ISSN 0350-8072ISSN 0350-8072

NA[EPOTPREDSEDNI^KOMESTO U CIC-u

NA[EPOTPREDSEDNI^KOMESTO U CIC-u

PREVOZ IIPRIHVATFAZAN^I]A

PREVOZ IIPRIHVATFAZAN^I]A

I SRNDA]I I TURISTII SRNDA]I I TURISTI

LIST LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE (sa lova~kim savezima Vojvodine i Kosova i

Metohije)Naslovna strana

Snimio: Jaroslav Pap23. maj 2008. godine

Izdava~ Lova~ki savez SrbijeZa izdava~a:

Dipl. in`. Zoran @ivojinovi}PRIPREMA: "Dnevnik-Holding"

DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi"21000 Novi Sad

Bulevar oslobo|ewa 81Tel: 021/6624-434 i faks: 021/6621-747

Slu`ba pretplate i distribucije: 021/6624-754

Direktor "Dnevnik-Holding"Savo Dobrani}

Direktor DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi"Milan Ne{i}

Glavni i odgovorni urednikDragan Maksimovi}Urednik fotografije

Jaroslav PapTehni~ko ure|eweBo`o \ur|evi}

Likovno-grafi~ka obradaIvana \uki}

Komisija za informisawe LS Srbije:Milenko Rudinac (predsednik). Ure|iva~ki od-bor "Lova~kih novina" Sveta Maxarevi} (pred-sednik). ^lanovi komisije i ure|iva~ki odbor:Miomir \uki}, Aleksandar Panteli}, ArsenKurja~ki, Zoran Tokovi}, Svetislav Stojano-vi}, Velimir Petrin, Aca Gera @ivoti}, So-fija Filipovi}, Aleksandar Tucakovi},Aleksandar Henc, Radi{a Uro{evi}, RankoSikimi}, Juhas Balint, Aleksandar Sin|e-li}, Vuki} Kosti}, Aleksandar Nikoli}, De-jan Milkov i Dragan Markovi}

Redakcija:Dragan Maksimovi}, Milan Kizi},

Svetislav Stojanovi}, Zdenka Vlajkovi} i Stanislava Ivanov

[tampa:"Dnevnik-[tamparija"

V. D. direktor {tamparije:@arko Poqak

Rukopisi i ilustracije se ne vra}ajuISSN BR 0350-8072

Broj `iro-ra~una:355-1002794-07

DEVIZNI RA^UN: RS35345000250858285811

"DNEVNIK-NOVINE I ^ASOPISI" DOOBulevar oslobo|ewa 81

21000 NOVI SADREPUBLIC OF SERBIA

PANONSKA BANKA A.D. NOVI SAD(SWIFT CODE: PABNRS22)

COMMERZBANK AG FRANKFURT/M(SWIFT ;COBADEFF)

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad639.1(05)

LOVA^KE novine: list Lova~kog saveza Sr-bije / glavni i odgovorni urednik Dragan Mak-simovi}. - God. 1. br. 1 (1962)., - Novi Sad :Dnevnik - Holding : Dnevnik - Novine i ~aso-pisi, 1062 - Ilustr. 30 cmMese~no.ISSN 0350-8072COBISS.SR-ID 15945474

MAJ 2008. GODINA XLVI - BROJ 5 (868)

Beograd, Alekse Nenadovi}a 19/23, Tele-fon:011/3442-467 i Tel./faks: 011/3442-477Novi Sad, Jovana \or|evi}a 4, Telefon:021/456-529 i Faks: 021/457-023

NIJE LAKO NA [LAJFNI I PO, NOVINARSKI ZA STRANU IPO, BAR NABROJATI BAR NAJVA@NIJE [TO JE OBELE@ILOSAMO MINULIH MESEC DANA U RADU LS SRBIJE I WENIH^LANICA. IPAK BILO JE OVO VREME ODR@AVAWA SEDNICASAVETA LOVNIH OBLASTI, JO[ NEKOLIKO ]E TEK BITI,KOJIMA LSS POKLAWA IZUZETNU PA@WU, SVU POTREBNUPOMO] I ZAUZVRAT IMA ^ISTU SLIKU [TA JE TO ZAPRAVOLOVA^KA STVARNOST STVORENA U MOZAIKU RAZLI^ITOSTI,ULAGAWA, PRIRODNIH USLOVA, MENTALITETA. RAST UTICA-JA I ZNA^AJA LOVNIH OBLASTI SASVIM JE EVIDENTAN, ADO]I DO OVOG NIVOA TREBALA JE DA PRO\E GOTOVO DECENI-JA. ME\UTIM, VREDELO JE ^EKATI. OTUDA JE PREDSEDNIKLSS ZORAN @IVOJINOVI] NA SEDNICI SAVETA LOVNENOBLASTI "JU@NA SRBIJA" MOGAO DA KONSTATUJE DA JEIDENTITET LOVA^KE ORGANIZACIJE SRBIJE O^UVAN, AVIDNO JE I POVE]AWE BROJNOSTI GAJENIH VRSTA DIVQA^I.SA OVAKVIM REZULTATIMA NIJE NI ^UDO [TO LSS ZAUZI-MA SVE ZNA^AJNIJE I UGLEDNIJE MESTO U SVETSKOJLOVA^KOJ ORGANIZACIJI (CIC).POTVR\ENO JE TO NA 55. GEN-ERALNOJ MAROKU, KADA JE NA[ LOVAC MILORAD PEROVI]IZBEOGRADA, IZABRAN ZA POTPREDSEDNIKA, A ALEKSANDAR]ERANI] ZA POTPREDSEDNIKA KOMISIJE ZA OCEWIVAWELOVA^KIH TROFEJA, I TO PONOVO.

OVO JE MAJSKI BROJ "LOVA^KIH NOVINA" I UVELIKO JESEZONA TURISTI^KOG LOVA SRNDA]A. UVANI SU I GAJENI UPOTISJU, PODUNAVQU, [UMADIJI, ISTO^NOJ I ZAPADNOJSRBIJI...

PREMA PRVIM REZULTATIMA BI]E ODSTREQENO PREKOHIQADU GRLA [TO ]E ZNA^AJNO POPUNITI KASE ILOVA^KIH ORGANIZACIJA, ALI I AGENCIJA KOJE SE OVIMPOSLOM BAVE. "@ETVA" JE BERI]ETNA, A JO[ JE VA@NIJE[TO DOGODINE MO@E BITI I BOQE.

IZ LOVA^KOG UGLA, A SVI SMO I NE[TO I NEKO PRE,ZNAJU]I U KOM VREMENU @IVIMO, O^ITO JE DA JE PREDSED-NIKLSSREKAO [TO JESTE - LOVCI SU ZNALI, UMELI I MOGUDA SE SA^UVAJU. NAVIJA]EMO I DAQE I ZA "PARTIZAN" I"ZVEZDU", SLU[A]EMO POLITI^KE UJDURME UZ DOVI\EWANA SLEDE]IM IZBORIMA, ALI U LOVI[TIMA, @IVI JE IOSETQIV TO SVET , IMA DA BUDE U REDU.

IBI]E.MILANNE[I]

OBAVE[TAVAMO DOPISNIKE I SARADNIKE LOVA^KIH NOV-INA DA SMO OTVORILI POSEBNU ELEKTRONSKU PO[TU NAKOJU MO@ETE SLATI VA[E RUKOPISE I FOTOGRAFIJEe-mail: lovacke.novine@mynsn.net lo

vack

e.no

vine

@m

ynsn

.net

I IMA, I BI]EI IMA, I BI]E

4

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Ovogodi{wa ocena tro-feja srnda}a u Lova~komudru`ewu "Lapovo" u Lapo-vu, pod stru~nim okom dipl.in`. Svetislava Tatovi}a,jednog od vode}ih stru~wa-ka u Lova~kom savezu Srbi-je, potvrdila je da na ovompomoravskom podru~ju imakvalitetnih grla, a da supet trofeja u medaqi.

Ovo je i podstrek mladojlova~koj upravi, na ~elu saIvanom Pre{i}em, predsed-nikom, Nenadom T. Mujkovi-

}em, sekretarom i Sa{omKumri}em, upravnikom lov-i{ta, da nastavi zapo~etu{iroku konsolidaciju Udru-`ewa i lovstva na ovimprostorima.

Danas, za potrebe 160lovaca, u lovi{tu "Vrbak"ima trideset visokih ~eka,pedeset hranili{ta i soli-{ta, a u toku je priprema zaizgradwu lova~ke ku}e iprihvatili{ta za fazanskepili}e na Moravi. Naime,me{tanin @ika Milojevi},iako nije lovac, ustupio jeUdru`ewu ~etrdeset arizemqi{ta za ovaj objekat.

^ini se da ni jedno lov-no podru~je nije bogato vo-dom kao ovo, jer kroz lovi-{te proti~u reke VelikaMorava, Lepenica, @ujevaci Ra~a, a u wemu ima i tri-deset ve{ta~kih jezera.

U toku su pripreme zapetu {icaru koja }e se or-ganizovati krajem jula, za-tim za gostovawe strelaca[umadijske lige, kao i zaposete pobratimima u Sa-la{u i Kova~ici. Posebnapa`wa posveti}e se i ak-cijama na uni{tavawu pre-datora, jer je {akal uveli-ko zaposeo ove prostore.

S. Maxarevi}

KALENDAR LOVALovne sezone, najva`nijih lovnih vrsta divqa~i, premava`e}oj naredbi o lovostaju divqa~i ("Sl. gl. RS", broj 55/06 )

1. Jelen evropski- mu jak - jelen i mladun~e tele, od 01. 08. do 15. 02.- `enka - ko{uta. od 16. 08 do 01. 02.

2. Jelen lopatar- mu jak - jelen od 16. 09. do 01. 02.- `enka - ko{uta i mladun~e - tele od 01. 10 do 01. 02

3. Srna- mu jak - srnda} od 16. 04. do 01. 10.- `enka - srna i mladun~e - lane od o1. 10. do 01. 02.

4. Divqa sviwa- mu jak - vepar od 01. 05. do 01. 02.- `enka - krma~a - od 01. 07. do 01. 01.- mladun~e - prase od 01. 07. do 01. 02.

5. Zec- od 16. 10. do 15. 12., a u periodu od 16.12. do 31. 12. dozvoqenje lov iskqu~ivo hvatawem `ivih ze~eva

6. Divqa guska - lisasta od 01. 10. do 15. 02.

7. Divqa guska - glogovwa~a od 01. 10. do 15. 02. osim na podru~ju AP Vojvodine

8. Divqa patka - gluvara od 01. 09. do 15. 029. Divqa patka - kr`uqa od o1. o9. do 15. 02.10. Divqa patka - ri|oglava od 01. 09. do 15. 02.11. Divqa patka - pup~anica od 01. 09. do 15. 02.12. Divqa patka - zvi`dara od. 01. 09. do 15. 02.13. Poqska jarebica od 16. 10. do 01. 12.14. Prepelica od 01. 08. do 01. 10.15. Fazan od 16. do 15. 01. u otvorenim lovi{tima, osim ulovi{tima u kojima se fazani pu{taju neposredno pred lovna ure|ene povr{ine za izlovqavawe od 50 do 300 hektara uperiodu od 16. 10. do 01. 03.16. Liska crna od 01. 09. do 15. 02.17. [umska {quka od 01. 10. do 01. 02.18. Bekasina od 01. 10. do 01. 02.19. Divqi golub - grivna{ od 01. 08. do 15. 02.20. Gugutka od 01. 08. do 01. 10. osim ana podru~ju AP KiM21. Grlica od o1. 08. do 01. 10.

Za sve vrste navedenih sisara i ptica za koje lov nije utvr|enplanskim dokumentima gazdovawa lovi{tem lov nije dozvo-qen.

LAPOVO

PET TROFEJA UU MMEEDDAAQQII

Ovogodi{wa ocena trofeja

Ivan Pre{i}, predsednikUdru`ewa

5

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Da su mnoge generacije lova-ca, od davne 1896. godine, nese-bi~nim radom i zalagawem do-prinosile stalnom ja~awu ugle-da Lova~kog udru`ewa "Jagodi-na" u Jagodini, potvr|uje i~iwenica da ovaj lova~ki ko-lektiv danas zauzima vode}emesto na lovnoj kartiPomoravqa i Srbije.

O lovi{tu koje se prostirena 33.000 hektara stalnu briguvodi preko 850 lovaca, ~ijilovno-tehni~ki objekti domi-niraju lovi{tem. Visoke div-qa~i ima dovoqno u lovi{tu,{to potvr|uje i nedavni od-strel pet veprova, kao i plan

da se odstreli 65 srnda}a, sa-mim tim {to je u pro{loj godiniodstreqeno 53.

- Znaju}i da je Jagodina zna~ajnaturisti~ka destinacija uPomoravqu, nastojimo da i lov-nom turizmu poklonimo {to ve-}u pa`wu. Tako }emo, ve} u na-rednom periodu, na{e revire{irom otvoriti za lovni turi-zam, a od inkarisanih sredsta-va sagradi}emo nove lova~keobjekte - ka`e Zoran Vasi}, no-voizabrani predsednik Lova~-kog udru`ewa "Jagodina".

I edukaciji lovaca posve}u-je se posebna pa`wa na ovompodru~ju, a sve sa ciqem da seme|u lovcima razvija duh vite-{tva, ~uvara prirode i bri-`nih uzgajiva~a divqa~i.

Da je interes za podmla|i-vawe lova~ke organizacije ve-liki dokazuje i upis 40 pri-pravnika, a zdu{no se podsti~ei rad s lova~kim podmlatkom.

Naravno, zna~ajna pa`wa po-sve}ena je i ve{ta~koj proizvo-dwi fazanskih pili}a koja }e uovoj godini dosti}i 15.000 je-dinki, od kojih }e preko 3.000biti pu{teno u lovi{te, uzpredhodno prilago|avawe na

prirodne uslove u 22 izgra|enevolijere.

Izuzetno je zna~ajna i sarad-wa sa pobratimskim udru-`ewem u Novom Be~eju, odaklese svake godine naseli oko pe-

deset ze~eva u lovi{te. Poseb-no se neguje i saradwa izme|ulova~kih sekcija u Vinora~i iSala{u, kao i u Trnavi i Irigu.

S. Maxarevi}

Najva`niji zadatak naseqavawe i za{tita divqa~iU Lova~kom udru`ewu "Kru{evac" u Kru{evcu, koje je jedno

od najve}ih u Srbiji, sa 1.650 lovaca i 65 pripravnika, najve}apa`wa posve}uje se za{titi lovi{ta i uno{ewu divqa~i.

Naime, radi {to ve}eg rasploda srne}a divqa~ se ne lovive} {est godina, a broj unete fazanske divqa~i nadma{uje svedosada{we. Samo u pro{loj godini uneto je preko 6.000 jedinki,a u ovoj vi{e od 2.000. Planira se i naseqavawe preko 500 ze-~eva.

- Nastojimo da, uz mnoga odricawa, obogatimo na{e lovi{tei da u wemu caruje divqa~, pa nas ostvareni rezultati posebnoohrabruju. Na{i lovci sigurno i sa dosta uspeha izlaze u lovi-{te, a odstrequju samo onoliko koliko je dozvoqeno po od-strelnim kvotama - ka`e Milomir Cici}, upravnik lovi{ta"Rasina".

Brigu o lovi{tu, pored upravnika, vode i ~etiri lovo~uva-ra jer veliko lovi{te od 70.000 hektara treba obi}i i uo~iti~iweni~no stawe vezano za lov, divqa~ i prirodu.

