lovacke novine sept_07

8/18/2019 lovacke novine sept_07

1/30

Kako i prili~i dobrom

radu LU, lovci "@upe" su

minulih dana na zborovi-

ma u svojim sekcijama upo-

znati sa radom Udruèwa

u protekle ~etiri godine.

@upski lovci su, o~i-

to, zadovoqni proteklim

aktivnostima, jer je veli-

ki broj lovnih entuzijasta

ponovo izabran u organe

upravqawa Udruèwa i

oni }e sa nekoliko mla|ih

lovaca nastaviti pravimputem.

Skup{tina LU "@upa"

nije imala teàk zadatak

prilikom izbora lovaca

na najodgovornije funkci-

je, jer su oni prethodno jed-

noglasno predloèni na

zborovima u sekcijama. Ta-

ko je za predsednika LU

"@upa" ponovo izabran

Bogovid Beànovi}, veli-

ki borac za po{tovawe za-

kona. Za potpredsednika,

izabran je Mileta Luko-vi}.

Za predsednika Skup-

{tine Udruèwa izabran

je dr Stojan \ori}, a za

potpredsednika Svetomir

Anti}.

U Upravnom odboru LU

"@upa" su: Bogovid Beà-

novi}, Mileta Lukovi},

Sava Drenovac, @ivko Mi-

lojevi}, Miqko Stefano-

vi}, Mikica Zaji}, Vlasti-

mir êvrqakovi}, Zoran

Jovanovi}, Milan Jovano-vi} i Milo{ Petrovi}.

Sekretar Udruèwa je

Dragutin Obradovi}.

Ovom prilikom, iza-

brani su i ~lanovi Nad-

zornog odbora i Disci-

plinske komisije. Novi sa-

ziv Skup{tine daje garan-

ciju da }e biti nastavqe-

ne pozitivne promene, a

sve u ciqu unapre|ewa i

razvoja lovstva u @upi.

Program razvoja je veoma

ambiciozan, pa je samo uovoj godini predvi|eno da

se u lovi{te naseli 2.000

fazan~i}a, 100 ze~eva i

deset divqih sviwa te-

{kih preko 30 kilograma.

Tako|e, planirana je i iz-

gradwa ve}eg broja lovnih

objekata i popravka posto-

je}ih. U planu je i znatno

ve}e ulagawe u razvoj

stru~ne slu`be, {to daje

garanciju da }e biti nasta-

vqen razvoj lovstva u

"@upi".M. Eri}

Na proslavi vrednog jubileja minutom }utawa odata je po{ta pre-minulim lovcima

Lovci LU "Soko" iz Bajine Ba-{te sve~ano su 27. jula proslavili 105. ro|endan svoje lova~keorganizacije. Predsednik Mi- lo{ Mandi} sa saradnicima i~lanovima Udruèwa, srda~no je do~ekao goste, me|u kojima su bili: Tomica Radosavqevi}, pot-predsednik i sekretar LS Srbi- je, Aca Panteli}, koordinator ipredsednik Zlatiborske lovneoblasti, Vuki} Kosti} i Mihailo Jevgenijevi}, gosti iz okolnih udrù ewa, kao i kom{ije iz Repu-blike Srpske, Miloje Savi},predsednik op{tine Bajina Ba-

{ta, poslenici lokalne televi- zije i {tampanih medija i drugi.Sve~anost je odràna u ovda-

{wem hotelu. Predsednik LU Milo{ Mandi} izloìo je u re-feratu, ukratko, istorijat Udru- èwa. "Kwige starostavne" kà u da je Savezno lova~ko udrù ewesreza ra~anskog osnovano 28. jula1902. godine, na inicijativu Mi- lo{a Haxi}a, koji je od 38 lovacabajinoba{tanskog kraja, prisut-nih na osniva~kom zboru, izabran za potpredsednika, a za predsed-nika sreski na~elnik Jovan Leo-vac. Balkanska vetrometina uti-cala je na razvoj i ovog udru-

èwa. Kako bi ratovi po~iwali iprestajali, tako se i ono gasilo iponovo obnavqalo, da bi, danas,105. ro|endan do~ekalo kao jaka i uspe{na organizacija sa 620 ~la-nova. (O radu lovaca Bajine Ba-

{te "Lova~ke novine" su op{ir-no pisale u dvobroju jul-avgust 2007. godine).

Ovaj redak jubilej oplemewen je i nastupom KUD-a "Milenko To-palovi}", kao i himnom Bajinoj Ba{ti, kompozitora i izvo|a~aRada Markovi}a, ~ime su ulep-{ali dodelu brojnih priznawa iodlikovawa zaslu`nima za lov-stvo Bajine Ba{te.

Lova~ki savez Srbije odliko-vao je Zlatnom plaketom LU "So-ko", a Zlatnim lova~kim ordenompredsednika LU Milo{a Mandi-}a i Vidoja Vuji}a iz Vaqeva.

Srebrnim ordenom LSS "okiti- lo" se 12 lovaca, a bronzanim 13. Zaslu ǹi su dobili poveqe i zahvalnice, za unapre|ewe lovstva u svom kraju. Povequ je dobio 31 lovac, a zahvalnice 21 pojedinac, i brojne ustanove, preduze}a i udrù ewa gra|ana, wih 27.

Nije izostala ni monografijao radu lovaca. Za istoriju i budu-}a pokoqewa, znala~ki i sve-strano ju je uradio novinar i pu-blicista Obrad Dodi}, pod na-slovom: "ûvari prirode". On jeprisutnima ukratko izneo kako jetekao rad na ovoj, za bajinoba-{tanske lovce dragocenoj kwizi.

Prijatan julski sve~arski dan zavr{en je uz lova~ke specijali-tete i muziku, a svi u~esnici pro-slave poneli su lepe utiske

D. Markovi}

LOVCI BAJINE BA[TE

Najzaslu`nijima dodeqena priznawa LS Srbije

Bogovid Beànovi} ponovopredsednik Udruèwa

Dr Stojan \ori} predsednik Skup{tine

Dragutin Obradovi} novi(stari) sekretar

REDOVNI IZBORI U LU "@UPA" UALEKSANDROVCU

POVEREWE NAJBOQIMAUsvojen veoma ambiciozan program razvoja

Kulturnim sadràjima za~iweno slavqe

PROSLAVILI 105 GODINAPROSLAVILI 105 GODINA


2/30

LIST LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE(sa lova~kim savezima Vojvodine i Kosova i

Metohije)Naslovna strana

Snimio: Jaroslav Pap6. Septembar 2007. godine

Izdava~ Lova~ki savez SrbijeZa izdava~a:

Dipl. in`. Zoran @ivojinovi}PRIPREMA: "Dnevnik-Holding"

DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi"21000 Novi Sad

Bulevar oslobo|ewa 81Tel: 021/6624-434 i faks: 021/6621-747

Slu`ba pretplate i distribucije:

021/6624-754Direktor "Dnevnik-Holding"

Savo Dobrani}Direktor DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi"

Milan Ne{i}Glavni i odgovorni urednik

Dragan Maksimovi}Urednik fotografije

Jaroslav PapTehni~ko ure|eweBoò \ur|evi}

Likovno-grafi~ka obradaIvana \uki}

Komisija za informisawe LS Srbije:Milenko Rudinac (predsednik). Ure|iva~ki od-bor "Lova~kih novina" Sveta Maxarevi} (pred-sednik). ^lanovi komisije i ure|iva~ki odbor:Miomir \uki}, Aleksandar Panteli}, ArsenKurja~ki, Zoran Tokovi}, Svetislav Stojano-vi}, Velimir Petrin, Aca Gera @ivoti}, So-

fija Filipovi}, Aleksandar Tucakovi},Aleksandar Henc, Radi{a Uro{evi}, RankoSikimi}, Juhas Balint, Aleksandar Sin|e-li}, Vuki} Kosti}, Aleksandar Nikoli}, De-jan Milkov i Dragan Markovi}

Redakcija:Dragan Maksimovi}, Milan Kizi},

Svetislav Stojanovi}, Zdenka Vlajkovi} iStanislava Ivanov

[tampa:"Dnevnik-[tamparija"

V. D. direktor {tamparije:Du{an Vuleti}

Rukopisi i ilustracije se ne vra}ajuISSN BR 0350-8072

Broj ̀ iro-ra~una:355-1002794-07

DEVIZNI RAÛN:RS35345000250858285811

"DNEVNIK-NOVINE I ÂSOPISI" DOO

Bulevar oslobo|enja 8121000 NOVI SADREPUBLIC OF SERBIA

PANONSKA BANKA A.D. NOVI SAD(SWIFT CODE: PABNRS22)

COMMERZBANK AG FRANKFURT/M(SWIFT ;COBADEFF)

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteke Matice srpske, Novi Sad639.1(05)

LOVA^KE novine: list Lova~kog saveza Sr-bije / glavni i odgovorni urednik Dragan Mak-simovi}. - God. 1. br. 1 (1962)., - Novi Sad :Dnevnik - Holding : Dnevnik - Novine i ~aso-pisi, 1062 - Ilustr. 30 cmMese~no.

ISSN 0350-8072

COBISS.SR-ID 15945474

SEPTEMBAR 2007. GODINAXLVI - BROJ 9 (860)

Beograd, Alekse Nenadovi}a 19/23, Tele-fon:011/3442-467 i Tel./faks:011/3442-477Novi Sad, Jovana \or|evi}a 4, Telefon:021/456-529 i Faks: 021/457-023

VAQDA DOSAD NI JEDNOG LETA LOVCI NISU IMALI VI[E POSLA DA SPA[AVAJU [TA SE SPASTI MO@E, TOKOM NEZAPAM]ENE VRU]INE I SU[E, DOK JE VATRA HARALA LOVI[TIMA, UZIMAJU]I DANAK - UNI[TAVAJU]I I

DIVQA^ I WENA STANI[TA.SKORO POLOVINOM LOVI[TA U SRBIJI

PROTUTWALI SU PO@ARI, KADA JE PORED [UMA, REMIZA, ZASADA, RASTIWA I USEVA GORELA I DIVQA ,̂ ILI JE BE@E]I PRED VATRENOMSTIHIJOM MORALA DA NA\E NOVA STANI[TA.

PORED VATROGASACA, VOJSKE, POLICIJE IME[TANA, U PRVOJ ODBRAMBENOJ LINIJI, U BORBI S VATROM, BILI SU I LOVCI - ISTINSKI ̂ UVARI PRIRODE I DIVQAÎ, QUDI KOJI SU SE NEBROJENO PUTA POKAZALI I DOKAZALI TOKOM NEVOQA ISTRADAWA, KOJE SU POSLEDWIH DECENIJA

UZIMALE DANAK NA OVIM PROSTORIMA.

PRAVI TROPSKI DANI, PRA]ENI VRU]INOM I SU[OM, USAHLI SU MNOGE IZVORE U LOVI[TIMA. LOVCI SU SE NESEBI^NO ANGA@OVALI PRAVE]I, DAN I NO], PRIVREMENA POJILI[TA, PUNE]I IH VODOM KOJU SU SAMIOBEZBEDILI.

CIQ JE BIO JEDINSTVEN: SAÛVATI DIVQA ,̂ZADR@ATI JE U STANI[TIMA I OBEZBEDITI JE

VODOM ZA DU@I PERIOD. MNOGE LOVA^KEORGANIZACIJE UVEK IMAJU ORGANIZOVANA

DE@URSTVA. LOVCI I NADAQE, PO ODRE\ENOM

RASPOREDU, NADGLEDAJU LOVI[TA I TIME SPREÂVAJU POJAVU PO@ARA, VODE]I, PRI TOME,

RAÛNA O POTREBNOJ KOLIÎNI VODE ZA DIVQA .̂

LOVA^KA ORGANIZACIJA SRBIJE, SVOJIM LOVCIMA - QUDIMA DOBRE VOQE, DUGUJE PRIZNAWE ZA NESEBI^NO PO@RTVOVAWE I DOPRINOS ZA PREVAZILA@EWE OVE VANREDNE SITUACIJE, JER SUUSPELI DA UBLA@E POSLEDICE OVE ELEMENTARNE

NEPOGODE I SAÛVAJU PRIRODU I DIVQA .̂

SVETA MAXAREVI]

OBAVE[TAVAMO DOPISNIKE I SARADNIKE LOVA^KIHNOVINA DA SMO OTVORILI POSEBNU ELEKTRONSKU PO[TUNA KOJU MO@ETE SLATI VA[E RUKOPISE I FOTOGRAFIJEE- mail: [email protected] l o

v a c

k e . n o v i n e @ m y n s n . n e t

DANAK SU[I I VATRI

DANAK SU[I I VATRI


3/30

4

L O V A ^ K E

N O V

I N E , S E P T E M B A R

2 0 0 7 .

KOSOVSKA MITROVICA

Lovci ne bi bili lovci kada ne bi pomogli onima koji su

u nevoqi. Primer iz Kosovske Mitrovice najre~itije govo-

ri o tome. Naime, za putnike koji zakasne na posledwi auto-

bus, u vazda nesigurnom Kosovu, obezbe|eno je preno}i{te u

jednoj od lova~kih ku}a.

Lova~ka ku}a sluì i za kulturna doga|awa, izlo`be i

prezentacije. Zabeleèn je trenutak kada na~elnik Kosov-

sko-mitrova~kog okruga Momir Kasalovi} predaje Zahvalni-

cu humanisti Polu Polanskom za sve {to je u~inio za Rome

Kosova, a povodom wegove kwige "Safari u Angoli".

Za jesen se priprema i izlo`ba lova~kih trofeja.

