Ludus 107

POZORI[NE NOVINE BROJ 107 17. SEPTEMBAR 2003. GODINA XI CENA 50 DINARA

BO@IDAR\UROVI]

Nedostaje mito ~udesno „z“

KAROLINKARLSON

Uvek ne{to novo Prevodilac jeskriveniglumac

Ti{ina u Edinburgu Tragaju}i zaslobodom upozori{tu

Sukob sasvetom je trajnainspiracija

NOVICAANTI]

JELENABOGAVAC

BILJANASRBLJANOVI]

ANDRA[URBAN

U OVOM BROJU:PROGRAM 37. BEOGRADSKOGINTERNACIONALNOGTEATARSKOG FESTIVALA

TEMA „LUDUSA“: MA\ARSKOPOZORI[TE U VOJVODINI

Osamdeset godina Mire Stupice

Odjeci Belefa 03.

Ksenija Jovanovi} o Jago{uMarkovi}u

Nad knjigom Olge Savi}

Na{e predstave i na{i reditelji uinostranstvu

Potop pra{kih pozori{ta

Mara/Sad na Brionima

Edinbur{ki festival

NA 36. STRANA

2LUDUS 107

OVO BI MOGAO BITI VA[ SRE]AN DAN

U~emu je problem s lepim du-ga~kim naslovom? Samo jedan:niko ga ne zapamti celog. Leto{nji

Belef otvorila je predstava Ovo bi mogaobiti va{ sre}an dan koju je, u Beograd-skom dramskom, po tekstu MileteProdanovi}a reìrao Stevan Bodroà.Predstava se, verovatno, ne}e promenitikad u|e u redovni repertoar, ali }e polov-ina naslova biti zaboravljena. Umestomogao biti bi}e samo – sre}an dan.

Strah i njegov sluga Mirjane Nova-kovi} i reditelja Kokana Mladenovi}a iBeli, beli svet Milene Markovi} i RahimaBurhana, kada se budu igrali u Ateljeu212, tj. u „Du{ku Radovi}u“, sa~uva}esvoje naslove, ali }e biti neke druge pred-stave. Tek }e se videti kako }e se ~arolijaKalemegdana i Zindan kapije „preneti“ uAtelje i da li }e se sve ~arolije Burhanovevideti u „Radovi}u“.

Belef (Beogradski letnji festival)trajao je od 1. jula do 1. septembra, za 62dana izvedeno je vi{e od sto programa.Ispunili su ih pozori{ta, koncerti, izlo`be,filmovi, tematski ciklusi, a sve to sbudètom od 20 miliona dinara. Sada jena redu nova, najve}a festivalska pri~a –Bitef.

U Budvi: Grad teatar, 17. put. Zaokruglim stolom o festivalima kaopozori{noj berzi pri~ali su direktori festi-vala iz biv{e SFRJ (ne SRJ!) Susret je bioprilika da Mirjana Maslovar, direktorGrada teatra, objasni aktuelnu pozicijubudvanskog festivala. „Ove godine smopristupili stvaranju nove koncepcije: daGrad teatar postane kulturno relevantani prepoznatljiv, da bude trì{no orijenti-san – kaè ona. – U osnovi, ostaje multi-medijalna koncepcija. U prethodnih 16festivala nisam prepoznala njegovu blis-tavost. Tih 16 godina bile su bez jasnekoncepcije, {to je pokazalo pro{logodi{njeuru{avanje festivala. Festival je po~ivaona milionskom budètu Republike iop{tine, na politi~kom mecenatstvu.“Nova je direktorka, a uglavnom stara,jeftinja koncepcija, bez festivalskihprodukcija. Ni{ta, dakle, nije valjaloproteklih 16 godina. Po~nimo ljubavispo~etka – s novim mecenama, op{tin-skim budètom i trì{tem.

Ako je i ovoga leta u Budvi manjkalovode i struje, nije i pozori{ta. Ta~nije,pozori{ta je bilo, ali ne u Budvi i naCitadeli, ve} u Milo~eru, na prostoru kojise uzbudljivo zove „Zverinjak“. Igranesu pa`ljivo selekcionisane predstave izbiv{e YU i sada{nje Srbije i Crne Gore.Nekako se u tom izboru na{la i KarolinaNojber Neboj{e Rom~evi}a, u reìjiNikite Milivojevi}a, senka iz crne pro-{losti Grada teatra, svojevremeno oven-~ana sa 6 Sterijinih nagrada. Sve je bilokao pre, osim {to je Mira Banjac doìvelaslobodan pad s metar i po visine, sre}ombez ozbiljnijih povreda.

Vrele letnje pri~e

U kojem pozori{tu je leto bilo najvre-lije? Naravno u zaje~arskom, imena „Zo-ran Radmilovi}“. Kako su dani bili vreli-ji, padale su ostavke; prvu je, zbog op-tu`bi na njegov rad, podneo upravnikVladimir Lazi}, onda su se u Upravnomodboru svi zavadili, pa je istupilo petoronjegovih ~lanova. Ostale su samo pred-sednica i njena saradnica koje se nisuose}ale odgovornim za stanje u teatru.

Potom su zaje~arski op{tinski odbornici„ukinuli“ ceo UO, a glumci DraganaMladenovi}-Stamenkovi} i Vasa Spasoje-vi} su u zgradi Op{tine stupili u {trajkgla|u, traè}i da, uz Vladimira Lazi}a,ostavku podnese i Bo{ko Ni~i}, predsed-nik op{tinske komisije za izbor i imeno-vanja, i da komisija Ministarstva finan-sija izvr{i reviziju poslovanja pozori{ta uposlednjih 6 godina. Zahtevali su i da sepotpi{u kolektivni ugovori i pove}ajuplate, a da se urgentno iz pozori{ta „iz-baci“ politika koja „~ini razdor i spre-~ava normalan rad“. Na izgladneleglumce javno se okomio upravnik Lazi}:nema ni govora o kriminalnim radnja-ma, kontrole su to ve} utvrdile! Razumeon nervozu glumaca: strahuju od zakonao pozori{tu. Zakon (kad ga bude i ako gabude) trì}e kvalifikovane glumce, advoje izgladnelih raspolaù samoosnovnom {kolom i gimnazijom (deceni-jski sta` se ne ra~una), pri tom se naposlu ne pretrù! Posle 9 dana glumci susasvim onemo}ali i na zahtev lekaraprivremeno prekinuli {trajk. Da li jene{to re{eno? Nastavlja se...

U Ni{u, u NP, budu}nost je po~ela:izabran je upravnik. [ta je bilo, bilo je,ko je kome pu{tao krv, ko je koga tuìo ako koga tukao, vi{e nije va`no. Sve topripada mra~noj pro{losti. Upravnica sezove Marija Miti}-Blagojevi}, a op{tinskiodbornici u glas su se sloìli da je „mladai perspektivna“, „jedina koja je u ovom~asu mogla da izmiri zara}ene strane ikona~no unese u pozori{te novi, moderanduh“. Ona dodaje da dobro pozori{te mo-ra da ima dobre glumce ali i sre|enuadministraciju, a prioritet }e joj biti dasredi arhivu, fotografije i fundus. Novinene kaù {ta je upravnica po struci, jedinoobave{tavaju da nije ni sanjala da }evoditi teatar, ali da èli da napravi„moderno pozori{te, druga~ije nego dosada“. Da bi to ostvarila, traì}e vi{erada i reda. Sledi veliko spremanje poslekojeg, pretpostavljamo, na red dolazirepertoar i sve {to uz njega ide.

Milivoje Mla|enovi} je novi predsed-nik Upravnog odbora Srpskog narodnogpozori{ta u Novom Sadu, po{to je sme-njen prethodni, \or|e Randelj. Mla-|enovi} drì da je osnovni problem SNP-a „upravljanje ku}om“, ima utisak da se„pomalo uìva u haosu i neredu, i neraduonih koji su se oku{ali u upravljanjupozori{tem“. Ho}e li glumac MiodragPetrovi} ostati na upravni~kom mestu?Mla|enovi} ne daje odgovor, ali prime-}uje da je Petrovi} glumac i knjièvnik,li~nost dostojna po{tovanja koja nijeuspela da podesi „upravlja~ki meha-nizam“. „Problemi su vidljivi na svimnivoima: organizacioni, tehni~ki, finan-sijski, umetni~ki... Posledice su: otkazanepredstave, neracionalna gostovanja, go-stovanja pred 10-ak gledalaca, me|usob-ne sva|e i zatrovana krv. U periodu kojidolazi ne nazire se mogu}nost da se ne{topromeni. Osniva~ je nezadovoljan upra-vom i ho}e da je promeni.“ Nova igrankaje na vidiku.

Mileta Radovanovi}, dugogodi{njidirektor Sterijinog pozorja, oti{ao je upenziju, a na to mesto do{la je MirjanaMarkovinovi}, li~nost bogate umetni~kebiografije. U agencijskoj vesti, povodomnjenog izbora, stoji da je Markovinovi}ro|ena u Somboru, da je zavr{ila Pravnifakultet i magistrirala teatrologuju naAkademiji umetnosti u Novom Sadu na„katedri estetske reìje“. Bila je direktor

Zor ica Paš i¯

NP u Somboru, a u SNP upravnik, direk-tor Drame, dramaturg, direktor marke-tinga i pomo}nik direktora. Napisala jevi{e od 20 dramatizacija za radio i TV i 5drama. Tekst drame Putovanje u Pits-burg u strip varijanti nagra|en je naJugoslovenskom pozori{nom festivalu uUìcu pre 13 godina. Scenarista je 5 do-kumentarnih filmova. Za scenario 255hitaca dobila je nagradu na Festivaludokumentarnog i kratkometra`nog filmau Beogradu 2000. Markovinovi}ka objav-ljuje radove iz teatrologije u zemlji i ino-stranstvu. Sara|uje u vi{e ~asopisa. IBCjoj je dodelio diplomu kao „intelektualcukoji obeleàva 21. vek“, na osnovu anal-iza njenih nau~nih dostignu}a od 1988.do 2002. Bila je predsednik Zajedniceprofesionalnih pozori{ta Vojvodine, apredsednik je „Strade“, nevladine orga-nizacije za multimedijalne i multikultur-alne projekte. Na mesto direktora Pozorjado{la je s mesta direktora Kulturnogcentra u N. Sadu.

Ima li upravni~kih novosti u Beo-gradu? Nikakvih. Svi su na svom mestui svi, hvala Bogu, ìvi i zdravi. Osniva~isu, izgleda, zadovoljni njima, i oni osni-va~ima.

Glumci govore

Mo`da je utisak pogre{an, no glumcisu letos vi{e davali intervjue no {to suigrali. I, svi su pri~ali besplatno, jedino jesvoju pri~u unov~ila Katarina @uti}.Reklo bi se da je najgalantniji premanovinarima bio Tihomir Stani}. Sva{tasu ga pitali, on je sva{ta odgovarao, pasmo saznali i to da je brada koju pu{taprolaznog karaktera.

Spisateljica Biljana Srbljanovi}poverila se javnosti da pi{e na „Apple laptopu“, brzo i te{ko, uvek u poslednji ~as,uvek probija deadline, uvek ljuta inervozna, stra{no joj smeta {to ne{tomora da uradi. Opet, da ne mora – nikadni{ta ne bi napisala. Ne razume ljudekoji vole da pi{u, koji ustanu u zoru,protegnu se i navale na kucanje, „navaleda zatrpavaju svet svojim mislima, uzosmeh i zadovoljstvo“. Kaè jo{: „Zamene su ljudi koje redovno i rado pi{u –psihopate“.

Lazar Ristovski koji, kao, ne voli dagovori za novine, ipak u novinama otkri-va da ve} 9 godina ne igra u pozori{tu, asumnja i da }e mu se i vratiti: „Ne èlimda budem grub i nepravdan prema ljudi-ma koji se bave pozori{tem, ali ono je zamene postalo muzejska tvorevina pre-

krivena blagom pra{inom, velom. Zamene tu nema velikih izazova. Mislim danema velikih reditelja, velikih tekstova,pa ni pozori{nih zvezda. Kad svega toganema, nema ni sjaja koje pozori{tezasluùje“.

Ljuba Tadi} se nikada nije odrekaopozori{ta. „U pozori{tu ~ovek vidi {ta jezlo a {ta dobro. U pozori{te treba ~e{}e daodlaze mladi ljudi da bi – u~ili.“

\ur|ija Cveti} sloìla bi se s Tadi-}em: i njoj je pozori{te va`no. A u poz-ori{tu joj je va`no da radi s dobrom eki-pom koja }e se po{tovati i voleti i gde }ejedni za druge raditi. „Nemam vi{estrpljenja za isprazne zvezde i histeri~neosobe koje skre}u pa`nju na sebe zbogsvoje nemo}i i onemogu}uju druge darade. Ne inspiri{em reditelje za komerci-jalne uloge, to mi je drago, ali zato i nezara|ujem. Gledala sam neke predstavekoje pune kase i bilo me je stid mojihkolega. Ali, ako pristane{ da radi{ i utakvom projektu, stisne{ zube i ide{ dalje.Nikada nisam mogla da stiskam zube.“

Predrag Ejdus tu i tamo stiska zube,a na pitanje {ta misli o ogromnim re-diteljskim honorarima odgovara da bezdobrog reditelja nema ni dobre predstave,mada se, u odnosu na reditelje, kao glu-mac ose}a zakinut u materijalnom smi-slu. „Rediteljski honorari su neuporedivove}i od gluma~kih. To ne moè da se sredidok ne dobijemo jak sindikat. Glumacmora da odigra ~ak 150 predstava da bi,eventualno, dostigao honorar reditelja.

H R O N I K A P O Z O R I [ N I H Z B I V A N J A

SSppeekkttaakkll nnaa KKaalleemmeeggddaannuu:: PP.. EEjjdduuss ii NN.. NNiinnkkoovvii}} uu pprreeddssttaavvii SSttrraahh ii nnjjeeggoovv sslluuggaa ((FFoottoo:: NNeennaadd MMiilloo{{eevvii}}))

LUDUS 1073

Hronika

OSNOVAN NACIONALNI CENTAR ZA KOMEDIJU U JAGODINI

Beogradski letnji festival (Belef),koji je po~eo 2. VII performansomteatra Mimart i drugih aterantiv-

nih grupa, doneo je niz premijera koje }eostati na repertoaru i u predstoje}oj se-zoni. U okviru Belefa izvedena je i pred-stava za decu Povratak Robinzona Kru-soa kojom je otvoreno novo pozori{te-igrali{te na Adi Ciganliji. Tekst Uglje{e[ajtinca, po motivima romana DanijelaDefoa, reìrao je Vojin Paunovi}, a igraoLjubomir Bandovi}. „Kao letnji i nefor-malan festival Belef ima {ansu da razbijeoko{talost, poremeti kockice i red u na-{em pozori{tu koje je nekada imalo sme-losti da istraùje, te da stvari dovede podkreativni znak pitanja“, izjavio je selek-tor Aleksandar Milosavljevi}.

Me|u gostuju}im predstavama naBelefu su bili Noèvi u koko{ima (MES iKamerni teatar, Sarajevo), Zapisi na vodiKarolin Karlson, Pitanje za slede}ugodinu (ê{ki eksperimentalni teatar),Staljingradska bitka (Teatar-studio,Gruzija)...

Zlatne kolajne „Maja Dimitrijevi}“na 28. Me|unarodnom festivalu mono-drame i pantomime dobili su Vili Matulaza monodramu Minhazuen Kazali{neprodukcije Movens iz Zagreba i pantomi-mi~ar Andreas Eilertsen za predstavuUsamljeni bat Teatra Nor iz Stamsunda(Norve{ka), kojem je pripala i nagradapublike. U okviru Festivala, odrànogpo~etkom jula na sceni zemunskog „Pi-nokia”, objavljena je Antologija savreme-ne monodrame koju je priredio RadomirPutnik. Knjiga obuhvata 13 komadapremijerno izvedenih na ovom festivalu.

Na 11. Festivalu pozori{ta za decu uKotoru Gran pri je pripao Ma~ki u ~izma-ma Pozori{tanca „Pu`”, a nagra|eni su ireditelj predstave Slobodanka Aleksi} iscenograf Biljana Sovilj, dok je nagraduza najbolji originalni doma}i dramskitekst dobio Branko Mili}evi} za Juliju iRomea (Gradsko pozori{te, Podgorica).

@iri je odlu~io da 6 ravnopravnih glu-ma~kih nagrada dobiju, za kreacije u Ju-liji i Romeu – Simo Trebje{anin (Romeo),Dubravka Vukoti} (Grofica) i VesnaVujo{evi} (Prtlja), Ana Radivojevi} (Dob-rila) i Branislav Zeremski (Buda) u Ma~-ki u ~izmama, te Milan Pavlovi} (Car upredstavi Carev vodono{a i Car Bumbar,Pozori{ta mladih iz Sarajeva). Za lutkar-sku animaciju nagra|ena je Maja Be-ànska, a za kreaciju lutaka Stefka Kjuv-lijeva, obe za Radoznalo slon~e (Stoli~enteatar, Sofija). Nagradu za kostim dobila

je Vera [o{ki} (Julija i Romeo), za mu-ziku Elvis Dì Kurtovi} (Carev vodono{ai Car Bumbar), za scenski pokret FeridKarajica za Cvetnu bajku Lutkarskogpozori{ta iz Ni{a, a specijalnu nagraduIrena Tot za ma{tovitu metaforu u pred-stavi Carevo novo odelo u zemlji ~udaLutkarske scene NP „To{a Jovanovi}” izZrenjanina. Nagradu grada Kotora zapredstavu u celini dobili su Julija i Ro-meo, a nagradu de~jeg ìrija Ma~ka u~izmama.

Na Festivalu Dionizija u Rimu, nakojem je ove godine tema bila Slovenskisvet, krajem juna u~estvovao je Centar zakulturnu dekontaminaciju s besedomBorke Pavi}evi} i predstavom Medeja,Hamlet ma{ina.

NP „To{a Jovanovi}“ iz Zrenjaninanajavilo je za septembar gostovanje naFestivalu pozori{ta mediteranskih zemal-ja u Albaniji, u Butriniju, gde }e izvestiSofoklovu Antigonu u reìji LjuboslavaMajere.

Na 43. Ohridskom letu gostovali suLjuba Tadi} s monodramom Sokratovaodbrana i smrt, SNP sa [ekspirovomMerom za meru u reìji Dejana Mija~a,Beton hala teatar – Plave kao ~elik TeeDorn u reìji Ivane Vuji}. Festivalskapremijera bila je Sofoklova Antigona ureìji Nikite Milivojevi}a.

Mira Stupica je odràla gluma~kove~e u Trebinju, gde je 7. VII otvorilaFestival najboljih amaterskih predstavaiz SCG i Republike Srpske. „Na{e pozo-ri{te i njegovu slavu stvarali su i amateri,dragoceni rasadnik iz kojeg su iznikli@anka, Ljubinka Bobi}, Milivoje @iva-novi}, pa i osoba koja vam se obra}a“,rekla je.

Du{an Kova~evi} je dobio „Mi{i}evdukat”, nagradu stvaraocu koji obele-àva na{u savremenu umetnost. Prizna-nje mu je na Mi{i}evim danima u Mioni-ci uru~io redielj Miroslav Trifunovi}.

Narodno pozori{te u Beogradu po~i-nje novu sezonu 10. i 12. IX izvo|enjem Ii II dela Fausta – u Mariboru. Ugovorenaje i razmena predstava s Dramskimteatrom iz Stokholma. Upravnik Ljubivo-je Tadi} isti~e da je kona~no usvojen noviStatut, Ministarstvo kulture ga je odobri-lo i 135. sezona po~inje s novom organi-zacijom i sre|enim radno-pravnim odno-sima.

U SNP-u je tokom leta na repertoarubila „promena statuta“. Upravnik Mio-drag Petrovi} tuma~i da je predlog zaizmenu nekih odredaba Statuta „diktat

za njegovu smenu“ (od promene nazivaupravnik u menadèr, do odredbe da zato mesto vi{e ne}e biti nuàn fakultet).

Novi predsednik Upravnog odboraSNP-a Milivoje Mla|enovi} demantovaoje u {tampi da „izvr{ava politi~kizadatak ru{enja uprave“, ali je izjavio daon i osniva~ „èle vi{e i bolje od do sadaostvarenog“, a naro~ito je kritikovao„vladavinu iz senke“ zamenika upravni-ka Tomislava Kneèvi}a. Na predlog UOfestivala Dani komedije, Izvr{ni odborSkup{tine op{tine Jagodina doneo jeodluku o osnivanju Nacionalnog centraza komediju u Jagodini, a cilj je institu-cionalizacije ovog festivala.

Neda Arneri} je dobila Belovodskurozetu, koja se ve} 28 godina dodeljuje zadoprinos srpskoj kulturi i umetenosti.

Glumica i reditelj Jelena Golubovi} sakolegom Pe|om Filipom izvela je uLimasolu premijeru [oovog komada Onamora da ga ima, a gostovala je i u Moskvina êhovljevom me|unarodnom pozori{-nom festivalu.

Prvak NP u Somboru VladimirAmidì} objavio je CD s izborom svojihkreacija. Me|utim, pobunio se pisacStrahinja [uljagi} zbog skra}ivanja svo-jih tekstova.

Glumci su bili zaposleni i na Kale-megdanskim letnjim ve~erima, koje suovoga jula odàne 3. put, s 12 monodra-ma, kabarea i predstava male forme.

Na festivalu Novi akcenti u Augs-burgu (Nema~ka) premijerno je izvedenPavi}ev Hazarski re~nik u adaptaciji ireìji Doroteje [reder i Nine Gil{torf.

Kova~evi}ev Doktor {uster igra}e seod oktobra u Nacionalnom teatru u Ti-rani, a izvo|enja tog komada spremajuse i u nacionalnim teatrima u Bratislavi iAtini.

Jago{ Markovi} je pozvan da reìrau Rijeci, u HNK, posle gostovanja njegov-og Skupa. Komad jo{ nije preciziran, a uBeogradu }e Markovi} reìrati Gospo|uministarku u Narodnom pozori{tu.

Na festivalu u Edinburgu gostovalaje beogradska teatarska grupa DMS spredstavom Ti{ina po Beketovim teksto-vima u izvo|enju i reìji Jelene Bogavac,

U okviru manifestacije Dani Napuljau Beogradu gostovala je lutkarska trupaNovalis.

U Regionalnom pozori{tu u NovomPazaru prva sezona zavr{ena je premi-jerom drame Prva dama Mira Gavrana ureìji direktorke tog teatra LilijaneIvanovi}, koja je za avgust najavila po-

~etak proba za veliki projekat Dervi{ ismrt.

Po~etkom jula na Ve~ernjoj sceni„Radovi}“ premijerno je izvedena Ljul-ja{ka izraelske autorke Edne Mazija ureìji Stevana Bodroè, a na sceni „Ra{aPlaovi}“ Narodnog pozori{ta Crno mlekoVasilija Sigarjeva u reìji \ur|e Te{i}.

Plavo pozori{te je u Kulturnom cen-tru B92 Rex, posle jednogodi{njeg istra-ìva~kog procesa zavr{ilo sezonu premi-jerom Fantasti~no jevan|elje po Virdì-niji reditelja i dramaturga Nenada ô-li}a, a po tekstovima V. Vulf, Sofokla,Ajn{tajna.

Kru{eva~ko pozori{te u porti crkveLazarica premijerno je izvelo Klevetudramaturga Branislava Nedi}a i JelenePopadi} u reìji Vladimira Popadi}a, koja}e na jesen nastaviti ìvot na mati~nojsceni.

Jugoslovensko dramsko spremapredstave Molijer, zavera licemera, poBulgakovu i Molijeru u reìji Du{anaJovanovi}a, Mleta~kog trgovca u reìjiEgona Savina, a u planu su IbzenovaDivlja patka u reìji Dejana Mija~a,projekat Jago{a Markovi}a po Ri~arduIII, Herova Plava soba u reìji AliseStojanovi}, Moskva-Frankfurt Alekseja

Crtice iz pozori{nog ìvota – leto 2003. [ipenka u reìji Tanje Mandi}, komadNila Labjuta Bash! u reìji Ive Milo{evi},Kvartet \er|a [pira u reìji RadoslavaMilenkovi}a.

BDP je najavio prvo izvo|enje drameGorana Markovi}a Villa Sashino u reìjiautora, Roman o Londonu Crnjanskog podramatizaciji Jovana ]irilova u reìjiNeboj{e Bradi}a, zatim Krila od olovaSanje Domazet, Zlatno doba zlo~ina Iva-na Jovanovi}a po pripovetkama DanilaKi{a, kao i predstave X+Y=0 po tekstuBorislava Peki}a u reìji Milice Kralj,Troje po knjizi Dùlijana Barnsa u reìjiMilene Pavlovi} i Adresat nepoznat Ka-tarine Kresman Tejlor u reìji StefanaSabli}a.

Atelje 212 je za jesen najavio premi-jeru Amerika – drugi deo Biljane Srb-ljanovi} u reìji Dejana Mija~a.

Po~etkom septembra u Ku}i \ureJak{i}a, u Skadarliji otvorena je izlo`bafotografija Dejana Mitrovi}a Lica i likovi,Glumci koje sam voleo. Tim povodomSlu`ba za publicitet TV programa RTS-aobjavila je foto monografiju istog naslovaza koju je tekst o glumcima napisaoFeliks Pa{i}, a autor predgovora jeDragoljub To{i}.

(Servis „Ludus”)

Mali broj predstava dostigne taj brojizvo|enja. Ne mislim da honorarereditelja treba smanjiti, treba pove}atihonorare glumcima. Naàlost, ima vi{edobrih glumaca no reditelja. Ovih drugihje manje i zato drè cenu.“

Bez obzira na visinu honorara, Mir-jana Karanovi} nije spremna da dopunihor napada~a na odluke o uplati zdrav-stvenog i penzijskog doprinosa samostal-nih umetnika. „Ne znam za{to bigluma~ke zvezde koje voze skupa kola ilagodno ìve trebalo da ìve na socijalnojpomo}i grada. Sramno je da ih izdràvamilon i po ljudi koji manje-vi{e bednoìve. Beograd ho}e da pla}a onima kojinisu u stanju da zarade. Svugde u svetupostoji socijalni program. Za{to da onikoji mogu da zarade uzimaju onima kojisu bolesni ili nisu dobili pravu {ansu?“

Mira Furlan je letos snimala film uBeogradu, a na Brionima je igrala uMedeji, u pozori{tu „Uliks“ Radeta [er-bedìje. Njen opis ameri~ke situacijeglasi ovako: „Predstava se sprema za sa-mo 3 nedelje. To je neopisiva brzina nakoju mi nismo navikli. Glumci su vrlospremni, dolaze na probu s nau~enim

tekstom. Nema sedenja, ispijanja kafa irazgovora. Tako se radi i na TV. Moè sezaraditi novac, ali to se pla}a na drugojstrani. Mi smo, ovde, bili povla{}eni upozori{tu, ovda{nji glumci to ne razume-ju. Iako se radi za male pare, ima vreme-na da se stane, ne samo da se juri karezultatu. Ta jurnjava je stra{na. ôvekima èlju da malo predahne, a ne moè.“

Branislav Jerini} se}a se svojih pre-daha i poverava da je mnoge godine biogost Kluba knjièvnika. Ali... „Danastamo sede drugi ljudi, mi glumci ne mo-èmo, preskupo je. Naj~e{}e sam u bifeuAteljea, u klubu NP, a svratim i u 'Ma-deru'. Svake druge nedelje okupimo se u'Brionima', glumci, slikari, novinari,imamo i dva inènjera. Ceo dan uìvamo.Desi se i da zapevamo. Moja pesma je'Stani, stani, Ibar vodo'. To je jedinapesma na svetu u kojoj zaljubljeni ~ovekkomanduje reci da stane. To nemanigde!“

Da li je ovo moglo biti va{e sre}noleto? Ili je bilo samo – sre}no? Nije nibitno. Nova sezonapo~inje. BBeelleeffoovvsskkaa nnaajjaavvaa BBiitteeffaa:: SSttaalljjiinnggrraaddsskkaa bbiittkkaa,, rreekkvviijjeemm nnaa BBeelleeffuu ((FFoottoo:: NNeennaadd MMiilloo{{eevvii}}))

FFoottoo mmoonnooggrraaffiijjaa oo gglluummcciimmaa

LUDUS 107 4

Doma}a scena

Kova~evi}a ~esto izvo|ena u Francuskoj.Verujem da }e kroz ovu saradnju na{apublika imati priliku da vidi te pred-stave.”

FenomenBiljane Srbljanovi}

„Prvo, meni je ovo Pozorje veomazna~ajno, ne samo zato {to je moje prvoSterijino pozorje, ve} zato {to mislim dase na osnovu moje selekcije, a zatimodlukama ìrija, ta~nim, pouzdanim,kompetentnim, i na kraju ovom sve-~ano{}u u Vr{cu, potvrdilo ne{to {to jebilo krajnji red da se potvrdi – fenomenBiljane Srbljanovi}”, rekao je u osvrtu naFestival selektor Medenica. „Fenomennjenog rada je, u prvom redu, ne{to {to jejedinstvena pojava u istoriji na{eg teatra,a to je plasman njenog dela u kontekstsvetskog pozori{ta. Te brojke vi{e nemogu da pratim, ali sam siguran da seradi o ve} stotinak predstava nastalih po

Jovanka Ersk i

SUKOB SA SVETOM TRAJNA INSPIRACIJABiljana Srbljanovi}, laureat nagrade grada

Vr{ca za najuspe{niji dramski tekst na Steri-

jinom pozorju

njeni prethodni laureati ~ine mi ~ast da jedobijem”, rekla je Srbljanovi} primaju}ipriznanje. „Posebno zadovoljstvo je {tomi je nagrada uru~ena u SterijinomVr{cu, posebnoj kulturnoj sredini, koja serazlikuje i od Vojvodine i od Srbije, {to mije postalo jasno kroz moje dana{nje isku-stvo u susretu s gradom i ljudima. Pred-stava Supermarket je dobro primljena naPozorju, a njeno izvo|enje pomogao jeFrancuski kulturni centar. Ovo je prviput da je Sterijino pozorje, kao na{a naj-ve}a ustanova kulture, sara|ivalo sFrancuskim kulturnim centrom. Zapo-~eta je zna~ajna saradnja, s obzirom nato da su dela Ljube Simovi}a, Du{ana

UVr{cu, rodnoj varo{i Jovana Steri-je Popovi}a, ovogodi{njem dobit-niku Biljani Srbljanovi} uru~ena

je nagrada za najbolji tekst savremenedrame izvedene na ovogodi{njem Steriji-nom pozorju. Laureat je nagra|en zaSupermarket koji je na novosadskomfestivalu izvelo parisko Pozori{te TeatarStudio u reìji Kristijan Benedeti. @iri 48.Sterijinog pozorja (Egon Savin, predsed-nik, Varja \uki}, Anja Su{a, AleksandarMilosavljevi} i Neboj{a Rom~evi}), odlu-ku je doneo jednoglasno.

Tradicionalno priznanje grada Vr{cauru~io je predsednik SO Milorad \uri},15. VI, u vr{a~koj Gradskoj ku}i. Tako jeprekinuta dugogodi{nja praksa da se to~ini na zavr{noj ve~eri Pozorja u NovomSadu. Kao jedan od razloga predsednikSO Vr{ac je naveo i ~injenicu da Sterijinodelo Vr{ac izuzetno po{tuje, pa otuda ièlja da se podstakne vrhunski raddoma}ih dramaturga i pomogne demet-ropolizaciji kulture kao jednoj od smerni-ca dugogodi{nje kulturne politike Grada.

Sve~anom uru~enju prisustvovali suMileta Radovanovi}, tada{nji direktorPozorja, selektor Ivan Medenica, pred-stavnici vr{a~ke lokalne vlasti i brojnipo{tovaoci pozori{ne umetnosti u Steriji-nom gradu, ali ne i ~lanovi ìrija koji je onagradi odlu~ivao.

„Ovo je najve}a doma}a nagrada,koja mi mnogo zna~i, jer nosi imenajve}eg pisca dramaturgije svih ovihprostora, Jovana Sterije Popovi}a, a svi

njenim dramskim tekstovima {irom sveta– od Moskve do îlea. To je ne{to {to je uprvom redu njena zasluga i prvestvenose nje ti~e, ali mislim da je to i bitanpodatak za istoriju nacionalnog teatra ina{e kulture: da se izvan na{ih kanala,bilateralnih sporazuma, razmena poodre|enim direktivama ili preporukama,umetni~ko delo iz oblasti pozori{ta ovakonametnulo svetskom okviru. Sterijinopozorje je, kao prevashodno festivaldoma}e drame, po mom ube|enju bilomesto na kom je morao taj fenomen da seprepozna i prizna. Prepoznavanje togfenomena je svoju krunu dobilo ovomsve~ano{}u uru~enja priznanja u Vr{cu.”

Upravnicivole klasike

„Meni je te{ko da govorim o tome, jerimam buntovni~ki pristup i u stalnomsam nezadovoljstvu i sukobu sa svetomkoji me okruùje”, rekla je Srbljanovi}komentari{u}i stanje u doma}oj dra-

primer su sledili i Arpad êrnik, MonikaPe{ic i Silvija Kriàn.

U Pozori{tu mladih premijerno jeigrana predstava Hamlet, all stars u re-ìji Dragoljuba Selakovi}a. Ta~ka.

Letnjih meseci nije mirovao ni glu-mac i reditelj Ratko Radivojevi} koji }e,dodu{e tek u oktobru, u beli svet. NjegovoMore, more pozvano je na 8. Me|unarod-ni festival pozori{ta, plesa i muzike SURkoji se oktobra i novembra odràva uMadridu. Predstavu }e izvesti u 3 razli-~ita pozori{ta – u Mediteranskom pro-gramu festivala koji se odràva podsloganom Dolazak Drugog u imaginarnisvet detinstva i mladosti. Direktor Festi-vala, koji se odràva pod okriljem Me-|unarodnog instituta pozori{ta Medite-rana, a koji podràva i promovi{e scenskiizraz kao i druge kulturne inicijativekoje doprinose razvoju mediteranske kul-ture, je Hose Monleon, glavni urednikpozori{nog ~asopisa „Primer Akto”. Ume|uvremenu, Radivojevi} je ve} po~eoda sprema novu predstavu. Nakon Kraja20 veka i Kreveta on sprema predstavu@eljni igre. Datum premijere jo{ nijepoznat ali se zna da }e biti na Kamernojsceni SNP-a. U predstavi igraju NedaMiljkovi}, Agota Vitkai, Andrea StefanovGjuzelev, Boris Brankovi}, Dejan [ar-kovi} i KristianAl Droubi.

Sne¦ana Mi le t i¯

SVADBE I – NI[TA DRUGO...Pozori{no leto u Novom Sadu

sa|anka koja je preko Banjaluke dospelau Denisov Zagreb) su krajem jula izveliTraènja, ljupku, ~istu, nepretencioznu iduhovitu predstavu koja moè biti zaugled mnogim razularenim pozori{nimapetitima.

Traènja govore o tome kako su za-ljubljeni Svetlana i Denis „imejliranopatili” dok su odvojeni ìveli a pre no {tosu se jedno drugom zarekli na ve~nu lju-bav. E-mailove je Svetlana spakovala uknjigu i poklonila Denisu, a ovog leta jeod toga nastala predstava koju }e najesen videti i Zagrep~ani u Srpskom kul-turnom dru{tvu „Prosveta”.

Letos nije mirovala ni Ivana In|inkoja je sa svojim KPM „Ogledalo” gosto-vala u Portugalu, gde je razmenjivalaiskustva i znanja vezana za tradicio-nalne i savremene elemente kultura [pa-nije, Ma|arske, Portugala i Srbije i CrneGore.

Najva`niji leto{nji pozori{ni doga|aju Novosadskom pozori{tu je da je polatamo{njeg ansambla stalo na „ludei ka-men”! Po~elo je s Kristom Sor~ik koja seudala za poznatog ma|arskog filmskogglumca Zoltana Sere{a (videli smo ga ufilmu I{tvana Saboa San{ajn), a njen

Iako se i ovog leta na Exitu u NovomSadu o~ekivalo ne{to pozori{nog uz-bu|enja, od njega ne bi ni slova! Zbog

para, lo{eg sluha, alavosti ili ~ega ve},publici koja je pro{le i pretpro{le godine umasovno pose}ivala predstave na Petro-varadinskoj tvr|avi, organizator sadanije ponudio teatra, najaviv{i samo da }eu septembru organizovati poseban pozo-ri{ni festival! Septembar je tu a pozo-ri{nog festivala na „Gradili{tu”, placukod Filozofskog fakulteta, ne}e biti, rekaoje novinarima predstavnik Exit tima,uzdaju}i se valjda u tradicionalno kratkopam}enje stanovnika ovog podneblja.

Nakon Infanta (25. VI – 5. VII), kojije uglavnom bio takav da ga {to pre trebazaboraviti, a pamtiti jedino po Glaso-no{ama, izuzetnom ostvarenju TiboraVarsegija, kao i segmentima predstavaUmir podgori~kog KIC-a „Budo Tomo-vi}”, Vaga (simpati~na igra novosadskihakademaca s ekipom Kolumbija Koledàiz îkaga), Dru{tvo ubijenih pisaca Da-ska teatra iz Zagreba, te „deteta u po-voju” oli~enog u projektu Dene{a DebreijaMogu}i dia-grami, ili Tek odba~eni ne{tovredimo, pozori{nom Novom Sadu letossu se dogodili samo jo{ Svetlana Uro{evi}i Denis Patafta. Ovi mladi ljudi (Novo-

maturgiji. „Na taj na~in crpim inspiraci-ju i sopstveni motor mog rada je nekavrsta, ne bih rekla, negativnog nezado-voljstva, tako da }u uvek re}i da stanje usrpskom pozori{tu nije dobro i mora bitimnogo bolje, jer imamo kvalitetne mladepisce, pogotovu poslednjih godina ène.Radim i na Fakultetu dramskih umetnos-ti u Beogradu i pratim pojavu mladihspisateljica i poku{avam na neki na~inda ih promovi{em. Mislim da nije dobro{to nailaze na otpor, na ~ekanje. MilenaMarkovi} je ~ekala nekoliko godina preno {to je izveden njen prvi tekst. Sada jeMilena Bogavac po prvi put izvedena uBitef teatru, ali ljudi ne znaju za te pisce,za Maju Pelevi}. Upravnici srpskih po-zori{ta se drè klasike ili ~ekaju ne{tonovo od Du{ka Kova~evi}a; to je dobro,uzmu zatim i ne{to moje, ali nikako da seokrenu mladim stvaraocima. Pozorje jeovoga puta napravilo preokret i otvorilo seprema mladoj publici zahvaljuju}iMedenici. Postoje mladi srpski pisci kojipuno vrede, samo treba da ih potraìmo idamo im{ansu.”

Pretplatite se na

L U D U SGodišnja pretplata za SRJ - 500,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:

Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92

(Privredna banka Beograd A.D.)

NOVO!PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA

Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA

Devizni ìro ra~un:

5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

NNaaggrraaddaa uu pprraavviimm rruukkaammaa:: ssaa ddooddeellee SStteerriijjiinnee nnaaggrraaddee ggrraaddaa VVrr{{ccaa

„„OOvvoo jjee nnaajjvvee}}aa ddoommaa}}aa nnaaggrraaddaa,, kkoojjaa mmii mmnnooggoo zznnaa~~ii““:: BB.. SSrrbblljjaannoovvii}} ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}

LUDUS 107

Gostovanja

5

PET POZORI[NIHNASLOVA

Repertoar kragujeva~kog Teatra„Joakim Vuji}” za pozori{nu sezonu

2003/04.

Predstavu koja treba da otvori ovogodi{nju sezonu u kragujeva~komTeatru „Joakim Vuji}” reìra}e ovda{nji reditelj Dragan Jakovljevi}. Premare~ima upravnika Pozori{ta Zorana Petrvi}a bi}e to najverovatnije Fejdoovkomad Idem u lov.

Slede}i projekat }e biti Konak u Kragujevcu, za koji bi po motivimaromana Danka Popovi}a dramu napisao Aleksandar Milosavljevi}, a na scenupostavio Neboj{a Bradi}. Po re~ima upravnika „bio bi to centralni projekat uovoj sezoni”.

Nema~ki reditelj Valter Polic, koji je pro{le sezone odrào kasting u Kragu-jevcu, po~etkom slede}e godine radi}e [ekspirov komad Romeo i Juliju, dok jeza kraj sezone u kragujeva~kom Teatru najavljena premijera predstave @or`Danden koju bi po Molijerovom tekstu reìrao Ljubomir Dra{ki}. PoPetrovi}evim re~ima, najverovatnije }e se u toku ove sezone raditi i jedna pred-stava za najmla|e.

Zoran Mi{i}

U DUHU NOSTALGIJE

Po~etak je avgusta, australijska zi-ma. A atmosfera vrela, jer doga|ajje prava retkost. U dva dana i na

dva kraja Melburna – zapadnoj ~etvrtiMeribinong i isto~noj Dandenong, nimalomala srpska zajednica do poslednjegmesta ispunjava iznajmljene sale da bi,posle dugo vremena, videla Miru Banjac iPetra Kralja. Ona, u crnom pli{anom an-samblu do ~lanaka, s duga~kom niskomoko vrata; on kao i uvek non{alantan, ubeloj ko{ulji, bez kravate. Pojavljuju sezajedno da predstave jedno drugo i saop-{te {ta }e igrati. Kaù: slava glumca sesastoji od slu~ajno sabrane gomile utisa-ka, i podse}aju: „Veliki glumac nije dao nijednu la` svojoj publici”. Klanjaju se.Duboko, gotovo ponizno.

Kroz dvebriljantne karijere

Na pozornici ostaje sama Mira. Po-kaza}e, kaè, {ta glumac nosi u svomdijapazonu izraàjnosti. Pripremljeni ko-la` nazvala je Sve moje ène. A da bi od-redila svoje korene, po~inje Poemom oVojvodini Mike Anti}a. Slavjanska go-spa, Tako sam se rodila, re|aju se pesmes na{eg podneblja, a u gledali{tu polakose zgu{njava pozori{na atmosfera. Mirase ogr}e crnim {alom i govori monolog izpredstave Traktat o jednom }ilimu, Zo-

rana Petrovi}a, slikara i pesnika. Arhe-tipska slika majke na prostoru Balkana i}ilim, metafora za bezbedno okrilje doma,uzimaju obli~je kroz glum~evu re~. [e-taju se slike od priprema majke na putsinu, ranjeniku, do bolni~kih kreveta —svi isti, i smrti opevane bolom. Tuga isamo}a ostaju dominantne emocije i kadMira Banjac promeni ogrta~. Samo im sejo{ pridruì osuda inspirisana aroganci-jom. U gledali{tu zabruji eho Skerli}evekritike Isidori Sekuli}, jednoj od prvihsrpskih èna koje su se, identitetom in-telektualca i kosmopolite, uzdigle iznadsuda male sredine. Za ulogu Isidore, sa-znajemo, Mira je ponela Zlatnu kolajnu sFestivala u Zemunu. A onda preokret:Mira uzima crveni {al i najavljuje Slu{-kinje. Terez, pa blebetu{e progovarajujezikom komike s kojom se glumicanaj~e{}e identifikuje. I najzad re~ malihljudi „sa velikim povodom”: istorijat rad-nice. Zaokruènje ìvota i kraj prvog delapredstave.

Srce moje, samohrano ulazi sa sti-hovima na usnama Petra Kralja. Kaè,poku{a}e da odigra svoju autobiografiju,podseti na nju ili je otkrije onima koji garanije nisu gledali. Godina 1965. je igraoârapu od sto petlji Ace Popovi}a, a 1966.Lazinog Maksima Crnojevi}a : „I do|e~as, i do|e su|eni ~as”, pa Tolu Mano-jlovi}a Dimi}a. Vole na{i glumci da igra-ju seljaka, ~oveka sa zemlje, jer je usvojoj nesvesnosti prirodan, iskonski.

Jasna Novakov i¯

Mira Banjac i Petar Kralj u Melburnu

pita da li su svi ljudi koji u vreme ratanastave da se bave svojom profesijomzaista ratni zlo~inci.

Ima liglumac pravo...

Improvizacijom, {eta se i dalje Kraljod uloge do uloge, polako zapostavljaju}ihronolo{ku nit. U Simovi}evom ûdu u[arganu igrao je skitnicu s Mirom Ba-njac, u Ateljeu 212. Sledi Du~i}eva pe-sma Tajna, a za njom jo{ poezije, pa redautobiografije, duhovito, poetski, boems-ki. Nadasve duhovito. „Borio se, borio,dok se nije umorio – Josip Kra{”, kaè, apublika u smeh. Vole na{i da se smeju ina prostakluk. Jel’ to njegova veza sonim Tolinim, iskonskim? Verovatno, jerto vole i Australijanci. „Vje~na sveìnasveta”, tako su me zvali, kaè glumac i,gle, vra}a se Toli. „Eto, srce moje sa-mohrano. Me|u javom i me|’ snom.”Santa Maria della Salute. Publika ustajena noge. Na scenu izlazi i Mira Banjac.Ovacije, cve}e, ~estitanja. Izlazimo u no}.

U nedelju po podne, poetsko ve~e uABC galeriji. U sali stotinak ljudi; dupke

puno. Ve~e otvara pesma melburnskogSarajlije Vojislava Deri}a Kraljica no}i.Kazuje je Kralj, a nakon prikaza zbirkeBumerang ne pra{ta, govori i druge sti-hove po svom izboru. Beogradski Sin-gidunum }e uskoro izdati jo{ dve knjigeovog arhitekte, oduvek pesnika. U pri-premi je i ~etvrta, inspirisana Romima inama. Peva~ s gitarom, I{tvan Donku, josvi{e podiè emotivni naboj. U pauziBalkanski glasovi – mali, u ovakvimprilikama ~udesan ènski hor – peva na{muzi~ki folklor, pa Mokranjca. Hor vodiSanja Drlja~a, izbeglica iz snajperimaizre{etanog Sarajeva. A onda glavnidoga|aj ve~eri: Banjac i Kralj govore,talas za talasom, najdraè pesme. Odav-de, ve} u ponedeljak, vra}aju se u Sidnej.

Koliko lepota i tajni ove tako dru-ga~ije, australijske kulture su Mira iPetar uspeli da otkriju u Sidneju i Mel-burnu na njima je da odgovore, a mi sejedino moèmo upitati: ima li glumacpravo da bude i ~ovek, makarna ~as obi~an turista?

Kroz ulogu ~i~e s obronaka Kosmaja,pokazao je Kralj da moè igrati i Hamle-ta. Bilo je to 1967. na Lovrijencu. A onda,kao da i ovde, na geografski privilegova-nom petom kontinentu, èli da podseti naru{ila~ku mo} autokrata, prelazi na Nu-{i}a: Vlast je igrao jednog leta, na Gar-do{u. Metafizika volje za mo}, kao govorstrasti proistekle iz neutoljive @elje, unosirefleksivnost u predstavu. Ukazuje naneodgonetivu tajnu u korenu borbe iz-me|u „Ja” i onoga {to ~ovek doìvljavakao neko „Drugi”, te njihove apoteoze uìvotu i smrti. Igrao je i Hasana uadaptaciji Me{inog romana Dervi{ ismrt. Pa Na ~ijoj strani Harvuda, koji se

TEATAR NA ESPERANTU

Ovogodi{nji 88. Svetski kongresesperantista odràn je od 26. VII do3. VIII u {vedskom gradu Getebor-

gu. Okupio je oko 1.800 u~esnika iz vi{eod 70 zemalja sveta, a iz Srbije i CrneGore bilo ih je petoro. Osim brojnih lin-gvisti~kih i izdava~kih aktivnosti naovom univerzalnom jeziku, u revijalnom

delu Kongresa nastupili su i Sa{aPilipovi}, glumac Teatra „Joakim Vuji}”, iplesa~ica i koreograf Irena \or|evi}. Iz-veli su predstavu Kabare.

„Nastupali smo pred 1.500 gledalaca,u~esnika manifestacije, u Kongresnomcentru „[vedska ku}a”. Osim nas, u revi-jalnom delu nastupio je i poljski glumac

Zoran Miš i¯

Glumac Sa{a Pilipovi} i plesa~ica i koreografIrena \or|evi} uspe{no su izveli Kabare uokviru Svetskog kongresa esperantista u[vedskoj

„„KKaabbaarree”” nnaa uunniivveerrzzaallnnoomm jjeezziikkuu

koji je izveo monodramu, a gostima sukoncert priredili i ~lanovi me{ovitog dan-sko-poljsko-bosanskog benda Desperadoesperanto koji isklju~ivo snima i nastupana ovom jeziku”, kaè Pilipovi}.

Tekst komada Kabare, koji se sastojiiz vi{e songova uz koje se i ple{e, a nauniverzalnu tematiku mu{ko-ènskihodnosa, sastavljen je od radova nekolikoautora. Na esperanto ga je prevela Beo-gra|anka Tereza Kapista, a reìrao ga jePilipovi}, uz pomo} kolege Mili}a Jova-novi}a. Koreografiju je uradila Irena\or|evi}, koja je u Kabareu natupila ikao plesa~ica i kao glumica, a kuriozitetje da joj je ovo bio njen gluma~ki debi.Plakat i program na esperantu uradila jeovda{nja agencija „Tabu”.

Pilipovi} je kao glumac u Geteborguu~estvovao i u izvo|enju drame nagra-|ene na ovogodi{njem konkursu ~asopisa„Esperanto” iz Roterdama za najboljudramu.

Kabare je na esperantu pro{ao ovo-godi{nji konkurs Skup{tine grada zaprojekte iz kulture, a pokrovitelji puta,osim gradskih vlasti, bile su i ovda{njefirme. Pilipovi} je do sada, sam ili sa svo-jom [elter scenom, kao glumac nastupiona kongresima esperantsta odrànim uPoljskoj, na Kubi, u Francuskoj, Hrvat-skoj i Brazilu, a u planu su i nastupi sle-de}e godine na istoj manifestaciji koja }ebiti odràna u Pekingu, a s monodra-mom nastalom po putopisuMarka Pola Milion.

TTrriijjuummff:: PP.. KKrraalljj ii MM.. BBaannjjaacc uu MMeellbbuurrnnuu

{to bi naru{avalo savr{enstvo igre.Potresna je, impresivna, s pravom me-rom patosa, bez retori~ke patetike, bezijednog poku{aja razre{enja artificijel-no{}u, pa ~ak ni onom najvi{eg reda. Unjenoj glumi savr{enstvo igre jedno-stavno prerasta u puni pravi ìvot.“

Uloge koje je Stupica odigrala usvojoj punoj zrelosti upisuju se u istorijuvremena. Pojavljivale su se kao iz mra-ka. Stamena u Tetoviranim du{ama Go-rana Stefanovskog u Zvezdara teatru, ujednoj od velikih beogradskih reìjaSlobodana Unkovskog, bila je opet prilikada se razmi{lja o nepredvidivosti njenesnage i njenog talenta. Princezu Ksenijuigrala je punih 8 godina. Da li je stvarnozaklju~ala kutiju pozori{nih uspomena?

Za one koji je nisu upoznali u svet-lostima scene Mira Stupica je Kika Bibi},ona iz TV bukvara, rod ro|eni i posle 3decenije. Bila je oboàvana i kao Babac useriji Pri~e iz fabrike. Ko bi pomislio davelika Stupica ume tako so~no da ot-pljune – psovku. Pa i ovih dana je„tema“. Reklama za kafu je aktiviralagledali{te: {ta bi oni rekli kada bi se onaudala? Bili bi prezadovoljni! [alju jojscenarija, traè mladoènju. Prva dvoji-ca udvara~a nemaju {anse!

Pozori{te joj je dalo sve, nije malodala ni televizija, s filmom se, priznajebez mnogo àljenja, mimoi{la. Fabijan[ovagovi} se u svojim zrelim godinamase}ao Stupice ba{ s filma, iz Bakonje fraBrne. Jo{ u pubertetskim danima, govorioje {eretski, uz mnoge ljubavi potkrala muse Mira Stupica. I film i ona ostavili su gabez daha: „Ne mogu govoriti o Mirinimlikovima. Postoji samo ona. Svi su tilikovi iz tog realizma, biti, postojanja,jednostavnoti, iz ljepote! Od scena saVasom Kosi}em u Bakonji do brojnih ulo-ga u Hrvatskom narodnom kazali{tukoje sam gledao nisam mijenjao odnosprema Miri Stupici. Bi}e da ga ona nijemijenjala prema glumi i ìvotu. Sve {to jekasnije dolazilo, jednako je ulazilo umene. Bio sam Pomet Petrunjeli umestoJoze Lauren~i}a, Fle{ Gloriji umestoEmila Kutijara...“ [ovagovi} je priznao.Mnogo sli~na priznanja nisu ni izgovore-na, ni zabeleèna, nisu vi{e ni se}anje.