Od kada je na ovom podru~ju bilo besnila jedan deo terenaje za{ti}en, a briga o predatorima kao prenosiocima ove bole-sti je pod kontrolom. Lovci u svih 39 sekcija bore se, osma-trawem terena i organizovawem akcija na uni{tavawu predato-ra, da za{tite lovi{te. Ipak, zapa`ena je pojava velikog brojakuna koje se mogu videti ~ak i u gradskim atarima.

Za boqu infrastrukturu u lovi{tu nedavno je nabavqen ijedan broj bandera koje }e se upotrebiti za izgradwu novih lov-no-tehni~kih objekata, ~eka i osmatra~nica.

S. Maxarevi}

CREPAJA KOD KOVA^ICE

SLEDI PROSLAVALova~ko dru{tvo "Lisac" u Crepaji jedna je od najstrijih organi-

zacija lovaca u Vojvodini, pa i u Srbiji. Ove godine lovci Crepajeobele`i}e 125 godina postojawa i rada wihovog Dru{tva.

Tim povodom, Skup{tina LD "Lisac" odlu~ila je da se izradiprigodna Monografija koja }e obuhvatiti period postojawaDru{tva. Taj period je dug gotovo tri veka, od austrougarskecarevine do dana{weg dana. Planira se da Monografija budezavr{ena do 28. avgusta, odnosno do Velike Gospojine, kada jecrkvena i seoska slava. Sve~anoj promociji prisustvova}e brojnigosti, prijateqi Dru{tva i predstavnici "Lova~kih novina".

Dr Sava Arsenov

Uru~ivawe trofejnog lista

LU "JAGODINA" U JAGODINI

VODE]I U POMORAVQUAkcenat na razvoju lovnog turizma

ODRICAWE ZARADBOGATIJEG LOVI[TA

KRU[EVAC

Zoran Vasi}, predsednikUdru`ewa

Overa lovnih dokumenata

6

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Studenti tre}e godine, na Odseku za lovni turizam Prirodno-ma-temati~kog fakulteta u Novom Sadu, u okviru prakti~ne nastave naterenu, pet dana su boravili na razli~itim odredi{tima u Srbiji.

Tokom posete lovi{tima, posetili su i preduze}a za proizvodwulova~kog oru ja i municije, lova~ka udru`ewa, lovne objekte kao iZavod za `igosawe i ispitivawe oru ja i municije u Kragujevcu.

Prilikom boravka u Sremu, Zapadnoj Srbiji i [umadiji, studen-ti su imali priliku da teorijsku nastavu, koju su imali na fakulte-tu, primene u praksi na terenima lova~kih udru`ewa i privrednihorganizacija.

- Ovo je jo{ jedna generacija uspe{nih studenata lovnog turizmaod kojih Srbija o~ekuje mnogo, jer }e savremena znawa preneti u lov-nu praksu - ka`e prof. dr Risto Prentovi}, {ef Katedre za lovniturizam na PMF- u u Novom Sadu.

M. Veqkovi}, M. Pavlovi}

Na [iqkovici, trome-|i sela Gojna Gora, Jan~i-}i i Gorwa Dobriwa, a sa-mim tim i op{tina GorwiMilanovac, ^a~ak i Po`e-ga, polovinom maja okupi-

li su se lovci beogradskognaseqa @eleznik iGorwe Dobriwe, rodnogmesta velikog srpskogkwaza Milo{a, po komedanas nosi ime i Lova~koudru`ewe u Po`egi.

Ovo, sedmo po redu,dru`ewe lovaca, idejnogtvorca Stevana Arsi}a,jo{ jednom je potvrdilo~vrste niti lova~ke sara-dwe Gorwe Dobriwe i@eleznika.

Na ovogodi{wem susre-tu, odr`anom uz svesrdnupodr{ku predsednika po-`e{kih lovaca Jovana Bo-ji}a Grofa, predsednikaLova~ke sekcije u GorwojDobriwi, Radeta Pante-li}a i predsednika Lo-va~kog ogranka u @elezni-ku, Zorana Luki}a, kao isvih lovaca, doneta je od-luka da lovci GorweDobriwe i @eleznika

preuzmu na sebe brigu oodr`avawu znamenitogistorijskog kompleksa uovom mestu, sa spomeni-kom kwazu Milo{u, spo-men-~esmom, starom cr-kvom i drugim sadr`ajimau okviru wega.

Ova inicijativa nai-{la je na veliko odobra-vawe me{tana i lovaca,samim tim {to se ovaj kom-

pleks lo{e odr`ava, pa sukamene staze dosta o{te-}ene, a korov sve vi{eovladava prostorom.

Ovo je ~asna obavezaprema velikom srpskomvladaru po kome danas no-si ime i Lova~ko udru-`ewe u Po`egi.

S. Maxarevi}

LOVA^KA SLOGA NA DELU

PO^AST KWAZU MILO[U

ZA BUDU]E LOVNE STRU^WAKE

PRAKTI^NA NASTAVA NA TERENU

Lovci Gorwe Dobriwe i @eleznika

Spomenik kwazu Milo{u

U PIROTU POHOD DIVQIH SVIWA

U selima oko Pirota divqe sviwe su postale prava po{ast za tekzasejani kukuruz i krompir, a ~esto su i wive pod `itom na udaru.

- Divqih sviwa, nadomak Pirota, nije bilo - ka`e upravnik lo-vi{ta Qubi{a Stankovi}. Me|utim, u posledwe vreme to je redov-na pojava. Vlasnici imawa ne preduzimaju zakonom propisane mereo za{titi poseda, pa kada se uzme u obzir da je reproduktiva mo}"crne divqa~i" izuzetno velika, onda su i {tete neminovne.

Stru~no mi{qewe za spre~avawe {teta dali su, prilikom izla-ska na lice mesta, sekretar LS Srbije Aleksandar Panteli} i Bo-ris Baji}. S. S. Obilazak terena: Atar Pirota

Studenti s Radanom Spasi}em, nadzornikom u Parku prirode"Mokra Gora"

NE BIRAJU USEVE

7

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Na samom obodu lovne obla-sti "Jugoisto~na Srbija", u izu-zetno lepom i ~istom Dimitrov-gradu, 9. maja odr`ana je sednicaove lovne oblasti. Udru`equbivoj atmosferi svoj-stvenoj lovcima ovoga kraja, uzprisustvo predstavnika svihudru`ewa, sednicom je predse-davao Mikica Jankovi}, pred-sednik lovne oblasti "Jugoi-sto~na Srbija".

Sednici su prisustvovali dipl.in . Zoran @ivojinovi} i dipl.in . Tomica Radosavqevi}, pred-sednik i potpredsednik Lova~kogsaveza Srbije, dipl. in . Aleksan-dar Panteli}, sekretar Saveza,dipl. in . Aleksandar ]erani},~lan stru~ne slu`be LSS, MihailoJevgenijevi}, predsednik Komisijeza lova~ki podmladak, kao i Voji-slav Igwatovi} i Nikola Matko-vi}.

Sam tok sednice imao je radan ikonstruktivan karakter, ukazano jena ostverene dobre rezultate, alii na odre|ene probleme, prvenstve-no na prisustvo brojnih predatora ulovi{tima. Po prole}nom brojawu

divqa~i zakqu~eno je da je wenfond zadovoqavaju}i, a da se lovi-{tima gazduje na osnovu planskihdokumenata. Razgovaralo se i o do-deli lovi{ta na gazdovawe, kao i opreduzetim ekolo{kim i drugim ak-cijama u lovnim revirima ovogapodru~ja. ^lan Stru~ne slu`beLSS, Aleksandar ]erani}, objasioje da se predatorima mora gazdova-ti kao i s plemenitom divqa~i, aodgovorio je i na postavqenapitawa o trovawu divqa~i pesti-cidima, kao i na pronale`ewu pra-vog na~ina da se to ubudu}e ne doga-|a.

Sekretar LSS, Aleksandar Pan-teli}, ukazao je na izuzetnu va nostvo|ewa vaqane lovne evidencije,kako za lova~ka udru ewa tako i zaLSS, jer se brojni problemi mogu re-{iti ako su zapisani u istoj.

Mihailo Jevgenijevi}, u svojstvupredsednika Komisije za lova~kipodmladak LSS, ukazao je na va-`nost pove}awa broja mladih u lo-va~kim udru`ewima, kao i nawihovu pravovremenu edukaciju izoblasti za{tite prirode idivqa~i.

Zavr{ni ton ovoj sednici dao jeZoran @ivojinovi}, predsednikLSS, nagla{avaju}i da se norma-tivna i zakonska regulativa moradovesti u red, kako u udru`ewimatako i u lovnoj oblasti. Dobrasaradwa sa dr`avnim organima iorganima lokalne samouprave odizuzetne je va`nosti za lova~ke

organizacije, koje moraju vi{e po-raditi i na pove}awu fondovadivqa~i, posebno srne}e, samimtim {to ne postoji boqi resurs zagajewe divqa~i od samih lovaca iwihovih organizacija {irom Sr-bije.

A. Jankovi}, S. Stojanovi}Snimio: S. Vijatov

U Lebanu je odr`ana sednicaSaveta lovne oblasti "Ju`naSrbija" (predsedavao Goran Ja-wi}), kojoj su, pored ostalih,prisustvovali predsednik LSSrbije Zoran @ivojinovi}, pot-predsednik Tomica Radosavqe-vi}, sekretar Aleksandar Pan-teli}, ~lan UO LSS DraganKostadinovi}, predsednik Ko-misije za lova~ki podmladak

Mihailo Jevgenijevi}, Aleksan-dar ]erani} i Boris Baji} izStru~ne slu`be LS Srbije,na~elnik inspekcijskih slu`biza lov Ni{kog okruga sa sarad-nicima i upravnici lovi{ta ipredsednici lova~kihudru`ewa ove lovne oblasti.

Na dnevnom redu su bila za-nimqiva pitawa, a najvi{e seraspravqalo o predatorima,

psima lutalicama i organizova-nom radu sa mladima. Pored to-ga, bilo je re~i i o stawu di-vqa~i u lovi{tima nakon pre-brojavawa i utvr|ivawa op{tegstawa, pa je oceweno da je situ-acija dobra i da se, generalno,fondovi divqa~i uve}avaju.Zbog toga se i insistira na ured-nom vo|ewu lovne evidencije istatistike {to }e biti od veli-ke koristi za projektovawe bu-du}ih planskih dokumenata.

"Crveno svetlo", za uzbunu u"Jugu", upalilo se kada su na reddo{li psi lutalice. I u ovojlovnoj oblasti, oni su problem.Zakqu~eno je da se izradi ta~nouputstvo kako da se na humanna~in re{i ovaj problem.

Deo sednice bio je posve}eni Lova~kom podmlatku. O

zna~aju podmla|ivawa lova~kogkadra govorio je Mihailo Jevge-nijevi}. On je rekao da je to pri-oritet, i da je to problem i naevropskom nivou.

S. Stojanovi}Snimio: S. Vijatov

SAVET LOVNE OBLASTI "JU@NA SRBIJA"

SA^UVAN IDENTITET

LOVNA OBLAST "JUGOISTO^NA SRBIJA"

LOVNA EVIDENCIJA IZUZETNO VA@NA

PRIJEM KOD PREDSEDNIKA OP[TINE

Delegaciju LSS, u kojoj su bili Aleksadnar Panteli}, sekretar,Mikica Jankovi}, ~lan UO LSS i Mihailo Jevgenijevi}, predsed-nik Komisije za lova~ki podmladak, primio je predsednikop{tine Dimitrovgrad Veselin Veli~ko.

- Lovci su oduvek bili avangarda u svemu, {to i dokazuju radomi ostvarenim rezultatima u gajewu i za{titi divqa~i - istakao jeVeli~ko. Posebno je naglasio da je za lokalnu samoupravuizuztena ~ast {to je sednica Saveta lovne oblasti "Jugoisto~naSrbija" odr`ana ovde, jer je to doga|aj od op{teg zna~aja zaDimitrovgrad.

Obavezna za{tita plemenite divqa~i i od predatorai od trovawa pesticidima

Pove}ani fondovi plemenite divqa~i

REKLI SSULovni inspektor Nikola Matkovi} naglasio je - Jo{ uvek ima

onih koji srne}u divqa~ love uz pomo} pasa, sa~maricama i po-gonom. Jednom tome treba stati na put, a Zakon je tu jasan.

Na~elnik lovne inspekcije Ni{kog okruga Vojislav Igwato-vi} je rekao - Da li smo u~inili ba{ sve da za{titimo fondo-ve divqa~i? Pomaka ima, i to nas raduje, zahvaquju}i, pre sve-ga, smi{qenim aktivnostima Lova~kog saveza Srbije.

Predsednik LS Srbije Zoran @ivojinovi} je konstatovao -Mi smo sa~uvali identitet lova~ke organizacije, uredili smoodnose sa JP "Srbija{umama", posredno i sa dr`avom, a ciq namje pove}awe brojnosti gajenih vrsta divqa~i kroz odr`ivi raz-voj.

PODR[KALOVNIM

POSLENICIMAListom svi, bez izuzetka,

pru ili su podr{ku rukovod-stvu Saveza povodom obja-vqenih tekstova u delu pisa-nih medija. "Jug" je ocenio dasu napisi po novinama ~istaizmi{qotina.

8

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

^ini se da je sednica Sa-veta [umadijske lovne obla-sti, kojom je predsedavao To-mica Radosavqevi}, pred-sednik ove lovne oblasti ipotpredsednik LSS, a koja jeodr`ana u Lova~kom domu uOstri, koji pripada Lova~-kom udru`ewu "Radi{a Po-{ti}" u Mr~ajevcima, dalajo{ jedan sna`an potsticajrazvoju lova i lovstva ovogkraja, kao i cele Srbije.

U prisustvu predstavnika23 lova~ka udru`ewa, lovniradnici ukazali su na sveprednosti razvoja lovstva

kao pokreta za za{titu io~uvawe prirode i divqa~i.Posebno je ukazano na zna~ajuno{ewa fazana, zeca, jare-bica kamewarki, kao i mu-flona i evropskog jelena ulovi{ta.

Po prvi put je zvani~no sa-op{teno da se na podru~ju ovelovne oblasti nalaze i tri me-dveda - jedan iznad Grze u LU"Para}in" u Para}inu, a dva ulovi{tu LU "Draga~evo" u Gu-~i.

Stawe fondova plemenitelovne divqa~i na ovom pod-ru~ju povoqno je oceweno, a

stru~ne slu be dobile su za-datak da {to vi{e pa`we po-klone vaqanoj lovnoj eviden-ciji, koja mora biti blagovre-meno dostavqena Lova~komsavezu Srbije.

Briga o lova~kom pod-mlatku je, tako|e, jedan odprioritetnih zadataka, pa jepredlo`eno da se briga omladom lova~kom nara{tajui zakonski reguli{e odre|e-nim pravilnikom, kako se nebi radilo parcijalno, ve}sinhronizovano, u svim lo-va~kim udru`ewima.

U~estvuju}i u diskusiji,dipl. in . Zoran @ivojino-

vi}, predsednik LSS, ukazaoje da ova lovna oblast pred-stavqa ogromnu pokreta~kusnagu i aktivno u~estvuje uradu Saveza, uz opasku: "Ni-smo idealni, ali danas nemaidealnijeg za gazdovawe lo-vi{tem".