S. S.

Na osnovu posledwe odredbe ~lana 138. Zakona ko-

ji je objavqen u Slu`benom glasniku Srbije, broj 91 od

oktobra 2005. godine i glasi "Zabraweno je organizo-

vati, finansirati ili biti doma}in borbe izme|u ì-

votiwa iste ili razli~itih vrsta", donosim slede}u

ODLUKU: Stavqaju se van snage svi ~lanovi Pravilni-

ka o radu pasa jamara i jazavi~ara koji govore o kontak-

tu me|u ìvotiwama, odnosno mogu se odràti sve

utakmice ali bez ovih disciplina - kontakt me|u ì-

votiwama. Odluka stupa na snagu ODMAH.

Dr Mahmud Al Dagistani

generalni sekretar KSS

Lovne sezone najvà nijih lovnih vrsta divqa~i,prema vaè}oj naredbi o lovostaju divqa~i("Sl. gl. RS", broj 55/06)1. Jelen evropski

- mu j̀ak - jelen i mladun~e tele, od 01. 08. do 15. 02.- ènka - ko{uta, od 16. 08. do 01. 02.2. Jelen lopatar- mu j̀ak - jelen od 16. 09. do 01. 02.- ènka - ko{uta i mladun~e - tele od 01. 10. do 01. 02.3. Srna- mu j̀ak - srnda}, od 16. 04. do 01. 10.- ènka - srna i mladun~e - lane od 01. 10. do 01. 02.4. Divqa sviwa- mu j̀ak - vepar od 01. 05. do 01. 02.- ènka - krma~a od 01. 07. do 01. 01.- mladun~e - prase od 01. 07. do 01. 02.5. Zec- od 16. 10. do 15. 12., a u periodu od 16. 12. do 31. 12.dozvoqen je lov iskqu~ivo hvatawem ìvih ze~eva6. Divqa guska - lisasta od 01. 10. do 15. 02.7.Divqa guska - glogovwa~a od 01. 10. do 15. 02. osim na pod-ru~ju AP Vojvodine

8. Divqa patka - gluvara od 01. 09. do 15. 02.9. Divqa patka - krùqa od 01. 09. do 15. 02.10. Divqa patka - ri|oglava od 01. 09. do 15. 02.11. Divqa patka - pup~anica od 01. 09. do 15. 02.12. Divqa patka - zvi`dara od 01. 09. do 15. 02.13. Poqska jarebica od 16. 10. do 01. 12.14. Prepelica od 01. 08. do 01. 10.15. Fazan od 16. 10. do 15. 01. u otvorenim lovi{tima, osimu lovi{tima u kojima se fazani pu{taju neposredno predlov na ure|ene povr{ine za izlovqavawe od 50 do 300 hek-tara u periodu od 16. 10. do 01. 03.16. Liska crna od 01. 09. do 15. 02.17. [umska {quka od 01. 10. do 01. 02.18. Bekasina od 01. 10. do 01. 02.19. Divqi golub - grivna{ od 01. 08. do 15. 02.20. Gugutka od 01. 08. do 01. 10. osim na podru~ju AP KiM21. Grlica od 01. 08. do 01. 10.

Za sve vrste navedenih sisara i ptica za koje lov nijeutvr|en planskim dokumentima gazdovawa lovi{tem lov nije dozvoqen.

Stru~na slu`ba LS Srbije

UTOÎ[TE ZA SVE

Dodela priznawa

KALENDAR LOVAKALENDAR LOVA

UTAKMICE BEZ KONTAKTAUTAKMICE BEZ KONTAKTA

NOVA LOVA^KA MANIFESTACIJANOVA LOVA^KA MANIFESTACIJA

Na inicijativu Grada Ni{a, Lova~kog udruèwa "Ni{" i uzpodr{ku Lova~kog saveza Srbije i Ministarstva za infrastruk-turu, dogovoreno je da se u Ni{u, u drugoj polovini oktobra ovegodine, odrì Prva lova~ka olimpijada Srbije.

Zamisao inicijatora je da ova manifestacija bude tradicio-nalna, te da okupqa predstavnike svih lovnih oblasti, odnosnonajuspe{nije takmi~are u streqa~kim i narodnim disciplina-ma, a da se tokom jednodnevnog takmi~ewa i druèwa odaberunajuspe{niji, kojima }e pripasti prigodne nagrade i priznawa.

- O~ekujem da }e Grad Ni{ jo{ jednom potvrditi dobre orga-nizatorske sposobnosti, a ovom manifestacijom dati veliku po-dr{ku razvoju lova i lovstva, kao za{titarskog pokreta koji svojim brojnim ~lanstvom predwa~i u mnogim zapa ènim akcijama,

istakao je Milorad Mir~i}, savetnik gradona~elnika Ni{a zabudèt i finansije.

Propozicije olimpijade uskoro }e biti dostavqene lovnimoblastima, kao i lova~kim savezima Vojvodine i Kosova.

S. M.

PRVA LOVA^KA OLIMPIJADA SRBIJE


4/30

L O V A ^ K E

N O V I N E , S E P T E M B A R

2 0 0 7 .

5

U petak, 20. jula 2007. go-dine, u domu vojvo|anskihlovaca u Novom Sadu, odr-àna je druga sednicaUpravnog odbora Lova~kog

saveza Vojvodine. Sedni-com je predsedavao dr Mi-lo{ Beukovi}, a pored ~la-nova UO i komisija prisu-stvovao je i Zoran @ivoji-novi}, predsednik LSS.

Preko 24.000 lovaca

Usvojeni su programi ra-da Upravnog odbora, Komi-sije za marketing i propa-gandu i Komisije za lovnukinologiju. Na narednojsednici predstoji usvaja-we planova rada ostalih

komisija i radnih telaUpravnog odbora. Ve} naosnovu ovih dokumenata mo-è se zakqu~iti da }e u na-rednom periodu biti izu-zetno bogata i sadràjnaaktivnost rukovodstva Lo-va~ke organizacije Vojvo-dine koja ima preko 24.000lovaca i preko 400 lova~-kih dru{tava i sekcija.

Akcenat u daqem radu jena ja~awu uloge Saveza, sa-radwi sa dràvnim insti-tucijama, o~uvawu lova~keimovine, u~e{}u u izradizakona o lovstvu i udru-èwima gra|ana, spre~ava-wu krivolova i lovokra|e,efikasnijoj primeni nau~-no-istraìva~kih saznawau uzgoju i za{titi divqa~i.Organi Saveza i Stru~na

slu`ba kontinuirano }epruàti stru~nu pomo} lo-va~kim organizacijama, aposebna pa`wa bi}e posve-}ena edukaciji stru~nih

radnika, upravnika i lovo-~uvara u udruèwima idru{tvima.

Svoju aktivnost ruko-vodstvo Saveza jo{ vi{e }e

pribliìti javnosti krozsaradwu sa medijima, osa-

vremeni}e se ko-

munikacija saudruèwima, ane}e biti zanema-reno ni lovnostreqa{tvo. Uzto, Lova~ka orga-nizacija Vojvodi-ne zainteresova-na je da se uvedevi{e reda u lov-nom turizmu.

Daju}i svoj do-prinos u aktivno-stima Lova~kogsaveza Srbije,kao jedinstveneorganizacije saskoro sto hiqada~lanova, lovciVojvodine sprem-ni su da i ubudu}epredwa~e u svimakcijama, a wiho-vo rukovodstvoda nastavi sarad-wu sa rukovod-stvom LSS.

Proslava jubileja savi{e sadràja

Na predlog Komisije zamarketing i propagandu,

Upravni odbor LSV doneo je odluku da Lova~ki savezVojvodine u~estvuje napredstoje}em Sajmu lova"LORIST" u Novom Sadu,

zajedno sa LS Srbije. Naovaj na~in }e se obeleìti40 godina od postavqawa

prve lova~ke izlo`be naNovosadskom sajmu i jubilej- 85 godina postojawa i ra-da Lova~kog saveza Vojvo-dine. Komisija je predlo-ìla, a Upravni odbor po-drào, poseban programobeleàvawa jubileja. Zapodr{ku organizovawaovih manifestacija, lova~-ki savez Vojvodine obrati-}e se Izvr{nom ve}u Vojvo-dine, Pokrajinskom sekre-tarijatu za poqoprivredu irepubli~kom resornom mi-nistarstvu, kao i drugimdràvnim i pokrajinskiminstitucijama.

Za obeleàvawe jubileja predlo ì}e se formira-we po~asnog i organizacio-nog odbora, odràvawesve~ane sednice Skup{ti-ne LSV, izdavawe posebnepublikacije, snimawe doku-mentarnog filma i kompo-novawe sve~ane pesme i iz-vo|ewe prigodnog kultur-no-umetni~kog programa.

Lova~ki savez Vojvodi-ne osnovan je 1922. godine uNovom Sadu. Na taj dan ovegodine LSV }e obeleìtiosamdesetpetogodi{wi ju-bilej.

L. N.

SEDNICA UPRAVNOG ODBORA LS VOJVODINE

Na sednici UO LS Vojvodine

Sa vi{e sadràja bi}e obeleèn jubilej - 85 godinaSaveza

Dragan Jovanovi}, po-

mo}nik ministra za in-

frastrukturu u Vladi Re-

publike Srbije, krajem av-

gusta posetio je Lova~ki

savez Srbije. Tom prili-

kom upoznat je sa osnov-

nim postavkama razvoja i

aktivnostima lova~ke or-

ganizacije Srbije.

Iskazuju}i zadovoq-

stvo na~inom rada i po-

stignutim rezultatima,pre svega na za{titi lo-vi{ta i divqa~i, Jova-

novi} je istakao da }epruìti zna~ajnu podr-

{ku Savezu u okviru sek-tora za bezbednost sao-bra}aja i puteva.

Ovom prigodom raz-

meweni su i pokloni, asekretar Lova~kog save-

za Srbije dipl. in`.Aleksandar Panteli},

uru~io je gostu prigodnekwige i publikacije.

S. M.Sa prijema u LSS

IZ LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE

PODR[KA RAZVOJU LOVSTVA

SLEDE VA@NI POSLOVISLEDE VA@NI POSLOVI


5/30

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

6

Skup{tinsko zasedawe je otvorio veteran lovstvaNovak Mirkovi} i, kako tored nalaè, minutom }uta-

wa svi prisutni su odalipo{tu lovcima preminu-lim izme|u dva zasedawa.Skup{tini su prisustvova-li na~elnik Prizrenskogokruga Sokol \or|evi} i~elni qudi Lova~kog save-za Srbije, predsednik Zo-

ran @ivojinovi} i sekre-tar Aleksandar Panteli}.Izve{taj o radu Skup{ti-ne za ~etvorogodi{wi pe-

riod podneo je predsednikIlija Elezovi}. Okosnicu je predstavqala ~iwenicada je taj period protekao ustalnim tenzijama dva en-titeta, uz stalne provoka-cije i gubitak lovne teri-torije. I, pored toga, per-

manentno su ~iweni napo-ri da se oìvi rad udruè-wa u sredinama gde je tobilo mogu}e. Posebno jeisticana saradwa sa Lo-va~kim savezom Srbije ipomo} na koju su lovci Ko-sova nailazili.

- I mi nismo sedeli skr-{tenih ruku. Za ove ~etirigodine imali smo snage da

postavimo dva kontejnerau Le{ku, izgradimo lova~-ke ku}ice u So~anici i Le-{ku, poloìmo kamen te-meqac za lova~ki dom uLeposavi}u, obnovimo domlovaca u Sredskoj - ista-kao je Ilija Elezovi}. Za-

tim, uz pomo} Lova~kog sa-veza Srbije, dobili smo

SAVET ZAKINOLOGIJU

Skup{tina je za ~lano-ve Saveta izabrala: Mi-lomira Boì}a, JovicuSavi}a, Dragomira @ivi-}a, Bratislava Kova~evi-}a, Milo{a Jovanovi}a,Dragana Milutinovi}a iRadenka Milenovi}a.

AMBIJENTSkup{tina Lova~kog

saveza Kosova i Metohije je odr àna na [ar plani-ni, podno Brezovice, gdecaruju medvedi i divoko-

ze. Mnogima je to bio prvisusret sa tom planinom okojoj je nadahnuto govorioprofesor Rastko Niko-li}.

RE^ NAÊLNIKA- Tokom pro{le godine

vukovi su po~inili ta~no142 {tete. To je za siro-ma{no stanovni{tvo Po-krajine previ{e, a zbra- jaju se jo{ ra~unice togpira. I medvedi pri~i-wavaju {tete i to se za-konima Republike Srbijemora re{iti, na zado-voqstvo i divqa~i i sta-

novni{tva - rekao je na-~elnik Prizrenskog okru-ga Sokol \or|evi} i do-dao da treba uvaàvatire~ za{titara.

Jednoglasnom odlukom potvr|eni mandati ruko-vodstvuEdukacijom protiv krivolovaSvi izve{taji usvojeni

Detaq sa Skup{tine

Ilija Elezov} i Sokol \or|evi}

Delegati Skup{tine

ILIJA ELEZOVI]PONOVO PREDSEDNIK

ILIJA ELEZOVI]PONOVO PREDSEDNIK

IZBORNA SKUP[TINA LOVA^KOG SAVEZA KOSOVA I METOHIJE


6/30

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

7

prostorije u Zubinom Poto-ku i Kosovskoj Mitrovici.Pored toga, radi se na o~u-vawu stani{ta i zasejava-wu kultura za prihranu di-vqa~i. Najve}im uspehomLS KiM smatramo {to je nana{u intervenciju smewenkomandant KFOR-a Fabi- jan Mini, jer je u zoni NP"[ara" krivolovio iz he-likoptera medvede i divo-koze - rekao je, izme|uostalog Ilija Elezovi}.