[aka soli

Mira Stupica kaè da je dobijala idobija i vi{e no {to joj pripada. Nagrade ipriznanja nisu je mimoilazila. Onu naj-ve}u iz pro{lih vremena, Avnojevu zaìvotno delo, nije dobila. Nikada devoj-~urku Miri Todorovi} nije opro{teno {to jeprve gluma~ke korake napravila zavreme rata i okupacije. I Sterijine nagra-de su joj izmicale. Dogodilo se da je prvodobila Steriju nagradu za naro~ite za-sluge, pa tek onu pravu, gluma~ku, i toza svoju poslednju ulogu – princezuKseniju. U obrazloènju za naro~ite za-sluge zabeleèno je da je „jedna od onih~asnih pozori{nih li~nosti koje, kako IvoAndri} veli za pripoveda~a, u ~ovekubude i produàvaju iluziju trajanja“.

O sebi, o dubokoj odanosti Bojanu ipozori{tu Mira pi{e u knjizi se}anja kojeje naslovila [aka soli. Kada se knjigazatvori i strese zlatni prah slave i sjaja,ostane gorak ukus: koliko nesre}a udugom i uspe{nom ìvotu.

S mudro{}u godina, opominje: „Dokìvi{, u svakom dobru i zlu, ima}e{ iznadsebe sunce i zvezde, pod sobom zemlju itravu, a oko sebe ljude, ljude koji su tilicem i sudbinom sli~ni i za koje }e{ osta-ti vezan neraskidivim vezama sve dok nesi|e{ sa najve}e scene– scene ìvota.“

LUDUS 107 6

Jubileji

I SVET I VEKZor ica Paš i¯

Mira Stupica ne vra}a vreme i neprise}a se stanja svoga duhakada je slavila 30-tu. Da li je taj

ro|endan, za glumicu koja je sigurnokora~ala putem slave i iza koje su ve}bile Petrunjela, Dunjka, Njegina, Vasil-isa Karpovna, Melita, Mirandolina, biosamo veliki sun~an dan ili – kako to ve}kod èna biva, a kod glumica pogotovu –jedan od onih dana suo~avanja s vre-menom koje neumitno odlazi.

Na svoj 80-ti ro|endan, 17. VIII, Mi-ra Stupica je bila u punom saglasju sasamom sobom. Kockice njenog ìvotnogmozaika, i one jarkih, i one tamnih boja,na{le su sklad. „Moj vek je pro{ao, a imoj svet s njim“, kaè. „Bio je to dobarvek, a i svet. Nekolicina nas iz moje ge-neracije u{la je u XXI vek i novi mileni-jum, ali samo kao posmatra~i. I, migledamo kako on, umesto progresa inauke, umetnosti i ìvota, nudi ratove,ru{enja, patnje, siledìjstva, laì. Na{aplava kugla se okre}e, usijava i spremada, zbog nasilja, kazni i nas, i ìvot.Sre}na sam {to ne}u biti prisutna. âk nimoje pozori{te nije vi{e onako veliko ilepo, pozori{te uma, emocije i misli. Novitrend ga iz ~ovekove pameti, duha i srcatera da si|e u genitalije i da se tamobr~ka s banalnom radnjom neke priz-emne misli. Pozornice su pune mu{kihzadnjica i ènskih otvorenih silikonskihprednjica.“ Nije li staromodna? „Nisam,izuzev za one koji misle da su Platon,êhov, [ekspir, Dostojevski, Tomas Man,Crnjanski – daveì. Ono {to je nisko iparterno, to je nisko za sva vremena.Ima i izuzetaka. Nadam se da }e i ovopro}i.“

Govori bez ogor~enja. Neko ko jedobio toliko od ìvota kao ona, podse}a,ne sme da bude nezadovoljan i ogor~en.

Velika @anka

Kada se, 27. XI 2001, na sceni Naro-dnog pozori{ta spustila zavesa poslepredstave Princeza Ksenija od Crne GoreRadmile Vojvodi} (Crnogorsko narodnopozori{te, Podgorica), Mira Stupica,glumica (glumac) pro{log veka po izborukolega, zagrljaju vremena prepustila jo{je jo{ jednu svoju ulogu. U kratku glu-ma~ku istoriju, u jubilej, sloìlo se 60godina njenog bivstvovanja na sceni. Svenjih – i mlade i prpo{ne, ljubavnice imajke, voljene i ostavljene, mu~enice,slu{kinje i pralje, oboàvane, ministarkei barunice – zaklju~ala je u kutiju se-}anja ostarela crnogorska princeza Kse-nija, mo}na a krhka, izgnanica, zabri-nuta za sudbinu svoga naroda, nemo}nada je iz pariskog salona menja. PrincezaKsenija bila je i njena poslednja predsta-va.

Nije krila da joj priznanje kolegagodi (glumica veka, to mo}no zvu~i!), alinije bila spremna da teret celog stole}aponese na svojim ple}ima: onima koji sunju odabrali, „izmakla“ je prva polovinaveka. U svakom slu~aju, uverena je da biteret slave morala da ponese @anka Sto-ki}. Glumica ju je, jo{ kao devoj~urka,ispunila divljenjem koje nije presahlo dodanas. „Bila je sjajna, velika, neponovlji-va, grandiozna: to je ram u koji stajenjena veli~ina. ârobna i harizmati~na,jedna od retkih koja se doma{ila glu-ma~kih nebesa.“ Na proslavi svog jubile-

ja najavila je povratak @anke Stoki} usvet iz kojeg je je ona, posleratnom sud-skom presudom „za primer“, izgnana.Kada je na sceni nacionalnog teatra Svet-lani Bojkovi} uru~ivala nagradu „@ankaStoki}“, koja pripada glumcu na vrhuncunjegovih mo}i, Mira Stupica je obavila jo{jedan „posao“ koji joj je bio su|en. Za-vr{ila je ono {to je Bojan Stupica po~eo,pozvav{i @anku Stoki} u novo Jugoslo-vensko dramsko. Glumica je, naàlost,umrla dva-tri dana kasnije.

Radost igre

[ta izdvaja Miru Stupicu i daje jojposebno mesto? Ljuba Tadi} nabraja:istinit stav prema poslu, mogu}nosti irepertoar koji je igrala, to {to je umela dapovede igru. Nikada povr{na. Petrunjelu,s Jozom Lau~en~i}em, odigrala je bra-vurozno. Njihove scene Tadi} pamti zaceo ìvot. „Ima u njima ne{to od defini-tivne radosti igre. Ni{ta dalje, ni{ta nigore, ni dole. Gledao sam posle mnogo

zakora~ila na stazu glumice veka. Veli-bor Gligori} beleì da su Stupi~ine reìjena sceni Jugoslovenskog dramskog,Narodnog pozori{ta u Beogradu i Hrv-atskog narodnog kazali{ta u Zagrebuponekad i ljubavne izjave Miri. „Ona je“,pi{e Gligori} „pesma njegove umetnosti, ipesma njegovog ìvota iz vizija mladostii ~ednosti ljubavi. Mira je fascinirananjegovim kreatorskim smislom, ma{to-vitim podvizima i reìjama.“ Godine sBojanom, to su i godine s Petrunjelom,Mirandolinom, Lucijetom, Madam San-@en, Lavrensijom, Gru{om Vahandze,Njeginom, Nastasjom Filipovnom, Glori-jom... Iz tih godina je i partizanka Dani-ca u Ljubavi Milana \okovi}a kojuglumica ubraja me|u najdraè uloge.Pod Bojanovom rukom odigrala je i@ivku ministarku.

Smrt Bojana Stupice, u prole}e 1970,ozna~ila je rez u njenoj umetni~koj kari-jeri. Ho}e li Mira Stupica biti Mira Stupi-ca bez Bojana Stupice? Tri godine je nijebilo na sceni. S prole}a 1973. velikouzbu|enje: Mira u Narodnom pozori{tuigra barunicu [arlotu Kasteli-Glembaj.Krleìna Gospoda Glembajevi, u reìjiMilenka Mari~i}a, posle 10 godina pono-vo na sceni nacionalnog teatra! Se}a se:„@elela sam da igram mnoge li~nosti, alinikada nisam pomi{ljala na barunicuKasteli-Glembaj. înilo mi se da samdaleko od takvog ljudskog bi}a. Nije to niprva ni poslednja predrasuda koju glum-cu nametne njegova okolina“. Te Glem-

Osamdeset godina Mire Stupice

penziju a da je, po dobrom doma}em obi-~aju, niko ne zaustavlja. Nije ogor~ena,samo umorna.

Ostala sulepa se}anja

Svako ima svoju Miru Stupicu. Da lije to mo`da grofica-glumica Ilse u Piran-delovim Divovima sa planine, u reìjiPaola Ma|elija? Prvi put igra s bratom,Borom Todorovi}em. Grofica-glumica nascenu stiè u dvokolicama sa senom, ra-sutih kosa rascvetane boje. Leì u zele-nom senu u jednostavnoj, dekoltovanojhaljini, pomalo izlizanoj, rukava duga~-kih i {irokih koji pri najmanjem zabaci-vanju obnaùju ruke. Blada je, kaomrtva. Poku{ava da ispri~a pri~u o za-menjunom sinu, ali do kraja ne uspeva.[ta je iza nje ostalo? „Ostala su iza menelepa se}anja na scenama.“

Ta lepa se}anja potrajala su, uodsustvu iz pozori{ta, punih 7 godina.„Nisu bile mr{ave“, re}i }e {eretski.Najave da se vra}a na scenu iznerviralesu novinara vojni~kih novina koji neshvata zna~aj tog povratka i prime}ujeda bi „bilo neskromno od tako velikeumetnice o~ekivati neke posebno velikeuloge, ali velike epizode }emo svakakoimati“. Kakva gre{ka! Kad god sevra}ala na scenu, Stupica je bila velika.

U Beogradskom dramskom jo{pominju Pirandelovo Ve~eras improvi-

Petrunjela, ali nikada nisam video nijednu sli~nu Mirinoj. Kad govorimo oglumcu, izdvajamo ono najbolje, najdub-lje, najlep{e. Mira je taj kamen samasobom dobacila Petrunjelom. A kada segovori o Miri Stupici, mora se govoriti i oBojanu Stupici.“

Bila je glumica i pre Bojana. MiraTodorovi} je na pozori{nu scenu stupilapred novu, 1941. Zasijala je u leto 1942,kao mlada nada beogradskog pozori{ta, uSnu letnje no}i, kao Puk, na letnjoj kale-megdanskoj pozornici. S Bojanom je

bajeve propratila je uzdrànost. MiraStupica, koju pred ironi~nim Krleòmnije hvatala trema kao ostale, pa i samogBojana, priznala je da joj ovaj pisacnikada nije i{ao od ruke. Posle mnogogodina zaklju~i}e da ni Melita u Ledi, niBarunica Kasteli nisu bile skrojene ponjenoj meri.

Po~inje da igra narodne majke. Fre-neti~ni aplauzi ispra}aju majku StanojaGlava{a, dobija aplauze na otvorenojsceni u Komaninovom Ognji{tu, ali... înijoj se da knjigu treba zaklopiti. Odlazi u

zujemo, u reìji Ma|elija, prvog gosto-vanja Mire Stupice na toj sceni i jednogod njenih povrataka. U Ateljeu, potom,igra Mariju u Kohoutovoj drami Marijase bori s an|elima, koju reìra LjubomirDra{ki}. Trijumf. Glumica „suverenore{ava jedan od najsloènijih zadataka:igra gluma~ku veli~inu kojoj se protivni-ci dive i koju ~ak i zavidljivci po{tuju, apritom odbacuje teatralnost i svakuoznaku zvezde“. Njenu igru ocenjuju kaoveli~anstvenu. „Ne moè se u njenoj glu-mi prona}i ni u jednom trenutku bilo {ta

PPoommeett ii PPeettrruunnjjeellaa:: MM.. AAlleekkssii}} ii MM.. SSttuuppiiccaa

LUDUS 107

Doma}a scena

7

MALA ISPOVESTKseni ja Jovanov i¯

Tokom 50 i vi{e godina rada u po-zori{tu ~esto sam se pitala kakoreditelj deli uloge? Koji su to kri-

terijumi, koji afiniteti? Kao ve}ina glu-mica ~esto sam stajala rastuèna predoglasnom tablom jer nisam nalazilasvoje ime u podeli. Nisam imala „svog“reditelja. Ili, mislim da ga nisam imala.Letimi~an pregled kroz moj guma~kiìvot kaè da sam najvi{e radila sPredragom Dinulovi}em, Sojom Jovano-vi}, Milenkom Mari~i}em, Arsom Jova-novi}em, Vidom Ognjenovi}, JovanomPutnikom, Mirom Erceg... Od svih njihjedva bih mogla tri imena da uvrstim u„moje“ reditelje.

[ta je reditelj glumcu, a {ta glumacreditelju? Na prvo pitanje odgovor bi,mo`da, bio: kreator njegove sudbine upozori{nom smislu. Da je poìveo JovanPutnik, da je Arsa Jovanovi} ~e{}e re-ìrao, da Vida Ognjenovi} nije sjajnoprona{la sebe i u literaturi, da je...! Uzenitu svoje karijere poèlela sam da sena|em i u nekoj neobi~noj predstavi.Odavno znam da pozori{te koje poznajemnije kraj. Svi su me smatrali, i s pravom,glumicom klasi~nog repertoara. Ali, nijemi to bilo dovoljno. Jo{ traje u meniradost igranja @ene A u predstavi Trivisoke ène Olbija u Vidinoj reìji; jo{pamtim sre}u posle premijere Neka seodenu nage Pirandela u do tadanevi|enoj reìji Jovana Putnika – imatome 50 godina! Jo{ bolujem zbognesre}nih okolnosti oko Govornice naovogodi{njem Sterijinom pozorju. Zna~i,jo{ ìvim u pozori{tu. Samo da potraje...

Potpuno je prirodno da reditelj biraglumca po sopstvenom ukusu i afinitetu,

po liniji razumevanja i shvatanja po-zori{ta. Naravno, bira ga i po liniji pri-jateljstva, druènja, obostranih interesa– bra~nih, ro|a~kih, religioznih – pri~emu ne mislim ni{ta lo{e o tome.

Pozori{no vaspitanje i prva iskustvastekla sam u mladom Beogradskomdramskom, gde je dominiralo shvatanjeda je ansambl predstave u stvari porodi-ca. Ipak, reditelj se nekada oslanja i nasvoj utisak o li~nosti glumca, na uveren-je da }e upravo on, kakvim ga on vidi,najbolje ostvariti njegovo vi|enje lika ipredstave. I mislim da tu po~inju nespo-razumi. Glumac nije samo ono {to se vidiu prolazu, u pozori{nom klubu, u pozo-ri{nim razgovorima. Ne nosi svaki glu-mac svoj svet na dlanu, ima ih koji mogudublje i druga~ije da zra~e. Zameralasam rediteljima tu povr{nost, tu nemo}prepoznavanja.

„Moj“ reditelj

U tom smislu mogu da navedemsvoje gorko-sme{no iskustvo. U Narod-nom pozori{tu nekoliko sezona je dràorepertoar zna~ajan inostrani reditelj.Imao je svoju ustaljenu ekipu glumaca ukojoj me nije bilo. Reìrao je naj~e{}eklasiku, bilo je uloga za mene ali –badava! Mislila sam: „Pa dobro, ne vidime u tome, do}i }e ne{to drugo“. Ali to„drugo“ zaista je do{lo tek kasnije, silomprilika – u Ateljeu 212. Tada sam isaznala razlog za{to me nije bilo unjegovim reìjama u Narodnom: prosto,~ovek je bio sujeveran i smatrao je da muje ljubi~asta boja baksuzna! A ja sam,

kao za inat, nosila haljinu ljubi~asteboje?!

I evo sad, u poznim godinama, nazalasku karijere, dogodio mi se „moj“reditelj – Jago{ Markovi}. Neo~ekivano,kao {to se dogodi ljubav ili prijateljstvo.Mogu samo da pretpostavim za{to me jeuvrstio u svoju gluma~ku porodicu. Mo`-da zato {to me je intuitivno „pro~itao“.Mislim da me poznaje i ~ita bolje no {tosebe poznajem. Potpuno iracionalno ineobja{njivo. Nismo se druìli, ni godi-nama prijateljevali, iako za njega odavnoznam. Od nejgove prve godine na Aka-demiji. Njegov profesor reìje, pokojnaBorjana Prodanovi}, moja draga prija-teljica, pri~ala mi je o njemu: „Imamizuzetnog studenta iz Podgorice, ali jenemogu}!“ Jago{u nije bilo lako s njom,ali ni njoj s njim. Borjana je bila ~ovekprincipa i reda, „ruska“ {kola – Jago{

O glumcu i reditelju

KKaadd ppoo`̀eelliittee ddaa kkuuppiittee kknnjjiigguu,, ppoonneessiittee ssaa

ssoobboomm oovvaajj kkuuppoonn!!

KKnnjjii`̀aarraa BBOOOOKKWWAARR -- SSKKCC,,~~iittaaoocciimmaa „„LLuudduussaa““ ddaajjee ppooppuusstt

oodd 1100 ddoo 3300%%nnaa ssvvaa iizzddaannjjaa

SSttuuddeennttsskkii kkuullttuurrnnii cceennttaarr,,

KKrraalljjaa MMiillaannaa 4488,, 1111000000 BBeeooggrraadd

protiv svih principa, svoj i neponovljiv.Ipak, voleli su se. Borjana je i danasprisutna u Jago{evim usponima i dilema-ma. Mo`da me on delimi~no doìvljavakroz nju? Ne znam.

On ìvi probu

Mogu da objasnim za{to se dobroose}am u njegovim predstavama. Istina,do~ekala sam penziju gladna fascinant-nih, uzbudljivih, ma{tovitih reditelja.Malo ih je bilo. Slu{am Jago{a na probikao da gledam predstavu, jer on prikujepa`nju svim onim {to radi: on je glumac,igra~, peva~ izvanrednog sluha i mu-zi~ke kulture. On je celo pozori{te. S njimulazim u probe skroz bez sumnje, pre-preka, neverica. Ne moram da ga „pre-vodim“ na svoj jezik. Obi~no u|em docni-

je u proces proba. Jago{ {tedi moje mo}i imoje vreme. A mo`da ho}e prvo da sa-gleda budu}u predstavu? Tako i ja bolje ibrè prona|em sebe u predstavi. Mi nerazgovaramo ni mnogo ni dugo. îni mise da se razumemo pogledom.

Kad mi je prvi put ponudio ulogu,moje pitanje bilo je: „Jago{e, ne znamho}u li mo}i da te pratim?“ I sada, posletre}e uloge, moram da priznam: nije miuvek lako da ga sledim. Njegova energijaje neiscrpna. On sagoreva na svakojprobi, kao da je poslednja. I zato malostrepim za njega. Osetljiv kao najfinijimehanizam, on treperi i tro{i se. On negleda probu, on ìvi probu. On je hipno-tizer, magnet, beli mag. I dosta! Ne trebaga obja{njavati. I ne moè se. Cenimnjegovu duhovnost. Razumem njegovemane. Sigurna sam dai on razume moje.

DIREKTOR (NAJZAD) SKINUT SA REPERTOARA

Slobodan Krs t i¯

Novi direktor NP u Ni{u, Marija Miti}-Blago-

jevi}, vratila je dosada{njeg v.d. direktora

Lazarevi}a u ansambl, reducirala projekte i

traì reditelje za nove predstave

Marija Miti}-Blagojevi} novi jedirektor Narodnog pozori{ta uNi{u. Ova mlada èna, koja je

zavr{ila Fakultet muzi~ke umetnosti i

Fakultet dramskih umetnosti, odsekpozori{ne produkcije, od sredine jula jena ~elu na novom poslu. Odluku o nje-nom imenovanju doneli su odbornici

Skup{tine Ni{a ~ime je okon~ana vi{e-mese~na burna, bu~na i tu~njavamapra}ena promena direktora ni{kog teat-ra. Dolaskom Marije Miti}-Blagojevi} uPozori{te, u Ni{u veruju da je za duìpariod s repertoara skinut problem di-rektora ku}e, koje je potresao ovda{njujavnost. Mnogi veruju da je do{ao krajsva|ama, trzavicama, ogovaranjima ispletkarenjima me|u glumcima. Odvelike pomo}i ustoli~enom direktoru, ve-ruje se, bi}e i ~lanovi novoimenovanogUpravnog odbora, pre svih oni iz redovagradske strukture. A me|u ~lanovimaUO su Toplica \or|evi}, predsednikIzvr{nog odbora Skup{tine grada, OsmanBali}, potpredsednik IO Skup{tine op{tinei Ninoslav Krsti}, ~lan IO Skup{tinegrada. Predloèno je da \or|evi} budepredsednik ovog tela. On svojim autorite-tom treba da {titi interese Grada i kultureu ni{kom pozori{tu i pomogne upravniciu prevladavanju problema kojih ima napretek u teatru.

Ali da bi UO po~eo s radom neophod-no je izabrati jo{ dva ~lana i to iz Ku}e.Tu je nastao problem, jer dvoje kandidataiz Pozori{ta nije dobilo zeleno svetlo nasednici Komisije za mandatno-imu-nitetska pitanja Skup{tine grada. Kolek-

tiv je krajem juna na zboru izabraoglumce Ivanu Nedovi} i Miroslava Jovi}aza nove ~lanove UO, ali se za njih iz-ja{njavalo 65, a trebalo je, kako stoji uStatutu, da bude prisutno najmanje 72radnika. Zbog kvoruma taj predlog jeodba~en, te zaposleni u pozori{tu morajuponovo na izbore. A novno izja{njavanjemoè opet dovesti do nove polarizacije.Zbog ~ega i za{to? Na sednici Komisijeza mandatno-imunitetska pitanja dat jepredlog da se „za dobrobit pozori{ta uUpravnom odboru obavezno na|u glum-ci, i to po jedan iz svake polarizovanegrupe!”. Dakle, jedan iz mla|e, a drugiiz starije gluma~ke garde. Kada je tainformacija prostrujala u pozori{tu,mnogi su se zapitali da li je to demokrats-ki na~in izbora ~lanova UO.

I dok }e se o tome verovatno jo{ unu-tar kolektiva lomiti koplja, direktor Po-zori{ta vu~e prve poteze. Glumac Alek-sandar Lazarevi}, dosada{nji v.d. direk-tora, vra}en je u ansambl. Propale sukombinacije da on postane umetni~kidirektor, pogotovu {to je krajem junazapo~eo rad na ~etiri nova projekta. Ume|uvremenu je upravnica ve} otpisalajedan – Prvi, komad koji je trebao dareìra Milan Pletl. Na repertoaru ne}e

biti ni Slu{kinje, premijerno izvedene nani{koj sceni februara 2000. kao diploms-ka predstava glumaca Akademije „Bra}aKari}”. Nastavlja se rad na komadimaNoèvi u koko{kama Dejvida Herovera ureìji Miroslava Benke, Bestidnik Erika-Emanuela [mita u postavci Ljiljane To-dorovi} i No} ubica Trijana Hosea u reìjiNenada Todorovi}a, koji je ove godinedobio nagradu za reìju na „JoakimuVuji}u”.

Ovi projekti, ako se u me|uvremenuna|e zajedni~ki jezik s autorksim agen-cijama, treba da budu realizovana dokraja kalendarske godine. U Ni{ trebaponovo da do|e glumac i reditelj IrfanMensur da obnovio predstavu Ja, Klaudi-je, te Milan Karadì}, zbog obnove kultneni{ke predstave Ukro}ena goropad, jer jedo{lo do odre|enih gluma~kih pomera-nja.

No, pravi zamajac u NP treba o~e-kivati tek po~etkom slede}e godine kada}e direktorka, tada ve} mo`da i u tande-mu s umetni~kim direktorom (na to me-sto, saznajemo, treba da do|e reditelj ilidramaturg), povu}i prave repertoarskepoteze. Od reditelja koji }e raditi u Ni{uo~ekuje se da okupe i u projekteuklju~e ceo ansambl.

RReeddiitteelljj kkoojjii mmii ssee ddooggooddiioo:: JJaaggoo{{ MMaarrkkoovvii}} ((FFoottoo:: VV.. PPaavvlloovvii}}))

LUDUS 107 8

Intervju

PREVODILAC JE SKRIVENI GLUMAC

Branka Kr i lov i¯

Nepravda je {to Rusi nijednu âvku, taj njihov oskar popularnosti,

nisu ve} dali Novici Anti}u. Ni Rusi ne igraju sebe koliko ih igraju

Beograd i Srbija, zahvaljuju}i pre svega Anti}u. Treba li nam toliko

ruske drame? Da li su one zaista tako dobre? Ko zna, mo`da je sve

to zbog Novi~inih prevoda?

Ne pratim sudbinu svojih prevodakada me napuste i odu na scenu.Nekako, kao da vi{e nisu moji, te

re~i koje izgovaraju glumci su samonjihove, ~esto se desi da ne prepoznam~itave replike ili delove drame, pomislimda ih je reditelj dopisao, ili su ih smisliliglumci, a onda, kod ku}e, pogledamtekst i vidim da je sve tu, u njemu. Znamda se u Beogradu igra Koko{ka, u No-vom Sadu Murlin Murlo, Radmila \u-ri~in ponekad odigra monodramu K.I, zakoju je nagra|ena na festivalu drama podelima Dostojevskog u Rusiji, mislim dau Subotici igraju Koljadu, u Kru{evcupripremaju Terorizam, zanimljiv komadmladih zvezda ruske dramaturgije,bra}e Presnjakov, ~ini mi se da je i uBanja Luci jo{ na repertoaru Koljadinkomad, u Leskovcu igraju Razumov-sku... Nela Antonovi} mi je nedavnorekla da priprema predstavu zasnovanuna drami Snovi mladog Viripaeva kogasu otkrili Englezi, re~ je o snovima mla-dih ljudi koji umiru od ejdsa. Bitef teatar,JDP i Atelje 212 imaju planove za nared-nu sezonu, vide}emo...”

Bez la`ne skromnosti, u najuèmste krugu prevodilaca za pozori{te?

Ta~no, ali nisam siguran da li je tonaro~ito moja zasluga, ili je to prostosticaj sre}nih okolnosti. Toliko godinasam ve} u pozori{tu, ~itavu deceniju samradio u Bitefu, gde sam, zahvaljuju}i presvega Jovanu ]irilovu, upoznavao naj-umnije i najtalentovanije ruske reditelje,glumce, dramske pisce i teatrologe, i biloje prirodno da po~nem da prevodim tesjajne i neobi~ne drame. Prevoditi dra-

pitanju su, obi~no, sitnice, raspored re~i,tek veznik, koje oìve re~enicu, u~ine jeprirodnom, govornom, prihvatljivompublici, koja je usvaja kao svoje, kaone{to {to je oduvek znala ili ose}ala alinije umela tako dobro da formuli{e ikaè.

Da li je nagrada „Milo{ \uri}”donela vi{e posla, ili je to samo doprinosnominalnoj reputaciji?

Nagrada „Milo{ \uri}” mi je mnogozna~ila, jer uvek se pita{ da li to {toradi{ valja, da li je dovoljno dobro, damo`da, sve to nije obi~na glupost i pukiamaterizam. I, jednog lepog dana, javeti ljudi koje do tad nisi ni poznavao da sidobio najzna~ajniju na{u nagradu zaprevodila{tvo. Neponovljivo je to, mo`daje to ono {to se naziva sre}a, odjednom tije sve lepo, siguran si u sebe, vidi{ daneke sede i umne glave ~itaju ono {to siradio, i nalaze da to ba{ i nije tako lo{e.A, ina~e, nagrada nije uticala na to davi{e radim ili da se moji prevodi vi{etraè; to ne zavisi od nagrada. No,donela mi je za mene vrlo va`nu stvar uRusiji: moja nagra|ena knjiga, anto-logija savremene ruske drame Gvozdenivek dospela je u ruke Mihailu [vidkom,ruskom ministru kulture, uglednomteatrologu, obrazovanom i odlu~nom, tesam u maju dobio poziv da budem ~lanìrija za izbor najbolje ruske savremenedrame i filmskog scenarija. Konkursorganizuju rusko Minstarstvo kulture,Savez dramskih umetnika Rusije,filmske producentske ku}e, u ìriju supoznati ruski teatrolozi, reditelji, profe-sori akademije, a od stranaca poznati

Istina je da ste igrani, ali da li je toono {to biste vi voleli da se igra, ili posto-je i neke tuge?

Uprave na{ih pozori{ta, koje deli-mi~no podràvaju reditelji, sve }e{}e narepertoar stavljaju tzv. „male” komade, smanje glumaca, pravdaju}i se ne-dostatkom novca. Mislim da to i nije ba{tako, nema ba{ tako malo novca; radi seo zameni kvaliteta kvantitetom, pa ~estou novinama ~itamo izve{taje o uspe{nojsezoni u nekom pozori{tu gde se uspehmeri brojem predstava, kao da je topoljoprivredno dobro koje se hvali dob-rim rodom krompira. [ta tada dobijemo?Gomilu predstavica koje posle pola se-zone zaborave i reditelji koji su ih re-ìrali. Naravno, i „male” predstave mo-gu biti velike, ali pruìmo {ansu i zaistavelikim komadima. Odavno sam ve}preveo dva takva komada, ansambl-predstave, stra{nu, mra~nu i potresnusecesionisti~ku dramu o ljubavi i izda-jstvu, Pse}i valcer Leonida Andrejeva iBesove ili Zle duhe Dostojevskog uadaptaciji Andèja Vajde. Ti komadizahtevaju ozbiljan rad i nadam se da }ese i za njih na}i hrabri upravnik ireditelj, a o glumcima da ne govorim –oni bi se tu sna{li kao ribe u vodi, jer tedrame kao da su pisane za na{e glumce.

Kakav je odnos pozori{ta premaprevodiocima?

Beogradska pozori{ta se korektnoodnose prema prevodiocima, dobra sa-radnja je i s vojvo|anskim pozori{tima, apo Srbiji sve zavisi od upravnika. Tana{a nesre}na provincijska pozori{tanikako da se izvuku iz kolopleta sva|a uansamblu, kadrovskih avantura smi{lje-nih u glavama lokalnih mo}nika, hro-ni~ne besparice, prevelikih ambicija re-ditelja koji ne sagledavaju realne mogu}-nosti ansambla, nepoverenja mati~ihglumaca prema poja~anjima iz ve}ihpozori{nih centara, nedostatka obrazo-vanih, mladih teatrologa i dramaturga,tezgaro{kog odnosa prestoni~kih redite-lja, lenjosti.

Prevodi prevoda

De{ava li se da „prevode” prevod?Da, prevode se prevodi. Moji prevodi

Koljadinih drama su sa srpskog prevo-|eni na makedonski i slovena~ki, {to mi,naravno, prija ali nije dobro, jer je toprevod prevoda i, razume se, to {teti orig-inalu. De{ava se i kod nas da se, naprimer, francuske drame prevode s en-gleskog, nedavno je na{e pozori{te izvelorusku dramu prevedenu delimi~no sruskog, a delom s engleskog prevoda, paje nastala papazjanija „osavremenjena”vulgarnostima kojih nema u original-nom tekstu.

Poèlite li ponekad da iza|ete sapredstave zbog nepo{tovanja eti~kogkodeksa na relaciji prevodilac-pozo-ri{te-predstava?

U poslednje vreme mi se ~esto de-{ava da poèlim da iza|em, ne zbog pre-kr{enog kodeksa i ne samo zbog predsta-va nastalih po mojim prevodima, jer ih inema mnogo, ve} zato {to su predstave,nije va`no ~ije, doma}e ili strane, lo{e.Ve} se naziru obrisi ozbiljne krize na{egpozori{ta, jer smo dospeli do gotovoapsurdne situacije da se u lepim, obnov-

ljenim, ~istim, teni~ki odli~no opremljen-im, klimatizovanim, digitalizovanim,kompjuterizovanim pozori{tima igrajupra{njave, anahrone, dosadne, nikompotrebne predstave, u kojima, u „tur-skom” mizanscenu, glumci izlaze i ula-ze, ne{to pri~aju, poku{avaju da sesna|u, izvade stvar, i sami svesni uza-ludnosti tog napora. A posle predstave,jedni druge tap{emo po ramenima, ~esti-tamo upravnicima, rediteljima, glumci-ma, znaju}i da je to lo{e, da je car go, aliniko to ne kaè i onda, kao no}ni krad-ljivci, ùrimo ku}i trude}i se da {to prezaboravimo tu|e i sopstveno licemerje.

Postoji li eti~nost u odnosima po-zori{ta i prevodioca?

Eti~nost postoji u meri u kojoj supojedinci sposobni za nju. Ne spadam uvrstu skromnih i nenametljivih koji sesklanjaju od tu|ih bezobrazluka; ~estomi se de{ava da one koji poku{avaju dalepo vaspitanje sklone pod tepih, podse-tim na norme i standarde, pa ako treba isudom. Nije to pitanje novca, ne pre-vodim sve te drame zbog para. Uostalom,i da mi je to motiv, ne bih ni{ta postigao,jer na tome se kod nas ne moè zaraditi;stvar je u normalnom, korektom odnosu iuvaàvanju tu|eg napora i rada.

Tantijeme? Ili ste i vi obuhva}enisudbinom nesha}enih umetnika?

Savet mla|im kolegama: Zaboravitena tantijeme, put do njih je toliko trnovitda vam se vi{e ispati da ih se u startuodreknete.

U kratkom roku objavljene su dveknjige va{ih prevoda – Gvozdeni vek iKako sam pojeo psa Gri{koveca?

Imao sam sre}u da moje knjige izda-je sjajna izdava~ka ku}a „Cepterov svetknjige”, ~iji glavni urednik ima razu-mevanje za dramsku literaturu. Osimmojih knjiga {tampali su i antologijesavremene britanske i ameri~ke drame,a pripremaju jo{ sli~nih izdanja. To jeretkost, jer dramska literatura izdava-~ima ne donosi prihod, tiraì su mali iciljna grupa je malobrojna. Nadam se da}emo dogodine {tampati i antologijuruske drame epohe „Srebrnog veka” sdramama Andrejeva, Jevreinova, Surgu-~ova, Gumiljova i drugih.

Rusi i dalje dolaze

Jeste li i dalje zatrpani „vru}im”ruskim dramama?

Da, {alju mi ih i moji mnogobrojnipozori{ni prijatelji iz Rusije, pre svih

Koljada, koji je kao profesor dramaturgi-je {kolovao nekoliko sjajnih pisaca –Sigareva, Bogajeva, Kostjenka, ~ije sedrame uveliko izvode u Rusiji, Ne-ma~koj, Britaniji. Rusi. Tako|e imajunekoliko pozori{nih ~asopisa koji{tampaju samo doma}e drame; to bismo imi morali da imamo. Naravno, tu su„Scena” i „Teatron” koji u svakom broju{tampaju po neku savremenu dramu ali,mislim da je do{lo vreme kad treba dapostoji ozbiljan ~asopis koji bi izlaziomo`da samo dvaput godi{nje s novimdoma}im dramama.

[ta preporu~ujete kao novost?Potpuno sam o~aran dramama Kse-

nije Dragunske i Konstantina Kostjenka,to su nova, sjajna imena i siguran sambudu}e zvezde. Mislim da }e ih uskoro ina{a pozori{na javnost upoznati ali,neka to bude mala tajna.

Po{to ve} imate zavidnu reputacijuu ruskom pozori{nom svetu, pada li vamna pamet da na ruski prevdete, recimo,Biljanu Srbljanovi}?

Mislim da na ruski sa srpskog trebada prevode ruski prevodioci, kao {to i nasrpski s ruskog treba da prevodimo mi; upitanju su finese maternjeg jezika kojestranci nikada do kraja ne mogu dasavladaju. A Biljanu bih, da sam Rus,svakako prevodio. Porodi~ne pri~e suodli~no prevedene na ruski i igrane uelitnom moskovskom pozori{tu „Savre-menik”, uloge igraju velike ruske po-zori{ne i filmske zvezde. [teta {to selek-tor ovogodi{njeg Sterijinog pozorja nijepozvao i tu predstavu. Ne prevodim na{edrame na ruski, ali ih rado prepo-ru~ujem ruskim kolegama i rediteljima.Nedavno sam poslao u Moskvu drameZorice Jevremovi} i Milene Markovi}. Kozna, mo`da se posre}i.

Kad je Gri{kovec bio u Beogradu,gotovo ravnopravno ste u~estvovali unjegovoj predstavi.

Svi mi koji ne{to radimo u pozori{tui za njega, u krajnjoj liniji sluìmoglumcu. Glumac je ostvarenje na{ihnapora, uspeha i proma{aja. I u svakomod nas je negde duboko skriven glumac,manje ili vi{e talentovan i uspe{an. I to{to prevodim drame, mo`da je neka mojapotajna èlja da budem ono {to je krunasvakog pozori{nog ~ina – glumac kaopo~etak i kraj, sredstvo i cilj. Zato, po-nekad sebi dozvolim i tu malu radost dau simultanom prevodu zaboravim kosam, {ta sam i makar za tren osetimslast ìve, izgovorenere~i.

mu nije ba{ jednostavno, potrebno jepoznavati osobenosti na{eg pozori{ta,ukus reditelja, manir glumaca, profilpublike, ne zbog povla|ivanja ve} da biiz mora beskrajno talentovanih i dobrihruskih drama bile odabrane one namabliè. Prevode}i dramu uvek razmi{ljamo nekoliko stvari: najpre kako sa~uvatioriginalni tekst, zatim kako replika zvu-~i kad se izgovori, kako bi na{ glumacvoleo da je kaè a kako bi gledalac voleoda je ~uje. Mnogi dobro prevedeni, ilinapisani tekstovi zvu~e suvoparno, ~akdosadno kad se izgovaraju na sceni, a u

prevodilac i slavista iz Berlina i ja. Ve}mi e-mailom stiù savremene drame iscenarija, te nisam siguran kako }u seizboriti s hiljadama stranica razli~itihtekstova, a rezultati se objavljuju maja2004. Zanimljivo je, a i za na{e prilikepou~no, da su nagrade zaprvonagra|enu dramu i scenario visoke– 10.000 dolara, i to uz obavezu da senajbolje delo izvede u jekaterinbur{komMalom teatru, a da po nagra|enomscenariju bude snimljen film.

SSaa rruusskkiimm pprriijjaatteelljjiimmaa:: RR.. VViikkttjjuukk,, NN.. AAnnttii}} ii NN.. KKoolljjaaddaa

PPrriijjaatteelljjii ii ssaarraaddnniiccii:: RR.. MMiilleennkkoovvii}},, NN.. AAnnttii}} ii LLjj.. PPeettrruu{{eevvsskkaa

LUDUS 107

Nove knjige

9

RAZVOJ DRAME ZA DECU

Mil ivo je Mlaënov i¯

Predgovor koji je za Antologiju srpske drame za decu napisao njen

sastavlja~, Branislav Kravljanac, jedan je od temeljnih i najpotpuni-

jih pristupa na{oj dramskoj knjièvnosti za najmla|e, polazi{te za

budu}u istoriju srpske dramske knjièvnosti za decu

Antologija srpske drame za decuBranislava Kravljanca veoma jeva`na knjiga, iz dva razloga.

Bri`ljivim odabirom dramskih i lutkar-skih tekstova postala je najpotpunijaslika celine razvoja srpske dramskeknjièvnosti, njenog kontinuiteta i sadr-àjne, ànovske i formalne raznolikosti.Dragocen je i predgovor autora u kojemje data saèta a sadràjna istorija srpskedramske knjièvnosti za decu, osvetljennjen po~etak i razvoj. Naro~ito je vredanautorov napor usmeren na dijahronijskoprou~avanje dramske knjièvnosti zadecu, i njemu moèmo da zahvalimo zaprvu periodizaciju ovog dramskog obli-ka. Uvaàvaju}i dru{tveno-istorijskuuslovljenost nastanka dramskih dela injihovu knjièvno-dramatur{ku vred-nost, Kravljanac je razvojni tok ovog

ànra u srpskoj knjièvnosti podelio na4 razdoblja.

Prvo po~inje pojavom Dobrodetelj-nog dervi{a ili Zveketu{e kape JoakimaVuji}a (1813-1825) i traje do 1903. Vuji}je progla{en za oca srpske drame za de-cu. Dodu{e, ni Dobrodeteljni dervi{ nijepisan za najmla|e, ali je imao sna`nurecepciju kod de~je publike. (Takva pro-mena funkcije tekstova nije usamljenapojava u istoriji knjièvnosti, pa ni unjenom savremenom trenutku; socijalnidramatizacije romana ârlsa Dikensa,na primer, parleleno su ìvele i predde~jom i odraslom publikom.) Va`no jeda su dramski sadràji bliski de~jojpublici, da poseduju uzbudljivost, uver-ljivost, napetost, komiku. Ni SterijinVol{ebni magarac nije namenjen deci,ali je odavno svrstan u podru~je dram-ske knjièvnosti za njih. Iz prvog perio-

da, kao zna~ajno delo, Kravljanac jeuvrstio i Nesre}nu Kafinu Zmaja, prvilutkarski tekst.

Nu{i}ev period

Drugo razdoblje po~inje pojavomNu{i}eve jedno~inke Na{a deca (1903) itraje do po~etka Drugog svetskog rata(1941). Malo pozori{te, prvi stalni teatarza decu, osnovali su Nu{i} i MihailoSretenovi} u Beogradu 1905. Nu{i} jeosim Na{e dece napisao i 10-ak jedno-~inki za decu, a Sretenovi} vi{e od 20komada koji su u ono doba neprikosno-veno gospodarili scenom, a danas suvredni samo s dokumentarnog stanovi-{ta. Ina~e, 30-te godine pro{log veka sukarakteristi~ne po izrazitoj produkcijidramske knjièvnosti za decu. No, tajperiod u razvoju dramske knjièvnostiza najmla|e osta}e zabeleèn po delimaNu{i}a i @ivojina Vukadinovi}a ~ijaPepeljuga i ozna~ava kraj drugog raz-doblja.

Granice tre}em periodu Kravljanacstavlja izme|u 1944. i 1994. (do smrti

Stevana Pe{i}a). U prvom razvojnomkrugu (1944-1954) autor, osim nekolikoprerada i malog broja originala, ne na-lazi zna~ajnijih vrednosti. Posledica je toizrzitog pritiska dru{tva na umetnostkoji je rezultirao primitivnom estetikom ipedago{kom moralistikom, kako taj peri-od ukupnog razvoja srpske dramskeknjièvnosti ocenjuje Slobodan Seleni}.Raspadom doktrinarnog optimizma,dramska knjièvnost za decu (kao i srp-ska knjièvnost u celini) dobija zamah. Udrugom razvojnom krugu (1954-1966)nastaju prvi moderno pisani dramskitekstovi za decu – komi~na scenskabajka Ljubi{e \oki}a U cara Trojanakozje u{i i romanti~na bajka istog autoraBiber~e. Kravljanac pojavu tih delaozna~ava kao ~as ra|anja na{e modernedrame za decu, a \oki}a smatra orijen-tirom takvog stila. Dodaju}i kasnijupojavu Bajke o caru i pastiru (1958)Bo{ka Trifunovi}a i Pepeljugu (1966)Alekandra Popovi}a, Kravljanac nalaziargumente za svoje trijadno ànrovskoodre|enje srpske dramske knjièvnosti:romanti~nu, komi~nu i ironi~nu vrstu.

Zna~aj Du{kaRadovi}a

Kao osobenosti ove etape on isti~e:osloba|anje od prenagla{ene didaktike,tradicionalne naivnosti, patetike i folklo-ra, te narodnu knjièvnost kao stalnuinspiraciju dramskih pisaca. Tre}a etapau posleratnom razvoju dramske knjièv-nosti za decu pripada Aci Popovi}u kojije razbio mnoge tradicionalne konvencijei pokrenuo proces razbijanja zabluda upoimanju drame za decu kao u sebe zat-

vorenog roda. Ovu etapu odlikuje i nasta-nak prvih moderno pisanih lutkarskihscenskih tekstova. Zvezda Fifi DraganaLuki}a u tom pogledu predstavlja pre-kretni~ku i prevratni~ku pojavu: napu{tase gola scenska utilitarnost i elementipodraàvala~kog, a ispoljava te`nja zapribliàvanjem duhu svetskih promena itendencija u lutkarstvu o~itovana u po-vratku posebnim zakonitostima i po{to-vanju metafori~kih zna~enja lutke.

U oblasti lutkarske dramaturgijeveliki zna~aj imaju i dela Du{ana Ra-dovi}a (Na slovo, na slovo) i StevanaPe{i}a (ûdesni vinograd). Radovi}razmi~e granice ~udesnog, grade}i novupoetsku harmoniju svakodnevice i irea-lnog sveta. Specifi~an humor i „lirskagroteska“ oznaka su specifi~ne Radovi-}eve poetike. Ieralno i realno, uvo|enje~inilaca apsurdnog sa osloncem u narod-noj knjièvnosti – osobenosti su drama-turgije Stevana Pe{i}a s koji se zavr{avatre}i krug u tre}oj etapi razvoja dramskeknjièvnosti za decu.

Najizrazitije mesto u ~etvrtom raz-doblju razvoja dramske knjièvnosti,koje po~inje 1994. a traje i danas, pripa-da Igoru Bojovi}u koji polaze}i od tema,motiva i likova iz bajki gradi „novi origi-nal“. Ironija je i u Bojovi}evim dramamaza decu (Ma~or u ~izmama, Ba{ êlik,Lepotica i zver i dr) sna`no sredstvokojim se brani od navale „ortodoksnogrealizma“. Bojovi} je u dramatur{kompostupku odudara od ustaljene tradicijedramske knjièvnosti, nov je i samosvo-jan ali ipak, po mnogo ~emu (u traènjuoslonca u narodnoj knjièvnosti, npr),sledbenik svojihprethodnika.

\or|e Maleti} (1816-1888), knji-èvnik, pesnik, dramati~ar, ima poseb-nih zasluga za srpsko pozori{te kaopozori{ni kriti~ar, dramaturg i upravnik.U punom smislu re~i je za~etnik na{enovije pozori{ne kritike. Njegovo kapi-talno teatrolo{ko delo Gra|a za istorijuSrpskog narodnog pozori{ta u Beogradu(1884, 1038 strana) vaàn je izvor zaistoriji srpskog pozori{ta u 19. veku.

Ostavio je i vidan trag u srpskojkulturi kao pozori{ni organizator, kriti-~ar, upravnik i ~lan knjièvno-pozo-ri{nog odbora. Prevodilac i dramskiautor je prigodnih tekstova pisanih zasve~ane prilike (Posmrtna slava knezaMihaila, Apoteoza velikom Kara|or|u,Apoteoza Vuku Karadì}u) i tragedija(Preodnica srbske slobode, Smrt caraMijaila, Du{an Silni).

Iz Pogovora glavnog Maleti}evogteatrolo{kog dela prenosimo delove kojise odnose na zadatke pozori{ne uprave.Mnoge od njegovih napomena imaju svojpuni zna~aj i danas. (Svi kurzivi su au-torovi.)

Zadaci pozori{neuprave

„Upravlja~ pozori{ta mora biti du{apozori{tu, mora svuda da dospe, morasve da vidi; s pozornice, kao kakav re-ditelj, a ne sa svoga stola, treba da dajeuputstva, da uliva ìvota svemu uspa-vanom. Jer samo se tu vide potpunonedostaci s kojih predstave boluju, skojih ve{tina (umetnost) propada. Udogovoru s knjièvno-ve{ta~kim odbo-rom on daje bez oklevanja nu`na uputst-

va, pa makar se to ticalo i manje va`nihpredmeta.

îm se Ifland kao indendant berlin-skog pozori{ta onako proslavio ako netime {to je svoju pa`nju i na samemalenkosti obra}ao, {to je bio neumoranu vr{enju svoje du`nosti, strog premamla|ima u zahtevima, a vrlo razloìt ipou~ljiv u popravljanju pogre{aka ineispravnosti. Sam sve svuda, postao jeu kratkom vremenu svima u pozori{tu iù|eni savetodavac, i omiljeni drug ipravedni sudija.

Gde god toga nema, gde upravlja~,kao obi~no niè pozori{no osoblje, ~asovu, ~as onu du`nost od sebe odbija sizgovorom: to nije moj posao; gde se uizboru komada i deljenju uloga kao i udavanju ve{ta~kog (umetni~kog) pravcabez saslu{anja knjièvno-umetni~kogodbora, a naro~ito reditelja, tera samo-volja ili vetrenja{tvo; gde se upravlja~bezbri`no oslanja na mla|e da samivr{e du`nost, a me|u tim je nepristu-pa~an u svima prilikama, gde je potre-ban savet, razgovor i dogovor, ... - tu,naravno, propada pozori{te.

Primete li jo{ glumci kakvu njegovuslabost (a ovu }e uvek mnogo pre opazi-ti nego kakvu vrlinu njegovu), te izgubiu njihovim o~ima po{tovanje, onda jedemoralizacija ve} na pragu, a s njomerastrojstvo i raspadanje.

Zalud }e reditelj kao njihova naj-blià vlast, uloìti svu svoju volju i lju-bav da odrì red i poslu{nost - ako seupravlja~ pozori{ta mimo rediteljevedruèvne i ljubavne opomene kad{to nepojavi kao najvi{a volja s vi{e, ako jesamo kao neka senka vlasti, ako je, {toono rekao Horacije nos numerus sumus(mi smo samo broj) - onda mora po}i sveu sunovrat.

Ko ne}e priznati istinu i ovih re~i:„Svaka prava uprava mora znati {ta jepredstavlja~ka umetnost, mora pozna-vati dramatsko pesni{tvo i gluma~kisvet sa njegovim osobinama, mora imatijasan pregled celog pozori{nog rada,mora biti ustalac u svome poslu, morapozori{te voleti i gotova biti na svake`rtve, mora imati znanja i umenja upozori{nim stvarima, mora imati ener-gije i po{tene volje, i mora biti savestna,ta~na i nepristrasna u vr{enju svojihdu`nosti“.

Ali ko }e sva ova lepa svojstva na}iu jednoj li~nosti?

Ako je, dakle, s te{ko}e ovakvogizbora slu~ajno izbor upravlja~a, bilo upogledu njegove sposobnosti ili vr{enjadu`nosti, pao na nedostojno lice, ondavladi ni{ta drugo ne ostaje ve} da bezodlaganja promeni upravu. [ta vrede inajlep{e sposobnosti kad ih ~ovek zboglenjosti i ugodnosti svoje ne upotrebljujeu svojoj propisanoj mu du`nosti? A to jesvima nama najbolje poznato da s ne-izvr{enja du`nosti na{e op{te stvarinajvi{e hramlju. Iako ~esta promenamnogo udi pozori{noj administraciji icelokupnoj harmoniji, opet se ta {teta niiz daleka ne da uporediti sa {tetom kojapozori{te postizava s r|ave uprave.Izbor pozori{nog upravlja~a spada nasavest doti~nom vladinom organu.

Tri su dakle poglavite du`nosti dob-roga intendanta: da vodi ta~an ra~un ostruci artisti~koj, knjièvnoj i adminis-trativnoj. Sva podela ovoga rada nastru~na lica slabo }e pomo}i bez inten-dantovog strogog nadzora. Mnogo se{to-{ta i u samoj artisti~koj strucipodkrade i najbistrijem oku pojedinca,koje moè indendant od ~asa dapopravi. Koliko je puta valjan intendantpokrenuo novu misao u ovom ili onompesniku, te unapredio dramsku struku?Koliko je puta valjanom intendantovom

primedbom ili skra}enjem dela pesnikupu}en na slu~ajne ili glavne nedostatkeu delu? Koliko je puta valjana adminis-tracija intendantova izvukla pozori{te izneprilike?

Da se ovo postigne, da se izmeri napozornici prava potreba narodna to nijetako lako, te s toga se mora ozbiljnapa`nja pokloniti izboru onog lica koje se

za intendanta postavlja. U tome ne moèbiti merilo {to je ovaj ili onaj pisao drame,pripovetke, pesme, itd. te da moè bitivaljan intendant. Tu se i{te mnogo vi{e iznanja i iskustva, i volje i po{tenja nego iu kakvoj drugoj struci.

Priredio: Z. T. Jovanovi}

P o z o r i š n a p o e t i k a u S r b a ( 7 )

[TA JE POSAO UPRAVNIKA

OOssttaavviioo jjee ii vviiddaann ttrraagg uu ssrrppsskkoojj kkuullttuurrii:: \\oorr||ee MMaalleettii}}

nema poeti~nosti.” (Naslov je ]irilovnazvao „aluzijom na biografiju”, a kadbi prostor dopu{tao, jo{ bi se moglogovoriti o toj zavesi, npr. da li se ona dièili spu{ta, da li se povla~i kao {to sepodvla~i crta, i tako dalje, i tome sli~no.)

