a o lutanju kroz razna provincijskapozori{ta, o poniènjima, o ~ekanju ialkoholu, o bezna|u i najzad o skoku pod{ine metroa. Bila je to prava engleska{kola glume. Pre svega prvorazrednadikcija, precizno osmi{ljen i koreogra-fisan gest i pokret, dinami~an mizansceni opet muzika od krikova, }utanja, pauza,{apata. U ne{to predugoj monodrami bezprevoda, imali smo priliku da razmi-{ljamo i o na{em stilu glume. I smelo }ure}i: mi smo zaboravili govor tela. Zabo-ravili smo kako i {ta se sve moè izrazitiglasom. Nekako smo sku~eni i skromni uizrazu, kao siro~i}i u bogatoj ku}i. Mismo zaboravili da se sluìmo svim sred-

stvima izraàvanja i da angaòvano iprecizno kazujemo svoje misli. Kao dasmo lenji. Lenjo nam je telo, lenja artiku-lacija. Mo`da zato {to nam je lenja ipedagogija?

Predstave Uho, grlo, no` u izvo|enjuJelisavete Sabli} i Klitemestra u izvo-|enju Sonje Karandùloske ostvarene suna klasi~an na~in uz dekor, kostim,rekvizitu, svetlosne efekte, muziku. Mi-slim da treba izdvojiti {iroki gluma~kidijapazon Jelisavete Sabli}, naro~ito sobzirom na izvanredan zavr{ni monologène kojoj su Srbi zapalili ku}u i ubilioca i brata. Uz sve rezerve koje se mogupostaviti tekstu, Jelisaveta je odbranilasvoj visoki gluma~ki rejting.

Senegalac koji ìvi u [vedskoj, La-min Dieng, kazivao je svoj tekst- verova-tno zanimljiv, ali sa ne~itljivim titlovima- Sve {to ste èleli da znate o Bogu aniste smeli da pitate. Da, kazivao je, jer toje bila beseda na zadatu temu. Lepogizgleda, sonornog glasa, elegantan, nego-vanom dikcijom, pri~ao je svoju pri~u na{vedskom jeziku i izazvao àljenje {to jenismo mogli pratiti sa razumevanjem.

Tre}eg dana Festivala imali smopriliku da uìvamo u predstavi Izvol’tesli~icu kompletnog autora Gorice Po-povi}, uz klavirsku pratnju AleksandraGrugi}a. Bilo je to sjajno izvo|enje starih{lagera i romansi u duhovitoj, lepr{avojpri~i o Beogradu 30-ih godina XX veka.

U monodrami Kontra as upoznalismo kao autora teksta i izvo|a~a sim-pati~nog glumca iz Bugarske, Ra{kaMladenova. Njegovi „partneri“ su klavir ikontrabas. Sviraju}i dobro klavir Mla-denov se u stvari „sva|a“ s kontrabasomkoji je bio inspiracija Patriku Ziskinduda napi{e poznatu i ~esto igranu mo-nodramu Kontrabas. Mladenov, naime,smatra da je to skroman instrument kojine moè da zaseni klavir.

Izbor pantomima je naravno bioskromniji. Zlatnu kolajnu ìrija i publikeponeo je Andreas Eihertsen iz Norve{ke,koji se nedvosmisleno izdvojio iz konku-rencije. Svestrana muzikalnost, vedrina,ma{tovitost, ose}anje za meru, bili susre}ni spoj pantomime, re~i i muzike-stojiu obrazloènju ìrija.

U prate}em programu izvedene su 3monodrame u restoranu „Skala“ u izvo-|enju mladih glumaca. Pretstavljene su i3 zanimljive knjige od kojih su dve pr-venci glumaca-autora. Petao moga dvo-ri{ta Sanje Kneèvi} i Svedok glumeTome Kuruzovi}a. I jedna i druga knjigasu svedoci bogatog unutra{njeg svetaautora, dokaz da je glumac tajnovita inepredvidljiva li~nost. Tre}a knjiga jedelo Radomira Putnika, iskusnog teat-rologa, Antologija savremene monodra-me. U oskudici dobrih {tampanih teksto-va, ovo je pravi i puni izdava~ki podu-hvat.

Umetni~ki direktor Festivala, IvanBekjarev, je izborom postavio visokekriterijume za budu}e festivale. Lakomoèmo zaklju~iti da je ovaj Festival biobogat na razne na~ine i da je monodramaizborila visoko mesto na lestvicispecifi~nih dramskihformi.

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne

novine.

„Ludus“

uzvra}a s

blagodarnoš}u.

Kada izgovorite ime – Milena (pre-zime ne morate pominjati) sviznaju da je re~ o našoj velikoj

glumici, primadoni jugoslovenskog-sr-pskog filma i pozorišta. Svojim dugogo-dišnjim radom i sjajnim ulogama, Mile-na se izborila da je dovoljno re}i samoime, kao kad se kaè Milivoje, Zoran,Bata... ili u knjièvnosti Ivo, Meša, Miloš,Laza...

A kad ipak kaàte Milena Dravi},onda se pogase svetla u bioskopskoj sali(ili pozorišnoj dvorani) i vi vidite likplave, nasmejane devojke (danas dame),vidite lice koje zra~i dobrotom, naiv-noš}u; devojku (ili ènu) iz susedstva, izkancelarije, iz voza na putu za more, naputu „za plavo” kao što su Milenine o~i.

Nemogu}e je bilo (bar ja ne pamtim)da Milena odigra neku zlu, tamnu, lošuili opaku ènu; nemogu}e, jer ona priva-tno od tih osobina nema apsolutno ništa.A da se mu~i, da igra tako nešto, nijepotrebno, imao je ko.

Sa svojim ulogama (teško ih jenabrojati), Milena je preìvela nekolikodràva, dvadesetak vlada i predsednika,igraju}i ~esto ulogu obi~nog gra|aninana ulicama; gra|anina èljnog pravde,

reda, mira i nekog boljeg, lepšeg ìvota.Ta „uloga” je koštala izuzetno puno, adonela joj je izuzetno malo.” (Duško Ko-va~evi}, prilikom uru~enja nagrade„@anka Stoki}”.)

Rekli ste u zahvalnici, da nagradu„@anka Stoki}” shvatate kao misiju,pretpostavljam da je ta misija pre svegau korist komi~arki koje tek dolaze?

Ja sam decidirano u zahvalnici reklada nagradu „@anka Stoki}” doìvljavamkao misiju koja podrazumeva rehabi-litaciju jedne velike glumice ~ija je umet-ni~ka karijera nasilni~ki prekinuta. Izliterature, kao i od još uvek ìvih svedokanjenog stvaralaštva, znam to da je onabila glumica velikog dijapazona; igralaje sa podjednakim uspehom i dramu ikomediju.

Niko jojne prethodii niko ne nasle|uje

@anka je, po onome što ~itamo islušamo, bila „narodska” glumica i nijeimala Vaš plavi pogled i komi~arskirafinman – šta Vi, sa ove daljine, u njojnalazite posebno?

Samo mogu da ponovim re~i gospo|eNevenke Urbanove, velike glumice, sve-doka @ankinog stvaralaštva i vremena ukojem je @anka re|ala kreaciju zakreacijom. Gospo|a Nevenka je rekla:„Niko joj ne prethodi i niko je ne na-sle|uje”. Tako da je bilo kakvo pore|enjeizlišno.

Rano ste postali „zaštitno” lice kojebi svako pozorište volelo da ima, Vi ste,me|utim, ostali izvan svih pozorišnihinstitucija, niste nikada prihvatili stalnuplatu? Zašto?

Ta~no je da nisam imala stalnu pla-tu, ali sam imala stalnu umetni~ku

slobodu. Bila sam samoj sebi upravnik. Itako sam nesmetano mogla da upravljamsvojom filmskom, pozorišnom i televiz-ijskom karijerom.

Sloboda koju ste sa~uvali, kako saminajbolje znate, nije uvek prijatna, donosii egzistencijalnu neizvesnost? Kako steìveli u godinama posle raspada jugo-slovenskog Holivuda, odnosno YU kine-matografije? Kad više nije bilo Pule, a niDubrova~kih ljetnjih igara?

Posle raspada Jugoslavije, raspala sei YU kinematografija koja je do tog tre-nutka bila u samom vrhu evropske kine-matografije. Postali smo svi preko no}igubitnici. @ivela sam, kao i ve}ina mojihkolega, loše.

Duško Kova~evi} re~e da ste pre-ìveli nekoliko dràva, dvadesetak vladai predsednika... pa i zemlja nam je ~asvelika, ~as mala, ali to ne uti~e na pro-stor Vašeg stvaranja?

Pokušala sam da ne gubim vremeo~ajavaju}i, ve} rade}i ono što mi se udatim okolnostima ponudilo.

Rekli ste da Vas je pulski rediteljIgor Galo pozvao na saradnju?

Trebalo bi da po~etkom aprila ovegodine zapo~ne snimanje, tj. rimejk ~u-venog filma H-8. Reditelj }e biti moj kole-ga iz Pule, Igor Galo. Na neki na~in ovoje koprodukcija Srbije i Hrvatske, jer jedeo sredstava dalo i naše Ministarstvo zakulturu na prošlogodišnjem konkursu.

Sada ste u Tivtu, radite JelenuSavojsku – zanimljiv lik? Šta je svepotrebno za tu ulogu i gde je ona u odno-su na Vaša prethodna ostvarenja?

Ovo je, posle uspešnih predstavaBokeški d-mol, Innominato i Betula uMalu Valu, ~etvrti projekat Centra zakulturu Tivat. Zbog izuzetno dobresaradnje na Bokeškom d-molu, prihvati-la sam ulogu kraljice Margarete Savoj-ske, svekrve Jelene Savojske od Montene-gra, koju tuma~i Dubravka Vukoti}. Ulo-ga Margarete je nešto sasvim druga~ijeod uloga koje sam do sada odigrala upozorištu. Iako epizoda, to je lepa, karak-terna rola. Još uvek tragam za osobina-ma te ène, ina~e nemarne majke i neob-jektivne svekrve, op~injene politikom iodbranom kraljevine. Kad mi se ve} nijeispunila èlja da igram kraljicu u Ham-letu, evo me u Jeleni Savojskoj.

Svoju Ministarkusam odigralaza sva vremena

Još uvek se traì karta više za Bo-keški d-mol – u ~emu je tajna pri-vla~nosti te predstave?

To je istinski odli~na predstava. Odli-~no napisana, reìrana, igrana. Melodra-ma kojom je i kritika i posebno publikabila oduševljena. I dalje je igramo nakartu više.

Za potrebe te uloge savladali stebokeški, što je donelo dodatne simpatijeVašem liku. Kako izvan komada funk-cionišete sa }erkom, Jelenom \oki}?

Retko se vi|amo. Osim na predstava-ma, ali smo istinski privrène jedna dru-goj.

U Zvezdara teatru igrate u predstaviLari Tompsom, tragedija jedne mladosti;kako je danas u Zvezdari bez legende,Bate Stojkovi}a?

Teško.Pored filmskih, televizijskih i po-

zorišnih anga`mana, angaòvali ste se

prethodnih godina u borbi protiv bivšegreìma. Citira}u opet Duška Kova~evi}a:ta „uloga” Koštala Vas je izuzetno puno,a donela Vam izuzetno malo? Slaète lise i da li danas àlite zbog toga?

Ne àlim. Jer kad bih àlila, sukobi-la bih se sa samom sobom i poništilamoju istinsku potrebu da kao gra|aninu~inim nešto pozitivno.

Na TV ste igrali Ministarku. Da libiste je danas igrali u pozorištu? JagošMarkovi} je upravo priprema u beograd-skom Narodnom pozorištu?

Ja sam moju ministarku odigrala zasva vremena. Zadovoljna sam i sre}našto sam iskoristila tu šansu na pravi na-~in bez obzira na to što je uloga odigranana televiziji. U pozorištu bih je eventual-no igrala da su me odmah posle televi-zijskog emitovanja pozvali. Ovako, novojGospo|i ministarki, u interpretaciji Rad-mile @ivkovi}, èlim puno uspeha, kao imom dragom Jagošu Markovi}u i celojekipi.

Kad pomenusmo Jagoš, s njim steradili ]elavu peva~icu. Kako ste podnelito ~udo od reditelja?

Bili smo inspiracija jedno drugom.Uìvali smo zajedno rade}i na ]elavojpeva~ici. Bila je to divna predstava kojojje ìvot prekra}en u Kruševa~kom pozo-rištu. Volela bih da s Jagošem ponovoradim neku novu lepu predstavu.

Davno ste igrali sa êdom Petro-vi}em u neformalnoj, maloj trupi. Voliteli takve nezavisne pozorišne projekte, ida li je u njima budu}nost pozorišta?

Predstava Sastanak na vrhu sa Se-kom Sabli} i êdom Petrovi}em bila jeodli~no iskustvo, kao i Kir Janja s Ra-detom Markovi}em, a u reìji Dejana Mi-ja~a. Sada je sasvim izvesno da }e setakvi projekti u bliskoj budu}nosti raditimnogo, mnogo više nego do sada.

Ne idete ~esto u pozorište; i ina~e, nepojavljujete se ~esto u javnosti i mediji-ma što je ekskluzivna situacija s obzi-

rom na to da se danas sve vrti u javnosti.Kako odolevate?

Premijere izbegavam. Njihova svrhau ve}ini slu~ajeva je stvar prestià,vi|enja ko je došao i kako se obukao.Tako da predstave gledam kasnije sanormalnom publikom.

Da smo ìvi i zdravi

Da li su Vas zvali u Jugoslovenskodramsko?

Jednom, davno. Još kao klinku, po-zvao me Bojan Stupica. Nisam tada bilaspremna na takav izazov.

Kako ste proveli slavljeni~ki dan?@ao mi je što nisam mogla zbilja da

uìvam posle takvog doga|aja, nepo-novljivog u mojoj karijeri. Morala samna put, tj. na probe Jelene Savojske. Ni-kada nisam dobila toliko cve}a i telegra-ma. @elela sam da se svima zahvalim, anisam na àlost mogla. Razlog sam ve}rekla.

Jeste li primetili kako je kod naskampanjsko interesovanje za zaslu`neumetnike. Stalno radite, niko vas nezove, ne intervjuiše, a onda, u jednomdanu, na vas se sru~i sva slava odjed-nom?

Drago mi je da je dodela nagrade„@anka Stoki}” naišla na takav prijem usvim medijima. Po završetku dodele nasceni Narodnog pozorišta, u foajeu su mesa~ekali mnogi novinari i sve televizijskeekipe iz svih televizijskih ku}a. Primeti-la sam da su se i oni svi prijatno ose}ali ida smo zajedni~ki, na pravi na~in,uprili~ili taj doga|aj. @anka Stoki} seponovo rodila.

Šta biste još voleli da Vam se dogodiu pozorištu ?

Da Duško Kova~evi} napiše nešto zamene, za otvaranje novog, obnovljenogZvezdara Teatra. Vremena ima,samo da smo ìvi i zdravi.

14

„Ludus“ razgovara

LUDUS 112

SAMA SEBI UPRAVNIKsagovorn ik Branka Kr i lov i¯

@elela bih da Duško

Kova~evi} napiše ne-

što za mene, za

otvaranje novog,

obnovljenog Zve-

zdara Teatra. Vre-

mena ima, samo da

smo ìvi i zdravi,

kaè MMiilleennaa DDrraavvii}},

dobitnica nagrade

„@anka Stoki}“

MMiilleennaa DDrraavvii}} nnaa ddooddeellii nnaaggrraaddee „„@@aannkkaa SSttookkii}}““

MMiilleennaa DDrraavvii}}

LUDUS 11215

Anketa

Da li postoji, i kakva je, logikaformiranja repertoara beograd-skih pozorišta?

@eljko Jovanovi}, kriti~ar „Blica“:Na prvi pogled tu velike logike nema, nokad se malo bolje razmisli ona postoji.Istina, prili~no je maglovita. Postoje dvapozorišta s nesumnjivo jasnom reper-toarskom politikom – Bitef teatar, po-zorište modernih tendencija, i Zvezdarateatar, pozorište praizvedbi doma}ih tek-stova, gde Nova scena malo pomera stva-ri ka stranim komadima. Što se ostalihpozorišta ti~e stvar je šarena. Objektivno,nema posebnih strategija.

Nebojša Bradi}, reditelj i upravnikBeogradskog dramskog pozorišta: BDP}e u ovoj sezoni nastojati da preispitavrednosti nacionalnih drama i dramati-zacija nastalih po romanima druge po-lovine XX veka. Ovakva orijentacija mo-è da bude va`na jer je taj period u našojdramaturgiji i knjièvnosti jedan odnajzna~ajnijih. Dramatizacijama roma-na Kiša, Kova~a, Crnjanskog i drugih pi-saca moèmo da napravimo neophodanpogled na njihova dela. Ta tendencijapostoji i u evropskim pozorištima, a va-`na je i za preispitivanje tzv. nacionalnebaštine. Takav ugao daje specifi~nu bojurepertoaru BDP-a i ~initi ga osobenim uodnosu na druga pozorišta. Radi}emo isavremene strane tekstove i praizvedbedoma}ih tekstova, nastoje}i da suštinanaše sezone budu Uska vrata, uzrocinaše sudbine i oko toga }emo okupljatisve autore. Da}emo šansu mladim re-diteljima i glumcima i uz angaòvanjegluma~kih zvezda i posebno atraktivnihtimova nastojati da privu~emo publiku.Kad govorimo o repertoaru valja imati naumu da sva pozorišta danas manje-višeèle da privuku publiku i na taj na~inkomuniciraju s okruènjem. U tome po-nekad nema najboljeg izbora jer se ~estopreklope autori i naslovi kojih neza-sluèno godinama nema na repertoaru, aonda se u istoj sezoni ponove po nekolikoputa što smanjuje interes za njih unarednim godinama. Na nivou koordi-nacije izme|u pozorišta na planu reper-toara, ona postoji koliko i problem jednogansambla. U beogradskim pozorištimami više nemamo tipi~ne ansamble Ate-ljea, Narodnog, JDP-a ili BDP-a. To jesada jedan gluma~ki ansambl koji kruì,uz podršku ljudi iz stalnog anga`mana.Svima nam je va`no da imamo dobrepredstave i kvalitet, a zato postoji neko-liko neophodnih razloga: dobar tekst,autorski timovi i dobri glumci.

Prili~an disbalans

Ivan Medenica, kriti~ar „Vremena“:Pitanje o logici repertoara je prili~no

sloèno, i teško da je tu mogu}e prona}ineku logiku. Ve} duè je opšte mesto darepertorske politike beogradskih pozori-šta nisu odve} konzistentne. Tu imanekoliko izuzetaka. îni mi se da je uprošloj sezoni zanimljiv slu~aj Malogpozorišta „Duško Radovi}“ koje je po-nudilo zanimljiv umetni~ki koncept,baziraju}i se na savremenom doma}em istranom tekstu koji, uslovno, mogu pri-pasti Novoj evropskoj drami, ili imajudodirnih ta~aka s tom vrstom dramskogpisanja koje prati generacijski senzi-bilitet, bave}i se problemima vezanim zamlade generacije u urbanim sredinama...Tu je pruèna i šansa grupi mladihreditelja da se oproba na toj vrsti dram-ske literature. U ostalim pozorištima imasvega i sva~ega. Narodno pozorište meprili~no zbunjuje. Prvo su imali sezonu ukojoj nije bilo klasi~nog teksta, a ondasezonu u kojoj su postavili gotovo svaremek dela svetske klasike – i oba delaGeteovog Fausta i Hamleta i Uobraènogbolesnika, pa Ibzena, Goldonija, itd. Po-stoji prili~ni disbalans u ovdašnjim po-zorištima iz kojeg se ne vidi koji su umet-ni~ki kriterijumi za sastavljanje reper-toara. Mislim da tu ima i istine u pri-~ama da reditelji presudno odlu~uju otome šta }e raditi u nekom pozorištu, pase repertoari prave po tom kriterijumu.Pozove se zna~ajan reditelj i on bira onošto }e raditi. Ne znam do koje mere upra-ve pozorišta i dramaturški timovi, kojitreba obavezno da postoje i funkcionišu,imaju uticaj na kreiranje repertoara.Repertoare bi trebalo strateški planiratina duè periode, da bi se stekla jasnaideja zašto se odre|eni tekstovi postavlja-ju, te da bi to bilo u dosluhu s duhomvremena, problemima koji se name}u natematskom nivou, a koji korespondiraju snama danas, a da pri tom budu i umet-ni~ki, istraìva~ki iskorak.

Egon Savin, reditelj: Logike u formi-ranju repertoara sigurno nema. Ali,mogu}e je napraviti dobar repertoar i bezlogike. Mogu}e je napraviti ga mimopravila o tome kako treba praviti dobarrepertoar. Ne volim da kritikujem radljudi u pozorištu jer sam svestan koliko jeteško raditi u njemu. Prakti~no se sva-kodnevno sre}em s tim problemima.Znam koliko je teško napraviti pred-stavu, organizovati rad i nabaviti novac.Ali, konstatujem i da kod nas vladaizvestan haos u repertoarskim planovi-ma, ako se to tako uopšte moè nazvati.Mislim da je to otuda što sva pozorištarade sve. Nemamo osnovnu, makar naj-grublju podelu na bulevarska, zabav-lja~ka, repertoarsko umetni~ka i avan-gardna pozorišta. Sva pozorišta rade sve,a stalno kao da ~ekaju veliki hit, nalik naizuzetan komad koji bi se potvrdio i kodnas, a naro~ito kasnije u Evropi. Tako da

nije lako onima koji smišljaju repertoare.Oni danas o~ekuju i nešto što bi biloumetni~ko priznanje, a da pro|e dobrokod publike, ali i po mogu}nosti zaradiveliki novac. Repertoarska zabluda je utome što èle nemogu}e. Kada se ta stvarpragmati~no diferencira dobi}emo triosnovna repertoarska pravca i imati trivrste teatra.

Predstavaje nova realnost

Koliko su aktuelni repertoari rezul-tat umetni~kih nastojanja, a koliko podi-laze ukusima publike?

Jovanovi}: Nisam siguran da je tezao podilaènju ukusima publike ta~na.Formiranje repertoara je stvar odre|eneiznude. Imam utisak da su upravniciprepušteni sami sebi, da sede u kancela-rijama i ~upaju kose razmišljaju}i šta bimogli da postave na scenu, da bude gle-dano, a da pri tom izbegnu podilaènjepublici i naprave predstavu koje }e sedopasti onima koji su nadle`ni da tovrednuju. Naša pozorišta – a to se uvekvidi u vreme Bitefa – imaju ozbiljanproblem s idejom šta ho}e da pokaù.Bojim se da se naše pozorište još bavinašom savremenom stvarnoš}u, pita-njem šta se u ovom ~asu još moè re}i onama, a zaboravlja se o~igledna stvar –da je predstava nova realnost. Zato oni spo~etka tog lanca, koji odlu~uju o tomešta bi reditelju valjalo ponuditi, morajuda imaju ideju šta time èle da postignu,koju realnost imaju nameru da repro-dukuju, na šta èle da ukaù publici.

Bradi}: Posve}enost pozorišta umet-ni~kim istraìvanjima, a s druge stranepunu salu, teško je uskladiti. Najsre}nijaokolnost je kad kvalitet moè da privu~epubliku. To su doga|aji u pozorištu, anjih je malo. âk i kad imate najboljeigra~e u timu, adute s kojima moète dasprovedete svoju repertoarsku politiku iono što mislite da }e odgovarati intereso-vanjima publike, moète da promašite.Najva`niji je kvalitet, na tome treba insi-stirati, mada ni to ponekad nije garanci-ja da }e predstava biti gledana. U vre-menu koje dolazi prednost }e u odnosuna drame koje se kriti~ki odnose premadruštvenom trenutku, prethodnom perio-du ili globalnom okruènju imati intimneljudske teme. One više odgovaraju publi-ci. To prepoznajem kao apel publike kojaponekad dolazi da se samo zabavi, kad-kad da doìvi katarzu, a re|e, kada sedesi sre}an spoj, i uìva u umetnosti.

Medenica: Kod nas, i u repertoar-skim pozorištima, postoji koketiranje sukusima šire publike, pa tako nastaje redbulevara, red projekata s umetni~kimambicijama, itd. To nije najsre}nije re-šenje jer verujem, mo`da idealisti~ki, daje dobro pozorište uvek i komercijalno, ida bi uvek trebalo da se isplati. Ne trebanipodaštavati publiku time što }e joj seservirati sadràji koji nisu nimalo za-htevni.

Savin: Kao reditelj imam spremnekomade za svaku priliku. To su, na-ravno, komadi koje volim i koje ose}amda treba da reìram, a za koje krajnjekriti~ki ili nekriti~ki smatram da sambaš ja najbolji izbor. U odnosu na to štakoje pozorište treba u datom trenutku, išta moè u datom trenutku, vadim izsvoje fioke jednu, drugu ili tre}u vrstuteatra. Zabavlja~ko pozorište smatramànrom i on mi je podjednako privla~ankao i predstave koje pripadaju svetskoj ili

doma}oj klasici, a sklon sam i da sepovremeno bavim eksperimentisanjem ipoigravanjem, radim savremeni komadna neo~ekivan na~in. To je moje iskustvou ovom trenutku. Jer, ovde je nemogu}enapraviti ozbiljan plan na duè vreme.To je još jedan od velikih problema snašim repertoarima – što reditelji neznaju kad i šta reìraju. Jer, neophodnoje sa~ekati da se na jednom mestu dogodii naslov i podela i novac, te reditelji~ekaju i ne znaju da li i kad rade. To jeveliki problem, naro~ito za mlade redite-lje koji nemaju tu vrstu kondicije i nisustalno u pripremi i formi.

Treba imati razlogza predstavu

Ko kroji repertoare beogradskihpozorišta?

Jovanovi}: U najve}em broju slu-~ajeva repertoare kroji slu~aj. Ako bi toobjašnjavali terminologijom muzi~kihpravaca, to izgleda ovako: Atelje 212svira pop, JDP stare šlagere... Malo jemoderne muzike i savremenih tonova.Novih pozorišnih tendencija se setimo uvreme Bitefa, a ne bi bilo loše da se stal-no razmišlja o tome šta je novo u pozori-štu, šta je to kod nas sada druga~ije uodnosu na ono što je dosad bilo. Ne samoda kao do sad to bude predstava kojom }eneko zaraditi platu.

Medenica: U našim pozorištima nepostoje oštre repertoarske smernice imislim da je to dobro. Ali ~ini mi se dasvaka predstava, rediteljski koncept, glu-ma~ka realizacija i ostalo, mora da imaopravdanje za odre|eni repertoarski po-tez. Uvek postoje razlozi zašto se nekapredstava postavlja. Najva`nije je da sevidi da je odre|ena tema bila va`na zaautorsku ekipu. Ako su se oni iskrenosuo~ili s tim, ako je to nešto što su ve-rovali da moraju da urade, ta }e tema injihov odnos prema njoj biti i za publikubitan. Najviše mi smeta kad vidim pred-stave za koje nije jasno zašto su autoriodlu~ili da ih rade, kakva je to vrstaumetni~kog kompromisa. Sastavljanjerepertoara ne podrazumeva ispunjavanjezadatog formurala, po sistemu malo ovo,

malo ono, ve} je va`no da svaki projekatoko kojeg se pozorište koncentriše imasvoj unutrašnji rezon.