Na ovom skupu ~uli su se ipredlozi da se udru`ewimapru`i ve}a pomo} prilikomizrade planskih dokumenata,kao i da se svim lovcima,prilikom ugovarawa osigu-rawa, obezbedi po jedan mar-kirni prsluk.

S. Maxarevi}

U prelepom Peru}cu kod BajineBa{te, 14. maja odr`ana je sednicaSaveta Zlatiborske lovne obla-sti, koju je vodio Mihailo Jevgeni-jevi}, predsednik ove lovne obla-sti. Sednici su prisustvovalidipl. in . Zoran @ivojinovi} idipl. in . Aleksandar Panteli},predsednik i sekretar Lova~kogsaveza Srbije, koordinator za ovulovnu oblast dipl. in . Vuki} Ko-sti}, ~lanovi Stru~ne slu`be Sa-veza dipl. in . Svetislav Tato-vi} i dipl. in . Boris Baji}, kao ilovni inspektor Slobodan Stefa-novi}. Od jedanaest udru`ewa, sateritorije ove lovne oblasti, nisubili prisutni samo predstavniciLU "Vrhovi" u Sjenici, dok supredstavnici lokalnih privred-nih organizacija, Nacionalnog par-ka "Tara" i JP "Srbija{ume", ak-tivno u~estvovali u radu sednice.

Podneti izve{taji o radu su bi-li, uglavnom, pozitivni, s tim da jeukazano na osnovni problem pove-}anu brojnost predatora na lovnim

terenima. U lovi{tima se nalazebrojni lovno-tehni~ki objekati isva potrebna infrastruktura. Svaudru`ewa redovno rade na unosudivqa~i, pa su fondovi fazanske,ze~ije i srne}e divqa~i izuzetnostabilni, jedino je populacija "cr-ne divqa~i" i jarebice u stagnaci-ji. Lovci Ivawice }e ove godineimati redovni odstrel srnda}a,dok su lovci Po`ege ponosni nasvoju produkciju fazanskih pili-}a, jer su fazanke snele vi{e od12.500 jaja, za fazaneriju u Kali-{tu. U Nacionalnom parku "Tara"ima 45 primeraka mrkog medvada,{to je blizu optimuma, a i broj di-vokoza i divqih sviwa je zadovo-qavaju}i.

Jedan od na{ih najtrofejnijihstrelaca, Dragan Vasiqevi} iz^ajetine, govorio je afirmaitvno olovnom streqa{tvu i potrebi dase lovci jo{ vi{e upoznaju s pra-vilnim rukovawem i upotrebomsa~marica. S obzirom da u ovojlovnoj oblasti postoji "Zlatibor-

sko-drinska" liga u lovnom stre-qa{tvu, koju uspe{no vodi kome-sar Nenad Puri} iz Bajine Ba{te,postoje svi preduslovi za jo{ bo-qi razvoj ove lova~ko-sportskediscipline. Rad sa podmlatkari-ma je, tako|e, na zavidnom nivou, aposebno se isti~u mladi Ariqa iIvawice.

Istaknuta je i potreba za vo|e-wem vaqane lovne evidencije iupisivawem podataka o polo`e-nim lova~kim ispitima u ~lanskekarte.

Prisutnima se obratio i pred-sednik LSS, Zoran @ivojinovi},rekav{i da ga raduje vidan napre-dak u radu Zlatiborske lovne

oblasti, prisutan u nekoliko zad-wih godina. Posebno je naglasio iprioritet o~uvawa LSS kao orga-nizacije koja najboqe {titi inte-rese svojih ~lanova, jer se na{elovstvo visoko kotira u svetu.Potvrada tome je i ~iwenica da jena 55. Generalnoj konferencijiCIC-a u Maroku, Milorad Perovi}izabran za potpredsednika ovesvetske lova~ke organizacije.

Na kraju sednice Saveta ovelovne oblasti, LU "Soko" u BajinojBa{ti proglasio je za svoje po~a-sne ~lanove Zorana @ivojinovi}a,Aleksandra Panteli}a i Sveti-slava Tatovi}a.

D. Markovi}

[UMADIJSKA LOVNA OBLAST

Posle sednice Saveta [umadijske lovne oblasti

Prioritetni zadatak - briga o lova~kom podmlatku

ZLATIBORSKA LOVNA OBLAST

STABILNE POPULACIJE DIVQA^IU narednom periodu jo{ vi{e popularisatilovno streqa{tvo

Sa sednice Saveta Zlatiborske lovne oblasti

PODR[KA LOVNIM PROGRAMIMAPODR[KA LOVNIM PROGRAMIMA

Na temu lova i lovstvapuno je pisano od stranelovaca, qubiteqa priro-de, poznatih i nepoznatih,pozvanih ili mawe poz-vanih. Svi su oni `elelida lov osvetle i prika`uga u svom vi|ewu, ali maloje poznato da je na{ velikipisac Milo{ Crwanskipone{to ostavio o toj temi.Kao diplomatski slu`be-nik Kraqevine Jugoslavijeu Berlinu i dopisnikbeogradskog lista "Vreme",Crwanski je obi{ao Sve-tsku lova~ku izlo`bu, kojaje u jesen 1937. godineodr`ana u Berlinu.

Veliki broj u~esnika

Na izlo`bi je u~estvo-valo vi{e od 30 nacija aposetioci su mogli da videtrofeje ulovqene u afri-~kim savanama, grenland-skim ledenim prostran-stvima, Japan... Opisuju}iizlo`bu, za ~itaoce"Vremena", Crwanski jeprvo istakao domete doma-}ina u oblasti lovstva: "Uisto~noj Pruskoj ustano-vqeni su rezervati gde`ivi divqa~ koje ve}odavno nema u drugim kraje-vima Evrope. Jedan nema-~ki rezervat statisti~kimradom posmatrao je selidbuptica. U borovim {umamakraj Berlina, naseqeni subizoni i irvasi i `ive upotpunoj slobodi prirode...Nema~ka je u to vremedonela sasvim nove zakoneza za{titu i selekcijudivqa~i. Na Svetskojlova~koj izlo`bi, nema~kiprofesori su stvorilijednu veli~anstvenu sta-tistiku `ivota zveri izveriwa". ("Vreme", 08. 11.1937.).

Pisac je o{troumno oce-nio zna~aj i dometeMe|unarodne lova~ke

izlo`be, a pri opisu pavi-qona posebno je istakaosokolove, kojima se lovilou Egiptu i Mongoliji, zatimprimer Francuske koja jeizlo`ila lova~ke slike igoblene, kao i oru`je.Englezi su, naprotiv, vi{ebili, kako pi{e Crwanski,zainteresovavani za izla-gawe {ampionskih trofejaiz celog sveta, dok su Ru-muni i Poqaci izlo`ilinajvi{e divqa~i. Malibugarski paviqon bio jedobro ure|en. Zanimqivo jeda se na slikama bugarskihlova~kih prizora mogaoosetiti uticaj Nema~ke.Austrija je na ovoj izlo`bidobila toliko prostora daje gledalac imao utisak daje u pitawu jedna velikadr`ava. Kao i Francuska, iAustrija je izlo`ila mnogoumetni~-kih predmeta izlova~kih dvoraca. ("Vre-me", 08.11.-1937). Crwaskije ~ovek o{tra oka i jo{o{trijeg pera pa prednostdaje ma|arskom paviqonukoji je bio veoma ivopisnoure|en i ukra{en slikamai freskama. Na{ velikanpisane re~i se iskrenodivio imaginaciji aran`e-ra koji su ceo ivot Ma|araiz pesama i predawapreto~ili u pri~u u slika-ma. Uz to, Crwanski je kon-statovao da su Ma|ariimali najboqu propagandui da je Ma|arska naizlo`bi prikazana u mnogoboqem svetlu.

Sedam izlo`benihpanoa

Na Svetskoj lova~kojizlo`bi u Berlinu u~e-stvovala je i KraqevinaJugoslavija ~ija dvorana jebila skromno ali ukusnoure|ena sa sedam izlo-`benih panoa, jer je upravotoliko lova~kih organi-zacija u to vreme bilo u

me|uratnoj dr`avi. Crwa-nski, sa dozom sete, isti~eda jugoslovenska izlo`ba(u oviru Svetske izlo`be uBerlinu) ne prikazujebogatstvo divqa~i kojomzemqa raspola`e, ve} da jevi{e istaknuta turisti~kanota u lovnoj ponudi. Upaviqonu Kraqevine Jugo-slavije, bogatstvo divqa-~i prikazano je na samo jed-noj karti. Istina, bilo je ivi{e lepih primerakajelenskog rogovqa imedve|ih ko`a. Akcenat jevi{e bio na slikama pro-fesora Qube Babi}a, kojeprikazuju pojedine na{ekrajeve, i na fotografskommaterijalu, ~ime je dataturisti~ka nota. "Namera jebila da stranac ne steknedojam da su Bosna, CrnaGora i Srbija pra{ume.Utisak koji su posetiociimali uglavnom se baziraona divqa~i i lova~kimorganizacijama sa teri-torije Dravske i Savskebanovine" ("Vreme", 08.novembar 1037).

Re~i kritike

Crwanski je bio kri-ti~an zbog lo{eg konceptapaviqona zemqe ~iji je ion bio gra|anin, pa je sadozom sarkazma istakao daje vrlo lepa misao bila dase izlo`e otisci bogumil-skih spomenika na kojima sevide lova~ke scene. On jeistakao da je to privuklopa`wu posetilaca mnogoboqe u katalogu izlo`benego u samoj dvorani, gde suispod wih bili mali nat-pisi veli~ine dana{wihvizit-karti. Kakav je bio upisawu, Crwanski je isti iu novinarstvu, pa nijepropu{tao priliku dauka`e na propuste iproma{aje i sasvim otvo-reno je konstatovao: "Ma|a-ri su iz svoje istorijenapravili grandioznupesmu u ~ast lova na ovoj

izlo`bi. Iz na{e pro{lo-sti, iz na{ih narodnihpesama, koji su puni lova ilovaca, nema ovde ni tragakao i o na{im sokolovima.Lov sa sokolovima (koji,koliko je poznato, jo{ `iviu Bosni i Staroj Srbiji, una{em paviqonu vi{e jespomenut, nego istaknut,kao i oru|e za zamke lova-ca iz ju`nih krajeva koje jeprivuklo pa`wu posetila-ca" ("Vreme" 08.novembar1937.). Iako nije bio velikistru~wak za lovstvo Crwa-nski je lako uo~ionedostatke i propuste orga-nizatora jugoslovenskogpaviqona, a pored protoko-larog pomiwawa trofejakoje je odstrelila kraqev-ska ku}a Kara|or-|evi}a,pisac, u ovom slu~aju nov-inar, isti~e i dobre straneizlo`be. Crwanski ka`eda je skladno koncipiran idosta informativan na{deo u katalogu Me|unaro-dne lova~ke izlo`be, jer senavode mesta lova i svirelevantni podaci oodstrelu divqa~i.

Novinarski tekst ulistu "Vreme" svedo~i daje veliki pisac i mislilacMilo{ Crwanski odmerenoi umesno opisao paviqonKraqevine Jugoslavije naSvetskoj lova~koj izlo`biu Berlinu. Velikan na{episane re~i pokazao se ikao veliki novinar koji jesa lako}om uo~avaonedostatke, propuste ali iprednosti u predstavqawuJugoslavije na svetskojlova~koj smotri. Takvave{tina i lako}a pisawa,sa mogu}-no{}u markirawasitnih detaqa koji se ucelini ~ine va`nimdelovima mozaika, krasisamo vrsne umetnike, pa jetekst koji smo citirali ianali-zirali zna~ajandoprinos na{oj lova~kojzaostav{tini.

Ass. mr VladimirBraovi}

9

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

CRWANSKI O SVETSKOJ LOVA^KOJ IZLO@BI U BERLINU

RREE^II HHVVAALLEE I KRITIKERealan prikaz nastupa Kraqevine Jugoslavije

10

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

GODI[WA SKUP[TINA LU "DELIGRAD" UALEKSINCU

Zahvaquju}i entuzijazmu i ulo`enom trudu lovacabriga o divqa~i na zavidnom nivou

PPOOVVEE]]AANN FFOONNDDSRNE]E DIVQA^I

Sekcija "Dra`evac", uistoimenom mestu, bila jedoma}in Redovne godi{weskup{tine Lova~kog udru-`ewa "Deligrad" u Aleksincuodr`ane 10. maja. OvoUdru`ewe, u ~ijem su sastavuLD" Dr Bucek" u Aleksincu iLD"Leskovik" u Katunu, gazdujelovi{tem"[umatovac"povr{ine 32.000 hektara stro-go po{tuju}i godi{wi plangazdovawa, koji je odobren odresornog ministarstva. Tako-|e, rad Udru`ewa odvija se uskladu s normativnim aktima,a pod rukovodstvom predsed-nika Mikice Jankovi}a, ujednoi ~lana Upravnog oboraLova~kog Saveza Srbije ipredsednika lovne oblasti"Jugoisto~na Srbija", uz sves-rdnu pomo} Bratislava @iva-dinovi}a, predsednika LD"DrBucek" i Miroquba Cvetko-vi}a, predsednika LD "Lesko-vik", kao i brojnih ~lanova.

Sama sednica Skup{tineprotekla je u izuzetnoplodotvornoj i radnoj atmos-feri, s posebnim naglaskom naovogodi{wi jubilej - 110 godi-na od osnivawa Udru`ewa,koji }e biti obele`en nasve~anoj proslavi u avgustumesecu.

Lovci Lova~kog udru-`ewa "Deligrad" s ponosomisti~u da su ispunili pro-{logodi{wu kvotu odstrela,pa, s jo{ vi{e entuzijazma itruda, rade na daqempove}awu fondova plemenitedivqa~i u lovi{tu. Nakonprole}nog brojawa, tokom

marta ove godine, usta-novqeno je zna~ajno pove}awebrojnosti srne}e divqa~i,zahvaquju}i, prvenstveno,dobrom radu Stru~ne slu`be,lovnih radnika, kao i samihlovaca. Udru`ewe }e i ovegodine poraditi na dodatnom

unosu zeca i fazana ulovi{te, a za boqi radStru~ne slu`be planirana jekupovina novog terenskogvozila "Lada-niva". Samoj~iwenici da su fondovidivqa~i u ekonomskom kapa-citetu, jer se svaka vrstalovi, doprinosi redovnoizno{ewe hrane u lovi{te,kao i organizovawe brojnihakcija na redukciji predatora.Tokom pro{le godinenajuspe{nije su bile "[aka-lijada" u Aleksincu i "Vuku ugoste" u Dra`evcu.

A. Jankovi}

U~esnici skup{tine LU "Deligrad" u Aleksincu

Izborna skup{tina ba~ko-topolskog Udru`ewa "Pano-nija", odr`ana 17. maja uBaj{i, usvojila je sve plani-rane izve{taje o radu i po-slovawu, izabrala novo ruko-vodstvo i prihvatila pred-lo`eni Godi{wi plan gazdo-vawa i Finansijski plan zaovu godinu. Pored ~lanova,Skup{tini je prisustvovaoMilan Novkov, rukovodilacStru~ne slu`be LS Vojvodi-ne i predstavnici vi{e me-dija.