U diskusiji koja je usle-dila ~uli su se i tonovi

koji obe}avaju boqitak.Milan Mirkovi} se osvr-nuo na pojavu bahatosti ulovu, Mi{o Boòvi} tako-|e. Mijo Milovanovi} go-vorio je o investicajama,Qubi{a Milentijevi} oplanu lovaca So~aniceoko za{tite divqa~i,Milko Dobrosavqevi} jeiskreno priznao lova~kegrehe, a Goran Stojanovi}

je insistirao na poja~anojedukaciji.

U raspravi povodom iz-ve{taja u~estvovao je i

predsednik LSS Zoran@ivojinovi} koji je rekaoda je LS KiM uspeo u nasto- jawima da se izbori za sta-tus u neverovatno sloè-

nim uslovima koji vladajuu Pokrajini i istakao bri-gu za plemenitu divqa~.Na~elnik Prizrenskogokruga Sokol \or|evi}kritikovao je pona{awa uNP "[ara" i ono {to ~ini

organizovana lova~ka ma-fija kao i mogu}nost da seto suzbije.

Skup{tina je jednogla-sno prihvatila predlog dase profesor Ilija Elezo-vi} i u drugom mandatu iza-bere za predsednika. Sviizve{taji su prihva}eni,izabrane su i komisije, agostima i doma}inima suuru~ena priznawa i poklo-ni.

Svetislav Stojanovi}

SRE]A U NESRE]I

U slu~ajnom susretu sa medvedom, Radovan Ivano-

vi} jedva je izvukao ìvu glavu. Traè}i ovce, Rado-

van je na mestu zvanom Tr{ewa ugledao medveda.

- [ara je nepredvidiva. Ugrizao me za ruku i ose-

tio sam kako mi kosti pucaju. Na sre}u, samnom je bio

bratovqev {arplaninac i uhvatio se u ko{tac sa raz-

jarenom me~kom - kaè Radovan Ivanovi}.

Kako se kasnije saznalo, krivolovci su ubili me~e

i to je bio razlog napada. Naime, gor{taci kaù da me-

dvedi odli~no pamte.

S. S

U PROLAZU

Da ìvot

pi{e romane, i

to lova~ke, po-

kazalo se kao

istina i u Lo-

va~kom dru-

{tvu "Srna" uSrbici.

- Studira-

la sam na Ko-

sovu francu-

ski jezik i iz

rodne ]uprije

se zaputila

trbuhom za

kruhom. Pre

dve godine po-

stala sam ~lan

ovog Lova~kog

dru{tva i nije

mi ào - kaè

Olivera Jako-

vqevi}.Zasluge za Oqino opredeqewe da bude lovac

ima i agilni predsednik LU "Srna" u Srbici MilunRadi}.

S. S.

BESEDA

- Va`no je o~uvati jedin-

stvo lovaca i ja vam natom planu iskreno ~esti-tam. Va`no je i da se nus-proizvodi negativnog po-imawa lovstva svedu naminimum, jer to je na{ dugprema generacijama kojedolaze - rekao je pred-sednik LSS Zoran @ivo- jinov}.

SUD ÂSTI

U Sud ~asti izabranisu: Gojko Sovrli}, Sr|anMiqkovi}, Bojan Ma{i},Jovica Savi} i VladanTrajkovi}.

NADZORNI

ODBORJednoglasnom odlu-

kom je imenovan Nadzorniodbor u ~ijem sastavu su:Aleksandar Saveqi}, Go-ran Bara}, Radi{a Sovr-li}, Marko Risti} iSre}ko Gvoznenovi}.

UPRAVNI ODBORU Upravni odbor Lo-

va~kog saveza KiM iza-brani su: Ilija Elezovi},Novak Mirkovi}, Milen-ko Milutinovi}, Radomirûki}, Mi{a Boòvi},Miodrag Milovanovi},Milun Radi}, Dejan Ko-

sti} i Sini{a Jovanovi}.Sekretar }e biti izabranna narednoj sedniciUpravnog odbora.

Predsednik LSS Zoran @ivojinovi} prima priznawe

ZAQUBILA SE U PU[KU

Olivera Jakovqevi}

[ARPLANINAC SPASAO GAZDU[ARPLANINAC SPASAO GAZDU


7/30

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

8

Da se srne}a divqa~ u punom sja-

ju uveliko vra}a u lovi{te Lova~kog

udruèwa "Jagodina" u Jagodini po-

tvr|uju i sve vredniji trofeji ovedivqa~i, kao i ~iwenica da se samo

pravim planskim i doma}inskim ga-

zdovawem stiè do dobrih rezulta-

ta.

- Tome doprinose i sami lovci,

koji su namenski raspore|eni po

lovnim terenima gde gazduju i izlo-

vqavaju krupnu divqa~, pa tako is-

pada po onoj narodnoj - ako se dobro

radi dobro se i lovi, kaè Slavi{a

Tanaskovi}, predsednik ovog Lova~-

kog udruèwa i ~lan Upravnog odbo-

ra Lova~kog saveza Srbije.Po uzgojnim kategorijama od-

strel od 55 srnda}a je, svakako, zna-

~ajan uspeh lovaca ovog Lova~kog

udruèwa, a reviri lovi{ta "Li-

par" su velike lova~ke radionice

pod vedrim nebom.

- Potvrda ovoj ~iwenici je i uno-

{ewe 3.000 fazan~i}a u lovi{te,

koji }e predstavqati zna~ajan lov-

ni potencijal za predstoje}u jesewu

lovnu sezonu, isti~e Predrag Mi-

lenkovi}, upravnik lovi{ta ovog

Lova~kog udruèwa.Da je interes za lov veoma izra-

èn na ovom pomoravskom podru~ju

vidi se i iz podatka da godi{we,

oko, 40 mladih pripravnika stekne

status lovca, tako da danas ovo

Udruèwe ima preko 800 ~lanova i

gazduje lovnom povr{inom od 34.000

hektara.

S. Maxarevi}

Izborom novog ruko-

vodstva u Lova~kom udru-

èwu "Bukuqa" u Aran|e-lovcu, utvr|eni su najbit-

niji zadaci i aktivnosti

za naredne ~etiri godine,

a prioritet je dat o~uva-

wu i za{titi lovi{ta na

celokupnoj povr{ini od

36.000 hektara. Vredni

lovci ovog Udruèwa, dok

su poàri harali Vaganom,

savesno su, u delovima lo-

vi{ta gde su izvori presu-

{ili, obezbedili vodu za

divqa~ i napunili pojili-

{ta.

Delegati Skup{tine

Lova~kog udruèwa Buku-

qa, koje ima oko 750 lova-

ca, za predsednika Skup-

{tine i Udruèwa iza-

brali su Dimitrija Jova-novi}a, farmaceuta, a za

predsednika Upravnog od-

bora Radovana Vasi}a, du-

gogodi{weg lovnog radni-

ka bukuqsko-ora{a~kog

kraja.

U Upravni odbor iza-

brani su: Dragan Stevano-

vi}, Zoran Radulovi},

Marko Vasovi}, Zdravko

Nedi}, Rade Pavlovi},

Dragan Jankovi} i Brani-

mir Lalovi}.

- Zadatak nam je da na-

{e Udruèwe bude oko-

snica razvoja lovstva u

ovom delu [umadije i da

ima onaj ugled koji mu od

vajkada pripada. @eqa

nam je da organizujemo

mnogobrojne radne akcije,

da nam lovi{te bude boga-

to, a da me|u na{im ~lano-

vima bude {to vi{e mla-

dih lovaca, naglasio je

Radovan Vasi}, predsed-

nik novoizabranog Uprav-

nog odbora LU "Bukuqe".

S. Maxarevi}

(1943 - 2007)

Oprostili smo se od iskrenog prijate-

wa, dobrog i plemenitog ~oveka i vrsnog

lovnog radnika Slobodana Slobe Pa-

vlovi}a.

Slobodan Pavlovi} ro|en je u Stepo-

jevcu 26. aprila 1943. godine. Diplomi-

rani je profesor geografije, a ceo radni

vek bavio se vojnim novinarstvom. Radio je u Novinsko-izdava~koj ustanovi "NA-

RODNA ARMIJA". Uz to , bio je i lovac

od 1963. godine. U dru{tvu svojih prijate-

qa lovaca lovio je "od Triglava do \ev-

|elije". Brojnim vrednim trofejima

krupne divqa~i iskreno se ponosio.

Svoje bogato lova~ko iskustvo preto~io

je u kwige i to je wegova ostav{tina gene-

racijama koje dolaze.

Odlazak profesora Slobodana Pa-

vlovi} veliki je gubitak. LU "Vojnik" iz-

gubilo je predanog borca za aùrnost

lovnih dokumenata, izuzetnog lovnog pe-

dagoga i uvaènog predstavnika u Lova~-

kom savezu Srbije.

Neka mu je ve~na slava i hvala.

LU "Vojnik", Beograd

IN MEMORIAM

Slobodan Pavlovi}

ARAN\ELOVAC

NOVO RUKOVODSTVO

Dimitrije Jovanovi}predsednik Udruèwa

Radovan Vasi}predsednik Upravnog odbora

JAGODINA

POVRATAK TROFEJNE DIVQAÎ


8/30

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

9

Nacionalna asocijacija za oru j̀e Srbije u saradwi sa

Lova~kim udruèwem "Fazan" u Lazarevcu, u okviru

projekta "ORU@JE I ETIKA U SRBIJI U 21. VEKU"

organizuje turnir u ga|awu lova~kim karabinom na

udaqenosti od 100 metara. Turnir pod nazivom "Lovac na

crti" ima za ciq afirmaciju lovnog streqa{tva u Srbiji.

Predstavqa nastavak niza uspe{no realizovanih akcija

usmerenih prvenstveno na odvajawe pojma "oru j̀e" od

pojma "sredstvo za sprovo|ewe sile" sa akcentom naoru j̀e u ulozi sportskog rekvizita.

Propozicije: dozvoqeno je kori{}ewe samo lova~kog

oru j̀a i lova~ke municije sa mehani~kim ili opti~kim

ni{anom. Ga|a se iz leè}eg stava sa 10 metaka (li~na

municija). Kotizacija za u~e{}e iznosi 500 dinara.

Takmi~ewe je zakazano za 30. septembar 2007. godine u

11 ~asova na streli{tu "Tamnava" u Lazarevcu, pod

pokroviteqstvom preduze}a "Kolubara usluge" i "Zastava

oru j̀e". Nagrade su: MK pu{ka, vazdu{na pu{ka i

"Topoqski"- lova~ki, ru~no graviran, no .̀

U~esnike o~ekuje i lova~ki gula{ koji }e pripremiti

doma}in "Tamnava"- Streli{te i centar za obuku u

rukovawu vatrenim oru j̀em.

Svi zainteresovani mogu da se prijave do 27.septembra 2007. godine, na telefon:011/ 361-33-77 ili e-

mail: [email protected].

U oviru obeleàvawa Dana preo-

braèwa, u manastiru Bazja{, u Ru-

muniji, otvoren je Srpski kulturni

centar "Sveti Sava", prvi ovakvevrste na Balkanu.

Tim povodom predstavnici mini-

starstava za dijasporu i inostrane

poslove, kao i velikodostojnici

Srpske pravoslavne crkve episkop

Budimsko-temi{varski Lukijan i

Banatski Nikanor, obratili su se i

lovcima Srbije s molbom da daruju

kwige za opremawe biblioteke ovogSrpskog kulturnog centra.

Ovim putem pozivamo lovce Sr-

bije i qubiteqe lova da daruju po

jednu kwigu ovoj Biblioteci, koju }e

koristiti oko 30.000 Srba, kolikoih ìvi u susednoj Rumuniji.

Molimo budu}e darodavce da

kwige dostave Redakciji "Lova~kih

novina", na adresu: Bulevar oslobo-

|ewa 81, 21000 Novi Sad.O toku akcije, kao i samim daro-

davcima, obave{tava}emo vas u na-

rednim brojevima novina. L. N.

LU "KALENI]" U BELU[I]U

Na nedavno odrànoj Izbornoj skup{tini Lova~kog udruè-

wa "Kaleni}" u Belu{i}u, Vladeta Mijajilovi} izabran je,po tre}i put, za predsednika. Za potpredsednika Udruèwa

izbran je Dragan Milojevi}, a za sekretara Dejan Mojsilovi},

obojica iz Dragova.

Ocewuju}i, kao uspe{ne, protekli ~etvorogodi{wi pe-

riod i rad ovog Lova~kog udruèwa, koje ima 350 lovaca, po-

sebno su istaknuti najva`niji zadaci u narednom periodu:

pove}awe broja divqa~i u lovi{tu, izgradwa lovno-tehni~-

kih objekata i, posebno, za{tita divqa~i u ovoj godini. Na-

ro~ito u letwem periodu, jer je vatrena stihija na Korenati

odnela vi{e primeraka srne}e divqa~i i ze~eva.

Zato, doma}insko gazdovawe na 19.000 hektara pogodnog

lovnog terena, predstavqa osnovni zadatak lovaca ovogUdruèwa, a posebno mladih pripravnika kojih je, iz godine

u godinu, sve vi{e.