Niz dobro uo~enih detalja iz po-zori{nog i „obi~nog” ìvota Olga Savi}sklapa u mozaik vremena, u kome je,zapaàm sa àljenjem, ìvot vi{e uticaona pozori{te, no obrnuto. (Odlomak izdnevnika, januar-juni 1990: „Na sedniciUmetni~kog ve}a atmosfera je zezator-ska, opu{tena, pri~aju se vicevi. Ustrep-tali mladi reditelj, kome je ovo prvareìja u ovom pozori{tu, pripremio sedobro za svoj ekspoze, o~ekuje reakciju...A reakcija se svodi na `Ma u redu je`, jerose}aju, instinktivno, da bi ih mladi~ovek uskoro mogao prevazi}i.)

Oktobra 1997. izbio je poàr u zgradiJDP-a. Olgin uzvik „Neka gori!” zvu~ikao kletva (Izgorelo dabogda!), ali ne, netreba tako razumeti: „To je jedini na~inda se na istom mestu podigne novomoderno pozori{no zdanje...” Nadiru„krhotine uspomena”: s ]osi}evim Ot-kri}em na otvaranju Teatra nacija uParizu, prvo gostovanje kineskih umet-nika posle Kulturne revolucije, vi{e-~asovna predstava Boba Vilsona, Sanletnje no}i u zadarskom parku, Ifigenijau Ohridu... „Koga to jo{ zanima osim naskoji smo bili sudionici”?, pita (se) OlgaSavi}. Dopisujem na margini: Mene. (Namargini, dabome.)

Na kraju pri~e, kao i na po~etku,Olgi predlaù da opet poseti Pariz. Paso{ima, dobila ga je kad su pre 3 godinegostovali u inostranstvu – Makedoniji,ali ne èli da ide u grad svetlosti. Ide naTaru. „Tamo je sada u punom cvatusamonikla tre{nja ispredmoje brvnare.”

LUDUS 107 10

Nove knjige

Drag ica Jakov l jev i¯

KISEONIK U POTPALUBLJUNad knjigom Olge Savi} Kad se pomeri zavesa

Od delova „neke vrste dnevnika”,vo|enog poslednjih 15-ak godina,ise~aka iz novina „koji su davali

uvid u na{u i svetsku situaciju”, odloma-ka iz knjiga – kako je sama objasnila napromociji, 23. VI, ali i svog nesumnjivogspisateljskog dara i svoje erudicije – {to,naravno, nije spominjala – nastao je prviroman Olge Savi} Kad se pomeri zavesa.Najva`nije su joj, kaè, bile sudbineljudi, „sudbine vas, mojih prijatelja”.„Pljuvali su nas, pljuju i danas, i misami sebe pljujemo. Ja sam htela dakaèm ne{to o ljudima koji imaju svojmoral, svoju etiku, koji rade, ne samo zasebe, nego i za druge.”

To {to je htela, kazala je kroz prepli-tanje dokumentarne i romaneskne gra-|e. Prvu ~ine zapisi iz pozori{ta, drugupri~e o nekoliko porodica i o onome {to ihje sna{lo u godinama na{ih zapleta iraspleta, ludih i bolnih, u kojima se„uvek prvo bezuspe{no pregovaralo, aposle uspe{no ratovalo“. „Ne volim vratani kad su otvorena, a jo{ manje kad suzatvorena“, kaè li~nost iz romana, alitih godina upravo su se sva vrata zatvo-rila.

Bilo je glasova protiv rata, ali za-glu{ivani su bukom i besom rodoljubacasvih fela. „Oglasila sam se i ja“, podse}anas Olga Savi}. U „Borbi“ je, maja 1991,objavljen njen „apel da nam se vratemobilisana deca, da nastave svoje studijei svoj rad...“ Jer: „Ako oni treba dapoginu..., nama, njihovim roditeljima, netreba vi{e nikakva dràva, dovoljno namje jedno malo par~e zemlje: metar sadva“.

Dezerter Borisa Vijana, pesma kojase tako lepo uklopila u Olginu pri~u,objavljena je tada „u jednom, naravno,marginalnom listu“. Na marginu jepotisnuto i gostovanje Aleksandra Dolj-skog, gosta iz Sankt Peterburga. Njegovestihove gotovo niko ne slu{a ~ak ni za„okruglim stolom“ posle predstaveTamna je no} (svi smo pomalo debe-loko{ci, {ta li). „Mi ìvimo ko sitni{ udèpu/il ko grickalice za zakuskuneku/ko meci u cevi automata/koji drugidrì i njime barata...“, pevao je Doljski, amalo ko ga je ~uo. „Tako je uvek bilo, itako }e uvek biti“, do{apnuo je Olgi AcaPopovi}, te{e}i je.

Na margini

Svi smo tada bili marginalni, aposebno oni {to su smatrali da ne morabiti {to je bilo, oni {to su i{li mimo struje.Ovaj roman, ova „nezvani~na istorija“Jugoslavije i Srbije 90-ih, sa~uva}e odzaborava epizode koje za zaborav nisu nibile, ali... Mo`da najlep{a opisuje posled-nje dane Stojana De~ermi}a. „Ovuprelepu dramu (Dijalog u mo~vari Mar-gerit Jursenar) odigrali smo samo 5 puta.Na poslednje 2 predstave Cole je dolazioiz bolnice, skinut s infuzije za samo ta 2sata. Dan uo~i njegove smrti posetila samga u bolnici, bio je slab ali lucidan dokraja. Iste no}i, medicinskoj sestri kojamu je podigla uzglavlje poljubio je ruku,rekao hvala i izdahnuo.“

Olgina istorija, usu|ujem se re}i,ta~nija je i vrednija od zvani~ne, zato {to

„prava“ za velike doga|aje uop{te nemari. Takav doga|aj bio je, recimo,dolazak Ronalda Harvuda na premijeruGarderobera. A to je onaj „li~ni ~in kojije“, podvla~i Olga (izbegavaju}i stereo-tipe o „prijateljima Srba“) „va`niji odsvih globalnih marifetluka“. Harvud jedo{ao u jeku sankcija, januara 1994, kadsu mnogi „milosrdni an|eli“ okretaliglavu od Srba i Srbije. „Pozori{te nemagrejanje, probamo u zimskim kaputima,nema ni dizela, autobusi i trolejbusi nerade, pa na probe, iz raznih krajeva gra-da, dolazimo brzim hodom, tako se za-grevamo. Kad Ser zagrmi: Bombardujtenas, ali svaka moja izgovorena re~ bi}e{tit od va{eg divlja{tva..., odbrana odva{eg terora, prolomi se silan aplauz“.Posle predstave glumci sede s Harvudom,pri~aju, a Olga se se}a koga je sve u istomsalonu videla minulih godina: @eraraFilipa, Madlen Reno, Lorensa Olivijea,Vivijen Li, @an Luj Baroa... Beograd jebio svet.

Olgina knjiga po~inje njenim izne-nadnim odlaskom u Pariz (usko~ila je naupra`njeno mesto u grupi koja ide naSajam ko`ne galanterije). U Parizu, gdese prvi put srela s Marinom Cvetajevom iLu Salome, sada traì knjigu o MileniJesenskoj, prethodne godine progla{enuza najbolju izvan frankofonskog govor-nog podru~ja. „Nisu je imali. Izgledalomi je to ne~uveno...“ Knjigu je na{la umaloj knjiàri pored teatra Odeon.(Trebalo bi jednom ne{to napisati o timmalim knjiàrama i malim knji`nica-ma.) Odmah je znala da }e Milena bitijunakinja njene „nove pozori{ne pri~e”.

Raspituje se za pozori{te CharlesDuplin. „Nikad ~uo“, odgovaraju pro-laznici. „Uspomenu na takve ljude~uvaju samo posve}enici.” (Kao i kodnas. Beograd je svet.) Tada je prvi put upozori{tu gledala @anu Moro: „Da li jeuvek ovako istinita, moè li to da seponavlja po dva puta iz dana u dan? Ne,ne verujem...” Posle predstave, gledaocidugo, }ute}i, ostaju na skveru, „kaozavereni~ka grupa posle obreda”.

U Rodenovom muzeju traì skulp-turu pred kojom je nekad, s Nekim,stajala: htela bi da stane opet. ûvar, kojitu radi 20 godina, kaè da skulpturunikad nije video. „Eto, nije postojala. Ami smo tako dugo pred njom ushi}enistajali”, obra}a se Olga svom odsutnomprijatelju, ispisuju}i ovu „re~enicu sa petbrava”, zagonetnu i lepu.

Za ve~erom se pije vino „u slavu KoleBrenjona”. Pri~a se o Mileni Jesenskoj, „onjenoj za~u|uju}oj energiji i sposobnostida unese lepotu ~ak i me|u logorske ìceRavensbrika...” Olgu pitaju za{to uvekbira neke te{ke teme, za{to ne izaberene{to veselo, sa sre}nim krajem. ûjem jekako odgovara re~ima Isidore Sekuli}:„Zato {to volim muku i anatemu... Volimonoga koji kamen ore, a ipak ima hleba.Onoga koji kaè da je sramota uvu}ijedrila kad zatrube vetrovi i bure... Mukaje slatka: ozbiljnost i strogost su muze”.Suprotno kaè i nalaè pravilo Olgineomiljene planine Tare, njenog pribeì{ta:„îm ne{to nije u redu sa putem kojim sikrenuo, vrati se na polaznu ta~ku”. Da sevratila, Olga ne bi zalutala, ali ni srelaseljaka koji joj je poklonio zvono, koje jekasnije dobilo „ulogu” u njenom Kre-manskom proro~anstvu (glumac jeglumac i na livadi), „teatarski vrlo za-nimljivoj knjizi”.

Na Sajmu ko`ne galanterije (moralaje da ga poseti jer je usko~ila na mestoinènjera) „odmah shvati{ da ulazi{ u21. vek i da ti se on nimalo ne svi|a, nesamo zbog betona, brzine i herme-ti~nosti, ve} i zbog kompjuterski ucrta-nih puteva kojima se tamo stiè”. Na{tandu Alpe-Adria, mimo SFRJ, izlagalesu Slovenija i Hrvatska (Croatia, to jest).Olga proro~ki beleì: „Prodava}emosvoju koù istim kupcima ali na odvo-jenim {tandovima”.

Aluzija nabiografiju

U Beogradu, u Ta{majdanskom par-ku, mama besni {to je neki de~aknjenom sin~i}u uzeo loptu. U isto vreme,na istom mestu, visoki funkcioner oba-ve{ten, iz pouzdanog izvora, da se spre-ma raspad zemlje i JNA – ostaje ravn-odu{an (ili je to bila neverica?).

Junakinji romana, koja pripremadoktorat Odumiranje li~nosti u XX veku,stalno se pred o~ima vrti citat njenementorke: „U nenormalnom dru{tvenomokruènju biti normalan znak je lo{eadaptiranosti”. „E pa, ne}u da se adapti-ram!”, odbija ona. Za ljude o kojimaOlga Savi} pi{e, re{enje nije u uspe{nojadaptaciji (mada je mnogima ba{ po{laod ruke!), „kiseonik u potpalublju”(kultna predstava JDP-a „su{tinskiproblematizuje na{u uzajamnu nesre-}u”) za njih je stalno traganje za lepo-tom.

Kiseonik u potpalublju (jo{ mi nismona palubi) jeste i ova Olgina knjiga. Ve}u samom naslovu, kako je primetioJovan ]irilov, ima puno poezije: „Olgaveruje u poetsko u romanu, ali se ono senalazi izme|u redova, u samoj prozi

LUDUSMO@ETE KUPITI...

UU BB ee oo gg rr aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

Beopolis (Makedonska 22),Na{ dom, (Knez Mihailova 40),„Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23),Plato (Akademski plato 1),Stubovi kulture, (Trg Republike 5),„[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33),Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5),Bookwar (SKC, Kralja Milana 48);

UU NN oo vv oo mm SS aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

„Solaris“ (Sutjeska 2),Most (Zmaj Jovina 22);

êsto si reìrao njegove komade. [tate privla~i njegovim tekstovima?

Izbor je pitanje ukusa. Reditelj nemoè ba{ uvek da reìra komad koji èli,u pozori{tu koje mu se svi|a i s glumci-ma koji mu najvi{e odgovaraju. Sticajemokolnosti reìrao sam znatno manje no{to sam èleo, pa i {to sam bio obavezan(u NP, ku}i u kojoj sam zaposlen 12 godi-na, imao sam dve nemile pauze: prvu od3 godine, i drugu koja traje ve} 6 godina)ali sam – osim jednom – uvek reìraotekst koji sam èleo. Oduvek su meprivla~ili Kova~evi}ev unutra{nji uni-verzum i pogled na svet. Posle Sterije iNu{i}a, ni jedan na{ dramski pisac nepoznaje bolje ovda{nji mentalitet, i maloko zna da se tako duhovito i bezazlenopoigrava opakim svojstvima svoga naro-da. Neverovatno ma{tovite pri~e krozkoje nas vode njegovi junaci, uvode nas usvet realisti~kog apsurda, beskrajnoduhovitog i ne malo tu`nog. Rade}i nje-gove komade, jednim okom se smejem adrugim pla~em. Privla~i me njegovapozori{na alhemija.

Koje su teme, tebi kao reditelju,inspirativnije – aktuelne ili vanvre-mene?

Bojim se da sam prili~no staro-modan, konzervativan, ta~nije – ume-reno konzervativan reditelj, pa otuda iveoma „neprilagodljiv” za period duhov-ne i svake druge tranzicije, i nestalnostkoju karakteri{e sumnjiv vrednosni kri-terijum. U tom svetu se svesno lo{esnalazim; ne èlim da u~estvujem u bilokojoj vrsti sumnjive mode koju name}eodre|eni dru{tveni trenutak. Dobropozori{te mora biti utemeljeno u dru-{tvenu zbilju ako nije osmi{ljeno kaopuka zabava koja je svakako legitimna.Paradoksalno je da smo imali bolje iangaòvanije pozori{te kad smo ìveli utzv. jednoumlju nego danas, u jedvado~ekanom „vi{eumlju”. Dru{tveno tkivorazjeda bolest pro{losti i dezorjentisanasada{njost koja sama po sebi nudimno{tvo pozori{nih tema ali se u savre-menoj drami to vidi uglavnom na nivoupreslikavanja stvarnosti. Otuda „svoje”pozori{ne teme radije traìm u prov-erenoj inostranoj dramskoj literaturi kojaitekako dobro korespondira s nama iovim vremenom. Aktuelne teme nemoraju biti vanvremenske a vanvre-menske su zasigurno aktuelne.

Toj kategoriji pripadaju i Zagonetnevarijacije Erika Emanuela [mita, pred-stave koja se 6 sezona igra na kartu vi{eu Narodnom pozori{tu.

Ljubavna pri~a o neobi~nom emo-tivnom odnosu jedne ène i dvojice mu-{karaca, i mogu}nostima ljubavnog tro-ugla, u svakom pogledu je univerzalna.Kroz tu dramu saop{tene su mnoge pri~eo komplikovanosti odnosa mu{karca iène u braku, te zanimljivom odnosukoji se moè uspostaviti izme|u dvojicemu{karaca. înjenica da se predstavaigra ve} 6 sezona, da je snimljena i emi-tovana na TV, svedo~i o tome da ni najednu ljudsku pri~u, ako je dobro pozo-ri{no osmi{ljena i realizovana, vreme neuti~e. Naprotiv, mnogi je gledaoci gledajuvi{e puta, a dolaze i generacije kojima jepri~a znatno zanimljivija od nekih felj-tonisti~kih komada koji su ve} dugo umodi, a koji vi{e prili~e istorijskom insti-tutu, novinskom feljtonu ili sli~no. No,ìvimo u vremenu kad sva~ija sudbinazasluùje bar monodramu, a mo`da idramu. Jo{ ako ima ko }e to i da finan-sira, a uvek se na|e neko, onda ne ~udi{to svake nedelje se na beogradskimscenama igra po neka premijera, iako seveoma retko pojavi i dobra predstava.

LUDUS 107

Intervju

11

Koliko film Sabirni centar, nebro-jeno puta prikazan na TV, oteàva akoliko olak{avaa prijem budu}e pred-stave?

To su razli~iti mediji, razli~iti na~inirazmi{ljanja koja ne treba porediti jer susredstva koja koriste, prirodno, samonaizgled sli~na. Dobroj predstavi ne sme-ta ni TV ekranizacija predstave, akamoli film ~iji je scenario pisan naosnovu drame. Film Sabirni centar imamesto u doma}oj kinematografiji, anama tek predstoji da napravimo pred-stavu koja }e biti dovoljno osobena i svojada se}anje na film ne}e smetati gledaocu,ve} }e mu biti izazov da razmi{lja orazli~itoj mo}i i sugestivnosti pozori{ta uodnosu na film.

Okupio si dobar gluma~ki tim. Da lidobra podela obavlja pola posla?

Pripremni rad na predstavi je bri`-ljivo obavljen. Nekoliko puta smo odla-gali po~etak rada ~ekaju}i povoljne okol-nosti. Moja obaveza i odgovornost su jo{ve}e jer mi je uprava Pozori{ta dalaodre{ene ruke. Izbora teksta, saradnika,glumaca je moj, iako sam, prirodno,konsultovao i pisca i upravu. @eleo samda napravim predstavu u kojoj bi najvi{ebilo glumaca ili zaposlenih ili stalnihsaradnika Narodnog pozori{ta. Prave}ipodelu nisam na~inio ni jedan bitankompromis koji bi zna~ajnije uticao nakona~ni rezultat. Sa scenografomGeroslavom Zari}em, kostimografomBojanom Nikitovi}, kompozitorom Zora-nom Eri}em i lektorom RadovanomKneèvi}em sam mnogo sara|ivao i

NEDOSTAJE MI TO ÛDESNO „Z“

Posle pauze od 6 godina, rediteljBoìdar Boba \urovi} ponovo sevra}a u mati~no Narodno pozori{te

u Beogradu. Povratak }e biti inscenaci-jom Sabirnog centra Du{ana Kova~e-vi}a, ~ija je premijera zakazana za 22.XII, kad nacionalni teatar proslavlja 135.godina postojanja.

„U dramskoj literaturi Du{ana Ko-va~ev}a su dve drame koje su, temama,poetikom i obimom, predodre|ene zaokosnicu repertoara nacionalnog pozori-{ta, pa je ~udo {to Sabirni centar i SvetiGeorgije ubiva a`dahu nisu do sadaizvedene u NP” kaè \urovi}. „Verujemda ne postoji ~ovek koji u jednom ~asu nepo~ne ozbiljnije da razmi{lja o ‘ìvotuposle ìvota’. Ta univerzalna tema jezanimljiva i intrigantna i za veruju}e iza agnostike, ène i mu{karce, mlade istare. Dakle, ovaj komad ve} i temomima naj{iru poubliku. Kova~evi} jezasigurno jedini ìvi doma}i pisac ~ijaosobena poetika miri umetni~ko i po-pulisti~ko. Takvu gledanost i popularnostna svom govornom podru~ju i gotovosvim kontinentima – kao dramski pisac,ali i sineast – nikada nije doìveo nekina{ autor. Poznati svet ìvih i nepoznatisvet mrtvih poseban je scenografski iza-zov, a najmanja tehni~ka ograni~enost inajvi{i stepen scenografske ubedljivosti ima{tovitosti najlak{e je ostvariti upravona velikoj sceni Narodnog pozori{ta.Neodvojivost sveta ìvih i sveta mrtvih ima{tovita pri~a komada omogu}ujureditelju da sa saradnicima, a naro~itoglumcima, promi{lja i poigrava se smno{tvom ljudskih problema koje ìvimood ro|enja do smrti, s tu`nom spoznajomo prokletstvu ~oveka koji treba da umreda bi saznao s kakvim ljudima je ìveo.Odavno je Me{a Selimovi} zavapio: „@ivini{ta ne znaju. Pou~ite me, mrtvi, kakose moè umreti bez straha, ili bar bezuàsa. Jer, smrt je besmisao, kao i ìvot.”

Kova~evi}je dèntlmen

Veruje{ li u inkarnaciju ?Svet mrtvih i svet ìvih doìvljavam

kao jedinstvenu, najtanjom opnom spo-jenu celinu. Dok sanjamo mrtve – asanjam ih veoma ~esto – verova}u u na{ponovni susret. Ako drugog sveta nema– {to niko nije opovrgao niti potvrdio –onda ovozemaljski ìvot i nije nekaradost. Hristovo vaskresenje je jedinosu{tinsko telesno pitanje kojim se crkvabavi. A ako Hristos nije vaskreso, crkvagubi smisao postojanja. A ona postoji itraje. Bez vere i nade se moè ìveti, aliza mene takav ìvot nema smisla.

Komad je napisan pre vi{e od 20godina. Uti~e li vreme, kao vrhovni su-dija, na njegovu aktuelnost?

Radi na brzinu, kajse na tenane

Mihailo Janketi} je i ovoga puta upodeli. S njim veoma ~esto radi{...

Na{a saradnja je zapo~ela pre 13godina u tada{njem pozori{tu „Ljubi{aJovanovi}” u [apcu, kada je maestralnoodigrao sloènu ulogu Luke Labana,isluènog policajca u Kova~evi}evomProfesionalcu. Zatim smo sara|ivali i naradiju i u pozori{tu. Janketi} je zasi-gurno jedan od na{ih najzna~ajnijihglumaca, veoma konstruktivne prirode,privrèn predstavi, izrazito kolegijalan,disciplinovan, strpljiv, kultivisan, rafini-ranog scenskog ukusa, glumac kojeg biuvek poèleo u svojoj predstavi.

Za koju je ulogu bilo najteè prona}iglumca?

Moje „lepe muke” su trajale dugo jersam poku{avao da ostvarim maksimal-no ta~nu podelu, a da se ograni~im namati~ni ansambl. Uìvao sam unedoumicama i pribliàvanju konceptapredstave objektivnim mogu}nostimaansambla, a na{ao i mogu}nosti koje bimi u idealnoj podeli umakle. Sre}a je {tou Sabirnom centru nema lo{e napisaneuloge i {to su najve}im delom glumciistinski èleli da igraju u predstavi ividno nestrpljivi ~ekali po~etak rada.Uloge nisam delio na brzinu, da se nebih na tenane kajao.

Nema naroda koji u svojoj istoriji nijeratovao bore}i se u najboljem slu~aju zaopstanak i samostalnost, i ti datumi suistorijski grani~nici. No, malo je narodapoput na{eg koji tako ~esto ratuje, a pri-mirja su im tihi obra~uni do slede}ihratova. Tokom najduèg dosada{njegna{eg primirja napisan je Sabirni centar,~iji junaci jo{ „ìve” Drugi svetski rat, aon je podelio sve, pa i najro|enije. Men-talitet junaka komada je prirodno isti ilisli~an onom na{ih savremenika, jer je 20godina bezna~ajan period da bi se prome-nile navike i na~in razmi{ljanja. Rat jeprirodna posledica tog mentaliteta okojem su najbolje govorili Jovan Cviji} iVladimir Dvornikovi}, opisuju}i ga kaosu{tinski violentan, netolerantan, isklju-~iv. U komadu je i danas sve isto, samosmo „bogatiji” za jo{ jedan neobi~an rat~iji duh provejava predstavom.

Bilo je naznaka da Kova~evi} imanamere da menja tekst...

Mnogo zavisi od nas, ali ne sve, jer pone{to

je i u Boìjim rukama, kaè Boìdar \urovi},

reditelj predstave Sabirni centar koja nasta-

je u beogradskom Narodnom pozori{tu

Mikojan Bezbrad ica

Profesionalac je pisan u vreme drugepoliti~ke i dru{tvene klime, ali je taj ko-mad i danas neumanjeno scenski ìv, paipak Du{ko ga je, reìraju}i film pomeriou ovo vreme, pa je to delo dobilo posebnudimenziju i aktuelnost. Veoma diskretnaaktuelizacija i prilago|avanje novom pri-mirju, novom dobu, po mnogo ~emu sli~-nom onom u izvornoj verziji, ne bi {kodi-lo ni Centru, kao ni „brisanje” nekolikoreplika koje ukazuju na pro{lo vreme. Paipak, sve mogu}ne promene i dopisivanjaneznatno uti~u na predstavu, a mi smoèleli da iskoristimo ìvog autora koji }enajverovatnije i u zavr{nici rada na pred-stavi – bude li potrebno – dopisati poneku repliku za konkretnog glumca.

dobro se razumemo. Radujem se

ponovnoj saradnji s Mihailom Janke-

ti}em, Predragom Tasovcem, Nadom

Blam, Nelom Mihailovi}, Borisom Pin-

govi}em, Brankom Jerini}em, s na{om

jedinom go{}om Jelisavetom Sekom Sab-

li}, Branislavom Cigom Jerini}em, Tiho-

mirom Stani}em, Du{ankom Stojanovi},

Darkom Tomovi}em, Vukom Kosti}em,

Igorom \or|evi}em i Zoranom ]osi}em.

Ova ekipa zasigurno obe}ava, mnogo

zavisi od nas, ali ne sve. Ne{to je i u

Boìjim rukama.

Da li je pisac imao neke uslove {tose glumaca ti~e?

Dugo, a mislim i prili~no dobro po-znajem Kova~evi}a. Nisam primetio daga karakteri{e ma kakva vrsta isklju-~ivosti; tolerantan je, racionalan i spre-man na argumentovane kompromise.Prave}i podelu, neki glumci su mi seàlili da ne mogu u}i u podelu jer ihpisac ne voli te da on izri~ito zabranjujeda igraju u njegovim komadima i filmo-vima. Uveravao sam ih u suprotno, aonda se i potvrdilo da su to samo ka-fanske pri~e. Uslovljavanje ne prili~igospodi, a Du{an Kova~evi} je – gospo-din.

MMrrttvvee ssaannjjaamm ~~eessttoo:: BBoo`̀iiddaarr \\uurroovvii}} ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

LUDUS 107 12

Intervju

Reìra{ i u unutra{njosti. Kakva jepozori{na situacija u tim sredinama?

Naàlost, imam veoma lo{ uvid upozori{ni ìvot van Beograda. Izgleda daje svuda situacija komplikovana: novcaza teatar i kulturu je sve manje, umet-ni~ko „trì{te” je, zajedno s demokrati-jom, do{lo iznenada, a mi nismo pri-premljeni, ili ga ne prime}ujemo, pa jesve u nekoj vrsti i{~ekivanja globalnogre{enja kulturne politike na dràvnomnivou. Sumorna je na{a pozori{nastvarnost i u Beogradu, a kamoli u unu-tra{njosti koja je oduvek – ~ast izuzeci-ma – bila uglavnom bleda kopijauspe{nih prestoni~kih pozori{ta. Pla{imse da se teatru bliì klini~ka smrt. Ali,pesnik kaè „voskresenja ne biva bezsmrti”.

Da li bi anga`man poznatih glu-maca i reditelja u unutra{njosti doprineopopularizaciji pozori{ta?

Takvih je poku{aja za poslednjih 10-ak godina bilo, i oni su dali relativnodobre rezultate jer su doneli osveènje isamim ansamblima, a bili su dragoceni iza publiku. Tako se podiè op{ti umet-ni~ki nivo, a priliv nove energije, makarna kratko, razbija monotoniju. Dolaskomdobrog, poznatog glumca i publika odlaziu pozori{te znatno radosnija. No, takvepredstave su, normalno, skuplje od re-dovne produkcije i veliko su optere}enjeza skromne budète pozori{ta u unu-ra{njosti. Pa ipak, verujem da bi svakopozori{te u unutra{njosti trebalo da imau sezoni i takav projekat, makar uradili ipredstavu manje u okviru redovne pro-dukcije. Te predstave bi ~e{}e bile igranei na beogradskim scenama, pa bi bileekonomski isplatljivije.

Rez morada bude bolan

Ne{to sli~no si uradio proletos upozori{tu „Dobrica Milutinovi}” u Srem-skoj Mitrovici, reìraju}i komad AlanaEjkbona „Kako se uzme”; jednu odglavnih uloga ponovo je igrao Mi{aJanketi}.

Zgrada pozori{ta „Dobrica Miluti-novi}” u S. Mitrovici (ako i oni ne pro-mene ime) jedna je od najlep{ih u Srbiji.U ovo zdanje nije useljen stalni ansambli to je velika mogu}nost za slobodnepozori{ne grupe koje bi se okupljale okoprojekta, a kojima izgleda ide u prilogtranzicija u srpskom pozori{tu. Tako biS. Mitrovica dobila bogat pozori{ni ìvot,a te predstave bi morale biti mobilne,gledljive i isplative. Ovaj koncept otvaramogu}nost za dovo|enje kvalitetnihglumaca i reditelja koji bi zbog velike i~esto nelojalne konkurencije imali pros-tor i uslove za istinski profesionalnipozori{ni rad. I to bi vodilo decentral-izaciji kulture. Moja ekipa je odli~nosara|ivala s inventivnom i preduzim-ljivom upravnicom Vladislavom Muni}.Odigrali smo 10-ak predstava, ra~u-naju}i i beogradsku premijeru u „Da-dovu”, a od slede}e sezone predstava jena redovnom repertoaru pozori{ta „Sla-vija”.

Da li su komercijalni projekti snekoliko glumaca jedno od re{enja zastabilizaciju „provincijskih” pozori{ta?

Mislim da parcijalna re{enja nisudobra. O~ito je da je pozori{ni ìvot uSrbiji u velikoj krizi. Novca je sve manje,ponestaje i posla, ogroman broj mladihzavr{ava dràvne i privatne akademije,a plate`na mo} potencijalne publike jesve manja, kao i donatora, jer ih dràvane stimuli{e da ulaù u kulturu. Valja sesuo~iti s pravim stanjem i bez folklora imistifikacije doneti zakon koji globalno

re{ava problem finansiranja i funkcio-nisanja teatra, a samim tim omogu}avanormalan pozori{ni ìvot i vra}a ozbil-jan vrednostni kriterijum kao preduslovboljitka. Ostalo je presipanje iz {upljeg uprazno, kupovina vremena, nagomila-vanje problema i nastavak agonije inesigurnosti. Taj rez mora biti bolan, alimoè biti i human, a ako je pravi~an si-gurno }e manje i kra}e boleti.

Premda si renomirani reditelj, ovo tije prvi intervju za „Ludus”. ûdno, zarne?

Meni je vi{e ào {to sam u mati~nojku}i bio 9 godina bez posla, redovnoprimao platu, topli obrok i markicu, anisam mogao da reìram. Uprave su meodbijale bez valjanog obja{njenja. No-vine, pa i „Ludus”, naj~e{}e pi{u ouspe{nima, o ljudima koji rade, a ne oonima kojima to nije dozvoljeno.Znamenita formula Ajn{tajna o uspehuglasi: A=X + Y +Z, gde je X – rad, Y– igra, a Z – drì jezik za zube. Oduvek,pa i danas, mi nedostaje to~udesno – Z.

PRVI PUT DOKTORAT ZA PET GODINA!Interdsiciplinarne doktorske studije Univerziteta umetnosti u Beogradu obezbe|uju studentima da kroz teorijski, prakti~ni i istraìva~ki rad do|u do najvi{eg stepe-

na nau~no-teorijskog obrazovanja za samo 5 godina. Osim toga, prvi put je omogu}eno na Univerzitetu umetnosti u Beogradu sticanje najvi{eg obrazovanja i doktorat izspecijalizovanih oblasti kao {to su: Teorija medija, Teorija televizije i digitalnih umetnosti, ili Teorije i prakse ogla{avanja, vizuelnih umetnosti i drugih interdisciplinarnihoblasti i podoblasti.

Doktorske studije iz oblasti nauka o umetnosti i medijimaOdelenje za nauke o umetnostima i medijima Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu raspisuje konkurs za upis na Doktorske studije Teorije

umetnosti i medija kao jedinstveni univerzitetski program prvi put realizovan na na{im prostorima.Kao program doktorskih studija, studentima polaznicima omogu}ava da budu korak ispred reformi, kreativni, slobodni, ekonomi~ni i racionalni – saìmaju}i i

„preska~u}i“ do sada obavezne magistarske studije – u kreiranju sopstvenog obrazovanja i oblasti nau~nog usavr{avanja. Doktorske studije, koncipirane prema svetskim modelima i kriterijumima i uskla|ene sa zahtevima na{ih nau~nih, teorijskih i obrazovanih oblasti i potreba

obezbe|uju uslove da vredni i talentovani za 5 godina odbrane doktorsku tezu. Tako }e 2008. doktorirati polaznici prve generacije koja }e zadovoljiti najstroè i najelit-nije evropske kriterijume uspe{nih mladih ljudi – doktora nauka s 30, ili 35 godina starosti. Doktori nauka beogradskog Univerziteta umetnosti u skladu sa svetskimstandardima i na~elima Bolonjske deklaracije godina posta}e zamajac reformi koje treba da modernizuju i prevazidju konzervativni sistem univerzitetskog obrazovanja.

Cilj studija je razvijanje op{te teorije umetnosti i medija, uvo|enje novih teorijskih gledi{ta i {kola u na{u sredinu i sistem obrazovanja, te uspostavljanje i razvijan-je direktne veze s kretanjima u teoriji na internacionalnoj sceni. Polaznici se upoznaju sa savremenim tokovima i stremljenjima nauka o umetnostima i medijima. Sisteminteraktivne nastave i velikog broja ~asova ve`bi, radionica, omogu}ava studentima da razvijaju i usavr{e znanja o savremenim, specijalizovanim oblastima i temama,nastave tokove sticanja i razvijanja znanja ste~enogu procesu prethodnog obrazovanja; budu osposobljeni za nau~ni rad, istraìvanja, analize, interpretacije i promi{ljan-ja o umetnostima i njihovom me|usobnom proìmanju i preplitanju; te da zaokruè taj proces do najvi{eg nau~nog stepena u okviru doktorskih studija Univerziteta umet-nosti.

Cljna grupa su najbolji i najkvalitetniji, teorijskom radu naklonjeni studenti Univerziteta umetnosti, ali i umetnostima i medijima i interdsiciplinarnom pristupuskloni studenti Filolo{kog, Filozofskog, Fakulteta politi~kih nauka, i srodnih fakulteta.

Primenom ECTS-a (evropskog sistema prenosa bodova) studenti koji su ve} poloìli neke od predmeta na magistarskim studijama drugih fakulteta, univerziteta, iliobrazovnih mreà u svetu i kod nas mogu ih preneti na doktorske studije i time valorizovati i iskoristiti prethodni rad.

U deset koraka za deset!Nastava na doktorskim studijama traje 6 semestara, uklju~uju}i i polaganje kvalifikativnog ispita za pisanje doktorske teze kao i pisanje eksplikacije odabrane teme.

Dve godine, najmanje, su za pisanje rada. Program studija je zami{ljen kao sistem obaveznih, {ire izbornih i specijalistickih modula i kurseva u oblasti op{te i posebneestetike, psihologije, komunikacije, teorije, kritike, analize medija, razli~itih inbterpretativnih metoda s posebnim naglaskom na interdsiciplinarnom bavljenjem (inter-pretacijom, kritikom, analizom) umetnickim i medijskim tekstovima pojedina~nih umetnosti (pozori{te, slikarstvo, film, muzika, itd.) i medija (TV, radio, web) imutlimedijskim ostvarenjima.

Obavezni moduli – glavni kursevi:1. Op{ta teorija umetnosti 2. Teorija intepretacije i kritike 3. Teorija medija

Po sopstvenoj èlji na drugoj godini, student se opredeljuje za grupu predmeta biraju}i izme|u 30-ak ponu|enih kurseva, neobavezno povezanih u specijalisti~kausmerenja (Studije mas medija; Studije izvo|a~kih umetnosti; Studije Slike i dizajna; Studije kulturne politike i menad`menta u kulturi, umetnosti i medijima. Tre}agodina je pravi trenutak iscrpne i obuhvatne kontrole ste~enog znanja kroz porveru kvaliteta i kvalifikovanosti kandidata da pristupi izradi doktorskog rada. Zatim slededve godine za zavrsetak doktorat. A to se moè...

PREDAVAÎ: dr Milena Dragi}evi}-[e{i}; dr Mi{ko [uvakovi}; dr Nevena Dakovi}; dr Sonja Marinkovi}; dr Miroslav Savkovi}; dr Milanka Todi}; dr DivnaVuksanovi}; dr Dragana Novi~i}; dr Vesna \uki}-Doj~inovi}; dr Aleksandra Jovi}evi}; dr Sta{a Babi}; dr Vesna Miki}; dr Nikola Mari~i}; dr Tijana Mandi}; dr JerkoDenegri; dr Nikola Stojanovic; mr Novica Mili}

TEORIJSKI I NAU^NO, PRAKTI^NO I KREATIVNO, EKONOMI^NO I RACIONALNO

Moduli opcije – {ire izborni kursevi1. Istorija vizuelnih umetnosti 2. Psihologija kulture i komunikacije 3. Teorije izlaganja i predstavljanja 4. Teorija izvo|a~kih umetnosti 5. Didaktika u visokom {kolstvu 6. Teorija menad`menta i produkcije 7. Filozofija i estetika muzike 8. Kulturna politika 9. Istorija popularne kulture 10. Studije materijalne kulture 11. Studije kulture 12. Semiologija umetnosti i kulture

PPaarrcciijjaallnnaa rree{{eennjjaa nniissuu ddoobbrraa:: BBoo`̀iiddaarr \\uurroovvii}} ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

i stolicama, gledao predstave vi{e puta.Kada sam stigla na reprizu predstaveStrah i njegov sluga na Kalemegdanu,Gorica je ve} imala status gledaoca sastaòm – kaè da je gledala i probe, ge-neralnu, premijeru...

I stvarno, na momente je njenazaljubljenost u predstavu nadma{ivalaljubav samih u~esnika za isto. U~inilo mise da je te{ka muzika u kom{ijskomlokalu na Kalemegdanu pobe|ena zato{to Gorica ~uva pozori{te od estrade. Gori-ca, i njen tim, skinuli su Belef, Bitef iostale s ve~nog prosja~ko-kukavi~kog{tapa, pokazav{i da Grad ima para i daih nije nemogu}e dobiti.

Druga je stvar {to nije mogu}e uvekznati gde treba dati vi{e, a gde ne trebadati – uop{te. Finansiranje ideja, bar usrpskoj kulturnoj praksi, ume da bude i

volim da radim uz takvu, minimalisti~kumuziku. Osamdesetih sam radila i s dèzmuzi~arima. Te nepredvidiveimprovizacije su tako|e inspirativne zamene.

Zapise na vodi koju igrate uzmuziku Gervina Brajersa, kreirali ste zapro{lo Bijenale u Veneciji i s njom ig-ra~ki plenite sa scene.

Svakoga dana kada se probudimnajpre blagosiljam univerzum. Jer, da steme pitali kada sam imala 40 godina ~ime}u se baviti sa 60 sigurno ne bih pomis-lila da }u mo}i da radim ovo {to radim.Moje telo nije isto kao {to je bilo pre 20godina, ali mislim da je u svemu tomevaàn um koji moè da kontroli{e fizi~kostanje ~oveka. Zato, kao koreograf, dobroznam {ta u ovim godinama mogu, a {tane mogu da uradim kao igra~. Intere-santno je da s tim iskustvom, ste~enimtokom toliko godina, koristim solo kaodruga~iji na~in da se iskaèm. Solo,naravno predstavlja i izvestan rizik, alimislim da jo{ mnogo toga mogu sa svojimtelom. Volim da i tako na sceni prikaèmslike koje }e ljudi radoznalo gledati.

SpojIstoka i Zapada

Va{ dvodnevni master klas je uBeogradu bio izuzetno pose}en. [ta zatako kratko vreme mladi ljudi mogu danau~e?

To je dovoljno da razumeju osnovukoju nosim, za tako kratko vreme nemogu mnogo da nau~e, ali mogu darazumeju moj na~in mi{ljenja. Radujeme da i u svom Pariskom ateljeu imam~esto i dosta polaznika iz va{e zemlje kojisu izuzetno talentovani. Mladima preda-jem improvizaciju i opoziciju. To sukoncepti o vremenu i prostoru. Ne o~e-kujem od njih da budu moji imitatori, ve}da na svoj na~in dalje razra|uju iskustvakoja im prenosim.

îme se, osim savremenim plesom,jo{ bavite?

Posedujem neverovatnu energiju,uvek ne{to moram da radim. Veoma sammirna samo kad se odmaram. Volim daslikam i pi{em. Prou~avala sam mnogofilozofiju i poeziju i to me jo{ zanima.Uglavnom sam u pokretu, ali se uvekvra}am u Pariz. Tu sam po~ela karijeru,zatim neko vreme radila u pozori{tu LaFeni~e u Veneciji. Tamo je moj boravakzna~io posebnu revoluciju jer sam tamo70-ih prva zapo~ela moderni ples. Vrati-la sam se u Pariz, a zatim radila uFinskoj, ponovo u Parizu, pa opet Veneci-ji gde nastupam na Bijenalu ve} 4godine; i evo me opet u Parizu. Pitali su

LUDUS 107

Susreti

13

Branka Kr i lov i¯

BELEF, BELEF Na marginama predstave Strah i njegov

sluga

Gorici Mojovi} ne treba da se podnoseizve{taji – ona na licu mesta anti-cipra ~injeni~no stanje. Pozori{ne

predstave gleda li~no, ne samo da joj seobavezno svi|aju ve} i drugima sugeri{eisto. Njen omiljeni moto (~esto iskazivanna kz{ povodom Bitefa je: predstave trebada gleda i narod, a ne samo novinari.

Naravno, novinarima bi bilo jo{ lak{ekad bi narod i izve{tavao, pravio repor-taè... jer nije fer da se narod nasla|uje,a to posle ostane na usmenoj poeziji.

Elem, gde je pozori{te, tu je i Gorica.Odavno neko iz vlasti (pa ni glumacLe~i}) nije tako sr~ano bio uz pozori{te,davao toliko para, bdio nad reflektorima

Ol ivera Mi lošev i¯

UVEK NEGDE NE[TO NOVO ZAPOÎNJEMSusret sa Karolin Karlson

Karolin Karlson, izuzetna li~nostsavremenog plesa i veliki auto-ritet, autor je oko 70 koreografija

nastalih u saradnji s najzna~ajnijimigra~ima i koreografima. Po~ela je uNjujorku, u trupi Alvina Nikolaja, s ko-jim je 1968. gostovala u Beogradu. Okeanprelazi 70-ih i nastanjuje se u Parizu.Postaje saradnik Pariske opere gde 80-ihvodi Trupu za pozori{na istraìvanja i snjom sprovodi pravu koreografsku re-voluciju. Iz tog perioda je u Beograduizvela predstavu Dark. Pariski ateljeKarolin Karlson, kao igra~ku trupu iedukativni centar, osniva 90-ih da bi usaradnji s najzna~ajnijim predstavnici-ma savremene igre, poput Suzan Linke,Vim Vandekejbus ili Tir{a Braun,podu~avala mlade igra~kim tehnikama.Njen tre}i dolazak u Beograd bio je uznaku solo projekta Zapisi na vodi, koji

tokom dvodnevnog master klasa. Njenogostovanje u Beogradu dalo je Belefuzna~aj festivala evropskog ranga.

Ezoteri~nouranjanje u sebe

Iz kakvog ose}anja nastaju va{i soloprojekti?

Tu nisam toliko zainteresovana zakorake koliko za vizuelnu percepciju.Ovo {to ste videli je ~etvrti solo u mojojkarijeri. Uvek sam bila koreograf u tru-pama, ali desi se da napravim i soloprojekat. Mi smo svi sami, jedinke kojeimaju svoj doìvljaj sveta i to su razlozizbog kojih se odlu~ujem za solo projekte.Onda su to moja razmi{ljanja o samojsebi. Zapisi na vodi su ezoteri~ni, to je

ma~ka u dàku. Jer, ~esto se ispostavi dasmo talentovaniji za formulaciju nego zarealizaciju. Druga nepovoljnost finansi-jskog boljitka je – zloupotreba. ûv{i zapare, pojedini umetnici su smislili cifrupre koncepta predstave. Valjda zato {to„ima se, moè se” i belefovske predstave„jedva hodaju” od kostimografije usrednajvru}eg leta.

I kona~no, nezavisno od svega po-menutog, ~ovek iz naslova, najvrednijireditelj poslednjih sezona – Kokan Mla-denovi}. Njegova strast za mistiku inadnaravno, nastavlja se ponovnim za-ronom u doma}u knjièvnost; posleCrkve Svetog Spasa reìra dramatizacijuromana Strah i njegov sluga MirjaneNovakovi}. Ljubi{a Risti}, Elen Stjuart...Kokan Mladenovi}... to bi, za sada, bileklju~ne strate{ke ta~ke pozori{ne invazi-

je na Kalemegdan. Mladenovi} nije dosada bio „spoljni” tip i prostranstvo kale-megdanskog ambijenta poku{ao je daukroti elementima iznena|enja tipa ko-nji, zmije, ìva svirka, vatrometna raz-draganost... scenograf Geroslav Zari}poverovao da se kule mogu savladatipomo}u stiropora i kulisa...

Uop{te, istraga o vampirizmu u Srbi-ji, delovala je, za razliku od ostalihKokanovih predstava, kao forsiranjespektakla na temu koja je za „pokriti se}ebetom” ili spustiti to negde u podrum-sku scenu. No, Bitef je {ansa za popravnogledanje i igranje. Predrag Ejdus iodli~ni Nenad Jezdi} idu dalje, s Belefom,Bitefom ili... ne prave pitanje. Oni su,sami za sebe,dobre firme.

OPSENARI IZ Ê[KE Posle gostovanja Savremenog ~e{kogeksperimentalnog teatra iz Praga na

Belefu

Duhovna postojanost ~ovekova moè nadìveti sva njegova razo~arenja istradanja. Dokaz tome je sama interpretatorka manifesta o snazi duha,sedamdesetosmogodi{nja gospo|a Ivana Gotlibova, u~iteljica gimnastike upra{koj organizaciji Sokol. Si}u{na starica, lakog, mladala~kog hoda ipojavno{}u neosve{}ene devoj~ice, iznenada, i van svih o~ekivanja, spustila jeharizmu me|u avgustovske gledaoce Belefa, i probudila najtananija ose}anja,do suza jake emocije.

Ono {to je za druge spektakl ambijenta, dekora, kostima... za sedu ~uda-kinju Ivu je spektakl du{e. Zato je, valjda, i njeno telo znatno mla|e od njenihgodina. Te je u stanju da vi{e puta optr~i veliku scenu Centra Sava, na kojoj je,zajedno sa gledaocima igrala li~nu biografiju.

Scenski protok epoha i „izama” iz ìvota gospo|e Ivane, kroja~ice, akro-bate, komuniste, novinara i konobarice, u izvo|enju trija Ladislav Souku,Kristina Lhotakova Ivana Kotlibova, u stilskom i prikaziva~kom smislu nemabitnu estetsku vrednost, ali u ideji i gotovo manipulativnom dejstvu nosi klju~za najrazla~itija ljudska ose}anja. Bez zna~ajnijih koreografskih zahvata, bezglume, u prostoru dostojnog pozori{nog asketizma Jeìja Grotovskog, pokazanaje oplemenjuju}a rasko{ siroma{tva. Siroma{tva koje, u interaktivnom kontak-tu sa gledali{tem, poprima {timung rituala u kojem se obavlja inicijacijaprimalaca najfinjih poruka, kako vidljivih tako i onih unutra{njih.

Ne mora ti niko pu{tati miziku, ako u glavi ima{ svoju muziku, svejedno jeuz koje note ple{e{, va`no je da ima{ partnera... Slu{aj ti{inu, i ona je muzika,ple{i po njoj... I zaista, Savremeni eksperimentalni teatar iz ê{ke, u svommalom, putuju}em mikspultu ima reglere za ti{inu. Skromnim, na momenteamaterskim sredstvima, tim srodnih bi}a iz Praga uspeva na nadigra velikaestetska o~ekivanja i oslobodi specifi~an prostor percepcije kojim je mogu}acirkulacija istoimene, dobre energije.

Dok istovremeno, drhtavim {akama dodiruje glave dva mladi}a, ustrepta-la Kristina Lhotakova kao da miri celi svet, greje ga i hrabri svojim dlanovima.Ili je to kroki devoja~kih dilema Ive, ~iji ìvot i Kristina odgoneta. Kao podinfuzijom nepoznate, ali okrepljuju}e materije, gledalac je naveden da shvatizna~aj detalja kao {to je izgu`vana ivica na ènskoj haljini, ali i da ostane nempred potresnom lepotom scene u kojoj Kristina nosi uspravnu staricu i piri unjenu sedu kosu koja lepr{a kao ne`nost, vreme, prozra~ni neprolaz.

Predstava Pitanje za slede}u godinu simoboli~na na mikro i makro planu,nudi {irok spektar ~itanja i tuma~enja i evocira vreme siroma{nog, èstokogangaòvanog teatra, kakav je 70-ih cvetao upravo u ê{koj i Poljskoj.

Branka Krilovi}

me za{to negde ne kupim ku}u, a kakokad uvek negde ne{to novo zapo~injem.

[ta je novo trenutno zapo~injete?Slede}i projekat }e biti vezan za

Aziju. Imam 3 izvanredna igra~a – izKine, Japana i Koreje. Ideja je da u pred-stavi s njima poveèm isto~nja~ku ne-akciju i zapadnja~ku uùrbanost. Ob-navljam i projekat od pre nekoliko godinau Pariskoj operi, a planiram i da preda-jem. Imam nekoliko asistenata, ali samaradim na idejama. Mnogo radim. Dogo-

dine }u imati samo dva slobodna dana.No, uìvam u svemu tome.

Beograd kakav pamtite i ovaj da-nas?

Imala sam 23 godine kad sam prviput ovde do{la. Tu mi se dogodila imladala~ka ljubav. Mnogo toga prepoz-najem – recimo Sava centar gde samigrala na drugom gostovanju, ali jemnogo toga novog. Odavde uveknosim lepe uspomene.

je u dve ve~eri izvela na sceni JDP-a, uokviru programa Belefa.

Istraùje pokret kao vizuelnu poezi-ju. Na sceni nema vratolomnih koraka,ali je prisutan jedinstven stil kretanja,govor telom i naro~ito slikovita igrarukama. U Zapisima ona istraùje posto-janje jedinke, traga za odgovorom napitanje ko smo mi u beskrajnom kosmo-su, razmatra ìvot koji te~e kao reka,nose}i sa sobom i dobro i zlo.

Postala mit u Francuskoj. Kroz njenpariski studio, radionice i projekte ~iji jekreator pro{lo je nekoliko stotina igra~aiz celog sveta. Uz predstavu Zapisi navodi, brojni ovda{nji mladi igra~i, kore-ografi ali i zainteresovani glumci, imalisu retku priliku da upoznaju na~instvaranja i razmi{ljanja Karolin Karson

moj li~ni odnos prema svetu, odgovor napitanje ko smo u tom svetu i se}anjukosmosa. Danas ìvimo u brzom, virtuel-nom svetu koji je, naravno, neophodan.No, va`no je da i u takvom svetu budemosami sa sobom; u tim trenucima nastajumoji solo projekti.

[ta ~ini dramatur{ku osnovu tihostvarenja?

Tokom dugog perioda bila sam zain-teresovana za zen filozofiju i otuda mojapredstava Zapisi na vodi. Ona je rezultattog istraìvanja. @elela sam da pokaèmda ni{ta nije konstantno i zauvek dato,da ìvot, kao voda, uvek te~e dalje.

Muzika je va`na u Va{em radu,kako je birate?

U Njujorku sam, na po~etku kari-jere, otkrila muziku Filipa Glasa. Najvi{e

PPookkrreett kkaaoo vviizzuueellnnuu ppooeezziijjaa:: KKaarroolliinn KKaarrllssoonn ((FFoottoo:: MMiillaann RRaaddoovvaannoovvii}}))

svaku svoju re~ i pokret koji je prati ture~. To nisu samo puke re~i koje nam jeneko stavio u usta i koje sada i ovde trebada izgovorimo zato {to ih je neko napisao,a mi smo reproduktivni aparat. Takoizgovorene „re~i” obi~no prati i besmis-leno mlataranje ruku u nogu. Na tajna~in nikome ni{ta nismo dali, a ni uzelizauzvrat. Kao da tog trenutka nije ni bilo.Gde si bio? Nigde! [ta si radio? Ni{ta! Tovaì i za izvo|a~a, i za publiku.

Koliko slika traje u vremenu, pita nasKarolin, i odgovara: oko 3 minuta. Ali {toje ona ja~a, duè ostaje u se}anju.