U diskusiji o radu, ~lano-vi Skup{tine prihvatili supredloge da se ubudu}e znat-no poboq{a dostava podata-ka na relaciji lova~kihdru{tava i Udru`ewa, te da

se opremi lovo~uvarskaslu`ba, pre svega terenskimvozilom. Mnogo ve}a pa`wabi}e posve}ena uskla|ivawupostoje}ih akata Udru`ewasa onima u LS Vojvodine, a ta-ko|e i ~e{}oj edukaciji lova-ca u nekim oblastima.Udru`ewe }e, tako|e, u~ini-ti sve {to je u wegovoj mo}i,kako bi ranije oduzet deo lo-vi{ta Lova~kom dru{tvu uKara|or|evu (dato "Zobnati-ci"), ponovo pripao ovoj lo-va~koj organizaciji, odnosnoDru{tvu.

U izbornom delu, ~lanoviSkup{tine ponovo su za prvog~oveka Udru`ewa izabralidosada{weg predsednikaMilana Savi}a. Tako|e, iza-

brani su ~lanovi Upravnogodbora, Nadzorne i Disci-plinske komisije. Pored Mi-lana Savi}a u Upravnom od-boru su: Laslo Lung, Lajo{Brinza, Dejan Kastratovi},Goran Uzelac, Oto Klebe~ko,[andor Lova{, Tibor Na|,Tibor Kuruc, I{tvan Sabo,Milimir Petkovi}, [andorLo{anci, Petar @igi}, Zol-

tan Ko{o, Borivoje Cvetko-vi}, Karoq Homoqa i BoboVrawe{. Dr Zoltan Name-stovski, koji je izvrsno vodiosednicu, izabran je uSkup{tinu Lova~kog savezaVojvodine, a Milan Savi} uSkup{tinu Lova~kog savezaSrbije.

D. Maksimovi}

IZBORNA SKUP[TINA BA^KOTOPOLSKOGUDRU@EWA "PANONIJA"

PONOVO POVEREWE SAVI]UNakon diskusije usvojeni svi izve{taji i izabrano no-vo rukovodstvo

^lanovi Skup{tine u pauzi sednice

FILM O UDRU@EWUU okviru obele`avawa jubileja -110 godina od osnivawa

LU "Deligrad", u pripremi je film o ovom Udru`ewu autoraSvetislava Stanojevi}a. Re`ija je poverena SrbiBi`inovi}u, dok je stru~ni konsultant sekretar LSS,Aleksandar Panteli}.

11

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Redovna godi{wa Sku-p{tina Lova~kog udru-`ewa "Sremac" u Rumi,odr`ana je, za takve skupo-ve na neuobi~ajenom mestu,pod {atorom ispred Lo-va~kog doma, podno {ume uNikincima. Ali, nije to bi-la jedina neuobi~ajenost,jer skup{tinsko zasedaweje odr`ano pred otvarawe11. Sabora lovaca Srema,a trajalo je toliko, kako jeu {ali rekao jedan odu~esnika, da novinari nisustigli sve ni da zapi{u.

[alu na stranu, jer svedosada{we sednice Sku-p{tine ovog Lova~kogudru`ewa bile su veomaefikasne. Nije ni ~udo, jersu pre toga, kao {to je dosada uvek i ra|eno, naskup{tinama lova~kih dru-{tava, a zatim na Uprav-nom odboru Udru`ewa svisporni momenti bili raz-re{eni.

Po re~ima dr Milo{aBeukovi}a, predsednikaLU "Sremac" u Rumi, koji jeujedno i predsednik Lo-va~kog saveza Vojvodine,sve pohvale za rad u prote-klih godinu dana pripadajuDisciplinskoj komisiji.Naime, papir wenog iz-ve{taja je ostao, po prviput, prazan. To jedinozna~i da su LU "Sremac" uRumi i wegovih 17 lo-va~kih dru{tava stali naput lovokra|i.

Beukovi} je naglasioda je Lovna osnovaUdru`ewa kvalitetnoura|ena, sve {to je laneobe}ano, to je i ura|eno. Ulovi{te je naseqeno preko4.000 fazana razli~itestarosti. Za wih je Lo-va~ko udru`ewe obezbedi-lo skoro ~etiri tone kva-litetnih koncetrovanihhraniva, a drugi deo su bi-la u obavezi da nabave lo-va~ka dru{tva, {to je iura|eno.

Treba pomenuti da sutri grupe inostranih lo-vaca lovile prepelice.

To je realizovano u sarad-wi sa Stru~nom slu`bomLova~kog udru`ewa kojaje, tako}e, imala 118 prat-wi tokom odstrela krupnedivqa~i. Takav rad sve-do~i ne samo o brizi o od-strelu, nego i o una-pre|ewu uzgoja divqa~i.

Tako|e, Beukovi} jeistakao da je wihovo Lo-va~ko udru`ewe jedinoudru`ewe u Vojvodini ko-je ima svoj lova~ki sabori da je ta manifestacijai najve}a u okviru Lo-va~kog saveza Vojvodine.

I kinologija, kao neraz-dvojni deo lovstva, je navrlo visokom nivou.

A u ovoj godini nagla-sak }e biti na unapre|ewulovno-tehni~kih i lovno-uzgojnih objekata, {to tre-ba da doprinese jo{ ve}emkvalitetu lovi{ta i di-vqa~i u wima.

Treba pomenuti da jeza najboqe lova~kodru{tvo progla{eno LD uHrtkovcima.

B. @ivkovi}

Na Skup{tini rumskih lovaca

SKUP[TINA RUMSKIH LOVACA

JJEEDDNNOOGGLLAASSNNII U SVEMU

O~ekuju jo{ boqe rezu- ltate

U lajkova~kom LU "Dra-gan Radovi}" u toku su pri-preme za obele`avawe jubi-leja - 55 godina od osnivawaUdru`ewa. Lova~ka organi-zacija u Lajkovcu ima 400lovaca. Oni su raspore|eniu 11 sekcija i redovno iz-vr{avaju sve aktivnosti iobaveze. Poseban akcenatstavqen je na uzgoj, za{titui pove}awe fonda di-vqa~i.

Protekla lovna sezonauspe{no je zavr{ena. Premaoceni Upravnog odboraUdru`ewa svi zadaci su re-alizovani. Tokom proteklezime, lovci su redovno iz-nosili hranu, pa je prili-kom prole}nog brojawa usta-novqeno da je brojnost di-vqa~i zadovoqavaju}a. Ov-da{wi lovci o~ekuju da }e2.000 naseqenih odraslih

fazana znatno poboq{atinarednu lovnu sezonu. Uzsve ovo, postignuti su za-pa`eni rezultati u akcija-ma na predatore, u lovi{tuje izgra|eno vi{e lovnihobjekata, a i broj ~lanova jeve}i.

Jedan od najagilnijih~lanova Udru`ewa je 70-go-di{wi Dragomir Marinko-vi}, koji se lovom bavi od1962. godine. Vi{e od 20 go-dina uspe{no je obavqao po-sao lovo~uvara. I danas, ia-ko naru{enog zdravqa, re-dovno obilazi lovi{te i usvom dnevniku bele`i svazapa`awa. Kao strasni za-qubqenik u lov i prirodu,Dragomir Marinkovi} je uzpomo} nekoliko lovaca iz-gradio ~etiri pokrivene~eke i nekoliko hrani-li{ta za visoku divqa~.Tokom svoje lova~ke karije-re Dragomir, koga svi zovu

~ika Dragan, odstrelio jepreko 300 lisica i velikibroj ostalih predatora. Dabi slika o ovom vrsnom lov-cu i doajenu lajkova~koglovstva bila potpuna, trebare}i da je on i veliki huma-nista. Do sada je dobrovoq-no dao krv 103 puta i zbogtoga je odlikovan najvi{impriznawem Crvenog krstaSrbije.

LAJKOVAC

SSLLEEDDII PPRROOSSLLAAVVAA

U ovoj lovnoj sezoni naglasak }e biti na una-pre|ewu lovno - tehni~kih i lovno - uzgojnih objeka-ta, {to }e doprineti jo{ ve}em kvalitetu lovi{tai divqa~i u wima

Doajen lajkova~kog lo-vstva Dragomir Mari-nkovi} sa ulovom

Priznawe za najboqe Lo-va~ko dru{tvo primio jeMilorad @arkovi} izHrtkovaca

12

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

IZBORNA SKUP[TINA LD"JASTREB" U SRPSKOMMILETI]U

Lova~ko dru{tvo u Srpskom Mile-ti}u postoji i radi u sastavu LU "Mo-stonga" u Oxacima ve} 65 godina. Izbor-na skup{tina Lova~kog dru{tvaodr`ana je 19. aprila ove godine. Dosa-da{wi predsednik Radomir Lon~ar, ko-ji iza sebe ima ve} tri mandata, dobio jepoverewe Skup{tine i za naredne ~eti-ri godine.

Skup{tini su prisustvovali i lovciiz susednog Doroslova sa kojima Mile-ti~ani, ve} dugi niz godina, gaje dobrosu-sedske odnose. Skup{tina je protekla uradnoj atmosferi, kako to i dolikujelovcima. Pro~itani su izve{taji o radui poslovawu Dru{tva i Kinolo{ke istreqa~ke -"Trap" sekcije koja je, iakonajmla|a u Udru`ewu, na samom vrhusportskog streqa{tva u op{tini. Za-vr{nu re~ posle pro~itanih izve{tajadao je Ilija Novakovi}, predsednik Nad-zornog odbora, ina~e najstariji ~lan LD"Jastreb". On je rad i poslovaweDru{tva ocenio kao izu-zetno korektnei doma}inske {to se ogleda u stalnomporastu brojnosti svih vrsta divqa~i.

Iz starog saziva Upravnog odboraostali su Milan Xoli} i Vladimir Lu-ki}, koji je izabran za potpredsednika,kao i Kristijan Stojkovi}, a novi ~lano-vi, ina~e mladi lovci su: Nemawa Laza-revi}, Goran Filipovi} i Nikola Mi-li}. Lovnik Anton Holo i sekretar Ne-nad Risti}, kojima je opet ukazano pove-rewe i u novom mandatu, ima}e obavezuda rade kao i do sada kako bi se usloviza uzgoj i za{titu divqa~i podigli najo{ vi{i nivo.

V. S. Luki}

U godini kada LU "Fazan" slavi pet de-cenija organizovanog lovstva, u Stigu jeodr`ana Izborna skup{tina Udru`ewa.Kako i prili~i jubileju, sve je proteklo unajboqem redu. Svi izve{taji su jednogla-sno usvojeni, a Skup{tina se, izme|u dvakandidata, odlu~ila da funkciju pred-sednika poveri Dragoqubu Milovanovi}u.

Na skup{tinskom zasedawu se ~ulomnogo pohvala o radu ovog Udru`ewa, iz-me|u ostalog, i da je u toku ~etvorogo-di{weg perioda izgra|eno 150 hrani-li{ta, tri lova~ke ku}ice, a u Desinamalova~ki dom. Tako|e, izgra|ena su i pri-hvatili{ta za fazansku divqa~ u Qu-biwama, ^e{qevoj Bari, Sredwevu, Ce-ravcu i Kamijevu, ukupne povr{ine 3.500kvadratnih metara ogra|enog prostora.

Skup{tini je prisustvovao i predsed-nik Saveta Brani}evske lovne oblasti

Slavi{a Mom~ilovi}. Bili su tu i lovciiz Po`arevca, Rabrova, Koviqa, VelikogGradi{ta, Petrovca, Brani~eva i Zemuna.Oni su bili svedoci prigodne besede o ge-nezi Udru`ewa.

Za po~asne ~lanove Udru`ewa pro-gla{eni su: Milovan Koci}, Radi{a Ste-vi}, Bora Pani}, Slavoqub Jonovi}, Tomi-slav Ivanovi}, Slavoqub Jovanovi}, Ve-limir Paunovi} i Radi{a Stojanovi}.Ovom prilikom zaslu`nim lovcima dode-qena su odlikovawa. Zlatni orden LSSdobio je Vasilije Cvetkovi} a Srebrni Ra-domir Savi}. Bronzani orden LS Srbijeuru~en je: Radomiru Mili}u, Milisavu Mi-leti}u, Vojislavu Lazi}u, Draganu Mi-li}evi}u, @ivislavu Panti}u, Sla|anuMileti}u, Jovanu @ivkovi}u i Desimiru@iki}u.

S. Stojanovi}

IZBORNA SKUP[TINA LU "FAZAN" U SREDWEVU

U sve~arskoj atmosferi i uz prisustvo brojnih gostiju, u Rabrovuje odr`ana Skup{tina LU "Pek". Ujedno, bio je to i skup podmlat-kara ovog Udru`ewa i gostiju iz Sredweva. Oni su obi{li pri-obaqe Peka i tom prilikom sakupili otpad sa seoske pla`e. Bi-

la je to i dobra prilika da osve`e znawa iz lova~ke prakse. Or-ganizator je bio Bojan Tadi}, predsednik Udru`ewa.

Sumiraju}i pro{logodi{wu lovnu sezonu, koja je oce-wena kao odli~na, za najboqu sekciju progla{ena je "Qe{nica".Na kraju, svi u~esnici su prisustvovali zajedni~kom ru~ku, a zasve~anost je, prvi put, pripremqen i bik na ra`wu.

S. Stojanovi}

Podmlatkari posle akcije

LON^AR PONOVOIZABRAN

^ETVRTI^ETVRTI MMAANNDDAATT MILOVANOVI]UMILOVANOVI]U

Na Skup{tini u Sredwevu

GODI[WASKUP[TINA LU "PEK"U RABROVU

SUMIRANI REZULTATI

13

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

@ivopisna {umadijska varo{ica Stragari, sme{tenana obroncima Rudnika, bila je doma}in brojnim lovcimaiz Srbije i inostranstva na XV, sada ve} tradicional-nom, Saboru lovaca. Sami lovci, kao i drugi posetiociove manifestacije, jo{ jednom su dokazali da su Stragarisa spomenikom Tanasku Raji}u, ~uvenom barjaktaruKara|or|a, sme{tenim u samom centru mesta, wihovoomiqeno odredi{te.

Ina~e, LU "Srebrnica"u Stragarima ima preko 300lovaca u jedanaest mesnih zajednica, a gazduje lovi{tempovr{ine 13.000 ha. Ovo Udru`ewe krase izvanredniprirodni uslovi za gajewe i za{titu divqa~i, a sve jepod budnim okom upravnika lovi{ta i tri lovo~uvara.

- Najpoznatiji smo u Srbiji po bogatstvu kvalitetnesrne}e divqa~i, jer imamo preko 700 grla, a tako|e

imamo zavidan broj divqih sviwa i fazana. Ovo }e bitii "ze~ija" godina, po{to naseqavamo zeca iz Vojvodine,da bi osve`ili krv. U ogra|enom delu lovi{ta, na {ezde-set hektara, nalazi se stani{te za sedamdest muflona iosamdeset trofejnih jelena lopatara. Izgradili smo ilova~ki dom od 220 metara kvadratnih, dobrovoqnimradom lovaca i prilozima brojnih sponzora, koji ima isobe za preno}i{te. Zbog izvanredne saradwe lovaca iMUP-a, kod nas je lovokra|a eliminisana, pa nam jelovi{te bogato svim vrstama divqa~i - s ponosom isti~e

Tomica Radosavqevi}, predsednik LU "Srebrnica",[umadijske lovne oblasti i potpredsednik LSS.

Pod patronatom LSS, a u organizacija LU"Srebrnica", lovci su na Saboru imali priliku dapoka`u koliko ve{to barataju lova~kim oru`jem, naredovnom streqa~kom takmi~ewu u okviru KUP-a LSS.Tako|e, svi zainteresovani imali su priliku da imstru~waci Zavoda za ispitivawe oru`ja i municije uKragujevcu besplatno pregledaju i upucaju oru`je.Najboqim takmi~arima pripali su pehari LSS, kao ivredne nagrade organizatora i sponzora ovogodi{wemanifestacije.