S. Maxarevi}

ZA SRPSKI KULTURNI

CENTAR U RUMUNIJI

KWIGA

NA DAR

PredsednikUdruèwaVladetaMijajilovi}

LOVAC NA CRTILOVAC NA CRTI

VLADETA MIJAJILOVI]

I DAQE PREDSEDNIK

VLADETA MIJAJILOVI]

I DAQE PREDSEDNIK


9/30

10

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

U Gorwem Dupcu, 12. jula,odràna je sednica Upravnogodbora LU "Draga~evo" Gu~a.Pored predsednika LU SlavkaCarevi}a, Milenka Rudincakao doma}ina sa lovcima ov-da{we podru`nice, sednicisu prisustvovali predsedniki potpredsednik LSS Zoran@ivojinovi} i Tomica Radosa-vqevi}, predsednici udruè-wa iz Ivawice, Ariqa i Kra-qeva - Vuki} Kosti}, MihailoJevgenijevi} i Uro{ \okovi},zatim na~elnik Lovne inspek-

cije [umadijske lovne obla-sti Sr|an Kova~evi} i Mi}o]ur~i}, ìva legenda draga-~evskog lovstva i predsedni-ci {tampe i TV "Galaksija" izâ~ka.

Iako je bilo vi{e ta~akadnevnog reda, prioritet je dat"raportu" iz svih {est lova~-kih dru{tava koja ~ine LU"Draga~evo":

LD "Lu~ani": ^lanstvo jeveoma aktivno. Kupqeno je 25ari placa za fazansko prihva-tili{te (zagra|eno 9,5 ari), u{ta su uloèna znatna sred-stva. Renovira se i lova~ki

dom u Lu~anima, koji je izdat uzakup. O~i{}eni su tereni odpredatora pre naseqavawafazana (700 jedinki). U planu je da se gradi i jedna lova~kaku}a.

LD "Kaona": U prihvatili-{te je uneseno devet grla srne-}e divqa~i. Naseqeno je i2.000 fazanskih pili}a. Iz-gra|eno je 18 visokih ~eka, a uplanu je i izgradwa novih. Uzgradi Mesne zajednice GorwiDubac lovci su dobili tri pro-storije koje su kompletno opre-mili, i u wima je odràna sed-

nica UO. Za medveda u lovi-{tu je uspostavqeno hranili-{te i "gosta" redovno prihra-wuju, kao i divqe sviwe nadrugim lokacijama. Zasejano jeoko tri hektara deteline i zo-bi za srne}u i "crnu" divqa~.Izgradili su dve volijere, aplanirana je jo{ jedna. Zapo~e-ta je adaptacija {umske lova~-ke ku}e na Hajdu~koj vodi, a uKaoni je otkupqeno 42 kva-dratna metra prostorija zalovce.

LD "Kotraà": Lovci su od-radili sve lova~ke poslovekako vaqa, a prioritet su da-li prihvatu fazan~i}a. Sadaprikupqaju sredstva za lova~-ki dom.

LD "Gu~a": Dosta je ura|enonaro~ito u posledwem perio-du. Fazanerija u Vranici, od

4.000 kvadrata sa objektom,ima odli~no mati~no jato. Fa-zan~i}i su inkubirani u faza-neriji u Mojsiwu (JP "Srbija-{ume"). Dve hiqade fazan~i-}a prihva}eno je za podivqa-vawe po svim parametrimastruke i nauke. Svaka podru-`nica ima prihvatili{ta.Ura|eno je i prihvatili{te zasrne}u divqa~, a planiraju ve-{ta~ku proizvodwu zeca. Lo-va~ki dom u Gu~i izdali su uzakup i u planu je izgradwa no-vog.

LD "Gora~i}i": U Dru{tvuvlada radna i drugarska at-mosfera. Lovci su se istakli u jamarewu, ~ime su efikasnosmawili brojnost lisica. Pro-

blem prostorija re{ili su ku-

povinom jednog objekta kojiadaptiraju. Na planini Jeliciimaju sedam lova~kih ku}a, iz-gradi}e jo{ jednu, a dve posto- je}e adaptiraju.

LD "Vi~a": Najmawe je pobroju ~lanova, svega 31, ali nezaostaju za ostalima u radu ulovstvu. Izgradili su volijeruza fazan~i}e od 490 kvadrat-nih metara i naselili 250 fa-zana. Kupili su zgradu za lo-va~ki dom i obnavqaju je.

Rad Stru~ne slu`be oce-wen je visoko, kao i prate}ih

komisija i organa Dru{tva.Dosta pa`we posve}eno je i~uvawu lovi{ta, u kome jebrojnost divqa~i (gajene) uop{tem porastu. Bilo je re~i

i o nezaobilaznom: Saboru

truba~a i Saboru lovaca u Gu-~i, kao i o monografiji o lo-va~kom podmlatku: "Prirodis qubavqu" (autor DraganMarkovi}), koja je u zavr{nojfazi. Podmladak je, kao {to

je ve} odavno poznato, veomaaktivan. U ~lanstvu je trenut-no oko 200 podmlatkara, kojirade u vi{e sekcija, i za svojrad zasluùju samo hvalospe-ve.

Zavr{nu re~ na sedniciodrào je predsednik LSSZoran @ivojinovi}, naglasiv-{i da LU "Draga~evo" Gu~a

moè lovcima Srbije poslu-ìti kao primer i uzor kakovaqa raditi u lovstvu.

D. Markovi}

GUÂ

U LU "KRU[EVAC" U KRU[EVCU

Tokom ovog leta prioritetni zadatak lovacaLova~kog udruèwa u Kru{evcu, koje broji preko1.500 ~lanova, bio je obezbe|ivawe dovoqnekoli~ine vode za preìvqavawe divqa~i.Naime, velika su{a i èga, kao nikada uposledwih nekoliko godina, zapretile su dadesetkuju divqa~. Zato, u brojnim revirima ovoglovi{ta nije bilo vremena za odmor. Rezane sustare gume, kopane jame i razna udubqewa uzemqi, kamenu i drvetu, u koje je sipana voda.Time je omogu}eno da se divqa~ zadrì na svojimstani{tima i ne krene u daqu potragu za vodom.Uporedo, o~i{}en je i jedan broj pojili{ta iizvora.

- Tako|e, poàri koji su ovog letanemilosrdno harali i na{im lovi{tem, nanelisu zna~ajnu {tetu i na divqa~i. Lovci su, u 39sekcija, organizovano osmatrali revire iblagovremeno dojavqivali uo~eno stawe na

terenu, kako bi se na vreme suzbila vatrenastihija, kaè Milomir Civi}, upravnik lovi{ta"Rasina".

Kru{eva~ki lovci, pou~eni ovogodi{wimiskustvom, uveliko se dogovaraju da za narednugodinu sa~ine poseban program aktivnosti naza{titi lovi{ta i divqa~i od elementarnihnepogoda, po kome bi svaki lovac znao svojeobaveze i zadatke. Samo tako mogu se ostvaritiosnovni ciqevi lovstva i omogu}iti da lovi{te"Rasina" i daqe bude uzorni poligon ovog delaSrbije, istakao je Sa{a An|elkovi}, predsednikovog najbrojnijeg Lova~kog udruèwa u Srbiji i~lan Upravnog odbora Lova~kog saveza Srbije.U ataru ovog Udruèwa u toku su i brojnigra|evinski radovi, me|u kojima dominiraizgradwa lova~ke ku}e u Sekciji Kaonik, na\uniskom visu.

S. Maxarevi}

Rad dru{tava ocewen vrlo dobrim

OBEZBE\ENA VODA ZA DIVQA^

RAPORT USPE[NIHRAPORT USPE[NIH


10/30

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

11

Prikupqena je literatura i podaci orasprostrawewu, biologiji i veli~inipopulacije navedenih vrsta u pro{lostii danas, kod nas i u Evropi, kao i procenedaqeg trenda brojnosti.

[ta kaù obra|eni rezultati?

Podaci su prikupqeni i sa terena oproletwoj i jesewoj seobi grlice, kao i ogwez|ewu obe vrste u na{im lovi{tima uVojvodini. Oni pokazuju da je prole}na se-oba grlica sporadi~na, a gnez|ewe retko.

Ocene o brojnosti grlica u jesewoj seobina pojedinim lokalitetima u istim godi-nama su razli~iti. Razli~ite su i oceneo jesewoj seobi na istim lokalitetima upojedinim godinama.

Grlice prisutne u na{im lovi{tima utoku lovne sezone, deo su evropske popu-lacije ove vrste na jesewoj seobi. Gugutka je redovna gnezdarica u svim lovi{tima,s razli~itom brojno{}u.

Polaze}i od dobijenih rezultata za-kqu~eno je da maksimalni godi{wi od-strel, po jednoj vrsti, u toku jedne lovnesezone u svim lovi{tima u Vojvodini netreba da pre|e 20.000 primeraka, te tre-ba pristupiti utvr|ivawu koliko pojedi-na lova~ka udruèwa mogu da odstrele

grlica i gugutiki (kvote). Godi{wi od-strel od 10.000 do 20.000 jedinki grlicapredvi|en je i Dugoro~nim programom raz-voja lovstva Srbije od 2001. do 2010. godi-ne. Od 2004. godine, u Vojvodini, lov na gr-lice i gugutke se odvija na ovaj na~in.Osnovni kriterijum za odstrelne kvoteza pojedina LU je veli~ina lovi{ta.

U 2003, 2004. i 2005. godini prikupqe-ni su podaci o ulovu grlica i gugutki, odstrane inostranih turista, u pojedinimlovnim danima u ciqu utvr|ivawa lov-nog pritiska na obe vrste.

U toku tri lovne sezone, u proseku, u jednom danu 20,93% lovaca turista izinostranstva odstrelili su od 1 - 5 grli-ca; 41,46% lovaca 6 - 10 grlica; a 7,31%lovaca 11 - 15 grlica. Samo 30,30% (maweod 1/3) lovaca iz inostranstva ulovilo jeu jednom lovnom danu preko 15 grlica. Sa-mo jedan lovac ulovio je u jednom lovnomdanu 54 grlice. Napomiwemo, on je sam lo-vio.

U 62,5% lovnih dana lovqene su samogrlice, u 25,0% i grlice i gugutke, a u12,5% lovnih dana samo gugutke.

U 2005. zapo~eto je prikupqawe poda-taka o kondiciji odstreqenih grlica. Naosnovu prikupqenih podataka moèmokonstatovati da je u prvim danima od-strela kondicija odstreqenih grlica bi-la slabija, da bi u zavr{nom periodu bi-la sve boqa i boqa.

U 1997. godini, prema podacima LU, ulovi{tima u Vojvodini odstreqeno je8.462 grlice i 4.752 gugutke; u 1998. 5.844i 6.882; u 1999. 2.540 i 1.442; u 2000. 9.438i 2.878; u 2001. 10.234 i 4.244; u 2002.18.954 i 6.855; u 2003. 15.999 i 10.791; u2004. 8.622 i 8.288; u 2005. 5.950 i 4.558; iu 2006. 6.855 grlica i 2.945 gugutki.

Rezultati Radne grupe

Radna grupa Komisije za gajewe, za{ti-tu i nau~noistraìva~ki rad LS Vojvodi-ne, na sastanku odrànom 9. jula 2007. go-dine razmatrala je aktivnosti u veziutvr|ivawa odstrelnih kvota za grlice,gugutke i prepelice u 2007. godini.

U prvom delu rada Radne grupe anali-ziran je odstrel navedenih vrsta u 2006.godini. Radna grupa je konstatovala da jeodstrel grlica i gugutki u 2006. godinibio daleko ispod plana - kvote od 20.000primeraka (20.000 : 6.855 grlica i 2.945gugutki).

Zakqu~eno je da se u ve}ini LU lov nagrlice i gugutke odvijao prema planu i uokviru dogovorenih kvota, a da je samo utri LU bilo propusta.

U drugom delu rada Radne grupe,Stru~na slu`ba LSV je prezentovala ak-tivnosti u vezi utvr|ivawa odstrelnihkvota za grlice, gugutke i prepelice u2007. godini.

Od LU su traèni podaci o planirawuodstrela grlica, gugutki i prepelica u2007. godini. Ve}ina LU je na vreme do-stavilo traène podatke, a samo nekoli-cina dostavilo je podatke posle roka i tona intervenciju.

U 2007. godini, LU u Vojvodini, plani-rala su da odstrele 29.415 grlica, 31.050gugutki i 67.980 prepelica.

Radna grupa je stala na stanovi{te dai 2007. godine planirana visina odstre-la grlica i gugutki u Vojvodini ne trebada pre|e 20.000, odnosno 30.000 primera-ka prepelica, te predloìla odstrelnekvote za pojedina lova~ka udruèwa.

Osnovni kriterijumi za odstrel su bi-li: veli~ina lovi{ta, stani{ne prilikei broj lova~kih dru{tava - sekcija u LU.

Na osnovu raspoloìvih podataka60% LU je realno planiralo visinu od-strela grlica - te je wihov plan odstrelagrlica Radna grupa prihvatila, dok 40%LU treba da koriguju svoje planove. Kodgugutki, 70% LU je realno planiralo, dok30% LU treba plan da koriguju. Podaciukazuju da je planirawe odstrela grlicai gugutki u LU sve realnije.

Kod prepelica, 20% LU je realno pla-niralo odstrel, dok 80% LU treba da ko-riguju svoje planove. To je i razumqivo, jer se od ove godine i za prepelice uvodiplanirani odstrel na teritoriji Vojvodi-ne.

Radna grupa je naloìla da se na tere-nu, u nekim LU, proanalizira lov na grli-ce i gugutke u 2004, 2005. i 2006. godini;posebno ispitaju propusti i nedostacikao i planirawe lova na navedene vrste.Rezultati rada na terenu bi}e predo~enii razmotreni na sastanku Komisije za gajewe, za{titu i nau~noistrà iva~ki radLS Vojvodine.