Savin: Verovatno }u izgovoriti jeres,zato što sam reditelj i što na Fakultetudramskih umetnosti predajem reìju, noduboko verujem da dobar repertoar zna~idobar izbor reditelja. S umetni~kimsavetnicima, saradnicima i upravnicimareditelj mora da pregovara i dogovaratraè}i ono što najviše odgovara duhuvremena, repertoarskom smeru teatra iansamblu. Ipak još uvek imamo reper-toarska pozorišta s ~vrstim ansamblima.Tu i tamo se moè dovesti po neki gost, alipostoji i problem koji mora biti rešenizborom komada. Siguran sam da je, presvega izbor reditelja, a ne naslova, pravii dobar za dobar repertoar. Manje jeva`no šta se igra, a neuporedivo va`nijekako se igra. Trenutno kod nas rad upozorištu pripada tranzicijskoj euforiji.Pozorišta nam još ne znaju gde su, ko ihfinansira, ko za njih odgovora, da li }e sepotpuno okrenuti publici, ili tu i tamoimaju obe}anja za sredstva koja }e bitiuloèna u skupi umetni~ki projekat. Mi-nistarstvo se najviše pita; ne mislim naono Beograda, jer oni su za pozorišteu~inili više no ma koje ministarstvo odkad postoji pozorište u Srba. Ali, Repu-bli~ko ministarstvo treba da finansiravelike nacionalne ku}e, koje }e biti na-cionalni ponos u umetni~kom smislu. No,tu vlada haos za koji je krivo upravoMinistarstvo. Ono mora programiratisredstva, nameniti ih odre|enim projek-tima i odre|enim datumima. To je pre-duslov za normalan rad. Kad to budemoimali ne}e biti potrebna prevelika pamet,jer znalaca koji bi mogli da napravegodišnji repertoar svakog pozorišta ovde ite kako ima. Stalno govorimo da je 5 do12, a 12 je uveliko prošlo, jer naše po-zorište kao da je zanemarilo traganje zasopstvenim identitetom i kao da smo se uovoj tranzicijskoj euforiji okrenuli samotraganju za onim što bi nas što bolje mo-glo preporu~iti evropskoj zajednici po-zorišta, a to sigurno nisu njihovi komadii prepisivanje njihovih estetika u našempozorištu. Na tome se, uz izvesne rezervejer proizvodim u teatru, zasniva mojakritika onoga što se u našim pozorištimatrenutno nudi i radi, pa i nacelu repertoarsku politiku.

KAKO SAÎNITI (DOBAR) REPERTOAR

Ol ivera Mi lošev i¯

Što se repertoarske situacije u beogradskim

pozorištima ti~e – ništa novo. Svi igraju sve,

i u toj repertoarskoj konfuziji retka pozori-

šta su uspela da sa~uvaju svoju razli~itost.

Beogradska pozorišta su izgubila jasno

izgra|ene stilove, i lutaju od komada do

komada i uglavnom istih reditelja

LUDUSMO@ETE KUPITI...

UU BB ee oo gg rr aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

Beopolis (Makedonska 22),Na{ dom, (Knez Mihailova 40),„Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23),Plato (Akademski plato 1),Stubovi kulture, (Trg Republike 5),„[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33),Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5),Bookwar (SKC, Kralja Milana 48);

UU NN oo vv oo mm SS aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

„Solaris“ (Sutjeska 2),Most (Zmaj Jovina 22);

Savez dramskih umetnika Srbije(SDUS) je za ovu godinu konku-risao kod Ministarstva kulture i

medija i kod Sekretarijata za kulturugrada Beograda za sufinansiranje 16projekata, a rezultati oba konkursao~ekuju se krajem februara.

Pred 10. redovnu Skup{tinu, kojatreba da bude odràna u maju, SDUS sesuo~ava sa starim problemima – nedo-statkom sredstava za redovan rad i pro-grame i zahtevima nadle`nih za trans-formaciju udruènja.

Zajedno s drugim umetni~kim udru-ènjima nastavljaju se aktivnosti u vezisa pla}anjem osiguranja za samostalneumetnike, a slu~aj je stigao i do Ustavnogsuda zbog toga {to je gradska vladaBeograda svojom pro{logodi{njom odlu-kom uvela imovinski cenzus kao uslovza preuzimanje pla}anja doprinosa zaosiguranje samostalnih umetnika Beo-grada. Takav cenzus nije uveden, jer nijezakonito, i za npr. zaposlene u ustanova-ma kulture, niti se imovinskim stanjemumetnika zaposlenog u ustanovi ~iji jeosniva~ Grad uslovljava pla}anje dopri-nosa za njegovo osiguranje iz budèta.

Ovakvu sudbinu SDUS-a i njegovihoko 1.500 ~lanova dele s ostalim umet-ni~kim udruènjima (kojih ima 14, saoko 11.000 ~lanova). Otuda inicijativa dase osnuje Savez umetni~kih udruènjana nivou Republike, kako bi se zajednovodile odre|ene akcije. Ve}ina udruènjadala je na~elnu podr{ku za osnivanjenovog Saveza i o~ekuje se da to buderealizovano u toku ove godine.

Novi savez, isti~u u SDUS-u, ne bi seuplitao u samostalnost pojedina~nihudruènja, ve} bi uskla|ivao akcije okoproblema koji su isti za ceo stale`, {to jepro{le godine ve} dalo neke pozitivnerezultate.

Za sada postoji Koordinacioni odborumetni~kih udruènja, a predsedavaju}ije Dragoslav Krnajski iz Udruènjalikovnih umetnika Srbije (ULUS).

SDUS imaovla{}enja,ali ne i sredstva

Osnovni problem u vezi sa finansi-jskim statusom udruènja proizveo jenovi Zakon o osnovama budètskog si-stema. Naime, u tekstu tog dokumentakoji navodi direktne i indirektne kori-snike budèta - umetni~ka udruènjauop{te nisu pomenuta. Ova ~injenica po-sluìla je Ministarstvu kulture da krajem2002. g. donese odluku o prestanku fi-nansiranja redovnog rada udruènja.

Paradoks je u tome {to SDUS i drugaumetni~ka udruènja deluju na osnovuvaè}eg Zakona o dru{tvenim organi-zacijama i udruènjima gra|ana. Po tompropisu SDUS je dru{tvena organizacijapoput, na primer, Crvenog krsta. To mudaje vi{i nivo u odnosu na udruènjagra|ana jer obavlja delatnost od javnoginteresa. Dràva mu je poverila utvr|i-vanje statusa samostalnog umetnika (naosnovu Zakona o samostalnom obavljan-ju umetni~ke ili druge delatnosti u oblastikulture), kao i druge stru~ne poslove.

Zahvaljuju}i tim poslovima SDUS-ova redovna aktivnost je (na osnovuZakona o delatnostima od op{teg interesau oblasti kulture) ranije bila delimi~nofinansirana iz budèta, sli~no kao i platezaposlenih i materijalni tro{kovi pozo-ri{ta, muzeja ili biblioteka.

Dakle, po jednom zakonu SDUSobavlja stru~ne poslove za dràvu, i taovla{}enja nikada nisu ukinuta, a podrugom, novijem nije na spisku korisni-ka budèta. Dràva je tako u{tedela sred-stva za finansiranje redovnog rada udru-ènja, dok su se udruènja na{la u izu-zetno te{koj materijalnoj situaciji. A radise o svega pedesetak zaposlenih u svimudruènjima, tako da u{teda i nije zadràvu naro~ita.

Koordinacioni odbor umetni~kihudruènja izvr{io je zajedni~ki pritisak,

te je sada ve} biv{i ministar kulture Bra-nislav Le~i} u maju pro{le godine doneoodluku da se odobre izvesna sredstva zaredovan rad udruènja.

Ta sredstva su, dakako, bila manjaod zahtevanih, u slu~aju SDUS-a kon-kretno dobijeno je po 100.000 dinaramese~no, a i to samo u takozvanom pre-laznom periodu. I tako mala sredstva sukasnila, pa je, na primer, uplata za prva~etiri meseca 2003. stigla na ra~unSDUS-a u junu, a za poslednja tri mese-ca-tek krajem janara 2004.

SDUS je, naravno, po~etkom ove go-dine predao Ministarstvu kulture izve{tajo realizovanim aktivnostima i utro{enimsredstvima za redovan rad u 2003.

Tih 1.200.000 dinara utro{eno je zarealizaciju redovnih programskih aktiv-nosti i realizaciju projekata. Poslove zaoko 1.500 ~lanova SDUS-a obavljali suizabrani organi (predsednik, Predsed-ni{tvo, 5 stalnih i vi{e povremenih ko-misija, Sud ~asti i Nadzorni odbor), kao iSlu`ba SDUS-a (4 zaposlena, mada jesistematizacijom predvi|eno 8 radnihmesta, advokat i 2 saradnika na privre-meno-povremenim poslovima) u saradnjis imenovanim poverenicima u pozori-{tima u Srbiji i ograncima i drugimsaradnicima. ^lanovi organa SDUS-a ipoverenici rade ove poslove volonterski.

Uz ovaj izve{taj upu}ena je i molbada se i u 2004. nastavi delimi~no finan-siranje redovnog rada. Odgovor se jo{~eka.

Pomo} za projektesamo 600.000

SDUS je Ministarstvu kulture, kao igradskom Sekretarijatu, tako|e uputioizve{taj o programskim aktivnostima izpro{le godine, kada je konkurisao sa 13projekata, za koje je predvi|ena cena bila42 miliona dinara.

Komisije republi~kog Ministarstva igradskog Sekretarijata prihvatile susvega 4 programa (tradicionalnu mani-festaciju Glumci Vama i glumcima idodelu nagrada „Dobri~in prsten“ zaìvotno delo, „Bojan Stupica“ za reìju i„Milo{ @uti}“ za glumu), a za njih jeodobreno ukupno 600.000 dinara (Mi-nistarstvo) i 475.000 dinara (Sekretari-jat)!

Sredstva Grada upla}ivana su bla-govremeno, ali sredstva Ministarstvakonkursna komisija odobrila je u maju,zvani~no re{enje doneto je tek u septem-bru, a novac je upla}en u novembru.

Zbog toga su i tradicionalne akcijeSDUS-a kasnile, manifestacija GlumciVama i glumcima, ranije odràvana umartu, uz Me|unarodni dan pozori{ta,realizovana je tek u decembru. Jedinonije kasnila dodela „Dobri~inog prstena“,jer je taj program gotovo u celini finan-sirao Fond „Madlena Zepter“(dodela,izdavanje monografije o dobitniku, njenapromocija).

Naknadno su odobrena i sredstva zaizdavanje monografije o Branki Veseli-novi}, po 148.000 dinara, {to je pokrilotro{kove. Ministarstvo je uplatilo i sred-stva (125.000 dinara) za retrospektivnuizlo`bu i ve~e posve}eno prof. dr Bra-nivoju \or|evi}u. Za „Ludus” je, na osn-ovu drugog konkursa Ministarstva, odo-breno za 2003. godinu 400.000 dinara(za tematske dodatke posve}ene teatrimamanjina), a sredstva su upla}ena teknedavno, u januaru. Zato su na{e novinekasnile tri meseca i objavljene kao tro-broj za novembar, decembar 2003. ijanuar 2004. Za Ludusove redovne bro-jeve u 2003. i 2004. godini Ministarstvo jeodobrilo iznos od 30% realnih tro{kova.Ova sredstva jo{ uvek nisu upla}ena.Gradski Sekretarijat, s druge strane,otkupljuje „Ludus” za gradske bibliotekeu iznosu od po 30.000 po od{tampanombroju, a stimulisao je i objavljivanjedodataka posve}enih gradskim pozo-ri{nim manifestacijama kao {to su Bitef iBelef.

SDUS je konkurisao s programima iza ovu godinu. Predloèno je 16 progra-ma i zatraèno oko 36 miliona dinara.Rezultati konkursa trebalo bi da budupoznati, kako se obe}ava, do kraja febru-ara.

Na spisku predloga su ponovo 4 pro-grama koji su pro{le godine dobili finan-sijsku podr{ku, zatim programi i izlo`beo velikanima scene ~ija imena nose na-grade SDUS-a, izdavanje pozori{nihnovina „Ludus“, izrada baze podataka o~lanovima SDUS-a.

Napominju}i da su svi projekti pod-jednako va`ni, SDUS je konkurisao i sprogramima „SDUS i Prosveta”, sarad-nja sa srodnim organizacijma (me|una-rodnim i doma}im), usavr{avanje i re-

sktrukturiranje SDUS-a, odràvanje 10.redovne Skup{tine SDUS-a.

Tu su i podr{ka izdavanju mono-grafija o istaknutim ~lanovima i izda-vanju knjiga ~lanova, dostojno obele-àvanje godi{njica rada zna~ajnih dram-skih umetnika - izlo`ba i katalog po-vodom obeleàvanja 35 godina umet-ni~kog rada Svetlane Bojkovi} i obeleà-vanje jubileja, 40 godina umetni~kograda Ivana Bekjareva, obeleàvanje 140godina od ro|enja Branislava Nu{i}a.

Na spisku su i scensko-muzi~ki pro-jekti ~lanova (saradnja na realizaciji idistribuciji).

SDUS nastupa i kao „servis“ pru-àju}i usluge, na primer, za realizacijuprojekata ~lanova kada umetnici li~nokonkuri{u za finansijsku pomo} za to iliza u~e{}e na nekom seminaru ili festi-valu, ali novac od Ministarstva ili Sekre-tarijata ne mogu, po zakonu, da dobijuna li~ni ra~un.

U izdava~koj delatnosti u planu jeknjiga o najnovijem dobitniku „Dobri-~inog prstena” Mi{i Janketi}u, a pripre-me }e po~eti kada on odabere prire-|iva~a.

Odlukao doprinosimana Ustavnom sudu

U SDUS-u se u debelom registratoruuredno ~uva i obimna prepiska umet-ni~kih udruènja o „slu~aju” penzijskogi zdravstvenog osiguranja samostalnihumetnika.

Podsetimo da je Skup{tina Beogradapre vi{e od dve godine prestala da upla-}uje osiguranje umetnicima sa spiskovaumetni~kih udruènja, {to je izazvaloburu u umetni~koj i {iroj javnosti. Upr-kos argumentovanim protestima SDUS-ai drugih umetni~kih udruènja, gradskavlada donela je odluku (u martu 2003) daumetnici pojedina~no konkuri{u za pla-}eno osiguranje. Od svih se traì da pod-nesu podatke i o svom umetni~kom radui o li~nom materijalnom stanju.

Upravo ta odluka sada je predUstavnim sudom. U SDUS-u ponavljajuda je zadatak udruènja da procenjujune~iji umetni~ki status na osnovu pravil-nika svojevremeno usagla{enih u Mini-starstvu kulture, za to imaju javno

16

Doma}a scena

LUDUS 112

VESTI IZ SDUS-APred 10. Skup{tinu SDUS-a – projekti sprem-

ni, na novac se ~eka

Dve godine nakon premijernog izvo-|enja, Dramska scena zrenjanin-skog Narodnog pozori{ta obnovila

je [ekspirovu Bogojavljensku no} u reìjiZlatana Dori}a, ovoga puta u ne{todruga~ijoj gluma~koj podeli. Bogoja-vljenska no}, mo`da najpopularnijakomedija velikog engleskog pisca, snevinim ljubavnim zapletom, ìvopisna ipisana s dobrim poznavanjem ljudskeprirode, i prilikom prvog izvo|enja na-i{la je na dobar prijem kod publike, ali jekratko bila na repertoaru (iz sasvimnepozori{nih razloga). I evo je opet - ~inise u jo{ boljem izdanju od onog kojepamtimo s prve premijere.

Izuzetno lepi kostimi Vesne Radovi},songovi Miroljuba Aran|elovi}a Rasin-

skog, {minka i maske (Dragoljub Jere-mi}, Vesna Hadìslavkovi} i DraginjaMarkov) i dobra gluma - prava mera zajednog [ekspira. Ovu Bogojavljensku no}nose glumci Jugoslav Krajnov, JovanTora~ki, Sanja Risti} Krajnov, Dragan\or|evi}, Ljubi{a Mili~i}, DragomirPe{i}, Mirko Panteli}, Nata{a Ilin, EditTot Trubint, Vladimir Tintor, DanijelKova~evi}, Miloje Buca Ivanovi}, MilanKo~alovi}, Zvonko Gojkovi} i Jovica Ja{in.

Dori} je [ekspirovu komediju radio uprevodu Velimira @ivojinovi}a koji jesvojevremeno redigovao Hugo Klajn,scenski pokret je oblikovao Ivan Kle-menc, a lektor jeOlga Marinkov.

BOGOJAVLJENSKA NO]


Obnovljena [ekspirova komedija na zre-

njaninskoj dramskoj sceni

DD.. \\oorr||eevvii}},, LLjj.. MMiillii{{ii}} ii DD.. PPee{{ii}} uu BBooggoojjaavvlljjeennsskkoojj nnoo}}ii

LUDUS 112

Na inicijativu umetni~kih udruè-nja Srbije i Rektorata Univerzite-ta umetnosti u Beogradu 5.

novembra 2003. godine, u Rektoratu jeodràn Okrugli sto na temu: UMET-NI^KA UDRU@ENJA – FUNKCIONISA-NJE U TRANZICIJI – PERSPEKTIVE.

Razlog za odràvanje ovog skupa jepotreba za proaktivnim odnosom premasveop{tim promenama koje zahvatajudru{tvo u tranziciji, a naro~ito premastrukturalnim promenama kulturnogsistema. U domenu kulturne politike i sa-vremene umetni~ke prakse pre svega sename}e potreba za redefinisanjem ulogekulturne politike, statusa umetnika iumetni~kih udruènja. U tom kontekstuneophodno je razmotriti razli~ite modeledelovanja umetni~kih udruènja i odgo-varaju}ih instrumenata kulturne politikeu Evropi i svetu ne bi li se do{lo do pri-hvatljivih re{enja za na{e uslove koja bibila utemeljena na uvaàvanju speci-fi~nosti tradicije i dru{tvenog razvoja uSrbiji.

Po{to umetni~ka udruènja nisu de-taljnije zastupljena u analizama i izve-{tajima za Nacionalnu debatu o kultur-noj politici koju je juna ove godine orga-nizovalo Ministarstvo kulture i medijaRS u saradnji sa Savetom Evrope, na-mera Okruglog stola je bila da pokrenejavnu debatu o klju~nim pitanjima rede-finisanja pozicije udruènja, podr{keumetni~koj produkciji, statusa samostal-nih umetnika i instrumenata kulturne

politike na svim nivoima javne uprave –po~ev od Republike i Pokrajine, pa dogradova i op{tina u Srbiji.

Uvodni~ari okruglog stola su biliprof. dr Milena Dragi}evi} [e{i}, redovniprofesor i rektor Univerziteta Umetnostiu Beogradu, dr Vesna \uki} Doj~inovi},docent Fakulteta dramskih umetnosti i g.Dragoslav Krnajski, koordinator umet-ni~kih udruènja Srbije. U radu skupasu u~estvovali predstavnici 14 umetni~-kih udruènja, gospo|a Svetlana Sto-janovi}, zamenik predsednika Odbora zakulturu i informisanje Skup{tine Repu-blike Srbije i studenti interdisciplinarnihmagistarskih studija na grupi za Kul-turni menad`ment i kulturnu politikuUniverziteta umetnosti.

Iako pozvani, u radu okruglog stolanisu u~estvovali predstavnici ministar-stava kulture i medija, finansija i socijal-nih pitanja, kao ni predstavnici Skup-{tine Grada Beograda zaduèni za kultu-ru.

Na samom po~etku rada okruglogstola, Koordinacioni odbor umetni~kihudruènja je u~esnicima skupa pred-stavio pripremljeni materijal koji jesa~injen na osnovu izve{taja umetni~kihudruènja Srbije. Kao predlog osnove zaraspravu, ovaj materijal je obuhvatao:

- Istorijat umetni~kih udruènja(tradicija, imovina, na~ini na koje suumetni~ka udruènja unapre|ivala ku-lturu i {titila ~lanove, dru{tveni zna~aj)

- Aktuelno stanje (aktuelni poloàjumetnika-~lanova udruènja i aktuelnipoloàj organizacija umetnika-umetni~-kih udruènja)

- Predloge za re{avanje problemaumetnika i njihovih organizacija-umet-ni~kih udruènja (predlozi za re{avanjeproblema umetnika, predlozi za re{ava-nje problema umetni~kih udruènja ipredlog posebnih podsticajnih mera zapobolj{anje poloàja umetnika i umet-ni~kih udruènja)

Tokom rasprave koja je potom usle-dila, u~enici skupa su zaklju~ili da pri-premljeni materijal predstavlja dobruosnovu za repozicioniranje udruènja iKoordinacionog odbora po{to upotpunjujesliku o ulozi i problemima umetni~kihudruènja, a sadrì i predloge mera zanjihovo re{avanje. Uz konstataciju dastatus umetni~kih udruènja i poloàjstvaralaca u kulturi nisu sistemski re-{eni, zaklju~eno je da i sama udruènjamogu mnogo da urade na pobolj{anjusopstvenog poloàja. U tom smislu jeuo~eno da udruènja, kao ni mnoge usta-nove kulture, nisu donela strate{ke pla-nove razvoja kojima bi trebalo redefi-nisati misiju i definisati srednjoro~ne idugoro~ne ciljeve rada umetni~kih udru-ènja. Govoreno je i o va`nosti otvaranjaprema svetu i istaknuta potreba zapovezivanjem i saradnjom sa medjuna-rodnim organizacijama i mreàma krozrazmenu iskustava i zajedni~ke projekte.

Tokom razgovora o budu}im aktiv-nostima umetni~kih udruènja dogo-voreno je da u njima u~estvuju studentimagistarskih studija UU – i to pre svegau procesu dizajniranja strate{kih razvo-

jnih planova, za {ta u okviru ovih studijaoni sti~u potrebna znanja i ve{tine, dokstudenti redovnih studija fakulteta Uni-verziteta umetnosti mogu biti uklju~eni ustvaranje profesionalne karte ~lanstvasvakog udruènja, kao i u organizacijuintersektorskih projekata.

U vezi sa repozicioniranjem udru-ènja, u~esnici su se sloìli da zakono-davac mora da napravi razliku izme|uudruènja gra|ana i profesionalnihumetni~kih organizacija, a povodomfinansiranja rada umetni~kih udruènjapodràli su zahtev za statusom indirekt-nih budètskih korisnika. Pritom jeukazano na va`nost stalnog dijaloga sadràvnim organima, uz neophodno lobi-ranje i partnersku saradnju sa ustanova-ma kulture prilikom razvijanja projekatakoji konkuri{u za podr{ku i finansiranjeiz dràvnog, gradskog ili op{tinskihbudèta.

Kada je u pitanju uloga dràve urazvoju kulture i umetnosti, zaklju~enoje da je „nordijski“ - paradràvni modelkulturne politike primenljiv u na{imuslovima uz odre|ene modifikacije sobzirom da Srbija u pogledu veli~ine, a iu pogledu iskustava u delegiranju odgo-vornosti na stru~na tela, ima sli~nosti saFinskom, Holandijom i drugim nordij-skim zemljama.

U~esnici su se, tako|e, saglasili sastavom udruènja da su kulturna i umet-ni~ka produkcija profitabilna oblast, asamim tim i razvojni faktor dru{tva. Po-{to razvojem usluga i produkcije mogune samo da ostvare zaradu na trì{tu,ve} i obezbede otvaranje novih radnih

mesta, uz odre|ene stimulativne instru-mente dràve, to bi mogao biti klju~niindikator budu}eg kulturnog razvoja.Istovremeno, isti~e se da udruènja mo-raju koristiti me{ovite izvore finansira-nja, {to zna~i da bi budètska izdvajanjapredstavljala samo jedan od izvora koji ivisinom sredstava i svrhom za koju sunamenjena odgovaraju jasno definisan-im strate{kim prioritetima dràve. Me-|utim, da bi to bilo mogu}e, neophodni sujasni kriterijumi u javnom sektoru priraspodeli sredstava za umetni~ke projek-te koji danas ne postoje po{to dràva jo{uvek nije donela strate{ki plan razvojakulture, a ni dovoljne stimulativne mereza razvoj trì{ta kulture te donatorskih isponzorskih ulaganja.

Tako|e, pri privatizaciji dru{tvenogvlasni{tva (preduze}a, banke i sl) umet-ni~ka dela u njihovom posedu morala bida budu izuzeta iz ovog procesa.

Na kraju, u~esnici sastanka su za-klju~ili da je neophodno organizovaticiklus prezentacija rada umetni~kihudruènja na Univerzitetu umetnosti uBeogradu, na kome se {koluje najve}ibroj njihovih budu}ih ~lanova. Time bi sejavnost i administracija u kulturi dubljeupoznavali sa problemima ali i novimprogramima njihovog delovanja, te kon-kretnije dogovarali prioritete i instru-mente kulturne politike.

U Beogradu,12. novembar 2003.Milena Dragi}evi} [e{i},Rektor Univerziteta umetnostiDragoslav Krnajski,Koordinator umetni~kihudruènja Srbije

17

ovla{}enje kao stale{ke dru{tvene orga-nizacije, ali da ne mogu niti èle da sebave i pitanjima imovinskih cenzusa. Zata pitanja nadle`na je poreska policija.

U me|uvremenu, dok se ~eka procesna sudu, mnogi umetnici podneli su pri-jave za osiguranje, a Skup{tina grada jetrebalo, u skladu sa sopstvenom odlu-kom, da ih do prvog jula 2003. obavesti orezultatima. Cirkularna obave{tenja su,me|utim, po~ela da stiù tek u decembrui jo{ nisu sva prispela.

Na spisku SDUS-a za 2002. godinubio je 151 samostalni umetnik, od kojih jeza 146 dobijeno pla}anje doprinosa. U2003. godini za pla}eno osiguranje kon-kurisao je 131 umetnik (dok njih 29 izrazli~itih razloga nije podnelo prijave).

Na listi „odobrenih”, koju je od Se-kretarijata za kulturu dobio SDUS, nenalazi se 20 samostalnih umetnika i tobez ikakvih pojedina~nih obrazloènja.Poslato je samo takozvano cirkularnopismo.

SDUS je od Sekretarijata za kulturuzatraìo konkretne razloge za{to je nekoodbijen i na to se sada, sredinom februa-ra, ~eka odgovor.

Dodatni problem je {to se obave{tenjaodnose na period do 31. XII 2003, a nepominje se teku}i period januar - jun2004, iako se pomenuta gradska odlukaodnosi i na taj period.

Problem imaju i samostalni umetnicikoji su za ukidanje redovnog pla}anjadoprinosa (u avgustu 2002) tek nakna-dno saznali. Tada je trebalo podnositidodatnu dokumentaciju, {to neki nisuznali, a neki su iz principa odbili da tou~ine. Oni }e, ukoliko ne budu mogli sa-mi da pla}aju doprinose za osiguranje,morati da se odjave u fondovima za pen-zijsko-invalidsko i zdravstveno osigu-ranje, ali se ne zna sa kojim datumom.

Tako, neke odluke gradskih vlasti sukontradiktorne, a neke se primenjujuretroaktivno.

U SDUS-u isti~u da su Predsedni{tvoSDUS-a, kao i uprave drugih udruènja,odlu~ni u nameri da ta pitanja ra{~iste.

Tranzicijai perspektive

Na predstoje}oj Skup{tini SDUS-ajedna od tema }e biti verovatno i prome-na sada vaè}eg Statuta iz 1998. Logi~noje nu`no uskla|ivanje, npr. od ~lanova ukojima se pominje ime biv{e dràveJugoslavije, do su{tinskih pobolj{anja.