V. PetrinSnimio: S. Vijatov

XV SABOR LOVACA U STRAGARIMA

POJEDINA^NI I EKIPNIPOBEDNICI

Nepokretna meta srnda}a, pojedina~ni plasman:1. Goran Vuki}evi} iz Gu~e 2. Radi{a Rado-

savqevi} iz Kragujevca 3. Milenko Ze~evi} iz Kni}a.Ekipni plasman:1. LU"Draga~evo"u Gu~i

2. LU"Dunav" u Grockoj 3. LU"Kara|or|e" u Topoli. Pokretna meta vepra, pojedina~ni plasman:

1.Vladimir Kori}anac iz Gu~e 2. Milisav Ru`i~i} izGu~e 3. Zoran G. Maksimovi} iz Grocke. Ekipni plas-man: 1. LU"Draga~evo" u Gu~i 2. LU"Kara|or|e" uTopoli 3. LU"Dunav" u Grockoj. Disciplina trap, poje-dina~ni plasman: 1. Dragan Jankovi} iz Topole2.Vladimir Lazarevi} iz Kragujevca 3.Slavko [evi}iz Topole. Ekipni plasman: 1. LU "Kara|or|e" uTopoli 2. LU "[umadija" u Kragujevcu 3. LU "Dunav" uGrockoj.

U lova~kom vi{eboju pobedio je Zoran G.Maksimovi} iz Grocke, kojem je pripao i lova~kikarabin, drugi je bio Bojan Jovanovi} iz Topole, atre}i Milenko Ze~evi}, tako|e, iz Topole.

SSTTOOPPAAMMAA ^UVENOGBBAARRJJAAKKTTAARRAA

Ova popularna manifestacija okupila brojnelovce iz Srbije i inostranstva

POBEDNICI KUPA LSS ZA 2007.U Stragarima je pre petnaest godina po~elo

godi{we takmi~ewe u lovnom streqa{tvu - KUP LSS.Tradicionalno, ovde se progla{avaju lova~ki strelci-{ampioni za proteklu godinu. Posle odigranih sedamkola, pobednik u lova~kom vi{eboju je Zoran G.Maksimovi} iz Grocke, drugi je Dejan Gruba~evi},tako|e, iz Grocke, a tre}e mesto je osvojio MiodragPan~i} iz Velike Plane. Nepokretna meta srnda}a-pojedina~no: 1. Dejan Gruba~evi} 2. Zoran Maksimovi}3. Vladimir Pavlovi}. Ekipni plasman: 1. LU"Dunav" uGrockoj 2. LU"Zlatibor" u ^ajetini 3. LU "[umadija" uKragujevcu. Pokretna meta vepra: 1. Boban Nikoli} 2.Zoran Maksimovi} 3. Goran Jevremovi}. Ekipni plas-man: 1. LU"Dunav" u Grockoj 2. LU "[umadija" uKragujevcu 3. LU"Draga~evo" u Gu~i. Disciplina trap-pojedina~no: 1. Miodrag Pan~i} 2. Zoran Maksimovi} 3.Dejan Gruba~evi}. Ekipni plasman: 1. LU"[umadija" uKragujevcu 2. LU"Stig" Smoqinac-Bo`evac 3. LU"Zlatibor" u ^ajetini.

Najuspe{niji takmi~ari ispred spomenika TanaskuRaji}u

Sa streqa~kog nadmetawa

14

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Da li je smetala ki{a!? - Ma,daj, da su i "sikire" padale mibi se danas takmi~ili - rekaoje jedan od oko 250 u~esnikatradicionalne sremske {ica-re

Ispred Lova~kog doma u Ni-kincima 4. maja, po jedanaestiput, okupilo se mno{tvo lovaca,prevashodno iz Vojvodine, ali i,kako reko{e doma}ini, iz lo-va~kih dru{tava preko Save.Naravno, za to je bilo i te kakopovoda, jer su u istom danuodr`avane dve velike manife-stacije - 11. Sabor lovaca Sremai tradicionalna Sremska {ica-ra. I da ne bi ki{e, koja je ~aktri puta prekidala nadmetaweu lovnom streqa{tvu, bio bioboren rekord dosada{wih sa-bora i, kako organizatori ka`u,na vatrenim linijama pojavilobi se vi{e od 300 pu{aka.

Sabor sa dve streqa~kediscipline

Jo{ od jutra po~elo je oku-pqawe lovaca, a vedar dan jeobe}avao lepo dru`ewe. Tako jei po~elo. Posle, zaista efika-sno i brzo odr`ane redovneSkup{tine Lova~kog udru`ewa"Sremac" u Rumi, po~etak Sabo-ra je pomeren ~ak za sat ranije.Ovogodi{wi program je bio re-dukovan u odnosu na ranije godi-ne. Naime, otpucane su samo dvediscipline: ga|awe nepokretnemete srnda}a iz stoje}eg stavana udaqenosti od 90 metara iga|awe glinenih golubova u di-sciplini "trap". Takmi~ari subili uskra}eni za dve stre-qa~ke discipline (ga|awe po-kretnih meta srnda}a i vepra),jer vojne vlasti nisu dozvolileda se one odr`e na wihovomstreli{tu. No, kako reko{e or-ganizatori, naredne godine }ebiti zavr{eno streli{te, ~ime}e se stvoriti uslovi i za nad-metawe u pomenutim discipli-nama.

Pehar oti{ao u Grocku

Pobednik Sabora bila je eki-pa LU "Dunav" iz Grocke, za kojusu svi nedvosmisleno rekli daje izuzetno jaka. Uostalom, u me-tu su "smestili" po ~etiri de-setke i po jednu ili dve "pobe-gle" osmice i osvojili ukupno137 poena. Drugo mesto je pripa-lo strelcima LU "Begaqica" sa102 poena, a tre}e, uz samo dvapoena mawe, osvojilo je LU "Fa-zan" iz Vladimiraca.

Pojedina~ni pobednik je Dra-gan Mili~evi}, tako|e iz pobed-ni~ke ekipe, koji je, od mogu}ih50, osvojio 48 krugova. Mi-li~evi} je kao najuspe{niji tak-mi~ar, pored pehara, dobio napoklon i televizor - dar do-ma}inskog Lova~kog dru{tva uHrtkovcima.

Milomir Maksimovi}, iz be-gaqi~ke ekipe, je drugi sa dvakruga mawe, kao i Zlatko Vuksa-nac iz beogradskog LU "Vojnik".

Za ga|awe glinenih golubova,u disciplini trap, bio je prija-vqen 101 u~esnik. Ekipnu pobe-du je odnela prva od dve fu-to{ke ekipe sa 38 poena. Golubamawe su imali strelci iz vla-dimirova~kog "Fazana", a natre}e mesto su se plasirali do-ma}ini iz LU "Sremac" u Rumi. Najuspe{niji pojedinac je Qubo-mir Stojanovi} iz Vladimiraca,dok su Futo`ani @eqko Krstini Nemawa Smiqani}, sa istimbrojem poena, podelili drugo itre}e mesto.

"Pogo|ene" ve{-ma{ina,televizor, lova~ki

prsluk

E, onda se zahuktalo nadme-tawe u {icari, za koju su se tak-mi~ari prijavqivali ~ak i po-sle 19 ~asova. Da podsetimo,{icara je takmi~ewe u ga|awujaja na klatnu na 15, pa 30 metarai na kraju "sokola" (to je po pra-vilu pivska fla{a) udaqenogod vatrene linije 75 metara.

No, vreme kao da se zaveriloprotiv strelaca. U popodnevnim~asovima po~ela je ki{a koja jetri puta prekidala strelce.Ali, oni se nisu dali nevreme-nu. Tr~ali su od {atora do va-trene linije, ga|ali, pa opet trku {ator, ali nisu odustajali. Inije se ~ula ni re~ gun|awa, nipovi{en ton... [icara je za-vr{ena oko pola devet uve~e, pomraku, uz pomo} reflektora ifarova od automobila.

Pobednik je Ivan Hodak izdoma}inskog LU "Sremac", koji jeosvojio i ve{-ma{inu. Drugopla-sirani je \or|e Medi} iz Ugri-novaca, koji je poneo ku}i i tele-vizor, a tre}e mesto i lova~kiprsluk pripali su MarkuMi{~evi}u.

U ga|awu glinenih golubova,u disciplini trap, Pera Medi}iz Ugrinovaca je za pobedni~komesto dobio i fru`ider, drugo-plasirani Milan Luki} lo-va~ki prsluk, a za tre}e mestoZoran Stanisavqevi} je na-gra|en futrolom za pu{ku.

Branislav @ivkovi}

SABOROVALO SE I U NIKINCIMA

SSTTRREELLCCII JJAA^II OD KI[E I NEVREMENA

Na Saboru lovaca Srema u Nikincima - veliko interesovawe

Na vatrenoj liniji i ene lovci

Sa ga|awa glinenih golubova

Me|u prijavqenih 147 takmi~ara bilo je i ena lovaca, pa suse na vatrenoj liniji na{le i dve dame, Sne`ana Lon~ar iz Beo-grada i Biqana Somborac iz Rumenke. Trema i ispitiva~ki, {tobi se reklo, brkati ma~o pogledi, u~inili su svoje, te je meta srn-da}a, uglavnom, ostala ~itava. Ali... “Mani ti to, ja nijednoj ne bistao na sto meteri da me ga|a”, prokomentarisao je jedan od pri-sutnih, vrte}i ozbiqno glavom dok su dame punile karabine icevi usmeravale ka meti.

I DVE DAME NA VATRENOJ LINIJI

15

LOVA

^KE

NO

VINE

, MAJ

2008

.

Gubici divqa~i morajuse uzeti u obzir prilikomplanirawa dinamike raz-voja populacije, jer od wi-hove visine zavisi stepenkori{}ewa mnogih vrsta.Smawewem gubitaka po-ve}ava se stepen ko-ri{}ewa, odnosno od-strel.

Poznato je da su gubicidivqa~i posledica ne-pravilne upotrebe pesti-cida u poqoprivredi. Uokviru ove va`ne privred-ne grane, ~iji je prioritetproizvodwa hrane, ima me-sta i za druge aktivnosti,a me|u wima je i lovstvo.Na`alost, sve ~e{}e semogu ~uti podaci o gubici-ma divqa~i, a uzrok je tro-vawe pesticidima, to jestnepravilna primena hemij-skih sredstava u poqopri-vredi. Najsve`iji primerje slu~aj koji se, iz pomenu-tih razloga, dogodio u oko-lini Novog Sada. Sada, ka-da se to dogodilo, ostajesamo da se {tete sanirajuu meri u kojoj je to mogu}e.

Kako pomo}i divqa~i?

I posle pomenutih ne-milih doga|aja divqa~ idaqe nije bezbedna, jerono glavno tek dolazi. Na-ime, pribli`ava se vremekosidbe i `etve. Ovi po-qoprivredni radovi, kaoi ranijih godina, uze}e"danak" u lovi{tima. Uvreme kosidbe livada iparcela pod lucerkom, naj-ve}a pretwa divqa~i sukosa~ice, a prilikom`etve kombajni. Gubici di-vqa~i su tim ve}i, jer supoqoprivredne parcele uto vreme stani{ta nekihvrsta divqa~i i wihovihmladunaca. Jedna od naju-gro`enijih vrsta lovne di-vqa~i (na livadama i par-celama pod lucerkom) sumladi ze~evi. Isto tako, uopasnosti su srne i lanad.

Livade i luceri{ta sumesta gde poqske kokeprave gnezda i pola`u svo-ja jaja. Nije redak slu~aj dase tokom kosidbe gnezdauni{te, a ~esto stradaju ikoke koje le`e na jajima.

U ciqu spre~avawaovih {teta zakonske od-redbe nala`u upotrebupla{ilica. Me|utim, upra-vo ovde se javqa problemjer u pomenutim odredbamanije definisano kakopla{ilica treba da izgle-da. To zna~i da je prak-ti~no nemogu}e kontroli-sati ko je montiraopla{ilicu, a ko nije. Pre-ma va`e}im zakonskim od-redbama i zvonce ve-li~ine nekoliko centime-

tara mo`e se smatratipla{ilicom za divqa~. Oefektima tavih, i wimasli~nih, pla{ilica netreba ni govoriti, jer su(najbla`e re~eno) zane-marqivi.

Pre vi{e od dve dece-nije prototip za pla{ili-cu koja se montira na trak-torsku kosa~icu izradilisu dipl. in`. Jovica Vrki}i dipl. in`. Slavko Don-dur. Uz male izmene, ovapla{ilica bi se mogla i

danas koristiti. Wenomupotrebom {tete na di-vqa~i sigurno bi bileznatno smawene.

"Pametni kombajni"

Za razliku od ko-sa~ica koje pokre}u trak-tori i koje su iste kao ipre dve-tri decenije, kom-bajni su pretrpeli pravuindustrijsku revoluciju.Dana{wi, savremeni kom-bajni su mnogo ve}i i znat-no br`i. Divqa~ pred wi-ma nema gotovo nikakvu{ansu. Naro~ito je pro-blem kada se na velikimparcelama p{enice, gde uto vreme `ive srne i la-nad, na}e vi{e kombajna.Na sre}u, ovakve ma{inesu opremqene sigurnosnimsistemima koji se aktivi-

raju kada se ispred kosakoje seku stabqike p{eni-ce na|u srne, lanad ilidruga divqa~.

Vreme mewa i qude.Ako se ma{ina zaustavi jerse ispred we, na primer,nalazi lane, onaj ko womupravqa zasigurno }e pri-te}i u pomo} bespomo}noj`ivotiwi. Nije uvek bilotako i nije uvek tako. Nai-me, zna se da su se ranije,posle `etve, u dvori{ti-ma mogla videti lanad. Za

one koji su to ~inili raz-log je bila qubav prema`ivotiwama.

Me|utim, lanad je~esto, ve} naredne godi-ne, zavr{avala u papri-ka{ima zbog, navodno, ne-kog "incidenta". Vaqaznati da lane u poqu ni-kada ne treba dirati,osim ako je u `ivotnoj opa-snosti. Naravno, za one"zaboravne" postoje kaznekoje bi trebalo da ih pod-sete {ta vaqa ~initi ikako se pona{ati u lo-vi{tu.

U zemqama Evrope ve}du`i niz godina upotre-bqavaju se termodetekto-ri za otkrivawe divqa~i.Nakon otkrivawa, divqa~se markira i istera saparcele koja se kosi, ili

`awe. Termodetektori suizuzetno korisni za mawepoqoprivredne povr{inegde se u jednom ili dvaprohoda "pregleda" celawiva.

Ovakvi ure|aji, ma ko-liko, za sada, izgledajudaleki, moraju postatina{a realnost u najkra}emmogu}em roku......Milomili silom.