Mislim da je ovo su{tina. Ako umemoda stanemo, uspostvaimo ravnoteù,pokretom pratimo sopstvenu misao, sves-ni da pokre}emo ceo kosmos, da je ovajtrenutak jedinstven i neponovljiv, da sve-sno predamo svoju energiju publici i pre-uzmemo njenu, stvaraju}i krug energijekoja cirkuli{e izme|u nas, onda }e taslika ostati dugo u pam}enju. Zar to nijecilj svake umetnosti?

Imalo bi jo{ mnogo toga da se kaè oonome {to sam nau~ila za ta dva dana.Ali se nadam da }e i ovo biti dovoljno dazagolica radoznalost glumaca koji }eslede}i put do}i na master class KarolinKarlson (a ona je obe}ala da }e ih biti jo{).Ako nisam uspela, onda àliBoè {to sam bila tamo.

14

Esej „Ludusa“

Najteè je po~eti! To pisci znaju, alija nisam pisac ve} glumac. Po to-me bi trebalo da po~nem mojom

omiljenom temom: sobom samom. A ba{to bih htela da izbegnem, jer ovde –glumim pisca. Zato }u da po~eti konstat-acijom da je divno {to Beograd, umesto daupadne u dreme` letnje ège ne odlazi nakulturni odmor. Naprotiv. Iz godine ugodinu, ovde je sve ìvlje. Grad {iromotvara svoje ulice, trgove, parkove, tvr-|ave umetnosti. Otvorila su se vratapozori{ta, koncertnih sala, klubova, atel-jea, i sve se izlilo napolje, na vazduh.Nadam se samo, da }e taj vazduh u}imalo i u zagu{~jive pozori{ne sale iprostrujati njima, osveìti ih.

Tako je Beogradom prostrujala iKarolin Karlson (Cariolin Carlson), jednaod najve}ih ìvih, modernih igra~ica.

KOSMI^KI PROSTOR KAROLIN KARLSON

Ne}u pisati njenu biografiju. O tome sumnogi ve} pisali. Ne}u pisati ni o njenojveli~anstvenoj predstavi; to su uradilibaletski kriti~ari. Poku{a}u da prenesemiskustvo ste~eno na njenom dvodnevnommaster class-u u Beogradu.

Prvo treba po}iiz centra

Odmah se postavlja pitanje: {ta }u jana master class-u Karolin Karlson?Iskustvo ste~eno na radionicama Jo{iOide, Erike Bilder, Morin Fleming, Suzu-ki densa i koreanskih ratnih igara govo-rilo mi je da }u ovde dobiti ne{o posebno.Zato sam se bukvalno ugurala, iskukala

da prisustvujem tom doga|aju, iakonisam baletski igra~.

I ve} od prvog ~asa bilo mi je jasnoda nisam pogre{ila. Karolin Karlsongovori jednostavno, bez mistifikacije.Kre}e se neverovatnom lako}om. Iz njenesavr{ene usagla{enosti duha i tela, asamim tim i prirodom, proizilazi pokretkoji deluje prirodno, logi~no, gotovo kaojedini mogu}. Ona se kre}e sa svemirom.

Kosmi~ki prostor – prostor oko nas –kaè, u na{oj je glavi. Sami ga kreiramojer ga zami{ljamo. No, on stvarno postoji,kao i energija u njemu. Zato je prvoneophodno uspostaviti ravnoteù. Po}i izcentra. A centar na{eg tela je 10 san-timetara ispod pupka. Energija se skupl-ja u samom dnu ki~me – takozvanomrepu – struji du` ki~me a izlazi natemenu, samom vrhu glave. Ruke –po~inju iz ki~me. Svaki pokret je pokretkosmosa, a samim tim i doga|aj.

Kad smo uspostavili ravnoteù ienergetski stub, moramo da osvestimoprostor oko nas. Empty space – prazanprostor – zatvoren je prazan prostor kojitako|e sami kreiramo. Ima svoju har-

Iskustva sticana na master-klasu Karolin

Karlson

Dobr i la Sto jn i¯

LUDUS 107

moniju u koju moèmo u}i, pro}i ili na-ru{iti je, po svojoj volji.

Drugo. Ceo univerzum, kao i ìvot,sastoji se samo iz dve stvari: DAVANJA IUZIMANJA. Energiju uzimamo iz zeml-je, a predajemo je kosmosu. Pridruùju}ise kosmosu daju}i enegiju, postajemoja~i i ve}i.

Predaju}i energiju mi je u stvari{tedimo. Energija koja se ne daje ba~enaje energija.

Na taj na~in mi vi{e ne poku{avamoda stojimo; mi prosto stojimo. I spremnismo na pokret.

Filozofija i smisaogluma~kog posla

Pokret je na{a misao i duh – kaèKarolin. Misao vodi telo. Zato je svakinjen pokret osmi{ljen. Ona moè sve, jermisao moè sve.

To nije ideja vodilja samo umetnikaigra~a ve} svakog umetnika. Dati i uzetisa sve{}u za{to i {ta dajemo, i za{to i {tauzimamo! Po{to je ovo pozori{na novina,pa otuda namenjena i glumcima, moramda kaèm da je ovo filozofija i smisaona{eg posla. Dobar glumac osve{}uje

pozornici Belefa. Programe su poha|aliprofesionalci i obi~na publika. Ekipaprojekta u~estvovala je i u ceremonijiotvaranja Belefa. Tom prilikom izveden jeuli~ni performans na ulazu u Kalemeg-dansku tvr|avu.

„Ve~eri improvizacije i performans naotvaranju Belefa pokazali su se kaoodli~an na~in promovisanja i pribli-àvanja savremenog plesa {iroj javnosti.A projekat Ostrvo je dokumentovanpisanim, foto i video materijalom utrajanju od vi{e od 20 sati i bi}e iskori{}enkao promotivni materijal, a posluì}e i zamontaù dokumentarnog filma o nasta-janju savremene plesne predstave zasno-vane na me|unarodnoj saradnji”,veli Bojana.

Filozofija pokreta

Karolin Karlson se predstavila beo-gradskoj publici predstavom Zapisi navodi, izvedenom na sceni JDP-a. Njen radse bazira na istraìvanju koncepta pros-tora i vremena, na oblikovanju spontanogpokreta, posle ~ega ona iz ovih apstrakt-nih elemenata uspostavlja neku vrstuvizuelne poezije. Ne drì se odre|enihtehnika ve} koncepta apstraktnih formikoje se preta~u u koreografsku celinu.Misliti u slikama koje vode ka stvaranjupokreta, i prepustiti se intuiciji, dva suimperativa u radu ove koreografkinje. OZapisima na vodi ona kaè: „Predstava jebazirana na se}anju. To je jedino {toimamo. Sve ostalo je samo pisanje povodi. Ne moèmo ni{ta posedovati. Dvegodine sam radila na toj ideji transpar-entnosti. Ali te{ko je govoriti o igri, jernikada ono {to kaèm nije ono {to igram,ono {to vidite na sceni. Igra je intuitivnaumetnost i moj rad se bazira na njoj. Ikada predajem dobrim delom se prepus-tam intuiciji”.

Ostrvo Beograd

Projekat Ostrvo, deo plesne pozori{neprodukcije ovogodi{njeg Belefa, je „pro-jekat” u pravom smislu te re~i – obuhva-tio je e-mail radionicu, niz radionica usali i na sceni, pripreme po principumetode work in progress i saradnju kojaje rezultirala predstavom u Malom po-zori{tu „Du{ko Radovi}”. U~esnici pro-jekta su Bojana Mladenovi}, IsidoraStani{i}, Sanja Vinkovi} i Du{an Muri},koji rade zajedno, bili su u~esnici be~kogDance Web programa igra~kih radionica,

PLES NA BELEFU (1)

i deo su Ad hoc lom kompanije. U okviruove grupe igra~a i koreografa razvila seideja o mogu}oj saradnji i kreiranjupredstave s gostima iz inostranstva,tako|e u~esnicima Be~kog Dance Web-a.

„Du{an i ja smo”, kaè Bojana, „kaoautori projekta krenuli od ~injenice danas ~etvoro poznajemo oko 200 igra~a ikoreografa iz sveta. @eleli smo da nekeod njih dovedemo ovde da rade s nama.Na{ li~ni i najja~i motiv je bila èlja da seu Beogradu ostvari normalna saradnja sgostima iz inostranstva, ali ne u smisluda su oni do{li da nas ne~emu nau~e ilipokaù „kako se to tamo radi”, ve}saradnja u kojoj svi ravnopravno u~es-tvujemo u kreiranju koncepta predstave.Tako smo oktobra 2002. pokrenuli e-mailworkshop s oko 30 u~esnika koje smoupoznali u Be~u, s ciljem da odre|enibroj njih do|e u Beograd i radi na pred-stavi ~iji }e tok, dramaturgija i temazavisiti od onoga {to u~esnici ponude,predloè, razviju. Tokom e-mail radion-ice, razmenjujuci misli, ideje, opsesije,slike, doìvljaje, doti~u}i se malih i velik-ih stvari, uspostavili smo zajedni~ki ko-munikacioni okvir koji se pokazao jakobitan za slede}u fazu projekta. Predra-sude i navike, istorija, ulice, sastanci irastani, krisatlisali su se kao teme. Mi,„doma}i”, imali smo zadatak da svoje„ostrvo” (Beograd), predstavimo u naj-lep{em svetlu, poku{amo da „prodamo”doma}e pri~e, mitove, legende”.

A na „ostrvo” su stigli Minna Kiper([vedska), Martin Nachbar (Nema~ka),Becky Reilly (Irska) i Maud Le Pladec(Francuska). Rad je zapo~et u sali De-~ijeg kulturnog centra radionicama,kreiranjem potencijalnog igra~kog iscenskog materijala.

„Za to vreme gosti su sve vi{e posta-jali „doma}i” – upoznavali se s ljudimana ulici, u klubovima, internet kafeima,pose}ivali muzi~ke festivale Exit i Echo,|uskali na Akademiji, obilazili muzeje,komentarisali doma}e TV programe,u~ili srpski. Zadatak jedne od internihradionica je bio da stranci pokaùBeograd nama doma}ima kao da smo mituristi. Podeljeni u dve grupe, sa po dvastranca i dva doma}a, sa Zelenog vencasmo krenuli u suprotnim pravcima.Jedna grupa zavr{ila je u Zemunu, naopusteloj obali Dunava u atmosferi „kaoiz Kusturi~inih filmova”, a druga jeoti{la na Banovo brdo i doìvela pravosrpsko gostoprimstvo – dve bakice po-zvale su nas u svoju ba{tu na kafu, med

Ovogodi{nji Belef obeleìlo je nekoliko

igra~kih produkcija, predstave Ostrvo (Ad

hoc lom kompanije) i Glory Hole (Dalije

A}in), te dva uli~na performansa Mimart i

Ister teatra, a publiku je svakako privukao i

dolazak ~uvene ameri~ke igra~ice i kore-

ografa Karolin Karlson

i pokazale slike iz albuma. Kasnije sudo{le i na premijeru. Veliki deo materi-jala je nastao inspirisan tim vanpo-zori{nim iskustvima.”

U ovakvoj vrsti rada nailazi se i naproblem kolektivne kreativnosti, kako jeartikulisati, kontrolisati, iskoristiti napravi na~in. „Proces kroz koji smo pro{liizneo je na povr{inu ba{ ta pitanja: da lii u kojoj meri postoji kolektivna kreat-ivnost, u kojem trenutku neko treba dapreuzme inicijativu i vodi ka stvaranjuzajedni~kog jezika grupe?”

Prate}i programi projekta su radion-ice savremenog plesa i otvoreni klasoviza sve zainteresovane igra~e, kao i, poprvi put kod nas, „ve~eri improvizacije”,odràvane na kalemegdanskoj letnjoj

O ZAPISIMA IZ VODE, KAROLIN KARLSONPrvi put gledam predstavu u rekonstruisanom Jugoslovenskom dramskom. Tiho je. Imam izuzetno prijatan doìvljaj

prostora. Kao da o~ekujem da }u pro~itati neki novi zapis tela u performativnom prostoru, ne tela koje je sredi{te doga|aja isituacije, ne onog koje uranja u sebe i deluje na druga tela, ne telo kupa~ice kao kod Renoara ili Sezana, anonimno i istovre-meno funkcionalno bez subjekta. Ne o~ekujem ni otvorenu komunikaciju iìvljenog tela, raznih marginalizovanih iskusta-va kojima se telo predstavlja.

[ta je to, {to instiktivno ose}am da ve} pre prve ve~eri i znam da }u i sutra do}i? Postoje li pravi light-bringers, oni kojise ne ustru~avaju da podele svoja spiritualna iskustava – privatna, vezana za rad u studiju ili na sceni? Da li je KarolinKarlson umetnik koji, tragaju}i kao ljudsko bi}e za nepoznatim, traì od gledalaca da se sete duboko zaboravljenog u svojojmemoriji?

Scena je podeljena kao zlatna sredina na slikarskom platnu. Telo je sme{teno u taj prostor vi{e kao vodi~ kroz smerovekretanja, i odredi{ne ta~ke izme|u kojih poku{ava da uspostavi odnos koji se pi{e i upisuje. Parodi~no, vertikalni deo jeuzani visoki prostor, kula-svetionik ili zatvor, koji podrazumeva precizno odre|ena ograni~enja, s posebno odre|enim potre-bama i stilom ìvljenja, izraèno jezikom arhitekture tzv. spavaonicu, a zatim na korak ispred, nalazi se voda kao medij zasebe, kao horizontalno re{enje scene koja se ne podrazumeva, scene koja nije obavezan zadatak, ve} je svako od nas prepoz-naje ili, naàlost, ne prepoznaje.

O~ekujem poruku. Potvrdu da telo nije nedeljivi stabilni nosilac identiteta kao ni proizvod modernog kapitalisti~kog,potro{a~kog dru{tva. O~ekujem udaljavanje tela, ne samo onog koje predstavlja, koje se pokazuje, ve} i onog koje je oduvekprisutno u prostornim i vremenskim kompozicijskim strukturama. Karolin u Zapisima iz vode na poseban lirski na~in radina raspadanju tela. Ono gubi vlastitu formu i utapa se u drugi zapis, u druga~ije ~itanje fragmentirane drugosti, telesnedekonstrukcije i ponovne konstrukcije, disfunkcije i drugoja~ije ispovesti pokreta, tela s drugim ciljem, s posebnim speci-fi~nim zna~enjima, uklopljenim i sveprisutnim, stopljenim s jednim od osnovnih i prisutnih elemenata – vodom.

Voda je tekst kojim Karloson pi{e/gradi most izme|u prividno tihog kretanja biolo{kog tela i onog sme{tenog u razli~itetekstove dru{tvenih kretanja; jer ljudsko telo je svesno svoje materijalne strukture i otuda prepoznaje dru{tvene norme, pratiusvojene matrice, pa i posledice, ali i garancije identiteta.

Karolin traga i poetski reaguje iz ~e`nje za odgovorom na pitanje da li je proìmanje pluralizacija i istraìvanje njihovihinterakcija osnov za brisanje kulturolo{ki jasno odredivih granica umetni~kih pravaca. Kroz nagla{eni dinamizam prelaziiz jednoobraznog sastva u mnoìnu.

Voda kao medij za sebe, jee element kao inspiracija i izazov za rekonstrukciju ponovnih identiteta, strah je i pitanje, boli ekstaza, razli~itost a ne spavaonica, izazov na na{u nestabilnost, nesigurnost, na{e nemogu}nosti objektivnog, ta~nog iistinitog sagledavanja stvarnosti.

Iz potpunog mirovanja i oslu{kivanja do provala sna`nih brzih pokreta, presvla~e}i svoju (da li nevidljivu) ko{uljicuKarolin je svesna drugih iskustava i od propadljivosti ljudskog tela ne samo da ne beì i ne pretpostavlja ga nestajanju, ve}ga pi{e i upisuje kao emotivnu poruku, svima onima koji je mogu pro~itati.

Na nama je da se prisetimo ili ponovo opismenimo.Vesna Bogunovi}

pozori{nim rediteljima u na~inu organi-zovanja scenskog prostora za glumu.

Nekro{iusovu postavku Hamleta lit-vanska kritika proglasila je najboljompredstavom u sezoni '97/98 (i sam jenagra|en „Kristoforasom” kao najboljireditelj).

Najnovija predstava E. Nekro{iusa jeOtelo (2000), u produkciji Venecijanskogbijenala.

HamletVeliki deo duhovnog/istorijskog na-

sle|a jo{ uvek preovladava u dana{njojlitvanskoj muzici, umetnosti i knjièv-nosti, te nesumnjivo u ovoj verzijiHamleta. Mo`da ta ~injenica u~inijasnim za{to scena postaje deponijasvakojakih zemaljskih elemenata, pritom misle}i na rusvaj vode, leda, vatre ipepela koji se unosi na binu u tokuve~eri. Jedan od neobi~nih postupakakoje Nekro{ius primenjuje je i koli~inanedozvoljenog zlostavljanja koju uvodisvojim likovima na sceni.

Predstava je umetni~ka sinteza dvajezika i kulture, mnogih generacija i dveili vi{e imaginativnih perspektiva. Boljeje zamisliti [ekspirovog Hamleta kaoskelet Nekro{iusove li~ne tvorevine, nokao su{tinu i samo telo predstave.

U ovoj postavci Hamleta tuma~ na-slovne uloge je Andrius Mamontovas,litvanska rok zvezda i osniva~ sastavaFOJE. „U stvarnosti sam pank roker“,kaè on. „Protiv sam sistema, laì; jasam buntovnik. Tako|e sam protiv svojihroditelja. To je moja li~na mala revoluci-ja.“

Teatr Dramatyczny, Var{avaThomas Bernhard: BrisanjeReìja: Krystian LupaLupa (1943) je diplomirani grafi~ar i

reditelj. U teatru Starym u Krakovutragao je za novim formama pozori{nogizraza, odnosio se prema pozori{tu kaoprema jedinoj mogu}nosti spoznaje iprelaènja granice ljudske li~nosti.Zauzeo se i za eti~ke probleme kao i zapenetraciju duhovne situacije ~ovekatokom velikih kulturnih promena. Re-ìra, izme|u ostalog: Sanjalicu (‘88),Bra}u Karamazove (‘90), Skice od ~o-

LUDUS 10715

S P E C I J A L N I D O D A T A K : 3 7 . B I T E F

[TA ]EMO GLEDATI NA 37. BITEFU

Centre Chorégraphique National deCréteil du Val de Marne, Pariz

Sre}ni VavilonKoreografija: José Montalvo / Domi-

nique HervieuTrupa Montalvo-ErvjeKoreograf @oze Montalvo je '81.

zapo~eo saradnju s balerinom DominikErvje koja specifi~nom gestualno{}u,fluidnom, brzom i preciznom, njihovimostvarenjima daje poseban stil. Stvaraju:Podebal ('92), Dvostruki nemir ('93),Olaka olala ('94), @eromova slava ('95),Filau Tibau II ('95), Iznena|enjaMnemozine ('96), Mitraljez u blaènomstanju ('96), Raj ('97), Jedan rajski niok('99), Vrt Io Io Ito Ito ('99).

S najnovijem ostvarenjem gostovalisu na festivalima u Njujorku, Melburnu,San Paolu, Rio de @aneiru, Rimu, Lon-donu, Berlinu... Trupa je osvojila na-gradu „Lorens Olivije“ za najbolju balet-sku predstavu u 200l. u Londonu.

Od '89. se upu{taju u stvaranje do-ga|anja in situ, predlaù}i stanovnicimanekog grada koreografski komadnapisan za njih (igre za gledanje i igra-nje), koja okupljaju izme|u 300 i 3.000ljudi svih uzrasta, {to je poku{aj po-novnog osvajanja praznovanja i zado-voljstva u igri.

Za upravnike Nacionalnog kore-ografskog centra Kreteja i Val de Marnapostavljeni su '98. a 2000. Montalvo jeimenovan za upravnika Baleta, a Ervjeza pomo}nika direktora odgovornog zarad s mladom publikom, u Nacionalnompozori{tu [ajo.

Oboje su odlikovani ordenom Vitezaumetnosti i knjièvnosti.

Sre}ni VavilonOva muzi~ka i koreografska pri~a

deo je trilogije koja je zapo~eta predstava-ma Raj i Vrt Io Io Ito Ito. Raj, Vrt, Sre}niVavilon... dovoljno je pro~itati naslove dabi se shvatilo da u Montalvu nemasklonosti nere}i ili katastrofi. ProkletstvoVavilona, zbrka jezika, ovde je okrenutana luda~ki na~in u veselo jezi~ko klican-je, u radosnu pohvalu vi{estrukosti ikosmopolitizma.

Sre}ni Vavilon je pri~a koja svojeimaginarno crpi iz mnogoljudnosti ivarni~enja ulice, iz stalne i promenljivepredstave, koja pa`ljivom posmatra~u

Predstave, ansambli, komadi, autori koji ~ine repertoar

ovogodi{njeg Bitefa

Poeti~na koncepcija vi{estrukosti,izrugivanje ma kom obliku ksenofobijenosi u sebi eti~ku dimenziju, moralnistav otpora bilo kakvom obliku varvar-stva. A ipak mra~ni, ìvotinjski deo,pritajen u svakom pojedincu, spreman darazbije taj lepi polifoni sklad, nije skri-ven.

Od mita o Vavilonu do ovog Vavilona,od kule do balerine poliglote, Montalvo jeizabrao otvorenu formu s beskona~nimpreobraàjima. Postupak mu je sastav-ljanje delova; konstrukcija je sagledanakao izbegavanja linearnog pripovedanja:Kapoeira, hip hop, akrobacije, afri~ki

Poljske akademije za knjièvnost zazbirke eseja: Prodavnice cimeta (1934) iSanatorijum pogrebnika (1937). Osimzbirki danas je sa~uvan samo deo opusaovog plodnog autora koji je smatran zajednog od zna~ajnih knjièvnika XXveka.

U Filozofima Na| su~eljava ~oveka ssobom samim, sopstvenom mu{ko{}u,postavlja pitanje kako izbe}i zakon oca,kako ga zaobi}i da bi ~ovek postao i samotac, i pristupiti bez posrednika prvobit-nom Ocu? Kako izbe}i sudbinu, odre-|enost pravolinijskog nasle|a vremena ipokoljenja?

Raznolikost „materijala i tehnike“ove inscenacije (24 video slike, film,performans) razvija se u 3 prostora-vremena koja sa~injavaju poku{aj da serazbije pravolijnski razvoj svojstvensvakoj predstavi, a odnosi se na [ulcovukoncepciju osobina materije i dvosmis-lenosti forme. Filozofi se odvijaju u 3dela, koji ~ine 3 pristupa svetu [ulca.

Meno Fortas Studio Vilnius, VilnaWiliam Shakespeare: HamletReìja: Eimuntas Nekro{iusNekro{ius (1952), pozori{ni reditelj,

proslavio se reìjama u Pozori{tu mladihgde je radio do 1991. Pomenuti teatar injegov reditelj smatrani su najinteresant-nijim ne samo u tada{njem SSSR-u, ve} iu balti~kim zemljama i u ZapadnojEvropi. Od '91. Nekro{ius je rediteljMe|unarodnog pozori{nog festivala uLitvaniji – LIFE. Njegove predstaveizvo|ene su u mnogim zemljama i pozo-ri{nim festivalima. Godine '98. osnovao jenezavisni umetni~ki centar pod nazivomTvr|ava umetnosti.

Nekro{iusove reìje su popularisalenovi trend u litvanskom teatru – poetsko-metafori~ko pozori{te, u kome je najvi{epa`nje posve}eno psiholo{ki vernoj,emocionalnoj glumi i plasti~nom izvo-|enju, uz jedinstvenu upotrebu scenskihrekvizita, koje komadu daju vi{eslojnozna~enje. Njegove predstave, dinami~ne ipune vizuelnih re{enja potpuno surazbile koncepciju tradicionalno shva}e-nog pozori{ta i postale su primer mladim

nudi {arena i grozni~ava gomila. Ovaizvedba je zbirka trenutaka s nameromda izrekne pohvalu sada{njem trenutku iotkrije svu njegovu poetsku gustinu.

ples, ples klasi~ni ili barokni. Koreografrazvija lepezu mogu}nosti tela prikazu-ju}i u veselom sinkretizmu glad za pok-retom, nasladu fizi~kog tro{enja, likovan-je virtuoznosti, sve ono {to je danassumnjivo u pogledu savremene pravo-vernosti.

Koprodukcija: Centre Chorégraphi-que National d'Orléans, Orlean Festivalde Danse de Cannes, Bruges CapitaleCulturelle Européenne 2002.

FilozofiKoreografija: Joèf Na|Paralelno s koreografijama Na| se

bavi i likovnim stvarala{tvom. Prvuizlo`bu Instalacije, u Orleanu predstavlja1996. – niz skulptura ostvarenih na temupojma vremena. Izlo`ba je prostor zameditiranje, otvara put razmi{ljanju ocelini njegovog koreografskog rada.

Januara 2000. Minijature Na|a suizloène u Dueu. Crteì tu{em bliski suzabele{kama, skicama, li~nom dnevniku.

FilozofiKomad posve}en stvarala{tvu Bruna

[ulca slikara, gravera, crta~a, knjièvni-ka ubijenog u Getu. Zahvaljuju}i svomknjièvnom radu dolazi do priznanja ujavnosti: dobija 1938. Zlatnu nagradu

FFiilloozzooffii

SSrree}}nnii VVaavviilloonn BBrriissaannjjee

LUDUS 107 16

37. BITEF

veka bez osobina (‘90), Rilkeovu Malte,Bernardov Kalkverk (‘92) – ovim ko-madom zapo~inje avanturu sa stvara-la{tvom tog neobi~nog pisca – ImanuelKant u Teatrze Polskim (‘96), Ritter,Dene, Foss (‘97) i Brisanje (‘01). Susret sBernardom pokazao se kao prilika zaprodubljivanje iracionalnih mehanizamali~nosti i eksperimenata na temu medi-jalne glume.

Lupa je dobitnik velikog broja po-zori{nih nagrada u Poljskoj i inostran-stvu (Grand Prix za Mese~are za najboljupozori{nu predstavu u Francuskoj usezoni ‘98-99).

Bavi se i pedago{kim radom kaoprofesor u krakovskoj vi{oj pozori{noj{koli.

BrisanjeU romanu Bernard ne sagledava

svoja ljudska i umetni~ka ose}anja ve} ihpodvrgava radikalnom pretresu. Izlas-kom iz situacije se ispostavlja nagla smrtroditelja glavnog junaka (zapravo autoraove fiktivne autobiografije) – smrt usaobra}ajnoj nesre}i. Vreme od momentatragedije do sahrane je vreme Brisanja,vreme puno suprotnosti monologa raza-petog izme|u èlje za promenom tada-{njeg ìvota u kojem sve negativno,la`no, {to izobli~uje ~oveka i njegov po-gled na svet, ostaje uni{teno, a pritisakpovratka u rodnu ku}u i preuzimanjeobaveza i privilegija nasledstva postajeprilika da se razra~una sa savremenom(austrijskom) filozofijom ìvota, s njenimnormama i vrednostima, a isto tako raz-ra~unavanje s tradicijom literarnog stva-rala{tva. Sve je to, po mi{ljenju Bernardala`no i vodi do daljeg nepovratnoglaìranja. Brisanje je ponuda o~i{}enja,spasenja ljudskog dostojanstva i istineputem „brisanja“ – beskompromisna ibezuslovna redukcija, radikalna ampu-tacija bolesnog, duhovnog tkiva.

„... Lupa je sanjar u najlep{em smis-lu te re~i, neko ko ume da udahne ìvot

Deutschen Theater Berlin ('98. izabranoza pozori{te godine) bio je umetni~kidirektor i reditelj, i gostuju}i reditelj uSchauspielhaus Hamburg (predstaveDisco Pigs i Plameno lice).

Od septembra '99. je reditelj i ~lanumetni~kog saveta u pozori{tu Schau-bühne. Tu je postavio: Norenov Perso-nenkreis 3.1, Poùdu Sare Kejn, VonMajenburgove Parazite, Fosovo Ime,êr~ilov Ovo je stolica, Bihnerovu Dan-tonovu smrt, Supermarket Biljane Srb-ljanovi}, Zlatno doba Dresera i Noru.

Novi umetni~ki direktor Festivala uAvinjonu, Vincent Baudriller, pozvao jeOstermajera da 2004. bude artiste asso-cie Festivala. Zahvaljuju}i tome, on injegov rad ~ini}e centralni deo Festivalau Avinjonu te godine.

Najnovija Ostermajerova reìja jeBihnerov Vojcek.

NoraTorvald Helmer je toliko iscrpljen

prekomernim radom da mu je zdravljesasvim naru{eno. Za putovanje koje jeneophodno da bi mu se spasao ìvotnedostaje stredstava. Helmerova supru-ga Nora zato, bez njegovog znanja, falsi-fikuje potpis svoga oca i uzima kredit.Preuzima na sebe zadatak da otplatikredit, i to ja~a njenu ènsku samosvestu dru{tvu kojim dominiraju mu{karci.Uprkos tome, ona nastavlja da vodi ìvotbri`ne majke i potpuno zavisne supruge,~ija je najve}a briga toplo porodi~nognezdo. Kad prevara s kreditom iza|e navidelo njen suprug }e se okrenuti protivnje, i stati na stranu vladaju}eg gra-|anskog morala.

Vi{e od 120 godina nakon premijerekomada, koji predstavlja prototip anga-òvane drame posve}ene emancipacijièna, aktuelna inscenacija postavljapitanje o paralelama izme|u na{e slikeìvota i one karakteristi~ne za gra|an-stvo kasnog XIX veka. [ta se promenilozahvaljuju}i borbi za ènska prava? Da

a kao reditelj je gostovao u Rusiji iBugarskoj. Dobitnik je mnogih nagrada ipriznanja.

Pare su ubistvoOvaj komad R. Krleta spada u klasike

makedonske dramaturgije u perioduizme|u dva rata. Drama je pisana pomotivima istinite pri~e i obra|uje motivubistva najblièg zbog novca. Roditeljiispra}aju sina u Ameriku koji se posle 20godina vra}a s koferom punim zlata. No,roditelji ga ne prepoznaju, i otac gasekirom ubija na spavanju. Interesantnoje, da i Kami obra|uje isti motiv u ko-madu Neprepoznavanje napisanom '40.godine, dok je Krle svoju dramu napisao'38.

„... Jednostavnu pri~u o mo}i novca iljudskoj kvarljivosti, autor vi{ezna~noraslojava, otkrivaju}i nove astralnesvetove junacima koji se pribliàvajusmrti. îsta metrika, matemati~ki odme-reni ritam u kojem pulsira predstava,jasni izrazni znaci (maske, muzika,scenski pokreti na nivou koreografije,kostimi, mizanscen, scenografija), kao iinspirativna gluma~ka eksplikacijaduhovnih turbulencija likova... Gorgievs-ki s puno ose}aja povezuje razne stilove iestetiku, pokazuju}i nam da „tvrda“Krletova fabula, nije ni{ta lak{a odkonflikta na kojima se bazira anti~katragedija.”

Predstava je progla{ena najboljom uMakedoniji 2002. Gostovala je na vi{efestivala u Makedoniji i inostranstvu.

Koprodukcija: Atelje 212 & BELEF,Beograd

Mirjana Novakovi}: Strah injegov sluga

Reìja: Kokan Mladenovi}Mladenovi} (1970) pozori{ni reditelj i

autor dramatizacija za neke od svojihpredstava, dobitnik je prakti~no svihpriznanja u zemlji (za reìju, dramati-zaciju i adaptaciju), uklju~uju}i i na-gradu „Bojan Stupica” za najbolju reìju.Neke od reìja: Povratak Don @uana,Maratonci tr~e po~asni krug, Razvojniput Bore [najdera, Afera nedu`ne Anaa-bele, Velika sveska, Ruènje naroda udva dela, Per Gint, Putuju}e pozori{te[opalovi}, Opsada crkve Svetog Spasa,Majstor i Margarita...

Strah i njegov slugaRe~ je o adaptaciji istoimenog

romana Mirjane Novakovi}, ~ija se radn-ja odvija tokom 22 godine Beograda podaustrijskom vla{}u (1717-1739). Glavnilikovi u predstavi su: Aleksandar Virten-ber{ki, regent Srbije, njegova supruga

Marija Avgusta, Vuk Isakovi}, istorijskali~nost i glavno lice romana Seoba; grofNikola Doksat od Moreza, lik koji sepominje a ne pojavljue, austrijski inè-njerijski pukovnik poreklom iz [vaj-carske, po ~ijim planovima je sagra|enakalemegdanska tvr|ava (1723-1736) iSava Savanovi}, vampir iz pripovetkeMilovana Gli{i}a Posle devedeset godina.

Mesto igranja predstave je Zindankapija s kulama (sagra|ena u XV vekutokom turske vladavine). U podrumimakule se nalazila ozlogla{ena vla`na ihladna tamnica (na turskom zindan).

Krétakör Színház/Chalk CircleTheatre, Budimpe{ta

Radni~ki cirkus

Reìja: Árpád SchillingKretakör (Pozori{te kruga kredom)

je osnovao Arpad Schilling u Budimpe{ti1995. u duhu potrage za novim na~inimapozori{ne ekspresije. Istraùju pozori{tekao umetni~ku formu i prost odraz svetau kome ìvimo. Sezona '00/01. je prva ukojoj je 14 ~lanova vezano ugovorom zapozori{te (do tada rade bez stalnog mestaza probe i predstave). Pozori{te Kretakör– ~iji su ~lanovi mahom u svojim 20-im– èli da izgradi hrabru alternativu,ujedinjuju}i energiju i hrabrost za eks-perimentisanjem „alternativnih“ trupasa stalnim i sigurnim funkcionisanjemetabliranih pozori{ta.

U svakoj njihovoj predstavi kre}ustazom koja ih vodi ka nepoznatom

ne~emu {to ga nema. Ume da iskreiraprostor sna, tamo gde se ispunjava ono{to ne moè da se ispuni ni na jednomdrugom mestu.”

Kuriozitet je da predstava traje 7 sati.

Schaubühne am Lehniner Platz,Berlin

Henrik Ibsen: NoraReìja: Thomas OstermeierOstermajer (1968) je studirao po-

zori{nu reìju ali i nastupao kao glumac.Reìrao je: Debeli mu{karci u suknji('96), Noèvi u koko{kama ('97), ôvek je~ovek ('97), Suzuki ('97), Shopping andFucking ('98), Nizak udarac ('98), Plavaptica ('99). U pozori{tu Baracke am

li se i{ta promenilo? Da li je razlikaizme|u modernih apartmana i „lutkineku}e“ zaista tako velika? Henri [mit-Henkel uradio je novi prevod Ibzenovogklasika na nema~ki, ne bi li omogu}ionjegovo transponovanje u sada{njitrenutak.

Naroden Teatar Bitola, BitoljRisto Krle: Pare su ubistvoReìja: Ljup~o GorgievskiGorgijevski (1956) je diplomirani

psiholog i reditelj. Radi kao reditelj-dramaturg u Narodnom pozori{tu u Bi-tolju. Do sad je reìrao 35 predstavamodernih i klasi~nih, stranih i doma}ihautora u raznim makedonskim teatrima,

PPaarree ssuu uubbiissttvvoo

SSttrraahh ii nnjjeeggoovv sslluuggaa

NNoorraa

LUDUS 107

37. BITEF

17

{etnja raspolu}enog, 1999. Nepouzdanevremenske prognoze i Eva futura. Oma`Nikoli Tesli je premijerno izveden 2001.

Oma` Nikoli TesliTeslina pri~a po~inje 1856. kada je u

pono} na prelasku izme|u 9. i 10. VII, uku}i vele~asnog Milutina, u malom hr-vatskom selu Smiljanu, \uka rodila sina.Tesla umire 7. I 1943. u Njujorku, uhotelskoj sobi. Sam.

Dan posle njegove smrti FBI }ezape~atiti sve njegove stvari s oznakomTop Secret. Tako }e ostati narednih 40godina.

Iz njegove autobiografije isplivavafantasti~na pri~a o ìvotu punomizuzetnih doga|aja zbog ~ega niko ne bimogao da pomisli da Tesla ne zasluùjevelika i ve~ita priznanja; to je ujedno ipri~a o onima sa interesima koji su sves-no i zlobno zapostavljali i gurali Teslu izse}anja i istorije. Kada saznamo kakav jebio njegov ìvot, njegov pristup spoznaji,njegova vera u mogu}nost kontinuiranognapretka ~ove~anstva, njegova vera usebe samog, moèmo bez imalo sumnjeda tvrdimo da je Nikola Tesla bio veliki~ovek; ali ako se kaè da je bio ~ovek odnauke i izumitelj, to je isto kao kad bismoosvajanje Everesta opisali kao uspon najednu visoku planinu.

Tesla je bio revolucionar u pravomsmislu te re~i. Takav heroj je oslobo|enod logike ukorenjene u na{em ose}anjusocijalnog, oslobo|en je i od logike po-nude i potra`nje. Evo Don Kihota. EvoNikole Tesle. Ali s munjom u ruci.

National Theatre ”Ivan Vazov”, Sofi-ja

Wiliam Shakespeare: Zimskabajka

Reìja: Marius KurkinskiKurkinski (1969) je umetni~ko ime

Ivajla Vasileva Stojanova. Glumom jepo~eo da se bavi kao de~ak da bi je idiplomirao, a potom zavr{io i filmskureìju. Reìrao je filmove, tv drame i seri-je, izdao je kao pop-peva~ dva muzi~kaalbuma.

U Bugarskoj je popularni tuma~monodrama (Don @uan, Pesma nadpesmama, Dama s psetancetom...). Do-bitnik je specijalne nagrade Saveza glu-maca Bugarske za celokupni mono-dramski opus. Na ovogodi{njem festivaluna Prespanskom jezeru dobio je nagradu”Glumac Evrope” kao tuma~ monodrameSan. Deo nagrade je i izdavanje mono-grafije o „glumcu Evrope“.

Kurkinski je po~eo da reìra upozori{tu 1997. i do sada je postavio: Bo-gojavljensku no} (’97), Plavu pticu (’98),

Meterlinkovu Veridbu (2000), êhovljeveGrehove na{e (00), Umetnost komedije(01), Gocijevog Kralja Jelena (01), êhovl-jeve Male komedije (02; predstava jegostovala na V spratu beogradskog Naro-dnog pozori{ta) i Zimsku bajku (03).

Zimska bajka

ostao negde, daleko iza njega. Poslednjerazumevanje sveta, opro{tajni pogled nazemlju.

To je bajka za one koji sada dolazena svet. Tu su deca, novi ljudi, slede}epokoljenje, zaljubljeni. Oni kojima jeìvot negde tamo, daleko ispred njih.

kraju; traè nepredvidive trenutke, kadse sve moè desiti – i njima i njihovojpublici.

Radni~ki cirkusEksperiment zasnovan na Vojceku.

Ekipa je istraìvala granice njih samih injihovog gluma~kog ume}a, probali su daotkriju nova sredstva pozori{nog izraza ijezika. Cilj nije bila rekonstrukcija Bihn-ervog fragmenta, ve} njegovo ponovnostvaranje na jeziku svojstvenom njima.Jer vi{e im se svidelo otkrivanje dubokihstrujanja ispod pri~e, hvatanje njihoveskrivene srì, od ispri~anog.

Predstava se rodila iz radionice ioriginalno je ra|ena za otvoreni pozori{niprostor. Tokom proba razvili su i nekescene s tekstovima Atile Jozefa (velikima|arski pesnik radni~ke klase prvepolovine XX veka).

''...Predstavu zovemo Radni~ki cir-kus, zato {to mislimo da je Vojcek radnik;on je mali ~ovek, ba~en u svet, usamljen ibespomo}an u svim odnosima koji ~inenjegovu osnovu, prema Bogu, premaDrugome, i prema Dru{tvu. Zovemo jecirkus, jer je na{ cilj da u pozori{tu stvo-rimo nepredvidive trenutke u kojima sesve moè dogoditi, kao u cirkusu u ti{iniposle dobo{arskog tu{a'.'

Narodno pozori{te u Beogradu, Beo-grad

J.W.Goethe: Faust II Reìja: Mira ErcegMira Erceg, reditelj, bila je umet-

ni~ki rukovodilac berlinskog Theater derFreunschaft (1978–81). Danas je docentna Filmskoj akademiji u Postdamu i naPozori{noj visokoj {koli „Ernest Bu{„ uBerlinu. Reìrala je u pozori{tima {irombiv{e Jugoslavije, a u inostranstvu, osimBerlina gde ìvi, radila je u Esenu,Hamburgu, Drezdenu, Vajmaru, Desauu,Cvikau, Antverpenu, Oslu... Neke odreìja: Ramajana, Hvalisavi vojnik,Emigranti, Medeja, Bubnjevi u no}i,Breht – maraton, Ko{tana – san krik,Nalog, Nastasja Filipovna, Orestija,Klavigo, Gospo|ica Julija, Mamac, Bogo-javljenska no}, Smert Uro{a Petago...

U Narodnom pozori{tu u Beogradureìrala je i prvi deo Geteovog Fausta.

Faust II Ve} dva veka se lome koplja prak-

ti~ara i teoreti~ara pozori{ta da li je Getepesnik ili dramski pisac i da li je ovonjegovo, neprikosnoveno remek-delo kla-si~ne knjièvnosti pogodno za izvo|enjena sceni ili ne. Isto toliko vremena se lomezubi pozori{nih umetnika koji se hvatajuu ko{tac s ovim tvrdim orahom (ponekadse slomi i orah). I svetska i evropska, pa~ak i nema~ka pozori{ta se retko odvaèna ovakav repertoarski potez, pogotovoako je re~ o drugom delu ovog komada.

Kiril Taranovski je govorio da seglavna te{ko}a u insceniranju Fausta upreno{enju filozofsko-simboli~ne snage unajpogodniju dramsko-scensku formu.

„...Faust ho}e vi{e nego {to zna. ALucifer, alijas Mefisto, nudi Faustovomnestrpljenju, instrumente ~iji pojavnioblici na kraju XX veka nose drugaimena, ali zna~e iste stvari: brz ma~, brzaljubav, brzi ogrta~, brz novac i na kraju:brzo ubistvo (Filemona i Baukide). AFaustovo globalno selo, po milosti Mefis-tovoj, ve} savr{eno raspolaè virtuelnimsvetovima kakve mi danas stvaramovideo-spotovima i menjanjem TV progra-ma.“

Masque Teatro, ForliOma` Nikoli TesliReìja: Lorenzo BazzocchiMasque teatar je osmi{ljen kao

„teatar arhitekture“ 1993, kada su ga iosnovali Lorenco Bacoki, inènjer, i KatjaGateli, sociolog. Grupa je iznajmila radniprostor Ramo Rosso (Crvena grana) koji}e postati polazi{te za stvaranje i ostalejavne aktivnosti.

Godine 2000. grupa iznajmljuje jo{jedan prostor u Forliju, Orto del fuoco(Vatreni vrt) u kojem je mogu}e realizo-vati i druge umetni~ke realnosti, zbog~ega postaje centar za organizaciju festi-vala Krisalide.

Neke od predstava: 1993. Zatvorzvani Atlante i Seleniazesthai - osobenobi}e, 1996. Planina znakova i Nur Mut -

”.... Zimska kao poslednja i zimskakao prva, na pragu ìvota. Bajka zaonoga {to napu{ta zemlju i poslednji putje gleda. Za Leonta, ~oveka, koji na po-~etku komada poku{ava da otkrije sebe.Ovo putovanje je dugo i, kao {to se ~estozbiva, po~inje ru{enjem, smr}u i ogrom-nom teskobom. Na kraju ìvota Leont seuzdiè do trenutka za koji je stvoren...Leont je doputovao u svoju du{u, a ìvot je

U Zimskoj bajci [ekspir }e otkritiveliku tajnu. Florizel i Perdita }e otkritiljubav. Vidimo tu ljubav koja zapo~inje.[ekspir ne èli da znamo {ta }e se desiti stom ljubavlju. Da li }e umreti, da li }eìveti - sve to nema zna~aja. Tajna je utome da se, pre no {to umre, ljubav ustvari ra|a...” (re~ reditelja)

Priredila Aleksandra Jak{i}

ZZiimmsskkaa bbaajjkkaa

RRaaddnnii~~kkii cciirrkkuuss

OOmmaa`̀ NNiikkoollii TTeessllii FFaauusstt IIII

LUDUS 107 18

37. BITEF

POZORI[TE I FILOZOFIJABrehtova maksima kao provokacija

Povod ove ankete je slogan ovogo-di{njeg, 37. Bitefa tj. citat BertoltaBrehta „Budu}nost pozori{ta je u

filozofiji”, a na{im pozori{nim stavraoci-ma, ali i teoreti~arima postavljena su dvapitanja:

1. Da li je budu}nost pozori{ta u filo-zofiji?

2. Da li je na Va{e stvarala{tvo uticaoneki filozof ili filozofski sistem?

Jovan ]irilov, umetni~ki direktor iselektor Bitefa

Uhvatio sam se u zamku koju samsam postavio. Moram da odgovorim napitanje koje sam drugima uputio. Postojineposredna budu}nost, dalja budu}nost,a postoji ve~nost. A ja ne znam kakva }ebiti budu}nost pozori{ta ni u jednoj od tihbudu}nosti, koje, strogo govore}i, uop{tene postoje. Postoji samo sada{njost. Me-|utim, kako je filozofija uticala nadramske pisce od Eshila do danas, moèse pretpostaviti da }e filozofija uticati napozori{te i u budu}nosti. Da }e se pois-tovetiti ne}e, kao {to se ni do sada nijepoistove}ivala. Filozofi koji su, kao Sartri Kami, pisali drame, uvek su se trudilida u dramama njihov pogled na svetbude implicitan, a ne ogoljena filozofskateza.

Kako sam studirao filozofiju, ne{tosam nau~io iz istorije evropske misli.Naravno samo jedan deo, zaliv, moreuz, ipo koju dragu u moru raznih filozofija.

Nau~io sam da svakoj pojedinosti,posebnosti pozori{nog ~ina i op{tem smi-slu teatra nalazim mesto u sistemu svegapostoje}eg. Filozofske teorije su mi po-mogle u pozori{noj praksi. @an-Pol Sartrmi je opet pomogao u ìvotu da se ose}amodgovornim da se neprestano opredelju-jem u svakoj novoj situaciji, i to gotovo izdana u dan, iz ~asa u ~as.

Ivana Dimi}, dramaturg i pisac1. Da li je budu}nost pozori{ta u filo-

zofiji je uvek otvoreno pitanje i na njegase uvek moè odgovoriti potvrdno. Po{toje filozofija ljubav prema mudrosti od-govor je da. Tako|e, ako umetni~ko deloteì istini {to je cilj i filozofije, odgovor jeda.

2. Na mene, kao osobu, uticali sunajpre Herakle i Platon i potom nema~kaklasi~na ideologija, [openhauer, Kant,Fihte. Zatim Ni~e, i Kjerkegor u najve}ojmeri. Oslanjala sam se na njih u svom

u~enju i izrastanju, sve dok nisam stiglado teologije.

Mi{ko [uvakovi}1. Odnos filozofije i pozori{ta je

dramati~an kroz celu istoriju. Mislim dajedno lice filozofije ima budu}nost u po-zori{tu isto kao {to i jedno lice pozori{taima budu}nost u filozofiji.

2. Na mene su pre uticali izvesnipozori{ni pravci kao {to su ameri~kiminimalisti~ki ples, Vilsonovo pozori{teali i, veoma, francusko prosvetiteljskopozori{te Didroa i Voltera. Tako|e, zani-maju me i teatralizacije filozofa Vit-gen{tajna i Hajdegera.

Darijan Mihajlovi}, reditelj1. Mislim da je pozori{te u Evropi ve}

u mnogome izgubilo svoju zabavlja~kufunkciju. Kod nas se, naàlost, u proteklojdekadi pozori{te upravo naslanjalo nazabavu pa je stoga i toliko te{ko da sevrati publika koju sam vi|ao kao klinac upozori{tima. Po Mirjani Mio~inovi} mismo 90-ih igrali najvi{e vodvilja u Evropidok se odvijao rat na Balkanu. Dodu{e, nemislim da je to jako lo{e jer pozori{temora da prati donekle potrebe publike(tako je bilo u svakoj zemlji tokom krize).Danas, a i u budu}e, pozori{te }e biti sveintrospektivnije tj. „ filozofskije“, {tozna~i da je budu}nost pozori{ta u intim-nom razmi{ljanju nad sobom. Brehtgovori ovu re~enicu sa sli~nim iskustvomkao {to je na{e sada.

2. Nije, ali... Upravo reìram Sart-rov komad \avo i Gospod Bog u som-borskom pozori{tu. Mislim da filozofija nemoè direktno da uti~e na autora. Ona je~esto njen empirijski dokaz. Da ne zvu~ipretenciozno, ali mislim da je Hegeluticao na celokupnu reìju, kao profesiju.Na{ deduktivni put analize komada jesigurno inspirisan njime.

Milena Markovi}, dramski pisac1. Iako volim Brehta nisam ljubitelj

bilo kakvih parola kada je o umetnostire~.

2. Ni{ta tog tipa, mislim na kon-kretne pravce ili filozofe nije uticalo namoje stvarala{tvo.

Neboj{a Bradi}, reditelj1. Filosofija i pozori{te oduvek su i{li

zajedno. Jo{ je Sveti Avgustin govorio odeci koja pozivaju svoje roditelje danapuste zemlju kako bi ona do{la na red

naprosto pisanoj re~i... Na planu forme,stvari }e se verovatno sve vi{e spajatijedne s drugima i sve }e manje biti tzv.klasi~ne umetnosti. A ovaj svet }e ionakookon~ati udavljen u sopstvenojispraznosti, pa }e tu i umetnost i filozofi-ja postati nekako bespredmetne.

2. Lak{e mi je da prona|em vezuizme|u omiljenih filozofa i pisaca, no,recimo, filozofa i pozori{nih autora,mada ipak neke relacije mogu dauspostavim. Da ste me ovo pitali pre 5 ili10 godina, odgovor bi bio druga~iji negosada, kao {to }e, pretpostavljam, bitidruga~iji kroz narednih 5 ili 10 godina.Da ne pravim {etnju kroz istoriju filozofi-je ve} da se zadrìm na XX veku: autorkojeg volim je Emil Sioran; nije stvaraosisteme ni obimna dela; oboàvao je dapori~e razne humanisti~ke doktrine – avek koji je za nama samo je pokazaokoliko je bio u pravu. îtaju}i njega,postala sam „ekspert“ za svakojake „silo-gizme ogor~enosti“, da upotrebim tajnjegov ~uveni pojam (a onda naravno tutreba imati u vidu i nekoliko bitnih„pripadaju}ih“ prethodnika, kao {to su

[openhauer, Ni~e, Kerkegor, [pengler).To je uticalo na formiranje moje slikesveta, i otud mi je bliska ona umetnost,uklju~uju}i dakle i pozori{nu, kojapoku{ava da izrazi taj nesporazum~oveka sa samim svetom, u krajnjoj linijiose}anje da je ìvot privilegijamediokriteta. To uop{te ne mora da budemra~nja~ka, turobna ili pesimisti~naumetnost. Naprotiv, to je ne{to {to moèda se izrazi i na krajnje duhovit i zaba-van na~in.

@eljko Huba~, dramski pisac ipozori{ni kriti~ar

1. Ne znam. @ivimo u vremenu utili-tarista i ne verujem da se na taj na~in, utakvom vremenu, razmi{lja o budu}nosti.Filozofija uspeha, kao majka svih filo-zofija na{e prozai~ne dana{njice, nudimno{tvo pravih odgovora na ovo pitan-je...

2. Nema~ki idealizam – Kant, Hegel,Fihte, [eling, su filozofi moje pionir-sko/izvi|a~ko/skautske mladosti. U stva-ri, kad bolje razmislim, o mojim komadi-ma najplodonosnije razgovore vodio sams Jovanom Hristi}em i Vladimirom Sta-

da igraju komediju. @anrovska odrednicaovde nije teorijskog ve} egzistencijalnogzna~enja – ona je pogled na svet. Pogledna svet je filosofska kategorija: ìvot jekomedija, pozori{te i igra.

2. Kjerkegor i Kami.

Du{an Risti}, dramski pisac1. Te{ko je komentarisati slogan koji

je nastao iz vizure ~oveka koji je ìveo uspecifi~nom vremenu i ~ije je prakti~no~itavo delo odraz tog vremena i pi{~evihpoliti~kih na~ela iz kojih je evoluiralo injegovo estetsko ishodi{te. Budu}nost bilokoje umetnosti – pa i pozori{ta – nikadanije mogla da bude tako usko predestini-rana. Podsetimo se da ~ak ni u njegovoanti~ko vreme – kada su poetike tada{njeveli~anstvene helenske filozofije krojile nesamo duh ve} i formu pozori{ta – ono nijemoglo isklju~ivo da se procenjuje samonjenim uticajem. Danas re}i tako ne{to –koliko god da je postmoderna obesmislilave}inu krucijalnih na~ela umetnosti(videti pod: Platon, Aristotel, Kvintilijan,Hjum, Hegel) – ne samo {to je neozbiljnove} je pre svega besmisleno.