Konsultacije na terenu

Konsultacije na terenu planirane su unekim LU u Sremu, Ba~koj i Banatu; u ve-likim i malim LU; LU koja su zaintereso-vana za lov na ovu divqa~, kao i LU gdese ova divqa~ ne love; u LU kod kojih jesve u redu i na vreme, kao i kod LU kod kojih je bilo propusta, a sve u ciqu da se lovna ove vrste unapredi.

Planirane su konsultacije u 23 lova~-ka udruèwa. Broj nije kona~an jer sestalno javqaju nova LU koja traè konsul-tacije. Rad na terenu je u toku. Planirano je da se u roku ovaj rad okon~a.

Mr Boris GarovnikovSnimio: J. Pap

ODSTREL GRLICA, GUGUTKI IPREPELICA U VOJVODINI

Polaze}i od toga da se broj divqa-~i uop{te, a posebno migratorne,stalno smawuje, te da su grlice zna-~ajna divqa~ u okviru lovnog turi- zma - posebno inostranog, podokriqem Lova~kog saveza Vojvodi-ne 1996. godine zapo~eta je realiza-cija teme "Optimalni intenzitet lova na grlice i gugutke u na{im lo-vi{tima". Osnovni ciq teme je dase utvrdi optimalni intenzitet od-strela navedenih vrsta, po{tuju}iobaveze iz Zakona o lovstvu, odred-be o za{titi migratorne divqa~i,kao i mesta ove vrste u poqopri-vrednoj proizvodwi.Rezultati Projekta se koriste priplanirawu optimalnog kori{}ewaovih vrsta, pre svega u lovnom turizmu.

Polaze}i od toga da se broj divqa-~i uop{te, a posebno migratorne,stalno smawuje, te da su grlice zna-

~ajna divqa~ u okviru lovnog turi- zma - posebno inostranog, podokriqem Lova~kog saveza Vojvodi-ne 1996. godine zapo~eta je realiza-cija teme "Optimalni intenzitet lova na grlice i gugutke u na{im lo-vi{tima". Osnovni ciq teme je dase utvrdi optimalni intenzitet od-strela navedenih vrsta, po{tuju}iobaveze iz Zakona o lovstvu, odred-be o za{titi migratorne divqa~i,kao i mesta ove vrste u poqopri-vrednoj proizvodwi.Rezultati Projekta se koriste priplanirawu optimalnog kori{}ewaovih vrsta, pre svega u lovnom turizmu. Realnim sagledavawem brojnosti do optimalnog odstrela grlica

PLANIRANEKVOTE

SMAWENE

PLANIRANEKVOTE

SMAWENE


11/30

12

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

Proteklo leto }e se pamtiti potropskim vru}inama i poàrima ko-

ji su poprimili razmere katastro-fe. Nema gde nije gorelo. Poàrima

su bili zahva}eni: Pirot, Vidli~na Staroj planini, Temska, Bela,

Drìna, Zavojsko jezero, Slaviwa,Rosoma~a i Kamenica, Vrawe, Buja-

novac, Bosilegrad, Surdulica, Vla-di~in Han, Prijepoqe, Crni vrh kodPriboja, Kamena gora, Nova Varo{,

Despotovac, Svilajnac, delovi Ju-hora, Kur{umlija, Blace, Kraguje-

vac, gruànsko-lepeni~ke {ume, Be-{waja, Jarmenovci, Rajac, Boqevac,

Bor, Deli Jovan, Zaje~ar, Dowi Mi-lanovac, Kladovo, Ku~evo, Majdan-

pek, @agubica, Ni{, Bela Palanka,

Svrqig, Sokobawa, Rtaw, Bukovik,Jastrebac, Kru{evac, Brus, Raàw,

Ivawica, Sjenica, Mu~aw, Lesko-vac, Lebane, [ilova~ke {ume,

Me|a, Kraqevo, Stolovi, Ra{ka,Mojstirske {ume, Loznica, Cer - Li-

pova voda, Cer - Vodice, Ma~kov ka-men, Div~ibare, Leposavi} kod Dre-

novca i Bor~ane. Gorelo je jo{ i napotezu Deliblatske pe{~are, NP

"\erdap", JP "Tara" i JP "Borjak".Pod vatrenom stihijom na{lo se

oko 17.000 hektara {ume i {umskograstiwa, kao i livada. Kolike su

razmere ove neda}e, najboqe govoripodatak da se {tete procewuju na

blizu 400 miliona dinara, a sana-cija poàri{ta ko{ta}e dràvu505 miliona.

- U devedeset odsto slu~ajeva, upitawu je qudski faktor - kaè za-

menik generalnog direktora "Srbi- ja{uma" Veqko Stojisavqevi}. Na

sre}u, prilikom ga{ewa poàra nije bilo smrtnih slu~ajeva, iako je

front ga{ewa bio duga~ak i po 15

kilometara. Svima koji su gasilipoàre, u ime "Srbija{uma", izra-

àvam neizmernu zahvalnost za po-

PO@ARI U SRBIJI

SARADWA

Na poàri{tu, koje je zahvatiloPirot, pored vojske, vatrogasaca,àndarmerije, policije i lokalnog

stanovni{tva, {umarima je na ras-polagawu bilo i kompletno ruko-vodstvo pirotskih lovaca.

Oni su, sem deùrstva, stavilina raspolagawe terensko vozilo isistem veze.

LOKALCI SE NISU

PROSLAVILI

Tek kada je |avo odneo {alu, od-nosno, kada su se poàri pro{irilido te mere da su poprimili kata-strofalne razmere, tek onda seukqu~ilo lokalno stanovni{tvo.

- Kao da ne gori {uma svih nas -

bio je kratak zamenik generalnogdirektora "Srbija{uma" VeqkoStojisavqevi}.

Na prste jedne ruke se mogu iz-brojati oni koji su prisko~ili u po-mo} vatrogascima.

POJILI[TAPored sanacije poàri{ta, lo-

va~ka udruèwa su u~estvovala i uzbriwavawu divqa~i od su{e. Tako je LU "Hajduk Veqko" iz Negotinaorganizovalo da se na potezu od Sa-marinovca do Prahova podigne petpojili{ta. Sna`ne pumpe neprekid-no rade, a pored fazana i ze~evaprime}eno je da i srne sa podmlat-kom pose}uju pojili{ta.

- Ako treba, izgradi}emo jo{ de-setak pojili{ta - rekli su Vita Jo-novi} i Qubi{a \or|evi}.

I u ostalim revirima se ~inenapori da se divqa~i obezbedi vo-da.

Sanacija poàri{ta dràvu }eko{tati 505 miliona dinara, a direktne {tete se procewuju na

Veqko Stojisavqevi}, zamenik

generalnog direktora "Srbija{uma"

Vatrena stihija na~inila je ogromne{tete

GOREO I KAMENGOREO I KAMEN


12/30

L O V A ^ K E


2 0 0 7 .

13

`rtvovawe i profesionalnost i za

sve {to su u~inili za sveop{tu do-brobit. Naime, nismo gledali koje

{ume gore, da li na{e, privatneili nacionalni parkovi, va`no je

bilo da se vatra obuzda. A, bilo je"gusto" Na qude padalo je uàrenostewe, silna jara je spre~avala da

se normalno di{e, a posebnu te-{ko}u je predstavqao nepristupa-

~an teren. Sada je pitawe {ta jepreventiva? Brza i efikasna doja-

va o poàru i zakonske sankcije, jer je prime}eno da gde god su po{tova-

ne odredbe zakona - poàra je bilomawe.

U sanaciji poàra u~estvovali

su radnici "Srbija{uma", àndar-merija, vojska, lokalno stanovni-

{tvo, policija i vatrogasci.Posledice ovogodi{wih poà-

ra tek }e se osetiti, s obzirom nadevastirano zemqi{te, koje je ste-

rilno, bez dovoqno prehrambenogpotencijala i skloni{ta za di-vqa~.

S. Stojanovi}

DOVITQIVOST

Lovci Blaca smislili su ori-ginalan na~in kako da za divqa~obezbede vodu. Naime, zalivni si-stemi ve{to se koriste i za napaja-we divqa~i, pa se mogu videti jatapoqskih jarebica - i do 50 jedinki -po pumpi.

GOREO DELI JOVAN

Poàr je zahvatio i podru~je op-{tina Negotin i Bor, i to sa straneDeli Jovana - Lisu poqanu, a sa su-protne strane Stol. Samo zahvaquju}i prisebno{}u vatrogasaca, va-tra se nije pro{irila na deo putakoji spaja Majdanpek i Bor.

PREVENTIVAU jeku ovogodi{wih poàra, sa-

znali smo, odràn je sastanak u Mi-nistarstvu P[V, kome su prisustvo-vali ministar Slobodan Milosa-vqevi} i generalni direktor "Sr-bija{uma" Je{a Er~i}. Razgovaralose o spre~avawu poàra i protivpo-àrnoj za{titi uop{te.

OSLONAC NA LOVCE

U "Srbija{umama" su jednodu{niu oceni da im je saradwa sa lovcimaneophodna. Jer, briga o divqa~i,odrìvom razvoju i gajewu - zakon-ski je poverena Lova~kom savezuSrbije.

NADLE@NI NAVREME UPOZORENI

- Posledice ovogodi{wih po-

àra tek }e se osetiti, i to sa za-

dr{kom. Skupo }emo platiti da-

nak zastarelosti propisa koji se

odnose na za{titu {uma - rekla je

samostalni savetnik za poslove

za{tite {uma u Ministarstvu

P[V Vidosava Jovanovi}. - Jo{

po~etkom maja smo odràli sa-

stanke u Kraqevu, Boru, Uìcu,

Beogradu, Deliblatskoj pe{~ari i

Ni{u i upozorili na mogu}e po-sledice. Poàri nisu birali ni

vreme ni mesto, a mi sada moramo

da se suo~imo sa slabostima kako

se ova godina ne bi ponovila.

AVION

- U vreme najè{}ih poàra

mi smo bili u mobilnom stawu.Deùrstva su upisivana u kwigu

24 sata i uz stalnu koordinaciju

sa Svrqigom, Belom Palankom i

Gaxinim Hanom. Situacija je bila

naro~ito kriti~na u podru~ju

Svrqiga a, da nije do{ao ruski

"Iqu{in", ko zna kako bi se sve

zavr{ilo - rekao je predsednik

LU "Ni{" Vlastimir Goci}.

Priroda }e tek ispostaviti ra~un

ZREWANIN

Tokom sezone lova na srne}u divqa~sakupqali smo materijal kako bi preko"Lova~kih novina" prezentovali na{erezultate u ovom vrlo atraktivnomlovu. Na àlost, umesto pri~a i hvale, jer nam je sezona zaista bila uspe{na,obra}amo se {irokom lovnom auditori- jumu, da ga obavestimo o {teti koju nam jenanela vatrena stihija. Na{e lovi{te,ina~e ravni~arsko, uglavnom je po{um-qeno uz re~ne tokove. Pravqeweremiza i sadwa {uma zasluga je lovaca,kao inicijatora, a u velikoj meri i samihu~esnika u sadwi i negovawu {uma.

Tropske vru}ine u julu prouzroko-vala su su{ewu trave i uop{te,vegetacije. Nemarni "qubiteqi priro-de" i neodgovorni ratari koji su palilistrwiku napravili su katastrofu uvi{e lovi{ta na{eg Udruèwa. Ko jekriv - pokaza}e istraga, ali {tetananeta samoj divqa~i je neprocewiva.

Neposredno pre poàra, u reprezen-tativnom zrewaninskom lovi{tu"Kentra", pu{teni su fazani, a srnda}isu po~eli da obeleàvaju svojuteritoriju, spremaju}i se za parewe. Upodunavskom delu lovi{ta, uKni}aninu, jelena ima ve} ~etiri godinezahvaquju}i brizi koju im pruàju lovci

koji iznose hranu i so u lovi{te.Materijalna {teta se jo{ procewuje,

po{to su, osim {uma, izgorela i mnogalovno-tehni~ka sredstva.

Komisija za informisawe Udrù ewa

U vatri stradala i divqa~

NEPROCEWIVE [TETE OD

VATRENE STIHIJE

NEPROCEWIVE [TETE OD

VATRENE STIHIJE


13/30


14/30

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

20

Ponekad se u lovu, zbog nepravo-vremene reakcije lovca, pogo|ena a

samo rawena divqa~ nepovratnoizgubi. Koliko smo samo puta ~uli

komentar u lovu: "Evo tu je pao fa-zan, evo perja", a divqa~ ipak ne bu-

de prona|ena. Samo uz dobro obu~e-nog pomaga~a, lova~kog psa, pogo|e-

na divqa~ se prona|e.Prilikom lova na zeca i fazana

pogo|ena divqa~ ne pa-

da od krupno}e sa~meve} od nervnog {oka.

Zna~i, treba da bude po-go|ena sa {to vi{e zrna

olovne sa~me. Prema to-me, za zeca treba kori-

stiti sa~mu pre~nika 3 -3,5 mm, a za fazana 2,5 -

3 mm. Na normalnojudaqenosti za ga|awezeca, u zavisnosti od

toga da li beì na stra-nu, od lovca ili ka lov-

cu, potrebno je poznava-ti tehniku ga|awa, o ~e-

mu smo ve} pisali u "Lo-va~kim novinama".

Reakcija zeca na po-

godak

Dobro pogo|en zec,

kada dobije "pun {us"sa~me, ostaje na mestunastrela. Ukoliko je

zec pogo|en u glavu,obi~no se preturi neko-

liko puta preko glave, pa lovci uàrgonu kaù "napravio je to~ak".