Dipl. in`. Milenko Zeremski

Snimio: J. Pap

U VREME KOSIDBE I @ETVE

KAKO BEZ PPLLAA[[IILLIICCAA??Ovo pitawe, po svoj prilici, bi}e re{eno inova-cijama na kombajnima, {to je ve} slu~aj u razvije-nim zemqama

16

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

TRANSPORT I PRIHVAT FAZAN^I]A

POSAO MMAARRQQ IIVVIIHH I SSTTRRUU^NNIIHH

Danas lova~ke organizaci-je na na{em tr`i{tu mogu ku-piti nekoliko uzrasnih kate-gorija fazan~i}a i to: od 5-6,od 7-8 nedeqa, od 7-8, sa po-divqavawem od tri, ~etiri ipet meseci starosti. Ove uz-rasne kategorije su uslovqe-ne mogu}nostima fazanerija ibiolo{kim karakteristika-ma fazana. Samo fazan~i}istariji od 5 nedeqa, u na{imklimatskim uslovima i nor-malnim vremenskim prilika-ma, mogu da opstanu u lovi{tu(prihvatili{tu) bez dodatnogzagrevawa. Na{a uzgajali{tasu opremqena uglavnom zaproizvodwu fazan~i}a uzra-sta od 5 do 6 nedeqa, a mawideo za uzrast od 7 do 8 nede-qa. Jedan mawi broj fazane-rija ima mogu}nost da proiz-vodi fazane starijih katego-rija uzrasta 3-4-5 meseci istarije, jer za ovaj uzrast supotrebne velike povr{inepod volijerama. Ovo za sadanije slu~aj - sem nekih izuze-taka. Prema tome, {to se ti~euzrasta fazan~i}a, izbor nijevelik. Postoji izbor izme|udve uzrasne kategorije. I jed-na i druga imaju svojih dobrihi lo{ih strana. Mla|i fa-zan~i}i, od 5-6 nedeqa, popravilu su dobro operjani,ujedna~enijeg kvaliteta i saaspekta podivqavawa adap-tivniji. Slaba im je stranave}a osetqivost na vremen-ske nepogode (dnevno kole-bawe temperature i naglo za-hla|ewe uz pojavu ki{e ipquskova).

Fazan~i}i uzrasta od 7-8nedeqa, ukoliko nisu pro{lifazu podivqavawa zbog ne-kompletiranosti fazanerija,lo{ije su operjani (jer ba{ u

ovom periodu se de{ava mita-rewe) i wihova adaptivnostje znatno mawa. Fazan~i}i uz-rasta od 7-8 nedeqa, koji su uuzgajali{tima pro{li adap-tivne volijere i fazu podi-vqavawa, po pravilu su do-bro operjani i otporniji su odsvih ostalih koji se mogu na}ina tr`i{tu.

Cena je jedan od va`nihfaktora prilikom kupovine.Fazan~i}i uzrasta od 7-8 ne-deqa, koji su u uzgajali{timapro{li kroz adaptacione vo-lijere, najskupqi su. Svakako,prilikom odlu~ivawa kojefazan~i}e treba nabaviti,treba uzeti u obzir sve ele-mente. Lova~ke organizacije,koje imaju dobra prihvati-li{ta i marqive qude, kojiho}e da rade i koji su stru~noupu}eni u uzgoj fazan~i}a,treba na nabave fazan~i}e

uzrasta od 5-6 nedeqa. Onimorganizacijama, koje kupujumawi broj fazan~i}a, a nema-ju qude osposobqene za ovajposao , preporu~uje se uzrastod 7-8 nedeqa.Ako mogu}nosti dozvoqavaju,va`no je napraviti "dobar iz-bor proizvo|a~a". Treba seopredeliti za proizvo|a~a ukoga se ima poverewe, kojiima stabilnu i savremenore{enu proizvodwu i ustaqe-ni kapacitet i kvalitet fa-zan~i}a. To je garancija da sufazan~i}i zdravi i kvali-tetni i da }e biti isporu~enina vreme. Dobro je da se uzga-jali{te sa kojim se sara|ujeobi|e pred samu isporuku itom prilikom proveri kvali-tet fazan~i}a.

Isporuka i transport

Najboqe je da isporuci itransportu prisustvuje neko-liko savesnih lovaca. Na ovajna~in obezbe|uje se da svifazan~i}i budu kvalitetni ida u svakom sanduku budesme{ten standardni broj fa-zan~i}a. Tako se mogu uzbe}i,eventualni, sporovi oko kva-liteta i broja isporu~enihfazan~i}a.

Isporuka i transport oba-vqa se tokom najtoplijeg

letweg perioda. Zbog toga jeva`no kako se fazan~i}i pa-kuju i u kom dobu dana se voze.Po pravilu, treba ih voziti uranim jutarwim ili kasnimve~erwim ~asovima da bi seizbeglo jako sunce i visoketemperature.

Prilikom slagawa gajbi sfazan~i}ima u prevoznosredstvo, treba voditira~una da se sla`e u vi{eslojeva i da svaka gajba sa jed-ne strane ima nesmetanu cir-kulaciju vazduha. U protiv-nom, mo`e do}i do toplotnog{oka i gu{ewa fazan~i}a,{to prouzrokuje velika ugi-nu}a.

Ukoliko se fazan~i}itransportuju na du`e relaci-je, najboqe je to ~initi no}u.Vozilo se utovara tek kada susvi fazan~i}i spakovani ugajbe i nakon toga odmah trebada krene. Nisu po`eqna du`azaustavqawa na putu. Ukoli-ko je to neophodno, treba vo-diti ra~una da zastoji traju{to kra}e i da se, po mogu}no-sti, stoji u hladovini. Kada sefazan~i}i dopreme do pri-hvatili{ta, odmah ih trebaistovariti i gajbe smestitipod nadstre{nicu. im svane,pod uslovom da ne pada ki{a,treba ih odmah ispustiti uprihvatili{te. Va`no je na-

Veoma je va`no da se fazan~i}i nabave kod sigurnogproizvo|a~a. Pre preuzimawa treba obi}i proizvod-wu i uveriti se u kvalitet pili}a. Na dan preuzimawatreba obavezno da prisustvuje kupac da proveri kva-litet i broj isporu~enih fazan~i}a. Transport seobavqa u ranim jutarwim ili kasnim popodnevnim sa-tima. Fazan~i}i borave u prihvatili{tu do uzrasta12-13 nedeqa, odnosno oko 5 - 6 nedeqa ako su uzrasta5-6 nedeqa i 4-5 ako imaju 7-8 nedeqa. Nakon dve nede-qe boravka u prihvatili{tu treba ih hraniti kon-centratom, a nakon toga pre}i na prirodnu hranu.

17

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

pomenuti da vozilo kojim setransportuju fazan~i}i tre-ba da ima krov-ceradu. Ukoli-ko se radi o kamionu, sa stra-nice se cerade di`u i ostajesamo gorwi deo na arwevima.Od gajbi do cerade trebaostaviti prazan prostor od25 do 50 cm. Na ovaj na~in fa-zan~i}i imaju za{titu odki{e i sunca i mogu}nost pro-vetravawa, odnosno cirkula-cije vazduha u gajbama.

Fazan~i}i u prihvatili{tu

Pred dopremu fazan~i}a,ponovo treba obi}i celo pri-hvatili{te i jo{ jednom pro-veriti ispravnost objekata iopreme. Neposredno preduno{ewe u prihvatili{te, uhranilice se stavqa hrana au pojilice voda. U vodu bi tre-balo staviti preventivnu do-zu odgovaraju}eg antibiotikakako bi fazan~i}i {to lak{eprevazi{li stresno stawenastalo tokom wihovog hva-tawa i transporta.

Fazan~i}e treba uneti uprihvatili{te u ambala`i, apotom ih u ti{ini i bez urbeispu{tati tako da sami iza|u.Tom prilikom, gajbe se sta-vqaju ispod nadstre{nice sapoklopcima okrenutim premaunutra{wosti tako da fa-zan~i}i ne mogu odmah da po-lete, ve} da direktno do|u ukontakt sa hranom i vodom.

Nakon ispu{tawa, fa-zan~i}e ne treba uznemirava-ti najmawe 2 do 3 sata da bi

se sna{li i privikli na novusredinu. Tek nakon toga trebau}i u prihvatili{te, pogle-dati kako se fazan~i}i po-na{aju, pokupiti i izneti am-bala`u, proveriti hranilicei doliti vodu u pojilice. Ovajposao treba da obavi jedanili dva ~oveka, pa`qivo i uti{ini. I pored sve ovepa`we, desi se da mawi brojfazan~i}a izleti iz prihva-tili{ta. To ne treba da za-briwava. ^im do|e ve~e,gladni i `edni, oni }e sevratiti. Sada su dovoqnadva ~oveka. Oni }e lagano te-rati fazan~i}e pored ogradedo kapije i lagano ih navestida u|u u prihvatili{te.

Veoma je va`no da se u pri-hvatili{tu obezbedi redov-na i kvalitetna ishrana,sve`a i kvalitetna voda iza{tita od predatora i ne-vremena. Ne treba nagla{ava-ti da su fazan~i}ima u prvimdanima potrebni optimalniuslovi, jer su tada najosetqi-viji.

Bez obzira o kojem je uzra-stu re~, u prihvatili{tima jeneophodno za ishranu fa-zan~i}a obezbediti komplet-nu sme{u. Najboqe je, uz pret-hodni dogovor, da proizvo|a~,uz fazan~i}e, isporu~i i od-re|enu koli~inu hrane. Ovim}e se lak{e prebroditi stre-sna situacija nastala zbogpromene sredine i transpor-ta, jer ne}e morati da se adap-tiraju i na novu hranu.

Dr Zoran A. Risti}Snimio: J. Pap

S T R E SS T R E SStresu, o kojem se veoma ~esto govori, nisu podlo`ni sa-

mo qudi ve} i `ivotiwe. Tako tvrde mnogi biolozi, a na-ro~ito poznati nema~ki stru~wak za pona{awe `ivotiwa(etologiju) Vitus Dre{er. To je sasvim prirodna reakcija ucelom `ivotiwskom svetu, od p~ela do majmuna. I `ivo-tiwe se na razne na~ine izbavqaju od stresa. Kao potvrdusvojih posmatrawa, Dre{er navodi i literarne podatke. Uafri~koj savani lovci su iz xipa lasom uhvatili odraslu`irafu. Kavez sa `ivotiwom postavili su na platformuteretnog automobila. Izgledalo je da je sve u redu. No, ka-da je upaqen motor kamiona `irafa se sru{ila mrtva. Di-jagnoza: smrt od stresa. Sli~no se nekada de{ava i pri hva-tawu divokoza, a posebno ze~eva koji se kod nas hvataju ve}dugi niz godina. Skoro da nije bilo hvatawa a da ponekizec nije uginuo u rukama hvata~a. Ovakvih pojava imamo ikod fazanskih pili}a pri hvatawu kao i kod poqskih ja-rebica.

Stres nastaje kada se `ivotiwe nalaze pod dejstvom bez-izlaznog straha, kada su uhva}ene, kada namaju mogu}nostda se spase, kada su istrgnute iz svoje `ivotne sredine.

Autor Savo Lazi} svojimtekstovima je na promo-ciju privukao velikibroj lovaca i qubiteqaprirode

U organizaciji Lova-~kog saveza Srbije iUdru`ewa Srba izHrvatske u Beogradu je 14.februra odr`ana promo-cija kwige "Lov~evapisma", iz edicije LSS"Sveti Evstatije". Autorkwige je Savo Lazi}. Usali Etnografskog muzeja okwizi su govorili:akademik i univerzitetskiprofesor Dragoqub - Dra-gan Nedeqkovi}, uni-verzitetski profesor idudogodi{wi lovac Mio-rag - Mi}a Ze~evi} i autorSavo Lazi}. Tekstove izkwige ~itala je profesorDobrila ]eranilac.

Dragan Nedeqkovi}, jeizme|u ostalog, rekao -Savo Lazi} ima sluha i zakrasotu pejza`a i za dobro-tu qudi. Radoznala duha,on ima vazda `ivo ~uvstvoza nijanse. Kao daprimewuje znameniti Dosi-tejev zavet: "Idu} u~i,vekove gledaj!" Ima zdravodnos prema `ivotu ihuman je prema qudima, ato su retke vrline. Razumei one koji ga ne shvataju. Toje istinska superiornost.^esto se se}am Betove-novog gesla: "Ne priznajemdrugi znak nadmo}nosti,osim-dobrote." Pa nekaupravo to bude na{eposledwe slovo o ovojkwizi, koja ima i svojumuziku. Veli~anstvenu ri-ku jelena. Premda lovacnisam, slu{ao sam salovcima u mome zavi~aju,na Fru{koj gori, tustrastvenu simfoniju.

- Kwiga "Lov~evapisma" ima ~etiri me|u-sobno povezana dela.To supri~e o ~oveku lovcu ilovu kao iskonskom zani-mawu. Pisma u kwizi suubla`avawe sete slove-nske du{e izbeglica, ~ijese izbegli{tvo pretvara uemigraciju. Ona ubla`avajutugu onih koji su oti{lidaleko, jer su jedinaopipqiva veza izme|u pri-jateqa i rodbine. Svesnoili nesvesno, ostavqa

podatke o licima koja su,ako nisu shvatili opasnosti napustali Hrvatsku,ostali pokopani, naj~e{}ebez saznawa rodbine omestu wihovog ve~nogpo~ivali{ta - istakao jeMiodrag Ze~evi}.

Za Lazi}a je lov vi{eod lova. To je fizi~ka iduhovana rekreacija.Upe~atqivo opisuje rikujelena, boravak u lovi{tu,uspeh i neuspeh u lovu. Lovje pre svega dru`ewe, o~emu neprekidno govori.

Kako se lovovi nas-tavqaju tako su pri~e svelep{e. Pri~a "Divojarac"je veoma interesantna.Do`ivqaj koji vaqado`iveti, uspeh koji sesamo po`eleti mo`e (divo-jarac ima 105 poena, sre-bro). Lov na divokoze jeveliki napor i zalovo~uvara Abaza, akamoli za kondiciononepripremqenog Lazi}a.Autor stru~no koristiizraze o lovu i dajepodatke o oru`ju, municiji,opti~kim istrumenti-ma...Pona{a se kao poz-navalac lovne etike ilova~kih termina.

Predgovor za kwigunapisao je sekretar Lova-~kog saveza Srbije,Aleksandar Panteli}. Onje istakao da kwiga u celi-ni nosi antiratnu poruku.Kwiga se mo`e kupiti kodautora: Sava Lazi},Beograd, Knegiwe Qubice4, telefoni: 011/2623-708i 011/ 2638-868.

L.N.

NOVA KWIGA U BIBLIOTECI "SVETIEVSTATIJE" LS SRBIJE

LLOOVV^EEVVAA PPIISSMMAA

U O

VO

GOD

I[

WO

J L

OV

NO

-TU

RI

ST

I^

KO

J S

EZ

ON

I N

A S

RN

DA

]E

Pre

ma

proc

enam

a L

S V

ojvo

din

e i

LS

Srb

ije,

do

15.

maj

aod

stre

qen

o ok

o 80

0 sr

nda}

a

Ovo

godi

{w

a lo

vno-

turi

sti~

ka s

ezon

a na

srn

da}e

po~

ela

jepo

kal

enda

ru l

ova

- 16.

apr

ila.