2. Ne, barem, da sam ja tog uticajasvestan.

Miomir Petrovi}, dramaturg i pisac1. Meni se taj slogan dopada. Ne

povezujem ga s Bitefom koliko sa de-{avanjima na doma}oj sceni. Voleo bih daje taj slogan adekvatan ovogodi{njemBitefu, a to ne znam, mogu samo da senadam. Vezujem ga za doma}e scene jerfilozofski aspekt je ono {to godinamanedostaje na{em pozori{tu. To nije aspektkoji se moè tako lako zaobi}i u pozori{tu,a to se kod nas svakodnevno radi. U na{ojzemlji kada se kaè da teatar ima igra~kikarakter, to nu`no zna~i da nema misle}i.A to nije tako i ne treba da bude tako.

2. Hegel i Hajdeger.

Milan Karadì}, reditelj1. Zvu~i mi preambiciozno kad se

kaè {ta je budu}nost pozori{ta. Li~no neznam ni {ta je sada{njost teatra a kamolibudu}nost.

2. Ni jedan konkretan filozof nijeuticao na moj rad, eventualno posredno.Vi{e su mi zna~ili pisci, kako dramskitako i prozni.

Ksenija Radulovi}, teatrolog1. Ne znam – ta~nije, ne znam za{to

bi budu}nost pozori{ta bila upravo u filo-zofiji, a ne ne~em drugom; svejedno, digi-talnim formama, genetskom inìnjerin-gu, mu{katlama u saksiji, pokretu ili

SSrree}}nnii VVaavviilloonn

filozofi, i ne samo anti~ki, pisali su filo-zofska dela u obliku dijaloga, pa su onatako i prikazivana. Ali to nije ono o ~emugovori slogan, ili bar nije ono {to samshvatio kroz citiranje Brehta. Poku{a}u,ako budem mogao, da to shvatim kaogledalac.


LUDUS 107

37. BITEF

19

menkovi}em, onda kada sam, tek sa 25godina, razumeo nema~ki idealizam. Ijo{ ne{to na ovu temu: svaki pisac, dokpi{e, razmi{lja o specifi~nom pozori{nomjeziku reditelja. êsto sam razmi{ljao oautenti~nim pozori{nim pojavamaJovana Putnika, Ljuboslava Majere,Kokana Mladenovi}a... Njihovapozori{na i ìvotna filozofija izvr{ili susnaàn uticaj na moju li~nost.

Anja Su{a, reditelj1. Posle dekade u kojoj su u jugo-

slovenskom (srpsko-crnogorskom) teatrucarevale besmislene teme i ànrovi, doksu na samo nekoliko stotina kilometaravo|eni uàsni ratovi, posle dominacije

koji su intelektualno provokativni i kojiu sebi kriju mnogo vi{e od pukogpri~anja pri~e.

2. Nemam omiljenog filozofa, nitiomiljeni filozofski pravac. Mislim da jeklju~ni filozof-sociolog-inspirator s krajaXX veka i po~etka novog milenijumaMar{al Mekluan, izumitelj pojma „glob-alnog sela”, ~ija su se predvi|anja za-stra{uju}e ta~no ispunila i najnovijadramska literatura predstavlja ni{tadrugo do odgovor na tu pojavu. U svetu ukome je sve pitanje „brenda” ({toponekad vaì i za usvajanje odre|enihfilozofskih na~ela), te{ko je ostati no

predstava. Ponuditi repertoar bez (re-alnog/atraktivnog) konteksta je kao iz-neti na trpezu jelo koje uop{te nijeza~injeno. U tom smislu mislim da je iovog puta, s vrlo jasnom idejom na kojina~in doseè do svoje publike, lokolaneili internacionalne, ]irilov uspeo dana~ini korak dalje zbog ~ega }e se ovajfestival jo{ dugo svrstavati me|u naj-zna~ajnije u Evropi.

S druge strane, osim kada je u pitan-ju (ovaj na{, isto~noevropski?) dramskiteatar, pozori{te je ve} poodavno ostvariloBrehtovu viziju i ono se sada nalazi usasvim druga~ijim dilemama...

2. Ukoliko se moèmo sloìti oko togada je u pitanju filozof, onda je to svakako@oze Bove.

Arsenije Jovanovi}, reditelj1. Zar nije budu}nost o kojoj je govo-

rio Breht uveliko pro{lost? Ili mo`daBreht svojim proro~anstvom najavljuje37. Bitef? Mnogo je tih najavljivanihbudu}nosti. Zar proro~anstva nisu vi{eopomena savremenicima nego {to suupozorenje ljudima budu}nosti?

2. U vreme studija, ~itao sam Berg-sona, Ni~ea, Junga, [openhauera, Kami-ja, Sartra, Frojda, Hegela, Kjerkegora,Aristotela, Platona... a beào od Marksa iEngelsa mada su me ponekad dvojica tihpoznih romanti~ara stizala u {koli prin-udno. U vreme kad je moja generacijasticala obrazovanje, prokr~iti put krozdìnovske barikade sa~injene od Mark-sovih, Lenjinovih i drugih knjiga iz istespisateljske ergele i iza}i na onu drugustranu, sti}i do Frojda i Junga, na primer,bilo je juna{tvo. [openhaurov esej Ve{-tina ~itanja nau~io me je da ~itampolako, ne knjigu dnevno ve} knjigunedeljno. Kad se preda mnom otvorilopozori{te, uleteo sam u njega bez filozofi-je, bez duhovnog oca jedinorodnog ijedinog, sre}an {to nemam obozavanogideologa. U nezaga|enim prostorimamog emocionalnog i svakog drugog pam-}enja pekli su oìljci sveèg znanja, biosam izgreban, izranjavljen bliskim su-sretima s velikanima... Dostojevski, ê-hov, [ekspir, Gogolj, bardi antike, lirskanarodna knjièvnost, antropologija, etno-logija, psihologija... arhipelag vulkana.

Kad smo kod vulkana i filozofije ipozori{ta, jednom sam dopuzao do sameivice kratera Etne s kamerom u zubimadok sam se rukama drào za hrapavuvulkansku stenu, srce mi je skakutalokao ping-pong loptica. Uperio sam objek-tiv u ponor iz koga je {ikljao sumpornidim, snimao prizor za putopisni film Ma-re pocco moso. A Herderlinovu dramu ofilozofu Empedoklu koji se bacio u Etnuda bi se sjedinio s bogovima ve} sam bioreìrao za radio. Zar to nije filozofskopozori{te i to na vrhu sveta?! Sve je tu, ifilozofija i drama i reditelj i spektakular-na scenografija i muzika koja dolazi izutrobe zemlje.

Ipak, nisam sebi prika~io lanac filo-zofije da bi me ona vodila kroz ìvot ikroz pozori{te. Pobegao sam od svih filo-zofija, ali ne bezglavo kao {to sam beàood ideologije i politike, beào sam pounutra{njem nagonu. Kasnije, dok samreìrao Zle duhe ili Monterlanovu Mrtvukraljicu ili Pinterovog Nastojnika, nisamosetio nikakav filozofski manjak, kao {tone bih osetio ni vi{ak da mi je ispodpozori{nih skripata leàla Hegelova Dij-alektika u originalnom rukopisu. Znanjemi je bilo potrebno nad kraterom Etne dabih dublje doìveo trenutak koji }e mikasnije biti od pomo}i da razumem {to-{ta drugo bez prelistavanja enciklopedijaili prebiranja po pam}enju. Jer, stvari su

povezane unutarnjim kognitivnim konci-ma do kojih se ne moè dopreti lako. Itako, eto, ne razumem ba{ sasvim kakobi to reditelji – a ne pisci – mogli krozreìje tu|ih tekstova, scenski ozbiljno ane epigonski, da filozofiraju i kako bi sena takvim temeljima gradila sada{njostili budu}nost pozori{ta. Mnogi anti~ki

problemati~ne teze da je narodu potrebanisklju~ivo smeh i opu{tanje, volela bih daverujem da je budu}nost pozori{ta, na-pokon, u filozofiji. Nama predstoje mnogesamospoznaje, i pozori{te u tom procesuosve{}enja moè, i trebalo bi, da igrazna~ajnu ulogu. Shvatam umetnost, apre svega pozori{te – zbog preimu}stvaneponovljivosti i direktnog kontakta, kaomesto gde se pokre}u pitanja i promi{ljasvet. U tom smislu, zanimaju me tekstovi

logo, a meni je to najuzbudljivije u ìvotui u umetnosti.

Milan Lu~i}, dramaturg1. U ovoj tvrdnji/pitanju prepozna-

jem dve stvari. Ona koja mi se ~inizanimljivija svakako je ~injenica daovogodi{nji Bitef nosi taj podnaslov.Prosto ne mogu da se otrgnem utisku oizuzetnoj ve{tini Jovana ]irilova da kon-tekstualizuje svoj izbor, u ovom slu~aju,

ZZiimmsskkaa bbaajjkkaa

OOmmaa`̀ NNiikkoollii TTeessllii

NNoorraa

NNoorraa

LUDUS 107 20

37. BITEF

Ana Tas i¯

Povodom gostovanja predstave Brisanje na 37. BITEF-u

REDITELJSKA POETIKA KRISTIJANA LUPE

Kristijan Lupa (1943) je mo`danajmarkantnije ime poljske pozo-ri{ne reìje jo{ od Jeìja Grotov-

skog i Tadeu{a Kantora. Lupine reìje su od 1984. godine

vezane za Stari teatar u Krakovu, koji je,izme|u ostalih, bio prostor za scenskaistraìvanja Grotovskog, Kantora, Jaroc-kog, Vajde, K{i{tofa Zanusija, Kje{lov-skog, Agnje{ke Holand. Pre no {to sepridruìo ansamblu teatra Stari, Lupa jedefinisao manifest Pozori{ta otkrovenja,~iji je glavni akcenat bio na temeljnimstudijama li~nosti, a reprezentativandramati~ar bio je Stanislav Vitkijevi~,anticipator metafizi~kog teatra i teatraapsurda. Lupa je postepeno razvio svojuidiosinkrati~nu poetiku, ~ije su princi-palne osobenosti specifi~nost tretmanascenskog vremena, minuciozan rad saglumcima, i afinitet prema adaptacijamamodernisti~ke proze (Tomasa Bernara,Hermana Broha, Roberta Muzila). Kri-stijan Lupa je dobitnik brojnih nagrada,profesor reìje i glume na pozori{noj{koli u Krakovu, autor zbirke eseja opozori{tu.

Se}anje naMese~inu

Jedan od zapaènijih i kontroverzni-jih Lupinih projekata je trodelna, je-

danaestipo~asovna epopeja Mese~ari,realizovana kao adaptacija istoimenogromana Hermana Broha (adaptacija,dramatizacija, scenografija i reìja Kris-tijana Lupe). Broh je ovaj roman pisao od1888. do 1918. godine, vidljivo sklonistraìvanju narativnih stilova, {to jeiniciralo komparaciju njegovog dela saliteraturom Dòjsa i Prusta. Roman imatri dela (Romanti~ar, Anarhista i Reali-sta), pri ~emu treba napomenuti da jeLupa za predstavu odabrao da adaptiradrugi (prvi deo predstave) i tre}i (drugi itre}i deo predstave) deo romana. Osnov-na tema romana i predstave je totalnadekadencija vrednosti u nema~kom dru-{tvu sa kraja XIX i po~etka XX veka,predstavljena kroz paralelno ispri~anesudbine razli~itih likova: Augusta E{akoji je rastrzan izme|u svoje anarhi~neprirode i èlje za redom, vojnog dezerteraHuguenaua, animalno pohlepnog, bes-krupuloznog i egocentri~nog, Hane Ven-dling koja se, razo~arana u brak, despe-ratno i strasno zaljubljuje u vojnoginvalida.

Pripovedaju}i njihove storije, rediteljanalizira varijabilne ideje i odnose:uzro~no posledi~nu vezu izme|u politi~-kog fanatizma i unutra{njeg nezadovolj-stva, uro|enost destruktivnih sila u ljud-skom bi}u, obrnutu srazmernost izme|umaterijalnog bogatstva i duhovnih vred-

nosti, pretvaranje religije i umetnosti upohabanu robu.

Osnovna autorova motivacija zaadaptaciju i inscenaciju ovog Brohovogromana jeste fascinacija njegovom dubi-nom prodiranja u ljudsku du{u i iskre-no{}u potrage za su{tinom ~oveka, kojesu, po rediteljevom mi{ljenju, odsutne izsavremenih dramskih dela. Predstavukarakteri{u izuzetna subjektivnost pri-stupa, simultanost narativnih tokova,diverzitet stilova, vizualna i auditivnapoeti~nost, izuzetno promi{ljen rad sasvetlosnim kontrastima, isticanje detalja.Lupu vodi ideja da predstava mora bitianalogna ljudskom organizmu kojimneprestano cirkuli{e energija: eksplozijuprati inercija, pla~ - olak{anje, a duìmir i kumulaciju – erupcija. O~evidan jeuticaj poetike Andreja Tarkovskog, ukontekstima gra|enja superiornih vizu-elnih kompozicija, oniri~ke atmosfere ibri`ljivog transponovanja delikatne ose-}ajnosti. Sa druge strane, percepcijateatra kao medijuma u istraìvanju od-nosa izme|u ìvota i smrti, te opsednu-tost temom smrti u teatru, veoma poeti~-no oblikovane, referira na autorski svetKantora.

Podeljena kritika

Lupa je u nekoliko navrata u pred-stavu implantirao duè segemente izromana, prepustio se magiji re~i, i timescensku stvarnost Mese~ara u~inio polu-budnom i pasivnom. Impresivne su sceneotelotvorenja nerealizovane erotske ten-zije, minimalizovane, prigu{ene i ostva-rene kombinacijom zvuka i slike. Na~inna koji Lupa koristi prostor tako|e jeautenti~an i akcentuje sveproìmaju}uusamljenost i alijenaciju koje defini{uaktere. Tanki snopovi svetlosti koji pada-ju na tela glumaca nagla{avaju dubinutame koja ih guta.

Specifi~an odnos prema vremenu upredstavi jedna je od primordijalnihva`nosti Lupinove rediteljske poetike.Vreme odvijanja radnje na sceni iden-ti~no je vremenu potrebnom za odigra-vanje svakodnevnih ìvotnih rituala,nema ubrzavanja, skra}ivanja, niti mo-ntaè. U takvom poretku stvari se odglumaca zahteva mnogo truda i van-redne posve}enosti. Lupinovi glumci suveoma hrabri, otvoreni, i skloni istra-ìvanju svoje podsvesti. Lupa ne preferi-ra umetnike kojima je nephodno striktnopridràvanje rediteljevih uputstava, ve}insistira da oni tragaju po sopstvenom„arsenalu” iskustva i nesvesnog. Su{tinaLupinvog rada sa glumcima je, dakle,usmeravanje u procesu otkrivanja tajniduhovnih lavirinata, traènje skrivenog,neo~ekivanog i onostranog.

Kada su prikazani na festivalu uEdinburgu 1999. godine, Mese~ari susasvim podelili kriti~are. Najmalicioznijisu pisali naslove tipa „probudite se i dajtenam neki smisao” („Independent”) optu-ùju}i drugu stranu (ljubitelje predstave)da su „skloni ludilu, mazohizmu i inte-lektualnom ma~izmu”, ili su cini~no su-gerisali (na ra~un slabe popunjenosti usali) da bi organizatorima bilo jeftinije dasu svim gledaocima platili avionskekarte do Krakova, no dovla~iti ceoansambl i opremu iz Poljske u Britaniju.

BITEF POLIFONIJABitef Polifonija je pokrenuta 2000.

kao program seminara i treningradionica namenjen umetnicima i

njihovoj ulozi u radu s mladima.Pozori{te i zlo, Eros&Etos, teme su koji-ma se Bitef polifonija bavila 2000. i 2001.Slogan 36. Bitefa – Novi (svetski)pozori{ni poredak bila je podsticaj da se3. Polifonija pozabavi „globalnim pitanji-ma” inovativne prakse teatarskih stvar-alaca u oblastima umetni~kog, obra-zovnog i dru{tvenog rada, prezentuju}irazli~ite metode obuke kroz proces dramei interaktivnog teatra.

Nosioci i realizatori Bitef Polifonijetokom protekle 3 godine bili su CEDEUM(Centar za dramu u edukaciji i umetnos-ti), CENPI (Centar za novo pozori{te iigru) i ANET (Asocijacija nezavisnihteatara).

Ovogodi{nja Bitef Polifonija 2003.godine nosi naslov Ovo je stvaran svet –za{to pozori{te ~ime se pridruùje pitan-jima koje 37. Bitef svojom naslovnomtemom postavlja.

U seminarima i radionicama BitefPolifonije 2003. }e, kao i do sada, krozaktivno u~estvovanje i razmenu iskustvau~esnika iz zemlje i sveta, biti prezento-vani novi, participatorni i interaktivniprogrami u kojima svoj puni doprinosdaju, pre svega, pozori{ni umetnici krozsvoj umetni~ki, pedago{ki i dru{tvenianga`man.

Bitef Polifonija }e obuhvatiti trod-nevni seminar i ve}i broj trening radion-ica. Fokus }e biti na prezentaciji posto-je}ih i mogu}ih oblika, kao i novihtendencija u svetu i kod nas, u oblastipoznatoj pod nazivom „drama/teatar uobrazovanju” (Drama/Theatre in Educa-tion).

Bitef Polifonija }e kao u~esnike imatizainteresovane pozori{ne umetnike,stru~njake iz oblasti obrazovanja,nastavnike iz {kola, kao i studente umet-ni~kih, posebno pozori{nih, i nastav-ni~kih fakulteta.


Bilo kako bilo, Mese~ari stoje kao teàkantidoton postmodernoj dajdèst kulturi,koja i scenski ~in voli da spakuje u 60minuta, a kao takvi su najposve}eniju

publiku apsorbovali u ekskluzivan svet

emocija, filozofije i vizuelne

rasko{i.

MMeessee~~aarrii

GGrraaffii~~kkii ddiizzaajjnn „„LLuudduussaa““:: AAXXIISS ssttuuddiioo,, BBeeooggrraadd

LUDUS 107

37. BITEF / Bitef na filmu

21

Umesto jednog, dvanaest apostola

Vera Konjov i¯

Pre nekoliko meseci Jovan ]irilovmi je saop{tio: „Jo{ nikom nisamrekao, ali tema ovogodi{njeg BI-

TEF bi}e filozofija”. Zamolio me je dasa~uvam tajnu. A privilegiju za to pre-vremeno obave{tenje imala sam da za-hvalim ~injenici {to je trebalo da smislimi predloìm priloge za Bitef na filmu kojibi za sadràj imali istu tu filozofiju i njojpripadaju}e filozofe. Moram da priznamda sam se u prvi mah silno prepala jernisam mogla da se setim ni jedne sniml-jene predstave, filma ili tv emisije takvogsadràja. No, odmah, slede}em trenutka,na pamet mi je pao film Dereka Dàr-mana Vitgen{tajn, a nedugo zatim pred-stava o Ni~eu u berlinskoj Volksbühne.Pomislila sam: pa {ta, bi}e dva priloga.

Telefonirala sam u Berlin i na{i pri-jatelji iz tog pozori{ta odmah su miposlali snimak predstave i prate}i mater-ijal. Sa Vitgen{tajnom je i{lo malo teè.Posle razgovora s distributerom, utvrdilasam da }e to biti prili~no skupo zado-voljstvo: trebalo je platiti pravo za pri-kazivaje, a cena jednog reklamnog fotosabila je 25 britanskih funti, plus ve}asuma za svako objavljivanje. BritishCouncil u Beogradu pokazao je sprem-nost da pomogne, ali cena fotosa i njima inama bila je previsoka.

„[to manje èljaimamo, to smobliì bogovima”

Moja prijateljica Mirjana Vitman mije javila da je u Kelnu gledala predstvuErika-Emanuela [mita Slobodoumnik.To je komedija o Denisu Didrou, o njegov-im idejama o moralu i njegovom ìvotukoji nije uvek bio u skladu s tim idejama.Obratila sam se direktoru pozori{ta The-ater der Keller, Majnhardu Cangeru kojije komad i reìrao. Naàlost, rekao je,lopovi su pre neki dan odneli izme|uostalog i sve snimke predstava na{egpozori{ta. Pokazao je veliki interes dau~estvuje na Bitefu i da dodje u Beograd.No, mi za putne i tro{kove ponovnogsnimanja predstave nismo imali para.Uskoro mi je javio da }e gradski oci (imajke) Kelna finansirati snimanje pred-stave sa tri kamere. To je bio tre}i prilog,a Canger prvi i jedini ovogodi{nji gostBitefa na filmu. On }e biti zanimljiv sa-govornik – glumac je, reditelj i direktorjednog od prvih privatnih pozori{ta uNema~koj (1955), direktor je i predava~ upozori{noj {koli koja je u sastavu teatra.

Jednog dana mi je gdja Ljubica Lan-deka iz British Council u Beograduskrenula pa`nju na Davida Edgara,britanskog dramskog pisca koji je upravobio u Novom Sadu na Sterijinom pozorju.Trebalo je da provede dan u Beogradu.Mo`da bi on mogao da mi pomogne. Upo-znala me je s njim, no on nije mogao ni-~eg da se seti. Svratili smo do mene i zaru~kom pri~ali o Balkanu, Jugoslaviji,Srbiji, Bitefu i Bitefu na filmu. Bilo je re~ii o ranijim britanskim prilozima nana{em Festivalu, naro~ito o filmskomprogramu. Isticala sam snimljenu hitpredstavu RSC (Royal Shakespeare

Company) Nikolas Niklbi koju samimala sre}u da dobijem za prikazivanje1982. godine. I dok sam se odu{evljavalasjajnom reìjom Trevora Nana i izu-zetnom adaptacijom Dikensovog romana,moj gost se nekako ~udno sme{kao.Upitala sam ga da li je video predstavu.„Jesam”, odgovorio je. „Ja sam radioadaptaciju.”

Slava je mirisherojskih podviga

Bilo mi je veoma neprijatno. Pro{lo je20 godina i ja sam zaborvila njegovoime. Pokazala sam mu Katalog iz 1982,na{la knjigu o predstavi koju sam dobilaod British Council i u njoj videla imno{tvo njegovih fotografija. U jednomtrenutku me je upitao da li bih mo`da uprogram uvrstila jedno~asovne filmovekoje je kao producent za Channel Foursnimio pisac i producent Tarik Ali. To su~etiri filma sa zajedni~kim nazivom Filo-zofi. Nisam mogla da verujem! TVdrame o Spinozi, Loku, Aristofanu i Vit-gen{tajnu! Ispostavilo se da je i Dàr-manov film deo te serije. David Edgar je

skromno primetio da je dramu o Lokunapisao on.

Edgar me je povezao sa Tarikom Ali-jem. Ljubazni gospodin me je uputio nadistributera/prodavca tih filmova, ali odnjih sam dobila odgovor da znaju samoza film Gra|anin Lok. Gospodin Ali mi jesavetovao da ih podsetim da su dvameseca ranije film Spinoza apostol razu-ma (on je pisac te drame) prodali gr~kojteleviziji. Prenela sam to nadle`noj osobi,koja mi je odmah ponudila 12 filmova odvanaest apostola! Telefonirala samAliju i rekla da mi je 12 apostola previ{e.Obe}ao je da }e poku{aati da mi po-mogne. Slede}eg dana me je obavestio daje u svojoj arhivi na{ao kopije sva ~etirifilma, da }e mi ih poslati i zamolio da ihpazim i mazim jer su unikati. Priznajemda sam ga ~esto uznemiravala molbamai pitanjima. Uvek je bio ljubazan i imaovremena za mene. Nikako nisam moglada nadjem njegovu op{irniju biografiju.Najzad sam je dobila. Kada sam jepro~ita setila sam se Mihiza koji mi jejednom prilikom rekao: „Svi veliki ljudisu jednostavni i ljubazni”.

Nenadano ovogodi{nji Bitef na filmuje prerastao u lep, velik program. Jediniproblem je {to za tri filma nema teksta.Skidanje dijaloga sa trake nije ni laka nibezopasna stvar. Ponekad problema ne-ma, no mnogo puta glumac je le|imaokrenut mikrofonu, ili se govori suvi{ebrzo ili uglas, ima i onih ~ija dikcija nije

LEPOTA JE KRATKOTRAJNA TIRANIJA

POZORI[TE – FILM –FILOZOFIJA

FilozofiPisac i publicista Tarik Ali je u ulozi

producenta po~etkom devedesetih godinapro{log veka za britanski Channel Foursnimio je ~etiri filma koji su nosili zajed-ni~ki naziv Filozofi. Izbor je pao na ~etirivelika misloca: Aristofana, Dòna Loka,Spinozu i Ludviga Vitgen{tajna. Svakuod drama napisao je i reìrao drugi,poznati dramski pisac i reditelj, i to posvom naho|enju i ose}anju stvari.Nastala je uzbudljiva serija koja, makako njeni prilozi bili razli~iti, imazajedni~ki imenitelj: sudbina misli imislilaca u svim vremenima je ista.

Filozof postupa sa pitanjima kao sabole{}u

(Ludvig Jozef Johan Vitgen{tajn)Vitgen{tajn / WittgensteinAutor: Derek JarmanIgraju: Karl Johnson (Vitgen{tajn),

Michael Gough, John Quentin, KevinCollins, Clancy Chassay (mladi Vit-gen{tajn), Tilda Swinton

Oni koji tvrde da Dàrmanov Vit-gen{tajn nije portret velikog filozofapro{loga veka, preteruju. Film naravno,nije izravna biografija, a to od ovog sves-tranog, veoma modernog umetnika nikonije ni o~ekivao. Kriti~ar koji je rekao daje to interpretacija Vitgen{tajnove li~-nosti, bio je najbliì istini.

Vizuelno film je sjajan i u skladu saslikarom i scenografom Dàrmanom. Onfilozofu prilazi privatno, a porodica,prijatelji i doga|aji iz ìvota su sredstvoda se objasne njegovo pona{anje i reakci-je.

Sin bogatog be~kog Jevrejina osetioje i dobre i lo{e strane svog porekla.Pre{ao je put od razmaènog detetapomalo pomerne i is~a{ene porodice dopreosetljivog nau~nika i stvaraoca koji jesam sebe prognao u samo}u.

Vitgen{tajn je oti{ao u Berlin nastudije. Hteo je da postane ma{inski in-ìnjer, pre{ao je u Man~ester i tamoprou~avao zmajeve, zatim se bavio aero-nautikom za koju mu je trebala matem-atika koja ga je prirodno odvela u filo-zofiju i u prijateljevanje sa BertrandomRaselom. Po~eo je da se bavi logikom inapisao je Tractatus logico-Philosophi-cus – jedino delo {tampano za njegovaìvota. Bio je profesor filozofije uKembridù, I dok je za vreme Prvogsvetskog rata bio na frontu i dobio neko-liko medalja, u Drugom je dobrovoljnoradio kao portir u londonskoj bolnici.Umro je 1951. u Kembridù. Njegovaglavna dela, pored Tractata su Philo-sophical Investigations i On Certanty(Filozofska istraìvanja , O sigurnim~injenicama).

„Pakao nisu drugi, ve} mi sami”Ludvig Vitgen{tajn

Re~i su krila razuma(Aristofan)Aristofan / AristophanesAutor: April de Angelis Reditelj : Coky GiedroycIgraju: Robert Glenister (Aristofan),

Eddie Izzard (Sokrat), Frances Barber,Patrick Barlow, Rosalie Crutchley, DexterFletcher, R. Pugh

Trajanje: 52 min Aristofana karakteri{e bujna ma{ta,

uvredljiva i èstoka satira i smeo i ra-zuzdan humor. U svojim komedijamaismevao je svoje kolege pisce i filozofe, ajo{ vi{e politi~are i to one najvi{eg ranga.@iveo je u vreme kada se nad atinskudemokratija nadvio taman oblak, {to gaje bolelo i zabrinjavalo, zato mu je glav-na meta i bio tada{nji vladar Kleon.Njegovi bespo{tedni napadi nisu ostalibez posledica. Dva puta mu je su|eno zaveleizdaju i oba puta se na vol{ebanna~in izvukao. Kako, ne zna se jer se onjegovom ìvotu gotovo ni{ta ne zna.Sre}om, on je jedan od anti~kih pisaca sanajvi{e o~uvanih dela.

Ejpril de An|elis, autorka ove dramepozabavila se anti~kom Atinom, dr-àvom u krizi i ljudima u tim i takvimvremenima, Aristofanom i Sokratom. UAristofanu se lako prepoznaju i na{evreme i na{i savremenici.

De An|elis je britanski dramskipisac, saradnik RC i RSC (Royal Court iRoyal Shakespeare Company). Pi{epozori{ne komade i operska libreta.Njena najzna~ajnija dramska dela su@ivot i vreme Fani Hil, Tajac, Ne`naosveta, Vorik{ajersko svedo~anstvo.(The Life and Times of Fanny Hill, Hush,Soft Vengeance, Warwickshire Testimo-ny).

„Prijatelji kojih vi{e nema nisumrtvi,

i mi }emo njihovim stopama krenutina isti put“

(Aristofan)

Logika je anatomija misli(Dòn Lok)Gra|anin Lok / Citizen LockeAutor: David Edgar Reditelj: Agnieszka PiotrowskaIgraju: John Sessions (Locke), Saskia

Reeves (Lady Mordaunt) Rufus Sewell(najmla|i oficir na brodu)

Trajanje: 52 min.

Dòna Loka (1632-1704) smatrajuocem zapadne demokrtije, osniva~embritanskog empirizma. Bio je inicijatordoba prosve}enosti, istorjska je ~injenicada se klice ameri~ke Deklaracije o neza-visnosti nalaze u njegovim spisima.Zalagao se za versku toleranciju, staviopod sumnju boànsko pravo kraljeva,zalagao za ustavnu monarhiju, gra|an-ska prava, vladavinu parlamenta i tvrdioda ideje nisu uro|ene ve} stvar iskustva.Zbog radiklanog na~ina mi{ljenja moraoje da pobegne u Holandiju. U filmu gazati~emo na brodu pri povratku ku}iposle {estogodi{njeg izgnanstva.

najbolja. U Aristofanu, na primer, Lazar[e}erovi} i ja koji film prevodimo, izgu-bili smo 15 minuta dok nismo ustanovilida glumac kaè: „Partenon”. Naravno

da }e na predsavi ton biti dobar, jer se

projektuje sa BETA kasete na kojoj je

kvalitan stereo zvuk Na VHS kaseti koju

upotrebljavaju prevodioci mnogo toga je

nejasno i nerazgovetno.

(Napomena: naslov teksta i

me|unaslovi su Sokratovi citati)

VViittggeenn{{ttaajjnn

LUDUS 107 22

37. BITEF / Bitef na filmu

Lok se dugi niz godina odricao au-torstva svojih dela, stoga je u centruzanimanja dramskog pisca i publicisteDavida Edgara dilema da li su filozofi ipisci du`ni da brane svoje ideje ~ak i uvremenima kada postoji opasnost dabudu zatvoreni, mu~eni, obe{eni ilivezani konjima za repove i rastrgnuti.

David Edgar (1948) pi{e radikalnekomade za pozori{te. Prvi uspeh postigaoje dramom Sudbina (Destiny) u kojojistraùje britanski fa{izam. Slede MeriBarns (Mary Barnes) i dramatizacija hitpredstave RSC Nikolas Niklbi

Tarik Alijev (Lahora, 1943) dedaSikandar Hajat kan (Sikandar HyatKhan) bio je premijer Pendàba. Tarik se{kolovao u Pakistanu i Oksfordu. Zbogopiranja vojnoj diktaturi prognan jezauvek iz Pakistana, sada ìvi u En-gleskoj. Aktivista je pokreta Stop theWar, urednik „New Left Review” i stalnisaradnik „Independenta” i „London Re-view of Books”. Napisao je vi{e od tuceknjiga o istoriji i politici i pet romana odkojih je najpoznatiji Islamski kvintet.Njegova poslednja knjiga je Sudarfundamentalizama: krsta{ki ratovi, dì-

brant, izlagao je svoju filozofiju. Druìose sa vode}im dràvnikom Holandije, deVitom zbog koga je po~eo da se bavi prob-lemima dràve i odnosom dràve i crkve.

„Najve}e dostignu}e ljudskog bi}a jeda nau~i da razume, jer razumeti zna~ibiti slobodan“

(Benediktus de Spinoza)

Nema~kaSnimljene pozori{ne predstave„Poezija mora da bude varvarska,

beskona~na, divlja”(Denis Didro)Slobodoumnik / Freigeist Komedija: Eric-Emmanuel SchmittReditelj: Meinhard ZanderIgraju: Bernd Reheuser (Didro),

Kerstin Thielemann, Anne Gehring,Isabel Mascarenhas

Snimak predstave Theater derKeller, Keln

Trajanje: 97 min

Erik-Emanuel [mit (Lion, 1960)trenutno je veoma popularan dramskipisac ~iji se komadi igraju u pozori{tima{irom sveta. Ve} prvom svojom dramomDon @uan na sudu (La nuit de Valognes)skrenuo je na sebe pa`nju. Slede Poseti-lac (Le visiteur, tri francuske nacionalnenagrade „Molijer”), Golden Joe, Sektasebi~nih, Zagonetne varijacije, Milare-pa, Frederik ili bulevar zlo~ina, Hotelkod dva sveta (La secte des egoistes,Varioations enigmatiques, Frederick ou leboulevard du crime, Hotel des deux mon-des) i roman Jevan|elje po Pilatu ( L'evangile selon Pilate). U njegovoj ko-mediji Slobodoumnik (l997) Denis Didropoku{ava da napi{e definiciju morala zasvoju Enciklopediju. Svaki put kadasmisli dobro obja{njenje, prekine ga jed-ne od njegovih dama. I tako ljubav pre-ma mudrost bude zamenjena ljubavljuprema ènama, a moral osu|en da ~ekabolje dane.

U kelnskom Theater der Keller dosada su igrana tri [mitova komada, svatri je reìrao Majnhard Canger.

Denis Didro (Dennis Diderot, 1713-1784) je francuski enciklopedista, filozofkoji je pisao i romane, eseje, pozori{nekomade, prevodio sa engleskog i bavio seumetni~kom i knjièvnom kritikom. Nje-gove Filozofske misli u kojima je izneosvoju deisti~ku filozofiju, su odlukomsuda spaljene, a posle objavljivanju Pi-sma o slepima dospeo je u zatvor. Godine1747. ponu|eno mu je da prevede engle-sko izdanje Cyclopaedia Efraima êjm-brsa (Ephraim Chambers), no, on imatemati~ar Dalamber (d'Alembert) skojim je radio, od toga su napraviliobimano, novo i kontroverzno delo u 35

tomova, koje je poznato kao Enciklopedi-ja i predstavlja va`no poglavlje ljudskeistorije.

„Pojedinac moè da se usavr{ava, ali~ove~anstvo kao celina ne moè postati nibolje ni gore.”

(Dennis Diderot)

înjenice ne postoje, postoje samointerpretacije

(Fridrih Ni~e)Obi~no ve~e * No` i vilju{ka *

Etersberg / Ein gewöhnlicher Abend *Messer und Gabel * Ettersberg

Trilogija o Ni~euAutor: Einar SchleefIgraju: Jennifer Minetti, Karin Neu-

häuser, Silvia Rieger, Herbert Fritsch,Frank Büttner

Reditelj: Thomas BischoffVolksbühne am Rosa-Luxemburg-

Platz, BerlinTrajanje: 145 min.

Triogija o Ni~eu je, izme|u ostalog,komad o porodoci, a porodica je po Aj-naru [lefu, druga re~ za rat, to je put odli~ne tiranije, tiranije majke do uni{tenjajednog naroda. To je i komad o snu opovratku u toplo maj~ino naru~je, omisliocu – detetu i umetniku – ste{nje-nom izme|u majke i sestre. [lefov Fricne stvara filozofiju ute{iteljku, njegovmislilac pati zbog svoje ìvotne nesposob-nosti. A [lefa upravo najvi{e i zanima tonesnalaènje i nesavla|ivanje svakod-nevice, jer prava beda i pravi nihilizamsu ba{ u svakodnevici i njenim banalnos-tima.

Ni~eova poslednja lucidna godinabila je 1888. Tada je mnogo pisao iobjavio mnogo knjiga – Slu~aj Vagner,Sumrak idola, Antihrist, Ni~e protivVagnera (Der Fall Wagner, Die Götzen-Dämmerung,, Der Antichrist, Nitzschecontra Wagner) i Ecce homo u kome jenapisao i ovo: „Sam odlazim sada, u~e-nici moji! I vi po|ite odavde, sami! Takoho}u... Lo{e se oduùje u~itelju ako seuvek ostaje jedino u~enik. I za{to ne biste~upkali s mog venca? Jo{ se niste traìli:umesto toga na{li ste mene. Tako ~ine svivernici; stoga se tako malo dobija od svihvera. Sada vas pozivam da izgubite mene

i na|ete sebe; i tek kada me se svi budeteodrekli, vrati}u vam se...”

„Ludost pojedinaca je retka, aliludost grupa, partija, naroda i epoha jepravilo.”

(Fridrih Ni~e)

BITEF NA FILMUProjekcije u Muzeju Kinoteke,

Kosovska 11, od 22. do 24. septembra.2003.

P R O G R A MBritanska serija Filozofi Producent: Tariq Ali Proizvodnja: Bandung Filmsza Channel Four

Ponedeljak, 22. septembar 17:00 h Vitgen{tajn / WittgensteinAutor: Derek Jarmanu nastavku Aristofan / AristophanesAutor: April de Angelis

Utorak, 23. septembar 17:00 hGra|anin Lok / Citizen LockeAutor: David Edgar u nastavku Spinoza apostol razuma / Spinoza :Apostle of ReasonAutor : Tariq Ali

Nema~ka Snimci predstavaSreda, 24. septembar 17:00 hSlobodoumnik / Freigeist Autor : Eric-Emmanuel Schmittu nastavkuObi~no ve~e * No` i vilju{ka * Eters-bergTrilogija o Ni~euEin gewöhnlicher Abend * Messerund Gabel * EttersbergAutor : Einar Schleef

Ovogodi{nji Bitef na filmu ostvaren jeu saradnji sa Jugoslovenskom kino-tekom, British Council u Beogradu, uzpomo} engleskih knjièvnika TarikaAlija i Dejvida Edgara, i nema~kog re-ditelja Majnharda Cangera iVolksbühne iz Berlina.

(prikazano na Bitef na filmu 1982.).Posle uspe{nog prikazivanja u Londonu,ansambl Niklbija se preselio na njujor{kiBrodvej. Ostala njegova dela su izme|uostalih i Smrtna opasnost, Duhovi(njegovo mnogostruko nagra|ivanodelo), Oblik stola, Dilema zatvorenika,Vododelnica (Maydays, Pentecost, TheShape of the Table, Prisoner's Dilemma,Continental Divide) Edgar pi{e i za radio,tv i film (Ledi Dèjn za Paramount).Profesor je na Univerzitetu uBirmingem).

„Nove ideje su oduvek bile sumnjivejer nisu op{te poznate”

(Dòn Lok)

Najbolje stvari su isto toliko te{kekoliko su retke

(Benediktus de Spinoza)

Spinoza apostol razuma / Spin-oza: Apostle of Reason

Autor: Tariq AliReditelj: Christopher SpencerIgraju: Henry Goodman (Spinoza),

Nick Reding, Ian Hanham, DavidAnnen, David Neal, Norman Caro

Trajanje: 52 min

hadi i modernost (The Clash of Funda-mentalisms: Crusades, Jihads and Mo-dernity), a uskoro izlazi knjiga Bu{ uVavilonu: Rekolonizacija Iraka (Bush inBabilon: The Recolonisation of Iraq).Njegove knjige su u nema~kim vi{im{kolama obavezna lektira.

Tarik Ali je i filmski radnik i scena-rist.

Uticaj Benediktusa de Spinoze ve-likog nezavisnog mislioca XVII veka jepre svega u uskla|enosti njegovog u~enjai na~ina ìvota. Pored Etike, njegovonapoznatije delo je Tractatus Theologi-co-Politicus u kome odbacuje dogmatskogledanje na Bibliju i zamenjuje ga njen-im istorijskim zna~ajem. Ideja smelakoliko i opasna u njegovo vreme. Donelamu je mnogo neprijatnosti.

Otac, imu}ni trgovac omogu}io mu jeda pored biblijsko-talmudskog obrazo-vanja, dobije i humanisti~ko, studirao jemedicinu i prirodne nauke. Ipak, otac jeu njemu video samo svog naslednika,trgovca. Posle o~eve smrti, Spinoza jenapustio trgovinu i bavio se filozofijom,medicinom, prirodnim naukama, biopriznati brusa~ so~iva, slikao je. U slobo-darskom krugu kome je pripadao i Rem-

TTrriillooggiijjaa oo NNii~~eeuu // NNiieettzzsscchhee PPrroojjeekktt

GGrraa||aanniinn LLookk // CCiittiizzeenn LLoocckkee

TTrriillooggiijjaa oo NNii~~eeuu // NNiieettzzsscchhee PPrroojjeekktt IIII

LUDUS 107

Odjeci Belefa

23

KARNEVALBo¦ idar Mandi¯

Beogradu je potreban karneval u kojem bi

u~estvovali svi njegovi gra|ani

Beogradu – glavnom gradu dràve,ma kako se zvala i ma ko je navlasti – potreban je karneval,

manifestacija u kojoj bi u~estvovali svigra|ani – deca i starci, siroma{ni ibogati. Bila bi to pozori{na predstava sizgra|enim scenarijem i improvizacijom.Ljudi ne bi ìveli svakodnevicu ve} bi,

Mada sam ve} odavno pomi{ljao na ova-kav predlog Beogradu, to mi je jo{ izra-zitije palo na pamet prilikom procesijeotvaranja ovogodi{njeg Belefa. Uo~ilo sekoliko je ovakva atmosfera potrebnaGradu dok su mladi u povorci bezbri`notalasali ka Kalemegdanu. Knez Miha-jlovom su mileli doga|aji mladih plesa~a,

setljivosti za podizanje volje narodu.Predstave Pitera Bruka trajale su po 14dana. Zar nije mogu}e da i mi u~inimosli~no samo jedan dan? Iz entuzijazmase ra|a ma{ta i igra i osve{}ivanjepokreta da lepota moè sti}i i u grad (barna dan). Zaustavljeni automobili,odmorene fasade i terase davale bi pose-ban ton osveàvaju}oj percepciji.Gra|ani bi, uz karnevalsku manifestaci-ju, postajali svesni svoje urbane partici-pacije i verovatno bi pove}ali ulog u tomodnosu: ljubaznost, ekolo{ka pa`nja,estetika.

U svetu su poznati karnevali u Ber-linu, Veneciji, Vijare|u, Nici, Torontu,Riu... i svaki ima predznak, a Beograd bimogao da u~ini svetkovinu Obi~nostima.Nije potreban poseban razlog koliko

GDE JE TA ZEMLJA?Ti{ina nije napetost ve} izjava. Nu`no

ne prethodi projektu

U gradskom autobusu sam. Vozim se kao i obi~no, dve ili tri stanice. Toploje i sparno.

Ve}ina prozora je zatvorena. Voza~ pu{i. Kondukterka se provla~i krozgu`vu. Pomislim na tren da postoje posebni butici za konduktere. ûje semo}na novokomponovana srpska muzika boljih vremena. Vremena koja }esigurnim putem dovesti do slobode i ujedinjenja svih srpskih zemalja. îni mise da moj grad uìva u svojoj oronulosti.

26. VIII 2003. Belef. @ega, produkcija Ister Teatar i Belefa. Ekscesni letnjipreformans. ISTER teatar deluje u dva smera: istraùje nove izraze u savre-menoj pozori{noj umetnosti i reaguje na svet oko sebe kao dru{tveno i politi~kiangaòvano pozori{te. Predstava se obra}a ovom vremenu, diskutuje aktuelnedru{tvene i politi~ke procese, insistira na gra|anskoj inicijativi, kriti~kojjavnosti, ukazuje na bitnost dijaloga i slobodne misli. Jasno je da dru{tvo nefuncioni{e bez pretvaranja i zato ISTER ne poziva na protest ve} slika.Komponuje, artikuli{e, stavlja jedno pored drugog.

Skiciranjem fragmentarnih scena, autor i umetnici pokretima, glasom,gestom, signalima, ose}anjima, bojom, zvukom i li~nim iskustima uvodepubliku u svet na{e male doma}e kulture, paralelni obezli~eni svet, bez estetskedimenzije, svet eti~kih konflikata, privida i spostvene dezintegracije.

Uzani prostor izme|u zida Jugoslovenskog dramskog i staklene fasade kojagleda na ulicu. Unutra, deli} atmosfere iz ìvota srpskog dvora XIV veka. Pri~ao vladarima (Despot Marinko Petoro|eni – Miodrag Lazovi}) i vladarkama izsenke (Irina Prvoven~ana – Tatjana Tasi}), vite{tvu i bolesti (sin NejakiMladen – Goran Stankovi}), ljubavi (]erka Prelepa Vasilija – Isidora Stani{i})i politici (Tur~in Osman Pa{a – ârni \eri}), spletkama i ubistvima. Pri~a ozlatnim vilju{kama, visokom dru{tvu, dvorskim damama i gospodi. Sred-njovekovna Srbija. Iza staklenog zida.

Trotoar i deo prometne ulice u centru metropole. @ivot ulice i onih koji ìveod nje. I snova. Gazdarica Madam (Jelena Jovi}) i njena }erka, lepa i talento-vana Plavojka (Danica Arapovi}), ~ija se budu}nost odvija po zamisli majke,Crnka (Bojana Mladenovi}), koketa koja se naprasno pojavljuje iz druge ulice,biznismen Ro{tiljdìja (Ljubomir Todorovi}), ludo zaljubljen u Plavojku uprkosneslaganju opasne i mo}ne Madam, njegov mla|i brat (Du{an Muri}) prodavacsemenki i ostalih »kartonskih« exponata, deca koja podriguju uz Koca kolu iprihoduju kao pomo}nici pomo}nika, mlade devojke u dìpovima, marlborolight, wisky i prodavci starog gvo`|a. I snovi. I oni koji ìve od tu|ih snova. Uzpesmu i igru, uspe{ne i obrazovane kraljeve estrade (Jano{ Bu{), kvizove isapunice, }evap~i}e, boànske Cece i Lepe Brene, i uz fudbal, najva`niju igruna svetu, koja }e kona~no ujediniti sve Srbe.

Dru{tvena scena golog preìvljavanja. Srbija koja ne misli vi{e na Evropu.Kada je verovanje u zapadnu utopijsku definiciju slobode pojedinca prestalo dabude slepa fiksacija ve}ine doma}eg stanovni{tva, i za{to ba{ tada? Kada jeizgubljena poslednja i odlu~uju}a bitka za internacionalizam i ko su bilevojskovo|e? Kako se planira stvaranje tradicije naroda na svetskoj periferiji?

Jednostavan dekor koji je odjednom ogrubeo. Geopoliti~ka dimenzija i njenprtljag –nasilje. Ono mora proiste}i iz ne~eg {to je preterano, ekstremno. Javljase kao potreba za drugim, onim {to ~eka na nas iza onog tamo zida. Da li senasilje moè opravdati patolo{kim dru{tvom u kome su izgubljene mere u prav-ima, odgovornostima i du`nostima? I da li je to jedina sila koja jo{ moè daujedini mase, naàlost i poniènje razuma?

ISTER postavlja pitanja (da li bez odgovora?) ko su glavni modelatorinaslovnih uloga. Provocira kolektivne emocije i automatske asocijacije. Publi-ka je s druge strane ulice. Devitalizirana i iskompleksirana jeftina radnasnaga. Jo{ potencijalno kreativna u ekonomskom, politi~kom, intelektualnom ikulturnom ìvotu, jer je svaki pojedinac odre|en svojim zanimanjem, presvega. Vrlo malo u~estvuje u potro{nji.

A gde su pravi dramski protagonisti? Gde su ljudi ~ije uloge igraju Danica,Bojana, Jelena, Jano{, Ljubomir...? Oni koji godinama svesno i uporno negujusve vrste ki~a u dru{tvenom haosu, gde su folklorni elementi pustili dubokekorene u uru{enim gradovima, potsti~u}i {ljivovica i ve{alica-nacionalizam.Oni ~ije usne govore mr`njom u strahu od neistomi{ljenika, od razli~itosti,nude}i ideolo{ke kli{ee, kao kompenzaciju za rural-intelektualizam.

Gde je ta zemlja gde svako pleme èli da postane dràva? Da li Evropa zna?

Vesna Bogunovi}

obu~eni u radost, nosili i raznosili {a-renilo i veselje. Karneval je talas kojinudi impuls ìvota. On se o~ekuje kaourbana svetkovina i podsticaj daljeg ì-vota i rada. Tokom godine u ljudima bipostojala kreativna napetost zbog u~e-stvovanja u spektaklu posve}enom svi-ma. Po prvi put obi~ni ljudi ne bi biliinferiorni ve} ravnopravni s estradnimzvezdama, politi~arima, umetnicima.Bili bi akteri svog grada i vremena.

muzi~kih sej{ena, teatra. Desilo se, Beo-gradu, detinjstvo.

Karneval je va`na dru{tvena pojavapozitivne psihologije. U njemu gra|aniglume ili ne glume, ali je va`nije da budesvoja unutra{nja rasploloènja. Stanje:maske, kostimi, konfete, vatromet, igra ukojoj tr~e propovednici razbijanja obi~-nog ìvota. Karneval je uli~ni teatar i nijepotrebno puno finansijskih sredstava dase realizuje, koliko invencije i do-

potreba da se bude vedar i veseo, da sesmanji izgubljenost. Bio sam nekolikoputa u Vijare|u na karnevalu cve}a.Igrao sam u omladinskoj selekciji „Vojvo-dine“ i u~estvovao u uli~nim trkama, po-livanju vodom s prozora, udaranju lakimplasti~nim palicama po glavi, poljupcimadevojaka koje na to imaju slobodnopravo. Jukio Mi{ima je bio odu{evljenkarnevalom u Riu. Pisao je da ga je opilatelesna ritmika i senzualnost slobode.Vrteo se 3 dana i no}i prepu{taju}i seerosu sambe. Skinuo se polunag i dozvo-lio da mu s tela klize kapi ìvota i luden-sa u kojem se stapa pozitivna socijalnaenergija. I Gete je oboàvao rimskekarnevale jer je razumeo da u njima sviu~estvuju kako bi se osetili ìvima.

Karneval obi~nosti bi bio praznikonih koji èle da iznesu kola~e i ponudesvojim sugra|anima, pozovu nekoga na{olju ~aja i otvore prozore za razgovor iulazak i izlazak optimizma. Zaustavljenisaobra}aj, taj dan ne bi se radilo, dao bi{ansu da svako proìvi svoju strast.Takav praznik o~ekivao bi se kao odmor.Cele godine radnik radi da bi proveo 10-ak dana na moru ili planini, i to pamticele godine tokom koje se ponovo spremaza njega. Opu{tanje produbljuje ma{tupojedinca.

Karneval ~ini da odrastao ponovopostane dete.

Ose}a da je ravnopravan s policajci-ma, redarima, deùrnima, ali i grado-

na~elnikom, vlasnikom firme u kojojradi, predsednikom fudbalskog kluba.Bitno je iza}i na ulice (bolje s rado{}u nobuntom), pozdraviti trotoare, parkove,izloge i podi}i elan ~oveku, za perspek-tivniju sutra{njicu. Karneval je mani-festacija pa`nje prema bli`njem. Jer rad iigra su va`ni elementi razvoja kulturenacije. Ljudi bi, i sami u~estvuju}i,pove}ali kulturolo{ku recepciju, posve-}ivali bi vi{e pa`nje pozori{tima, galeri-

jama, a takav dignitet nam je izrazitopotreban.

Mada re~ karneval zna~i zbogommeso, ova manifestacija ne bi bilaposve}ena samo vegetarijancima ve}populisti~kom diverzitetu. Karneval ne bibio posve}en ni samo onima koji ~itajuBelu Hamva{a, ve} svima koji bi da kaùzbogom dosadi i uoneobi~ajejedan dan u godini.