Pogodak u zadwi deo tela ne usmr-}uje divqa~ i zec se "vu~e" na pred-

wim nogama poku{avaju}i da pobeg-ne. Da napomenemo, u svim slu~aje-

vima rawavawa divqa~i bezuslov-no treba pucati i drugi metak kako

bi divqa~ ostala na mestu. Me|u-tim, pogodak u predwu nogu samo na

trenutak zaustavqa divqa~ u mestu

i zec nastavqa da tr~i na tri noge.Ako se ne puca drugi metak, zec naj-

~e{}e pobegne i postaje kasnije lakplen predatora. Ponekad se desi daposle pucwa leti dlaka sa le|a, a

divqa~ nastavqa da tr~i daqe.Ovde je re~ o visokom pogotku u

le|ni deo, a na mestu nastrela

ostaje otrgnuta dlaka sa zeca. Po-sle pogotka u zadwu nogu ~esto je no-ga slomqena i zec usporava beg pa je

lova~kom psu lako da ga stigne.

Ima situacija kada,

posle opaqewa oba met-ka, zec nastavqa da tr-

~i normalno, ne pokazuju}i da je pogo|en i lo-

vac pomisli da je proma-{io. Treba ga pa`qivo

pratiti pogledom svedok je u vidokrugu jer se

de{ava da posle pretr-~anih stotiwak metarazec najednom odsko~i od

zemqe i na mestu padamrtav. Ovo je znak da je

bio pogo|en jednim ilidva zrna sa~me u srce

ili plu}a i tr~ao je doknije pao zbog unutra-{weg krvarewa. De{a-

valo se da druga grupalovaca na svom terenu

na|e mrtvog zeca "koji je jo{ vru}", a samo na vrh

nosa ima malo penastekrvi. Zna~i da je posle

rawavawa zec pretr~aodobar deo terena doknije pao. Pogodak u sto-

REAGOVAWE ZEÎJE I FAZANSKE DIVQAÎ POSLE NASTRELA SA^MARICOM

Pred nama je jo{ jedna lovna sezona, nadamo se uspe{na, pa nije na odmet da se podsetimo kako reaguje "najva`nija" lovna divqa~, zec i fazan,odmah, nakon pogotka

Slika hica u metu zeca na

udaqenosti od 25 metaraSlika hica na udaqenosti

od 35 metaraSlika hica na udaqenosti

od 45 metara

Posle pogotka u glavu zec "napravi to~ak "

OD "TO^KA" DO BEGAOD "TO^KA" DO BEGA


15/30

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

21

mak i "mekane delove tela" zausta-

vqa zeca koji po~iwe polako da ka-ska i odmah treba pucati i drugi put jer ~esto posle pogotka nastavqa

da tr~i sve brè i uginu}e tek po-sle od unutra{weg krvarewa. Desi

se da samo jedna sa~ma, ako se pucapredaleko, pogodi zeca u oko i zec

nastavqa da tr~i u krug po{to jedezorijentisan. U ovom slu~aju tre-

ba pri}i bliè zecu iodstreliti ga. Ina~e,posle pogotka i rawa-

vawa, zeca je veoma te-{ko slediti po krvnom

tragu, ~ak i ako imasnega na zemqi jer zec

ostavqa veoma malokrvi posle rawavawa.

Karakteristi~ni

pogoci fazana

Kod lete}e divqa-~i, naro~ito kod faza-

na, pona{awe posle po-gotka je lak{e pratiti

po{to se sve de{ava uvazduhu. Fazana koji sediè ispred lovca tre-

ba ga|ati tek na udaqe-nosti od 25 - 35 metara.

Pogodak na maloj uda-qenosti "napuni" di-

vqa~ sa~mom i meso jenaj~e{}e neupotrebqi-

vo za ishranu. Naro~i-to je opasno ako na jed-nog fazana, u isto vre-

me, puca nekoliko lo-vaca "da overe pogo-

dak". U tom slu~aju odpogo|ene divqa~i ne

ostaje ni{ta upotre-bqivo. Lova~ka etika

se mora strogo po{to-vati.

Kada precizan pogo-

dak obori fazana namestu, najlak{e ga je

prona}i. Ukoliko je fa-

zan pogo|en u krilo, pada na stranu

i posle pada hitro beì na nogama{to daqe od lovca. Ukoliko je lo-vac u prilici, treba odmah da puca

i drugi metak vode}i pri tom ra~u-na na ostale u~esnike u lovu kako

ne bi bila ugroèna ne~ija bezbed-nost zbog pucawa na zemqu. Posle

pogotka u zadwi deo tela, fazanobi~no opusti obe noge i nastavqa

da leti kao da poskakuje da bi, po-

sle izvesnog vremena, pao. Iako je jo{ ìv, lako ga je uhvatiti jer mu jeobi~no polomqena trti~na kost te

je zbog toga paralisan.

Ukoliko posle pucwa na ve}ojudaqenosti fazan najednom po~ne

da leti uvis, to je znak da je pogo|enu glavu ili oko. Posle izlivawa kr-

vi u mozak, fazan ra{irenih krilapolako pada pred lov-ca i lako ga je prona}i.

Ponekad se desi da ipored ispaqena oba

hica fazan nastavqada leti, ne pokazuju}i

da je pogo|en. Nakon

par sekundi, odjednompada, kao da je gromompogo|en. Ovog puta fa-zan je bio pogo|en sa

dva-tri zrna sa~mekroz plu}a i pao je tek

nakon unutra{weg kr-varewa. Ima i slu~aje-

va da posle ga|awa fa-zan nastavqa da leti,

ali mu "visi noga". Ovo je znak da je fazanu po-lomqena noga i treba

pratiti gde je sleteo iponovo ga potraìti

jer redovno pole}e is-pred lovca po{to ne

moè da tr~i na jednojnozi.

I pored navedenihsituacija o pona{awudivqa~i posle nastre-

la u praksi sigurno ima jo{ primera koji nisu

karakteristi~ni i de-{avaju se veoma retko.

Dejan Milkov

Fazan pogotke pokazuje ovako, odozgo na dole; prvi red:pogodak u trticu; pogodak u grudi; drugi red: pun pogodak;pogodak u oko ili plu}a; pogodak u krilo; tre}i red: pogodak u stomak; pogodak u le|a; posla pada na tlo, raweni fazan beì

Slika hica na udaqenosti

od 55 metara


od 65 metara


od 75 metara

Ilustracije preuzete izkwige "Ve{tina lova" i~asopisa "Dobra kob"


16/30

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

22

LOVNA KINOLOGIJA

Iskustvo je pokazalo da sauvo|ewem goni~a u lov trebapo~eti tek u uzrastu od osamdo deset meseci, dok dresuru

u ringu vaqa zavr{iti pre to-ga. Lovac mora da uspostavitakav kontakt sa psom da onprilikom pretraìvawa te-rena ne mora da napu{ta tragda bi proverio gde se lovacnalazi, ve} da vo|en tragomdivqa~i digne i goni.

Na~in traèwa divqa~i

Tako|e, lovac mora da obu-~i psa da se vra}a ~im ostavidivqa~ nakon dugog gona. Dabi lovac dobro obu~io psa,mora da poznaje psihu i govortela. Od goni~a se zahteva da

traì ~isto, temeqno i tem-peramentno po jutarwim sve-ìm tragovima, ili wihovimostacima. A ako ih nema - onda

da sistematski, a ne slepo,pretraùje odre|eni prostoru koncentri~nim krugovima,koriste}i mirise koje dobijavetrom, ostatke tragova i sve{to mu moè pomo}i da odre-di pravac kretawa divqa~i,ili u kome prostoru ona leì,suàvaju}i pri tom krugovedok ne podigne divqa~. Pasmora da razlikuje no}ne tra-gove od jutarwih, prve da na-pu{ta, a jutarwe da sledi. Nesme da traì po otvorenompoqu i ~istinama, ve} u gr-mqu i {umi. Pas moè da tra-ì divqa~ visokim nosem, ni-

skim nosem i kombinovano. Tozavisi od osetqivosti nosa,vrste terena, sveìne traga i

vremenskih uslova.Od psa se u ovakvom lovu

o~ekuje: da podigne divqa~ potragu i da je goni po putawibega. Pri tome, mora da budesledoglasan. Lov sa goni~imapo~iwe veoma rano, u samosvitawe. Tada se zec vra}aoprezno, maskiraju}i svoj trag.To ~ini tako {to se vrati dva-tri puta po sopstvenom tragu,a zatim, posle jednog ili vi{eskokova u stranu, zalegne u lo-gu, glavom okrenut po zavr-{etku sopstvenog traga i upravcu iz koga duva vetar.

Ovako sme{ten, moè lako dauo~i psa koji dolazi po wego-vom tragu. Isto pona{awe po-kazuje kada je progowen, samo{to tada ~esto zaleè u pri-vremena skloni{ta, a u stal-nu logu se vrati tek kada pro-ceni da je bezbedan.

Nadmudrivawe sa zecom

Zec na logi, psa koji muprilazi sa suprotne strane odwegovog traga, pu{ta da pri|eblizu i ska~e kada pas pro|e(iza wegovih le|a). Ako pasdo|e tragom zeca, zec ska~e

vrlo rano, daleko ispred psa,naro~ito ako zapazi da wego-ve varke ne mogu da zavaraju.

Ako mu varke uspevaju, opetska~e iza psa, odnosno kada gaovaj pro|e, sti~u}i tako po-~etnu prednost pri begu. Kadase pas tanko i piskavo oglasi,onda je, naj~e{}e, pred wimzec. Muklo {tektawe obi~nozna~i da je pred wim krupnadivqa~. Veli~ina i oblikkru`nih putawa zeca pri bek-stvu nisu isti - prvi krug jemawi, pa idu dva tri ve}a, dabi se pre~nik kruga opet sma-wio (ze~ica pravi mawi krug).

Mladi ze~evi, kada su pro-goweni, kre}u se ne{to druga-

~ije od odraslih. Pobegnu 150- 200 metara i odmah zalegnu,koriste}i odskok u stranu zaskrivawe. Ako je pas ponovona|e, ponovo sledi kratak begi zalegawe. Ovakvo pona{a-we i wihov slabiji miris ~e-sto zbuni i iskusne pse. U tokugowewa, mladi zec pravi mno-go mawe krugove od odraslog.

Nakon odstrela divqa~i,od psa se traì: da je omiri-{e, ili liè krv, ili da jehvata za gu{u.

Zoran Sabqi}

U brdsko-planinskim lovi{tima, lov sa goni~ima naj-atraktivniji je i jedini mogu}i na~in lova na ovakvimterenima

Kupite na{e kwige ~iji su autori najpoznatijistru~waci za jaka pi}a, ~uveni majstori mesari iiskusni kulinari. Proverite wihove recepte iuìva}ete u rasko{nim mirisima i prefiwenimukusima koji su najlep{i darovi na{ih predaka ivrhunskih stru~aka.

Poruxbine: "SAN" Novi Sad, tel. 021/459-691, 464-762

i 063/549-633.

[TA JE [TA

KINOFIL: svaki qubiteq i uzgajiva~ pasa koji pokazuje zanimawe za uzgoj i usavr{avawe pasmine.

KINOLOG : osoba koja znanstveno i stru~no prou~avaprobleme usavr{avawa uzgoja, pasmina, genetike, nasled-nih mana i svih pitawa vezanih za pse.

PASMINA: skup primeraka (individua) iste vrste ipodvrste, ~ije se fizi~ke i psihi~ke osobine nasle|uju odgeneracije do generacije. Ve{tina pasmina su plod ve{ta~-ke selekcije koju je sproveo ~ovek.

AUTOHTON: samonikao. Pasmine pasa koje su u davnavremena boravile na odre|enim teritorijama, gde su se raz-vile, bez pojave me{anaca i bez uticaja ~oveka, smatraju seautohtonim, samoniklim.

PAS: ne ker ili kera.[TENAD: ne {tenci

"DOMA]E RAKIJE OD VO]A I GRO@\A""DOMA]A PRERADA MESA"

"VOJVO\ANSKI KUVAR"

S GONIÎMA U GLAVNOJ LOVNOJ SEZONIS GONIÎMA U GLAVNOJ LOVNOJ SEZONI


17/30

23

Obuka u vodi, za pse koji su delimi~nou kondiciji, treba da bude nastavak pri-prema. Ako u prethodnom delu obuke pasnije radio u vodi, onda ga na po~etku ni tune treba previ{e forsirati, jer je to sa-svim druga vrsta kondicije u odnosu na radu poqu. Uporedimo to sa sportistom koji jeu kondiciji za tr~awe, a nije u kondiciji zaplivawe, i obrnuto, bez obzira na to {toima sportsko srce.

Obuka za rad u vodi

Na po~etku, psa treba pustiti da se ku-pa po svojoj voqi, a jo{ je boqe da se u vo-di igra sa drugim psom. Kad se pas privik-ne na vodu, treba mu baciti laki aport. Zaprvi trening dovoqno je tri puta - na vi|e-no, pri ~emu ga moète uve`bati da seotrese daqe od lovca i pravilno predajeaport. Izme|u bacawa aporta neka budukra}e pauze. Kasnije, sve daqe i na nevi-|eno. Napomena: u lovu pas retko kad idepet puta u vodu bez pauze, pa nema potrebeda se forsira ni na treningu. Pas uvektreba da ostane malo èqan aporta. Nemoè isto ni da radi svaka rasa, niti sva-ki pas. Retriveri }e pre u}i u kondiciju zarad u vodi od drugih rasa. Jako mladi i ja-ko stari psi }e zahtevati vi{e vremena da

u|u u kondiciju. Ne mogu se postaviti istizahtevi prilikom rada u vodi, pogotovokad mora plivati kroz barsku vegetaciju,pred terijera, bretona ili o{trodlakognema~kog pti~ara. U svakom slu~aju, iz-me|u aporta treba praviti pauze. Kad sepas odmori od aporta, dobra ve`ba je pre-traìvawe trske i {evara, jer }e pas i}ipo vodi, a ponekad mora i zaplivati, {tose moè posti}i i vezivawem krila di-vqoj patki koju treba pustitisto metara ispred psa.Za to vreme, vla-snik moè daupu}uje psaiz ~amcaili saobale.