Age

ncij

e ko

je s

u do

vele

tur

iste

i lo

va~k

e or

gani

zaci

je d

o 15

. maj

a ug

lavn

om s

u re

aliz

oval

e za

-cr

tane

pla

nove

. Pre

ma

ra~u

nica

ma

izve

deni

m u

Lov

a~ko

m s

ave-

zu V

ojvo

dine

i L

ova~

kom

sav

ezu

Srb

ije,

do

tog

datu

ma,

u n

a{im

lovi

{ti

ma

odst

req

eno

je o

ko 8

00 s

rnda

}a. P

ote{

ko}e

u l

ovu

ogle

dale

su

se u

vis

okoj

veg

etac

iji

`it

a i

uqan

e re

pice

, ali

iu

maw

em b

roju

tur

ista

.To

kom

pr

vih

mes

ec

dana

u

vojv

o|an

skim

lo

vi{

tim

a od

-st

req

eno

je o

ko 5

00 s

rnda

}a, p

osre

dstv

om p

reko

dva

dese

t or

ga-

niza

cija

i a

genc

ija

- ka`

e M

ilen

ko Z

erem

ski,

sek

reta

r L

S V

oj-

vodi

ne.

- P

erio

d ka

rakt

eri{

e ne

{to

maw

i br

oj t

uris

ta,

nego

{to

su

bile

prv

obit

ne n

ajav

e - n

agla

sio

je Z

erem

ski.

- U l

ov n

a sr

nda}

e, a

ods

treq

eno

ih je

oko

300

, do{

li s

u lo

vci

iz v

i{e

evro

pski

h dr

`av

a -

ka`

e di

pl.

in.A

leks

anda

r]e-

rani

}, v

i{i

lovn

i sa

vetn

ik L

ova~

kog

save

za S

rbij

e. -

Srn

da}e

za o

dstr

el p

onud

ile

su l

ova~

ke o

rgan

izac

ije

u: B

araj

evu,

Top

o-li

, Lap

ovu,

Vel

ikoj

Pla

ni, S

opot

u, Q

ubov

iji,

Vaq

evsk

oj K

ame-

nici

, O

se~i

ni.

Dow

em M

ilan

ovcu

, R

a~i,

Str

agar

ima

- do

daje

Ale

ksan

dar

]er

ni}.

[ta

ka`

u u

agen

cija

ma?

- Za

kqu~

no s

a 15

. m

ajem

, po

sred

stvo

m je

JP

"V

ojvo

dina

{um

e"-

"Lov

otur

s",

inos

tran

i tu

rist

i iz

Aus

trij

e, [

pani

je,

Ita

lije

,N

ema~

ke i

Hrv

atsk

e u

lovi

{ti

ma

vojv

o|an

skih

lov

a~ki

h or

ga-

niza

cija

i "

Voj

vodi

na{

uma"

, ods

trel

ili

su 1

27 s

rnda

}a -

ka`

eB

rani

slav

Sta

nkov

, dir

ekto

r ov

e or

gani

zaci

je. -

Od

tog b

roja

37

odst

o je

u m

edaq

ama.

Pet

srn

da}a

oce

wen

o je

zla

tnom

, 24

sre-

brno

m i

18

bron

zano

m m

edaq

om. Z

latn

i sr

nda}

i su

u r

aspo

nu o

d13

0 do

140

poe

na.

Naj

ja~i

srn

da},

ods

treq

en u

lov

i{tu

u N

a-da

qu

kod

Srb

obra

na, o

cew

en je

sa

160,

17 p

oena

, a b

io je

te`

ak68

0 gr

ama

- d

odaj

e B

rani

slav

Sta

nkov

.K

ako

ka`

e na

{ s

agov

orni

k, r

e-zu

ltat

i bi

bil

i i

boq

i da

je b

ilo

vi{

e tu

rist

a, m

awe

ki{

e i

ni`

ave

geta

cija

(it

o i

uqan

a re

pica

),U

dru`

ewa

koja

su

prim

ila

stra

nelo

vce

posa

o su

oba

vila

pro

fes

i-on

alno

, po~

ev o

d pr

ihva

ta i

vo|

e-na

u l

ov d

o ob

rade

tro

fej

a, i

za-

slu`

uju

svak

u po

hval

u.P

o re

~im

a S

a{e

Bel

an~i

}a,

dire

ktor

a "S

afar

i in

tern

acio

-na

la",

pos

reds

tvom

wih

ove

agen

-ci

je

u lo

vi{

tim

a u

Rep

ubli

ciin

ostr

ani

lovc

i tu

rist

i iz

[pa

-

nije

, I

tal

ije

i d

rugi

hd

r`av

a,

odst

rel

ili

supr

eko

300

srnd

a}a,

od

ko-

jih

je 2

5 od

sto

u m

edaq

ama.

Me|

u w

ima

je i

15

srnd

a}a

ocew

enih

zl

atno

m

me-

daq

om,

a na

jja~i

je

imao

150

poen

a.

Sez

ona

te~e

daq

e, p

a }e

i k

rajw

i re

-zu

ltat

i bi

ti b

oqi.

Iak

o je

sez

ona

lova

uto

ku, i

z so

mbo

rske

age

nci-

je "

Tres

telle

" st

i`u

poda

cid

a je

w

ihov

im

posr

ed-

stvo

m u

Kaw

i`i,

Sub

oti-

ci,

Ba~

koj T

opol

i, M

alom

I|o

{u,

S

ombo

ru

i K

uli,

odst

req

eno

142,

srn

da}a

.Tu

rist

i su

do{

li i

z S

lo-

veni

je,

Hrv

atsk

e,

Rus

ije,

Aus

trij

e, N

ema~

ke, I

tali

je,

Est

onij

e.

- Od

odst

req

enih

srn

da}a

, 46

je u

med

aqi,

ka`

e P

avle

Bor

o-va

c, v

lasn

ik A

genc

ije.

- O

d to

g bro

ja, {

est

srnd

a}a

je u

zla

tnoj

, 21

u sr

ebrn

oj i

19

u br

onza

noj m

edaq

i. T

rof

eji

zlat

nih

srnd

a}a

ocew

eni

su s

a 13

0,87

, 132

,48,

132

,60,

135

,77,

144

,78

i 15

7,80

poe

-na

, a je

dno

grlo

je b

ilo

herm

ofro

dit

(srn

a s

rogo

vqem

). P

reko

age

ncij

e "V

ojvo

dina

hob

i" d

oma}

i lo

vci,

ali

i o

ni i

zA

ustr

ije,

ods

trel

ili

su 3

0 sr

da}a

od

~ega

je d

eset

bil

o u

me-

daq

ama.

Naj

ja~i

tro

fej

im

ao je

131

poe

n i

bio

te`

ak o

ko 5

00gr

ama.

- Na{

i go

sti

lovi

li s

u u

lovi

{ti

ma

u N

ovom

Be~

eju,

^ur

ugu,

Ka-

wi`

i, ^

enej

u...

- rek

ao je

dip

l. i

n. R

eqa

Mal

e{ev

i}. -

Lov

se

nast

avq

a, a

li je

maw

e tu

rist

a na

ro~i

to i

z A

ustr

ije

i N

ema~

ke,

nego

{to

je b

ilo

naja

vqen

o - n

agla

sio

je R

eqa

Mal

e{ev

i}.

Ud

ru`

ewa

zad

ovoq

na

U v

rem

e pr

ikup

qaw

a po

data

ka (

od 1

2. d

o 15

. m

aja)

, ve

}ina

udru

`ew

a pr

ivod

ila

je k

raju

ovo

godi

{w

u lo

vno-

turi

sti~

ku s

e-zo

nu. R

azgo

vara

li s

mo

sa p

reds

tavn

icim

a na

{ih

org

aniz

acij

a u

Sen

ti,

Nov

om

Be~

eju,

K

a-w

i`i,

Nov

om K

ne`

evcu

iS

trag

arim

a.

Evo

{

ta

oni

ka`

u: - O

d pl

anir

anog

bro

ja,

inos

tran

i tu

rist

i po

sred

-st

vom

tri

age

ncij

e, o

dstr

e-li

li s

u 57

srn

da}a

- k

a`e

Dra

gan

Tod

orov

i},

pred

-se

dnik

UO

LU

u S

enti

. - O

dto

g br

oja

35 o

dsto

je

u m

e-da

qam

a, {

to je

mal

o sl

abi-

je n

ego

lane

. D

va s

rnda

}aoc

ewen

a su

zl

atni

m

me-

daq

ama

(131

,77

i 13

4,95

CIC

poen

a),

osam

sre

brni

mi

dese

t br

onza

nim

. N

ovac

zara

|en

od o

dstr

ela

upo-

treb

i}em

o za

kup

ovin

u ze

mq

e, je

r na

m je

ona

tre

nutn

o na

jpot

reb-

nija

- do

daje

Tod

orov

i}.

- Lov

ci t

uris

ti i

z A

ustr

ije

i I

tali

je (p

reko

{es

t ag

enci

ja) u

na{

em l

ovi{

tu o

dstr

elil

i su

98

srnd

a}a,

{to

je o

tpri

like

kao

i la

ne, -

ka`

e S

ini{

a N

e{i}

, sek

reta

r u

Nov

om B

e~ej

u. -T

ri s

rn-

da}a

oce

wen

a su

zla

tnom

med

aqom

(130

,56,

130

,28

i 13

3 po

ena)

,de

vet

sreb

rnom

i 1

9 br

onza

nom

- is

taka

o je

Ne{

i}.

- O

vogo

di{

wom

se

zono

m

smo

izuz

etno

za

dovo

qni

-pri

~aD

u{an

Ni}

ifor

ovi}

, pr

edse

dnik

u K

awi`

i. -

Od

plan

iran

ih11

0, s

tran

i lo

vci

iz [

pani

je,

Aus

trij

e i

Ita

lije

(pr

eko

tri

agen

cije

) od

stre

lili

su

106

srnd

a}a.

Od

tog

broj

a tr

i tr

ofej

aoc

ewen

a su

zla

tnom

med

aqom

(13

1,00

, 14

5,00

i 1

58,0

0 po

ena)

,pe

t sr

ebrn

om i

osa

m b

ronz

anom

. -

Por

ed z

arad

e za

ods

trel

,us

peli

sm

o da

pro

dam

o i

mes

o sr

nda}

a be

ogra

dsko

j fir

mi

"Kon

-st

anca

" - t

ako

da b

oqe

nism

o m

ogli

pro

}i -

ka`

e N

i}if

orov

i}.

- U

na{

em l

ovi{

tu l

ovci

tur

isti

iz

Por

tuga

lije

, [pa

nije

, Ne-

ma~

ke,

Aus

trij

e i

na{

e ze

mq

e (p

osre

dstv

om s

edam

age

ncij

a)od

stre

lili

su

136

srnd

a}a

- ka`

e R

aden

ko C

veja

nov

- Bek

a, l

ov-

nik

u N

ovom

Kne

`ev

cu. -

Ods

trel

om s

mo

izuz

etno

zad

ovoq

ni, a

najv

redn

iji

trof

eji

su n

am t

ri z

lata

(130

,78

, 131

,63

i 13

2,43

po-

ena)

, dva

naes

t sr

ebrn

ih m

edaq

a i

17 b

ronz

i - d

odaj

e po

pula

rni

Bek

a.

- U

l

ovi{

tu

LU

"Sre

brni

ca"

u S

trag

a-ri

ma

dom

a}i

turi

sti

odst

reli

li s

u 12

grla

srnd

a}a,

od

koji

h je

je-

dan

u br

onza

noj

me-

daq

i - k

a`e

Raj

a P

ro-

ki},

up

ravn

ik

lo-

vi{

ta.

Ovi

m o

dstr

e-lo

m s

mo

skor

o is

puni

-li

pla

n i

zado

voq

nism

o, je

r o~

ekuj

emo

da u

vrl

o bl

isko

j bu

du-

}nos

ti

iz k

vant

itet

a(v

elik

og b

roja

), pr

e|e-

mo

u kv

alit

et

(ja~a

trof

ejna

vr

edno

st)

-ka

`e

Raj

a P

roki

}.K

ona~

ni r

ezul

tati

ovog

odi{

we

lov

no-

turi

sti~

ke s

ezon

e na

srda

}e z

na}e

se

posl

ese

zone

par

ewa

ove

di-

vqa~

i. I

zves

no j

e da

}e

odst

rela

sr

nda}

abi

ti i

u t

om p

erio

du,

{to

pla

nira

ju i

age

n-ci

je

i ud

ru`

ewa.

Za

o~ek

ivat

i je

d

a u

na{

im

lov

i{ti

ma,

u

lovn

om t

uriz

mu,

i o

vese

zone

bu

de

odst

re-

qen

o ok

o hi

qad

u sr

n-da

}a.

Dra

gan

Mak

sim

ovi}

S

nim

io: J

aros

lav

Pap

Vi

sok

a v

eget

aci

ja o

mel

a l

ov

ce

u o

dst

rel

u sr

nd

a}a

^es

titk

a p

osl

e us

pe{

no

g l

ov

a

Sr

na

sa z

lat

ni

m r

ogo

vq

em -

her

maf

ro

di

t

Naj

ja~i

tr

of

ej 1

60.1

7 p

oen

a u

ruk

a-m

a S

tev

ana

Muw

in

a l

ov

o~u

var

a u

Nad

aqu

Na

oc

ewi

vaw

u tr

of

eja

u S

enti

Sez

on

a l

ov

a n

a sr

nd

a}e

traj

a}e

do

kr

aja

sep

tem

br

a

Tiho

mi

r K

ija

c,

upr

avn

ik

lo

vi

{ta

u L

U u

Sub

oti

ci

sa

ov

o-

god

i{

wi

m t

ro

fej

im

a

PL

AN

OV

I O

DST

REL

A

UGL

AV

NO

M R

EAL

IZO

VA

NI

PL

AN

OV

I O

DST

REL

A

UGL

AV

NO

M R

EAL

IZO

VA

NI

20

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Lovcima na zapadu (pre svega u SAD)re~ Slug je uobi~ajeni naziv za jedina~nikalibarni projektil za sa~maru, izra|enod olova. Za ispaqivawe ovakvih zrna ulovu na krupnu divqa~, ameri~ki lovcikoriste specijalne poluautomatske pu-{ke ili pumparice sa Slug cevima. To su,u stvari, glatke cevi cilindri~nogbu{ewa, du`ine od 47 - 60 cm. One imajumontiran mehani~ki, opti~ki ili elek-troopti~ki ni{an, umesto klasi~ne {inesa mu{icom, {to omogu}ava dovoqnu pre-ciznost i ta~nost ga|awa na rastojawimado 100 jardi (91 m), pa i vi{e. Ovakvim pu-{kama se u SAD mo`e loviti sva krupnadivqa~. Mada se najvi{e lovi virxinij-ski belorepi jelen (Buck), ovakvim zrni-ma je odstreqen ~ak i grizli. Sa vi{ezamewivih cevi, zbog univerzalnosti irelativno niske cene, pumparice i polu-automatske sa~mare su najbrojnije pu{keameri~kih lovaca, posebno u dr`avama ukojima je zbog guste naseqenostizabraweno kori{}ewe oru ja sao`qebqenim cevima i velikim dome-tom. O`qebqene cevi (Rifled barel) tamose mogu koristiti samo ako su nameweneza ispaqivawe kalibarnih (Slug) ili po-tkalibarnih (Sabot bullet) projektila zasa~mare. Wima se posti`e najve}a preci-znost i efikasni domet, jer obezbe|ujunajstabilniji let projektilu, koji je sadastabilisan rotacijom.

Uglavnom za divqe sviwe

U Evropi je situacija ne{to druga~i-ja i kori{}ewe sa~mare sa kuglom u ulo-zi lova~kog karabina je ostao neostvarensan. Razlog je {to su Slug projektili uEvropi decenijama bili kori{}eni kao

rezerva - kada lovac u lovu sa~maricomiznenada nai|e na krupnu divqa~ (uglav-nom divqu sviwu). Tada je naj~e{}eispaqivan iz dvocevki sa vi{e ilimawe ~okiranim cevima, {to je podrazu-mevalo nedovoqnu ta~nost i preciznostga|awa, odnosno malu efikasnu daqinuga|awa (od 35 - 50 m).