SSaarraaddnnjjaa ssaa iinnoossttrraanniimm pplleessaa~~iimmaa nnaa oovvooggooddii{{nnjjeemm BBeelleeffuu:: KKoorraakk ddaalljjee:: pprroojjeekkaatt oossttrrvvoo

KKoorraakk ddaalljjee:: pprroojjeekkaatt oossttrrvvoo:: pprreeddssttaavvaa }}ee nnaassttaavviittii ssvvoojj `̀iivvoott uu EEvvrrooppii

24

In memoriam

LUDUS 107

POZORI[TE JE DO KRAJA NIJE NAPUSTILO Oti{la je Tanja Lukijanova

Kseni ja Jovanov i¯

Opro{taj od Tatjane Lukijanove (1923-2003)

Mr Ksen i ja Šuku l jev i¯-Markov i¯

Opet je jedno leto uzelo svoju `rtvu.

Kao da bira najbolje me|u nama.

Oti{la je Gospo|a Biserna Reka,

oti{la je ne`na Lora, oti{la je sna`na i

duhovita Mod, zaljubljenica u ìvot i

ljubav. Utihnuo je ljupki glasi} lutke

zvane Zozon.

Oti{la je od nas Tanja – koja je bila

sve to. Oti{ao je na{ prijatelj i sagovornik

koji je umeo da slu{a i da ute{i.

Uz sve ìvotne nesre}e i gubitke, kojeje te{ko podnosila, umela je da sa~uvavedrinu i dostojanstvenost. Njene ulogenosile su taj dragoceni spoj humora ivitalnosti, koja je Tanji obezbedila neza-menjivo mesto pod ovim krovom, na ovojsceni, koja je za nju u najbukvalnijemsmislu zna~ila ìvot.

Ako u nekom odlasku ima i~egmilostivog i dobrog, onda je to ~injenicada se nije suo~i~a sa fizi~kom i mental-nom nemo}i, da nije pozori{te napustilonju, nego ona pozori{te, kao da se

ODLAZAK VELIKE MOD

Na vest o odlasku velikana srpskogglumi{ta i neponovljive li~nosti,omiljene glumice Tanje Luki-

janove, prvakinje BDP-a, javljaju se slikenjenih kreacija na pozori{noj sceni,medijima radija i TV, i na{ih ~estihsusreta van scene, u saradnji, radostimai nevoljama.

Pozori{no stvaranje Tanje Lukija-nove trajalo je bezmalo 6 decenija u koji-ma je ona gradila svoje scensko delo iizrasla u veliku i osobenu glumicu srp-skog teatra. Put koji je pre{la od ro|enjado poslednjeg dana, nije uvek bio posutruàma, ali je permanentno bio u znakuneprekidnog rada i gotovo uvek u uspo-nu. Ro|ena je Beogra|anka, od majkeVarvare, Srpkinje, i oca Lava, Rusa, ~ijeje prezime nosila ~itavog ìvota s pono-som. Tatjana Lukijanova se od najranijemladosti spremala za pozori{nu scenu.Zavr{ila je Rusko-Srpsku gimnaziju iobrazovanje je pro{irivala u~e}i muziku inaro~ito balet, ali zbog zdravstvenograzloga balerina, nije mogla da postane.Potom se posvetila pozori{tu kao glumica.Uzimala je privatne ~asove kod ruskeumetnice Vere Gre~, glumice, nekada{nje~lanice ~uvenog MHTA. Poha|ala jeOdsek za glumu pri Muzi~koj akademiji,u klasi Ra{e Plaovi}a, 1945, a potom iDramski studio pri NP 1946. koji jezavr{ila 1947. Jedna je od prvih {kolo-vanih glumica, koje su stupile na scenuposle Drugog svetskog rata. Veliku po-dr{ku imala je kasnije i tokom ~itavekarijere u velikoj i slavnoj umetniciNevenki Urbanovoj od koje je mnogonau~ila, {to nikada nije propustila daistakne. Odnegovana na najboljoj tradici-ji na{eg teatra pod rukom velikih umet-nika, stekla je osnov na kome je mogla dagradi i stvori sopstveno delo.

Igrala je na scenama beogradskihpozori{ta, Narodnog, Beogradskog dram-skog, Humoristi~kog i Ateljea 212, alinjena mati~na ku}a postalo je BDP, odnjegovog nastanka 1947, i svih fazapostojanja, do kraja njene karijere; odprve premijere Mladost otaca do njeneposlednje premijere Privatni ìvoti. Pozo-ri{tu je ostala verna i kada su ganapu{tali drugi veliki glumci. Na sceniovog pozori{ta proslavila je svoje glu-ma~ke jubileje: 25-godi{njicu i 35-ogo-di{njicu umetni~kog rada. I u jubilejusvoje i pozori{ne 50. godi{njice intenzitetnjenog stvaranja na sceni bio je na za-vidnoj visini.

Ostvarila je brojan i raznovrstan re-pertoar doma}i i strani, klasi~ni i savre-

meni, a njen opus obuhvata preko 200uloga. U znatno brojnijem stranom re-pertoaru to su uloge u komadima: Stak-lena menaèrija, Silazak Orfeja, Ma~kana usijanom limenom krovu, Posle pada,Pogled s mosta, Andora, Gospo|a Biser-na reka, Samoubica, Vi{njev sad,Me}ava, Tri sestre, Hamlet, ôvek. ìvo-tinja i vrlina, Doga|aj u mestu Gogi,Mi{olovka, Sre}ni dani, Arsenik i stare~ipke, Privatni ìvoti... U doma}em re-pertoaru to su: Uje`, Haleluja, Ivkovaslava, Izbira~ica, Utva, ptica zlatokrila,U agoniji, Bu|enje vampira, Bertinoblago, Ku}a sa prozorom i drugi.

Bila je emotivno povezana s likovimakoje je tuma~ila, pronikav{i do tan~ina unjihovu su{tinu i u njih je utkala lepotu,energiju i intelekt svog ljudskog bi}a, uvelikim ulogama i epizodnim. Umela jeostvari tanani kontakt s gledali{tem i za-to je mogla pojedine velike uloge da tu-ma~i dugi niz godina i da one ni{ta neizgube od uverljivosti i lepote. Njena Modpostala je sinonim za veliku kreaciju iuvek iznova, i nakon 23 godine igranja,donosila uzbu|enja publike.

Kao glumica raspolagala je izuzet-nim glasovnim mogu}nostima. Njen to-pao i treperav glas, suptilna govornadinamika, bogate tonalne modulacije do-{le su do izraàja ne samo u pozori{tuve} i u medijma radija i televizije, u koji-ma je ostvarila brojne uloge. Zna~ajandeo stvaranja posvetila je deci tuma~e}ilikove u crtanim i animiranim filmovimai emisijama za decu.

Nagrade koje je primila oven~ale sunjeno umetni~ko pregala{tvo. Dobitnik jeNagrade „Ve~ernjih novosti“ na Steriji-nom pozorju 1969. za ulogu Bele Rade uPopovi}evoj Utvi, ptici zlatokriloj ,Nagradu Udruènja dramskih umetnikaSrbije, 1981. i Nagradu SIZ-a kulturegrada Beograda 1981. dobila je za uloguMod u Higinsovom komadu Harold i Moda Oktobarsku nagradu Beograda 1982.za ulogu Gospo|e Berte u Hingovom ko-madu Bertino blago, kao i Nagradu zanajduhovitiju ulogu na Mini festivalu uPore~u, Nagradu za ulogu u filmu Bal navodi na Maloj Puli i Nagradu „Zlatnamimoza“ za ulogu u filmu Ranjena zem-lja na Festivalu u Herceg Novom, 2000.Nagradu „Zoranov brk“ dobila je zaulogu Maka Lele u predstavi Ku}a sprozorom Ljiljane La{i}, na Danima Zo-rana Radmilovi}a u Zaje~aru 2000. Jedi-ni je dobitnik Velike plakete BDP-apovodom 50 godina rada, 2003. Odliko-vana je Ordenom zasluga za narod sasrebrnom zvezdom. Predlagana je i za

najve}u gluma~ku nagradu „Dobri~inprsten“.

Talenat i ume}e kojim je darovalamati~nu ku}u, BDP je umelo da ceni inagradi je Poveljom te ukaè ~ast da,

VELIÂNSTVENA TANJAGlumica koja je mogla sve

Prelistavam novine. Uobi~ajene vesti o ovome i onome. Odjednom – ne verujem o~ima – umrla je Tanja Lukjanova. î-tam ponovo. Ponovo pro~itam da je Tanja umrla. Kako je mogu}e da tako uvek vedra, ìvahna, vazda èljna glume Tanjaumre?! Ipak, na moju veliku àlost, i àlost svih koji su uìvali u njenoj umetnosti, a njih je mnogo – Tanja ovog puta nijeoti{la na jo{ jedno od svojih velikih putovanja, mada je upravo planirala da po povratku iz Odese, rodnog mesta njenog oca,poseti gr~ka ostrva i uìva u prirodi i tamo{njim spomenicima. Ali, iznenada, iznenada je oti{la putem s kojeg povratkanema. „Svi }emo tim putem, brate moj!“, kao {to re~e Nesre}kovi} Sre}kovi}u u [umi Ostrovskog.

Godinama sam uìvao u saradnji s Tanjom na realizaciji radio drama. Ve} pri pisanju znao sam kako }e to ona dobro od-igrati. I uvek je bivalo tako. Zahvaljuju}i osobenosti svoga glasa, i ne samo njega, Tanja je mogla igrati sve – od tek proho-dalog deteta do „baba ve{tice“. I igrala je. U mojoj radio drama igrala je babu monstruoznog vi{estrukog ubicu, koji nikadnije bio uhva}en. Ubila je svog muà, zeta i k}erku na vrlo surov na~in. Zeta, a kasnije i k}erku, iseckala je na komadi}e ipotom ih bacila u reku. Muà je zakopala u podrumu. A one, koji su posumnjali da je ona ubica, navela je da se me|usobnopoubijaju. Dramu smo snimali u zimu; bilo je vrlo hladno. Tanja je na snimanje do{la s visokom temperaturom. Mislili smoda otkaèmo snimanje, ali ona nije htela, jer ako bi se snimanje odloìlo, premijera ne bi mogla da se odrì u zakazanovreme, a kad }e se dobili novi termini za snimanje nije se moglo znati, jer je planiranje termina za snimanje napravljeno,kao i obi~no, za nekoliko meseci unapred. I tako smo snimali s te{ko bolesnom Tanjom, koja se juna~ki dràla. Ali, kad smodo{li do scene u kojoj Bakica ubija k}erku, secka je na komadi}e i baca ih u reku, Tanja je rekla: „Ovo ne mogu. Ovo je uà-sno! Ne mogu!“ Rekao sam joj: „Tanja, vi sve moète.“ „Mislite?“ „Mislim.“ I naravno da je mogla. Sjajno je odigrala tu gro-znu scenu. Posle smo se svi smejali!

Toga, na moju veliku àlost, vi{e ne}e biti. Veli~anstvena Tanja pridruìla se drugim velikanima gluma~ke umetnosti skojima sam imao zadovoljstvo i ~ast da stvaram radio drame: Rahelom Ferari, Ljiljanom Krsti} i Viktorom Star~i}em, Pre-dragom Pepijem Lakovi}em, Milutinom Butkovi}em i \or|em Purom.

Poslednji put video sam gospo|u Tanju na sve~anosti u Ateljeu 212 povodom dodeljivanja Dobri~inog prstena \uzi Sto-jiljkovi}u. Izlaze}i iz Ateljea, u dru{tvu svojih rijateljica, dobacila mi je: „Javi}u vam se!“ (Mi smo ~esto telefonom dugo raz-govarali o svemu i sva~emu.) Ali, nije se javila. Tome sam ja kriv, zaboravio sam da joj dam svoj novi broj telefona.

Aleksandar Obrenovi}

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne

novine.

„Ludus“

uzvra}a s

blagodarnoš}u.

preselila sa ove scene u na{e se}anje, uistoriju ove pozori{ne ku}e kojoj je ostalaverna do poslednjeg daha.

Hvala joj za svaki smeh, za svakusuzu koju nam je izmamila, za svakunovu nadu i veru kojom je zra~ila njenaMod.

Neka joj je ve~na slava!(Re~ izgovorena na komemoraciji

Tanju Lukijanovoj, Beogradsko dramsko

pozori{te, 20. VIII)

zajedno s jo{ dvoje kolega, otkrije Plo~una nedavno obnovljenom zdanju ovogsada prelepog pozori{ta.

Jednom je kazala da „likovima kojetuma~i moè dati samo ono {to nosi u

sebi“ a to zna~i da je morala posedovatimnogo jer je mnogo dala. Tako|e i to dasu „sve njene radosti i tuge gluma~kogìvota ostale u njenom mati~nom pozo-ri{tu, a dodajmo da }e i se}anje na nju injenu umetnost u Beogradskom dram-skom ostati zauvek, kao {to }e to biti i uistoriji srpskog pozori{ta.

Delo Tanje Lukijanove od neprolazneje vrednosti, utkano u srpsko glumi{te iona je svojim stvaranjem ~inila ~astsrpskoj kulturi. Sara|uju}i s Tanjom idruguju}i sa njom duè od tri decenije,postale smo bliske. Upravo smo se vratilesa putovanja od Kijeva do Odese. Pamti}uuvek kako se u Odesi ~ilo i sa osmehomna licu popela preko Potemkinovih dvestotine stepenica i kako je êhovljevommuzeju u Jalti obe}ala da }e poslati listupremijere Vi{njika u kojem je igrala Ra-njevsku u svom pozori{tu. Ako ima nekeljudske i boìje pravde, ispunila joj seèlja da jo{ jednom vidi domovunu po ocui njegovih slavnih predaka, kao opro{tajod ovozemaljskogìvota.

jima u selima oko makedonske presto-nice, angaòvao u „Lavovima”, {to jeneka makedonska varijanta JSO!

U Skoplju je ìvot podeljen na dvadela. Vardar je jedina ìva spona izme|u21. veka s jedne strane i one druge, nakojoj je vreme stalo ili klizi u sve dubljipluskvamperfekt. Ni u prvom, ni u dru-gom, bazaju}i ulicama, nigde nije biloglinenih grav~e na tav~e posuda, nitiBiljanino belo platno. Za uspomenu, putVojvodine nosimo dve prilepske no}i,draga lica itople re~i.

LUDUS 107

Gostovanja

25

Makedonci ovacijama ispratili suboti~ke

Bahanalije

SUZE META JOVANOVSKOG

Predstava Bahanalije Narodnogpozori{ta Nepsinhaz Subotica, ko-ju je po tekstu Gorana Stefa-

novskog reìrao Kokan Mladenovi},ispra}ena je ovacijama u Makedoniji –prvo u Prilepu na 38. Makedonskomteatarskom festivalu „Vojdan êrnodrins-ki”, a potom i u Skopskom dramskomteatru. U Prilepu je predstava igrana vankonkurencije, ali je sude}i po reakcijamapublike, pozori{nog esnafa i medija bilaapsolutni {ampion, {to potvr|uje i vest dajoj je na zavr{noj ve~eri festivala, list„Nova Makedonija” dodelio „Zlatnuplaketu” koja se dodeljuje predstavama ukonkurenciji.

U gluma~kim majstorijama suboti~-kog ansambla uìvali su, izme|u ostalihi ministar kulture Makedonije BlagojStefanovski, doajen makedonske pozo-ri{ne kritike Ivan Ivanovski te glumacizuzetnog talenta i harizme Nikola Ris-tanovski koji je, nakon {to je kao ~lanìrija video predstavu, rekao da je Festi-val za njega zavr{en jer je video {ampi-one. Bard makedonske glume Kole An-gelovski hvalio je Dionisa Gorana [u{-ljika i Penteja Milo{a Stankovi}a, a skop-ska glumica Liljana Veljanova, upravni-ca Skopskog dramskog teatra, predloìlaje nova gostovanja. Najdirljivija je bilareakcija doajena makedonskog glumi{taMeta Jovanovskog koji posle predstave,vidno uzbu|en sa suzama u o~ima, nijemogao re~ da prozbori.

Putovanje je po~elo plavi~asto vedreno}i i to, ve} od samog Beograda, salva-ma duhovitih opaski naumornog reditel-ja. On prestaje da pri~a samo kad spava,a spava retko i malo, bar u autobusu.

Do{li su s ki{om

Dok se pribliàvamo Prilepu ~e`njaopasno „lupa” Jovana Ristovskog. Nije ni

~udo, njegovi su iz ovih krajeva. Prise}ase brda, pokazuje stene i prepri~avaprilepske legende.

Doputovali smo u Prilep okupan ki-{om. Doma}ini, izuzetno ljubazni i pred-usretljivi, kaù da smo im doneliosveènje. Stièmo da gledamo ne ba{dobre Tetovirane du{e, po Stefanov-skom, Dramsko-kuklen teatra Pazar-dìk iz Bugarske.

Na Festivalu je izvedena i Ma~ka nausijanom limenom krovu Dramskogteatra Skoplje s Metom Jovanovskim uulozi oca, te predstave turske i albanskedrame skopskog Teatra narodnosti,ostvarenja {tipskog, strumi~kog, bitolj-skog, prilepskog i kumanovskog teatra,kao i MNT-a i teatra iz Velesa. Deo Festi-vala se odràvao i u Bitolju. Poslednjeve~eri, u ~ast nagra|enih, podogori~koCNP igralo je Malogra|ane u reìjiPaola Ma|elija.

Gorana Stefanovskog sre}emo sutra-dan, na dan igranja Bahanalija. Ve}posle zajedni~kog ru~ka, o~aran je Ko-kanovom duhovito{}u za koga }e nakraju re}i da je „vlasnik na ubavakozerija”. U neko doba „vlasnik duhovi-tosti” izvinio se piscu {to moraju da serastanu „kako bi se s glumcima dogovo-rio o ~emu je predstava!”. Na probi sesvako pomalo mazi i razmazuje. Samose Sneàna Jak{i} ôli} daje stoprocent-no. Zadivljuje njena predanost ali inepresu{ni optimizam i duhovitost Kris-tine Jakovljevi} koja, i ne samo reditelju,bez po muke, neretko, uzvra}a verbalneparalele. Na kraju probe puca sajla kojatreba da podigne Dionisa i Penteja.Reditelj bi da ~upa kosu, ali... ipaksmi{lja novi kraj.

Sre}om, na predstavi }e sve dobropro}i, a Suboti~ani su zapalili publiku.Glumci posle primaju ~estitke, prilaze imkolege ali i publika koja ho}e da se

fotografi{e i traì autogram. Hvale plju-{te na sve strane, ali bogme i ponude zasaradnju. Kokanu se sme{i Ohridsko leto.Pero Stojan~evi} se hvata za glavu i kaèda slede}e godine na ovom festivalu„stoprocentno igramo Kokanovu dramu”,a Kokan se u neoprezno radosnom tre-nutku sve~ano zaklinje: „Ako me nekouhvati da uskoro ne{to dramatizujemneka me utepa!”

Makedonija je za Suboti~ane bilaistinsko uzbu|enje. Dirljivi su bili susretis izuzetnim doma}inom, ali i publikom, anajubaviji susret za njih bio je s piscemStefanovskim koji je specijalno zbog njihdoputovao iz Londona i posle predstavenije krio odu{evljenje predstavom. Tuno}, u kojoj je pogled cepao nebo ~isto kaoono ~uveno Biljanino platno, probledeo jes njima pored bazena na krovu vele-lepnog hotela. Docnije je pevu{io s njimau „Makedonskoj ku}i” uz kapljicu. Za-malo je tu palo i jutrenje, ali kako je zorarudila entuzijazam je svima ùrio upravcu kreveta.

Skopska mikroklima

Predstavi i probi, koje su se imalezbiti u Skopskom dramskom teatru, pret-hodio je obilazak Skoplja. „Knjigo mojapre|i na drugoga” slogan je ~arobneknjiàre „Tabernakum” u kojoj nalazimoknjigu prefinjenog dizajna Mala knigana stapici, novo i ispostavi}e se vrlo du-hovito pisanije Gorana Stefanovskog otome kao prepoznati ili za~eti pisca u sebiOni koji ne pamte ba{ dobro smenjivanjeex YU TV centara, Nedeljna popodneva isli~ne „zgodacije po klju~u”, ~ude sekako razumeju ubavi makedonski jezik.

Dok bazamo gradom, izuzetna po-zori{na du{a, Ljubica Ristovski, uprav-nica NP Subotica, nevidljiva i nenamet-ljiva a efikasna i vredna èna, ugovaragostovanja. Ljiljana Veljanova, upravni-ca-doma}in raduje im se, jer je, kaè,dobar glas o Bahanalijama ve} stigao izPrilepa. Nakon predstave, kolega saskopske TV Telma Sotir Trajkov, koji jetokom Sterijinog pozorja bio u Novom

Sadu, kaè da nam zavidi na reditelju.„On je potpuno lud i apsolutno fanta-sti~an! Ovako ne{to uzbudljivo i potresnonisam davno video”, kaè. Me|u gostimakoji su hteli da podele radost s glumcimasre}emo i mladog reditelja Voju Cveta-novskog, uskoro diplomca na sofijskojumetni~koj {koli. Makedonski SergejTrifunovi}, kaù, dodu{e u rediteljskompakovanju, dobar deo ekipe odvodi poslepredstave u jedini kafe koji u gluvo dobano}i radi u Skoplju. Od njega ~ujemo ineverovantu vest da se glumac ToniMihajlovski, slu|en recentnim doga|a-


razdvajale su nas granice: geografske,jezi~ke, religiozne, moralne, politi~ke,istorijske, nacionalne... razne. Mi smorazli~itih boja, verovanja, pogleda. Sve tomoè biti granica razdvajanja. Granicesu ucrtane na mapama, u knjigama, mo-ète ih na}i na zemlji, u vazduhu, namoru, ali i u na{im srcima, umovima idu{ama. Ali, za{to one moraju postojati?Koji je onda smisao muzike, slikarstva,knjiga? Koji je smisao pozori{ta ako jeono ogledalo sveta? Nema drugog smislano da ovaj svet postane bolji. Ili mo`dada umetnost spase ovaj svet? Zaboravi-mo tokom 10 dana na razlike,poku{ajmo da izbri{emo granice izme|unas. Ako je pozori{te oru`je upotrebimoga protiv granica!''

Selekcija predstave je sli~na kao uTrabzonu – bogatstvo pozori{nog izraza.Predstave su izme|u 22. do 31. V pri-kazala pozori{ta iz Italije, Rumunije,Bugarske, Ukrajine, Engleske, Japana,Francuske, Rusije i Srbije.

U~e{}em na ovim festivalima pozo-ri{na trupa Balkan novi pokret nastavljauspe{no predstavljenje u svetu pozori{neumetnosti, predstavama koje ideje crpuiz bogatstva srpskeetno tradicije.

Pozori{na trupa Balkan novi pokret u~estvo-

vala je na dva zna~ajna festivala

U TURSKOJ I MOLDAVIJI

Na Internacionalnom pozori{nomfestivalu crnomorskih zemalja, po~etvrti put odrànom u Trabzonu

(regionalni centar severoisto~ne Turske),trupa Balkan novi pokret u~estvovala jes predstavom Vilinsko kolo, autorskimprojektom Vesne Stankovi}. Mali tim susa~injavali: glumci Gojko Baleti}, Katari-na Mitrovi}, Jelena [kondri}, Ana Nesi-movski i producent Milovan Zdravkovi}.

Predstava je pozvana na Festivalkao gost u selekciji reditelja TameraLeventa, generalnog sekretara Direkcijeturskih dràvnih pozori{ta. Festival jeodràn od 19. do 28. V 2003. U~estvovalasu pozori{ta iz Bugarske, s Krima(Ukraina), iz Rumunije, Jermenije, Gru-

zije, Rusije, Azerbejdàna, Moldavije iTurske.

Festival je organizovan pod pokro-viteljstvom Ministarstva za kulturu iturizam, s ciljem, kako kaè ministarEkran Momcu: „Stvaranja prijateljstva irazmene saznanja o susedima injihovim kulturama, i to u ~asu kad suna{e politi~ke i trgovinske aktivnosti uporastu, a u uverenju da jenajfunkcionalnija snaga upoznati drugenacije kroz kulturne i umetni~ke delat-nosti”.

Selekcija nije bila zasnovana najasno definisanom kriterijumu, ve} jenamera bila da se iskaè bogatstvopozori{nog izraza, pa je publika videlaklasi~no napravljenog [ekspirovog Ha-

mleta, Dràvnog akademskog pozori{taiz Bakua, Azerbejdàn, precizno aka-demsko izvo|enje Pozori{ne romanse, A.Tolstoja, Dràvnog akademskog po-zori{ta iz Voronje{a, Rusija, dve pred-stave Dom Bernarde Albe, F. G. Lorke:estetski svedenu i promi{ljenu Akadem-skog pozori{ta iz Jerevana, Jermenija, ifuriozno modernu (moderni pokret, ag-resivna muzika, izraèna erotika, nasi-lje, droga, pozori{ta „Andrei Murosani”iz grada Sveti \or|e, Rumunija, svedenonostalgi~nu Ulicu bez naziva bugarskogsavremenog pisca Dmitria Zlatanova,Narodnog pozori{ta iz Pazardìka,Bugarska, dobro pro~itani i modernoura|eni Mroèkov komad Kerol, „Tiflisteatra” iz Tbilisija, Gruzija, dva mjuzikla– @ivotinjsku farmu Orvela, po ugleduna brodvejske Ma~ke, i Pri~e sa zapadnestrane, Lorntsa, koju je po modeluvestendovskog Briljantina izvelo Narod-no pozori{te iz Ki{enjeva, Moldavija.Pomenimao i dva etno izvo|enja:[umsku pesmu, Ukrainka NP iz Krima,i na{e Vilinsko kolo.

Organizacija Festivala je bila veomadobra, svaka trupa imala je stalnog do-ma}ina koji govori njihov jezik (na{ jebio predusretljivi Sead Vati}, student izTrabzona, ro|eni Sjeni~anin) i glumackoji govori engleski. Ansambli su bilisme{teni u hotelu A kategorije, i svakojtrupi je stalno na raspolaganju bio kombis ljubaznim voza~em, kojim je bilo mo-gu}e obi}i lokalne znamenitosti (anti~keiskopine, manastir Majke bo`je iz IXveka koji po mestu izgradnje potse}a nana{ manastir Svetog Vasilija Ostro{kog, icrkva Sveta Sofija, IX vek, kao i mnogospomenika islamske kulture).

Na Internacionalnom pozori{nomfestivalu „Eèn Jonesko” koji se od pre 10godina bijenalno odràva u Ki{enjevu,Moldavija, na{a pozori{na trupa je u~e-stvovala s predstavom San o Balkanu,tako{e autorskim projektom Vesne Stan-kovi}, a na predlog selektora Festivala zajugoisto~nu Evropu, Julije Mladenove,predsednice asocijacije Balkan art sasedi{tem u Sofiji. U ovom timu su bili Du-{ica Popovi}, Drinka Milivoj~evi} i IgorMi{kovi}.

Motiv za odràvanja ovog festivalaformulisao je njegov direktor Petru Vu~-karau: ''U na{oj pro{losti i se}anjima

Mil ivo je Zdravkov i¯

BBaahhaannaalliijjee uu MMaakkeeddoonniijjii:: GGoorraann [[uu{{lljjiikk kkaaoo DDiioonniiss

nekoliko sezona da se ansamblkonsoliduje i sazre. Rezultati su vidljivi.

Jesenju sezonu Dramska scena uZrenjaninu po~inje premijerom komedijeIza kulisa Fejna u reìji Olivere \or|evi},predstavom pripremljenom jo{ proletos apredpremijerno publici prikazanoj juna.Ovih dana na scenu stupa i Laki komadRom~evi}a, u reìji Milo{a Jagodi}a,umetni~kog direktora zrenjaninskeDrame.

Predstava Carski peva~i Lutkarskescene zrenjaninskog NP „To{a Jovanovi}“dobitnik je nagrade za glumu i pri~u naIX Me|unarodnom festivalu ekolo{kogpozori{ta za decu tokom avgusta odr-ànom u Ba~koj Palanci. Odluku je doneode~ji ìri, a na Festivalu su u~estvovalepredstave iz Ni{a, Vr{ca, Novog Sada,Blagoevgrada (Bugarska) i Ba~ke Pa-lanke, a gostovali su, van konkurencije, iumetnici iz Rusije.

Reditelj Carskih peva~a je pokojniSrboljub Stankovi} po Grimovoj bajci Bre-menski svira~i, kreator lutaka je TihomirMa~kovi}, a asistent reìje Irena Tot.Igraju Irena Tot, Olgica Trbojevi}, Sne-àna Arsin, Miroslav Ma}o{ i AndrijaPo{a. Umetni~ki direktor Lutkarske sceneVlada Grubanov veli da je ovo 11. nagra-da u ovoj sezoni koju je s internacionalnihi doma}ih festivala ku}i dobiolutkarski ansambl.

LUDUS 107 26

Gostovanja

Posle Soluna i Ljubljane, Nikita Milivojevi} je

po pozivu radio za Ohridsko leto –

Sofoklovu Antigonu sa ansamblom Bi-

toljskog Narodnog teatra

ANTIGONA U OHRIDU

Antigonu je u katakombama napu-{tenog hangara u Ohridu, u ok-viru Ohridskog leta, za samo

nekoliko izvo|enja, videlo tek nekolikostotina gledalaca, a docnije u okvirugostovanja u iskopinama anti~kog teatraStobija nekoliko hiljada. Od jeseni jepredstava na repertoaru bitoljskog Naro-dnog teatra. Nikita Milivojevi} }e do tada

u Zvezdara teatru reìrati PinterovPovratak, a zatim Platonova êhova ugr~kom Nacionalnom pozori{tu u Solu-nu.

Dugo u na{im pozori{tima, a pret-postavljam i u sredini u kojoj ste posled-nji put radili, na repertoaru nije biloanti~ke drame. Koji je Va{ klju~ za sa-vremeno ~itanje tih dela?

Mislim da je to bilo 1992, u Beograd-skom dramskom sam radio Eshilovu tra-gediju Sedmorica protiv Tebe i tad samklju~ traìo provociran onim trenutkom,ratovima koji su po~eli da besne na pro-storu nekada{nje domovine. Antigona jenastavak takovog na~ina razmi{ljanja,pri~a je to o kontinuitetu prokletstva za-po~etog u tada{njoj predstavi. Predstavusam u Ohridu smestio u napu{teni, raz-ru{en hangar i oba se razvija iz ose}anjada je ceo svet obuzet militantnom lo-gikom. Kada bolje razmislim uvi|am dasmo svi uniformisani, na ovaj ili onajna~in. Mislim da svi ovde imamo mnogorazloga da se dublje zamislimo nadpojavom raznih vojski, nad ratovima itragedijama koje smo preìveli posled-njih godina. A to su uistinu velike teme.

I u ovoj Va{oj predstavi likovi izanti~ke drame ìve u ovom vremenu, udana{njim razru{enim prostorima, noseovovremena odela, samo je njihovapatnja svevremena?

Kao u svakom drugom komadu, i uantici uvek poku{avam da vidim sebe isvoje vreme.

Kad radite dela stara hiljade godinauvek je pitanje kako ih osmisliti za sa-vremenost. Ne samo vizuelno, ve} i {taprona}i kao pravi motiv, ~ime provociratigledaoca. Sticajem okolnosti poslednjihgodina se mnogo druìm sa Grcima i snjima sara|ujem. Njihovu kulturu samotkrio na potpuno novi na~in, fasciniransam poeti~no{}u, lepotom i bogatstvomtih slika i stihova. Izuzetno je uzbudljivorediteljski pretvarati sve to u ma{toviteslike i praviti predstavu od takvog mater-ijala. Sad na novi na~in gledam naanti~ku dramu. Za mene Antigona dolaziiz ose}anja da ìvimo u tragi~nomvremenu, u kojem na na{em prostoruuvek ima mnogo motiva za bavljenje timkomadom, pri~om o dva brata, jer kadoni krenu jedan na drugog s oru`jem toje na{a tragedija i pri~a, to je smak sveta.Tu po~inje pri~a o Antigoni i ja na nju negledam kao na istorijsko nasle|e ve} naautenti~no na{u pri~u o bra}i tolikozava|enoj da ni u smrti ne mogu bitizajedno sahranjeani. Novi vladar moèda prekine taj kontinuitet prokletstvaba~enog na Edipov rod, a on umesto toganastavlja po starom.

Na~inili ste adaptaciju Sofoklovetragedije?

U adaptaciju sam uklju~io pone{to izkompletne Sofoklove tetralogije, ali jepredstava pre svega Sofoklova Antigona.

Za{to ste izabrali Bitoljski ansambl?Predstava je najpre nastala za

Ohridsko leto koje jo{ ima reputaciju ve-likog i zna~ajnog, mo`da najve}eg bal-kanskog letnjeg festivala. Bitoljski teatarje malo ali inventivno pozori{te, izuzetnootvoreno i dobro vo|eno. I ranije ~uo dasu u biv{oj Jugoslaviji vaìli za tetar kojiume da iznenadi, na Pozorju, Mesu...Sada sam se u to uverio, i evo, posle ne-koliko poziva, pravog plodonosnog susre-ta.

[ta Va{a Antigona posebno poru~ujepublici?

Svaka Antigona, pa i ova, pre svegaporu~uje onaj stih oko koga je, kao okomatice, napisan ceo komad: „Za ljubav,ne za mr`nju ja sam ro|ena“. To spadame|u najlep{e re~enice koje je ~ovekikada napisao. Moto i ove Antigone moèbiti to, ali je upakovano u veoma speci-fi~nu formu. Pitam se koliko smo danasuop{te u stanju da razumemo jezik kojimje pisana Antigona, jer dolazi iz vremenanama sasvim nepoznatog, iz vremena o~ijoj moralnosti danas tek moèmo da


Pozori{te „To{a Jovanovi}“ iz Zrenjanina na

festivalu u Albaniji

ANTIGONA UBUTRINTU

Lj i l jana Ba i lov i¯

Dramska scena zrenjanskog Naro-dnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“pozvana je da 7. IX u~estvuje na

Me|unarodnom teatarskom festivalu uButrintu, u ju`noj Albaniji, sa Sofok-lovovom Antigonom koju je, pre nekolikosezona, reìrao Ljuboslav Majera. Na Fe-stival u Butrintu pozvani su ansambli izFrancuske, Italije, [vajcarske, Gr~ke,Kipra, Hrvatske, Ma|arske i Albanije.Zrenjaninsku Antigonu je odabrala Dra-gana Bo{kovi}, selektor Festivala za jugo-isto~nu Evropu. Pozori{te „To{a Jovano-vi}“ je prvo pozori{te iz na{e zemlje kojeu~estvuje na ovom festivalu, a Majerina jeprva na{a profesionalna predstava kojaza poslednjih pola veka gostuje u Albani-ji. Majerova Antigona pobudila je me-|unarodnu pa`nju i lane, na gostovanju uMa|arskoj. Njeno u~e{}e na festivalu uAlbaniji finansijski }e podràti republi~koMinistarstvo za kulturu, Izvr{no ve}eVojvodine i organizacija „Freedom Hou-se“.

Direktor pozori{ta „To{a Jovanovi}“Goran Ibrajter kaè da je ovo ozbiljanizazov za ovu ku}u: poziv na Festivalusledio je posle uspe{ne sezone koja je zre-njaninskom teatru donela brojna gosto-vanja, turneje pa i festivalska, nagrade iplodne kontakte, umetni~ke i vanumet-ni~ke, u pozori{nom svetu u doma}emmiljeu, ali i sa susedima. Repertoarskapolitika ku}e pa`ljivo je planirana tokom

sanjamo, mi koji ìvimo u totalno ne-moralnom vremenu. Tako smo rade}ipredstavu prvo morali da se probijemokroz sve to, do|emo do samoose}anja da

je to i na{e, pa onda i da napravimo pred-

stavu koja moè da bude

va`na i drugima.

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 400 dinara

MATA MILOŠEVI]Priredile:

mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}

cena: 400 dinaraLJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 400 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 400 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 400 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 400 dinara

PORUD@BENICA

Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije:1. Marija Crnobori . . . . . . . . . . . . primeraka 2. Mata Miloševi} . . . . . . . . . . . . . primeraka 3. Ljiljana Krsti} . . . . . . . . . . . . . . primeraka4. Petar Kralj . . . . . . . . . . . . . . . . . primeraka5. Olivera Markovi} . . . . . . . . . . . . primeraka6. Rade Markovi} . . . . . . . . . . . . . primeraka7. Stevan [alaji} . . . . . . . . . . . . . . primeraka8. Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . . . primeraka9. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . . primeraka

Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanja

Naru~ilac:

Adresa:

Telefon:

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 631 464, 631 522, 631 592;

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 400 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 400 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 400 dinara

danas sve manje prisutne u me|uljud-skim odnosima. Zra~ila je optimizmom ivedrim duhom koji se zahvaljuju}i njoj{irio i plenio na sceni i po gluma~kimgarderobama. U svojoj karijeri tuma~ilaje mnoge uloge i igrala brojne „tu|e”ìvote, ali nikada nije zapostavila njojnajva`niju rolu – predivne supruge,majke i bake”, rekla je opra{taju}i se od

Uponedeljak, 14. VII, iznenada jepreminula glumica RadmilaUbavki}, dugogodi{nja ~lanica

dramskog ansambla Teatra „Joakim Vu-ji}” iz Kragujevca. Tim povodom, usredu, 16. VII, u pozori{tu je odràna ko-memoracija na kojoj su se kolege, pri-jatelji i rodbina oprostili od svoje Rade.

„Bila je ~asna, hrabra i istinoljubivaèna, koja je posedovala dobre osobine

LUDUS 10727

In memoriam

Ratomir Vasiljevi} (1949 - 2003)

Nema vi{e ni{kog Hamleta! U no}iizme|u 26. i 27. VIII 2003. umroje glumac ni{kog Narodnog po-

zori{ta, Ratomir Vasiljevi} Vasa. Sa ìvotne i pozori{ne scene, posle

te{ke bolesti, oti{ao je u pedeset~etvrtojgodini, ostavljaju}i za sobom porodicu,kolege, prijatelje, drugare u Ni{u, Pirotu,Pri{tini, Zenici – gradovima u kojima jeispisivao blistavu gluma~ku karijeru.Put glume krenuo je na preporuku ni{-kog profesora srpskog jezika @ivoradaPetrovi}a, da bi svojim glasovitim ba-ritonom igrao u predstavama na Kamer-noj sceni, gde su ve} bili Dragan @iki},Tanasije Uzunovi}, Sonja Jaukovi},Toma Ili}... Zapazi}e ga reditelji ni{kogNP Rajko Radojkovi} i Du{an Rodi}.

Ni{ki Dramski studio bi}e mu od-sko~na daska za rad u ni{kom teatru, apotom i za stalni anga`man u Pirotu,Pri{tini i Zenici, gde je odigrao 30-akuloga. U to vreme radio je saznamenitim rediteljima – JovanomBatom Putnikom i Ljubi{om Georgi-jevskim. Bio je tri puta s predstavamana Pozorju, Mess-u.

Na preporuku Georgijevskog iz Ze-nice sredinom 1977. dolazi u Ni{ iodmah uska~e u predstavu Vu~jak kodreditelja Ljubodraga Ljube Milo{evi}a,koji }e mu 1980. poveriti, ulogu danskogkraljevi}a. Jedini je ni{ki glumac, dosada, koji se oprobao u toj ulozi.Posre}i}e mu se uloga ]amila u Prokle-toj avliji u reìji Ljube Milo{evi}a, a na

„Joakimu” u Zaje~aru (1979) dobijanagradu ìrija. S „Joakima” ima jo{ dvaodli~ja za uloge u predstavma Ruènjenaroda u dva dela i Mala. Sjajne role jeostvario i u predstavama Kralj Lir,Raskr{}a, Ve~iti studenti, Kolubarskabitka, Jugoslovenska antiteza, êkaju}iGodoa, Viktor ili deca na vlasti, Laà iparalaà, Ja, Klaudije...

Tuma~i uglavnom dramske uloge,ali se uspe{no ogleda i u komedijama.Utemeljiva~ je Teatra Classic. Mnogeuloge tuma~io je u Off-Teatru, nastupaoje u TV serijama, a premda te{ko bo-lestan, imao je snage da zaigra u filmuZona Zamfirova Zdravka [otre. Preranasmrt spre~ila ga je da ostvari mnogeprojekte na sceni s koje je plenio po-javom, toplinom, ljubazno{}u, a pona-jvi{e bar{unastimbaritonom.

ODLAZAK NI[KOG HAMLETASlobodan Krs t i¯

Pregled pra{kih pozori{nih zbivanja

Pre ne{to vi{e od godine dana ê{kusu zadesile do katastrofalne po-plave, najve}e za poslednjih 150

godina, nanev{i ogromne {tete zemlji.Stra{an je bilans katastrofe od koje seêsi jo{ oporavljaju. Prag je raskopan,sanira se mnogo podzemnih prostora uneposrednoj okolini reke, radi se vrednoda bi sve bilo dovedeno u pre|a{nje sta-nje.

Pozori{ne zgrade su posebno lo{epro{le. Bilans je tuàn: vi{e od 30 pozo-ri{nih zdanja u ê{koj je gotovo sasvimuni{teno. Po informacijama Pozori{noginstituta iz Praga {teta od poplava naplanu pozori{ne infrastrukture prama-{uje 10 miliona evra. êsi su vredni a ifinansijski daleko mo}niji od nas, pa sedo kraja pro{le pozori{ne sezone ve}inapozori{ta vratila na mati~ne scene u pot-puno rekonstruisane zgrade. Do povrat-ka u svoje ku}e ansambli su osetili kakoje izgledalo srednjovekovno pozori{te,kakva je sudbina putuju}ih glumaca,kako izgleda igrati predstave bez kosti-ma i scenografije, tj. samo s onim {to semoglo spasiti od „velike vode” (kako ovdezovu avgustovske poplave). Za nekapozori{ta takva „putuju}a” situacija jo{je aktuelna, no sre}om ipak su radovi narekonstrukcijama svih poplavljenihteatarskih ili sasvim okon~ani, ili su uposlednjoj fazi.

U Pragu su najgore pro{la pozori{tau okolini Trga Republike (NamestiRepubliky), u centru, a u neposrednojblizini letos gotovo presu{ile Vltave –Divadlo v Dlouhe (Pozori{te u Dlouhojulici) i Divadlo Archa (Pozori{te Arka;paradoksalna analogija s Nojevom bar-kom). Pro{le godine iz ovih pozori{tadobrovoljci – glumci, reditelji, tehni~ari,scenski radnici i ostali spasioci, poku-{avali su da spasu {to se moglo spasiti, avode su ru{ile sve pred sobom i potapalepodzemne prostorije neopisivom brzi-nom. Oba pozori{ta su imala nesre}u dabudu konstruisana tako da im glavnascena bude duboko pod zemljom. U slu-~aju pozori{ta Archa – ~ak dva sprataispod novoa zemlje. Voda je tog avgustarasla brzinom od metar na sat. Obescene su bile potpuno potopljene pre no{to je iko stigao da se sna|e, a kada su sespasioci pribrali jedino su mogli daspasavaju ono {to je ostalo. Tako suglumci i reditelji u gumenim ~amcimaskidali reflektore s najvi{ih konstrukci-ja, iz tehni~kih kabina sme{tenih ne{tobliè povr{ini zemlje spasavala sezvu~na i svetlosna tehnika s ostalimvrednijim stvarima koje su mogle bitiiznete. Spaseno je veoma malo.Pozori{ni ìvot u ovim zgradama li~io jena no}nu moru.

Po~eo je period izbacivanja vodepomo}u pumpi, {to je trajalo mesecima.

Tek posle povla~enja vode bilo je jasnokoliko je velika katastrofa: mrtva rek-vizita gotovo pola metra u blatu, rastu-rene kulise, tekstovi raspadnuti od bu|i,neopisiv smrad koji se {irio kao iz du-bokog groba. Katastrofa! Slike koje ilu-struju ovu nesre}u, a koje je mogu}e na}ina internetu, jezive su. Veoma je krhkosve {to ~ovek napravi i lako se ru{i!Dovoljno je da se priroda samo malo raz-besni i – gotovo.

POTOP POZORI[TANiko la Zav iš i¯

Radmila Ubavki} (1944-2003)

ÂSNA, HRABRA I ISTINOLJUBIVAZoran Miš i¯

uskra}ena za njene zrele umetni~ke kre-acije. Sve vreme svog umetni~kog rada,svakom gluma~kom zadatku pristupalaje s velikom odgovorno{}u, ni u jednom~asu ne zaboraviv{i da je supruga ve-likog dramskog umetnika LjubomiraUbavki}a Pendule”, smatra glumicaVladanka Pendi}.

Glumica Radmila Ubavki} (devo-ja~ko Bursa}) po~ela je karijeru u som-borskom Narodnom pozori{tu. Od 1967.~lan je ansambla kragujeva~kog po-zori{ta, gde je do~ekala i penziju. Ov-da{nja publika, pamti je po ulogama ukomadima Na pola na drvetu, ûdo u[arganu, Na dnu, Samoubica, Karama-zovi, Himna za svaki dan, Radopolje,@enski razgovori, Nasamo o svima,Kova~i i Dangube.

Radmila Ubavki} sahranjena je usredu, 16. VII, na Varo{komgroblju u Kragujevcu.

I Divadlo v Dlouhe i Archa }e ovupozori{nu sezonu do~ekati na modernizo-vanim i obnovljenim scenama. To je dob-ro jedino zato {to }e tehni~ki sve biti nadaleko vi{em nivou no ranije. Ali je po-gubno {to je sada neophodno oba po-zori{na prostora (a ovo se odnosi na svarekonstruisana pozori{ta) ponovo „osva-jati” energijom. Jer, pozori{te nije samozgrada, podrum, prostor u koji zaposleniu|u i prave predstave. Pozori{te je igra sa

silama koje u tom naizgled praznomprostoru vladaju, i potrebno je mnogovremena i sre}e da se te sile ispuneìvotom koji je su{tina pozori{ta. Da li }eto po}i za rukom Divadlu v Dlouhe iliArchi, ali i ostalim pozori{nim zgradamastradalim u razornim pro{logodi{njimpoplavama, ostaje da se vidi.

Naravno, poèlimo im sre}u. Ona }eim biti vi{e nopotrebna.

Radmile Ubavki} glumica Marina Peri}Stojanovi}.

„Imala je previ{e ljubavi koju jenesebi~no rasipala na sve strane i ba{ tanjena prevelika emotivnost izazvala jeprerani odlazak. Na sceni, probama ipredstavama bila je idealan partner ikolega”, kazao je Mirko Babi}.

„Za tri i po decenije rada u na{ojku}i, od po~etnih uloga u kojima je bilamlada i lepa, Rada je stasala i izrasla upravu, rasnu i kvalitetnu glumicu, iprava je {teta, {to se pozori{te poslednjihgodina rekonstruisalo te nije radilo pu-nom parom, tako da je publika ostala

SSlliikkee kkoojjee iilluussttrruujjuu kkaattaassttrrooffuu:: ppoozzoorrii{{ttee ppoossllee ppooppllaavvee

NNaajjggoorree ssuu pprroo{{llaa ppoozzoorrii{{ttaa uu cceennttrruu

28

EX YU

LUDUS 107

Hrvatsko kulturno ljeto; velike premijere na

sjeveru i jugu Jadrana

LETE]I CIRKUS PAOLA MAGELLIJA I BRIJUNSKA ETIDALENKE UDOVI^KI nista u naslovnim ulogama – [erbedìju

i Zlatka Viteza – traè}i u njihovim raz-li~itim politi~kim pozicijama razloge at-rakcije. Vitez, osniva~, umjetni~ki vo-ditelj Gluma~ke druìne Histrion i savjet-nik biv{eg hrvatskog predsjednikaTu|mana, od studentskih je dana pri-jatelj [erbedìje. Nisu dodu{e bili protag-onisti istih predstava, ali su redovitoigrali nogomet i druìli se, kaù, ~ak i zavrijeme rata. Da se ne radi o gluma~kojveli~ini, koja permanentno izaziva divl-jenje i zavist, kakav je slu~aj s [er-bedìjom, ni to – na neki na~in kontro-verzno – prijateljstvo ne bi imalo takavpublicitet. Ovako, odnosom Vitez-[er-bedìja, razlozima za prijateljstvo inemoralno{}u takva odnosa (a moè liprijateljstvo biti nemoralno?), bave se nesamo novinari i obi~na publika, ve} iozbiljni politi~ki kolumnisti, kazali{nikriti~ari i kolege glumci, pa i oni od kojihse, s obzirom na demokratski stav i slo-bodarska uvjerenja, to ne bi o~ekivalo!

Nigdje se ne pominje da se radi odvije iznimno jake gluma~ke osobnosti,kao stvorene za uloge revolucionara Ma-rata i De Sada, a malo se pi{e i o tome daje poticaj za uprizorenje ovog naslova(kao i sugestija za odabir protagonista)stigao od Vjerana Zuppe, kazali{nog ve-likana koji se vlastitim izborom povukaos aktivne pozicije tvorca hrvatskog kaza-li{ta, a ovom mu se premijerom, mo`da,vra}a.

Predstavau predstavi

Bez obzira na svu negativnu atmo-sferu koja se, ja~e no ijedne godine pre,ovila oko brijunske kazali{ne druìne,Marat/Sade je izvrsna predstava, arazloge treba traìti u iznimno profesion-alno sastavljenom umjetni~kom timu.Prvi put ove godine, barem mi se tako~ini, izbor suradnika i protagonista nijebiran emotivnom, ve} umjetni~kom lo-gikom, pa su se u ekipi na{li ne oni kojisu, iz ovih ili onih razloga, pristali raditis [erbedìjom (ili ostali izvan programaDubrovnika i Splita), ve} je sastav pomnoi unaprijed odabran od onih koji su zapredstavu najbolji. Tako su prijevodsa~inili Truda i Ante Stama}, muzikupotpisuje (kao i u svim predstavama naBrijunu do sada) Nigel Osborne, sce-nografiju Zlatko Kauzlari} Ata~, a ko-stime Bjanka Adì} Ursulov. Koreograf jebio Milko [paremblek, svjetlo je obliko-vao Deni [esni}, a psiholo{ki portretpacijenata dr Stanislav Mata~i}. Me|uglumcima su sudionici lanjskog projektaMedeje Dubravka Mileti} i AleksandarCvjetkovi} te glazbenici Mostarske sim-foniette, ali i novoangaìrana, a ve} etab-lirana imena poput Katarine Bistrovi}-Darva{, Mladena Vasaryja, Du{ka Va-leti}a, Mije Begovi} ili Darka Rundeka.Mnoge je ime ovog posljednjeg za~udilo upodjeli, ali kazali{te je bilo Rundekovizbor daleko prije no je postao poznat uglazebnim vodama; isto tako je mjestona{la u ekipi Jasna Bilu{i}, glumica izu-zetnih pjeva~kih sposobnosti, dio pje-va~kog kvarteta {to funkcionira poputgr~kog kora. Uz nju su jo{ u koruangaìrani solist HNK Marijan Juri{i}(bas), Jure Ivanu{i~ (slovenski glumac,pijanist i poznavalac vi{e instrumenata,{ansonjer i sudionik prethodnih projeka-ta Kazali{ta Ulysses) te u gluma~ko-pje-va~koj ulozi izvrsna Lucija [erbedìja.

Lenka Udovi~ki smjestila je Ma-rat/Sadea u sredi{nji prostor tvr|ave

Izme|u dviju kazali{nih sezona, hr-vatska teatarska publika, ve} tradi-cionalno, o~ekuje ljetne premijere. Uz

Dubrova~ke ljetne igre i Splitsko ljeto,festivale s tradicijom koja je zamjetna i usvjetskim okvirima, 3 godina unatragme|u zanimljive kazali{ne destinacije uHrvatskoj, ubraja se i program Kazali{taUlysses na Brijunu. Ove godine Splitskoljeto nije ostavilo ve}eg traga u ka-zali{nom sje}anju, ali su dvije zemljopi-sno krajnje jadranske kulturne desti-nacije, Dubrovnik i Brijun, premijernimnaslovima odu{evile publiku i kritiku.[tovi{e, moglo bi se re}i da je ova godinaDubrov~ane ponovo vratila u dane stareslave Igara, a na Brijunu se odigralanajbolja predstava u trogodi{njoj pro-gramskoj shemi.

U Dubrovniku –sezona za pam}enje

Tri dramske premijere u Dubrovni-ku, nakon desetlje}a koje je donijelo naj-radikalnije promjene u povijesti Igara,ve} se same po sebi mogu smatrati uspje-hom, a kada se zna da su Bobo Jel~i} iNata{a Rajkovi} za reìju predstaveRadionica za {etanje, pri~anje i izmi-{ljanje dobili Orlanda, da je KleistovAmfitrion u reìji Janusza Kice ocijenjenkao iznimno ostvarenje, a Drì}evakomedija Griùla u reìji Paola Magellijaizazvala na kraju ljeta potpunu euforiju,ne ~udi da se 54. Dubrova~ke igresmatraju festivalskom sezonom za pam-}enje!