Ovo je dobar trening za predstoje}i lov nabarsku divqa~.

Rad u poqu

Lovci koji odàvaju svoje pse u kondi-ciji mogu komotno po}i u lov na prepelice,golubove, grlice i barsku divqa~ i takodovoqno pripremqeni u}i u glavnu lovnusezonu na fazana i zeca. Na prepelicetreba i}i pre podne, kada ima rose, i lovzavr{iti do 11 ~asova - zbog vru}ine.Predve~e, moè se loviti dva do tri ~asapre smrkavawa, a zatim nastaviti lov napatke ~ekawem. Lovac bi mogao poneti imalo vode za psa kad radi na povi{enojtemperaturi. Ono {to je bitno u pripremipsa za rad u poqu, a i generalno u dresuri, jeste kontakt sa vodi~em - da na wegov glasradi odre|ene komande.

Treba odrediti i daqinu do koje pastreba da radi ispred vodi~a, te levo i de-sno, {to zavisi od vi{e faktora.

Prvo, od kvaliteta nosa psa - ako se psune de{ava da nagazi na divqa~, nego jeuvek markira na vreme, moè se pu{tatida radi na daqe, a ako mu se de{ava, boqemu je ograni~iti da radi 30 metara ispredlovca, te 30 metara levo i 30 metara de-sno, jer ukoliko se divqa~ digne sama pre-ko te daqine, lovac ima {anse da puca do

50 metara (koliko je, obi~no, domet lova~-ke pu{ke), uzdaju}i se u svoje reflekse.

Ukoliko lovite sa britanskim pti~a-rima, moète ih pu{tati i do 100 metaraispred vodi~a, te 100 metara levo i 100

metara desno na otvorenom poqu, ali samoako imaju ~vrstu marku, te izuzetno dobruosnovnu obuku - ve`be poslu{nosti. Bri-tanski pti~ari koji nemaju dobru osnovnuobuku lako se otmu kontroli, pogotovo nanepreglednim terenima, pa }e lovac ima-ti problema dok se ne skinu usev, jer }e mupas jedan deo lovne sezone biti mawe upo-trebqiv.

Osnovna obuka je bitna kod svih rasa isve bitnija {to pas radi na ve}oj daqiniod lovca. Daqe zavisi od pokrivenostiterena - {to je vegetacija gu{}a, pas morada radi na kra}oj distanci. Da bi pas slu-{ao na pokrivenom terenu, morao bi da bu-de dobro uve`ban na nepokrivenom terenui da komande izvr{ava odmah. Tako|e, za-

visi i od dometa pu{ke i municije koju lo-vac koristi. Na otvorenim terenima, sapu{kom dometa 80-ak metara, odli~no dre-siranog psa lovac moè pu{tati da radina daqe, pod uslovom da ne smeta drugimpsima iz grupe. Pas koji zahvata 160 meta-ra moè da lovi ispred {est lovaca.

Stil rada

Za po~etak, ne treba dozvoliti psu datraì iza vodi~a, nego se tako kretati idavati mu komandu "traì", uz pokazi-vawem rukom napred, da on vremenom shva-ti da treba da ide ispred, {to pove}ava i{anse da }e petqe praviti unaped. Nastil rada pti~ara ne moè se uticati jer

mu je to uro|eno, a nije ni potrebno. Kadapti~ar markira na slabo pokrivenom tere-nu, ne bi trebalo ̀ uriti s komandom da po-krene divqa~, nego sa~ekati, bar, 10 se-kundi i markirawe, vremenom, produìtido dva minuta. To je dovoqno za kontinen-

talne pti~are i pse koji rade na bliè.Za britanske pti~are, i pse koje rade

na daqe, dovoqno je do ~etiriminuta, kako bi lovac

imao dovoqno vremenada i u komplikovanim si-tuacijama do|e do psa ispremi se za pucawe.Slabo pokriven teren jebitan da lovac moè daposmatra pona{awe psai reakciju na komandu.Kasnije, isto bi trebaloda se pona{a i na pokri-venom terenu. Za cuwav-ce i retrivere, po{tosamozastaju pri podiza-wu divqa~i, trening jeisti kao i za pti~are,samo bez markirawa.Daqinu im ograni~itido 30 metara.

Aport sa psom uvek ra-diti na bliè i na vi-|eno, a kasnije na daqei na nevi|eno.

Jovan Pla~ki}

Snimio: J. Pap

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

PRIPREMA LOVA^KOG PSA ZA LOVNU SEZONU

Ako je lovac pripremio psa kao {to smo pisali u pro{lom broju,sada moè da nastavi da ga priprema u normalnom tempu. Do glav-

ne lovne sezone nema jo{ puno. Lovcima koji nisu po~eli sa pri-premama sada je krajwe vreme, ali neka pred svog qubimca ne sta-vqaju prevelike zahteve. Shodno tome, i u~inak psa }e biti skrom-niji u prva dva meseca u lovnoj sezoni

PRAVILNIM RADOM DO ULOVAPRAVILNIM RADOM DO ULOVA


18/30

24

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

KRAQEVO

Da je kraqeva~ki lova~ki podmladak stalno po terenima svojih lova~kih sek-cija i da se u ozbiqne, prave lova~ke poslove upu{ta, govori i ova fotografija.Tri odva`na momka - Miroslav Arsenijevi}, \or|e Vukovi} i Marko Gruji~i}, ~la-novi su Lova~kog podmlatka u Sekciji "Milo~aj", koja teritorijalno i organizaci-ono pripada Lova~kom dru{tvu "Kotlenik", a ono je jedno od {est dru{tava u okvi-ru Lova~kog udruèwa "Kraqevo". Podmlatkari u~estvuju u svim akcijama svojelova~ke sekcije, a lovci Milo~aja budno nadziru wihov rad i u~e ih lova~kim ve-{tinama. Prioritet je, naravno, o~uvawe i za{tita prirode i ìvotne sredine.Posebno, treba ista}i wihovu qubav prema jamarima, ~iji su odgajiva~i, i, samimtim, vredni mladi kinolozi.

Ina~e, lovci ovog pitomog sela pokraj Morave, na ~elu sa predsednikom Sek-cije Veroqubom Andri}em, ubrajaju se me|u najaktivnije u Udruèwu, a sa ovakvimpodmlatkom lova~ka tradicija ovih krajeva sigurno }e biti nastavqena.

U. \.

SKUP[TINA SILBA[KOG"SOKOLA"

Renovirawe Doma pri kraju, a u lo-vi{tu postavqena i sedma metal-na ~eka

Lova~ko dru{tvo "Soko", u Silba{u,nadomak Ba~ke Palanke, 21. jula odrà-lo je svoju redovnu godi{wu Skup{tinu.Prisustvovali su joj Dejan Milkov, ~lanUpravnog odbora Lova~kog saveza Vojvo-dine i predstavnici Udruèwa i okol-nih lova~kih dru{tava iz Kulpina, Ma-gli}a, Paraga, Despotova, Ba~ke Palan-ke...

Skup{tina je usvojila Izve{taj o ra-du (podneo ga Sava Mili}), kao i izvr{e-we Finansijskog plana u 2006. i Finan-sijski plan za 2007. godinu.

U Izve{taju je istaknuto da su lovciovog Dru{tva sve aktivniji, posebno uprihrani divqa~i, sadwi remiza (svakegodine hiqadu sadnica), izgradwi ~eka(u lovi{tu je postavqena i sedma metal-na ~eka), takmi~ewu na sopstvenom stre-li{tu, renovirawu lova~kog doma. Nezaostaje ni lova~ki podmladak, a i sa-radwa sa Osnovnom {kolom sve je boqa.Pa ipak, lovci ne mogu da uti~u na u~e-stale paqevine, prekomernu upotrebupesticida, smawewe broja poqskih jare-bica, koje, ina~e, ne love... I u takvimuslovima, na Skup{tini je izraèno za-dovoqstvo odstrelom ze~eva i srne}edivqa~i, ali je i nagla{eno da bi od-strel fazana morao da bude ve}i, a sve-ukupan rad Dru{tva jo{ boqi. Silba{a-ni to mogu i ho}e ve} ove godine.

D. Maksimovi}

Podmlatkari Kraqeva

LOVCI SVE VREDNIJILOVCI SVE VREDNIJI

PODMLADAK U AKCIJIPODMLADAK U AKCIJI


19/30

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

25

Retka su stani{ta belo-glavih supova na ovim pro-storima. Ta ptica se nasta-nila u kawonu Tre{wice,desne pritoke Drine i ka-wonima Uvca i Mile{evke.

Preko sto parova

- Pre 12 godina u klisu-ri Tre{wice, iznad Qubo-vije, bilo je samo pet paro-va beloglavih supova. Ovegodine porodica ptica le-{inara se na tom stani{tuuve}ala pa ima 16 - 17 paro-va i 11 mladun~adi. I u ka-wonu Uvca i Mile{evkestawe se osetno poboq{a-lo, pa ih sada u Srbiji ima-mo preko sto parova - nagla-{ava Bratislav Gruba~, sa-vetnik Zavoda za za{tituprirode Srbije, priznatistru~wak za ptice u Srbijii inostranstvu.

Beloglavih supova bibilo vi{e kada bi ukopava-

li otrovane pse, jer ~estodolazi do uginu}a supovakoji na wih sle}u. Ulaù senapori da se i policijaukqu~i u suzbijawe te poja-ve, kao i veterinari.

Gruba~ nam je rekao da}e uskoro po~eti da seostvaruje me|unarodni pro-gram za{tite le{inara, a uwegovu realizaciju bi}eukqu~eni gra|ani, veteri-nari, policija i svi oni kojima je ciq o~uvawe ìvot-ne sredine i pove}awe broja beloglavih supova, najbo-qih ~ista~a prirode.

Pomaù i me{tani

U Quboviji se trude dapove}aju broj hranili{ta ukawonu Tre{wice, desnepritoke Drine. Do "restora-na" je ura|en put, uz pomo}lokalne vlasti, koja shvata{ta za okolinu zna~e belo-

glavi supovi pa je sada lak-{e dopremiti iznutrice iuginule ìvotiwe.

Desetak godina iznutri-ce je dopremao Mijailo Vu-~i}evi}, poqoprivrednikiz Gr~i}a, sela nadomakstani{ta, ali, kako je u{aou devetu deceniju i vi{e nije kadar za to, taj posao jepreuzeo wegov sin Luka.Treba ista}i da vlasniciklanica u Quboviji, a me|uwima je i Marko Milutino-vi}, ostavqaju iznutrice zapotrebe beloglavih supova,a ~esto ih dopremaju do Gor-we Tre{wice, gde ih preu-zima Luka i raspore|uje pohranili{tima.

- Morao sam nastavitiposao koji je vi{e od desetgodina radio moj otac Mija-ilo. Moji me{tani i ja smozavoleli beloglave supovei drago nam je {to je koloni- ja u Gorwoj Tre{wici svebogatija tim pticama. Mojhonorar je samo 5.000 dina-ra mese~no, ali vaqda }ese pove}ati. Jo{ kada biotrovane pse vlasnici za-kopavali, stawe bi bilo jo{ boqe. Ima i qudi kojine shvataju koliko vredebeloglavi supovi - veli Lu-ka Vu~i}evi}, ugledni po-qoprivrednik i doma}in izGr~i}a.

M. Negovanovi}

ZA[TITA BELOGLAVOG SUPA NA NA[IMPROSTORIMA

Minulih godina broj beloglavih supova, najboqih

~ista~a prirode, osetno se pove}ao, mada je devede-setih godina ta retka ptica bila pred istrebqewemna ovim prostorima. To je postignuto zahvaquju}isredstvima koje dràva izdvaja za pove}awe broja hranili{ta i brizi qudi koji "na trpezu " belogla-vih supova iznose iznutrice iz klanica

STANI[TA SVE BROJNIJA


20/30

26

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

U porodici \oki} iz Qubovi-

je svi vole prirodu i lov. Takav je, prvo, bio Cvijo \oki} koji jepre Drugog svetskog rata bio~lan LU "Mileta Poli} Bata" uQuboviji. A onda je Milisav, we-gov sin, zavoleo lov, pa je nasta-vio ono {to je wegov otac zapo-~eo. Milisav, zvani "Mi}a ~o-krq", bio je na ~elu qubovijskogLova~kog udruèwa od 1989. do1996. godine. Bio je vrlo predu-zimqiv, dao je veliki doprinosizgradwi Lova~kog doma u Qubo-viji i fazanerije u Dowoj Buko-vici.

- Drago mi je {to su mojim, alii o~evim putem krenuli moji si-novi Milan i Zoran. Oni su ~la-novi streqa~ke ekipe na{egUdruèwa u ga|awu glinenih go-lubova. Moj stariji sin Milan jepredsednik Udruèwa, i time seponosim, jer, kao mla|i, pokre}e{ire i ve}e akcije od mene. I moji unuci Milisav i Aleksandar,Zoranovi sinovi, ~lanovi supodmlatka na{eg Udruèwa, a20-godi{wi Nikola, Milanovsin, lovac je i ide u lov sa svojimdrugovima - pri~a Milisav \o-ki}.