Ministarstvo kulture tako|e insistirana su{tinskim promenama, odnosnotransformaciji udruènja, mada jo{ ne-ma zakonskih osnova za to, a nisu dateni jasne smernice. Novi propisi su navod-no u skup{tinskoj proceduri, ali imaju}iu vidu aktuelna de{avanja na politi~kojsceni, veliko je pitanje kada }e uop{tedo}i na dnevni red.

Dakle, treba izvr{iti promene, a bezdovoljno poznatih parametara. Iako se uperiodu tranzicije stalno insistira narazvijanju komunikacije i transparen-tnosti - udruènja i nadle`ni ~esto su upoziciji „gluvih telefona”. Ono {to je jedi-no kristalno jasno, to je te`nja da sebudèt rastereti od davanja za organi-zacije umetnika, da se posluje po trì-{nim principima, iako programi, kakoudruènja, tako i njihovih ~lanova, uve}ini nisu, niti mogu biti komercijalni iprofitabilni. Istovremeno, poreska politi-ka nije stimulativna za sponzorstva idonatorstva u oblasti kulture, a samo-stalni prihod od ~lanarine nije mogu}edrasti~no pove}avati zbog i dalje niskihplata i honorara ~lanova.

A o nacionalnoj kulturnoj politicirazgovaralo se u junu 2003. u Sava Cen-tru (Nacionalna debata o kulturnoj po-litici), a umetni~ka udruènja ne samoda nisu bila zastupljena u pripremi imaterijalu debate, nego nisu zvani~no nipozvana na taj skup.

S druge strane, predstavnici mini-starstava kulture i medija, finansija i so-cijalnih pitanja, kao i predstavnici Skup-{tine Beograda zaduèni za kulturupozvani su, ali nisu do{li na okrugli stokoji je u novembru odràn u RektoratuUniverziteta umetnosti u Beogradu natemu „Umetni~ka udruènja - funkcio-nisanje u tranziciji - perspektive“.

Na tom skupu, kao predlog osnove zaraspravu, umetni~ka udruènja su pred-stavila svoj sveobuhvatni dokument kojiobuhvata:

- Istorijat umetni~kih udruènja(tradicija, imovina, na~ini na koje suunapre|ivala kulturu i {titila ~lanove,dru{tveni zna~aj)

- Aktuelno stanje (poloàj umetnika-~lanova udruènja i poloàj organizacijaumetnika)

Predloge za re{avanje problemaumetnika i njihovih organizacija s pred-logom posebnih podsticajnih mera zapobolj{anje poloàja umetnika i umet-ni~kih udruènja.

Istaknuta je potreba za „redefinisan-jem uloge kulturne politike, statusaumetnika i umetni~kih udruènja“.

înjenica je da umetni~ka udru-ènja, kao ni mnoge institucije i ustanovekulture, nisu donela strate{ke planoverazvoja, ali tako|e i da status umetni~kihudruènja i poloàj stvaralaca u kulturinisu sistemski re{eni na nivou dràve.

Okrugli sto

Na okruglom stolu u Rektoratu u~e-snici su se sloìli da zakonodavac morada napravi razliku izme|u udruènjagra|ana i profesionalnih umetni~kih or-ganizacija. [to se ti~e finansiranja radaumetni~kih udruènja, podràli su za-htev za statusom indirektnih budètskihkorisnika.

U SDUS-u podse}aju da je ministrukulture Branislavu Le~i}u vi{e putapostavljeno pitanje {ta konkretno trebada zna~i transformacija u ovoj oblasti.SDUS ima moderan pristup i aktivan

stav, nudi predloge, ne ~ekuju}i re{enja„odozgo”, ali ipak prvo dràva mora dausvoji strate{ki plan razvoja kulture.Osim toga, dràva je na potezu i u pogle-du povra}aja SDUS-u bogate nacionali-zovane imovine predratnog udruènja.Zakon o denacionalizaciji, kao {to zna-mo, nije jo{ uvek donet, ali nije postojalani politi~ka ili druga volja da se ovo pi-tanje re{ava, npr. davanjem adekvatnogposlovnog prostora na kori{}enje i uprav-ljanje do dono{enja pomenutog zakona.Za SDUS i njegove ~lanove to bi zna~iloveliku transformaciju, tj. potpuno osla-njanje na sopstvene snage.

(Servis „Ludus“)

UMETNI^KA UDRU@ENJA – FUNKCIONISANJE U TRANZICIJI – PERSPEKTIVERezime Okruglog stola

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za SCG - 500,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92(Privredna banka Beograd A.D.)

NOVO!PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA

Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA

Devizni ìro ra~un:5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

Umetni~ka udruènja Srbije suprofesionalne dru{tvene organi-zacije umetnika neprofitnog ka-

raktera ~ija je delatnost definisana va-è}im Zakonom o dru{tvenim organi-zacijama i udruènjima gra|ana, a nji-hovo delimi~no finansiranje Zakonom odelatnostima od op{teg interesa u oblastikulture. Po tim osnovama predstavljaju14 dru{tvenih organizacija umetnikasvih profila, koja okupljaju ukupno oko11.000 umetnika.

Navedena udruènja su: Udruènjelikovnih umetnika Srbije (ULUS), Savezdramskih umetnika Srbije (SDUS),Udruènje likovnih umetnika primenje-nih umetnosti i dizajna Srbije (ULU-PUDS), Udruènje muzi~kih umetnikaSrbije (UMUS), Udruènje filmskihumetnika Srbije (UFUS), Udruènjeknjièvnika Srbije (UKS), Udruènjeknjièvnih prevodilaca Srbije (UKPS),Udruènje kompozitora Srbije (UKS),Udruènje baletskih umetnika Srbije(UBUS), Udruènje orkestarskih umetni-ka Srbije (UOUS), Udruènje filmskihglumaca Srbije (UFGS), Udruènjedramskih pisaca Srbije (UDPS), Savezudruènja estradno-muzi~kih umetnikaSrbije (SUEMUS) i Srpsko knjièvnodru{tvo (SKD).

Zajedni~ko je svim pobrojanim udru-ènjima, osim SKD, da su obuhva}eni ivaè}im Zakonom o samostalnom obav-ljanju umetni~ke ili druge delatnosti uoblasti kulture.

A) ISTORIJAT UMETNI^KIHUDRU@ENJA SRBIJE:

- Sva umetni~ka udruènja imajuiza sebe vi{edecenijsku aktivnost, a poje-dina udruènja su pravni sledbeniciudruènja nastalih pre II svetskog rata(npr. ULUS i SDUS su nastali 1919. go-dine, kada jo{ nije postojalo Ministarstvokulture, pa je visoki pokrovitelj bio kraljAleksandar I).

Svojim radom stekla su bogatu imo-vinu.

Nakon II svetskog rata umetni~kaudruènja su odlukama tada{njih vlastidegradirana i materijalno (bogata imov-ina je nacionalizovana i do sada nijevra}ena) i statusno (kao udruènja gra-|ana), a kao dru{tvene organizacije uoblasti kulture funkcioni{u od 1982.godine dono{enjem republi~kog Zakona odru{tvenim organizacijama i udruènji-ma gra|ana. Iste godine, paralelno sautvr|ivanjem dru{venog statusa, umet-ni~ka udruènja su postala nosioci jav-nog ovla{}enja u utvr|ivanju statusasamostalnog umetnika i sprovo|enju Za-kona o samostalnom obavljanju umet-ni~ke ili druge delatnosti u oblasti kul-ture. Zbog obavljanja pomenutog stru~-nog posla, kao i zbog {ireg dru{tvenogzna~aja, dràva je umetni~ka udruènjasvrstala me|u delatnosti od op{teg intere-sa i na osnovu jo{ uvek vaè}eg Zakona odelatnostima od op{teg interesa u oblastikulture (1992) preuzela obavezu finan-siranja njihovog rada (plate zaposlenih imaterijalne tro{kove), kao i finansiranjanjihovih programa u celosti ili delimi~no.

- Na~ini na koje su umetni~ka udru-ènja unapre|ivala kulturu i {titila ~la-nove:

Predratna udruènja su odràvalaveze sa srodnim organizacijama u svetu,sakupljala novac od dobrotvora, davala

pozajmice ~lanovima i brinula o bolesni-ma, davala stipendije ~lanovima, poma-gala da ostvare pravo na povi{icu ilibolju penziju bez obzira da li su ~lanovibili u dràvnoj slu`bi ili van nje, organi-zovala umetni~ke {kole, podizala umet-ni~ke ateljee, umetni~ke domove i izlo`-bene zgrade, aktivno u~estvovala u izra-di zakona i pravila, imala umetni~kuberzu rada, artisti~ku poslovnicu, bilapokrovitelj proslava i jubileja ~lanova,obavljala koncertnu aktivnost, izdavalabiltene, novine i knjige, organizovalamanifestacije iz svoje delatnosti i jo{mnogo toga, a nakon II svetskog rata,iako u veoma oskudnim materijalnimprilikama, udruènja su obavljala ve-}inu pobrojanih aktivnosti, ali i mnogedruge, nove, me|u kojima je najzna-~ajnija utvr|ivanje statusa samostalnogumetnika i sprovo|enje zakona iz teoblasti, kao i iniciranje i aktivno u~e{}e uizradi zakona i drugih pravnih akata izdelokruga kulture i umetnosti, {to je uve}oj ili manjoj meri prihvatano od stra-ne vlasti.

U zna~ajnoj meri umetnici i njihovaudruènja aktivno i direktno su u~estvo-vali u dru{tvenim promenama, brane}isvoja ugroèna umetni~ka i gra|anskaprava.

- Dru{tveni zna~aj: umetni~ka udru-ènja su oduvek bila jedine organizacijeumetnika koje su objedinjavale u svom~lanstvu sve umetnike iz odre|ene bran-{e, bez obzira na njihov status osigura-nja. Najva`niji zadatak i cilj postojanjaumetni~kih udruènja je da unapre|uju iafirmi{u nacionalnu umetnost u svimoblastima njenog ispoljavanja, a time ikulturu uop{te. Kroz stalno zalaganje daza{tite i afirmi{u interese svojih ~lanova,umetni~ka udruènja doprinose da kul-tura i umetni~ko stvarala{tvo budu no-sioci razvoja demokratskog dru{tva isloboda.

Zbog njihovog dru{tvenog zna~aja istru~nih mogu}nosti ~lanova, dràva jerad umetni~kih udruènja i okarakte-risala, kroz gore pomenute zakone, kaodelatnost od op{teg interesa u oblastikulture.

B) AKTUELNO STANJE:Umetni~ka udruènja, kao {to je po-

znato, nisu bila obuhva}ena na Nacio-nalnoj debati o kulturnoj politici, odrà-noj juna ove godine. Danas jo{ uvek neznamo kakva je pozicija umetni~kihudruènja u materijalu Debate, jer nije,iako je dogovoreno, dat na autorizaciju.

Aktuelno stanje moè se, najblaère~eno, okarakterisati kao „vakuumstanje”, kako u pogledu statusa umetni-ka i njihove mogu}nosti da se na najboljina~in bave svojim poslom, tako i statusai mogu}nosti rada njihovih stale{kihorganizacija - umetni~kih udruènja.Najve}i razlog takvog stanja je kolizijavaè}ih zakona i prakse, nejasne i ne-artikulisane namere vlasti u pogledubudu}eg rada udruènja i njihovih ~la-nova i permanentno izbegavanje komu-nikacije od strane vlasti sa predstavnici-ma umetni~kih udruènja.

Za poslednje tri godine nije donet,iako se stalno najavljuje od strane minis-tra kulture, nijedan zakon iz oblastikulture, odnosno u korist razvoja umet-ni~kog stvarala{tva i poloàja umetni~-kih udruènja. Navodno, nacrti zakona

se rade, ali bez u~e{}a umetni~kih udru-ènja. Ni zakoni iz drugih oblasti, koji-ma bi trebalo da se reguli{u prava umet-nika i umetni~kih udruènja, nisu do-neti. Tako, „siva ekonomija” u oblastiumetni~kog stvarala{tva (piraterija, nevr{e se isplate autorskih honorara poZakonu o autorskim i srodnim pravima,nije formirana Agencija za za{tituizvo|a~kih prava {to predvi|a Rimskakonvencija i sl) uzima svoj danak i dalje.

Aktuelni poloàj umetnika-~lanovaudruènja:

- lo{ materijalni poloàj u pogledunaknada za umetni~ki rad (plate, hono-rari)

- izuzetno niske penzije- nepovoljan poloàj samostalnih

umetnika zbog odbijanja vlasti da pri-meni postoje}a pravna akta kojima sereguli{u minimalna prava ovih umetni-ka

- nedovoljno prostora (fizi~kih, ukulturno-umetni~kim programima tvku}a, u medijima, itd ) za izvo|enje, izla-ganje i sl. umetni~kih dela

- odsustvo ili nedovoljna finansijskapodr{ka projektima od strane nadle`nihorgana

- odsustvo ili nedovoljna zaintereso-vanost potencijalnih sponzora i donatoraza finansiranje umetni~kih projekata

- ka{njenje u dono{enju sistemskihzakona i regulativa iz oblasti kulture idrugih sfera

- nemogu}nost pozitivne trì{neutakmice i konkurencije u na{im uslovi-ma, jer prinu|enost umetnika da, zboglo{e materijalne situacije, „tezgare” do-vodi do {arolikosti i kvantiteta umetni~keprodukcije, ali na {tetu njenog kvaliteta,tj. do op{teg sniàvanja kriterijuma.

Aktuelni poloàj organizacija umet-nika – umetni~kih udruènja:

U ovom trenutku u Srbiji deluje oko20 umetni~kih udruènja. Od toga, 14udruènja imaju javno, zakonsko, ovla{-}enje da utvr|uju status samostalnogumetnika i okupljaju oko 11.000 umetni-ka sa razli~itim statusom socijalnog osi-guranja (zaposleni, samostalni i penzio-nisani).

Iako je navedeni broj umetnika skorotri puta ve}i od ukupnog broja zaposlenihu institucijama i ustanovama kulture(oko 4.500 zaposlenih umetnika i dràv-nih slu`benika, od toga oko 1/3 umetni-ka), uticaj na kulturnu politiku ovihdrugih, odnosno imenovanih funkcio-nera u institucijama i ustanovama kul-ture, daleko je ve}i. Umetni~kim stva-raocima kao glavnim subjektima uumetnosti i kulturi i njihovim strukov-nim organizacijama time je onemogu-}eno da daju puni doprinos u kreiranjunacionalne kulturne politike.

Aktuelni problemi umetni~kih udru-ènja su slede}i:

- finansijske te{ko}e u obavljanjuredovne delatnosti, odnosno u ostvari-vanju prava datih po osnovu Zakona odelatnostima od op{teg interesa u oblastikulture, tj. kolizija ovog zakona i Zakonao budètskom sistemu (udruènja nisusvrstana u indirektne korisnike, te im jeoduzeto pravo iz prethodno pomenutogvaè}eg zakona koji omogu}ava da nad-le`ni organ finansira rad, tj. plate zapo-slenih i materijalne tro{kove, umetni~kihudruènja)

- finansijske te{ko}e u ostvarivanjuprograma i projekata (nedovoljan brojprihva}enih programa za finansiranje,odobrena sredstva kasne, nejasni kriteri-

jumi komisija koje odobravaju sredstvaza projekte, diskutabilan sastav komisijazbog sukoba intresa pojedinih njihovih~lanova i dr) i kr{enje zakonske odredbe(~l. 5 Zakona o delatnostima od op{teginetresa u oblasti kulture) izbegavanjemnadle`nih organa da se prethodno zajed-ni~ki utvrde kriterijumi i uslovi u sarad-nji sa umetni~kim udruènjima, usta-novama i drugim organizacijama, na {tasu, ina~e, umetni~ka udruènja ukazala

- problem pribavljanja sponzorskih idonatorskih sredstava za ostvarivanjeprograma i projekata-vlasti poreskompolitikom ne stimuli{u takva davanja

- pitanje restruktuiranja umetni~kihudruènja: bez obzira na brojna insisti-ranja umetni~kih udruènja da do|u dosaznanja i dalje ne postoje jasne i arti-kulisane smernice i namere vlasti po tompitanju

- odbijanje komunikacije i poku{ajare{avanja problema od strane vlasti izoblasti kulture i oblasti finansija, {todovodi do utiska da vlast èli potpunoukidanje umetni~kih udruènja

- odsustvo ili ka{njenje u dono{enjusistemskih zakona i regulativa iz oblastikulture i drugih sfera

- problemi poslovnog prostora ve}ineumetni~kih udruènja za obavljanjesvakodnevnih aktivnosti (podstanarskiodnos, pod stalnom pretnjom iseljenja, vi-soke zakupnine), nekim udruènjima(SDUS, ULUS) je nacionalizovana boga-ta imovina, a vlasti jo{ uvek ne pokazujupoliti~ku volju da re{avaju to pitanje.

C) PREDLOZI ZA RE[AVANJEPROBLEMA UMETNIKA I NJIHO-VIH ORGANIZACIJA - UMETNI^KIHUDRU@ENJA

Problemi umetnika i njihovih orga-nizacija-umetni~kih udruènja- mogli bise re{iti ili bar ublaìti, merama i instru-mentima kulturne, poreske, socijalne,carinske politike, odnosno njihovimusagla{enim dejstvom.

Preduslov za to je uspostavljanjeneophodnog konstruktivnog dijaloga ikomunikacije umetni~kih udruènja sanadle`nim institucijama i organima.

Smatramo urgentnim formiranjeStru~nog saveta pri Ministarstvu kulturei medija Republike Srbije na {ta oba-vezuje ~l. 3 Zakona o delatnostima odop{teg interesa u oblasti kulture, koji bipomogao da se nagomilani problemi re{ei donesu novi zakoni iz oblasti kulture.Stru~ni saveti bi trebalo da se formiraju ipri gradskim i op{tinskim sekretarijati-ma za kulturu.

Postoji najva`nija i osnovna potrebada se u Ustav vrati odredba o umetni~-kom stvarala{tvu, odnosno o umetnicimai njihovim udruènjima, kako bi to bioosnov za sve zakone iz ove oblasti. Licakoja obavljaju kulturno-umetni~ku de-latnost samostalno u vidu zanimanja,trebalo bi da imaju u osnovi (u na~elu)isti dru{tveno-ekonomski poloàj, odno-sno dru{tveni status kao i zaposleni upreduze}ima, odnosno u ustanovamakulture. Umetnici bi mogli da osnivaju(akcionarska) dru{tva umetnika i putemnjih, uz dru{tvenu podr{ku, samostalnoda realizuju svoje programe i projekte.

Predlozi za re{avanje problemaumetnika:

1. Potrebno je zadràti institut sa-mostalnog umetnika, jer je to jedinina~in da se na demokratski na~in za{titipravo na slobodno umetni~ko stvara-la{tvo. Ovaj institut je potvrdila vi{ede-cenijska umetni~ka praksa, a u savre-menim uslovima to je i za dràvu naj-rentabilniji oblik stimulisanja umetni~-kog stvarala{tva. Preuzimanjem pla-

}anja doprinosa za osiguranje samostal-nih umetnika ( a ne i plata ili honorara)dràva omogu}ava da ovi umetnici, bezdodatnih trzavica u borbi za golu egzis-tenciju, vr{e stalni protok ideja i talenata.U tom smislu, potrebno je inovirati posto-je}i Zakon o samostalnom obavljanjuumetni~ke ili druge delatnosti u oblastikulture i u njemu regulisati status i pra-va samostalnih umetnika, posebno PIO izdravstveno osiguranje, kao i podsticajnemere za unapre|enje kulturno-umetni~-kog stvarala{tva. U ovom zakonu trebalobi regulisati i poloàj i prava (akcio-narskih) dru{tava umetnika (ansambl,umetni~ka grupa, umetni~ki studio,izdava~ka organizacija, galerijska grupaumetnika i dr) i njihovu registraciju kodrepubli~kog Ministarstva kulture kako bibili subjekti u oblasti kulture osnovani odstrane slobodnih umetnika.

Preuzimanje pla}anja doprinosa zaPIO i zdravstvenu za{titu po osnovuumetni~kog rada i doprinosa kulturi, ane tretiranje ovog pla}anja kao socijalnekategorije i uvo|enja imovinskog cen-zusa, kako se to vr{i u Beogradu, pred-stavlja i u budu}e pravni i dru{tveniosnov.

Zbog ovakvog pogre{nog tretmanaumetni~ka udruènja su pokrenula iustavni spor. Ovo pitanje bi trebalo kon-sekventno re{iti republi~kim zakonom osamostalnim umetnicima kao obavezusvih gradova i op{tina u Srbiji, kako nebi dolazilo do toga da samo pojedineop{tine ispravno tuma~e sada{nji zakon-ski osnov. Druga mogu}nost bi bila fi-nansiranje doprinosa za osiguranje sa-mostalnih umetnika na republi~komnivou.

2. Posebno ukazujemo na problemuvo|enja dopunskog doprinosa za PIOna autorske i izvo|a~ke honorare svihumetnika, bez obzira na njihov status(zaposleni, samostalni, penzionisani), ada se pri tome nije vodilo ra~una da }e seto prevaliti na umanjenje honoraraumetnika i smanjenje obima i kvalitetaumetni~ke produkcije, posebno one kojase finansira iz budèta. Predlaèmo da seu Zakonu o penzijskom osiguranju uki-ne obaveza pla}anja PIO na autorske iizvo|a~ke honorare umetnika.

3. Zbog problema u upravljanju uustanovama kulture, osniva~i bi trebaloda imenuju direktore na osnovu javnogkonkursa.

4. U cilju decentralizacije kulturnepolitike, efikasnosti u stimulisanju umet-ni~kog stvarala{tva, trebalo bi formiratibudèt namenjen kulturi i pri gradskimop{tinama.

Predlozi za re{avanje problemaumetni~kih udruènja:

1. S obzirom da je u proceduri do-no{enje zakona o udruènjima gra|ana,trebalo bi predvideti da se registracijaumetni~kih udruènja vr{i pri Mini-starstvu kulture, a ne pri MUP-u kako jeto sada slu~aj, potrebno je, zatim, u tomaktu definisati da su umetni~ka udru-ènja organizacije od javnog interesa(sada su dru{tvene organizacije) ili da seo poloàju umetni~kih udruènja, nji-hovim obavezama i pravima, ciljevima izadacima donese posebno poglavlje utom zakonu, ili da se donese posebanzakon. Ukoliko to nije mogu}e, ova ma-terija bi se mogla regulisati i u okviruposebnog zakona koji reguli{e oblastkulture ili u Zakonu o samostalnomobavljanju umetni~ke ili druge delatnostiu oblasti kulture.

2. Zakonom o osnovama budètaSrbije trebalo bi definisati da su umet-ni~ka udruènja (sada organizacije od

18LUDUS 112

MATERIJAL ZA OKRUGLI STO U REKTORATU UNIVERZITETA UMETNOSTIU BEOGRADU, 05.11. 2003. GODINEMaterijal formiran na osnovu priloga teksto-

va o pojedina~nim udruènjima

LUDUS 112

op{teg interesa, a po novom predlogu za-kona-organizacije od javnog intresa)institucije kulture i zbog svog zna~aja naunapre|enju konkretne umetni~ke delat-nosti i za{titi prava umetnika po vi{eosnova trebalo bi da budu subjekti –indirektni korisnici budètskih sredsta-va (kao i ustanove kulture). Iako dràvanije osniva~ umetni~kih udruènja, onaim je poverila svoju raniju funkciju iovlastila ih da vr{e javna ovla{}enja izZakona o samostalnom obavljanju umet-ni~ke ili druge delatnosti u oblasti kul-ture, kao i da budu subjekti koji una-pre|uju umetni~ke delatnosti i ostvarujusaradnju sa Ministarstvom kulture nautvr|ivanju kriterijuma i uslova zafinansiranje umetni~kih projekata.

3. Umetni~ka udruènja su se opre-delila da se obrazuje Savez umetni~kihudruènja Srbije kao svojevrsna asoci-jacija, odnosno komora umetnika, ukojoj bi se zajedni~ki definisala i ostvari-vala za{tita radno-umetni~kih pravaumetnika, uticalo na definisanje kul-turne politike, a posebno unapre|enjaumetni~kog stvarala{tva i uticalo nafunkcionisanje i upravljanje u instituci-jama kulture i umetnosti.

Predlog posebnih podsticajnih meraza pobolj{anje poloàja umetnika i umet-ni~kih udruènja:

Pre navo|enja posebnih podstica-jnih mera, ukazujemo na neophodnostpove}anja izdvajanja sredstava iz dru-{tvenog proizvoda namenjenih kulturi.

- Postoje}a poreska politika dràve(razni doprinosi, takse i druge da`bine)doprinosi unaza|ivanju kulturno-umet-ni~kog stvarala{tva, umetni~kih udru-ènja i umetnika. Dràva, koja smatrada je kultura i umetni~ko stvarala{tvo ufunkciji dru{tva, ne bi trebalo da tretirastvaraoce u kulturi i njihove organizacijesamo kao poreske subjekte, ve} da poseb-nim merama poreske politike podsti~eslobodno umetni~ko stvarala{tvo.

- Ukazujemo na Deklaraciju o umet-nicima UNESKO-a iz 1980. godine (Beo-grad) i njenu dopunu iz 1997. godine(Pariz) o poloàju umetnika u tranziciji,koja obavezuje sve dràve da meramaporeske, carinske, kreditne politike idrugim podsticajima unapre|uje poloàjumetnika, a time i kulturno-umetni~kostvarala{tvo.

- Ne moè se umetni~ko delo sma-trati robom i oporezovati jedinstvenomporeskom stopom na promet od 20%, atako|e su visoki i porezi na autorsko-izvo|a~ke honorare, a pla}aju se i poseb-ne da`bine (porez) kod uvoza umetni~keopreme, muzi~kih instrumenata i repro-materijala, filmske trake, itd, porez naulaznice i sli~no.

- Umetni~ka udruènja su optere-}ena visokim ekonomskim cenama za-kupa poslovnog prostora, te bi ih trebalosvrstati u kategoriju ustanova kulture.

- Potencijalni donatori i sponzoriumetni~kih projekata nisu u dovoljnojmeri stimulisani za ulaganja u kulturu,te bi ih trebalo osloboditi poreskih da`-bina bar u prvoj fazi tranzicije ili po-ve}ati sada{nji procenat osloba|anja odporeza na dobit.

- Zalaèmo se da se za unapre|enjeumetni~kog stvarala{tva formiraju po-sebni fondovi ili fondacije za srodneumetni~ke delatnosti (kao npr. Fond zafilm), u koje bi se ulagala sredstva izraznih izvora (donatori, sponzori, izbudèta, mecene-fizi~ka lica, deo odulaznica za umetni~ko-kulturne pri-redbe)

- Zalaèmo se da se, kao i u Evropi,donese zakon o obaveznom izdvajanjusredstava u visini od 3% iz ulaganja uizgradnju javnih objekata koji bi bionamenjen za realizaciju umetni~kihdela. To se moè uraditi i dopunomZakona o urbanizmu i investicijama.