Jel~i} je relativno novo ime u hrvat-skom teatru, ali ga uspjeh njegovih pred-stava ~ini poznatim izvan granica zeml-je. Od po~etka redateljske karijere on radiu tandemu s Nata{om Rajkovi}, od po-

~etka njeguje specifi~an pristup kazali{tu– predstave na odre|enu temu ali bezliterarnog predlo{ka – {to rezultira kraj-nje zanimljivim izvedbama. Nakonuspjeha na hrvatskim pozornicama,pravu lavinu hvalospjeva kritike doìvioje u Be~u, Francuskoj, Njema~koj, a ovol-jetna premijera na perifernim prostorimadubrova~ke gradske jezgre, u bliziniglamuroznog i rasko{no rasvjetljenogGrada a ipak izvan svega toga, pokazalaje i Dubrov~anima kako radi kazali{nilaboratorij Jel~i}-Rajkovi}. Njihova Ra-dionica uposlila je 12 glumaca – uglav-nom studenata ADU, ali i 20-ak {ti}enikaustanove „Domus Christi” i stanovnika~etvrti Sveta Marija i Mrtvo zvono, stari-jih natur{~ika, koji su na lokacijamapredstave, tijekom ophodnje, prepri~avalisvoje ìvotne pri~e i kazivali èlje...

Radionica je predstava o Dubrov-niku, ali onom izvan turisti~ke i festi-valske pozlate, pri~a o malim ljudima, odjetinjstvu i starosti koja bri{e graniceizme|u realnog i formalnog, a do krajauvla~i teatar u Grad i Grad u teatar.

Novom otkrivanju dubrova~kih am-bijenata priklonio se i Magelli, koji jeGriùlu postavio u parku biv{e bolnicena Boninovu, iskoristiv{i kao pozornicupark i kro{nje visokih stabala. U njimase „gnijezde” Drì}eva mitolo{ka bi}a,koja poput lete}eg cirkusa bdiju nadstanovnicima Grada {to bjeè u dubravu:mladoènje stiù na biciklima, roditeljibar~icama, prosipaju se konfeti, a sve touz nostalgi~nu glazbu orkestra u ìvo...

Magelli je u ovoj iznimno zanimljivojpredstavi imao sjajne suradnike – sce-nografa Georga Schaefera (stalnog um-jetni~kog suradnika Roberta Ciullija unjegovom kazali{tu u Muellheimu), ko-stime su potpisali Leo Kula{ i SvetlanaVizantin, a glazbu Ljup~o Konstatinov. Upredstavi su najzanimljivije kreacijeostvarili Suzana Nikoli}, Goran Navojec iLivio Badurina (u zraku) te PredragVu{ovi} i Doris [ari} Kukuljica (na tlu), aMagelli jo{ jednom se pokazao magomkoji je u stanju renesansni duh prevestina jezik suvremenog gledatelja.

Nemoralnoprijateljstvo

Kazali{te Ulysses, koji je za ljetnupozornicu izabralo tvr|avu Minor naMalom Brijunu, ove je godine ostvarilosvoju tre}u premijeru. Iznimno zani-manje gledatelja za predstave na koje seodlazi vojnom teglenicom iz Faàne,potaknuto sasvim sigurno gluma~komkarizmom Rade [erbedìje, ne jenjava niove godine. Medeja s Mirom Furlan po-novo se igrala pred popunjenim gleda-li{tem, a Kralj Lear ulazi u ~etvrtusezonu izvedbi. Atmosferu poti~u i stalninapisi u novinama, no medijska halabu-ka ove je godine prevr{ila svaku mjeru,skre}u}i pa`nju s teatra na ne{to {to sene moè pristojno imenovati.

Umjesto da se pi{e o tre}oj premijerina Otoku – Marat/Sade Weissa u reìjiLenke Udovi~ki – sva se medijska po-zornost usmjerila na dvojicu protago-

Minor, isti u kojem se igrala Medeja, alije ovog puta za glumce postavljena ipozornica. To se uklapa u ideju predstaveu predstavi, pa kori{tenje okolnih prosto-ra i vi{ih razina tvr|ave izgleda prirodnoi nenametljivo. Dapa~e, sredi{nje dvori{tetvr|ave u predstavi doima se kao novapozornica, a razlog je stilski druga~ijapredstava od naslova koje smo tu do sadagledali.

Maratova smrtpod tu{em

Okosnicu predstave ~ini suodnosnaslovnih likova – Marata, [erbedìje iDe Sada, Viteza. I mada ih redateljica za~itavo vrijeme predstave drì na udal-jenosti, njihov je odnos stvaran, kom-pleksan i blizak. Neki kriti~ari smatrajuda se podjela ta dva lika mogla postavitiu obrnut protagonisti~ki slijed, ali mi se~ini da je [erbedìja, ne samo s obziromna sve {to znamo o njemu i {to ga i daljeprati – idealni Marat: ka`njen i progro-njen sanjar, lu|ak i naivni borac za ljud-ska prava. Njegovo ubojstvo obavljeno jepod tu{em, {to je jedna od najimpresivni-jih scena u predstavi (izvrstan scenskipokret Milka [parembleka i sjajno svjetloDenija [esni}a). Maratovo tijelo re-dateljica potom vra}a u kadu, da bi odgo-varalo povijesnim i likovnim prikazimanjegove smrti.

Katarina Bistrovi}-Darva{ u uloziCharlotte Corday ostvarila je jednu odsvojih najupe~atljivijih rola, a na posljed-njoj predstavi u sezoni pomogao joj je ivjetar, senzualno podiù}i njenu pro-zra~nu opravu i nude}i je, onako golu,Maratu kao neko, neodoljivo mirisnovo}e.

Dubravka Mileti} kao SimonneEvrard, igrala je zahtjevnu rolu bez

ijedne preigrane mimi~ke geste {to jedoista impresivan gluma~ki rad, Alek-sandar Cvjetkovi} bio je sjajan u ulozibuntovnog i razbaru{enog JacquesaRouxa, a Darko Rundek potvrdio jeopravdanost svog izbora posebno udrugom dijelu predstave.

Redateljica Lenka Udovi~ki u prvomje dijelu, u trajanju od 100-ak minuta,detaljno razradila ideju ludnice kaonajrepresivnije dru{tvene institucije, ukojoj ravnopravno koegzistiraju i trpepodjednak tretman lu|aci kao i oni kojetakvima smatraju. Iako gluma~ki an-sambl ostvaruje impresivne trenutke,kra}enje nekih prizora ne bi oduzelo raz-umijevanje a moglo bi pridonijeti kon-ciznosti predstave. Drugi je dio reìjskisavr{eno osmi{ljen – poput revolu-cionarne etide on u ritmu sna`ne glazbepulsira dok se Maratov ìvot ne ugasi.

Posljednja ovosezonska izvedba Ma-rat/Sadea, kao i premijerna, bila je pose-ban doìvljaj. Objema je prethodiloobla~no nebo i olujni vjetar, s time {to jepremijerna publika odvezena s Brijuna ada predstavu nije vidjela, dok su segledatelji finalne izvedbe najprije smo~ili,a potom smrzli, ali su predstavu od-gledali do kraja te ispratili dugim aplau-zom. Ova najzrelija predstava mladogKazali{ta Ulysses mo`da ne}e bitimamac za publiku kakav i dalje pred-stavlja izvedba Kralja Leara, ali je tonedvojbeno teatarsko djelo koje moè bitipokazano bilo gdje u Europi. Ono dobijamagi~ne konotacije igrano na Brijunu,ali }e ve} prvih dana septembra doìvjetisvoju izvedbu u Zagrebu, u HNK. Bit }eto ujedno prvi iskorak Kazali{ta Ulyssesna neku drugu pozornicu u Hrvatskoj,ali i prvo pojavljivanje [erbedìje nadaskama HNK nakon 20 godina, dokVitez tamo nije igrao jo{od Tu|manova ro|endana!

Svje t lana Hr ibar

MMiinniissttaarrssttvvoo zzaa kkuullttuurruu

SSrrbbiijjee mmoo`̀ddaammoo`̀ee bbeezz

„„LLuudduussaa““,, aallii„„LLuudduuss““ nneemmoo`̀ee bbeezz

pprriilloo`̀nnii{{ttvvaa MMiinniissttaarrssttvvaa zzaa kkuullttuurruu SSrrbbiijjee..

„„VVrreeddnnoosstt ddaarraanniijjee mmeerraa ddaarraa;;nnjjeeggoovvaa mmeerraa

vvrreeddnnoossttiijjee vvrreeddnnoosstt

kkoojjuu iimmaa zzaaddaarriivvaannooggaa““,,

kkaa`̀ee ssttaarraattaammiillsskkaammuuddrroosstt..

MMaarraa ii DDee SSaadd:: ZZ.. VViitteezz ii RR.. [[eerrbbeedd`̀iijjaa

LUDUS 10729

Festivali

U gotovo svakoj ameri~koj dràvi odràva

se bar jednom godi{nje, makar po jedan

festival posve}en [ekspiru. Me|u vi{e

desetina takvih festivala, Colorado Shake-

speare Festival se, po proceni uprave,

izdvaja kao jedna od tri najzna~ajnije

smotre te vrste u SAD

I DALJE [EKSPIR

renoj pozori{noj sali, jedina ima posebnugluma~ku ekipu i gotovo da nema sce-nografiju. Od pozori{ta dramskog pisca,ona se stilski vi{e pribliàva rediteljskompozori{tu. Kostimi, nenametljivo inspi-risani ode}om s Dalekog istoka, kore-ografisano kretanje glumaca i promeneosvetljenja sredstva su kojima sepripoveda bajkovita i sloèna pri~a orazdvojenim ljubavnicima Imogen iPosthumiju.

îtaju}i biografije autora predstava uiscrpnom katalogu, sti~e se blago nepri-jatan utisak da je bitnije ko ima kakveakademske titule no koliko je dobarstvaralac. Univerzitetska karijera kao daje mnogima na prvom mestu, {to jeodvla~ilo pozori{te od pravog ìvota.

Publika Festivala, sude}i po reakci-jama i razgovorima u pauzama ~inova,nije redovna pozori{na publika. Odlazaku teatar je za prose~nog Amerikancaluksuz. Zato su letnji festival i vanse-zonske operske predstave mamac zaljude na godi{njem odmoru i turiste.Pozori{te tada postaje ravnopravno sdrugim letnjim atrakcijama.

Kome ne odgovara pomalo elitisti~kipristup teatru, moè se pro{etati glavnompe{a~kom zonom. Uli~ni zabavlja~i, gut-a~i vatre, òngleri, muzi~ari nastupaju izve~eri u ve~e upotpunjuju mapu izvo-|a~kih aktivnosti Boldera. Mo`da nisumagistri i doktori nauka, ali su u svomposlu majstori i jednakosposobni da privukugledaoce.

Duboko zagaziv{i u petu decenijupostojanja i zahvaljuju}i dugogo-di{njoj tradiciji, leto{nje, 46. Colo-

rado Shakespeare Festival (videti „Lu-dus” br.98) ni~im nije otkrivao ozbiljnuekonomsku krizu koja je zahvatila ame-ri~ko dru{tvo i naro~ito pogodila pozo-ri{te. Mesto de{avanja je Bolder, gradi}nadomak Denvera, ~iji univerzitet jenadaleko poznat studentima prirodnihnauka. Planinski ambijent, gde se zu-basti vrhovi ocrtavaju na zapadu a letnjeve~eri su uvek sveè, ~ini neodvojivi deoatmosfere festivala i privla~i publiku i izudaljenijih gradova.

Colorado Shakespeare Festival za-pravo nije nalik festivalima na koje smonavikli. Nema takmi~enja, nagrada, pani razli~itih pozori{nih trupa ~ije bismostilove poredili. Svake godine se formiranovi umetni~ko-tehni~ki ansambl poprincipu otvorenog konkursa koji u julu iavgustu izvodi 4 predstave. Ansambl~ine studenti i profesionalci iz Amerike,pa i {ire, s engleskog govornog podru~ja.Uz pomo} Amerikancima svojstvenevisoko razvijene mo}i planiranja, pred-stave se pripremaju za 7 nedelja, a prvapremijera je po~etkom jula. Samo sejedna predstava prikazuje u sali univer-zitetskog pozori{ta, dok se ostale smenju-ju na velikoj pozornici pod nebom. Ovauhodana organizacija, kao i finansijskoposlovanje, doprinose stabilnosti Festi-vala. Publici je omogu}eno da obezbedivi{egodi{nju pretplatu na ulaznice bezbojazni da je ne{to moè iznenaditi (osimpljuska i grmljavine na otvorenoj sceni).

êtiri [ekspira

Ovogodi{nji repertoar ~inile su dobropoznate komedije Ukro}ena goropad,Mnogo buke ni oko ~ega, Hamlet i manjeizvo|eni Simbelin. Zajedni~ko im je da setekstovi izvode u celini, s malo drama-tur{kih intervencija. Li~nost i vizijareditelja su u drugom planu, {to je razli-ka u odnosu na evropske trendove. Prve3 predstave su igrane na otvorenom. Te-hni~ke mogu}nosti pozornice odre|uju iscenografska re{enja, pa je scenografijasve tri predstave glomazna i fiksirana,bez krupnjih promena tokom izvo|enja.Interesantno je da su u opremi predstavazastupljene prakti~no sve pozori{ne ve-{tine, od bravarskog zanata do umetnosti{minke i maske. Taj princip daje pomaloizlo`beni, revijalni karakter Festivalu ideo je njegove koncepcije. Naime, cilj

zajedni~kog rada studenata i profesion-alaca je sticanje prakse iz svih umet-ni~kih i tehni~kih profesija u pozori{tu.

Ukro}ena goropad, koja je otvorilaFestival, mo`da je i najslabija ta~kaovogodi{njeg programa. Pozornica pred-stavlja drive-in bioskop u Majamiju, gdese scene smenjuju kao numere u mjuzik-lu. U duhu 50-tih i naleta ènske eman-cipacije, u predstavi niko nikoga ne kroti,ve} divlja Kejt nalazi svoju savr{enupolovinu u „sirovom“ Petru~iju, iakoizgleda kao da Petru~io dominira nji-hovom vezom. Sara Felon i Toni Molinagluma~kim sredstvima postiù ovakvotuma~enje zagonetnog [ekspirovog dela.Slabost predstave je u suvi{e otvorenomcitiranju Briljantina i Poljubi me, Kejt,pa i kori{}nje replika i muzike iz istih. Tonepotrebno insistiranje ne na~emu {too~igledno ostavlja pomalo utisak nein-ventivnosti.

Mnogo buke ni oko ~ega je proniclji-vo sme{tena u ambijent Divljeg zapada(~iji je Kolorado bio deo). Iako s povre-menim padovima ritma i nejednakimnivoom gluma~kog ansambla, uìvanjepublici su pruìli Toni Marbl i HolisMakarti kao Benedikt i Beatris. Uz odli-~an mizanscen, dvoje glumaca su ostva-rili kona~nu, ìvu dimenziju popularnogteksta. Naàlost, opet se pojavljuje mu-zi~ko pozivanje na poznate vesterne, kaoda ta inspiracija nije ve} bila dovoljnouo~ljiva u ostalim elementima predstave.

Pretpremijeru Hamleta gledalo jeprepuno gledali{te zahvaljuju}i, izme|uostalog, i povoljnim cenama ulaznica (5$za jeftinija mesta). Reditelj Dèjms Si-mons, dizajneri i glumci, pristupili supostavci jedne od najizvo|enijih [ek-spirovih tragedija iskreno i ozbiljno.Isti~u}i tek ono univerzalno, ne nagla-{avaju}i posebno ni mesto ni vreme rad-nje, napravili su sna`nu, dirljivu pred-stavu ~iji efekat nije umanjio ~ak ninestanak struje usred izvo|enja. Sceno-grafija kojom dominira veliki ogoljenimehanizam ~asovnika i ubedljiva glumaostaju urezani u se}anje. Toni Marbl,Sara Felon i Holis Makarti podjednakointelektualno i strastveno do~aravaju li-kove Hamleta, Ofelije i Gertrude.

Festivalskaatmosfera

Simbelin u odnosu na prethodnepredstave zauzima posebno mesto iz vi{erazloga. To je koprodukcija ColoradoShakespeare Festival-a i ~ika{kog Ruz-velt Univerziteta. Odràva se u zatvo-

Nevena Paunov i¯

OPUSTELOPOZORI[TE

Kako Narodno pozori{te iz Beogradanije gostovalo u Ma|arskoj

Festival u @ambeku (Zsámbék), Ma|arska, gradu koji je nalazi nekolikodesetina kilometara severozapadno od Pe{te, odràn je letos 21. put. Po umet-ni~kom rejtingu ovo je jedan od najzna~ajnijih festivala na{ih severnih susedakoji neguju bogatu tradiciju letnjih festivala. Iako festival obuhvata i predstaveamatera i one namenjene deci, za publiku i kritiku je uvek najzanimljivijiglavni tematski blok. Pro{logodi{nji je bio u znaku Antigone, a ovogodi{nji jeposve}en êhovu.

Osim premijere spremane za tu priliku (Tri sestre), gostovali su Rumuni,tako|e sa Sestrama, i Rusi s etidama na temu Galeba, prikazani su filmovi ipredstave po êhovu, pa i Tri sestre Novosadskog pozori{ta / Újvidéki Szín-háza, a pozori{tnici su razgovarali o tome kako na sceni treba postavljatiêhova.

U okviru bloka o êhovu predvi|eno je i gostovanje Narodnog pozori{ta izBeograda s Vi{njikom. Gostovanje je dogovarano telefonom i kada je trebaloutvrditi dan dolaska da bi bio odre|en teren za igranje predstave – Beogra|anisu za}utali! [okirani organizatori tvrde da su nekoliko puta poku{ali dakontaktiraju odgovorne iz na{eg nacionalnog teatra, ali da su saznali da susvi, bez otkaza gostovanja, na odmoru! Uzaludni su bili i poku{aji da se na|ema ko iz Pozori{ta; niko nije odgovarao na pozive i poruke.

A kad su Ma|ari zamolili ovda{njeg teatrologa da se raspita {ta je s NP,njemu je preko telefona re~eno da gostovanja sigurno ne}e biti jer je Narodnopozori{te u tom ~asu pusto.

S.M.

30

Edinbur{ki festival

LUDUS 107

Pelcovan smr}u

S novim auto-refleksivnim koma-dom mladog {kotskog pisca DejvidaGrega (David Greig) – San Diego – na~ijoj se premijeri publika onesve{}ivalazbog zagu{ljivosti ali i ~injenice daizvesni lik pati od apetita za sopstvenimmesom, i sa isto tako estetski beskompro-misnim komadom iz Buenos Airesa TheLast Night of Mankind na repertoaru,pozori{ni deo festivala je privukaopa`nju publike. Pomenimo i GalebaPetera [tajna a s Fionom Shaw uglavnoj ulozi. O ovome se toliko pri~alo ususret Festivalu da su i edinbur{ki vrap-ci sve znali napamet. „Tri i po sata”,kaè upozorenje, koje je bilo bitno, jer[tajn i{~itava êhova slovo po slovo umuzejskom kostimu i klju~u, dodu{e sizvesnom upotrebom video-projekcijakoje do~aravaju pozadinske pejzaè –tako u prvom ~inu gledamo laganiizlazak meseca, a do poslednjeggigantsko platno predstavlja vi{e prob-lem no re{enje. Iako predstavu vredivideti iz edukativnih razloga koji }emo`da postati jasni s vremenske di-stance, njen tempo je razvu~en do mereda ni sama, brilijantna, Fiona Shaw neuspeva da ga spasi do kraja. Suprotnovaì za Hamleta u reìji notorno kon-traverznog katalonca Kaliksta Bijeta(Calixto Bieito). Postaviv{i radnju u no}-nom klubu „The Palace”, on bez pardonapretvara pri~u o neodlu~nom danskomprincu u testosteronski kabare gde doglave obrijani Hamlet pesnicama leti naKlaudija, siluje Ofeliju, kinji Gertrudu,ubija Polonija a ~ini se da ima dovoljnoenergije za jo{ toliko. Ovde se u roku od 2

PUBLIKA PRED PRAZNOM SCENOMAko brojke bilo {ta zna~e evo neko-

liko interesantnih: Edinbur{ki Frind` jeletos prvi put u istoriji prodao vi{e odmilion karata, {to je 21% vi{e od pred-hodne godine i iznosi 9.4 miliona funti.Najtraènije karte su opet bile za solo-izvo|enja TV komi~ara dok je pozori{nibestseler bila adaptacija filma 12 AngyMen u reìji Gaja Mastersona (Guy Mas-terson). Masterson se posluìo marke-tin{kim trikom da bi postigao tu po-tra`nju te je – vode}i se poslovicom „akoih ne moè{ pobediti, pridruì im se” –uloge mahom i raspodelio slavnim ko-mi~arima. Rezultat je ipak tradicionalnapredstava koja, iako skoro duplo duà odtipi~nih frindòvskih 60 minuta, lakouspeva da odrì pa`nju publike a da nepogledate na sat koji je deo scenografije.

U me|uvremenu, dok se karte proda-ju munjevitom brzinom po sokacimaEdinburga, tzv. Glavni Festival, koji kao iuvek nudi pa`ljivo probrane svetskeprimerke pozori{ta, opere i baleta, ovegodine odlu~uje da pokloni karte za vrlotraènog Vagnera isklju~ivo studentima.Rezultat je polu-prazan parter, a o bal-konima da ne govorimo. Istina, glavnifestival je imao daleko interesantniji re-pertoar u odnosu na prethodne godine.Izme|u ostalih, nakon svog prvog po-javljivanja u Britaniji 1999, Cullberg Ba-llet se vratio s vizuelno uzbudljivim dipti-hom – po jedna ta~ka starog umetni~kogdirektora Matsa Eka i njegovog mladogzamenika na poloàju od ove jeseni Jo-hana Ingera. Bordeaux Opera Ballet sepojavio s programom Picasso and Dancerekonstruisav{i 3 koreografska dela zakoja je ovaj umetnik radio scenografiju ikostime.

Edinbur{ki festival 2003.

Duška Radosav l jev i¯

sata prolije toliko krvi, suza i alkohola daje nemogu}e iza}i iz dvorane trezan. Daje ovo bila jedina predstava koja je uspelada dobije skoro isti broj kritika s jednomzvezdicom koliko i onih s 5 nije izne-na|enje u zemlji koja [ekspira smatraneprikosnovenim narodnim blagom.

Ipak, manjak konsensusa i izraènapodeljenost kriti~ara u toku Festivala bi-la je vi{e rezultat li~nog ukusa i brojakrti~ara no politike ili op{teg kvaliteta.Valja naglasiti i da je sada bilo manjeapsolutnih hitova ili proma{aja, mada jeu okeanu Frindà bilo i nekoliko intere-santnih bisernih {koljki. Dobar ulovgarantovalo je opet tek samo 3-4 od 298registrovanih pozori{nih prostora. OsimAssembly Rooms-a, gde je gore navedenibestseler stvarao redove, edinbur{kicentar za savremenu dramu Traverseponudio je nekoliko interesantih doma}ihi stranih komada uklju~uju}i i novudramu sibirske bra}e Presnjakov koji suse proslavili debijem u Royal CourtuTerrorism. Njihov novi komad Playingthe Victim u koprodukciji Royal Courta iestetski interesantne trupe Told by anIdiot, crna je komedija o mladom Valjikoji odlu~uje da hleb zaradi igraju}i`rtvu u policijskim rekonstrukcijamaubistava. Lepota komada je u tome {to nina ~as ne pretenduje na ma kakav socio-politi~ki komentar, i iako dramatur{kinespretno re{en, on se kroz apsurdnihumor jedino bavi mi{lju da se nemo-tivisani mladi ~ovek – koji bi mogao bitiBritanac isto koliko je Rus – bavi poslomtek da bi se pelcovao smr}u, te da bi se zanju spremio. Sli~an mu je i Nigel ukomadu People Next Door HenrijaAdama, isto u Traversu – mlad ~ovek,nesvesan ozbiljnosti svojih okolnosti ilitek sposoban da se nosi s njima kroznaivan pogled na svet. Ne{to otresitije odove dvojice su devojke u dablinskomkomadu Duck, koje se za svoje mesto nasvetu bore svim sredstvima, a uprkosokolnostima. No, to su sve komadisada{njice, naizgled optimisti~ni i puninade. Blago upozorenje je nova dramaGregory Burke-a o ~etvoro tinejdèra TheStraits, sme{tena na Gibraltar uo~i ratana Folklandima, a u reìji RoxaneSilbert. Zavr{ava se verzijom pesme SexPistolsa God Save the Queen u inter-pretaciji deteta.

Kupanje u mleku

Omiljeno edinbur{ko dvori{te Plea-sance okruèno s nekoliko scena imalo jena raspolaganju niz raznovrsnih ta~aka

od kojih je verovatno najpopularnijapredstava The Pugilist Specialist ve}renomirane ~etvoro~lane ameri~ke RiotGrupe. Komad – koji lako moè da pro|eza na sceni postavljenu radio dramu –bavi se unutra{njom politikom ameri~kevojske, a u dugim redovima pred vratimaove scene na{ao se i ina~e redovan Edin-burànin [on Koneri. Kad smo ve} kodholivudskih zvezda, Meril Strip je tako|evi|ena na predstavi svoje }erke, prika-zane u pozori{tu Underbelly, lavirintugradskih katakombi adaptiranom u vi-{enamenski prostor za igru. Prostor jesvojevremeno otkrila lokalna trupa GridIron koja se isklju~ivo bavi tzv. site-specific teatrom – svoje predstave gradeoko unapred izabranih neobi~nih prosto-ra. Ove godine njihova predstava ThoseEyes, That Mouth igrana je u elegantnojgeorgijanskoj edinbur{koj ku}i u procesurenoviranja. Iako je trupa u poslednji ~asmorala da promeni izabranu ku}u zbogàlbi suseda, njihov èljeni efekat jepostignut, a Cait Davis, glumica u ovojmonodrami s peva~em – koja se baviproblemom psihopatolo{ke samo}e –dobila je i nagradu za najbolju glumicu~asopisa „Stejd`”. Najbolji glumac je IracRichard Dormer u ulozi poznatog igra~abilijara Alexa Higginsa u monodramiHurricane, a nagradu za najbolji ansabldobila je njuror{ka trupa 78th Street Labza predstavu Boy Steals Train, baziranuna stvarnoj pri~i o nepopravljivomnesu|enom ma{inovo|i koji od malihnogu vreba priliku da sedne u lokomo-tivu. Obe predstave su igrane u AssemblyRooms-u.

Pomenimo i ostrvo u okeanu edin-bur{kog festivala koje se izdvojilo protek-lih godina – adaptirana crkva St. Ste-phen’s. Koreograf isto~nonema~ke trupeFabrik, Wolfgang Hoffman, napravio jetu pre dve godine evropski festival ple-snog teatra. Tu su izvedene brojne pred-stave uklju~uju}i i tada{nji ruski hit[kola za budale koja je ve} slede}eg me-seca te godine nagra|ena na Bitefu. Iruska trupa Akhe je igrala tada pred-stavu Puh i Prah nazvanu „no}nom mo-rom {efa bine” zbog rusvaja koji je svakeve~eri ostavljala za sobom na sceni. Sadata trupa, koja sebe smatra „inènjerimateatra” vra}a se ta~kom White Cabin kojase bavi odnosom filmskog gledaoca ifilma na platnu. Ovde se opet de{avare~ima neopisiva gu`va gde se na svestrane prosipa crno vino, igra~i se odeva-ju novinama ili se kupaju u mleku, nascenu se spu{taju mnogobrojni platneniramovi i objekti koji potom lebde krozprostor. No, zasluèno, predstava je

odnela mnoge nagrade i dobila ovacijepublike u St. Stephen’s-u. Stepeni{tecrkve valjalo je videti i pred po~etak pred-stave Islands in the Stream fenomenalnetrupe Derevo koja se i ove godine vratilana festival. Reke ljudi slivale su sesvakodnevno na ovaj spektakl, dodu{evi{e apstraktan i lirski no prethodnekreacije ~etvoro asketskih anti-klovnova.Obe predstave, kao i duet Hofmana Pan-dora 88 koji se na prostoru kutije malove}e od telefonske govornice bavi istra-ìvanjem kosmosa, dobile su prve na-grade Frindà.

Govornicakao kosmos

U Edinburgu je bio i nama poznatiRichard Demarco koji slavi 40 godinau~estvovanja na Festivalu. Tim povodomje BBC napravio i poseban dokumentaraco ovom ljubitelju umetnosti i ìteljaIsto~ne Evrope, a u kojem se Demarcopodi~io svojim gostima iz Beograda. Nai-me, Jelena Bogovac koja je na jednoj odDemarcovih scena izvodila monodramuTi{ina po Beketu se u pratnji ekipe iproducenta Milovana Zdravokovi}a za-tekla na snimanju ovog programa te jeuru~ivanje poklona iz Beograda takozabeleèno. Pa`nju Festivala zadobio je iHaris Burina koji je sa svojom fran-cuskom kompanijom Theatre La Fenetrepredstavio neverbalnu duodramu PticeSarajeva, ne`nu ljubavnu pri~u s ratomu pozadini i nizom interesantnih vizuel-nih re{enja na zadatu temu, uklju~uju}i iuveliko spominjani momenat gde dveptice na navijanje pevaju jedna drugojpesmu dupeta Soni i [er I got you, babe.Predstava je dobila prvu nagraduFrindà te nominaciju za najbolji ansam-bl Stejdà.

Ovo je pogled na 15-ak od 1541 pred-stava s Frindà. Pri~alo se i o predstaviLadies and Gentlemen koja se de{ava ujavnom WC-u, o predstavi koja se de{avau liftu ili jednoj koja se doga|a u pot-punom mraku. Bila je i jedna u kojoj sene de{ava ni{ta ve} publika sedi predpraznom scenom, a u slu~aju da iza|epre kraja, ima pravo da traì pola cenekarte nazad. Broj~anih podataka o ovojpredstavinemam.

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne

novine.

„Ludus“

uzvra}a s

blagodarnoš}u.

BBeesskkoommpprroommiissnnoo The Last Night of Mankind

Za ovo izvo|enje Beketa smo zemun-ski ambijent, kroz video rad, uneli u pri-~u dve drame i dobili stisko jedinstvo. UEdinburg nosimo to zna~enje. Ali, Beketje prosto takav pisac koji vezuje ruke imnogo iskusnije reditelje upetljava usvoja apstraktna zna~enja, rigidna, zat-vorena, da ne kaèm frigidna. Moje ~i-tanje je jedan od na~ina nalaènja putada ~ovek, reditelj iza|e na kraj s prili~nozatvorenom i enigmati~nom formom.

Za{to si odabrala ba{ ta dva teksta?Mada napisana na po~etku i kraju

Beketove karijere, oni sièjno li~e jedanna drugi, kao da obra|uju isti doga|aj.Od ostalih njegovih drama razlikuje ih to{to poseduju mnogo autobiografskog, pa imelodramati~nog prizvuka. Obe zvu~egotovo ispovesno i kao da se obe ti~u istemale drame malog ~oveka, i gotovo dabih mogla da kaèm da su ljubavne.Nikad takvog Beketa u drugim njegovimdelima nisam srela. Tako sam ih spojila isièjno, dala im po~etak i kraj, zavretelau neki krug veruju}i da to moè i tako.

Kako si se izborila s njegovim pesi-mizmom?

On je, izme|u ostalog, i pesimisti~an,ali je pre svega cini~an i hladan. Trudimse i u igri i u reìji da tu hladno}u i rigid-nost negiram svojim skoro melo-pris-

LUDUS 107

UEdinburgu tokom Frind` festivalaima vi{e od 200 pozornica razasu-tih po gradu, gde se dnevno izvede

oko 1000 predstava. U toj ponudi, Tra-vers pozori{te je jedno od najzna~ajnihpozori{nih prostora ~ijem renomeu dopri-nosi osvajanje presti`nih Frind` nagra-da, kao i izvo|enje zna~ajnih svetskihpremijera.

Travers postoji 40 godina i jedin-stveno je u [kotskoj po potpunoj po-sve}enosti novom dramskom tekstu, po-dràvaju}i tako razvoj teatarske kultureu [kotskoj i Velikoj Britaniji. Tu je poprvi put izveden {okantan komad SareKejn Cleansed kao i drame drugih mla-dih pisaca zaslu`nih za razvoj novogtalasa dramaturgije u Evropi. Travers jena ovogodi{njem Frindù ponudio 10svetskih premijera – evropsku i britan-sku, me|u kojima i 3 nova komada {kot-skih pisaca: Henri Adama, GregoriBurka i Dejvida Harovera.

Simpati~ni Najdèl

Dark Earth, novi komad Harovera,proslavljenog Noèvima u koko{kama,(Presence, Kill the Old Torture TheirYoung), nastavlja da istraùje neke odtema iz svoje prve drame – mentalitet iìvot ljudi u izolovanim, malim zajedni-cama i predrasude u dodiru s ljudima izgrada. Sme{tena u sada{njost, DarkEarth nosi ne{to od trilerske napetosti ipoeti~nosti njegovog prvog komada, ali,naàlost, ne dostiè tu snagu i uzbud-ljivost. Urbani mladi par iz Glazova od-

lu~uje da provede dan van grada istra-ùju}i ruralne predele [kotske, ali seizgube, pokvari im se auto i nemajumobilni telefon. Pomo} im pruà lokalnaporodica koja ìvi odse~ena od svetausred nedo|ije. Prenegla{eno go-stoprimstvo i te`nja da goste zadrè {toduè u ku}i polako razotkriva probleme imuke ove, od sveta izolovane porodicekoja ìvi u dalekoj pro{losti, i unosirazdor u naoko harmoni~an odnos grad-skog para, ~iji uùrbani ìvot prikrivaduboku alijenaciju. Iako proèta humor-om, drama trilerski gradira i ima mra-~an i klaustrofobi~an kraj. Harover uspe-va da postupno i nepretenciozno izvu~ena povr{inu tragi~no ose}anje usam-ljenosti svakog pojedina~nog junaka.

The People Next Door Henri Adamabio je ovogodi{nji hit Travers pozori{ta.Predstava je osvojila Prvu nagraduFrind` Festivala, kao i „Heraldovog an-|ela“. Interesantno je da je drama toliko„aktuelna“ da su se de{avanja na scenipoklapala s naslovima u britanskimdnevnim novinama. U centru pri~e jesimpati~ni Najdèl, naturalizovani Pa-kistanac, koji ìvotari na marginamadru{tva, a kome je da bi bio sre}anpotrebno tek malo droge, TV i da ga nikone dira. Ovu Najdèlovu tupu „idilu“naru{ava brutalni upad samovoljnogpolicajca koji ga obave{tava da je njegovpolubrat upleten u teroristi~ke akcije iprimorava ga ucenama i batinama da sekao {pijun uvu~e u lokalnu dàmiju.Pisac je ovu situaciju sagledao kaokomediju, koja, premda mra~na, surova i

potresna u mnogim delovima, ima nekuvrstu toplog hepi-enda. Realisti~ki dekorsocijalne vi{espratnice u udaljenompredgra|u velikog grada i Najdèlov sa-ìvot s njegovim stanarima, siroma{nombakicom i „malim crnjom“, tako|edru{tvenim otpadnicima, opisuje ìvotnuatmosferu marginalizovanih grupa, ipokazuje razmere svetske paranojenakon 11. septembra, koja sve vi{ezao{trava rasne i verske podele. Publikaje zabavljena urnebesno-komi~nim na-stupom bezopasnog Najdèla, njegovimkarakteristi~nim poluretardiranim na-~inom kretnje i govora, u ~ijim o~ima se,iza svega, vidi izgubljenost, strah inemo} da spozna sopstveni identitet isvrhu na ovom svetu.

Fantasti~niTim Krou~

Najupe~atljiviji u svom izrazu bio jefantasti~an one-man-show Tima Krou~a,pisca ~ije ime treba zapamtiti. My Arm jefiktivna autobiografska pri~a o sudbinide~aka koji jednog dana, bez nekogspecijalnog motiva, odlu~i da desnu rukupodigne iznad glave i nikada je vi{e nespusti. Kako godine prolaze, banalni ~inpubertetlije postepeno poprima nesagle-dive razmere, a ono {to ga ubija postajesmisao njegovog postojanja. Tim Krou~pri~a svoju apsurdno-tragi~nu pri~u krozkombinaciju performansa, digitalnog fil-ma i animacije objekata koje je pokupioiz dèpova publike: kutija cigareta posta-je njegova mama, ne~iji ki{obran njegovtata, a marama njegov brat, itd. Preleponapisana, intimna, iskrena kvazi-auto-biografija uspeva da publiku uvu~e usvoj neobi~ni univerzum i da je, kakopri~a gradira do tragi~nog kraja, dovededo ivice suza. Krou~ov multimedijalniperformans na sceni kao da je teatarskoistraìvanje izjave jednog od njegovihjunaka: „Art is anything you can getaway with“.

Osim pomenutih predstava, Traversje na svom programu imalo i slede}e

produkcije: The Straits Gregori Burka,koji se proslavio dramom Gagarin Way;Nine Parts of Desire, autorke ira~ko-ameri~kog porekla Heder Rafo, kojasama izvodi svoju monodramu o per-spektivi ira~kih èna na rat; Duck, au-torski prvenac Stele Fihili, koji govori osazrevanju tinejdèra u Dablinu; Play-ing the Victim, novi ruski komad Bra}ePresnjakov o mladom ~oveku koji u po-trazi za poslom zavr{ava pri policiji igra-ju}i `rtve u rekonstrukciji ubistava;Ladies and Gents Pola Vokera, u stilu„film-noara“ koji razotkriva prostituciju,ucenu i osvetu u politi~kim krugovima

Dablina 50-tih, a odigrava se u prostorujavnog WC-a katoli~ke katedrale.

Traverse je sebi izgradio reputacijuteatra koji otkriva nove pisce, promovi{e„sveè“ tekstove i oslu{kuje savremenakretanja u dramaturgiji, tako da sunjihove produkcije uvek u ìì pa`njepublike i profesionalaca. Mnoge od pri-kazanih predstava ove godine, me|utim,nisu pokazale visok nivo kvaliteta, a obesamostalne produkcije Traversa – DarkEarth i The People Next Door, iako ve{tonapisane drame s aktuenom tematikom,ostaju u sferi realisti~kog prosedea ikonvencionalnogpozori{nog izraza.

31

Edinbur{ki festival

Li~na karta pozori{ta koje je na

ovogodi{njem Frindù u Edinburgu ponudi-

lo 10 svetskih premijera

TRAVERS 2003.

Predstava Jelene Bogavac u edinbur{koj

selekciji

Pre odlaska u Edinburg na pozo-ri{ni festival Jelena Bogavac jekrajem jula svoju predstavu Ti{ina

izvela na zemunskoj letnjoj sceni Gardo{.Dve Beketove TV drame, Hej, Dò! iOhajske improvizacije, jednu s po~etkanjegove spisateljske karijere, drugunapisanu neposredno pred smrt, ona jeneobi~nom rediteljskom i dramatur{komintervencijom spojila u multimedijalnumonodramu Ti{ina. Pesimisti~nost,cinizam i hladno}u kojom Beket anal-izira ìvotnu neostvarenost svojih juna-ka mlada je rediteljka negirala gotovomelodramskim pristupom, uz dodatninapor da sa~uva sve beketovskezadatosti i zna~enja. I pored toga {to jepredstava izvedena i na ovogodi{njemFestivalu monodrame i pantomime zanju je javnost saznala tek po{to je objav-ljeno da je pro{la selekciju edinbur{kogFrindà kao jedini predstavnik iz Srbije iCrne Gore.

„Predstava je stara tri godine, prviput je nastala za Belef 1999. kao mo-nodrama. Posle se forma menjala i pobroju ljudi i po zna~enju teksta. Variralasam zna~enjski s njom gotovo tokomsvakog izvo|enja, a ona mi je predstav-ljala neku vrstu stilske ve`be za mojueventualnu rediteljsku poetiku. Onako,kao {to deca idu u obdani{te ili osnovnu{kolu, i ja sam i{la u reìju ove dve dra-me, kristali{u}i svoj na~in rada. Pred-stavu sam pro{le godine izvodila uTurskoj, na workshopu njihovih dràv-nih pozori{ta koji je podrazumevao inter-nacionalno okupljanje stvaralaca, i tu jedobila oblik koji sada ima, uz uvo|enjeigra~a Nenada Milo{evi}a u najnovijojfazi. Poku{ali smo da Beketov izrazrazglobimo na jezik fizi~kog teatra iostavimo radiofoni~nost njegovih re~e-nica, gde se glasom i izgovorom postiùaluzije i nijanse njegovog teksta.“

Predstava je menjala zna~enja; kojeima sada?

TI[INA U EDINBURGU

Ana Tomovi¯


LUDUSMO@ETE KUPITI...

UU BB ee oo gg rr aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

Beopolis (Makedonska 22),Na{ dom, (Knez Mihailova 40),„Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23),Plato (Akademski plato 1),Stubovi kulture, (Trg Republike 5),„[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33),Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5),Bookwar (SKC, Kralja Milana 48);

UU NN oo vv oo mm SS aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

„Solaris“ (Sutjeska 2),Most (Zmaj Jovina 22);

tupom. Tako se dobija zanimljiva pore-me}ena forma, ali takva da ne pobegnemmnogo od onoga {to je on napisao.Nazvala bih to Beketom primenjenim urokenrolu.

U mno{tvu de{avanja na Festivalu uEdinburgu je umetnost privu}i pa`njupublike i kriti~ara. Kako to izvesti?

Ovo je prvi put da idem na taj festivali sre}na sam {to smo uop{te pro{li selek-ciju i imamo na~ina, umetni~kog i mater-ijalnog, da tamo boravimo. U te tri nede-lje, osim {to nameravam da se borim dabude prime}eno ono {to radim, namer-avam i da vidim {to vi{e predstava ikona~no shvatim o ~emu se tu radi. Posle10-ak godina „zatvora“ danas, kad

imam {ansu da postanem edinbur{kipionir, najja~i mi je, gotovo turisti~ki,poriv da vidimo {ta je to, pa }emo se poslei druga~ije spremati.

Savremeni pristup Beketovom delu,~itan iz novog generacijskog senzibilitetai ose}anja apsurdnosti trenutka u kojemsmo, ovu je predstavu preporu~io selekci-ji jednog od najuglednijih pozori{nihfestivala. ûdesan spoj slike, pokreta,zvuka i zna~enja je Jelenina predstava oljubavi izgubljenoj u otu|enom svetu, opraznini u ra~ima i du{i Beketovih juna-ka. Sedam izvo|enja Ti{ine u Edinburguona je pripremila na engleskom. Potomsledi gostovanjeu Londonu.

Ma|arsko pozori{te i glumi{e uVojvodini provocira naro~itupa`nju tokom poslednjih neko-

liko godina, ne samo u ovda{njim pozo-ri{nim krugovima, nego i u samoj Bu-dimpe{ti, kao centru pozori{nog ìvotasusedne Ma|arske. Oni tamo pominjuspecifi~nu vrstu pozori{nog izraza,gluma~ku autenti~nost, veliku umet-ni~ku disciplinovanost, odgovornost iposve}enost ovda{njih ma|arskih dram-skih umetnika, kakve se u ovoj bran{i~uvaju jo{ retko gde u svetu. O tomesvedo~i istrajni i ve} kultni nekada{njianga`man Katalin Ladik, ali i ljudipoput Joèfa Na|a, ili, u novije vreme,mlade glumice i rediteljke Kinge Mezei,~iji je rad ve} sada uveliko obeleìopozori{te na{e geografije.

„Ose}aj manjinskog bi}a razumesamo onaj ko je nekada i sam ìveo kaopripadnik nacionalne manjine. On je usvim organima ~oveka, u svakom delunjegova tela, svakoj }eliji, prisutan je una~inu disanja, u pogledu, krije se uosmehu, ose}a u svakom gestu. Ugra|ujese u ~ovekovu podsvest kao spoznaja osmrti. A ta je spoznaja u evropskoj kul-turi ispunjena, pak, strepnjama i stra-hovima – od prolaznosti i nestanka. Udu{i sinova naroda koji ìvi u manjin-skim uslovima aktivno deluje ne samoindividualni, nego i kolektivni strah odsmrti. U redovima ma|arskog ìvlja uVojvodini deluje, velikom samodiscip-linom protkana potreba za ve}im, dodat-nim radom kao i zna~aj samoostvarenjazbog opstanka, {to je zapravo reakcija na

mati~an je, cini~an i dovitljiv, sklon nau-kama.

Iz ova dva, gotovo opre~na mentalite-ta sazdana je du{evnost vojvo|anskogMa|ara. Ta~nije, prvi nasle|ujemo ge-netski i dobijamo ga porodi~nim vaspi-tanjem. Me{avinom ta dva mentalitetanastaje tre}i u kojem su genetskenaznake ja~e izraène. On se u sloven-skoj kulturi smatra strancem, dok gaistovremeno Ma|ari u Ma|arskoj smat-raju ~udakom. U srpskoj kulturi na{eglumi{te smatraju demfovanim, suzdr-ànim, osen~enim, dok ga u Ma|arskojvide i ~uju kao gromko. Tako je, dakle,ro|eno tipi~no vojvo|ansko ma|arskopozori{te/glumi{te.

Nije, me|utim, uvek bilo tako. Po-zori{te ove vrste je plod minulih godina.Danas svesno prihvatamo da se hranimona izvori{tima dve razli~ite kulture.Znamo, ose}amo da s obe noge stojimo nazemlji. Dabome, ta lepota ima i jednumanu – jedna noga je ovakva, drugane{to druk~ija. U {kripcu socijalisti~keideologije, od 1945. godine, bili smo kaotikva bez korena. Hteli smo (socija-listi~ka autocenzura) stvarati srpskopozori{te s ma|arskom du{om. Od konca60-ih, kada nam je ma|arska televizijaprenela glumi{te iz Ma|arske, po~eli smoga nespretno podraàvati. Po svaku cenusmo èleli da na njega li~imo, ali nismouspeli da se identifikujemo s njim. Takosmo posle vi{edecenijskih poro|ajnihmuka stvorili vlastiti pogled na pozori{tei to moèmo da izraàvamo takvomsnagom da nas ne samo prihvataju - uSrbiji i Ma|arskoj – nego i da i jedni idrugi od nas èle ne{to i da nau~e.

Ne verujem da se u nekoliko re~e-nica moè formulisati osobenost vojvo-|anskog ma|arskog glumi{ta, no ipak...Na{ glumac ima tajnu. Njegova ose}anjasu sna`nog intenziteta, me|utim, on odtoga iskazuje samo desetinu. Preostalideo prepu{ta ma{ti gledaoca. Takav je –kao vrh ledenog brega. Kvantitativno,ve}i je onaj tajnoviti, nego prikazani deo.

Na{ glumac posmatra svoju nutrinu.Sebe traì u svakoj ulozi, a ne ulogu usebi. Uop{teno re~eno: na{ glumac jeveoma vredan i istrajan. Takvo je vaspi-tanje dobio u rodnom domu a i na Aka-demiji. Mnogo radi, jer ìveti u manjin-skim uslovima zna~i biti u nepovoljnompoloàju, a to se mora nadoknaditi ra-dom. Mnogo radi, jer gledano iz Ma|ar-ske, biti zagrani~ni Ma|ar zna~i biti unepovoljnom poloàju. Jednom re~ju, na{glumac se bori za opstanak. I ni{ta vi{e.

Ma|arska drama NP/Népszínház uSubotici ni pravno, ni materijalno, nimoralno nije samostalna. Zato nijeslu~ajno {to èlimo da avanzujemo usamostalno pozori{te jer smo posle

vi{edecenijskih muka porodili svojeduhovno samoznanje. To na{e iskustvoprevazilazi tobo`nju socijalisti~ku multi-kulturalnu baljezgariju. Po na{em mi{-ljenju, tajna stvaranja i o~uvanja multi-kulturalnog prostora krije se u tome dana odre|enom prostoru, recimo u nekomgradu, svako nagla{eno zastupa vlastiteboje. Tek onda }e se uobli~iti multikultur-alni mozaik u kojem }e svaka boja, usvom punom sjaju, najlep{e blistati. Tektada }e slika dobro delovati u celini”.

Ma|arski glumacu Vojvodini nijesamo glumac

\er| Hernjak, reditelj i profesor naAkademiji umetnosti u Novom Sadu

„Iz okruènja u kojem se rodi{preuzima{ mnogo toga, ali tvoje bi}e neodre|uje samo to, nego i ono {to dobije{samim ro|enjem – genima. Ma|ari kaozajednica ìve ovde ve} 80 godina i nemi-novno su pokupili ne{to od ostalog ìvljakoje ih okruùje – Rusina, Slovaka,Srba... Mislim da smo mi, ìve}i ovde nagranici, sa~uvali mo`da i najvi{e odstarog ma|arskog bi}a, duha i kulture.Druga va`na stvar koja nas odre|uje je{to smo zapravo materijalno vrlo siro-ma{ni, a siroma{tvo isku{ava du{u.Nema{ s ~im spolja i zato poseè{ zaonim iznutra, emocijama, strahovima,radostima... I ne{to potpuno tre}e je ìvetiu manjini {to nije lako – to znaju Srbi uMa|arskoj, to kao Slovak zna LjubaMajera ovde...

To izo{trava ~ula, poo{trava samo-kriti~nost. Nije to ose}aj manje vrednosti,nego prosto ose}aj da vas je sve manje.Taj ose}aj nemaju Ma|ari u Ma|arskoj.Oni brigaju drugu brigu – da u|u uEvropu. Ba{ zato je ~uveni ma|arskipozori{ni kriti~ar I{tvan Nanai nedavnoprimetio da se Ma|ari u Ma|arskoj, i oviovda{nji, iako govore istim jezikom, nerazumeju, jer su im kodovi druga~iji.

sada nas je 300000. Zato ma|arskiglumac u Vojvodini nije samo glumac. Toje i stvar profetizma.”

@ive}i ovde mismo pozori{nobili na dobitku

@uàna Franjo, pozori{ni kriti~ar iteatrolog

„Kada govorimo o ma|arskom glu-mi{tu u Vojvodini, onda treba re}i da tupostoje dve struje – novosadska i su-boti~ka. Prva je modernija i otvorenija, ato je zato {to je i Novi Sad takva sredinau kojoj ima vi{e kulturnih uticaja. Tublizu je i Bitef, Sterijino pozorje je godi-nama bilo steci{te najboljih reditelja,pisaca i glumaca. Tu je TV Novi Sad,Akademija umetnosti, Univerzitet, Izda-va~ka ku}a „Forum“, novine „Ma|arso“, sve je to uticalo na osnivanje No-vosadskog pozori{ta / Ujvideki sinhaz,koje je trebalo da bude sve ono {tosuboti~ki teatar nije. Suboti~ko pozori{te,me|utim, ima tradiciju od 55 godina, gajidruga~iji stil i izraz, a i ose}aj ìvota muje druga~iji. Vi{e je vezan za ma|arskusredinu, gaji klasiku; to je pozori{te ukoje se ide lepo obu~en, dok je Ujvidekisinhaz po~elo kao avangarda. Novi Sadje centar duhovnsoti Ma|ara u mental-nom smislu i zato je bilo bitno da se ovdeosnuje to pozori{te. Tu su dolazili najboljireditelji, voleli su da rade s ljudimaspremnim za razne pozori{ne eksperi-mente. Oni su bili aktuelni u svakomsmislu. Zapravo, otkako je 1974. odig-rana prva predstava u njemu, a osno-vano je 27. I 1973, to pozori{te je bilointeresantno i pozori{noj javnosti ovde i uMa|arskoj.