Po ugledu na deda Cviju i ocaMilisava, i Milan je, od malihnogu, zavoleo prirodu i lov. Kaogra|evinski preduzima~ mnogo je

zauzet, {est dana neumorno ra-

di, a kada do|e nedeqa, Milan je

u lovu na Bobiji, ili je u Bo{kov-cu i Trutincu.- Lov je moja velika qubav.

Bez pu{ke i lova ne bih mogaozamisliti ìvot. Eto, i moj sinNikola je krenuo mojim putem -pri~a Milan \oki}, ~elnikazbukova~kih lovaca.

M. Negovanovi}

KAMEROM I PEROM

\oki}i sa Aleksandrom Panteli}em, sekretarom LS Srbije

JULSKE SVEÂNOSTI U TEMERINU

Strelci po sedmi put na okupu Na streli{tu pokraj Siri{kog puta, 21. jula, odràno je takmi~ewe u ga|awu glinenih golubova, po

sedmi put, u okviru julskih sve~anosti, kojima je ovo, tako|e, sedma godina u Temerinu. Na programu jebila disciplina TRAP, i to otvoreno prvenstvo Temerina, ekipno i pojedina~no, i op{tinsko prven-stvo, ekipno i pojedina~no. Manifestacija je po~ela u osam, a zavr{ena je u 13,30 ~asova. Posle je usle-dilo lova~ko druèwe. U~estvovalo je 15 ekipa u svakoj, a tri najboqa rezultata su se bodovala. Upojedina~noj konkurenciji bilo je 60 u~esnika.

Ovo je bilo, pre svega, lepo druèwe starih znalaca iz temerinske, novosadske, be~ejske, à-baqske i drugih op{tina.

Rezultati, op{tinsko prvenstvo, ekipno: Temerin, Sirig i Ba~ki Jarak.Pojedina~no: Tot Rudolf - Temerin, Obrad Suboti} - Sirig i @adawi Karoq - Temerin.Otvoreno prvenstvo Temerina, ekipno: Univerzal tim, Novi Sad i LD "Be~ej".Pojedina~no: Voja Raki} - Kupinovo, \or|e Vuka{inovi} - Be~ej i Zoran Veselinovi} - Novi Sad.Prvenstvo op{tine Temerin - pobedniku prelazni pehar LU "Temerin" i pehar u trajno vlasni{tvo

za prve tri ekipe - takmi~ar.Otvoreno prvenstvo Temerina - svi u~esnici medaqe i pehare u trajno vlasni{tvo.Organizatori su uradili {ta su mogli da bi svi gosti, i pored paklene vru}ine, bili zadovoqni.

Ipak, ostaje àqewe {to zbog vru}ine neke ekipe nisu do{le - kaè Rade Tepavac.J. Pla~ki}

PADALI GLINENI GOLUBOVI

OD OCA JE OSTANULO SINUOD OCA JE OSTANULO SINU


21/30

L O V A ^ K E


2 0 0 7 .

27

JESEWI DODIR List svenuli,

kroz raskidanu pau~inu

zemqi pada,

u {ibqak i {ikaru zarawa

rosu ~ekaju}i na dnu steqe

zatvorenim kapcimabrani se od pomisli,

ìle sr~anice

otkucaje ~uti ne}e vi{e,

odba~en i sam.

LOVA^KI PODMLADAK - ÛVARI PRIRODE

Ure|uje:

Sofija Filipovi}

Mali lova~ki pojmovnik

[ta je {ta?

Biodiverzitet

Bogatstvo i raznovrsnost ìvog

sveta - biqnih i ìvotiwskih vr-

sta. Raznovrsnost oblika, pojava i

procesa u ìvom svetu, kao evolu-

cioni odgovor na prostornu, vre-

mensku i svaku drugu promenqi-

vost ekolo{kih uslova.

Potop

Pri~a o potopu,verovatno, ima osnovu u velikoj poplavi koja je zahva-tila Mesopotamiju i dove- la do spajawa reka Tigra iEufrata.

Gospod Bog je video da suqudi na zemqi postali vrlozli, pa se pokajao {to je stvo-

rio ~oveka i re~e: "Ho}u daistrebim sa Zemqe qude koje sam stvorio, zatim stoku,sitne ìvotiwe i ptice ne-beske." @eleo je jedino dasa~uva dobrog ~oveka Noja, kao i ~lanove we-gove porodice, te mu re~e da na~ini sebikov~eg od drveta, da ga natopi spoqa i iznutrasmolom i podeli na pregrade. Rekao mu je, ka-da po~ne potop, da on sa svojima u|e u taj kov~egi da unese mu{ko i ̀ ensko od svake ̀ ivotiwe.Savetovao mu je da kov~eg snabde sa dosta hra-ne. Noje, koji je tada imao {est stotina godina,tako i u~ini. U kov~eg u|e svega osmoro: Noje,wegova èna i tri sina, Sim, Ham i Jafet, sawihovim ènama. Posle sedam dana po~ne dapada ki{a, a iz bezdana po~e da se razliva

silna voda. Sve je to trajalo ~etrdeset dana ino}i. Potop je postepeno plavio zemqu i on sawe podì e Nojev kov~eg, koji po~e da plovi povodi. A vode je bilo toliko da je pokrila svabrda. Izginulo je sve {to se micalo po zemqi.

Ostao je samo Noje i sve {to je s wim bilo ukov~egu. Voda je stajala iznad zemqe sto pede-set dana, a onda je po~ela opadati, tako da sekov~eg na{ao na planini Ararat posle sedammeseci.

Posle toga, Noje je svakog dana pu{tao ga-vrana iz kov~ega, ali se on vra}ao, {to jezna~ilo da nije imao gde da ostane. Tek kasnije, pustio je golubicu, koja mu donese u kqunumaslinovu gran~icu, {to je zna~ilo da zemqavi{e nije potopqena. Posle toga, Bog pozvaNoja da iza|e sa svojima iz kov~ega i pusti sve

sa~uvane ìvotiwe da se ponovo mnò e. Noje-vim sinovima i unucima Bog re~e: "Ra|ajte se inamnò ite na Zemqi. Ja Vam se zavetujem davi{e ne}e biti potopa, a kao znak moga zavetabi}e duga koju }ete videti u oblacima."

Crni gavran je simbol lo{ih vesti

Pitalice lije Mudrolije

Pitam te, pitaj me...

1. Kako nastaje duga?Duga nastaje usled potpunog

odbijawa, prelamawa i rasipawaSun~eve bele svetlosti u kapqi-cama ki{e. Obojeni kru`ni luk du-ge vidimo na nebu pokrivenom tam-nim oblacima iz kojih pada ki{aispred nas, kada Sunce sija sa su-protne strane. Boje kod duge po-re|ane su kao kod Sun~evog spek-tra, u nizu od crvene do qu-bi~aste, i to tako da crvenu bojuvidimo na spoqa{wem rubu luka,a qubi~astu na unutra{wem.

Ne verujete? Proverite!

Potrebni su vam {upqa sta-klena kugla, izvor bele svetosti izaklon sa malim otvorom. [upqustaklenu kuglu ispunite vodom, apotom kroz mali otvor na zaklonu,na vodu propu{tajte snop zrakovabele svetlosti sa svetle}eg izvo-ra. Dobi}ete svoju li~nu dugu.

@ivotiwe se u parovima ukrcavaju u Nojevu barku

ôve~e, {ta ~ini{?

Tragovi ~oveka u prirodi

Tokom minula dva veka, kao posledica ekonomskog razvoja i urbanizacije,

ukupne povr{ine pod {umama u Srbiji svedene su na mawe od 30% wene teritorije.[ume su iskr~ene i ustupile su mesto qudskim naseqima i komunikacijama, a na~in nakoji je sve to ra|eno, u ve}ini slu~ajeva, bio je neplanski, dakle i nedoma}inski.

Da li su se generacije na{ih predaka rukovodile geslom francuskog kraqa LujaXV,"Posle mene potop.", i da li smo mi boqi od wih?

Ukupno bogatstvo sveta flore i faune se svakodnevno smawuje i mnoge vrste biqakai ̀ ivotiwa trajno i{~ezavaju, ostavqaju}i osiroma{enu prirodu. A sudbina ~oveka je umnogome jednaka sudbina prirode, i neodvojive su.

Jo{ je Josif Pan~i} (1814 - 1888) upozoravao na potrebu promewenog odnosa premaprirodi re~ima: "Nemojte biti lakomisleni, kao rasipnici koji vade iz kese ne pitaju}i,{ta }e za sutra trebati. Nemojte da nas potomci r|avo spomiwu."

Prirodna bogatstva ne nasle|ujemo od svojih dedova, nego ih pozajmqujemo od svojihunuka.

Ko se u vremenu neprikosnovenih li~nih sloboda osvr}e na re~i opomene?

Jedna pri~a imapuno naravou~enija


22/30


23/30

L O V A ^ K E


2 0 0 7 .

29

Novoizabrano rukovodstvo LU "Kru-paw", u srcu Ra|evine,predvo|eno pred-

sednikom @ivoradom- @i}om Mati}em,

priredilo je lova~ku zabavu koja }e se

dugo pamtiti!

Ra|evska skrivena

kamera

Goste, wih preko 600, uveseqavao je

{aba~ki Bend 015 i napravio urnebesnu

atmosferu, uistinu uzavrelu nastupom

poznate estradne zvezde Ere Ojdani}a,

koji nije {tedeo sebe da bi Ra|evkama i

Ra|evcima te subotwe no}i bilo lepo!

Pored bogate lutrije, u kojoj je glavnanagrada bila 500 evra, dar LU (koju je,

igrom slu~aja, dobila peva~ica pomenu-

tog benda, a sre}ku joj je poklonio veseli

xentlmen), gostima je prikazan i deseto-

minutni dokumentarac "Purpenko", za-

pravo verzija ra|evske skrivene kamere,

~ija je su{tina lov srnda}a napuwenog

pur penom. Glavni junak, Milan - Kuki

Cviji}, koji je bio prisutan u sali, pobrao

je buran aplauz, uglavnom zbog toga {to se

nije naqutio zbog ove poprili~no nesla-

ne {ale.

Sjajna posluga od 15-ak konobara, iz-

me|u ostalog, goste je zasladila sa tri-deset prelepih i ukusnih torti, koje su

lep{e polovine lovaca napravile samo-

inicijativno. Najlep{a me|u wima, po

mi{qewu ìrija, bila je torta Nevene

Vojinovi}. Zapravo, radilo se o srnda}u,

"skinutom" iz na{ih novina sa naslovne

strane.

Doma}in slavqa, predsednik LU

@i}a Mati}, insistirao je da se za ovu

uspe{nu zabavu pohvale sekretar LU Mi-lutin Gaji}, glavni kuvar Radi{a Niko-

li}, kuvarica Velinka Gruji}, kao i {ef

kuhiwe Qubomir Masalovi}. Petnaestak

konobara vrhunski je obavilo zaista te-

àk zadatak, jer trebalo je posluìti vi-

{e od 600 gostiju, od kojih je preko 100

imalo status - specijalni, a pozvalo ih je

rukovodstvo LU.

Sledi proslavajubileja

Ina~e, LU "Krupaw", koje dogodine

obeleàva 110 godina postojawa, gazdujesa oko 35.000 ha povr{ine, prete`no brd-

sko-planinske, na kojoj pod budnim okom

lovo~uvara, a i samih lovaca, planduju

divqe sviwe, srne, fazani, lisice, pre-

pelice i po koja jarebica. Ovde ima i vu-

kova. Jednog je pro{le godine na Ro`wu

proma{io predsednik Mati}, ali je zato

stradao od lovca Zorana ]irkovi}a iz

Cikota kod Loznice.

Udruèwe ima oko 400 ~lanova, svr-

stanih u tri sekcije - Krupaw (predsed-

nik Predrag Markovi}), Bela Crkva (Ra-

dovan Panteli}) i Zavlaka (Vlastimir

Grgurovi}).Sve u svemu,

Ra|evci, veoma

slo`ni i vredni

qudi, koji jo{ uvek

neguju staru dobru

mobu, priredili su

slavqe za nezabo-

rav. Kaù da }e ono

dogodine, kada obe-

leàvaju 110 godi-

na postojawa LU, biti jo{ boqe. Obe}ao

nam je to i agilni predsednik @i}a Ma-

ti}, pozivaju}i nas ve} sada na proslavu.

J. Ili}

Pored slavqa, krupawski lovci su vredni i na akcijama

Lovi{te sela Ratkovi}a, koje pripada Lova~komudruèwu u Lev~u, bogato je fazanima i srne}om divqa-~i koju lovci ~uvaju od lovokradica.

Qubiteqi prirode i divqa~i sve vi{e se zalaù dasa~uvaju i odrè livade koje me{tani sve mawe kose ta-ko da one zarastaju u trwe, vrzine i korov. Dru{tvo izRatkovi}a, ~lanovi LU "Leva~" odràvaju livade i tere-ne gde se nalaze visoke ~eke iako imawe nije wihovo.

U tim akcijama naro~ito se isti~u: Rade Jevremovi},

Radoslav Tomi}, Milan Sagi}, Ne{a Jovanovi}, MilenkoMilojevi} i Rade Bojanovi}.R. B.

Posle jedne od akcija

SA LOVA^KE ZABAVE U PRESTONICI RA\EVINE, KRUPWU

SLAVQE ZA NEZABORAVSLAVQE ZA NEZABORAVEstradna zvezda Era Ojdani}, pra}en {aba~kim Bendom 015, napra-vio urnebesnu atmosferu

RATKOVI] U LEVÛ

ÛVAJU LIVADE I DIVQA^ÛVAJU LIVADE I DIVQA^


24/30

lovacke novine sept_07

Documents

Transcript of lovacke novine sept_07