- Privatne i dru{tvene firme trebalobi osloboditi pla}anja poreza na prometpri kupovini ili porud`bini umetni~kihdela, odnosno da ovakve investicije budutretirane kao ulaganja u osnovna sred-stva

- Prilikom oporezivanja ukupnihprihoda gra|ana, porezom ne treba dabudu obuhva}ena sredstva koja su ulo-èna u kupovinu umetni~kih dela

- Porez na promet pri prodaji umet-ni~kog dela trebalo bi maksimalno

umanjiti, a osloboditi poreza na prometumetnike za nabavku repromaterijala iopreme

- Trebalo bi obezbediti osloba|anjeod carina na uvoz repromaterijala icarinske olak{ice za opremu.U Beogradu, 5. novembra 2003.g. Za KOORDINACIONI ODBOR UMETNI^KIH UDRU@ENJA SRBIJEDragoslav Krnajski,koordinator

19

Festivali

Januara ove godine u Odin Teatruodràn je ~etvrti po redu Tranzit,internacionalni pozori{ni festival i

skup pozori{nih stvaralaca. Tema Tran-zita su bili „koreni“. Predstave, razgo-vori i radionice odràni tom prilikomistraìvali su probleme definisanja li~nogi profesionalnog identiteta pozori{nihstvaralaca {irom sveta, probleme pripad-nosti odre|enim kulturnim, etni~kim,politi~kim ili estetskim kontekstima, kaoi na~ine na koji ose}aj pripadnosti poje-dinim miljeima uti~e na stvaranje li~nogpozori{nog izraza.

U okviru Festivala prikazano je 19pozori{nih predstava, 2 koncerta, neko-liko prezentacija rada i video projekcija,te serija okruglih stolova. Osim togaodràno je i 5 radionica na kojima su seu~esnici Festivala upoznali s osnovnimtehnikama indijskog Odisi plesa, bali-neànskog Topeng plesa, Suzuki tehni-kom, tehnikom komedije del arte i proce-som rada s maskama i lutkama. Na jed-noj od radionica istraìvani su i proble-matizovani na~ini rada reditelja s glum-cima.

Magdalena projekatTranzit festival je jedna od mani-

festacija Magdalena projekta, interna-cionalne mreè èna koje se bave po-zori{tem. Mreà je osnovana 1986. uKardifu, Vels, a me|u osniva~ima su DìlGrinhal{ (Vels), Dùlija Varli (Danska),Dìli Adams (Vels) i Briìt Sirla (Fran-cuska).

Jedan od osnovnih ciljeva Magdalenaprojekta je da omogu}i ènama istra-ìvanje novih pristupa pozori{noj umet-nosti i podstakne ène da radom u teatruiskazuju svoja iskustva, umesto da nasceni prikazuju svet vi|en o~ima mu{ka-raca. Kredo Mreè najpotpunije je izra-èn re~ima Lusi Lipard: „Vi{e ne moèmoporicati ~injenicu da postoji istinskiènska ekspresija... socijalna, biolo{ka ipoliti~ka iskustva èna razlikuju se odiskustava mu{karaca; umetnost se ra|aiz ovih iskustava i ona mora ostati do-sledna njima, kako bi bila autenti~na“.

Magdalena je internacionalna mreàna kojoj pozori{ne umetnice iz celog sve-ta predstavljaju rezultate svog rada, raz-menjuju li~na i profesionalna iskustvakroz zajedni~ki rad na predstavama,festivalima, radionicama, publikacijamai konferencijama, i od koje mogu o~eki-vati podsticaj i smernice za dalji rad uteatru.

Me|u ~lanicama Mreè su i na{erediteljke Jadranka An|eli} i Dijana Mi-lo{evi}, koje samostalno ili zajedno sostalim ~lanovima Dah teatra ve} godi-nama u~estvuju u aktivnostima Magda-lena projekta i Tranzit festivala.

Tranzit festivalTranzit je ro|en u okviru Magdalena

projekta. Njegov idejni tvorac, umetni~kidirektor i njegova pokreta~ka snaga jeDùlija Varli, dugogodi{nja ~lanica Odinteatra. U duhu idejnog kreda Magdalene,cilj Tranzita je da dâ glas ènama koje sebave pozori{tem u zemljama {irom svetai obezbedi im mogu}nost razmene profe-sionalnih iskustava u teatru.

Prvi Tranzit odràn je 1992. na te-mu Reditelji i dinami~ke strukture pozo-ri{nih trupa. Festival je zami{ljen kaonastavak diskusije o ènama i pozori{nojreìji, zapo~ete u okviru Magdalena pro-jekta. Drugi Tranzit, na temu Teatar –ène – politika odràn je 1997, a tre}i,odràn 2001, bavio se problemom peda-gogije pozori{nih umetnosti, preno{e-njem znanja i iskustava s generacije nageneraciju.

Osim Tranzita, brojni drugi festivalii susreti Magdalena mreè odràni su uEngleskoj, Italiji, Australiji, Novom Ze-landu, Ju`noj i Latinskoj Americi, itd.

Tranzit '04: KoreniTema ovogodi{njeg Tranzita su

„koreni“. U tom duhu, celokupna aktiv-nost Festivala je koncentrisana na tra-ènje odgovora na nekoliko klju~nih pi-tanja. Kako i za{to defini{emo na{ kul-turni identitet? Kako je na{ profesionalnirad u teatru, na{ „profesionalni identi-tet“, povezan s na{im „kulturnim identi-tetom“, odnosno sa socijalnom i politi~-kom situacijom u zemlji u kojoj ìvimo/izkoje smo potekli? Da li svojim profesio-nalnim radom dovodimo u pitanje nekeod osnovnih principa na kojima se zasni-va na{ kulturni identitet ili, naprotiv,nastojimo da ove principe jo{ preciznijedefini{emo i u~vrstimo?

Na pitanje gde se nalaze njihovikoreni, ve}ina u~esnika nije mogla dajednostavno ukaè na odre|en geografskiprostor ili etni~ku sredinu. Najve}i broju~esnika Tranzita ro|en je u jednomgeografskom podneblju, odrastao u dru-gom, a ìvi i radi u tre}em. Najve}i brojnjih razvili su se kao uspe{ni pozori{nistvaraoci u multinacionalnim, multikul-turalnim i multijezi~kim sredinama, aveliki deo karijere proveli su kao Barbina„plutaju}a ostrva“, u neprekidnim puto-vanjima i neprestanoj internacionalnojkomunikaciji.

S druge strane, veliki broj onih kojiìve i rade u tradicionalnim sredinamarazvili su se kao umetnici mahom u ne-prekidnom sukobu s ograni~enjima kojasu im te sredine nametale. Njihov pogledje re|e uperen „unazad“, u pro{lost, ili„unutra“, u korene sopstvene tradicije, a~e{}e je vizionarski usmeren „napred“, u

Taipeija, Tajvan. Pri~a o glumici tajvan-ske opere koja je dugi ìvotni vek iimpresivnu karijeru provela igraju}iisklju~ivo mu{ke uloge. Problem dvo-strukog seksualnog identiteta i unutar-njih konflikata nastalih iz ove dvojnosti.Veoma ~ulna, lirska, vizuelno bogatapredstava prevazilazi jezi~ke barijerekoriste}i, veoma kreativno, rasko{nemuzi~ke i plesne elemente tradicionalnetajvanske opere.

Dùlija Varli odigrala je dve solopredstave koje je reìrao Eu|enio Barba:Leptiri Dona Muzike i Zamak Holste-broa, kao i dve prezentacije rada (workpresentation) pod nazivom Odjek ti{ine iMrtvi brat. Za mnoge u~esnike Festivala,Dùlijine prezentacije bile su jedinstvenaprilika da se upoznaju s tehnikama iprincipima rada Odin teatra.

So je nova predstava Odina, ra|enapo kratkoj pri~i Pismo na vetru AntonijaTabukija, u reìji Eu|enija Barbe. @en-ska verzija Odiseje: @ena putuje od jed-nog gr~kog ostrva do drugog, tragaju}iza izgubljenom ljubavlju. Predstavupamtimo po fantasti~noj glumi RoberteKareri.

Iben Nagel Rasmusen (Odin teatar)izvela je predstavu Esterina knjiga, ra-|enu po dnevnicima njene majke. Pri~a osudbini (jedne) ène i potresna slikajednog vremena.

Klijanjei cvetanje korena

Korene obi~no zami{ljamo kako ura-njaju u zemlju i seù unazad, u pro{lost.U zemljama {irom sveta, re~ „koreni“sluì kao metafora za postoje}i kulturniidentitet, ne{to sa ~ime se pojedinci moguidentifikovati i ~emu svesno ili nesvesnopripadaju.

U programu Festivala, Dùlija Varlipredlaè sasvim druk~iju viziju: viziju„aktivnih, klijaju}ih korena, usmerenihnapred, nagore i napolje, korena kojinam omogu}avaju da stojimo uspravno,da budemo nezavisni i da se kre}emo;korena koji nam daju ose}aj za budu}-nost; korena koje, kao semenje, moèmoposaditi u vazduhu, u vodi, u mestimadaleko od zemlje u kojoj smo ro|eni, ilikorena koji }e nas vratiti u okruènje izkojeg smo potekli, posle niza godinaputovanja i istraìvanja stranih, dalekihkultura.

Mnoge ène tragaju za li~nim i pro-fesionalnim identitetom me|u ljudima~iji su obi~aji i kulturne navike znatnorazli~iti od njihovih, u mestima u kojimase ne govori njihov maternji jezik. Zanas, ljude s istrgnutim korenima, pozo-ri{te predstavlja prostor koji nam omo-gu}ava da sami biramo okru`ja u kojima}emo saditi svoje korene i pu{tati ih daklijaju i razvijaju se“.

Tranzit se ve} ~etvrti put pokazaokao plodno tle iz kojeg ni~u izdanci kojidalje cvetaju u zemljama {irom sveta.Mnogi su u njemu ve} posadili seme,pustili koren, a me|u njima i vi{e nasrodom iz Srbije. Nadamo se da }e sejedna od budu}ih manifestacija Magdale-na projekta dogoditi i u na{oj zemlji.Za{to da ne? Bez obzira na mogu}e te-matske okvire budu}ih festivala, razgo-vor zapo~et o korenima }e se sigurnonastaviti u okrilju Magdalena projekta, ami o ovoj temi imamomnogo toga da kaèmo.

KORENI U TRANZITU

I vana Aškov i¯

IV TTrraannzziitt internacionalni pozori{ni festival,

Odin teatar, Holstebro, Danska,

15 - 25. I 2004.

budu}nost, i izvan sputavaju}ih okviratradicije ili onih njenih aspekata kojepripadaju pro{losti i koje bi trebalo tamoi da ostanu.

Iako se Tranzit festival bavi proble-mima èna – pozori{nih stvaralaca, nanjemu podjednako ravnopravno u~estvu-ju i mu{karci. So, Zamak Holstebroa iLeptire Dona Muzike reìrao je Eu|enioBarba, predstavu Arlekino i njegovdvojnik reìrao je Feru~io Merisi, dok sumnoge predstave izvodili me{ovitiansambli.

Ka siroma{nompozori{tu

Tranzit je ove godine okupio velikibroj predstava koje su, ~ini se, unapredspremane s namerom da putuju, imaju}iu vidu, izme|u ostalog, i finansijskaograni~enja svetskih festivala. Svih 19predstava bile su ili monodrame ili pred-stave sa malim ansamblima (2 – 3 glum-ca), izvedene ili u praznom prostoru, bezscenografije, ili s veoma svedenim ele-mentima dekora. No, najbolje predstavesu dokazale da kvalitet pozori{ta ne morabiti direktno proporcionalan budètu.Najuspe{nija ostvarenja ovogodi{njegTranzita spretno su prevazilazila jezi~kebarijere internacionalnog festivala. Upitanju su neverbalne predstave koje suse prevashodno oslanjale na pokret ifizi~ku ili vokalnu ekspresiju.

Izdvojila bih nekoliko predstava pokojima }e ovaj festival biti zapam}en.

Summa Summarum Teatra Om izDanske je majstorski ura|ena i izvedenaneverbalna klovnovska predstava tokomkoje su gledaoci, bez obzira na uzrast,doslovno plakali od smeha.

Drhtanje – „bezbo`na meditacija osmrti i vi{e od toga“ – nova je predstavaSacred Cow trupe iz Australije. Tri bri-ljantne glumice izvode pri~u o smrti iprolaznosti ìvota s jedinstvenim smi-slom za humor, izuzetnom fizi~kom i gla-sovnom ekspresijom i energijom kojapleni i pokre}e publiku.

Trupa Voix Polyphoniques iz Parizapredstavila se predstavom Nakasone, na-stalom iz A capella dueta (Briìt Sirla iVinsent Oda) prvi put izvedenog 1991.Duhovita pri~a o odnosu mu{karca i ènekoji su prijatelji i neprijatelji, saveznici idu{mani u za~udnom univerzumu iz-gra|enom od pesme, muzike i pokreta.Objekti na sceni gube svakodnevnufunkciju: no` postaje muzi~ki instru-ment, friìder izvor svetla, oltar, zamakili partner za tango. Briìt i Vinsentpozdravljeni su ovacijama, a po mi{lje-nju ve}ine u~esnika Festivala, Nakasoneje jedna od najboljih predstava ovogo-di{njeg Tranzita.

Klaudia Kontin (Italija), po profesijiArlekino, jedan je od osniva~a ScuolaSperimentale dell'Attore, istraìva~kogcentra i {kole komedije del'arte, u okvirukoje je, kao nastavnik i izvo|a~, steklainternacionalnu slavu. Predstava Arle-kino i njegov dvojnik prikazana je kaorad u nastajanju (work in progress).Naizmeni~no sa maskom Arlekina i beznje, Klaudija istraùje mra~ne, demon-ske strane ovog lika punog protiv-re~nosti, kao i neobi~nu, skoro fiziolo{kuprivla~nost koju ose}a prema njemu.

Ovacijama je pozdravljena i predsta-va Moj put pozori{ne trupe Uhan Shii iz

KKaadd ppoo`̀eelliittee ddaa kkuuppiittee kknnjjiigguu,, ppoonneessiittee ssaassoobboomm oovvaajj kkuuppoonn!!

KKnnjjii`̀aarraa BBOOOOKKWWAARR -- SSKKCC,,~~iittaaoocciimmaa „„LLuudduussaa““ ddaajjee ppooppuusstt

oodd 1100 ddoo 3300%%nnaa ssvvaa iizzddaannjjaa

SSttuuddeennttsskkii kkuullttuurrnnii cceennttaarr,,KKrraalljjaa MMiillaannaa 4488,, 1111000000 BBeeooggrraadd

Tanka, zelena neonska svetiljkadelimi~no okruùje pozornicu, kaookvir modernih vremena. Unutar

njega, dva - sude}i po promeru stabla -prastara eukaliptusa daju utisak rav-noteè, prostorne i duhovne. Ovalni pro-fili do~aravaju talasastu zemljinu povr-{inu. Sve je sivkasto, u vi{e nijansi, poputogolelog debla eukaliptusa koji je odbaciokoru. Mesto doga|anja predstave je, o~i-gledno, australijski bu{. Atmosfera pa-storalna, naizgled idili~na. Tako je i bilo,kaù Aboridìni: u njihovom se}anjupro{lost li~i na Arkadiju u kojoj su ljudi ipriroda bili jedno, {ume guste i reke puneriba.

Yanagai! Yanagai! je pretposlednjapredstava u ovogodi{njoj sezoni Playboxteatra i li~ni doprinos autora teksta irediteljke Andree Dèjms (Andrea Ja-mes) naporima Aboridìna da odrè uìvotu sopstvenu tradiciju. Po o~inskojliniji, Andrea je i sama potomak plemenaJorta Jorta ~ija vekovna postojbina, uzreku Mari, predstavlja ìlu kucavicu~itavog regiona. Andrea je uloge podelilapo{tuju}i autenti~nu rasnu pripadnostglumaca. Njih ~etvoro, razli~itog pola irazli~ite ìvotne dobi, preuzimaju re~ijedno od drugog na po~etku predstave, uzajedni~kom poju iz kojeg izranja, u vi-{eglasju nalik na hor u anti~koj tragediji,nostalgi~na slika njihove prastare do-movine, ju`ne Viktorije. Bez melodram-skog naboja, ali poetski ubojito, opevajudeca plemena Jorta Jorta drve}e u kojemobitava njihov duh i svoju beznade`nuborbu da povrate zemlju od belog ~oveka.

Za njih je ta zemlja svetinja, otelotvorenjeduhovnosti koliko i preduslov za fizi~kiopstanak. Aboridìni ne znaju za vla-sni{tvo. Priroda je za njih predmet sno-vi|enja, njihova pro{lost iz koje sada-{njost crpi iskustvo i energiju. Ni beloputidoseljenici, osvaja~i, nisu uspeli da izme-ne takvo shvatanje poretka stvari uuniverzumu, jer je ono proizvod tradicijeduge vi{e 10.000 godina.

Metafizi~kakoncepcija

Jednom od protagonista pripadaposebno mesto u drami, i ona nije slu-~ajno èna. Gledalac to nasluti ~im ‘hor’krene sa scene, jer se èna najednomna|e u lokvi krvi. Crveno svetlo reflekto-ra dobije poetski sugestivnu mo} - zanjenim stopama kre}e se i blistava crve-na mrlja. Vizija asocira svojom likov-no{}u na grafiku. I zaista, dizajner pred-stave Adriena îzolm (Adrienne Chi-sholm) je diplomirala grafi~ki dizajn naVictorian College of the Arts u Melburnu,koji je odnegovao ve}inu ~lanova ansam-bla. Otkako se pripojio centralnoj usta-novi za visoko-{kolsko obrazovanjeumetnika u ovom delu Australije, Plej-boks je postao steci{te modernih po-zori{nih vizija i ideja, a ne samo kolevkadoma}e dramaturgije. Predstave su do-ìvele kvalitativnu promenu. Suvi rea-lizam je ustupio mesto metafizi~koj dubi-ni koncepcije, smisao se otvorio ka mno-

gostrukim tuma~enjima, estetika odsli-kava duh i zna~inske slojeve svake pred-stave ponaosob. Poetski ton drame Yana-gai! Yanagai! preto~en je tako, u likov-nom tuma~enju îzolmove, u paletu ko-jom je obojena aboridìnska mentalnaslika sveta. U njoj, mesto je na{la jo{ jedi-no boja peska ili, mogu}e je, prirodnaboja sukna - svetlo oker, kroz kostimekoji predstavljaju tekovinu moderne civi-lizacije. Leti, preci dana{njih Aboridìnanisu nosili odelo, barem ne u zapad-nja~kom smislu te re~i. Jedino zimi su seogrtali oposumovim krznom, da za{titetelo od no}nih promrzlina i vetrova s Ju`-nog pola. A ono ima sivkast ton, tamnijiod avetinjskih obrisa eukaliptusa izlo-ènih pogledu gledalaca, koje je narodprozvao „gumeno drve}e”.

U takvom kontekstu, po~etna asoci-jacija na hor u anti~koj tragediji moè dadeluje kao anahronizam. Vi{eglasje je,me|utim, odraz mito-poetskog karakterasveukupnog ljudskog nasle|a i, kao ta-kvo, ìvi netaknuto u duhu tradicional-nih Aboridìna. Njihov identitet uteme-ljen je i danas na kolektivnoj ljudskojsvesti, a ne na svojstvima pojedinca. To,naravno, ne zna~i da Aboridìni ne po-{tuju karakterne osobine poput li~nogintegriteta i mudrosti. Svoje mitove i le-gende, tajne svetih mesta i obreda oni po-veravaju samo ljudima dostojnim pove-renja, posve}enima, jer od toga da li }ebiti o~uvani ili ne zavisi njihov opstanakkao naroda, sa svim plemenskim razno-vrsnostima. Dramsko tkivo predstaveAndree Dèjms odslikava sve pomenutekvalitete.

êkaju}idìnovsku ribu

U oìvljavanju mitova, legendi, star-ije i novije istorije plemena Jorta Jorta,Dèjms se posluìla ve}inom sredstavakoja nudi savremeni teatar. Krava, ta ne-poznata i ‘~udna’ ìvotinja, dokotrlja se

na scenu kao ogromna kartonska lutka,legendarni bakalar iz reke Mari uplovikao magi~an skelet, ìvahan i ~arobnoprivla~an u svojoj fiktivnosti. Iza pro-vidnog panoa koji se odmota celom visi-nom scene, s novom slikom eukaliptu-sovog debla, progovori de~a~ka vizijavreme{nog ribara koji satima i danima,mesecima i godinama sedi na istoj okucireke, u nadi da }e uhvatiti dìnovskuribu, duhovni simbol njegovog naroda.Ali kada ga kona~no ulovi, kako to ulegendi biva, on pu{ta bakalara na slobo-du. Tu, navodno zagarantovanu, tekov-inu demokratije njemu, me|utim, ne}edopustiti beli ~ovek. Predstavljen u svojsvojoj rigidnosti, prototip imperije pod-se}a na prete}u karikaturu koja robujesopstvenim nacionalnim ritualima. Unjegovoj etici nema mesta za raznolikostili jednakost. âk i ~istota belog, bojanjegovog odela i upotrebnih predmeta,postaje u takvom sistemu vrednosti si-nonim za rigidnost. Senke, suptilno ialuzivno svetlo jednog od vode}ih dizaj-nera u zemlji Filipa Letlina (Philip Le-thlean), originalna muzika Lu Beneta ibenda The Crazy Baldheads, sve ukupnodoprinelo je da predstava preraste u retkopoetsko iskustvo.

Da bi istakla da je u ovom slu~ajupozori{na fikcija koliko umetni~ko sred-stvo jednoj rasi da predstavi sopstvenonasle|e, toliko i prilika da progovori oneposrednom, dru{tvenom i politi~komiskustvu, Andrea Dèjms je vrhunac dra-me Yanagai! Yanagai! izgradila naistinitom doga|aju preuzetom iz najnovi-je istorije. Presuda vrhovnog suda Au-stralije doneta u slu~aju Mabo, kojom je1992. pobijena doktrina o Australiji kaoni~ijoj zemlji (terra nullius) i jednomdomoroda~kom plemenu priznato pravona kori{}enje zemlji{nih i vodenih bogat-stava na teritoriji koja predstavlja nje-govu postojbinu, potresla je iz temeljapiramidu vlasni{tva u ~itavoj dràvi.Zemljoposednici i rudarska industrija ~i-ne samo njen vrh. U nizu onih koji su po-ku{ali da presedan pretvore u dijalek-ti~ki proces, na{lo se i pleme Jorta Jorta.Beli doseljenici ve}inom ne vide trajnuvrednost u prirodnim bogadstvima Au-stralije. [ume su za njih samo izvor

materijalne koristi. Zahvaljuju}i nezna-nju, nezainteresovanosti ili pohlepi po-se~ena su stoletna stabla eukaliptusakoja za Aboridìne imaju neprocenjivuduhovnu vrednost. Takav trenutak jepovod starom ribaru u predstavi danapusti svoju oazu na obali reke Mari iuputi se u metropolis, kako bi svedo~io nasudu u 18. po redu poku{aju plemenaJorta Jorta da povrati kontrolu nad svo-jom teritorijom. Naravno, presedan ipraksa su dve stvari. Time {to isti glu-mac, s istim manirima i istim tonom uglasu, tuma~i i ulogu nekada{njeg gu-vernera i zemljoposednika i savremenogsudije, Dèjms daje sliku upe~atljiviju odre~i o karakteru australijskog dru{tva.Sve nade o promeni poretka padaju uvodu kada ènski lik s po~etka predstaveuspe da prepozna u sada{njosti li~nost zakojom je, kroz istoriju, tragala u dru{tvudva dinga, svojih jedinih pratilaca. To jeisti taj guverner/zemljoposednik/sudija i,samim tim, odgovor koji dobija na zahtevza povra}aj prava njenog naroda je isti.Scena kojom se zavr{ava predstava,ukazuje – kroz kombinaciju brehtovskog‘otu|enja’ i Piskatorove estetike - naaktuelnost odigrane pri~e. Dok, s jednestrane, video-projekcija kore razli~itiheukaliptusa na jednom od postoje}ih ‘de-bala’ na sceni sugestivno ukazuje naautenti~nost australijskog nasle|a iraznovrsnost i lepotu doma}e flore, doku-mentarne slike iz ìvota plemena JortaJorta, u njihovom prirodnom ambijentu,podse}aju na dru{tvenu realnost Abori-dìna. Fikcija i realnost, spojeni u jedno,obra}aju se istovremeno srcu i umu gle-dalaca - utisak je akutan i nezaboravan.

Publika koja je videla poslednjeizvo|enje, u tronedeljnoj sezoni komadaYanagai! Yanagai! u Playbox-u, po-zdravila je glumce i pisca ovacijama. Jerdramsko delo Andree Dèjms ima poet-sku snagu najboljih [ekspirovih komedi-ja, aluzivnost koja nadilazi pojedina~noiskustvo i otima se definitivnom tuma-~enju. Ova predstava je bila koprodukcijaPlaybox-a i njenog mati~nog teatra, Mel-burn{kog radni~kog pozori{ta ~iji jeDèjms umetni~kikoordinator.

20

Strana scena

LUDUS 112

SNOVI\ENJE ABORID@INA

Jasna Novakov i¯

Predstava Yanagai! Yanagai! je doprinos

autora teksta i rediteljke Andree Dèjms

naporima Aboridìna da odrè u ìvotu

sopstvenu tradiciju

Poznati seksolog je toliko obuzetsvojim poslom, da zapostavlja sop-stvenu suprugu i ona nalazi ono

{to joj je uskra}eno u braku u odnosu smla|im kolegom svoga muà. To je osno-va pri~e iz drame Seksualne navikeameri~kih èna (The Sex habits of Amer-ican Women) koja je premijeru doìvelanedavno u Magic Theatru. Ambiciozniumetni~ki direktor teatra, Kris Smit,odlu~io je da se ove sezone igraju samosvetske premijere. Seksualne navikerazra|ene su u ~uvenoj pozori{noj ra-dionici u Mineapolisu i pokazuju i dobro-bit (mestimi~no dijalog je vrcav, a namomente drama ima i emotivni naboj) alii nedostatke (nedostatak ose}aja celine,nema klimaksa, nego se radnja pomeraka kraju kroz niz epizoda koji bi trebaloda na gledaoce deluje sabiranjem iprepoznavanjem detalja i elemenata pri-~e) ovakvog pisanja. Dramu je napisalaDùdi Majat (Myatt).

Opasne veze napisao je De Laklo, ascensku adaptaciju za predstavu kojusam gledao, uradio je reditelj @il Haver-gal u Conservatory Theatre. Ovo je prva ijedina adaptacija poznatog romana(ra~unaju}i 3 filmske i scensku) gde sam

se dosa|ivao. Za to je pola kriva adap-tacija (u prvom delu ostalo se na episto-larnoj formi iz romana, gde likovi ~itajusvoja pisma, ali se u drugom delu od togaodustalo, a izbacivanje pojedinih epizodaiz romana nije najbolje ura|eno i uma-njuje utisak) a pola gluma, opet udrugom delu.

Dokudrame

Leonardove sveske (The Notebooksof Leonardo da Vinci) je predstava dobrau prvom delu ali sve lo{ija prema kraju.Adaptaciju tekstova uradila je Meri Ci-merman (Zimmerman) poznata po uspe-loj predstavi po Ovidijevim Metamorfoza-ma. Ni ovde nema neke konstrukcije semnizanja (zanimljivih na po~etku) scena,vizuelno zanimljivih u stilu Boba Vilsonai Ri~arda Foremana. Predstava je igranau Berkliju u Roda Teatru.

U malom pozori{tu, Sims Theatre, umom kom{iluku igrala se dokudramaDooley Heri Kronina (Cronin) o TomasuDuliju (Doolez), lekaru u mornarici, kojije pre pola veka bio kratkotrajno poznatpo vatrenim govorima za intervenciju u

Vijetnamu a protiv komunista. Godine1956. uhva}en je u kompromituju}ojsituaciji s mu{karcem i morao je da na-pusti mornaricu i nestane iz javnog ì-vota. U ovoj predstavi dokumentarni stilje uglavnom dobro posluìo, gluma jemalo neujedna~ena, ali je name{taljkada se Duli kompromituje dobro reìrana.Predstava je kratka, tek sat vremena, aliizgleda da je pisac upravo za toliko iimao nadahnu}a.