Ta predstava je nastala tako {to su seglumci udruìli, kao istomi{ljenici; takopredstave i danas nastaju u tom teatru.Udruè se ljudi iste energije, volje, snage,koncentaciju i zapnu da rade za istuideju. Njihove predstave oduvek su terale

32

Tema „ Ludusa“

LUDUS 107

Ma|arsko glumi{te u Vojvodini: izme|u

slovenske hiperekspresivnosti i ma|arske

zagledanosti u sebe

KRST I BLAGODETI IZ OSE]AJA MANJINSKOG BI]A


Mi, Ma|ari u Vojvodini, ne volimo tuEvropu u kojoj }e nam Mekdonalds iKoka Kola oduzeti identitet. Ja ne volimda budem isti kao svi drugi. Dopustite mida budem autenti~an ako to jesam, ilimogu biti, da sa~uvam autenti~nost svojenacije. Ako nam Koka kolom zapu{eva`nu stranu mozga, {ta }emo izvla~iti iznje da bismo to prineli umetnosti na dar.Trinaest godina na Akedimiji decu u~imda kanali{u i artikuli{u svoje bi}e. Glu-mac ima zadatak da ~uva svoju kulturu,to ne ~ine politi~ari. Bilo nas je 500.000,

na razmi{ljanje. Naravno, u celoj pri~ibitnu ulogu igra Akademija. Trenutno,mislim da je veoma va`no {to je profesors Akademije, Laslo [andor, ujedno iupravnik Novosadskog pozori{ta, jer tozna~i kontinuitet s publikom i glumcima.Iako sam ro|ena Suboti~anka, mislim daje va`niji i interesantniji novosadskigluma~ki izraz jer je otvoreniji i sloèniji.Stoga ne ~udi kada smo pre 20 godina i{liu Ma|arsku s na{im predstavama – bilasam dramaturg ku}e – izgledali kao dasmo do{li s druge planete. To je otuda {to

Da li su toj posebnosti ma|arskogglumi{ta u Vojvodini, tom „dvostrukomstrancu“, doprineli ravnica i jara koja seleti na nju spu{ta, slama i blato kojera|aju melanholiju tako svojstvenu ~o-veku ravnice, ili pak sve to u sudaru saslovenskim bi}em koje svojim bojamatako|e natapa tu ravnicu, za „Ludus”govore oni koji su krojili ili su trenutnostubovi tog pozori{ta u Vojvodini.

Ose}ajmanjinskog bi}a

Fri|e{ Kova~, glumac, pedagog idirektor Drame na ma|arskom Narod-nog pozori{ta / Nepsinhaz Subotica

kolektivni strah od smrti. To se ose}a kodseljaka, radnika, kod intelektualca,umetnika, ali mo`da najvi{e upravo kodpozori{nog umetnika – glumca, ~iji serad i poziv zasnivaju na specifi~nojmetodologiji pona{anja. Najve}i deovojvo|anskih ma|arskih glumaca svojrad doìvljava kao poziv. Trudimo se dana Akademiji obrazujemo, ali ne profe-sionalne glumce ve} glumce po pozivu.Obrazujemo ih, ne kao samopokazivanje,nego ih u~imo pokornosti i sluènjupozivu. Stoga se obrazovanje neokon~ava na Akademiji nego nastavlja una{im pozori{tima.

Slovenski mentalitet, naro~ito ju`no-slovenski, je instinktivan. U njemu imane{to vi{e instinktivnosti nego koddrugih evropskih naroda. Usmeren je navanjsko, borben je i dinami~an. Reklibismo italijanski, vehementan je. ôvekslovenskog mentaliteta svoje srce nosi nadlanu, a svoja ose}anja ispoljava lako,bez te{ko}a. Nije nam potrebno da setemeljnije udubljujemo u istoriju da bi-smo otkrili arhetipove. Tu su me|unama, prolaze na{im ulicama. ôvekma|arskog mentaliteta nije svadljiv, nijehitar, nije delatan – odista je malo dobrihma|arskih drama. @ivot mu nije usme-ren na spolja{nje, nego na unutra{nje.Posmara~ je, intrigant. Glupo ili mudro sei{~u|ava nad svetom. Miroljubiv je, nijeborben, trom je i lenj, nostalgi~an je. Negleda unapred, ve} se osvr}e. Diplo-

@@uu`̀aannaa FFrraannjjoo

LLaasslloo [[aannddoorr nnaa pprroobbii

KKaarroolljj VVii~~eekk

FFrrii||ee{{ KKoovvaa~~

LUDUS 10733

Tema „Ludusa“

smo, ìve}i u ovoj sredini, mi na dobitku.Ne kaèm to demagogije radi, nego iziskustva.

Tako|e, bitnim smatram i to {to su sena klju~nim mestima u datom trenutkuna{li osniva~ i direktor Novosadskog po-zori{ta, I{tvan P. Nemet, koji je ovdepozivao dobre reditelje, od RadoslavaDori}a i Ljubomira Dra{ki}a, do Liubi{eGeorgijevskog i \er|a Haraga. To su svereditelji pedagozi koji su se vra}ali ovompozori{tu. Radili su ovde Laslo Babarci,Gabor Sekelj, rano preminuli RobertBambah, potom \er| Hernjak, Majera jeovde imao svoju prvu profesionalnureìju – Klanicu s kojom smo stigli doKaira. Treba svakako pamtiti \er|aFeje{a, Ibi Romhanji, Jano{a i JulijuNa|gelert, Hajnalku Fi{er Varadi, LaslaPatakija, Lajo{a [olti{a, I{tvana Bi~-keija, @uànu Daroci, Eleonoru Revid,Katalin Ladik...“

Dolasci i odlasci

Kata \armati, dramaturg Novosad-skog pozori{ta

„Mislim da ta razli~itost, posebnostma|arskog gluma~kog izraza u Vojvodi-ni proisti~e iz obrazovanja koje se dobijana akademiji.

Ma|arske glumce tamo ne u~e prvometodu nego traènju unutra{nje moti-vacije. Tek posle dolazi metod koji je napovr{ini kao i praksa, dok je dubinamotivacija – kopanje po sebi. Predstavu,i ako nam se svidi ili ne svidi, gledamokroz gluam~ki rad. Tu nema filozofije.Kao dramaturg, mogu da napravim lo{ iboànstven tekst, ali je na reditelju iprvenstvo glumcu da naprave to {topublika vidi. Za tu autenti~nost vrlo jeva`no podràvati Sala{arsko pozori{te,scenu u Kanjiì, amaterske trupe u Senti,

Ba~koj Topoli, Be~eju, |a~ke scene uNovom Sadu i Subotici. Svi ma|arskiglumci pro{li su kroz neke od njih. Osimtoga, dana{nji izgled ma|arske pozo-ri{ne scene u Vojvodini bitno su odredili iodlasci nekih odli~nih glumaca. Tokom90-ih oti{li su I{tvan Bi~kei, Lajo{ iEleonora [olti{, \er|i Modri... S drugestrane, va`no je da su neki i ostali poputAtile Girica, Edit Farago, Irene Abraham,Livije Banka, da su \er| Hernjak kaoprofesor i Laslo [andor kao asistent,izveli zlatnu klasu glumaca u kojoj su:Krista Sor~ik, Kinga Mezei, Aron Bala`,Gabor Na|pal, Silvija Kriàn, TiborSloboda, Terezija Figura, Atila Me{,@uà Kalman, zatim im se iz prethodnegeneracije pridruìo Arpad êrnik. Tinovi ljudi neminovno su skrojili druga~ijirepertoar“.

Ma|arska lirikai balkanskairacionalnost

Gabor Na|pal, glumac i asistent naAU

„Ne bih govorio o tome da li jema|arsko glumi{te bolje ili gore odpreostalog u Vojvodini ili zemlji, ali selako moè primetiti da je svakako –druga~ije. Ro|en si ovde, ro|enjem dobi-ja{ ne{to u genima, ali i od sredine u kojose rodi{, to je neminovno i dobro i to nesme{ da krije{. Kao ma|arska manjina,mi ovde imamo posebnu otvorenost pre-ma Ma|arskoj, ne gubimo vezu s njima,a ni oni s nama, i ta cirkulacija daje novisloj svemu tome.

Baviti se glumom ovde zna~i imati ipone{to od Balkana, i pozitivnog i nega-tivnog. Srbima ovde je interesantna tana{a lira koja je u duhu ma|arskog bi}a,a Ma|arima u Ma|arskoj to balkansko unama. Za{to se i druga manjinska po-zori{ta nisu razmahala tako kao ma-|arsko, mo`da jeodgovor u tome {to smomi najbrojnija zajednica a da bi ne{topostalo mora da ima i neku publiku.

Mislim da se odgovor krije i u tome{to je na princip rada ma|arske klase naAkademiji druga~iji od srpske, na pri-mer. Opet ne govorim o kvalitetu, nego otome da je nas malo i da su nam prioritetidruga~iji. Nas 10 mora da edukuju zasve i sva{ta pa je tu manja mogu}nost za

tzv kalupe. To se de{ava i u Pe{i; ali jenjih toliko da im je lak{e da {tancujukaraktere. Mi smo ovde malobrojni imoramo biti {to kompletniji glumci, daodgovorimo na sve zadatke. Ne znamkoje se to ~udo desilo – a neko svakakojeste – da ba{ moja klasa preokreneNovosadsko pozori{te. Mo`da je to vi{asila, sre}no zrnce sudbine, stra{no vremeu kojem nam je jedini beg bio da nalazi-mo najbolji deo sebe i to na sceni. Sre}naokolnost je bila i da smo, kako su nekiglumci zbog tog istog nesre}nog vremenaoti{li, mi odmah dobili anga`man ipokazali {ta znamo. Kakve su ove novegeneracije u odnosu na tu na{u? Nemogu da kaèm da je i vreme u kojem onistasavaju idealno. Imam samo utisak daje njihova energija razblaèna, nije takoùstra. Nedostaje im ideje, ponaosob.Treba im i preduzimljivosti. Razmi{ljaosam ~esto i koliko je frustriraju}a ta~e`nja za Pe{tom, ti kontradiktorniimpulsi: èlim da odem tamo i pokaèmkoliko vredim, a istovremeno i ne èlimuop{te tamo da idem, ho}u da budemneprime}en. Katkad izgleda bezizlazno.

I tako se opet vra}amo na manjinskopitanje. Ose}am se kao troglavo dete.Kuriozitet sam i tu i tamo. Gde sam ja to,pitam se ~esto. Nigde ne pripadamzapravo. Radim, dobijam priznanja zato, ali sve mi deluje kao da sam u vaku-umu. Stave te ne policu i dive ti se. Paipak, ne{to nedostaje. To je interesantanali i ne tako dobar ose}aj. Ne àlim se,nego poku{avam da nau~im da ìvim stim. Razmi{ljao sam i da odem u nekusasvim stranu sredinu – englesku ilifrancusku, ali i to bi bilo isto, jer meniose}aj stranca vi{e ne bi mogao da pruìni{ta novo. Tu ne bi bilo preteranerazlike, mo`da bih se samo brè navikaona to.“

Vera u sebe

Laslo [andor, glumac, reditelj,profesor na Akademiji umetnosti uNovom Sadu i upravnik Novosadskogpozori{ta

„Glumac je kao blago: ako ga ne~istite i ne stavite na lep{e mesto – on

gubi sjaj. Bude osrednji, a takvi su goriod najgorih. Tome mi u~imo decu naAkademiji. Va`no da se se bavite njima,da ih nau~ite da znaju da odrede svojemesto. Oni su izuzetno svesni da bitima|arski glumac u Vojvodini zna~i ~u-vati kulturu svog naroda i da jedinoradom mogu da potvrde svoje postojanje.Talenat je potreban, ali rad ga brusi, i miih tome u~imo. To je veoma te{ko preda-vati u pogre{nom sistemu vrednosti.Tako|e je va`no verovati u te mlade ljudei nau~iti ih da veruju u sebe, da prepoz-naju te zaboravljene vrednosti, da shvatekoliko je va`no biti vredan i istinit zbogsebe i sredine u kojoj ìve, da nau~e sebeda cene, da budu stano svesni lepote svogposla. Iz svega toga – da bismo miMa|ari ovde ostali Ma|ari, moramo dau~inimo mnogo vi{e – proisti~e i tajdruga~iji gluma~ki izraz“.

Nastupila jeprekretnica

Karolj Vi~ek, reditelj„Iako pamtim ovda{nje ma|arsko

pozori{te od njegovih po~etaka, pri~u }upo~eti od pozori{nog vunderkingadana{njice – Kinge Mezei. Od nje }e sera~unati nova era u ma|arskom pozo-ri{tu u Vojvodini, kod nas uop{te, ali i uMa|arskoj. Vrlo zanimljiv mlad ~ovek jei Zoltan Pu{ka{ koji tek treba da se razvi-je. Nema tu velike filozofije. Treba`samo` odgovoriti na tri pitanja: {taigrati, kada igrati i ko da bude autor.Mislim da bi u tom smislu sada trebaloigrati Jade mladog Vertera jer smo misada u toj situaciji – razo~rani od silnihpromena koje to zapravo nisu ni bile.Veliko i{~ekivanje koje se izjalovilo. Mo`-da ~ak i Volterovog Kandida bi se trebalolatiti. Ako pozori{te nije aktuelno, ako nerazgovara s dana{njom publikom, ondaje mrtvo. Na{i se glumci ne bave intelek-tualiziranjem. Njih ne}ete videti u lakimTV serijama, nisu voditelji jeftinih kvizo-va i emisija, ne traè tu jeftinu popu-larnost. Mislim da se i u tome krije njiho-va autenti~nost.“

\\eerr|| HHeerrnnjjaakk ((FFoottoo MM.. ^̂uubbrraannoovvii}}))NNaa||ppaall GGaabboorr

SSiillaarrdd MMeezzeeii

34

Tema „Ludusa“

LUDUS 107

istoriju ljudskih sudbina, èlja, snova,poku{aja...

– U svim mojim predstavama posto-ji izvesna strukturalna i sadrìnskasloboda, a ovoga puta i sam komad jedopu{tao mogu}nost nadrealnog, madaje to za mene strana re~, jer je sve tomnogo realno ili normalno. Sve razlikese pojavljuju u nekom sloènom, odnos-no zajedni~kom obliku – onako kako ipostojimo. Za ovu Tolnaijevu dramu se igovorilo da je hiperrealisti~na, {to je iistina do mere do koje se njen spektaku-larni hiperrealizam predstavlja nadreal-no. Mene li~no mnogo inspiri{e Tolnaijevodnos prema malim, ljudskim stvarima,prema sudbina „malih”, od kojih pisaczapravo svara mit, ili, pak oni prerastuu ogromna de{avanja i tako se doneklerasprskuju u njegovom asocijativnojliteraturi. Odnos prema slici, slikamazapravo prili~no je bitan, pa i predstavazato ima elemente donekle inspirisaneslikarskim tehnikama.

– Mene zapravo u pozori{tu privla~ijezik u kojem poetiku sadrìne ~ini sklop

Mene zapravo u pozori{tu privla~i jezik u

kojem poetiku sadrìne ~ini sklop jedno-

stavnih, ~istih i obi~nih de{avanja, a u

samom stvarala~kom procesu podsti~u me

glumci, kaè reditelj Andra{ Urban

TRAGAJU]I ZA SLOBODOM U POZORI[TU


Andra{ Urban, svojevremeno velikorediteljsko ~udo suboti~kog pozo-ri{ta, jedan od onim ma|arskih

teatarskih umetnika ~iji je rad u jednommomentu pretio da izmeni izgled ne samoma|arskog pozori{ta kod nas i ne jedinovojvo|anske teatarske stvarnosti, ve} i dauti~e na fizionomiju jugovlovenskogpozori{ta, dvostruki u~esnik Bitefa, autor~udesnih predstava kao {to su Vodcek iliHamlet, sada ponovo radi.

– Krivina je kao i svaka predstavaartikulacija konkretnog vremena, baremvremena umetnika koji je stvara. Sve ono{to je ~ini – senzibilitet i sadrìna, odnosje prema svetu koji je karakteristi~an zana{e podneblje i na~in kako se mi ovdeodnosimo prema nekom tekstu. Inspiraci-ja su mi bili sam Oto Tolnai, koga jo{ odmladosti smatram va`nim piscem, njegovtekst, moji glumci, kao i to kako se tadrama prelamala kroz njihovu i mojuprizmu, ali i se}anje svih nas na vreme,prostor i istoriju koju smo proìveli ipreìveli. Pri tom, kada kaèm istoriju,ne mislim na politi~ke okolnosti, nego na

jednostavnih, ~istih i obi~nih de{avanja.U samom stvarala~kom procesu pod-staknu me i glumci. Pretpostavljam dasam uvek spreman da ih i pratim u nji-hovim pravcima, a ovoga puta moj rad ikreativnost odredili su i scenograf (Zol-tan Petrovi}) i kompozitor (Silard Mezei).

– Me|utim, sve to zajedno nije ogle-dalo Vojvodine, niti ta~no mog ose}aja zapozori{te, no, svakako je ukorenjeno upostojanje u tom prostoru, {to doìv-ljavam kao prili~no va`no, odre|uju}e iposebno; ujedno to je i korak napred umom pozori{nom radu prema onome {tomislim da je pozori{te, ili kako ga jabarem ose}am. Prisutnost u konkretnompozori{nom prostoru ~ini da teatar budeìv, pa je za mene pozori{te tako donekle

i hartija na kojoj se pi{e, na kojoj seispisje jedan drugi svet.

* * *Ljude s kojima je radio u predstavi,

Urban, kaè, zna odavno, iz „pove}egdosada{njeg zajedni~kog rada”, neke ~akiz srednjo{kolskih vremena: „Desilo seda su se ba{ svi javili po{to su ~uli dapripremam novu – ovu – predstavu, ipoèleli da igraju u njoj. Na festivalu uSegedinu pojavili smo se kao trupa An-dra{a Urbana, {to zapravo jo{ i nismo,premda idemo upravo u tom smeru. Zol-tan Molnar je, na primer, glumac koji jeigrao u skoro svim mojim predstavama,a nije ih bilo mnogo – Pletl isto nije prviput sa mnom, s Henrijetom sam sepro{ao radionice, pratio i rad [arolte,naro~ito njene po~etke. Mislim da }emo iubudu}e raditi produkcije, i to podimenom Ansambl Andra{a Urbana.Nadam se }e to biti temelj budu}eg –mojeg ili na{eg – pozori{ta, malodruga~ije nego {to je to bilo sa trupomAowa, mada ni to jo{ nije, ili ne mora bitizavr{ena pri~a”.

U Dramaticem Teatru „Stojan Buc-varov” postavlja zimsku poemu JordanaRadi~kova Januari s mladim ansamlomtog pozori{ta. Od ostalih planova povera-va da }e reìrati predstavi po Gezi Csatu.Bi}e to nezavisna pozori{na produkcijasa pozori{nim partnerima iz Budimpe{te.Planira i film, ali o tome jo{ ne}e, da neurekne. Dok ga opet ne vidimo na nekojod na{ih pozori{nih scena, makar zbogpozori{ne evidencije da se zna, i tokomperioda dok ga nismo ovde vi|ali, vrednoje radio i postojao kao reditelj. Vodio jeeksperimentalnu radionicu u Rumuniji,u~estvovao na nekoliko radionica i semi-

Entuzijazam jedobar, ali nei dovoljan

Silard Mezei, kompozitor, dobitnikSterijine nagrade za muziku u Pripito-mljavanjima i autor muzike u Filozofi-ma Joèfa Na|a

„Moje mi{ljenje o autenti~nosti voj-vo|anskog ma|arskog glumi{ta zasnivase na mom skromnom iskustvu ste~enomu radu s ma|arskim glumcima Novosad-skog pozori{ta u predstavama Pripitoml-javanja i Pac.

îni mi se da su{tinska razlika iz-me|u pristupa glumi vojvo|anskog ma-|arskog glumca i glumca iz Ma|arske sjedne, i glumca iz Srbije – to jest iz uèokoline – s druge strane, prvenstvenoleì u provizornosti i pomalo hermet-i~nosti gluma~ke pedagogije, koja, kad jere~ o vojvo|anskom ma|arskom glumcu,mnogo vi{e zavisi od individue odre-|enog profesora. Vrlo je interesantnokolike su razlike, na primer, izme|ugeneracije na Akademiji u Novom Sadu,na glumi na ma|arskom jeziku, iistovremeno kolike su sli~nosti izme|urazreda istog profesora dve posebnegeneracije. Provizornost te pedagogijeproizilazi iz te, u ovom slucaju moèmokonstatovati, uglavnom sre}ne ~injenice,da prava tradicija te vojvo|anske ma-|arske gluma~ke pedagogije u pravomsmislu re~i ne postoji, ako je re~ ovojvo|anskom ma|arskom glumi{tu, ve}se, s jedne strane, sastoji od (provizorno,s li~nim ukusom izabranih) delovama|arske i srpske gluma~ke pedago{ketradicije, a s druge, od sopstvenog iskust-va profesora koji daje odre|enu slobodu upristupu.

Va`na je i ta ~injenica (koja popne-kad i ne vodi dobrom), da uistinu, upravom smislu reci ne postoji ni stroga

kontrola te pedagogije, jer – bar do neda-vo, dok vojvo|anska ma|arska pozori{tanisu bila u zna~ajnoj meri prisutna ni nama|arskoj a ni na srpskoj sceni – ni-kome puno nije moglo da zna~i pozori{tejedne manjine, teatar koji je prvenstvenozna~io, a nekima zna~i jo{ i danas zna~i,samo kao oblik negovanja identiteta,prvenstveno jezi~kog, nacionalne ma-njine, koja su{tinski ba{ i ne doti~e scenu– ni ovde, a ni u Ma|arskoj. Naravno, nemogu da sudim o vrlo uspe{nim ma-|arskim predstavama u Novom Sadu iSubotici od pre 10 ili 20 godina, ali su tavremena bila potpuno drugacija.

Danas ve} imamo jasniju, komplek-sniju sliku vojvo|anskog ma|arskogpozori{ta koje svojom posebnoscu, ne-artikulisano{}u i slobodom obi~no nai-lazi na ~u|enje, divljenje ili pak otporstruke s obe strane. Ali ne smemo zabo-raviti, da, kao {to sam rekao, taj talasenergije vojvo|anskog ma|arskogglumi{ta nije jasno profilisan i izuzetnose oslanja na odre|ene glumce, {to zna~ida je izuzetno nestabilan i moè danestane u svakom trenutku. Me|utim,ako bih ovo pitanje sagledao u malouèm krugu, {to zna~i istovremeno u{irem kontekstu, jer mislim da je slobodavojvo|anskog ma|arskog glumi{ta zasadsamo – nagla{avam – samo {ansa, kojaipak predstavlja korak napred, ali samou odnosu na krutost i bespu}e obepomenute gluma~ke i pozori{ne tradicije,za ono {to bi u pravom smislu re~i mogloda postane pozori{te.

Sveìna tog glumi{ta proizilazi ba{iz toga, i zato danas imamo glumce i uNovom Sadu i Subotici koji su izvanred-ni, ali nisu ni u kakvom smislu jedin-stveni. Ne moèmo da kaèmo da supredstavnici ove ili one {kole. Oni su in-dividue i obi~no su karakterni glumcikoji svoj poziv ispunjavaju neumorno i sgolemim entuzijazmom, rade}i, recimo,

danono}no na nekoj predstavi. Iskori{-}avanje toga je zato jo{ ve}i greh, {tomoèmo videti u poslednje vreme u No-vosadskom pozori{tu, kada energiju,talenat i spretnost tih glumaca, sposob-nih da igraju i ozbiljne drame, ali i peva-ju, igraju, a bogami do odre|ene mere~ak i da se bave pokretom – koriste zapredstave niskog nivoa poput: Hair, SanAn|ela, Ben Akiba Night Club Show iChicago koje su, na duè staze gledano,potpuno antiteatarske, dok sve manjeprostora dobiju one `klasi~ne` dobrepredstave, kao {to su Ko{mar, ili Konjeubijaju, zar ne, a da ne govorimo o‘eksperimentalnim’ predstavama. I tunikako ne mogu da prihvatim obrazlo-ènje da su zbog publike potrebne te`popularne` predstave, po{to se timeomalovaàva prava pozori{na publika iispunjava ukus potpuno drugog slojapublike – konzumanata. Entuzijazamkoju imaju ma|arski glumci je prven-stveno to {to izaziva divljenje, a znamoda je to `samo` osnova svake umetnosti.

Osim toga, pitanje vojvo|anskogma|arskog glumi{ta moramo u svakommomentu posmatrati iz ugla `praveùmetnosti i iz ugla tog evropskog po-zori{nog pokreta koju su predstavljali ilipredstavljalju Grotovski, Kantor, Bruk,Bau{, Na| (koji su u svakom korakutraìli i traè tu pokidani nit, koja, reci-mo, u isto~njackim pozori{tima i danaspostoji na savremen na~in), koji bi nasopet mogao voditi ka pravom pozori{nomizrazu. To bi trebalo da bude pravi ciljsvake glume – svakog pozori{ta – patako i ma|arskog glumi{ta u Vojvodini,iako to nekad izgleda kao idealizam, alisu u tom smislu to pozori{te i taj izrazkatkad na prvom putu. Ipak, moram dakaèm da se pla{im, a to je opet deo mogiz sopstvenog iskustva, da sam ~ak po-malo pesimista u tom smislu, jer mi se~ini da }e ‘dobrobiti’ balkanskog mental-

iteta usporiti uspostavljanje pozori{nogjezika ovde kod nas, mada ni{ta boljestanje nije ni u Ma|arskoj, i tu ne mislimovoga puta ni na politiku, koja je ina~evrlo upletena i u pozori{te, nego na to da,naàlost, danas ne vidim osobu koja bisvojom beskrajnim entuzijazmom moglauzeti na le|a ovaj ogroman zadatak. Zato

mi se ~ini da }e te stvari, naàlost, uvekostati provizorne dok se ne pojavi neko ko}e bar poku{ati da stvari pokrene sjasnom koncepcijom, i – {to uop{te nijenaivno – ko }e uspeti da oko sebe okupiljude kojima }e pozori{te (umetnost) upravom smislu re~izna~iti ìvot”.

nara u Bugarskoj, a u Senti je (odakle jepre desetak godina krenuo novi, danastako vaàn talas vojvo|anskog pozori{ta)sa grupom mladih ljudi starih izme|u od16 i 20 godina, oslanjaju}i se na [ekspi-ra, Milera, Sveto pismo i Kjerkegora,na~inio predstavu Deca po motivimakomada Jano{a Pilinskog. No,to je ve} odavno istorija...

MMiinniissttaarrssttvvoo zzaa kkuullttuurruu

SSrrbbiijjee mmoo`̀ddaammoo`̀ee bbeezz

„„LLuudduussaa““,, aallii„„LLuudduuss““ nneemmoo`̀ee bbeezz

pprriilloo`̀nnii{{ttvvaa MMiinniissttaarrssttvvaa zzaa kkuullttuurruu SSrrbbiijjee..

„„VVrreeddnnoosstt ddaarraanniijjee mmeerraa ddaarraa;;nnjjeeggoovvaa mmeerraa

vvrreeddnnoossttiijjee vvrreeddnnoosstt

kkoojjuu iimmaa zzaaddaarriivvaannooggaa““,,

kkaa`̀ee ssttaarraattaammiillsskkaammuuddrroosstt..

AAnnddrraa{{ UUrrbbaann

PPaacc

LUDUS 10735

Dnevnik

Junski dnevnik

Jovan ¬ i r i lov

Prva predstava Bioskop Eden Mara-garet Diras (Duras), tanano odigrana, alibez posebnog zna~aja. Inteligentna re-diteljka Briìt Hentjens (Brigitte Haent-jens).

Montreal, 3. VIU liftu sretam Renatu Klet (Klett),

strogog nema~kog kriti~ara svega posto-je}eg u pozori{tu. Kaè da je najboljapredstava u svetu ove sezone [eroovaFedra, ali da vi{e ne postoji. Na doru~kus Pjotrom ]eslakom (Piotr Cieslak), di-rektorom Dramati~nog iz Var{ave ~ijapredstava Brisanje stiè na 37. Bitef ureìji Kristijana Lupe. Kaè da nemamogu}nosti da dobije ni najmanju dotaci-ju za gostovanje. Poljsko ministartsvonema sredstava za gostovanja. Uostalom,predstavu traì ceo svet. Debela kelnericadaje doru~ak i kaè: „Bak{i{ nijeura~unat”. Do|e mi da joj odbrusim:„Ba{ me briga!”.

Uve~e jo{ jedna dosadna predstava odosadi pod nazivom „First Night”.

4. VIPrepodne {etam glavnim ulicama

Montreala. Pred bankom nabasam namo}ni spomenik izvesnog Masona, zde-paste, gotovo karikaturalne figure, po-sve}en istoriji Kanade. Uve~e najzad

OPSEDNUTI ROBER LEPA@

UKR[TENEREÎ

Beograd – Amsterdam -Montreal, 1. jun 2003.

Pred put pri~am s Kokanom Mlade-novi}em. Nema dovoljno sredstava da sena Kalemegdanu pravi peripateti~kapredstava Strah i njegov sluga. Odlu~ioje da predstavu postavi na Zindan-kapiji.I to je napredak jer do sad jo{ nijenapravljena ambijentalna predstavana{e produkcije na Kalemegdanu. Mojaideja da JDP na Zindan-kapiji odigraHamleta propala je pred samu premi-jeru. Tobo`, prostor nije akusti~an.(Predstava Straha pokazala je da je tobio neopravdan strah i izraz na{etragi~ne inercije.)

Na letu od Amsterdama do Montre-ala ~itam ili spavam. U svakom slu~ajuuve`bao sam tehniku da mi ni jedan letnije preduga~ak. âk ne uspevam dapro~itam sve {to planiram. Subota uMontrealu. Ogroman grad potpunoprazan, a kao da ga nikada nisam video.Ni{ta mi nije poznato. Bio sam tu davno.

Montreal, 2. VIPre podne u insektarijumu, najve}oj

atrakciji Montreala. Pokaza}e se da je tojedini prepun muzej. Ostali su prazni,kao i ulice. Nema na{e saobra}ajne gu`-ve, a ni one Rima, Njujorka. Sre}ni ljudi!

malo zanimljivija predstava Azil ~istote,work in progress na temu ludaka,ra|ena je po autobiografskoj prozi ka-nadskog pisca Kloda Guvernoa (ClaudeGouverneau). Predstava je donekle tauto-lo{ka, jer je autor igra u du{evnoj bolnicina periferiji grada. To {to je ovo tek fazarada, opravdava {to glavni glumac ~itatekst. Kao nije stigao da ga nau~i napemet. Jedini doprinos du{evnih bolesni-ka predstavi su kostimi, nastali po nji-hovim fantazmagori~nim crteìma.

5. VIJedan od redovnih susreta sa stva-

raocima. Ovog jutra se publici predstav-lja autor Rodriges Garsija (RodriguezGarcia). S na{om Biljanom Srbljanovi} setakmi~i po broju premijera u svetu. GostiMontreala ga pobo`no slu{aju. Veoma je{lagfertig, anarhisti~ki orijentisan, sprirodnim plebejskim manirima. ôvekizvan serije. O~igledno veoma darovit.Ima mnogo uspeha sa svojom pred-stavom, a ja nisam oti{ao da je pogledamjer sam lane u Avinjonu video tri njegovepredstave. Nije neka velika novost, ali jesimpati~no i po izboru tema originalno.(Na primer, bokser koji bi vi{e voleo da jefilozof). Mo`da sam pogre{io {to nisamoti{ao i ovde na njegovu predstavu.Sigurno je bolja no dosada{nje.

Uve~e Plamena vizija iz Vankuvera.O~igledno imitacija Lepaà, koji isto takos duhom pri~a tople, ljudske pri~e.Namere su sli~ne, ali je razlika u darovi-tosti i ma{ti ogromna. Jo{ jedna bezna-~ajna predstava u Montrealu. Posle seupu{tam u razgovor s Karen Friker (Fli-ocker). Pi{e monografiju o Lepaù. Tu jei kriti~arka i kolumnistkinja iz MeksikaLuis Emilija Agilar (Luis Emilia Agu-ilar). Obe su veoma bistre i dobro

obave{tene devojke s kojima se vredi jo{sresti u ìvotu.

6. VIKre}em pe{ice kilometrima da na-

|em La Setieme, mesto bizarne pred-stave. S glumcima se ide po predgra|u iuz njihov komentar a valjda i uz maloigre, saznajemo ne{to o dru{tvenim pro-blemima Kanade. Traìm pola sata pro-stor, ali nigde nema nazna~enog broja.Na kraju se ispostavi da je to neka malaprodavnica video-kaseta oko koje sam sestalno motao. Od 2-3 posetiteljke, ludekao i ja {to su se tako daleko uputile unepoznato, saznajem da je to lutanje ibla-bla na zadatu temu. Iako sam senamu~io da dovde do|em i prona|emmesto, nema smisla gnjaviti se tom glu-po{}u posle ove odiseje.

Uve~e gledam uvek rasprodatu pred-stavu Nepoznatu stranu meseca Lepaà.Doskora je on igrao jedinu ulogu, a sadaje tuma~i njegov kolega Iv @ak (YvesJaques). Osim u slu~aju VilsonovogHamleta, u ìvotu nisam video one-manshow rasko{nije scenografije. Tema je ibizarna i duhovita (re~ je o ludo opsed-nutom ljubitelju kosmonauta i njegovomprivatnom ìvotu), a predstava tehni~kibesprekorna, sjajno sluì Lepaòvomduhu, duhovitosti i duhovnosti. Iako nevolim monodrame, ova je ozbiljan kandi-dat za 38. Bitef.

7. VIPe{a~im do predgra|a gde se u biv{oj

radionici za remont èlezni~kih vagonaAlstrom igra obnova ~uvene vi{esatnepredstave Lepaà Trilogija zmaja. Triepohe me|u kineskim emigrantima uKanadi pre Drugog svetskog rata, i dveklju~ne godine posle rata. Lepaòvskiduhovito, poeti~no, toplo, s neverovatnomsposobno{}u transformacije glumaca.Samo 7 ih je odigralo 20-ak likova. A mi,publika, ne moèmo da ustanovimo kojije to glumac i koju je ulogu odigrao pre

toga. Lepa` je jedna od svetskih veli~inakoja nedostaje bitefovskoj zbirci.

Dugu predstavu gledam s ~ovekom skojim sam se upoznao tokom duge pred-stave na tribini i upustio u razgovor. Onje njujor{ki likovni kriti~ar i romanopi-sac David Bern (Burn). Imamo vi{ezajedni~kih poznanika. Zadivio sam seda zna filozofkinju Bojanu, njenog muàVladu Revoluciju i mog pozori{nog ko-legu, Bojaninog brata, Milo{a. îta na{uknjièvnost – Ki{a i Pavi}a. Majka mu jebudimpe{tanska Jevrejka. [togod pokre-nem kao temu sve zna, i to ne povr{no.

Kad sam do{ao do svog hotela HolidejIn mislio sam da sanjam. Na ulazu suparkirana kola s beogradskom registra-cijom, a za volanom tipi~na faca mladogBeogra|anina. Upitam ga da li sanjam.Kaè, ne. U Kanadi je obavezna kanad-ska tabla samo pozadi, a napred se moè,za male pare, dobiti dozvola da se stavi{togod se ho}e. „A ja stavio svoju beo-gradsku registraciju!”.

Vra}am se dugim letom do Evrope.Vredelo je do}i u Montreal, jer sam videodve briljantne predstave Lepaà. On jeglavni izvozni argument pozori{ne Ka-nade. A treba imati na umu da je, posleRusije, Kanada najve}a zemlja na kuglizemaljskoj.

Moja stara poznanica selektorkaMari-Elen Falkon (Marie-Helene Falcon)za svoj bijenalni Festival Amerika (drugipade` mnoìne) prete`no bira kanadskepredstave, i tek po neku inostranu. Sadasu to Poniène i uvre|ene u reìji FrankaKastorfa iz Folksbine u Berlinu i O~i{}eniSare Kejn u reìji odli~nog poljskogreditelja, pored Lupe i nama poznatogJaìne – K{i{tofa Varlikovskog (KrzzsztofWarlikowski). On je na redu za Bitef. Alidok Bitefove predstave opseda publika,ovde tu ~ast ima samonjihov Lepa`.

SRBIJA IMA LE\A KO KALKANIliti goveda jedna br(c)ka

Nakon ot~itanih, odslu{anih ili odgledanih izjava mnogovrsnih poluin-teligenata, okupljenih u raznorodne organizacije, zadruge i udruge, te u nekebezvlasne grupe i predgrupe, podgrupe i nadgrupe, {to nam svakodnevnonavodadì{u u visokobudètne istorijske istine i besramno se izigravaju sastrpljenjem i uljudno{}u, prirodno i potpuno uredno se nametnula misao daSRBIJA IMA LE\A KO KALKAN kad moè da iznese na svojim ramenimatoliki joj teret odpamoti.

No za brigu ima druga stvar!Recimo da je Srbija govedo jedno br(c)ko, sa le|ima ko kalkan, {to nosi

toliku odpamet!Ko to onda nju potkiva?Ko joj seno polaè, vodu donosi i timari?Ko je u jaram preè?Ko je vodi i ostale gove|e radnje radi?Dal to ona sama od svoje odpameti il ima neku gove|u vlast?Ako je ima, {to onda pu{ta ovu gove|u odpamet da sama vr{lja po deteli-

ni?Nemamo mi deteline za bacanje, njive za igranje i bikove na pretek!P.S. prvi putStranke i stran~i}i, Otpori, potpori, stubovi, grede, pregradni zidovi,

gipsane plo~e i siporeks blokovi, Pe{~anici, sprudovi, fjordovi, mu{ki i ènskiudovi, p~ele, zolje, trutovi, bumbari, ose, detli}i, vrapci i komarci, gejevi, spre-jevi, sestre i svastike, bra}o i {uraci, Ravnogorci i vi sa Pan~i}eve omorike i sviostali krokodili i vampiri-umete ga Vi!

U sve se, bre, razumete, ko Marica...P.S. drugi putCar Lazar i Vuk Brankovi}, Ajduci i poturice, Partizani i êtnici,

Nedi}evci, Ljoti}evci, Petokolona{i i kolja~i, Tito i Titi}i, Sloba i Slobi}i, Kosov-ci i striptizete, Sneàna i sedam patuljaka, torte i kola~i, deo su bajke, mita,istorije ili Velikog narodnog kuvara.

I za{to bi neko kome se ne svi|a prebranac iscepao taj recept ili jo{ gore,celi kuvar?

Nek napi{e drugi. Il nek presko~i recept.P.S. tre}i putKo, bre, dozvoli da se ru{e spomenici, naruùju preci, maltretiraju ène i

zavode deca? P.S. ~etvrti put„Izdajem sobu i dràvu za sto marke.“

Spasoje @. Milovanovi}

VODORAVNO: 1. Mesto na polu-ostrvu Pelje{cu; 5. Dvoje; 8. Ne`nost,suptilnost; 10. Velika reka u Sibiru; 11.Nadimak glumca sa slike; 12. Snaàn;14. Ime knjièvnika Kapora; 16.Prodavac ikona; 18. Poludragi kamenbelih i crnih pruga; 20. Deo skeleta; 23.Vaàn za~in; 24. Opasno stanje, poloàj;28. Divlja patka (mn); 30. Dvorana; 31.Zavarivanje; probava; 33. Ime glumca saslike; 35. Ultraktarki talasi (skr); 37. Na{knjièvnik i esejist, Marko; 38. Brod-cisterna; 40. Vinorodno brdo iznad[ibenika; 41. Straàrska ku}a na grani-ci; 42. Ogra|eni prostor za ovce; 43. Inici-jali knjièvnika ]orovi}a; 44. Vrstaju`nog vo}a, mogranj; 47. Oblast uNema~koj; 48. Naliv-pero; 50. Naslovigranog filma u kojem igra glumac saslike.

USPRAVNO: 1. Prezime na{egsjajnog glumca sa slike (Raànj kodKru{evca, 1929), dobitnika nagrade zaìvotno delo “Dobri~in prsten” (2001); 2.List hartije; 3. Li~na zamenica; 4.Fudbaler „Partizana“, Albert; 5. Televiz-ijska serija u kojoj je glumac sa sliketuma~io ulogu Rodoljuba Petrovi}a; 6.Dràva u Indiji; 7. Morski greben; 9.Muslimansko mu{ko ime; 13. Auto-ozna-

ka za Kotor; 15. Op{tinski rukometnisavez (skr); 17. Ju`ni vetar starih Grka;19. Vrsta, soj; 21. Jednocifreni broj; 22.Slovena~ki knjièvnik, Josip; 24. Pogledunazad; 25. Gra|evinski poslovo|a; 26.Rumen, ruì~ast (tur); 27. Sklop, struk-tura; 28. Dvadeset~etvrto i sedamnaestoslovo azbuke; 29. Lik u predstaviêkaju}i Godoa koji je tuma~io glumac saslike; 32. Dràvna blagajna u starom

Rimu; 34. Grad u drevnoj Fenikiji; 36.

Kilotona (skr) 39. @ensko ime, 41. Liban-

ski knjièvnik [arl; 42. Jezero u Kini; 44.

Inicijali narodnog heroja Ljubi~i}a; 45.

Simbol za zlato; 46. Simbol za rubidijum;

47. Sveti (tur); 48. Auto-oznaka za

Smederevo; 49. Slavna engleska glumica

Vivijen.

Sastavio Branko Poli}

1 2 3 4 5 6 7

8 9

10 11

12 13 14 15

16 17

18 19

20

27 28 29262524

30 31 32

33 34 35 36

37 38 39

40 41

42 43

47 48 49

51

44 45 46

50

21 22 23

22

Naziv rubrike

LUDUS 107 36

Kalendar

Pre 175 godinaNa grofovskom imanju Jasna

Poljana kod Tule 9. IX 1828. rodio se LavNikolajevi} Tolstoj. Jedan od najve}ihromanopisaca sveta, Tolstoj se 80-tih i90-ih bavio i dramom: Carstvo mraka(1886), Plodovi prosve}enosti ('90), @ivile{ (nedovr{ena, 1900). U velikim ro-manima (Ana Karenjina, Rat i mir)va`ni doga|aji sme{teni su u pozori{te, aneka njegova dela dramatizovana su(Krojcerova sonata, Ana Karenjina).Umro je u 82. godini, 20. XI 1910. nastanici Astapovo.

Pre 140 godinaFrancuski pesnik, romanopisac i

dramski stvaralac Alfred de Vinji (VictorAlfred de Vigny) umro je 17. IX 1863.Romanti~arskog duha, sa 16 godinaopredelio se za vojni~ki poziv, ali je ubrzorazo~aran, odustao. Napisao je jednu odnajuticajnijih drama êsterton o ìvotuengleskog pesnika. Smatrao je da se ljudimogu prevaspitavati kroz pozori{te, ~akuspe{nije no knjigom. Prepevao je[ekspira, pisao istorijske komade. Druìose (i nadmetao) s V. Igoom i A. Dimom.Ro|en je u imu}noj porodici 27. III 1797.

Pre 135 godinaDr Jovan Suboti} izabran je za

na~elnika Dru{tva za Srpsko narodnopozori{te u Novom Sadu 28. IX 1868.Tako je bio glavni saradnik upravnikaAntonija Hadì}a u te{kom periodu zaovo pozori{te, kada je polovina gluma~kedruìne oti{la za Beograd. Suboti} jeimao ~etvorogodi{nje iskustvo saradnje sJosifom Frajdenrajhom kao predsednikzagreba~kog Kazali{nog odbora i zanekoliko sezona je unapredio novosadskoPozori{te.

Pre 130 godinaDruìna \or|a Pele{a daje od 2. IX

1873. predstave u [apcu, u areni koju jeizgradila {aba~ka op{tina o svome tro-{ku. Igrali su do 14. X. Pele{eva druìnaje bila jedna od najboljih, sastavljena odglumaca Narodnog pozori{ta koje jeprivremeno obustavilo rad. Odlikovala sedobrom organizacijom i rodoljubivimromanti~no-zabavnim repertoarom.

Francuski knjièvnik Alfred @ari(Jarry, Alfred) ro|en je 8. IX 1873. Bilomu je 15 kada je sastavio farsu Kralj Ibikoju je prikazao u marionetskom po-zori{tu u Renu, a ubrzo je izvedena i uParizu. @ari je za svog kratkog ìvota(umro je 1. XI 1907) sastavio Ibi nastrati{tu, Okovani Ibi, Plemi} iz 1847 iNa rabo{u. Pisao je operska libreta ipoeziju.

Dan kasnije, 9. IX, rodio se MaksRajnhart (Reinhardt Max, pravo imeMaximilian Goldmann), austrijski re-ditelj, glumac i teoreti~ar. Posle zavr-{enog Konzervatorijuma u Be~u, igra uBratislavi, Salcburgu i Berlinu. Kaoreditelj, uvodio je naturalisti~ke i sim-bolisti~ke motive, poklanjaju}i pa`njuscenografiji i jedinstvenom ritmu pred-stave. Vodio je berlinski Nema~ki teatar,koji danas nosi njegovo ime, i niz manjihku}a do 1933, kad pred nacistima odlaziu Ameriku. Umro je 30. X 1943.

Pre 125 godinaUbrzo po{to je beogradsko Narodno

pozori{te obnovilo rad (posle rata sTurskom 1876), 11. IX 1878. za dra-maturga Pozori{ta postavljen je pesnik ilekar Jovan Jovanovi}-Zmaj. Smatra seda je Zmaj za 2 godine unapredio srpskupozori{nu misao, oprezno pravio reper-toar i uvodio savremene realisti~ne ko-made. Dao je ostavku jer je èleo da sepreseli u Be~.

Pre 115 godinaNobelovac T.S. Eliot (Thomas Ste-

arns Eliot) rodio se u Sen Luju u Misuri-ju 26. IX 1888. Posle zavr{enog Harva-rda, studirao je u Nema~koj, Parizu iOksfordu. Za razliku od uobi~ajenogsmera kretanja od starog ka novomkontinentu, Eliot je odlu~io da se trajnonastani u Britaniji 1927. Pisao je poeme(Pusta zemlja, [uplji ljudi, Pepeljavasreda...), kritike, eseje o umetnosti idrame u stihu. Ubistvo u katedrali(1935), prva me|u njima i s najvi{euspeha (filmovana 1951), pisana jenamenski za festival odràn u Kenteber-ijskoj katedrali. Slede drame Porodi~niskup (1939), Koktel parti (1950), Po-

Pre 64 godineU Beogradu je 16. IX ro|en Milo{

@uti}, jedan od najboljih srpskih poratnihglumaca. Pozori{nu akademiju je zavr{iou rodnom gradu, bio ~lan Narodnog, paJugoslovenskog dramskog pozori{ta, ma-da je igrao i na drugim scenama. Mo}anna pozori{noj sceni, izvanredne dikcije imo}i transformacije, sposoban da spodjednakom uverljivo{}u igra i real-isti~ki repertoar, ali i da briljira u farsi,@uti} je {iroku popularnost sticao i nafilmu i na televiziji. Umro je u Beogradu30. VIII 1993.

Pre 55 godinaRusko-sovjetski glumac Vasilij Iva-

novi} Ka~alov umro je 30. IX 1948.Proveo je dugi radni vek u MHAT-u,

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 2000 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/631-522,631-592 i 631-464; fax: 629-873http://www.sdus.org.yue-mail: [email protected]}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikBranislav Mili}evi}

Glavni i odgovorni urednikAleksandar Milosavljevi}[email protected]

RedakcijaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov,Ivana Dimi}, Aleksandra Jak{i}, Ma{a Jeremi} (zamenik glavnog iodgovornog urednika), Mirjana Jevti}(operativni sekretar), SvetislavJovanov, Jelena Kova~evi}, BrankaKrilovi}, Ivan Medenica, OliveraMilo{evi}, Darinka Nikoli}, TanjaPetrovi}, Gor~in Stojanovi}, Anja Su{a,Petar Tesli}, \or|e Tomi} (fotografija),Maja Vukadinovi}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: [email protected]

WEB administratorVojislav Ili}

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Trebevi}ka 17

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459Na osnovu Mi{ljenja Ministarstvakulture Republike Srbije pozori{nenovine Ludus oslobo|ene su poreza napromet

verljivi slu`benik (1954), Starijidràvnik (1959). Umro je 4. I 1965.

Pre 110 godina„Mlad. Vojvo|anin. @iveo je po seli-

ma, gradovima, po moru i {umama kaosvi drugi. Prevrtao je pra{ne knjige,ljubio ène, i{ao po grobljima”, pi{e auto-biografski u prvom izdanju Maske Milo{Crnjanski. Pesnik je ro|en 27. IX 1893. uIlandì. Rano je po~eo da pi{e drame,pored poezije, proze i eseja, ali nisu svesa~uvane (Gunduli}, Prokleti knez,Juhahaha). Verovatno je da su objavljenei igrane najbolje: Maska, Konak i Tesla,jer se ubrajaju u najzna~ajnije srpskedrame.

Pre 85 godinaBranka Veselinovi} je 10. IX

proslavila 85. ro|endan (ro|ena 1918).Bila je angaòvana u Narodnom po-zori{tu Dunavske banovine (1938-40), teu Umetni~kom pozori{tu i u Narodnom.Po osnivanju Jugoslovenskog dramskog,prelazi u novu ku}u. Mladolika i duhovi-ta, bila je zapaèna kao Dorina u Tartifu,Lujza u [ilerovoj Spletka i ljubav, Ur{ulau Ribarskim sva|ama, ali i u tuma~enjuNu{i}evih likova: Anka (Gospo|a mi-nistarka), Gina (Oàlo{}ena porodica),Sojka (Dr), Rina (Pokojnik). Izme|uostalog, mladom je odràva i predanhumanisti~ki rad za decu bez roditelja i unema{tini.

Pre 120 godinaIvan Sergejevi} Turgenjev umro je

3. IX 1883. U obinom proznom delu, 10drama ne zauzima velik udeo. Ali seTurgenjev smatra prethodnikom Ostro-vskog i êhova u ànru psiholo{kedrame: Mesec dana na selu, Gde je tan-ko, tu se kida, Provincijalka, Bezna|e,Uo~i novih dana i dr. Turgenjev se rodio9. XI 1818.

Beogradsko Narodno pozori{te prim-ilo je dva nova ~lana – Relju Popovi}a27, a Anku Frasinelovu 26. IX 1883.Relja je stao na scenu u Druìni \or|aPele{a i kad je dospeo u Narodno, stasaoje za karakterne uloge (Antonio uMleta~kom trgovcu, Kvazimodo, GrofKefeld u Kinu, Milo{ Obrebegovi} uMaksimu Crnojevi}u). Naàlost, Relja jeumro u 26. godini.

Anka je stigla iz Zagreba. Anga-òvana je kao peva~ica u operama ioperetama (Rozina u Seviljskom berber-inu, Ri|okosa, Roza u Raspiku}i, Jelka uSeoskom loli), ali nedugo zatim i ot-pu{tena. Jedan od razloga bile su i~ar{ijske pri~e o njenom nemoralnomprivatnom ìvotu. Anka je ìvotarila 2godine bez stalnog posla, pevaju}i pokafanama. Vi{e priznanja dobila je uNi{u. Davorin Jenko je vra}a na beograd-sku scenu 1893, ali je ubrzo oti{la uZagreb.

SRE]AN RO\ENDAN, BRANKAJe lena Kova÷ev i¯

S E P T E M B A R 2 0 0 3 .

igraju}i tanano i promi{ljeno klasike(Tuzenbaha u Tri sestre, Trofimova uVi{njiku, Barona Na dnu, Ivana Kara-mazova i dr. Njegovo ime pamti i Jesenji-nova pesma Ka~alovljevom psu. Ro|en je1875.

Pre 45 godinaPrvi komad Judìna O'Nila na na{im

scenama bila je Belovi}eva postavka Du-gog putovanja u no} u Jugoslovenskomdramskom pozori{tu 30. IX 1958. Za JDPbila je to 45. predstava po redu. Glavnuulogu Dèmsa Tajrona tuma~io je Milivo-je @ivanovi}, njegovog sina MarijanLovri}, a igrali su i Kapitalina Eri},An~ka Levarjeva i Zoran Ristanovi}.Komad je ponovo postavio 1985. na sceni„Stupica” Dimitrije Jovanovi}.

Pre 30 godinaZa pesnika Pabla Nerudu (Neftalí

Ricardo Reyes Basualto) Lorka je govo-rio: „bliì smrti nego filozofiji, bliì bolunego inteligenciji, bliì krvi nego tinti”.Iako je imao diplomatska name{tenja(Burma, [panija, Francuska), Neruda jebio nesuzdràn pobunjenik protivnepravdi, fa{izma, rata. Tim slobo-darskim duhom odlikuje se svih 35 zbir-ki, ep Sveop{ti spev, eseji Podsetnik izIsla Negre i dramsko delo u stihu.Nobelovac Neruda je umro od leukemijepre 30 godina, 23. IX 1973, verovatnopogo|en svrgavanjem Aljendea idolaskom Pino~ea na ~elo îlea. Nerudaje ro|en u îleu12. VII 1904.

DDaannaass bbii iimmaaoo {{eezzddeesseett~~eettiirrii:: MMiilloo{{ @@uuttii}} ssaa GGoojjkkoomm [[aannttii}}eemm uu PPuuttuujjuu}}eemm ppoozzoorrii{{ttuu [[ooppaalloovvii}}

Ludus 107

Documents

Transcript of Ludus 107