Da ostanem pri dokudramama. Dè-sika Blank i Erik Dènsen (Jensen) suintervjuisali 40 od preko 100 osu|enikana smrt u Americi, za koje se posle ispo-stavilo da su nevini, ali su, pripremaju}idramu, tako|e ~itali i stenograme izsudnica i sudske spise i policijske izve-{taje. Van Amerike je, pretpostavljam,malo poznato nali~je njihovog sistemapravde, sudstva, tuìla{tva i policije.Postoje dve dokumentarne TV serije oraznim kriminalnim slu~ajevima i zaneverovati je koliko, naro~ito u unutra-{njosti, ljudi bude na brzinu osu|eno zane{to {to nisu uradili, a sve zbog ekspedi-tivnosti i da se umiri javnost, koja jeprogramirana da o~ekuje brzu pravdu.Navedeni autori su se fokusirali naosu|enike na smrt koji su zapravo bilinevini, od svih s kojima su razgovaraliizabrali su 6 slu~ajeva za dramatizaciju inapisali Progla{en nevinim (Exonera-ted) a za Curran Theatre su angaòvali

poznate glumce da se smenjuju svakedve nedelje. U prvom krugu nastupao jepoznati filmski komi~ar, stanovnik SanFranciska, Robin Vilijams i bio je odli-~an. Naravno i tekst je pun emotivnognaboja i dramaturzi ~esto do|u do pro-valije preterivanja u izazivanju emocija,ali, a za to je imao zasluga i Vilijams, nepadnu u nju. Svaka od 6 pri~a govori oneverovatnoj nepravdi po~injenoj u imepravde. Naro~ito je bilo te{ko gledatipri~u o Soniju, siroma{nom radniku kojipristane da ga neznanac poveze, a ovajposle upuca dva policajca i onda sklopidogovor da bude za{ti}eni svedok i svesvali na Sonija. Iako je pravi ubica poslepriznao delo, dok se to sve provuklo krozsistem, Soni je bio pogubljen.

Pravo vremeza Brehta

Za male pare (Nickel and Dimed) jedivna drama Dòan Holden po tekstuknjige Barbare Erenrajh (Ehrenreich) oèni iz imu}nije porodice koja je moralada radi obi~ne poslove i poku{avala da odtoga ìvi. Vrlo je malo drama o obi~nim,radnim ljudima u Americi, za razliku od,recimo Engleske, gde dramski pisci radi-je ulaze u taj milje. Za male pare je du-hovit tekst, mada pati od nedostatka{triha, jer je autorka poku{ala da isuvi{e

materijala iz knjige stavi na scenu.Poznato je da ve}ina glumaca u Americi,dok ~ekaju da budu otkriveni, rade kaokelneri ili barmeni. Dosta publike je lakoprepoznavala situacije, kao onu kad jeodrasloj osobi {ef i menadèr neka klin-ka, kojoj ova starija mora da recitujepravila slu`be i pona{anja. U predstavise, na àlost, ne insistira na glavnoj teziiz knjige, da je u Americi nemogu}e pri-stojno ìveti od po{tenog rada za malepare.

Opet preko mosta, u Berkli, da vidimMajku hrabrost. Malo pozori{te ShotgunPlayers odlu~ilo je da ove godine igrapoliti~ki teatar. Igrali su ve} Lizistratu iOru`je i ~ovek, [oa, a sad i Brehta. Dvaipo sata ~istog uìvanja! Ovo je bioprevod Dejvida Hera koji je doti~ni uradioza Royal National u Londonu, tamo jeigrala Dajana Rig, koju na{i, stariji TVgledaoci znaju iz brojnih engleskih seri-ja. A ovde je Majku hrabrost igrala Tri{Mulholand (Trish Mullholland) izvrsnalokalna glumica. Ovo je pravo vreme zaBrehta. Rat ne uni{tava samo ìvot, negosistematski razara osnovne ljudskevrline, po{tenje, milost, ljubav, hrabrost...Ljudska bi}a su redukovana samo nanagon za samoodrànjem, no kako je unjima ve} ubijeno sve ljudsko, oni suhodaju}i mrtvaci koji poku{avaju da sebei druge ubede da je to trijumf volje zaìvotom, mada u su{tini zavide onimakoji su na vremeoti{li sa scene.

OD SEKSUALNIH NAVIKA DO MALIH PARABranko Dimi t r i jev i¯-Bahus

Pismo iz San Franciska

LUDUS 112

Slovensko mladinsko gledali{~eokon~alo je 2003. godinu premi-jerom Fizi~ara Fridriha Durenmata

u reìji Matjaà Bergerja. Na velikoj sceni SNG Drame iz

Ljubljane izvedeni su Sre}ni dani Se-mjuela Beketa u reìji Mete Ho~evar.Glavne uloge Vini i Vilija tuma~e slove-na~ki glumci [tefka Drolc (80 g) i DaniloBenedi~i~ (70 g).

U pozori{tu Glej postavljenja je jo{jedna verzija drame Toma Stoparda

Slovensko stalno gledali{~e je izveloPoslednje sate Furia Bordona u reìjiAdrijana Rustja. Predstava govori i star-cu koji se priprema da ide u stara~ki domda ne bi bio na teretu bli`njima. I dok gasin pakuje, on, slu{aju}i Baha, po~inje dase prise}a pokojne ène, misli o ljubavi,starosti, umiranju...

U SNG Maribor Edvard Miler je imaojo{ jednu rediteljsku premijeru. Ovogputa u pitanju je komad proslavljenognorve{kog pisca Juna Fosea Jesenji san.

tik. Lili njene dogodov{tine slu{a sasetom jer i ona bi volela da ode na jug ividi pingvine... Zanimljivo je da je bajkunapisala japanska princeza Takamad.

U SNG Nova Gorica izvedena je dra-ma Koko{ka jednog od napopularnijihruskih pisaca Nikolaja Koljade. Radnjakoju odlikuje fejdoovski zaplet odvija se usobi~ku sme{tenom u pozori{tu. (publikau SCG imala je prilike da vi{e puta vidiovu dramu, a najefektniju postavku pot-pisuje Jago{ Markovi} u izvo|enju i pro-dukciji Budva Grad Teatra, prim. A.J) OKoljadinim komadima se govori da su„metafizi~ki sentimentalni” ili „senti-mentalno naturalisti~ki”, a ono {to je si-gurno je da je svet koji opisuje surov i beziluzija.

Dvanaest ljutih mu{karaca Reginal-da Rosea u reìji Matjaà @upan~i~a jenovi komad na sceni Mestnog gledali{~aljubljanskog. Po ovom tekstu 1957. SidniLumet je snimio poznati film u kojem jeglavnu ulogu tuma~io Henri Fonda. Po-rotnici su po nesnosnoj vru}ini zatvoreniu sobi poku{avaju}i da donesu presudu.Dvanaest nasumice odabranih mu{kara-ca odlu~uje o smrti mladi}a optuènog zaoceubistvo. U po~etku je njegova krivicao~igledna ali kada jedan porotnik posum-nja zahtevaju ponovan pregled dokaza...Re~ je, s jedne strane, o psiholo{koj i soci-jalnoj drami, a s druge o politi~koj.

Du{an Jovanovi} je na sceni DrameSNG-a Ljubljana postavio Prustovo Tra-ganje za izgubljenim vremenom. Ko-ri{}ena je adaptacija ovog dela iz peraHarolda Pintera. Po re~ima rediteljapredstava je ra|ena samo dva meseca, aono {to ga je privuklo ovom gigantu jenjegova fragmentarna forma i izazovsklapanja u celinu. Tako|e, i istovremenotraènje bitnih tema, sukob s vremenom,potom ve~na tema ljubomore koja seproteè u svetskoj literaturi od Ilijadenaovamo...

21

EX YU

KAD SE SRETNE DVANAEST GNEVNIH LJUDIVesti iz slovena~kog gledali{~a

Po ovogodi{njem planu Ministarstvakulture Makedonije pozori{ni pro-jekti od nacionalnog interesa bi}e

u znaku êhova (povodom stogodi{njicesmrti pisca) i najizvo|enija drama }e bitiTri sestre u dva profesionalna i jednomamaterskom pozori{tu. Doma}e drama-ti~are }e predstavljati Venko Adonovski(komad Adska ma{ina i dramatizacijanovele Pupak sveta i Saso Nasev (Dolevlada). Osim njih bi}e igrane i drameKoleta âsula, Dejana Dukovskog, Go-rana Stefanovskog, Slavka Janevskog,Rusomira Bogdanovi}a, Mirjane Ristev-ske, Mitka Madùnkova, Vasila [i{kova iZvezde Angelovske.

Bitoljski Narodni teatar je odmah ponovogodi{njim praznicima imao premi-jeru komada Dama za jedan dan u reìjiRusa Dimitrija Astrahana. Komad je ra-|en po filmskom scenariju Roberta Ras-kina iz 30-ih godina pro{log veka. Re~ jeo melodramskom kli{eu o bogatoj damikoja postaje siroma{na. Izlaz iz novo-nastale situacije vidi u udaji }erke zabogatog momka koji se, opet, mora oè-niti za nekog svog ranga. A da bi }erkanapravila dobar utisak, njena siroma{namajka se pretvara u damu iz visokogdru{tva, kao i svi njeni prijatelji u gospo-du... Komad je pun tuge i smeha, ~estopodse}a na vodvilj, i na kraju, nasuprotnaduvenim bogata{ima, pobe|uju ~asni idobrodu{ni siromasi. Ulogu ‘dame za je-dan dan’ tuma~i Joana Popovska.

U pomenutom teatru AleksandarPopovski je nastavio da reìra êhova (ubeogradskom NT postavio je Vi{njik).Re~ je o drami Tri sestre koje su imalepremijeru krajem februara.

U Dramskom teatru u Skoplju pre-mijerno je izvedena predstava MarisolHosea Rivera u reìji Vladimira Mil~ina.Marisol je mlada Portorikanka koja pro-lazi kroz apokalipti~an svet koji jenapustio njen an|eo ~uvar. Po re~imareditelja postoje komadi koji moraju dasa~ekaju svoje vreme a Marisol je jedanod njih, jer su u me|uvremenu uliceBronksa, na koje je originalno sme{tenaradnja drame, postale tako sli~ne ostatkusveta. Ima trenutaka kad ceo univerzumkao da tone, kada ulica postaje dùnglagde svi gaze jedni preko drugih. Utakvom vremenu ne èli da ìvi glavnajunakinja. Razlog za postavku ovakvogkomada Mil~in vidi u tome {to pozori{temora da istakne i ovakve teme i suprot-stavi se takvom vremenu. Ovaj teatar zakraj februara o~ekuje i premijeru [tatera ène da tr~e po madridskim ulica-ma no}u? Kalderona de la Barke u reìjiKoleta Angelovskog.

U Kumanovskom teatru reditelj Di-mitar Stankovski je tokom februara imaodve premijere: Adska ma{ina V. Ando-novskog i Partija remija Dina Li Kobur-na.

Narodni teatar „Anton Panov” izStrumice po~eo je novu godinu komadomPitera Veisa Mara/Sad u reìji Jani Bo-

jadìa. Ova drama otvara mnoga esenci-jalna pitanja povezana sa sada{njim lo-kalnim i globalnim momentima. Ma-ra/Sad je velika metafora o stanju u sve-tu u pro{losti i sada{njosti, o mestu indi-vidue u politizovanom svetu. Komaddiskutuje s publikom na radikalan i pro-vokativan na~in.

Prilepsko Narodno pozori{te „Vojdanêrnodinski” je dobilo novu, malu tea-tarsku scenu sme{tenu u Domu kulture.Formalna promocija nove scene bi}epolovina marta kad }e biti izvedena pre-mijera komada Markiz de Sad u reìji

Vlade Cvetanovskog (predstava se radi poprincipu „komad u komadu”). PoredCvetanovskog na ovoj sceni }e reìrati iVladimir Mil~in Baladu za veliki kosturMi{ela de Gelederoa. Ova belgijska farsaje napisana 30-ih godina pro{log veka akorespondira sa sada{njo{}u kritikomvlasti i dràvnih afera. U teatru ovajkomad najavljuju kao makedonski KraljIbi.

Reditelj i upravnik Bitoljskog teatraLjup~o Gorgievski imao je premijeruEuripidove drame Medeja u istanbul-skom Gradskom pozori{tu. Povodom pre-mijere reditelj je rekao: „Nema boljegmesta na zemlji za izvo|enje ovog koma-da. Istanbul je grad gde se ukr{taju isto~-na i zapadna kultura. Medeja, kolhidskavarvarka ubija svoju decu u nameri dakazni neverstvo Jasonovo koji pripadacivilizovanoj anti~koj Gr~koj. Ovo ubistvoje vi|eno kao deo njenog varvarstva. Alida li je? Nije li njen varvarizam biopotreban da bi Jason mogao uzeti zlatnoruno? I da li je Jasonovo neverstvo deoboljeg civilizovanog ìvota... Probe uInstanbulu su po~ele u znaku pitanja dali je èna dana{njice spremna da ubijedecu zbog toga {to ju je mu` prevario?”.

I jo{ jedno inostrano gostovanje ma-kedonskih autora. U pitanju je tekst Eve-ryman Gorana Stefanovskog koji poslepremijere u beogradskom Ateljeu 212nastavlja ìvot u vel{kom teatru Melan`.Tokom engleske turneje, komad Stefa-novskog bi}e izveden i u presti`nomlondonskom Riverside Studiu.

Premijera muzi~ke bajke Ana bazi-rane na nekoliko tekstova koje je iza-brala Zvezda Angelovska (na{oj publicipoznata kao jedan od aktera makedon-skih [ina izvedenih na 48. Sterijinom

pozorju) odràna je na sceni „Kutija” uKoncertnom holu. Ideja je bila da se stvo-ri umetni~ki dnevnik kroz kolektivnuigru glumaca. Pored Dnevnika AneFrank u predstavi se koriste i delovi izOrvelove @ivotinjske farme, Umetnostiratovanja Tsua i Kafke za po~etnike.@ivot 13-ogodi{nje Ane koji se zavr{avakada je prona|u fa{isti u tajnom skro-vi{tu tuma~e 4 glumice razli~itih godina.Glumci interpretiraju monologe kroz pe-sme koje izvode uìvo. Ali ovo nije mju-zikl ve} muzi~ka bajka, jer pevanje nijeforma ve} klju~ni deo dramatizacije.

Bilo jednom u maju je nov komad u{tipskom pozori{tu, baziran na tekstuma|arskog autora Zolta Po`gaja a u re-ìji Gorana Bulaji}a. Pri~a je tragiko-mi~an portret 35-ogodi{nje ène èljneljubavi. Posle objavljivanja oglasa li~neprirode putem kojeg traì muà, susre}ese s ljudskom nesavr{eno{}u preko 6bra~nih kandidata...

U Pozori{tu Veles izveden je Pu-kovnik, komad zasnovan na Markesovojnoveli Nema nikog da pi{e pukovniku.Mile Anastasov je autor dramatizacije aglumac Jordan Vitanov potpisuje reìju.

A za ljubitelje opusa SlobodanaUnkovskog u Skoplju }e krajem februarai po~etkom marta biti uprili~ena svo-jevrsna retrospektiva poslednjih reìjaovog autora. Na reviji }e u~estvovatiAtinsko narodno pozori{te s predstavomJanu{a Glovackog êtvrta sestra, pred-stava Otac po Strindbergu u izvo|enjuNezavisne produkcije iz Skoplja i Jugo-slovensko dramsko pozori{te sa [inamaMilene Markovi}, te êhovljevim Gale-bom.

Priredila Aleksandra Jak{i}

RETROSPEKTIVA UNKOVSKOGPozori{ne novosti iz Makedonije

BBeekkeett nnaa vveelliikkoojj sscceennii DDrraammee SSNNGG LLjjuubblljjaannaa

UUlliiccee BBrroonnkkssaa kkaaoo sslliikkaa aappookkaalliippttii~~nnooggssvveettaa:: MMaarriissooll

MMeellooddrraammsskkii kkllii{{ee:: pprreeddssttaavvaa DDaammaa zzaajjeeddaann ddaann

Na ovogodi{njem festivalu u Bogoti(Kolumbija) koji traje od 26.3. do 11.4pored SMG-a gostova}e i predstava Stosati Tomaà Pandura.

Poslednje sedmice februara u Celju}e biti odràni Dani komedije. Neki odkomada koji }e se takmi~iti su i [kola zaène SNG Drame iz Ljubljane, Goldonijev

Sluga dva gospodara mariborske Drame,Art Jasmine Reze u izvo|enju ptujskogpozori{ta... Na zavr{noj ve~eri }e biti idodeljena nagrada pobedniku „Zlatnogkomediografskog pera“, Roku Vil~niku,za monokomediju Pavlek.


Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi. Ovuizvedbu je reìrala Tijana Zinaji~. Sto-pardova drama naslanja se na [ekspi-rovog Hamleta i Beketovog êkaju}iGodoa. U ljubljanskoj verziji 9 napisanihuloga tuma~e samo dva glumca. U ovomteatru izvedena je i predstava Mrtva pri-roda u reìji Jerneja Lorencija. Drama jeposve}ena rumunskom filozofu Emilu M.Cioranu i njegovom odrastanju, a pred-stavlja prvi deo potonjeg opusa o ovommisliocu.

Fose je ovim komadom prvi put pred-stavljen slovena~koj pozori{noj publici.Po re~ima reditelja dijalozi ovog Norve-ànina su jako intimni, te se od glumacazahteva mnogo napora. No, to je biojedan od glavnih razloga {to se odlu~iona ovu reìju.

Nova predstava za decu u [entjakob-skom gledali{~u je bajka Ledena goraLuli u reìji Miha Goloba. Luli ìvi nadalekom severu, na grenlandskom ostr-vu i najbolja prijateljica joj je Kiki, polar-na ~igra koja svakog leta ide na Antark-

Dok se jo{ nisu sti{ala novogodi{njaslavlja u HNK Split je izvedenacrna komedija u koprodukciji

Istarskog narodnog kazali{ta Pula iSatiri~kog kazali{ta „Kerempuh“ iz Za-greba. Sjajan pogreb u Splitu su uprili~ilispisateljka Slavica Tom~i} i reditelj Ro-bert Raponja. Troje aktera zakupili suprostor pozori{ta da bi mogli iznetivlastite probleme i uverenja. Pri tome,niko nikog ne slu{a, jer je svakome va`-nije ono {to sam ima re}i. I zaista, mladaèna opsesivno ne èli nikakva izne-na|enja u vezi sa svojim sahranom;upla{eni {izofreni~ar èli uveriti komisi-ju da nije lud, a pretenciozni govornikizlaè bilo kom prigodnom skupu da jeod Boga pozvan da spasi svet.

je deo celina za sebe, a opet povezuje ihose}aj za inventuru gubitaka. U na-slovnoj ulozi odli~no se predstavilaSenka Buli}.

Drama Pssst Tene [tivi~i} (autorkakomada Dvije koji je na repertoaru Ate-ljea 212) prva je ovogodi{nja premijera(1. II) Gradskoga kazali{ta „Tre{nje”. Re~je o predstavi za decu od 6 do 16 godina,a govori o tome kako izgleda pozori{te „sdruge strane”, iza scene. Po re~ima Tene[tivi~i} predstava progovara o tome ko-liko se dugo i precizno, slaù}i mreù odglumaca, plesa~a i muzi~ara, rije~i, mu-zike, pokreta i tkanine, sklapa predstavakao velika slagalica, ali i o tome kakone{to tajanstveno i privla~no vreba usvetu iza scene. Komad je reìrao @eljkoVukmirica.

teatra pre dve godine postavio je Kroa-tenlager, scenski kola` po tekstovimaMiroslava Krleè. Vitez je, uostalom,nastupao u antologijskim izvedbamaKrleìnih dela. Bio je i dugogodi{njipredsednik Hrvatskog dru{tva dramskihumetnika, ali i Tu|manov savetnik zakulturu i ministar kulture u HDZ-ovojVladi. Pre 30-ak godina osnovao je Glu-ma~ku druìnu „Histrion” koja je otkri-vala teatar sredinama u koja pozori{tenikad pre nije dolazilo.

Mnoge je iznenadio pro{loletnjimu~estvovanjem u brionskom projektuMara/Sad gde se na pozornici pojavio sprijateljem ali i politi~kim neistomi{lje-nikom Radetom [erbedìjom. Pomenu-tom Krleìnom komadu ga je privuklapre svega upitanost o sudbini pojedinca,umetnika-intelektualca na raskr{}u sve-tova i epoha, njegova potraga za identite-tom i upori{tem, koja ga vra}a u detinj-stvo, porodicu, zavi~aj, domovinu, bezobzira na to {ta }e tamo na}i. A, kakokaè, ova je predstava nastala i kaoodgovor na jedno ru`no iskustvo: kad jePaolo Ma|eli vode}e glumce „Gavelle”prozvao ksenofobima i fa{istima, jer suodbili glumiti u Jugoslaviji...

U rije~kom Gradskom kazali{tu luta-ka izvedena je predstava Sve o @aklina-ma po Jonesku, a u reìji Edi Majarona.Malo je poznato da je „otac” teatra apsur-da pisao pri~e za decu, a pisao ih je zasvoju k}i Marie-France. Tako su nastalePri~e za decu od 33 meseca u nekolikodelova koje govore o tatama koji }erkamapri~aju sve samo ne konvencionalnepri~e. A lutkarski medijum odli~no odgo-vara oìvljavanju sveta apsurda, u kojemje sve mogu}e. Jedino {to se u njemuglavna junakinja nalazi rastrzana izme-|u roditelja i „@aklina”, izme|u svetaodraslih, u kojem gotovo gubi oslonac, isveta ma{te gde napokon nije usamljena.

Predstava Glasovita brija~nica kodTrimalhiona, u reìji Georgija Para iizvo|enju Malog hrvatskog kazali{ta„Kiklop”, po~ela je igrati u Zagrebu,nakon premijere u [ibeniku i Zadru.Malo hrvatsko kazali{te „Kiklop” pozna-to je po prikazivanju monologa i dijalogaiz hrvatske dramske knjièvnosti, poseb-no dela Ranka Marinkovi}a. Glasovitabrija~nica kod Trimalhiona sastavljenaje od nekoliko Marinkovi}evih tekstovarazli~itih ànrova. Naslov predstave alu-dira na brija~nicu iz pripovetke Mislilacnad osam grobova, a ime brija~a Trimal-hiona pisac je preuzeo od najve}eg anti~-kog satiri~ara Petronija iz dela Satirikon– odnosno iz najduèg sa~uvanog odlom-ka Trimalhionova gozba. [piro Guberinaje izvrsnom komikom utvrdio lik praz-novernog starca.

U HNK Split izveden je i komadFerenca Molnara Liliom u reìji LaryZappie. Molnarova sentimentalna tra-gikomedija primer je tzv. trivijalnedramske knjièvnosti, koja se, nakonrazdoblja prijezira (zaborava) ponovovra}a u kazali{nu praksu. Njezini suprotagonisti mali ljudi na sporednimkolosijecima ìvota, igra~i na rubovimaprovincijskog cirkusa. Zbivanja tvorenjihovi zanosi, ljubavi, nasilja i padovi, afon je svijet ''nedjeljnog poslijepodneva''.Ispadi u fantastiku logi~na su ishodi{taìvljenja koje se u stvarnosti ne moèrealizirati.

Reditelj Ivica Kun~evi} je s ansam-blom Zagreba~koga kazali{ta mladihpostavio novi dramski tekst Ivana Vidi}aVeliki bijeli zec, jer , kako kaè upravnikovog teatra Slobodan [najder: „On govorio nesre}i tu|manizma i o ljudima koji suprepoznali na krivi na~in ono {to se

ocrtavalo kao nada na horizontu”. Uovom komadu mlada èna strada siste-mom dugih i ozbiljnih nesporazuma. Tisu nesporazumi prvo unutar nje same,pa na relaciji s roditeljima, ljubavnikom,poznanicima, a daleko naslu}uje se fa-mozni tu|manizam, kao sistem koji jezanemario ~oveka. Vidi}eva drama po-deljena je na dva dela. Prvi je Dan prvikoji se doga|a 1995. na dan poznatogvojnog mimohoda na Jarunu, a drugiDan poslednji u kojem devojka upoznajeljubav. U Danu prvom, u umornom bra-ku, ponovno }e se roditi ljubav. U Danuprvom mali hrvatski ~ovek, vojni kuvar inesu|eni u~esnik vojne parade, s punimpravom o~ekuje da }e mu ta paradapromeniti ìvot. U Danu prvom je pro-le}e. I onda je pauza, pro|e 5 godina. Ionda je Dan poslednji... Vidi} ispisujereplike, stvara likove koji govore ne{to{to je na granici apsurda, a rezultat togneobi~nog govora je krvavo i najnepo-srednije prepoznavanje. On politi~ko pre-tvara u apsurdno. Politika je komi~niapsurd – ostaju ljudi, a oni nisu ni ko-mi~ni, ni apsurdni. „Mo`da je to komad opolitici, ali nikako politi~ki komad, jersam politi~ki teatar oduvek ose}ao kaoinvalidni teatar” – dodaje reditelj pred-stave.

Pored novih pozori{nih premijra uHrvatskoj, najavljeni su i Maruli}evidani i to u promenjenoj koncepciji. Od ovegodine na ~elu Festivala hrvatske dramei autorskog kazali{ta, koji je pandanna{em Sterijinom pozorju, bi}e upravniksplitskog HNK Milan [trlji}. Ovogodi{nje,14. izdanje, odrà}e se od 21. do 28. apri-la, a selektor je Jasena Boka. Na festivaluu Splitu èle nastupiti i strana pozori{ta

(time je promenjena dosada{nja koncep-cija nastupanja samo doma}ih teatara)koja u produkciji imaju predstavu hrvat-skih autora, pa }e dosada{njim prijava-ma ansambala iz Poljske, Ma|arske iBiH biti pridruène one iz Srbije i CrneGore. „Publika je pomalo umorna od gle-danja predstava koje su na repertoarusamo zato {to su temeljene na doma}emtekstu, a ne na kvalitetu” – kaè ~lanVe}a Maruli}evih dana Nenni Delmestre.Od ove godine festival }e biti oboga}endnevnim radnim delom u kojem }e u~e-stvovati dramski pisci i stru~njaci. To-kom pet festivalskih dana u~esnici }e,pod vo|stvom pisca Mire Gavrana, ras-pravljati o dramskim tekstovima, pred-stavljati publikacije u kojima se pominjedoma}a drama, raspravljati o predstava-ma i izravno se su~eljavati, i polemisati otemama vezanim za doma}i dramskirukopis.

I zanimljivost za kraj: „Nedopustivoje da toliki broj ljudi ide u pozori{te bezpla}anja, dakle na ra~un poreznihobveznika. Kriti~ari i stru~njaci su odtoga izuzeti...”, kaù u hrvatskom Mi-nistarstvu kulture. Na radnom sastankupredstavnika ~etiri narodna pozori{ta iministra konstatovano je da se ova prak-sa mora ukinuti jer samo tokom posled-njih 6 meseci u 2003.g u HNK u Zagrebupoklonjeno je oko 26.000 karata. Uprav-nica rije~kog HNK tvrdi da u slu~aju kadje ukinula gratis ulaznice za premijeruKaroline Rije~ke sve su ulaznice kupilina blagajni gosti kao privatne osobe. idodaje da je besmisleno da politi~ari kojiimaju visoka primanja dobijaju napoklon njihov visokovredni proizvod.


22

EX YU

LUDUS 112

BEZ GLUME, MOLIM!Kazali{ne novosti iz Hrvatske

SSuurrooggaattnnee ppoozzoorrii{{nnee iissppoovveessttii nnaa ppoozzoorrnniiccii TTeeaattrraa IITTDD

SSaa zzaappuu{{tteenniihh cciivviilliizzaacciijjsskkiihh oobbmmaannaa:: SSeennkkaa BBuullii}} kkaaoo MMeeddeejjaa

DDrraammaattuurrggiijjaa ~~uuddaa:: SS pprreeddssttaavvee VVeelliikkii bbiijjeellii zzeecc

Sredinom janurara u Studentskomcentru u Zagrebu izvedena je premijerakomada Medeja – materijal kontroverz-nog nema~kog dramati~ara Heinera Mi-lera. Komad je nastao u produkciji ljub-ljanskog Mini teatra a reditelj je IvicaBuljan. To je Medeja u kojoj su unapredupisani gubitci, po dekonstrukcijskimmodelima koji upu}uju na izmaknutosredi{te, odsutnost subjekta i otvorenustrukturu. Medeja u kojoj glavna ju-nakinja kaè: „Moj igrokaz je komedija”i pita publiku: „Smejete li se?” te takoodgovara senzibilitetu vremena nesklo-nom „velikim i va`nim” temama i heroj-skim gestovima. Troje izvo|a~a interpre-tira svako svoju deonicu (Milerov triptihsastavljen je od Opusto{ene obale, Mede-je – materijala i Krajolika s Argonauti-ma) u monolo{koj formi {to ne dopu{tana pozornici isprepletanje dramskogmaterijala ili gluma~ke „dodire”. Svaki

Najnovija predstava zagreba~kogTeatra ITD Bez glume, molim!, drugi jedeo trilogije o glumi Tomija Janeì~a kojuje zapo~eo krajem pro{le godine u Lju-bljani komadom pod nazivom Luda.Autora zanimaju privatni momenti {to seupisuju u gluma~ki izraz, kao impulsikoji iz prostora nesvesnog prelaze u sves-no i usmeravaju glumce na putu njihovihkreacija. Fenomen glume, oduvek intri-gantan, i to ne ne samo pozori{nim teore-ti~arima, Janeì~u je polazi{te za scenskoistraìvanje u kojem glumci na pozorniciotkrivaju svoje intimne opsesije u proce-su u kojem stvarnost postaje teatarskimaterijal.

Krleìnim Povratkom Filipa Lati-novitza Zlatko Vitez se vratio na pozorni-cu Gradskog dramskog kazali{ta „Gave-lla”, i to ne samo kao glumac u uloziKirialesa, ve} i kao autor dramatizacije,reditelj i scenograf. Na pozornici istog

LUDUS 112

Iako je Drama Narodnog pozori{ta uSarajevu za prole}e nove kalendarskegodine najavila po~etak priprema

predstave Legenda o Ali-pa{i Envera ô-lakovi}a, i time nastavila da podràvadoma}e stvarala{tvo, reditelj SulejmanKupusovi} kaè da on ne èli po~eti radpre jeseni. Roman Legenda o Ali-pa{iizvanredna je stilska tvorevina, do temere izbru{ena u izrazu da joj se, upra-vo po toj stilskoj ~isto}i, te{ko moè na}ipandan u bosanskoj knjièvnosti. Premare~ima direktora NP, Gradimira Gojera,ansambl Drame }e izvesti po planu Elek-tru Danila Ki{a.

Pod motom „Nema problema”, sredi-nom februara otvoren je 20. jubilarniMe|unarodni festival Sarajevo Sarajev-ska zima. Prva festivalska premijera nasceni NP Sarajevo je Gogoljev Revizor ureìji Driterija Kasapija. Predstava krozGogoljev tekst, na direktan na~in govori oaktuelnim de{avanjima u dru{tvu.

Mjuzikl za decu pod nazivom Tajnanastanka, ra|en prema stihovima knji-èvnika Tode Nikoleti}a, koje je prilago-dio i na scenu postavio reditelj VitomirMitri}, ura|en je u produkciji Forumteatra u Srpskom Sarajevu. Namera u~e-snika je bila da vreme u kojem ìvimoprikaù na {aljiv na~in, bez vulgarizaci-je i te{kih metafora, koriste}i se kabaret-skim stilom, stihovima, prozom i tonovi-ma rokenrola. Forum teatar je nevladinaorganizacija osnovana 2000. godine, kojasvojim programima rada putem umet-ni~kog stvarala{tva iz svih oblasti, oku-plja mlade ljude sa podru~ja SrpskogSarajeva, te poku{ava da kod njih probu-di svest o toleranciji, ìvotu bez predra-suda i poroka.

Predstava koja govori o zlo~inimakoji su u ratu po~injeni u Zvorniku, UZvorniku ja sam ostavio svoje srce,Narodnog pozori{ta iz Sarajeva, doìvelaje u januaru svoje 50. izvo|enje. Rediteljkomada Elmir Juki} rekao je da je sre}an

{to ova predstava jo{ ìvi na bosansko-hercegova~kom teatarskom repertoaru.„Napravio sam jo{ jednu predstavu kojagovori o zlo~inima po~injenim u BiH,ta~nije u Srebrenici. To je Privi|enje osrebrenom vijeku. Dramski tekst je na-pisao Almir Ba{ovi}. Jednostavno èlimda kroz teatar progovorim o zlo~inima,jer ne smemo zaboraviti ono {to je bilo,ali isto tako treba krenuti dalje, jer to jeìvot. Predstave poput pomenutih suna{a, ne tako davna, pro{lost i njima }eteatar svedo~iti o svemu lo{em {to seproteklih 10 godina de{avalo u BiH”,isti~e Juki}.

U Kamernom teatru 55 u Sarajevuizvedena je premijera komada Ubistvo uno}nom vlaku u reìji Gradimira Gojera.Kroz razgovor dvojice ljudi, Srbina iHrvata, koji putuju no}nim vozom nareaciji iz Zagreba prema Beogradu, autordrame Mirko Kova~ na tragikomi~an na-~in otkriva dva razli~ita ljudska karak-tera. Prvi putnik (Zoran Be~i}) je ~ovekeminentno obeleèn {krto{}u, dok je nje-gov saputnik (Dragan Marinkovi}) neu-roti~na osoba koja poku{ava da savlada,ili barem prikrije, svoje unutra{nje fru-stracije i mra~ne doga|aje iz pro{lostikoje nosi kao ìvotni teret. Kako vozodmi~e, sve vi{e se otkrivaju prava licadvojice putnika.. Tekst koji je napisan pre30 godina nosi, kako je to kazao i rediteljGojer, prve naznake rastu}eg nacionali-zma koji je na na{im prostorima kulmi-nirao na najgori nacin - ratom. Gojer je toposebno naglasio kroz ovu izvedbu tako{to jedan lik govori ~isti hrvatski, a drugisrpski jezik, a njihove rasprave tipa„pertla - vezica” su komi~ne samo naprvi pogled.

U Kamernom teatru 55 najavljuju ianga`mane stranih reditelja koji }e, usituaciji kada svega nekoliko doma}ihreditelja koji idu od jedne do druge po-zori{ne ku}e, doneti osveènje i nove poe-

tike. Tako|e, po re~ima upravnika ZlatkaTop~i}a, Kamerni }e, kao i do sada davati{anse i najmla|im rediteljima, preferira-juci ne samo njihov samostalni rad negoi njihovo asistiranje poznatim reditelji-ma.

Predstava Helverova no}, koju jeprema drami Ingmara Vilkvista reìraoDino Mustafi}, tako|e je postavljena nasceni Kamernog teatra 55. (ovu dramuima prilike da vidi i beogradska publikau Bitef teatru, reìja Nenad Proki}, prim.A.J) Radnja drame de{ava se 30-ih godi-na XX veka u Nema~koj, u vreme fa{i-zma. „Re~ je o univerzalnoj temi koja sene odnosi samo na fa{izam, nego natotalitarizam uop{te, a ova predstava navrlo iskren, intiman i potresan na~in go-vori o svim egzistencijalnim i esencijal-nim te{ko}ama koje smo ìveli proteklihgodina i koje jo{ ìvimo, u nemo}i dapromenimo to~ak istorije”, kaè reditelj.Ideja da se Helverova no} radi potekla jeod glumice Mirjane Karanovi}, koja je sa

Erminom Bravom u ovoj ku}i ostvarilaveoma uspe{nu predstavu Noèvi u ko-ko{kama, a sada ponovo glume zajednou duodrami. „Ovu predstavu napravilismo za veoma kratko vreme, rad je trajaooko mesec dana i morali smo, zapravo,da otkrivamo stvari emocijama. Recimo,bilo mi je te{ko da shvatim {ta zna~iìveti sa jednom retardiranom osobom,~iji lik tumaci Ermin, i kako se nositi satim”, dodala je Karanovi}eva.

Glumica Arma Tanovi} nedavno sevratila sa Kosova gde je na Brezoviciu~estvovala na treningu Forum teatrakoji je vodio londonski reditelj AndrijanDèkson. Osim Tanovi}eve, u Forum tea-tru su u~estvovali i teatarski radnici,glumci, reditelji i studenti scenskihumetnosti iz Srbije i Crne Gore, Make-donije, Albanije, Slovenije, Holandije,SAD, Bugarske i Rumunije. Forum teatarje vrsta art-terapije, koja putem pozo-ri{nih sredstava osloba|a ~oveka od unu-tra{njeg konflikata i razli~itih pritisaka.

Pozori{te mladih Sarajevo premijer-no je izvelo tekst [ta }emo sad? Branka\uri}a \ure u reìji Admira Glamocaka.

„Odri~em se svoje celokupne pozori-{ne delatnosti u BiH, svih nagrada, odli-kovanja i priznanja, kao i ~lanstva uDru{tvu pisaca BiH. Isto tako, nakonmoje smrti, ne dozvoljavam odràvanjekomemorativnih ili bilo kakvih drugihskupova”, stoji u otvorenom pismu Rado-vana Maru{i}a, dugogodi{njeg direktoraBosanskog narodnog pozorista Zenicakoje je uputio bh. kulturnoj javnosti.Razlog tome je, kako navodi, ~injenica dase redakcija lokalnog lista „Ljiljan” oglu-{ila na pismo koje je poslao kao odgovorna napise o njemu. Maru{i} je 25 godinabio na celu BNP Zenica, ~iji je ~lan od1958, kao scenograf i kostimograf uradioje oko 500 predstava u BiH, ex Jugoslavi-ji i Poljskoj, i dobitnik je vi{e od 30 pri-znanja za razvoj teatarske umetnosti uBiH i Jugoslaviji.


23

EX YU

NEMA PROBLEMA [ta se doga|a u pozori{tima Bosne i Herce-

govine

Buca Mirkovi}, ~ovek bogatog unu-tra{njeg ìvota, duboko uronjen usvoj pesni~ki i zavi~ajni svet, pri-

jatelj mnogih njemu sli~nih umetnika,stvaralac {irokog znanja i zvanja, posve-tio je ovu knjigu glumcima.

[ta je sve bio Buca Mirkovi}? Knji-èvni i pozori{ni kriti~ar, istori~ar,esejist, feljtonist, pesnik, dramski pisac,upravnik pozori{ta, urednik knjièvnihlistova, animator i osniva~ brojnih po-zori{nih festivala po~ev od Dana komedi-je u Jagodini, Nu{i}evih dana u Smedere-vu, Dana Milivoja @ivanovi}a u Poà-revcu, Festivala malih formi u Zemunu,Sve~anosti Ljubi{e Jovanovi}a u [apcu,sve do susreta „Joakim Vuji}“.

[ta Buca Mirkovi} nikad nije bio?Izdajica svojih uverenja, svojeg nacio-nalnog bi}a i svoje ideologije. [irokogliterarnog obrazovanja, objavljivao je~lanke u „Borbi“, „Ilustrovanoj politici“,„Delu“, „Knjièvnosti“, „Letopisu Maticesrpske“, „Sceni“, „Teatronu“, „Bagdali“ -

da nabrojimo samo neke od novina i~asopisa.

Objavio je tako|e niz knjiga pesama,eseja i drame Balade sa Zejtinlika (igra-na u JDP-u), Takav je poloàj ~oveka iKume i knjeginje (igrana u Narodnompozori{tu).

Naravno, nemogu}e je nabrojati svaostvarenja Buce Mirkovi}a, svestranogpoznavaoca teatra, prijatelja najve}ihglumaca, pesnika, pisaca, pa je, mislim,~ast za na{ stale` {to nam je Bucapodario mnoge, pa i ovu knjigu.

Mi glumci smo osetljivi na sve ono{to nam kao se}anje i nezaborav dolazi sdruge strane rampe, iz publike. Svibismo èleli da produìmo trajanje i kadnas vi{e ne bude. Filmska traka, no-vinske kritike, zapisi, monografije, vi{eili manje su samo objektivni svedocina{ih umetni~kih ìvota. Ali, kad sespusti zavesa i dobijemo svoj deo apla-uza, vra}amo se ku}i, u „svoj nespokoj“,s pitanjem: {ta je bio istinski, pravi odjek

u mislima i du{ama onih u publici?Aplauz nije i ne moè biti merilo togtajnovitog odnosa. Zato su nam drago-ceni susreti s pojedincem u publici. Pogo-tovo s takvom li~no{}u kakav je Mir-kovi}.

Upoznali smo se davno, jo{ u mojojgluma~koj mladosti, u ku}i Mice i Bor-jane, unuka Ja{e Prodanovi}a. To àri{tebeogradskog knjièvnog i pozori{nogìvota 60-ih godina pro{log veka pri-vla~ilo nas je toplinom, ljudskim razu-mevanjem, a boga mi i kujnom, petkomna ru~ku, pasulju znamenite Stane.

Docnije, kroz godine i dane, pratilasam iz daleka ìvotni put Buce Mir-kovi}a. Bio je u pozori{tu s obe stranerampe: i upravnik i kriti~ar. Druìo se sglumcima, upoznao njihovu }ud kaonijedan kriti~ar pre i posle njega. Bio jeosetljivi pojedinac iz publike, na{ seiz-mograf preko kejeg smo saznavali {tasmo uradili i dokle stigli. Zato su gaglumci moje generacije voleli. Pri tom, nese}am se da je u svojim kritikama ikadaupotrebio grubu re~, uvredljiv epitet. Iodu{evljenje i zamerke kazivao je i pisaorasko{nim stilom, s merom i ukusom.Imao je uvek prisutnu ljubav za glumce,i male i velike.

Nismo ga voleli samo zato {to nam je{tedeo sujetu. Volimo ga i zato {to nas jepesni~kom zbirkom Glumci zvezdokra-dice oven~ao trajnom uspomenom na

na{e postojanje, {to je umeo da otkrijena{e tajne velove i dublju stranu svakegluma~ke li~nosti, i najzad, {to se u duhuDostojevskog poklonio pred mukom kakoputuju}eg glumca tako i vrhovnog sve-{tenika u hramu boginje Talije.

Moèmo se samo sloìti s dr Re|e-pom koji u predgovoru ove knjige kaè:

„Knjiga pesama Glumci zvezdokradiceMilosava Mirkovi}a pokazuje izuzetnovibrantno ose}anje za jednu od nejefe-mernijih umetnosti, upravo i s toga ne-nadma{nu-pozori{te. Te kadance ovognao~itog i naro~itog spomenara su onitrenuci stiha koji su nalik na ne`ne,plave cvetove nezaboravka.“

GLUMCI ZVEZDOKRADICEO knjizi Milosava Buce Mirkovi}a, u izdanju

„Prometeja“ iz Novog Sada, sa recenzijom

dr Dra{ka Re|epa

BBrraannkkoo \\uurrii}} \\uurraa uu nnoovvoojj uulloozzii -- kkaaoo ppiissaacc ddrraammee [[ttaa }}eemmoo ssaadd??

Kseni ja Jovanov i¯

LUDUSMO@ETE KUPITI...

UU BB ee oo gg rr aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::Beopolis (Makedonska 22),Na{ dom, (Knez Mihailova 40),„Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23),Plato (Akademski plato 1),Stubovi kulture, (Trg Republike 5),„[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33),Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5),Bookwar (SKC, Kralja Milana 48);

UU NN oo vv oo mm SS aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::„Solaris“ (Sutjeska 2),Most (Zmaj Jovina 22);

Krajem 2003. iza{la je iz {tampeknjiga, Zbornik Borislav Grigo-rovi}, koju je povodm 50 godina

umetni~kog rada umetnika objavilo Na-rodno pozori{te. Knjiga, od blizu 400stranica, komponovana je iz 5 delova odkojih svaki sadrì odre|ene teme: BoraGrigorovi} par moi meme, Borislav Gri-gorovi} o drugima, dr Ra{ko Jovanovi}:Reditelj Borislav Grigorovi}, Drugi o Bo-rislavu Grigorovi}u i Dokumentacija, asvi zajedno pruàju kompletnu sliku ostvaraocu i njegovom delu.

U Prvom delu knjige nalazi se opse-àn autobiografski tekst Bore Grigoro-vi}a. Zapisi su nastali na predlog pri-re|iva~a i to je veliki poen za njega jer jeta~no predvideo da bi umetnik sam o sebimogao najbolje da svedo~i. Grigorovi} jeopisao svoj ìvot od ro|enja do zavr{etkapozori{ne karijere.

Na~in na koji je reditelj izlagao ì-votopis zasluùje naro~itu pa`nju jer jeuspeo da saop{ti ne samo najva`nije inajzna~ajnije doga|aje iz ìvota i umet-ni~ke delatnosti, ve} i niz va`nih i za-nimljivih detalja koji upotpunjuju nje-govu biografiju, kao i malo poznate do-ga|aje o kolegama i ljudima koji su gaokruàvali. U tom smislu od posebnevrednosti su zapisi o jednogodi{njim stu-dijama s francuskom stipendijom u Pa-rizu, u ~uvenom Francuskom nacional-nom pozori{tu (TNP) kod @ana Vilara.Ve} ~injenica da je dobio priliku daneposredno prati rad ~uvenog pozori{ta istvaraoca, zna~ila je ogromnu privilegijui svojevrstan kapital za budu}i rad ovogreditelja. Svestan te ~injenice istakao jeda je „imao sre}u da u zlatnom periodutog pozori{ta bude delimi~no i sau~es-nik“. U Parizu je koristio sve {to mu jebilo dostupno, a {to mu je kasnije bilodragoceno u radu.

Zanimljivi su i brojni zapisi o sara-jevskom pozori{tu, glumcima i reditelji-ma kao {to su Vaso Kosi} i drugi, s koji-ma je imao izvanredne odnose i saradnjuali i, kao svojevrstan kontrapunkt, susrets Me{om Selimovi}em, tada „sivoj emi-nenciji“ u kulturi Sarajeva, koji je zau-zeo poloàj direktora Drame Narodnogpozori{ta, pa ~ak otpo~eo i da reìra, za-boravljaju}i da su u tom poslu neophod-na i odre|ena znanja. On je Grigorovi}apodcenio do te mere da ga je sveo na nivotehni~kog osoblja. Posle neuspeha svograda Selimovi} je oti{ao s mesta direktoraDrame i pre{ao na mesto dramaturga, aubrzo je napustio pozori{te. U svojoj ljud-skoj dobroti, Grigorovi} priznaje da nika-da nije bio zlopamtilo pa je te Selimo-vi}eve postupke prenebregao i „postao iostao poklonik njegove literature“. Kaosuprotnost tome, Grigorovi} je svodo~io odvojici direktora beogradskog NP, GojkuMileti}u i Aleksandru Ber~eku. Prvi gaje svesrdno primio u anga`man i povera-vao mu odgovorne du`nosti, a drugi ga jezadrào da povremeno reìra i nakonpenzionisanja. Tako|e je istakao izvan-redno dobru saradnju s glumcima koji suigrali u njegovim predstavama.

Sluè}i se kratkim i saètim potezi-ma i biranim re~ima, ispovest ostavljadubok utisak. Prisutna je znatna dozaobazrivosti da nigde ne pretera u iskazi-

ma i ne optereti navo|enjem datuma, aipak saop{ti {to vi{e podataka o sebi idrugima. Obazrivost je naro~ito prisutnakad govori o o~iglednim uspesima svojihrediteljskih poduhvata, ili svom ìvotu.Istovremeno drì punu pa`nju ~itaoca,kao da je re~ o iskusnom romanopiscu.Kada se sve sagleda dobija se utisak oneobi~no sadràjnom i bogatom i za-nimljivom ìvotu umetnika koga nismoni izbliza poznavali iako nam je godina-ma bio blizak savremenik.

U drugoj tematskoj celini Zbornikaje 11 tekstova tako|e iz pera Grigorovi}a.Osim jednog, svi su posve}eni pozori{nimumetnicima Sarajeva i Beograda koje jeGrigorovi} poznavao, cenio i voleo.

Tre}e i dominantno poglavlje ~iniprikaz Grigorovi}evog rediteljskog opusaiz pera dr Jovanovi}a. Istaknuti teatrolog,je pratio dva glavna perioda Grigoro-vi}evog stvaranja na scenama NP uSarajevu i NP u Beogradu, u kojima jeGrigorovi} bio u stalnom pozori{nomanga`manu. Obuhvatio je gotovo svesarajevske i beogradske predstave odkojih je pojedine podrobno prikazaoanaliziraju}i ih i navode}i mi{ljenjakriti~ara kroz citate iz kritika, a one kojeje pomenuo dao je kroz saète komentare.Prikazi predstava su znala~ki i bri`ljivopisani, s bitnim elementima teatrolo{kogpristupa i vrednovanja.

U prikazivanju Grigorovi}evoganga`mana u sarajevskom NP, dr Jo-vanovi} je istakao da se u ovom pozori{tuGrigorovi} „izgradio u reditelja“, a pa`-nju je fokusirao na 18 predstava, iscrpnoih prikazuju}i i upozoravaju}i na njihovekarakteristike, vrednost i zna~aj. Ovepostavke su se tokom vremena uvrstile ured Grigorovi}evih najboljih radova, kao{to su: Ljeto i dim, Doga|aj u mestu Gogi,Tomas Mor i druge, a Zaustavljivi usponArtura Uija, Otkri}e i Bilo ih je sedamdonele su Grigorovi}u presti`nu [esto-aprilsku nagradu Sarajeva. Uvrstio je ione koje je Grigorovi} uradio po istekuanga`mana, kao gostuju}i reditelj, a nijeprevideo ni Grirorovi}ev udeo u operskojreìji u dvema operama, Ukletom Holan-dezu i Jeèvoj ku}ici, kao ni pionirskipoduhvat u kabaretskoj predstavi Sara-jevske satiri~ne scene 3 S , a {to je izosta-lo u Dokumentaciji.

Veoma iscrpno je prikazano i Grigo-rovi}evo rediteljsko stvaranje na sceniNP u Beogradu. Dr Jovanovi} je, rade}i uNP u Beogradu, imao priliku da gledasve Grigorovi}eve predstave i da u dobrojmeri bude njegov dragocen saradnik.Zato su njegovi prikazi obuhvatili gotovocelokupan Grigorovi}ev rediteljski opus udomenu teatrolo{kih analiza i s verodo-stojnim ocenama. U najve}a ostvarenja jeuvrstio predstave: Namesnik, Jelena]etkovi}, @ivot Galileja, Ta{ana, PorRoajal, Remek delo ili sudbina umetnikai Dom Marije pomo}nice, za koje jesmatrao da su bile „posebni datumi upozori{nom ìvotu glavnog grada tokom60-ih i 80-ih godina pro{log veka“.

Dr Jovanovi} je obuhvatio i Grigo-rovi}eve predstave izvedene na 10-akfestivala u zemlji koje su donele 16zna~ajnih nagrada glumcima i tek jednureditelju. Posebno je izdvojio 10 predsta-

va na jugoslovenskim festivalima, Steri-jinom pozorju i Festivalu malih i eksperi-mentalnih scena, a tako|e i Susret „Joa-kim Vuji}“ gde je Grigorovi} dobio tekustanovljenu nagradu „Jovan Putnik“ zareìju.

Od posebnog zna~aja je i zaklju~akdr Jovanovi}a o Grigorovi}evom stvar-ala{tvu, koji je briljantna vrsta precizneanalize dugogodi{njeg rada i stvarala-{tva umetnika. U ovim svedenima teksto-vima, dr Jovanovi} je vodio ra~una obitnim elementima Grigorovi}eve umet-ni~ke delatnosti, prave}i i otkri}a, odnos-no pokazuju}i i argumentovano potvr-|uju}i trenutke rediteljevog stvaranjakoji su danas ve} zaboravljeni, {to una{oj sredini ~esto biva. Naime, da jenjegov repertoar bio bogat i sadràjan,{irokog dijapazona i gotovo svih ànrova,da su mnogi tekstovi, naro~ito oni iz perana{ih autora, prvi put ugledali svetlostpozornice u reìjama Grigorovi}a, i da je„ostvario mnoge uspele i stilski usagla-{ene predstave“. Tako|e, da su njegovepredstave bile na brojnim gostovanjima uJugoslaviji i inostranstvu, da je dobijaonagrade, kao i umetnici s kojima je sa-ra|ivao. Re~ju, dr Jovanovi} je, upozora-vaju}i na studije kod vrsnog profesoraJosipa Kulundì}a, po~etak karijere, uti-caje, plodove usavr{avanja u Parizu kodVilara, razvoj karijere, stvarala~ke spo-sobnosti, uspone i domete, dao celovitu iverodostojnu sliku umetnika Grigorovi}a,~iji rediteljski anga`man jo{ nije zavr-{en. Nije propustio da naglasi da je Gri-gorovi} radio pod povoljnim pozori{nimuslovima na po~etku umetni~kog rada uSarajevu i anga`mana u Beogradu, ali ida mu nisu uvek „cvetale ruè“, da je biou prilici da radi s najboljim glumcima togperioda u oba pozori{ta, i da je uvek imaoodli~an saradni~ki odnos. Verodostojnusliku o Gligorovi}evoj izuzetno skromnojli~nosti predstavio je ~injenicom da nika-da nije obeleàvao svoje jubileje i na-grade, pa ni rastanak s pozori{tem nakraju karijere.

êtvrti deo Zbornika ispunilo je za-pisima blizu 30 autora, me|u kojima senalaze kriti~ari, teatrolozi, pisci, glumci,slikari i drugi saradnici Grigorovi}a.Me|u njima ima savremenika i iz sara-jevskog perioda rada. Svi zajedno suzapisima, u rasponu od priloga do anali-za, upotpunili saznanja o Grigorovi}e-vom delu i osvetlili njegovu li~nost.

Peti deo Zbornika ~ini Dokumentaci-ja, koja svedo~i o Grigorovi}evim redi-teljskim ostvarenjima na teritoriji neka-da{nje Jugoslavije i njihovog odjeka ukritici. Dokumentacija, naàlost, imapropusta. Izostali su pojedini Gligoro-vi}evi va`ni beografski podaci: studijereìje, usavr{avanje u inostranstvu, po-zori{ni anga`mani, gostovanja, nagradei priznanja, kraj zvani~nog radnog veka,kao i precizni podaci datuma pojedinihpremijera i izostanak operskih reìja uSarajevu, popis predstava na festivalima,gostovanja u zemlji i u inostranstvu. Imaih u tekstovima knjige, ali su tu deli-mi~no pomenuti. Nasuprot tome, navodipozori{ne kritike su dati u maksimalnommogu}em izboru i dragoceni su.

Posmatrano u celini, Zbornik BoraGrigorovi} je dragocena knjiga o ìvotu idelu pozori{nog umetnika koji je u na-{em teatru stvarao 5 decenija i iza sebeostavio delo. Istovremeno je i zanimljivaumetni~ka biografija stvaraoca, jer otkri-va mnoge nepoznate detalje ne samo onjegovom li~nom delu i ìvotu ve} i dru-gim stvaraocima, saradnicima i kultur-nim poslenicima, kao i pozori{nom ì-votu vremena koje je neumitno pro{lo i okome su verodostojni zapisi danas neop-hodni. Osim toga, ova knjiga, na~inomkomponovanja, a naro~ito izuzetnom za-nimljivo{}u, pleni pa`nju ~itaoca kolikoonih posve}enih pozori{tu, toliko i {iregauditorijuma, {to ima posebnu vrednost iide u prilog njenom prire|iva~u, dr Zo-ranu Jovanovi}u, danas ve} osvedo~enomznalcu u ovom odgovornoi delikatnom poslu.

24

Susreti

LUDUS 112

IMPOZANTAN REDITELJKI OPUSZbornik BBoorriissllaavv GGrriiggoorroovvii}}, priredio Zoran

T. Jovanovi}, Beograd, Narodno pozori{te,

2003.

Mr Ksen i ja Šuku l jev i¯-Markov i¯

DOM JE TAMO GDE JE JASTUK NA KOME SPAVA[Glumac I{tvan Bi~kei, jedan od najbliìh

saradnika Joèfa Na|a u njegovom

Nacionalnom koreografskom centru u

Orleanu


Mudrac, Sveznaju}i, Sveznadar,Tvorac, su{ta Mudrost ili Znanjesamo, vlasnik Tajne a mo`da

ipak „samo” Na|ov deda, isti onaj koji jesvetski ~uvenom pozori{nom autoru, jo{dok je bio dete, otkrio svet knjiga i stolicau ~iji nas je rondo svojom neobi~nomscenskom poetikom Joèf Na| kasnije - azapravo svih ovih godina iznova - uvla-~io, uvek s novom draì.

Jedan njegov filozofski rondo videlismo i u okviru ovogodi{njeg Bitefa, upredstavi „Filozofi” inspirisanoj delomBruna [ulca. Tragaju}i za smislom na-{eg bitisanja na ovoj planeti, Na| jeprebirao po svojoj unutra{noj matemati-ci, spolja{nim hemijama i ~udesnoj bio-logiji oko nas, uspevaju}i da nam, beztrunka patetike, precizno kako to samoon ume, a opet izuzetno duhovito, odigratu svoju ìvotnu filozofiju. Uzorno su gasledili njegovi glumci Peter Gemza, \erkJoèf Sakonji i Tijeri Be ali svakakonajpreciznije I{tvan Bi~kei koji nas jesvojevremeno, tako|e na Bitefu, o~arao iu „Vojceku” i ne tako davno u „Straì”.

Sedimo jednog petka na septembar-skom suncu, glumimo da nam nije zimai uz kafu, specijalno za „Ludus”, prebi-ramo po uspomenama. Bi~ek, tako gazovu prijatelji, pa`ljivo bira re~i, odme-rava njihovo zna~enje na srpskom, ma-|arskom i francuskom, traì nijanse uzna~enju. Nije ni ~udo, jezikom i filozofi-jom bavi se iz hobija. U ovom razgovorunije bilo „filozofiranja”, samo one naj-su{tastvenije filozofije koja se izri~e sva-kodnevim jezikom, od srca, a ~iste glave.

Haza je tamogde je jastuk

Dom je tamo gde se ose}a{ dobro, gdese nalaze stvari potrebne ~oveku, onekoje uvek nosi{, ma kuda krenuo. Tamogde glavu stavlja{ na jastuk, tamo jehaza, {to je ma|arska re~ za ku}u ali iotad`binu. Mi glumci, ma gde da se na-|emo u svetu, ako posle predstave idemona spavanje - kaèmo da idemo ku}i.

Sre}a je imati toliko jastuka/ku}a a uvektuga jer ~ezne{ za jednim na koji }e{staviti glavu s nekim dragim bi}em.

Velika je sre}a roditi se ovde, mi pu-no toga nosimo u sebi ali i sposobnost dato pokaèmo i prenesemo ljudima. Ja samkrenuo iz Kanjiè, imao sam nekog svogunutra{njeg vodi~a koji me vodio putemkojim sam i{ao a po{to je Zemlja okrugla,evo tu sam blizu da se opet vratim uKanjiù, da tu na|em svoj mir. Za sve tegodine ~ovek nau~i mnogo, stekne nekaznanja, izgradi svoj stav i ako to svefunkcioni{e, onda moè da stvara gdegod da se na|e u svetu. Nemir ga, me-|utim, tera da to preda drugim ljudima, aneki poseban nemir da to pokaè ljudimaiz ~ijeg je okruènja potekao. Mislim da}e biti jako zanimljivo kada do|emo uKanjiù i po~nemo da predajemo ljudimaono {to smo nau~ili za sve ove godine.Kada kaèm mi, mislim na nas koji smotrentuno u Orleanu, oko Na|a. Ve} smo toradili nekoliko puta, sretali se s Kanji-ànima i bilo je vrlo interesantno. Pri-lazili su nam i savetovali nas, vrlo do-bronamerno i vrlo pamtno. Davali sunam ~ak vrlo mudre savete. Vidimo darazmi{ljaju kao mi, da smo na istomemotivnom nivou.

Plesa~ u 42. godini

Nije bilo lako oti}i odavde. Moj pri-vatan ìvot bio je zapravo najve}i povodza odlazak i razlog {to sam ostavio Novi

Sad koji je ve} tada lagano propadao.Oti{ao sam krajem osamdesetih, bilo je tovreme onih demonstracija, jogurta, biosam i sam tuàn i sumoran, nekako sampredose}ao neko ~udo, lo{e, koje se kotr-ljalo prema nama. Sve mi je to bio jakote{ko jer je Novi Sad sedamdesetih godi-na bio otvoren grad, perspektivan, pomeri ~oveka. Bilo mi je te{ko da odem istoonako kako mi posle Akademije nije bilote{ko da odem iz Subotice za Novi Sad jeru suboti~kom pozori{tu nisam dobijaouloge. Se}am se da sam posle Akademijeodigrao ulogu mladog sve{tenika, da samdobio odli~ne kritike i zato se nadaonovim ulogama a stigla su me jo{ tri sve-{tenika! Onda sam sam sebi nametnuoneki tempo, neprekidno sam ve`bao u sa-li, ne{to probao i jednog dana do{ao jeinspicijent i rekao mi da zna za {ta se jaspremam, bio sam u ~udu, pitao sam ga,za {ta, jer ni sam nisam znao... A izgledada sam se negde podsvesno spremao zaono {to }u po~eti da radim tek u 42. godi-ni. Sa Na|om.

Po dolasku u Novi Sad odigrao samdosta dobrih uloga. Sa mnom je tada bilai moja biv{a supruga, glumica @uà Da-rolci. Ve} tada sam imao kontakt sa Jo-èfom koga sam znao od ranije. Nismo sedruìli u Kanjiì, ja sam sedam godinastariji od njega, ali smo se znali, mojasestra se druìla s njim.

Ve} tada smo puno pri~ali, a kadasmo postali prijatelji on je ve} ìveo u

LUDUS 112

Parizu. U Ma|arsku sam, pritisnut onim{to se u vazduhu ose}alo jo{ krajemosamdesetih ali i privatnom mukom,oti{ao 1991. godine, ali u Pe{ti, naàlost,nisam dobio anga`man, pa sam u jed-nom trenutku pozvao Na|a. Ispostavilose da me je on imao u planu za svojunarednu predstavu. Bile su to „Orfejevelestve”. Dogovorili smo se da do|em ufebruaru 1992. godine, kada je trebalo dapo~nu probe a onda sam i iz Jugoslavijedobio poziv da radim, pa sam se vratio,{to je, ispostavilo se, bila velika gre{ka.Sve to jedva sam preìveo a onda samoti{ao kod nekog prijatelja u [vajcarsku.U me|uvremenu mi je stiglo pet poziva izraznih ma|arskih pozori{ta, a ja samizabrao Vesprem. Iako sam se dogovorioda }u se nakon jedne odigrane ulogetamo vratiti a nakon {to odigram ulogukod Na|a, tamo se vi{e nisam vra}ao...

O ljubavi i ljudima

Ne moè se ìveti bez ljubavi. Premaposlu, prema èni, ljudima. U ma|ar-skom jeziku dve re~i ozna~avaju ljubav,njena dva stadijuma: szerelem je kad sezaljubi{ ali je szeretet su{tina. Ni ispo-snici ne mogu bez ljubavi, mogu bez oneprema èni, ali imaju ljubav premasvetu, ljudima, prirodi. Bio sam mnogoputa razo~aran ljudima, ali to kod menekratko traje. Jednostavno, ostavim takveljude. Ne èlim ni lo{e da govorim onjima jer na kraju svakog stigne ono {tozasluì. Puno puta sam bio prevaren -materijalno i duhovno. Tuàn sam idanas zbog toga, ali se trudim da iz toganau~im pone{to. Uostalom, nisam ni jacve}ka. I ja sam pravio gre{ke.

Danas je jako te{ko napraviti pred-stavu, imati publiku, preneti pouke. Tre-ba dobar osnov za to a na{e iskustvo kojesmo stekli u Francuskoj i igraju}i posvetu moè biti dobar temelj za pokreta-nje drugih ljudi, da razmi{ljaju, da rade.Ovde ljudi jako lepo misle, ali ne stiù da

ostvare te ideje jer su neprekidno u ma-terijalnim neprilikama. I zato ih trebasamo malo ohrabriti. Jako je va`no da se~ovek ne preda, ~ak i ako mora puno~ega da se odrekne. Voleo bih da damneku svoju snagu za tu borbu. Vra}aju}ise Kanjiì ja se ujedno vra}am sebi, sasaznanjem da je najva`nije da ~ovek imaljubav. Da su va`ni svi gestovi ljubavi,sva razmi{ljanja koja se dese na tomplanu.

Va`no mi je da ta iskustva podelim sljudima, da se Stvoritelju pribliìm da-ju}i ljudima svoje znanje i svoju umet-nost.

Tanka linija privida

Umetnik lako moè da pre|e imagi-narni zid, ali mu je jako te{ko da se vratiu realni. Izme|u normalnog i imagi-narnog sveta - tanka je linija a povrataku stvarnost je jako vaàn. Mi sada ve}mnogo lak{e prelazimo taj imaginarnavrata, u oba smera. Stekne{ iskustvo zato ali mi je u po~etku bilo jako te{ko,naro~ito u Joèfovom svetu. Nekada samdosta dugo ostajao u liku – mnogi glum-ci nekog lika ne mogu dugo, neki ~aknikada, da se oslobode, on ih prati kaoneki fantom. Se}am se da svojevremeno,igraju}i ludaka u „Orfejevim lestvama”,nisam nikako mogao da iza|em iz uloge.Taj ludak me je proganjao po hodnicimadugo posle predstave a ja sam po njimaproganjao neke ène. Umesto da idem dase tu{iram posle predstave, ja sam pravio~itave male skandale, jurcaju}i kao lud.Sada mi je lak{e da se vratim: malokoncentracije, posebno ako je predstavauspela. Ako je imala problema, ondanaravno pri~amo o tome.

Mi smo kao jedna porodica, mi kojiìvimo u Orleanu. Stalno smo zajedno,druìmo se, nalazimo zajedni~ke zani-macije. Svojevremeno smo se svi bavilifotografijom pa tako u svojoj arhivi imam10 - 12 hiljada fotografija. Onda smo

otkrili bilijar, pa smo opet bili zajedno,igrali smo po cele dane, po ekipama. Naprimer, igrali smo Kanjià - grad ti{ineprotiv Pariza - grada svetlosti. Tako smopri~ali i o predstavi koju smo u tomtrenutku spremali. Posle smo otkrili luk istrelu, takmi~ili smo se i u tome a danasnam je {ah glavna sporedna preokupaci-ja. Joèf i Petika (Peter Gemza) su stanjusve da urade {to treba za predstavu i daonda, uo~i nje same, sve do 15 minutapre po~etka, sednu i odigraju partiju{aha.

Ne, ne dosadimo jedni drugima,mislim zato {to se jako po{tujemo. Na| ija delimo njegov stan koji ima dve velikesobe. On ìvi u svom ateljeu a u salonusam ja. Tu je moj kompjuter, muzi~kiure|aj, moja biblioteka. Ja gledam film,pi{em - on crta svoje slike, pu{i, pije kafui svoje dèpove stalno puni papiri}ima nakojima su ìvot po~ele sve njegove pred-stave.

Sre}emo se u kuhinji, katkad slu-~ajno, ako ja idem po neko vo}e a on ku-va kafu. Nekad zajedno gledamo fudbal,nekad boks ili tenis. Ja sam kuvar. Ku-vam za obojicu. Rado kuvam za Na|a.Zahvalan je degustator. Voli patku, ali ipaprika{, gula{, supe. Nekad zovemo iprijatelje pa sedimo za okruglim stolom ipuno pri~amo, nekad malo i filozofiramo,~esto i o apsurdnim stvarima. Pri~amo~esto i o egzaktnim naukama - fizici,matematici jer iz svega toga nastajupredstave. Predstava nam je uvek naumu. âk i kad ne probamo, Na| namsugeri{e {ta moè da bude inspiracija.Uvek daje neke indikacije jer mi pred-stavu obi~no spremamo godinu dana aodigramo je potom stotinak puta. Joèfpuno ~ita, najvi{e od svih nas, sav svojnovac tro{i na knjige a ~esto preporu~ujei nama ako je ne{to jako dobro.

@ene s vatromu o~ima

Po{tujemo i volimo drugi pol. Li~nosam zbog toga ~esto lo{e prolazio. @ena jedosta prisutna u na{im ìvotima ali u uradu, iako tako mo`da ne izgleda jer ihobi~no malo igra pojedina~no u pred-stavama. Ali to je zato {to je mnogo lak{eizabrati mu{karca za predstavu, nego

ènu. Se}am se da smo jednom na audi-ciji poku{ali da na|emo plesa~icu. Svismo sedeli i gledali kandidatkinje a nekesu stvarno savr{eno izgledale i plesale.Napravili smo uì izbor, izabrali jednu aonda je Na| rekao, a mi se sloìli jer jebilo ta~no, da je ona savr{ena u svemu,ali nema vatre u o~ima! Onog {to nas ~inispecifi~nima i druga~ijima. Na krajunismo nikog izabrali. Na| je jednomrekao da }e napraviti predstavu samo saènama! Znaju}i ga, sumnjam! A dobroga znam, jako smo bliski. Kada je umrlamoja majka - bili smo na turneji, kad jeumro njegov otac – i tada smo bili naturneji, kada je umro moj otac – opet smobili u pokretu i nismo mogli ni na sa-hranu. Onda smo se zagrlili i to je negdenadomestilo bol. Na| je prvenstvenodobar ~ovek, najbolji. Uvek je spremanda bude uz svakoga.

Treba dopustiti ljudima da samishvate koliko je u ovom poslu va`nadisciplina. Koliko je va`na i u ìvotu.Treba znati granice i po{tovati ih. Uovom svetu ne sme biti droge, niti previ{ealkohola jer se gubi realan odnos i dobijakontraefekat. Red u glavi izvor je snage,fizi~ke i duhovne. Ovim poslom, istinski,ne mogu svi da se bave, samo pozvani,predodre|eni, disciplinovani. To je snagaali ujedno i njihov krst koji nose celogìvota.

Meni se ~ini da sam jo{ kao detepo~eo da se spremam za ovaj poziv, dasam oduvek znao da }u biti ba{ ovo. Tasnaga me je terala dalje, ona me je teralai da ostavim Risti}a i odem u Francusku.Ta snaga me danas tera da se vratimku}i. Ta snaga tera me u istraìvanjereligije, istorije jezika, istorije...

Flora

To je moja k}i. Te{ko je biti otac/glu-mac i pedagog, a ne napraviti pogre{ankorak. Dobar pedagog treba svoje dete daprepusti drugom pedagogu. Nije slu~ajnobila kod mene u Orleanu. Po~ela je tamo,u probnoj sali. Budio sam se no}u i zati-cao je kako ve`ba. Posle je oti{la u Pe{tu,uradila jednu predstavu, ali je ipak odlu-~ila da zavr{i Akademiju umetnosti uNovom Sadu. To nije bila laka odluka.Morala je da zaboravi sve {to je nau~ila,

da po~ne kao po~etnica. Bilo joj je jakote{ko. Bila je sama. Kada su drugi i{liku}ama - ona je bivala sama. Sad samtu, kuvam joj, idem na probe „Krvavesvadbe” u kojoj igra. Puno pri~amo osvemu. Svakom glumcu je potrebno dapri~a s nekim kome veruje, ~ije mi{ljenjepo{tuje, da ga taj savetuje.

Nije lako opstati ovde, vidim. Nemogu ljudi da se ostvare i to je najgore.Po{tujem ljude koji odlaze a i one kojiostaju. Svako ima svoj razlog, ali oni kojiostaju svakako su vi{e povre|eni. Nije,me|utim, lako ni onima koji odu. Imaosam svojevremeno zbog toga sukob stada{njim upravnikom Novosadskog po-zori{ta Arpadom Faragom koji je izgovo-rio vrlo te{ke re~i na ra~un nas koji smooti{li, ne{to kao da nam je lako dapri~amo kad smo oti{li u Francusku... Netreba zaboraviti da su se Na| i plesa~ioko njega svojevremeno hranili u javnimkuhinjama ali su onda napravili ~uvenu„Pekin{ku patku”. Nije sve dakle po~elokao dar s neba, zato se valjda tako idrìmo kao porodica jer ose}amo sav tajput.

Risti}evaterapija razdora

Kada sam dobio poziv od Risti}a dado|em u Suboticu, nazvao sam LaslaVegela da pitam za savet a on mi je rekaoda je to ne{to najbolje u tom trenutku upozori{tu Jugoslavije. Kako se suprugasloìla s tim obreli smo se u Subotici.Skupio nas je sa svih strana... Imao je~udne metode komunikacije... Mislim daje iskori{tavao glumce, nekako je sve {toje tamo napravio bilo na silu. U tompozori{tu dobre predstave pravili su dru-gi reditelji. Risti} je slovio za „nesta{kapozori{nog sveta”, a ja mislim da mu jebilo lako to da radi jer je bio iz porodicevisokog vojnog funkcionera. Da je takone{to kao {to je on radio neko drugi kozna kako bi se proveo. Najkonkretnijirazlog mog odlaska od njega bila je jednagrupna terapija koju je napravio tako dasmo svi mi glumci vrlo otvoreno govorilio sebi. Bilo je to ne{to jako dobro, ~isto.On je rekao da }emo se bar jednomnedeljno tako sastajati i razgovarati alise to vi{e ni jednom nije desilo. Desilo se,

25

Susreti

VVrraa}}aajjuu}}ii ssee KKaannjjii`̀ii,, uujjeeddnnoo ssee vvrraa}}aamm sseebbii:: II{{ttvvaann BBii~~kkeeii

II{{ttvvaann BBii~~kkeeii jjee jjeeddaann oodd aauuttoorraa pprreeddssttaavvee FFiilloozzooffii

Manic Street Preachers su britans-ka (vel{ka) muzi~ko-scenskagrupa koja je anticipirala erup-

ciju muzi~kih „nezavisnih” (indie) popbendova devedesetih godina pro{log ve-ka, linije koja je figurirala kao stubopstrukcije ta~erskih establi{menata(grupe Radiohead, Suede, Strangelo-ve....), koja se, kao {to se to po defaultudoga|a, kasnije razvodnila, komercijali-zovala i utopila u profitabilni mejnstrimoslobo|en od svakog relevantnog anga`-mana, povr{an, lepr{av, divertisti~ki fe-nomen (sastavi Oasis, Ash, Sleeper,Space, Cast, Dodgy...).

Tekstovi

Muziku Manic Street Preachersakarakteri{e sirova i neizbru{ena energi-ja, ~esto nesno{ljiva buka, kakofoni~nihaos gitarskih distorzija i neartiku-lisanih vokala, zvuk koji ima korene utvr|oj i agresivnijoj frakciji pank-roka(Sex Pistols, Exploited, Toy Dolls).Intelektualno formirana na delima Ni-~ea, Kjerkegora, Kamija, Sartra, Orvela,Kena Kejsija, Kafke, Bitnika, Noamaômskog, Breta Istona Elisa, grupa je u

svoje tekstove, muziku i javne nastupe odpo~etka temeljno uklju~ivala govor dru-{tvene kritike i ideje o politi~kim prome-nama. Pesma „Motorcycle Emptiness”(1992), danas tretirana kao jedna odhimni subkulture devedesetih godina,poeti~an je i emotivno turbulentan ko-mentar na dru{tvo koje favorizuje hiper-materijalizam i globalizam, potenciranasilje, rat i kriminal, podsti~e otu|enosti konfuziju. „Design For Life” (1996) jedruga amblemati~na pesma, parafrazaKauardove drame „A Design For Living”i, istovremeno, rekontekstualizovanaupotreba Fordovog komercijalnog slo-gana eksploatisanog u marketin{kojkampanji za prodaju automobila. Ovaoda radni~koj klasi, objavljena u vremeakcentovanog zalaganja dràve za refor-mu obrazovanja, sadrì mnogo puta citi-ran, reprezentativan i ironi~no konotiranstih: „Libraries gave us power/than workcame and made us free”.

Deborovo kapitalno delo Dru{tvospektakla (1967) bitna je smernica ukonstrukciji ideolo{ke vizije grupe, pre-vashodno zbog ultra leve opredeljenostiDebora, kreatora situacionisti~kih uve-renja. Glavna teza knjige je ta da kapita-listi~ki sistem ceo ljudski ìvot svodi na

„spektakl” stvaraju}i surogate potreba saciljem da pove}a konzumaciju i po-tro{nju, pri ~emu je „otu|enje” pojavakoja determini{e postojanje prose~nog~oveka, predstavnika radni~ke klase(zbog jasnih tendencija ka odbacivanjuautoriteta, situacionisti su en generaluticali na formiranje pank pokreta). IdejeDebora obesmislio je dalji razvoj kapita-listi~kog dru{tva i tehnologije, ~vr{}eukorenjenje maksima postmodernizma idefinitivna prevalencija skepse i ironije,a situacionisti~ku kritiku je redefinisalapostistorijska i postkriti~ka teorija koja jepomirena sa nemogu}no{}u da transfor-mi{e dru{tvo i sistem (Bodrijar). S obzi-rom na to da pripadaju dakle prostoru ivremenu ~ije se dru{tvo i kultura defi-ni{u kao postmoderni, oblik politi~keaktivnosti koji Manic Street Preacherssprovode (beskompromisna leva orjenti-sanost) moè se shvatiti kao retro politi-zacija.

Predstava

Ri~i Dèjms Edvards, kreativni lidergrupe koji je u februaru 1995. godine podteatralno misterioznim okolnostima ne-stao, nedvosmisleno potvrdiv{i egzem-plarnu iskrenost u sprovo|enju konceptapop idola kao `rtve/sveca, svoje telo jedoìvljavao kao instrument za iskazi-vanje nezadovoljstava svetom, politikom,ljudskom prirodom, i u tom smislu jepraktikovao asketizam i telesno samosa-ka}enje, koji su ga ~esto dovodili doanoreksije i gubitaka svesti. Doga|aj kojinajbolje ilustruje njihov specifi~an pri-stup u uobli~avanju kulture odigrao se1990. godine, nakon nastupa u centruNorwich Art, tokom intervjua sa pozna-tim rok novinarom (Stiv Lamak), i jedanje od krucijalnih momenata savremenepop mitologije. Obja{njavaju}i mu bitPreachersa, njihovu bazi~nu tendencijuka autenti~nosti („Tamo odakle mi dolaz-imo, ljudi nisu verovali u bendove. Te{konam je da ih ubedimo da smo stvarni”),Ri~i Dèjms Edvards je izvadio ìlet i ulevo rame urezao „4 real”. Ta desperatnaèlja da se publici predstavi kao auten-ti~an, ìv, realan i opipljiv akter jesterelevantan stav koji pripada domenudiskusija o su{tini scenske igre (dilemeizme|u „biti” i „predstavljati”). Autordakle ne èli da bude shva}en kaojednostavan zabavlja~ ili predstavlja~,ve} kao otelotvorenje istine, ~ist ìvot,esencija. Ako je posmatramo u kontekstupozori{ne teorije i prakse, ova vrsta pred-stave je totalan opozit brehtovskommodusu scenskog predstavljanja (sred-stvima otu|enja), a bliska idejama Gro-tovskog o glumcu-asketi koji se potpunoogoljava pred publikom, ~ine}i od sebenaro~itu vrstu `rtve, ili Edvarda GordonaKrega, koji je teìo da glumca zameninadmarionetom koja ne}e biti manje ilivi{e ve{ta kopija stvarnosti, ve} osobenumetnik koji jeste, sam ìvot.

Everything Must Go

Ideje i muzika Manicsa sastavni sudeo dramskog teksta i predstave Every-thing Must Go (praizvedba ShermanTheatre, Kardif, 2000) Patrika Dònsa(brat basiste grupe), ~ije je lirsko, dram-sko i prozno delo od po~etka rada sastavabilo nerazdvojiv deo njihovog sveta(Dòns je u~estvovao u pisanju stihovaManics pesama). Milje komada ~iniradni~ka klasa rudarskog mesta na juguVelsa, a u osnovi fabule se nalazi osvetakoreanskom kapitalisti od strane mladi}a~ijeg je oca ovaj otpustio. Predstava ana-lizira razloge zbog kojih su nasilje, kri-minal i narkomanija preduslovi odrà-vanja savremenih zapadnih dru{tava,okrivljuju}i za to kapitalisti~ki poredakkoji dezorijenti{e ~oveka. S obzirom na toda su verbalni diskurs teksta i stil pred-stave eksplicitno opsceni, ve}ina kriti-~ara je komad brzo i nepa`ljivo etiketi-rala kao markantnog vel{kog reprezen-tanta nove brutalisti~ke dramaturgije.Ipak, za razliku od ilustrativnih neobru-talisti~kih dela koja su ideolo{ki ispra-`njena, politi~ki inertna i i agnosti~arskidefinisana (Kejnova, Vel{, Rejvenhil),Everything Must Go sugeri{e prihvatanjeleve politi~ke opcije, te se pre moè re}ida je tu re~ o (zna~enjski) staromodnompoliti~kom komadu upakovanom u sa-vremenu (in-yer face) formu. Ekviva-lentno konceptu grupe Manic StreetPreachers, predstava je stilski eksploziv-na i efektna, lokalno nijansirana (izme-|u ostalog bavi se i pitanjima vel{kogkulturnog identiteta), poziva na politi~koosve{}ivanje, bunt i promenu, nude}i da-kle alternativu u neosocijali-sti~kim ideologijama.

me|utim, ne{to drugo, jako lo{e. Nekiljudi koji su u~estvovali u toj seansipo~eli su da koriste ispovesti drugih ulo{e svrhe. To je bilo jako stra{no i mislimda je to Risti}, namerno zbog toga, inapravio. Poku{avam danas da se vi{ene bavim time. Moramo opra{tati, zabo-raviti nikako jer je to deo istorije na{ekulture a i u istoriji kulture se de{avajugrozne stvari.

Budu}nost pozori{ta

Savremeni ples zna da bude jakodosadan. Sve super izgleda, sva{ta moguplesa~i da izvedu ali mene ne zadovolja-va estetika pokreta. Ne volim da plesizgleda kao da ga izvode roboti, kada se„izmi{ljaju” izmi{ljeni pokreti. Znanje jeto koje treba utkati u te pokrete i tu je

budu}nost pozori{ta u sposobnosti da sevreme pravilno shvati. Moè ne{to dabude jako interesanto, ali uzalud akovremenski nije dobro upakovano. Akone{to traje i traje - gubi smisao i poruku.

Pro{le godine zamislili smo da ura-dimo ciklus od 12 performansa koji sezove Kodeks. Prvi je bio Posle pono}i,premijerno izveden u Kanjiì. Drugi smopo~eli da probamo ove godine u Kanjiì,

u koprodukciji sa Bitefom. Zove se Raj aigra}emo ga u Kanjiì, Novom Sadu,Beogradu, Ljubljani i Pe{ti. U Francuskoj}emo po~eti predstavu u aprilu ili maju2004. godine, ako sve bude u redu jertamo umetnici trenutno imaju puno pro-blema. Desnica na vlasti sve vi{e podrivapoloàj tamo{njih umetnika i ~ini ga svemanje sigurnim i dostojanstvenim. Na-javljeno je da }e mnogo koreografskihcentara biti zatvoreno, mo`da }emo tako i

mi morati da odemo, bez obzira {to celugodinu mnogo i vredno radimo, uprkospriznanjima {irom sveta. Uvek ja naj-lak{e u{tedeti na umetnicima i umetno-sti. Ali ovde je na{ dom. I Na| i ja smorenovirali ku}u u Kanjiì i ovog leta mije rekao da mu je ovde tako lepo danajradije ni ne bi i{ao odavde. Mo`da jestvarno vreme dase vratimo.

26

Esej „Ludusa“

LUDUS 112

MANIC STREET PREACHERSIzme|u politi~kih nastupa i te`nje ka aute-

nti~nosti

Ana Tas i¯


kkuullttuurruu


mmoo`̀ee bbeezz



mmoo`̀ee bbeezz







vvrreeddnnoossttii





ttaammiillsskkaa

mmuuddrroosstt..

LUDUS 112

Pariz, 5. decembar 2003.Ne pamtim kad sam bio na Pigalu.

Jo{ kada me je uzbu|ivala pornografija urukama uli~nih prodavaca i dame poasfaltu, onda kada smo Seleni} i ja bilijedine mu{terije u baru s animir dama-ma, upla{eni kako da ne{to doìvimo, ane ostanemo bez prebijenog franka.

Sada traìm teatar Ouvert @oela@oanoa (Joël Jouanneau) u nekom }or-sokaku Pigala, koji se poeti~no zove Je-senja ba{ta, jedva ga nalazim. Predstava

Na predstavi Pikolo teatra. Sedam-naesta verzija Strelerovog Sluge dvajugospodara po Goldoniju, od kojih je ovotre}a. Video sam prvu s Moretijemi kadasu 50-ih godina gostovali u Beogradu nasceni JDP. Sedamdesetogodi{nji Feru~oSoleri (Ferruccio Soleri) herojski igrasvoju ko zna koju predstavu tokom 30godina. Bio je u Bitef teatru pre 2 godinei drào sjajno predavanje o komediji delarte sa svojim demonstracijama. Kadskine Arlekinovu masku i otkrije svoje

scenom, ali ga ipak ima na neki tananna~in. Odli~no je radio s dvoje majstoraglumaca – Nata{om Pari (Natasha Pa-rry) i Mi{elom Pikolijem (Michel Piccoli),koji nisu ni poku{ali da spolja li~e naêhova, ali iznutra da. Pariz , 10. XII

U sali Ateljea Bertije, privremenomboravi{tu Odeona (zbog rekonstrukcije)predstava Stra{ni sud reditelja AndreaEngela iz Alzasa. Jedna od najboljihpredstava koju sam ikada video u Fran-cuskoj. Ima ne~ega od Martalera u ciniz-mu i muzikalnosti predstave. Kako je re~o poznom komadu Edena fon Horvatanaro~ito su duhoviti kratki muzi~ki pa-saì. Li~nosti u ovoj prividno hiperrea-listi~koj predstavi s vremena na vreme

Tereze de Kersmeker (Anne Teresa DeKeersmaeker). Upozoravaju me da pa-zim da ne odem u Luven koji je u nekom,drugom pravcu. Iz voza nas izbacuju, jersu se jedna kola pokvarila. êkamo drugivoz. Da li }u sti}i na predstavu! (Malerbr. 7)

Stièm na predstavu kompanijeRosas iz Brisla. Kofer ostavljam na bile-tarnici.

Re{io sam da ne po|em s kravatom,jer prime}ujem sve ~e{}e da sam jedini sakravatom u celom pozori{tu. Svi su pre{lina boemsku varijantu odevanja. U kra-vati ~esto ispadam kao neki odvratni ja-pi. Posle dosta pe{a~enja stièm dodvorane „Aula magna“ gde se igra pred-stava. Kad ono svi su u kravatama, adame u bundama, osim mene. (Maler br8.) Predstavu je otkupila belgijska osigu-ravaju}a kompanija Ethias koja je uzelato novo ime i novi dizajn. Visoka belgij-ska buròazija. Dobio sam ulaznicu uposlednjim redovima galerije. Jedva vi-dim predstavu. (Maler br. 9.) Mislio samda ne}e biti aplauza, kad ono ovacije ovihu{togljenih burùja na modernu igru in-spirisanu muzikom dèza Majlsa Devisaiz 1970. (koja na kraju postaje suvi{ezamorna) i nekim nesre}nim slu~ajem,pad mosta u Va{ingtonu, {ta li, BitchesBrew, Tacoma Narrows. Ni burùji vi{enisu ono {to su bili. Na prijemu poslepredstave, kakav nisam doìveo u ìvotus dosta prijema, sa ostrigama i silnimgastronomskim raritetima, nalazimproducenta predstave i svoju nema~kukoleginicu po selektorstvu. Prebacuju medo hotela u Briselu.

Pariz, 13. XIISpremam se da idem u Hag kod svo-

jih prijatelja. Kupujem voznu kartu.Vidim da pada ki{a i u stani~noj radnjikupujem ki{obran na rasklapanje. Pro-klet bio! I on i ki{a! Pla}am ki{obran.Kad se okrenem nema mi ru~ne torbe spaso{em, avionskom kartom za Beograd,telefonskim imenikom (maler br. 10, onajnajve}i). Kroz glavu mi munjevito pro-lazi da je danas subota, da je na{a amba-sada zatvorena, da valja sutra leteti a jasam bez igde i~ega. Vra}am se u hotel.Gospo|i na recepciji kaèm {ta mi sedogodilo. Pita kakav ste paso{ imali.Diplomatski, Srbije i Crne Gore. „Pa jasam vam Beogra|anka.“ I tu po~e da minesebi~no pomaè. Odmah je telefoniralau ambasadu. Na{la nekog. Podme}e mislu{alicu „Ja sam Branko Trbojevi},Branke Ota{evi} mu`.“ I tu po~inje njego-va svesrdna pomo}. Pozvao je slu`benicu

ambasade koja izdaje potvrdu o gubitkupaso{a, JAT za novu kartu, policiju da miizdaju dozvolu. Ide sa mnom u policiju.Ali oni ne}e da mi izdaju potvdu jer neznam broj paso{a. Ne mogu da gasaznam kad nema nikog u SMIP-u. Kad}ete ih na}i. U ponedeljak. Ali imamavion sutra pa onda tek u utorak. „To nasnije briga“, re~e policajka.

Brisel-Beograd, 14. XIIIdem ujutro u 7 u policijsku stanicu.

Mislim nova smena pa }e mi dati potvrduko sam i {ta sam na osnovu moje li~nekarte. Kad ono neka druga policajka po-gleda u kompjuter „Ovde pi{e da morateda nam date broj va{eg izgubljenog pa-so{a“ (maler br.11). Pokunjen odlazim.Molim Branka da ide sa mnom na aero-drom. Jadan, kako je ljubazan, pristaje,iako je dan kada moè duè da spava.JAT izdaje duplikat karte. A njihov poli-cajac na grani~nom prelazu ne{to gledaonu potvrdu iz ambasade o izgubljenompaso{u i polako prebira po kompjuteru.Pretrnuo sam. Ja stojim. On me zapita,gotovo mangupski „[ta jo{ ho}e{ odmene?“. „Ni{ta, da me pusti{ da idem“.„Pa ko te drì!“. Ose}ao sam se posle oveiznenadne policijske òvijalnosti kao dasam kod ku}e. I zaista i na{ policajac naaerodromu bio je nekako veseo,zna~i ljubazan.

27

Dnevnik

PUTOVANJE SA JEDANAEST MALERAParisko-briselski dnevnik

Jovan ¬ i r i lov

po romanu Elfride Jelinek (ElfriedeJelinek) Ljubavnici. Duhovita i doslednaigra s ki~em. Tri odli~ne glumice.

Pariz, 6. XIIS Miloradom Mi{kovi}em, na{im i

svetskim velikim igra~em druge polovineXX veka, najve}im kojeg smo imali, vo-dim dijalog za budu}u monografiju onjemu povodom njegovog jubileja (75godina ìvota). Na kraju radnog danavodi me kolima na Martalerovu pred-stavu Lepa mlinarica po [ubertovomcilklusu lida u Nanter. Uàs novosa-gra|enih gradskih celina od samog ~e-lika i betona. Nejasne oznake. Jedvastièmo, u minut, na predstavu. Navratima zloslutna ti{ina. Znojave odbrige da stignemo na vreme dve razvod-nice nas obave{tavaju da se tenorrazboleo i da je predstava otkazana.Nude nam da gledamo predstavu Rat natekst i u reìji {vedskog autora Lar{aNurena (Lars Norén), ali nemam ìvacaza neku drugu predstavu osim ovepropu{tene. U Francuskoj obi~noneljubazni deùrni me pu{taju, ~akveoma predusretljivo, da bar vidim dekorMlinarice na velikoj sceni. Martalerovskiogroman dekor pun straha i sivila. Nematakve pozornice u Beogradu. (Maler br.1)

Pariz, 7. XIIPredstava Valera Navarina na nje-

gov tekst Scena. Traje vi{e od 3 sata. Ne-ki zastareli sofisticirani modernizam.Ljudi srasli sa name{tajem i kutijama.Jagoda i ja napu{tamo predstavu. Ovonije moj obi~aj, ali zaista nisam izdrào.(Maler br. 2)

stara~ko lice na mladala~kom telu, odu-{evljenju publike nema kraja.

Pariz, 8. XIITraìm srednjo{kolski ud`benik

Istorija starog veka. Traìla mi ga je Mi-ra Bakovljev, moja prijateljica iz detinj-stva koja za mirnih penzionerskih danau~i francuski. Obilazim jedno 10-ak knji-àra. Ni govora da se moè na}i. Uàs!Mira mi ne}e verovati. (Maler br. 3).Sretam na Bulmi{u Svetlanu Slap{ak.Ona mi kao helenistkinja obja{njava datakvog ud`benika nema. Mali Francuziu~e jedno 10-ak stranica iz istorije starogveka. A onaj ko polaè prijemni, recimona Sorboni, sprema se iz debelih univer-zitetskih ud`benika.

Pariz, 9. XIIDolazim na hommage koji prire|uju

Francuzi i Italijani u Parizu \or|u Stre-leru. Govore @ak Lang, Robert Vilson,@or` Banu... Svi oni vi{e govore o sebinego o Streleru, osim Banua. Dosadno!(Maler br. 4). Jedina korist {to sam maloporazgovarao s njima u foajeu. Nudim@aku Langu Katalog 37. Bitefa, a onkaè bolje da do|e na Bitef da gledapredstave, Bob Vilson ho}e da radi pred-stavu na temu Tesle u JDP, a @or` Banupristaje da u|e u ìri 38. Bitefa, (alinjegova koleginica Mi{el Kokosovska pre5 minuta ve} je pristala da bude u ìriju,dakle, maler br. 5).

Uve~e na predstavi u Teatru Bouffedu Nord. Piter Bruk je napravio duodra-mu Tvoja ruka u mojoj, po koresponden-ciji Antona Pavlovi~a s Kniper-êhovom.Majstor reìje se vidi u ose}anju mere. Nijednog trenutka nije preterao s mizan-

otpevaju, u stilu be~ke operete, po neko-liko re~enica iz proznog komada, kaoaluziju na poreklo komada – na KundKoperetsku Austrougarsku.Pariz, 11. XII

Pred predstavu u Vensenu saznajemda mi u hotelu sutra u zoru ne mogupromeniti nov~anicu od 500 evra. [aljume u banku. U banci mi kaù da moguda promenim banknotu samo u svojojekspozituri „Ali ja nisam odavde“. Ni{tavam ne moèmo pomo}i, probajte umenja~nici. U menja~nici mi opet skorocini~no kaù da nisu jo{ nikada ni videlinov~anicu od 500 evra. Zovem Jagodu.Kaè do}i }e ujutro da plati hotel kredit-nom karticom, ali ne}e imati da mi darazliku (Eto ti malera br. 6). Predlaè mida probam u nekom supermarketu. Da,ali imam malo vremena da stignem napredstavu u Vensen. Svra}am u FNAC.Nema problema. Kupim neku knjigu za7 evra i vra}aju mi spasonosni kusur.

Predstava Tolstojeve drame @ivi le{u reìji mlade rediteljke @ili Bro{en (JulieBrochen) uop{te mi se ne svi|a. Nekonaivno shvatanje ruske du{e i stila. Pu-blika, me|utum {izi od odu{evljenja. Je-dino je izrazito dobra na{a stara pozna-nica Valeri Drevil (Valérie Dréville), kojusam gledao kao Milerovu i VasiljevljevuMedeju, a trebalo je da ~ita komad Lar-garsa, ali je tada kada je do{la na recitalubijen \in|i}.

Pariz - Luven-la-Nev - Brisel,12. XII

Putujem pravo u Luven-le-Nev(novosagra|eni univerzitetski grad poslestudentskih nemira 1968) na predstavu

BBiittcchheess BBrreeww

PPrreeddssttaavvaa aannssaammbbllaa RRoossaass

PPrreeddssttaavvaa aannssaammbbllaa RRoossaass

Pre 130 godinaMejerholjd (Vvsevold Emiljevi},

pravo ime: Karl Teodor Kazimir Mejer-gold) rodio se 9. februara po novom ka-lendaru, tj. 28. januara po starom, 1874.Reditelj i glumac koji je postavljao osnovemodernog pozori{ta, osniva~ biomeha-nike u pozori{tu, koji je dao ime ce-njenom Teatru „Mejerholjd“, zavr{io jeMuzi~ko-dramsko u~ili{te Moskovskogfilharmonijskog dru{tva. Prvi anga`mabbio mu je rad sa Stanislavskim u MHAT-u (1898-1902), potom prelazi u Teatarnove drame, te reìra u petrogradskomTeatru Komisarèvske i Aleksandrin-skom teatru: dela Ostrovskog, êhova,Meterlenka, Ibzena, Gorkog, Majakov-skog. Od 1914. rukovodi eksperimental-nim studiom. Umro je 2. februara 1940.

Pre 95 godinaEugen Jonesko (Eugène Jonesco/

Jonescu) rodio se 26. februara 1909. uRumuniji. Preseliv{i se u Francusku1938. zavr{ava filolo{ke studije naSorboni. Umetni~ku karijeru po~inje kaopesnik, a ubrzo ulazi u tokove avan-gardne francuske drame, uz @arija, Ada-mova i dr, stvaraju}i drame antiteatra.Takva su dela ]elava peva~ica, Lekcija,Stolice, @rtve duga, Amede ili kako se odnjega izbaviti, @ak ili pokornost, Novistanar, Ubica po pozivu, Nosorog, Kraljumire, Nebeski pe{ak. Umro je pre 10godina, 28. marta 1994.

Pre 35 godina„Dèpno pozori{te“ za predstave mi-

ni formata otvoreno je reìjom Soje Jo-vanovi} u podrumu Ateljea 212, 8. febru-ara 1969. Pendèr i ravnica je tekstZorana Petrovi}a, slikara, koji je pisaopri~e „koje nisu stale u slike“, vezane zaBanat. Ljupku scenu uredio je MiomirDeni}, a igru \or|a Jelisi}a, RenateUlmanski, Petra Kralja, Seke Sabli},Dragutina Dobri~anina, Ta{ka Na~i}a iMije Adamovi}a pratila je setna gitaraJovana Jovi~i}a.

Pogorelo kragujeva~ko Pozori{te„Joakim Vuji}“ po~etkom 1969. izvodi podrugim mestima svoj uspeli komad,Razvojni put Bore [najdera. 10. febru-ara stigli su u Mostar i pred prepunimgledali{tem odigrali Usre}itelje irskogpisca S. Makgontejla u reìji \or|a \ur-|evi}a, a slede}eg dana komad KojotiIvana Studena, postavljenog na tzv.Oktobarskoj sceni, namenjenoj antiratnojdrami.

Posle jedne decenije, po~etkom febru-ara 1969, Kru{evac je ponovo dobio pro-fesionalno pozori{te. Lokalna privredauloìla je sredstva za adaptiranjedvorane. Pozori{te je dobilo {est profe-sionalnih glumaca, dva reditelja i uprav-nika prof. Momira Bradi}a. U planu suimali da izvedu ~etiri premijere i ukupno60 predstava, da im gostuju Narodnopozori{te i Savremeno beogradsko. Radnikolektivi iz Kru{evca otkupili su svepredstave. Do kraja prve sezone, postav-ljeno je {est premijera.

„Alal ti vera, Veselinovi}ka! Nu{i} jenapisao Ginu kao da je tebe zami{ljao.Kakva si sva zarozana, pa pla~ljiva, panikakva – ne zami{ljam drugu Ginuosim tebe“, pisao je Stanislav Vinaverpovodom kreacije Branke Veselinovi} uOàlo{}enoj porodici. 22. februara Bran-ka je proslavila 30 godina glume, igra-ju}i Persidu u Nu{i}evoj Protekciji, usvom Jugoslovenskom dramskom pozo-ri{tu. Branka je zapo~ela bavljenje glu-mom u Akademskom pozori{tu, igrala jeu Narodnom, Savremenom, a ~esto i uradio-emisijama, an mnogobrojnim dob-rotvornim priredbama i doga|ajima, kojeje ~esto i sama pokretala. Nekad poznatapo Ribarskim sva|ama, Baladi o a`daji ijunaku, Dr ..., danas Branka uspe{noigra u Skupu Jago{a Markovi}a i tomu{ku ulogu.

Praizvedba Afere nedu`ne AnabeleVelimira Luki}a izvedena je 27. februara1969. u reìji Milenka Mari~i}a, u JDP-u.Igrali su Marko Todorovi}, Olga Spiri-donovi}, Svetolik Nika~evi}, Olga Savi},Joà Ruti}, Svetlana Bojkovi}, MarijanLovri}, Buda Jeremi}, Ivan Jagodi}, Mio-drag Radovanovi} i Zoran Milosavljevi}.

Pre 30 godinaDrugog februara 1974. pojavio se u

nas prevod knjige Fernanda Arabala

Pismo gerenalu Franku, poetsko-ese-jisti~ko i dokumentarno delo. Pozori{nikArabal do 1969. bio je u Frankovoimkazamatima, kada je prognan. Celokup-no njegovo delo je osuda fa{izma i totali-tarnih sistema. Na BITEF-u je izveoGroblje automobila, a poznate su mureìje Putnik, Fando i Lis, Arhitekta iasirski car, I cve}u stavljahu lisice. Pre-vod Zorana Tasi}a objavio je arh. Slobo-dan Ma{i} u svojoj ediciji Nezavisnihizdanja.

Tekst Zorana Popovi}a Patka iz vrtakralja Gustava, nagra|enog na Konkur-su Narodnog pozori{ta 1972, reìrala jeVida Ognjenovi} u Krugu 101, 9. febru-ara 1974. Igrali su Dragan Zari}, Du{anJak{i}, Sonja Jaukovi}, An|elka Risti},Nada Blam, Rade Vukoti}, Danilo La-zovi}, Rade Marjanovi}.

Ljubica Mitrovi}, glumica sa nadim-kom Cvr~ak, za mnoge je bila najboljaglumica-amater u Srbiji. Po~etkom feb-ruara 1974. proslavila je ~etvrt veka nasceni. Odigrala je 59 uloga i pobrala vi{erepubli~kih i saveznih nagrada. Bila je~lanica Narodnog amaterskog pozori{taiz Smederevske Palanke, gde je uspe{noigrala u Nikodemijevom Skampolu, Juluu Pop ]iri i pop Spiri, Miami u RasovomI plovi bijeli oblak, Liza u Obzirnoj blud-nici @.P. Sartra, Blan{ u Tramvaju zvanièlja, Marta u Ko se boji Virdìnije Vulf idr. Rodom je iz Milo{evca.

Olovka pi{e, pi{e srcem igrali suRada \uri~in i Pavle Min~i} 12. februarauz prave ovacije zadarske publike. Ovajkomad Rupnika i Ne{i}a, postavljen 17.novembra 1972, doìveo je 100. izvo|enjeve} 27. februara 1974. Mira Trailovi} imje poklonila 100 olovaka – da jo{ tolikotraje predstava. Prethodne 1973. godineosvojili su na Sterijinom pozorju tri na-grade.

Polovinom februara 1974. osnovan jeTeatrolo{ki institut u Dubrovniku, na~ijem ~elu je bio Marko Fotez, reditelj iteatrolog. Ovo odeljenje zagreba~kogJAZU-a pokrenuto je s ciljem da se vodeorganizovana istraìvanja pozori{nepro{losti i sada{njosti na podru~ju Dub-rovnika, Dalamacije i Istre. U planu jebilo objavljivanje monografije o 25 godi-na Dubrova~kih ljetnjih igara, izlo`badela Marina Drì}a i nekoliko simpoziju-ma.

19. febuara 1974. umro je Aleksan-dar Jankovi}, inicijator i prvi upravnikAkademskog pozori{ta u Beogradu. On jepozvao Milana Dedinca, Matu Milo{e-vi}a, Boìdara Kova~evi}a, Branimira]osi}a, Batu Vukadinovi}a, Milana @iv-kovi}a, Ra{u Plaovi}a i Svetozara Po-povi}a na sastanak u hotel „Moskva“ 15.septembra 1922. Izvr{ili su fuziju stu-dentskih dramskih grupa i novu grupunazvali Akademsko dru{tvo. Aleksandarje bio pozori{ni i filmski kriti~ar, a neka-da, amaterski glumac (Trigorin u Gale-bu) koji je pratio savremene vidove po-zori{ne umetnosti.

23. februara iste godine @eljka Raj-ner, prvakinja muzi~kog pozori{ta, pro-slavila je 30 godina umetni~kog rada.Dve decenije provela je u Pozori{tu naTerazijama, gde ju je pozvao jo{ 1953.Lola \uki}, kada je formirao ansamblmuzi~ke komedije. U Beograd je stigla izzagreba~kog HNK, mada je ranije u~e-stvovala u osnivanju i rije~kog teatra iKerempuhovog kazali{ta, tj. zagreba~keKomedije. Povodom proslave odigrala jeodlomke svojih najboljih ostvarenja:Mala Florami Iva Tijarovi}a, Prosja~kaopera B. Brehta, Zemlja sme{ka Lehara,Vesela udovica, Ofenbahov Pariski ìvot,Kneginja ~arda{a od Kalmana, Violi-nista na krovu, Rozmari, Grofica Mari-ca, Helo, Doli. @eljka je igrala i na filmui TV (Gra|anin pokorni).

Pre 20 godinaPo~etkom februara 1984. u Vr{cu su

se lomila koplja oko toga {ta treba da stojiu potpisu za statuu Sterije: da li „Steriji -pozori{nici Jugoslavije“ ili isto to sa „iVr{~ani“? Ali umesto jednostavnog nat-pisa „Sterija 1806-1856“, na spomeniku„ocu srpske drame“ nije stajalo ni{ta.Statuu je izvajao Risto Stijovi}.

Pozorje mladih u Novom Sadu kojetraje paralelno sa Sterijinim pozorjemodre|eno je na sednici Izvr{nog odbora 6.februara 1984. da bude scena za stu-dentske predstave visokih umetni~kih{kola i da organizacione tro{kove snosiSterijino pozorje, a sme{taj – {kole u~e-snice. Dat je bio i predlog da se pozivajuinostrane studentske predstave koje sudoìvele uspeh, kao i inostrana saradnjaza samo Sterijino pozorje.

Albanska drama Pokrajinskog naro-dnog pozori{ta iz Pri{tine gostovala je uAteljeu 212 sa predstavom êkaju}iGodoa, u reìji Ljube Milo{evi}a. U ovomobnovljenom komadu igrali su gotovo istiglumci od pre 12 godina (prvi albanskiGodo, 1972): [ani Palaska, Adam Miku-lovci, Ahmet Spahiu, Dibran Tahiri, Laze\il. Predstavu je odlikovala posebnamuzika (ritam i melodija) teksta. Ina~e,prethodne godine Atelje 212 gostovao je uPri{tini sa Kosan~i}evim vencem Slobo-dana Seleni}a, u reìji Zorana Ratkovi}a.

U Atrijumu Narodnog muzeja LjubaTadi} je obnovio monodramu MemoariProte Mateje Nenadovi}a 15. februara1984. Time se pridruìo proslavi 180-godi{njice Prvog srpskog ustanka. Ta-ko|e je igrao u Valjevu i prihod od pred-stave poklonio za podizanje spomenikaproti Mateji.

Dobitnik glavne premije (50.000 di-nara) koju dodeljuje Izvr{ni odbor Grad-ske zajednice kulture Beograda, dobio je1984. Paolo Ma|eli za dostignu}a umuzi~ko-scenskoj oblasti. Najzna~ajnijepredstave te godine bile su: Ve~erasimprovizujemo (BDP), Pri~e iz Be~ke{ume (Atelje 212), Hobit („Bo{ko Buha“),Mefisto (NP); a za gluma~ko ostvarenje,Danilo Bata Stojkovi} uBalkanskom {pijunu (JDP).

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137

COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 2000 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/631-522,631-592 i 631-464; fax: 629-873http://www.sdus.org.yue-mail: [email protected] 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikBranislav Mili}evi}

Glavni i odgovorni urednikAleksandar Milosavljevi}[email protected]

RedakcijaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov,Ivana Dimi}, Aleksandra Jak{i}, Ma{a Jeremi} (zamenik glavnog iodgovornog urednika), Mirjana Jevti}(operativni sekretar), SvetislavJovanov, Jelena Kova~evi}, BrankaKrilovi}, Ivan Medenica, OliveraMilo{evi}, Darinka Nikoli}, TanjaPetrovi}, Gor~in Stojanovi}, Anja Su{a,Petar Tesli}, \or|e Tomi} (fotografija),Maja Vukadinovi}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: [email protected]

WEB administratorVojislav Ili}

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459Na osnovu Mi{ljenja Ministarstvakulture Republike Srbije pozori{nenovine Ludus oslobo|ene su poreza napromet

O PROFESIONALCIMA I AMATERIMAJe lena Kova÷ev i¯

F E B R U A R 2 0 0 4 .

28

Kalendar

LUDUS 112


kkuullttuurruu


mmoo`̀ee bbeezz



mmoo`̀ee bbeezz







vvrreeddnnoossttii





ttaammiillsskkaa

mmuuddrroosstt..

Ludus 112

Documents

Transcript of Ludus 112