Postoji samo jedan razlog zbog ~ega suSlug projektili toliko popularni irasprostraweni kod lovaca ve} 120 godi-na. To je wihova dokazana efikasnost istrahovita zaustavna mo} (Stoping Power).Poznat je podatak da je indijski ambasa-dor lovio tigra do~ekom sa ~eke, naoru-`an pumparicom sa Slug cevi napuwenommunicijom sa Brenneke kuglama. Kako uEvropi to uskladiti sa razli~itim pre~-nicima kanala cevi, naj~e{}e dvocevnesa~marice (od 18,2 - 18,6 mm za kal 12 -{to je sve u okviru CIP standarda), razli-~itim su`ewima ~okova (od 0,25 - 1 mm -{to pokriva razli~ite situacije lovasa~mom), konvergencijom osa cevi (koddvocevki), a pri tom zadr`ati dovoqnupreciznost i ta~nost ga|awa - to je bioizazov za konstruktore. Da bi se zadr`a-la ta~nost i preciznost neophodno je daspoqa{wi pre~nik projektila bude {topribli`niji pre~niku kanala cevi. Na tajna~in obezbe|uje se dobro vo|ewe pro-jektila kroz cev, s tim da trewe ne sme dabude preveliko i da pritisci ne pove}a-vaju suvi{e naprezawe cevi u predeluwihovog su`ewa (tj. u ~oku), odnosno -ispaqivawe ovakvih zrna moralo je bitii bezbedno. Problem je prevazi|en izme-nom konstrukcije projektila, koji je dobiovaqkast oblik, sa prstenastim, uzdu-`nim i kosim rebrima na bo~nim povr{i-nama. Tako je prevazi|ena razlika u raz-

li~itim pre~nicima kanala cevi od 0,4mm (odnosno projektili su se bezbednomogli ispaqivati iz cevi svih proizvo-|a~a), smaweno trewe i obezbe|eno pou-zdano vo|ewe projektila kroz cev.Pove}awe radnih pritisaka savremenemunicije radi pove}awa po~etne brzine,nametnulo je kori{}ewe tvr|ih olovnihlegura, izmenu na~ina izrade metalnihdelova projektila, izmenu konstrukcijetela projektila radi o~uvawa wegove ma-se (spre~avawa fragmentacije, koja je kodovako velikog pre~nika zrna nepotrebna)i pove}awa probojnosti.

Izabrati najboqu kombinaciju

Bezbednost korisnika u ovakvimuslovima eksploatacije mogu}a je samoako se postigne potpuno usagla{avawepre~nika cevi korisnikove pu{ke i pro-jektila koji }e iz we biti ispaqen i topreciznim merewem nonijusom. Pre~nikcilindri~nog tela projektila meren iz-me|u rebara, mora biti mawi za 0,2 - 0,5mm od naju`eg dijametra kanala cevi u ~o-ku, dok visina rebara mo`e biti razli~i-ta. To name}e potrebu da vlasnik pu{keprobnim ga|awem odredi tip i seriju je-dina~nog projektila sa kojim wegova pu-{ka puca bezbedno, a pri tom posti`enajboqe rezultate ga|awa. Kod dvocev-nih sa~mara to se mora uraditi za svakucev posebno i koristiti najboqe kombi-nacije odgovaraju}e municije sa svakom odcevi. Slug zrno nije prevazi|eno. Dokaz jei to {to do sada nijedan zna~ajan proiz-vo|a~ municije u svetu nije prestao daugra|uje neku od savremenih konstrukci-ja Slug projektila u svoje metke.

Dr Zlatko Spasi}Snimio: J. Pap

SLUG ZRNO

PRO[LOST ILI SSAAVVRREEMMEENN IIZZBBOORRPomenuti projektil je popularan i rasprostrawen kod lovaca zbog svojeefikasnosti, odnosno strahovite zaustavne mo}i

Slug zrno naj~e{}e se koristi u odstrelu divqih sviwa

21

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Uspon posledwe generacije opti~kih ni{anaZ 6 prevazilazi sva o~ekivawa

Po zavr{etku IWA Sajma u Nirnbergu, komercijalnidirektor Firme “Swarovski Optik” JÜrgen Lehmann izjavioje da su naruxbe pove}ane za 250 procenata. Glavni razlogsu opti~ki ni{ani Z 6, a posebno novi model Z 6 i 2,5 - 15x 56 P.

Godinu dana posle pojave prvih Swarovski opti~kihni{ana sa 6x zumom, revolucionarna Z6 linija je upotpu-wena novim modelom sa uve}awem 15x i objektivom od56mm {to obezbe|uje maksimalnu preciznost na ve}imrazdaqinama, ~ak i pri lo{ijim svetlosnim uslovima.Swarovski Optik balisti~ki turet je slede}i proizvod kojije bio predstavqen na IWA Sajmu. Jednostavan za rukova-we, sa svega nekoliko delova, balisti~ki turet omo-gu}ava jo{ ve}u ta~nost i preciznost na ve}im daqinama.Posebno razvijen balisti~ki program olak{ava po-de{avawe opti~kog ni{ana za `eqene distance. Novakon~anica - 4A - 300 (-I) - za magi~nu razdaqinu od 300 me-tara i BR kon~anica, koja zamewuje vrlo uspe{nu TDSkon~anicu, doprinele su ovom odli~nom poslovnom rezul-tatu. Xepni dvogled Pocket Tyrol, sa besplatnim stalkom inova neoprenska za{tita za opti~ke ni{ane, tako|e sunai{li na pozitivan prijem.

Komercijalni direktor “Swarovski Optik-a“, JÜrgen Leh-mann ka`e: “Pro{le godine dostigli smo krajwe granicena{ih kapaciteta sa izuzetno uspe{nom Z6 linijom kojase nastavqa novom generacijom opti~kih ni{ana Z6i 2,5 -15 x 56 P“. U isto vreme, istra`iva~ki i razvojni tim ra-de na novim tehni~kim inovacijama koje }e uskoro biti po-nu|ene tr`i{tu. Johannes Davoras, direktor marketinga,izjavio je: “Nastoja}emo da radimo na dinami~kom i pozi-tivnom poslovnom razvoju i u narednim godinama, a sana{im novim pronalascima pokaza}emo snagu inovacije ijo{ jednom potvrditi vode}u poziciju na tr`i{tu “.

“Swarovski Optik “ je deo grupe Swarovski kompanija iima sedi{te u tirolskom gradu Absam. Ova poznata au-strijska firma, osnovana 1949. godine, specijalizovalase za razvoj i proizvodwu prvoklasnih opti~kih instru-menata za posmatrawe na ve}im daqinama. Dvogledi, te-leskopi optronik instrumenti, opti~ki ni{ani, daqino-meri i instrumenti za no}no posmatrawe omiqeni su iz-bor korisnika ovih ure|aja {irom sveta. Uspeh“Swarovski Optik-a “ zasnovan je na visokom stepenu inova-cije, kvalitetu i funkcionalno-estetskom dizajnu.

Z. Petronijevi}

Z6 i 2,5 - 15 x 56 P

IZ FIRME “SWAROVSKI OPTIK” KALENDAR TAKMI^EWA VOJVO\ANSKELIGE

Komisija za lovno - sportsko streqa{tvo Lova~kogsaveza Vojvodine donela je Kalendar takmi~ewa Vojvo-|anske lige za ovu godinu. Prema Kalendaru rasporedtakmi~ewa je slede}i: BANATSKA LIGA - 1. juni NoviBe~ej I, 8. juni Banatski Dvor, 15. juni Kova~ica I, 22. juniZrewanin I, 20. juli Zrewanin II, 3. avgust Novo Mi-lo{evo I, 10. avgust Hajdu~ica, 17. avgust Kova~ica II, 24.avgust Banatsko Veliko Selo, 7. septembar Novi Be~ej IIi 14. septembar Novo Milo{evo II. SREMSKA LIGA - 8. ju-ni Ruma I, 15. juni Pe}inci I, 22. juni Ruma II, 10. avgustIrig, 17. avgust Pe}inci II, 24. avgust [id i 14. septem-bar Sremska Mitrovica. JU@NOBA^KA LIGA I - 1. juniBege~ II, 15. juni Futog II, 22. juni Novi Sad, 20. juli Ba~kiPetrovac, 10. avgust Oxaci i 24. avgust Glo`an. JU@NO-BA^KA LIGA II - 1. juni Temerin, 8. juni \ur|evo, 15. juniLedinci, 22. juni Koviq, 10. avgust \ur|evo II, 17. avgustGospo|inci, 24. avgust Ba~ki Jarak, 7. septembar Senta i14. septembar Titel II.

Finale Vojvo|anskih liga odr`a}e se u Novom Be~eju21. septembra. Kupovi LS Vojvodine organizova}e seprema slede}em rasporedu: Sremske lige - 18. maja uPe}incima; Ju`noba~ke lige I - 29. juna na ^eneju; Banat-ske lige - 27. jula u Elemiru i Ju`noba~ke lige II - 31. av-gusta u Be~eju.

Internacionalni kup Lova~kog saveza Vojvodinebi}e odr`an 12. oktobra 2008. godine u Ba~kom Petrov-cu.

Blagoje Mirkov, sekretar Lige

ZZNNAA^AAJJNNOOVVEE]]AA PPRROODDAAJJAA

FINALE U NOVOM BE^EJU

22

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Teletakt je aparat koji omogu}ava da se, umesto pozna-tih metoda obuke (na`alost to su ~esto i batine), primenibrza, kvalitetna i humana obuka lova~kih pasa. Aparat sesastoji iz dva dela. Jedan deo (prijemnik) se nalazi na ogr-lici i stavqa se na vrat psa, a drugi deo - daqinski upra-vqa~ (predajnik) ostaje kod vodi~a-lovca. Daqinski upra-vqa~ ima tastere na ~iji pritisak prstom emituje psu zvukili elektrostati~ki udar.

Oba nadra`aja za psa su iznena|uju}a i neprijatna, ni-kako bolna i za zdravqe psa {tetna.

Kako se koristi?

Teletakt je produ`ena ruka lovca kojom on mo`e stimu-lisati psa i onda kada on misli da je izvan dohvata, a dato ipak ne vezuje za lovca ve} za svoju pogre{ku.

Po teoriji I.P.Pavlova dresura je analiza psihi~kihosobina na{eg psa i slo`eno delovawe dresera na te oso-bine. Ciq svakog vlasnika psa je da te psihi~ki uro|eneosobine {to vi{e prilagodi svojim potrebama i bezbedno-sti psa. Obuka je uvek metod nagrade i pohvale s jedne stra-ne, i kazne i kritike s druge strane. I takva daje najboqerezultate. U situacijama kada psa treba kazniti nezamen-qiv je teletakt, jer se wim pas mo`e kazniti ba{ u trenut-ku kada radi ne{to nedopustivo. Svaki lovac imao je pri-liku da vidi slede}i primer:

Pti~ar na|e zeca, markira ga i kada se zec digne, juri zawim najbr`e i najdaqe {to mo`e, i pored dozivawa vla-snika. To se ponovi i drugi put. Zna~i da je kazna zakasni-la i pas je nije mogao povezati sa svojim progonom zeca.

Teletakt se mo`e upotrebiti na dva na~ina:

1. da bi poja~ali komande tipa: ”do|i”, ”pored”, ”sedi” isli~no,

2. da bi zaustavili navike jurcawa, nekontrolisanogkopawa, lajawa, napadawa drugih pasa i sli~no.

Obuka teletaktom po~iwe najranije posle {estog mese-ca psa i kada je ne{to ve} nau~io, da u~vrsti nau~ene ko-mande. Uvodi se postepeno.

Kada po~iwe primena?

Pre kori{}ewa pas teba da nosi nekoliko dana ogrlicuda se navikne i na taj na~in je ne}e povezivati sa sankcija-ma. Odredite nivo stimulacije na koje va{ pas najboqe re-aguje, tako {to }ete po~eti od najni`eg nivoa, a zatim po-ve}avati postepeno intenzitet stimulacija. Odaberitepravi trenutak da pritisnete dugme - ba{ u trenutku kadava{ pas uradi ne{to pogre{no. Psu treba pru`ati podr{ku,nau~i}e br`e i wegova `eqa da odgovara }e porasti. Psisu vrlo inteligenti, brzo u~e i umeju da po{tuju.

Primenom teletakta psi su nau~ili da pole`u pri po-dizawu divqa~i i da je ne progone, odnosno da le`e do iz-davawa nove komande.

Mnogo lovaca i profesionalnih dresera je potvrdiloda je kori{}ewe tih proizvoda donelo uspeh i delotvornerezultate. Najpoznatiji i najkvalitetniji teletaktovi su

NUM`AXES proizvodimarke CANICOM.

Mnogi psi {ampio-ni u radu postali suto zahvaquju}i kombi-naciji dobrog dreserai elektronskih ogrli-ca.

Zvonimir Rehlicki

TELETAKT U OBUCI LOVA^KIH PASA

Svaki lovac `eli da wegov pas bude radan i po-slu{an, kao i da zaustavi neke negativne navikepsa koje on zbog svog uro|enog nagona lovca ima.

PUT DO DOBROG POMO]NIKA U LOVUPUT DO DOBROG POMO]NIKA U LOVU

23

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Stalo`enost i iskustvolovca izuzetno su bitni

Kad mlad pas savlada ele-mentarnu obuku, a vas prihvatikao neprikosnoveni autoritet,tek onda mo`ete po~eti da gaprivikavate na pucaw. Ovuslo`enu radwu nikad nemojteraditi ako nemate dovoqno vre-mena, strpqewa i ako ste nervo-zni. Za ovaj ozbiqan posao mora-te anga`ovati jo{ jednu osobu,najboqe nekog kolegu lovca kojije u ovom poslu iskusan, strpqivi stalo`en.

Ako su ovi preduslovi ispu-weni, mo`ete da krenete na te-ren prethodno odabran, dovoq-no velik i pregledan da vas pasu svakom trenutku vidi i ~uje. Dasa wim imate i glasovni i vizu-elni kontakt.

Kako po~eti?

Vi i va{ kolega lovac trebada, {to se ti~e oru ja i patrona,budete opremqeni kao da stekrenuli u pravi lov (nemojte naobuci {tedeti patrone). Poredlova~ke pu{ke bilo bi dobroda, ako ste u mogu}nosti, ponese-te i bar jedan start revolver -poznatiji kao pla{qivac.

Do{li ste na teren i obukamo`e da po~ne. Prvi korak je daoslobodite va{eg psa sa povod-nika i da ga pustite da se istr~i.Usput ga stalno bodrite, oslo-vqavajte po imenu i vizuelno iglasovno usmeravajte da pre-tra`uje teren. Za to vreme va{asistent se udaqava, ali ne pre-terano daleko da bi sa vamaimao komunikaciju (to je otpri-like na 100-150 metara). Kadaprocenite da se pas dovoqno is-tr~ao, pozovite ga imenom davam pri|e. Nagradite ga tako{to }ete ga pomilovati, po-

tap{ati i bodriti. Zatim ga pu-stite da se ponovo udaqi pa gapozovite i uradite sve radwekao i prethodni put. Posle tri-~etiri uzastopna uspe{navra}awa, mo`ete pre}i na sle-de}i korak.

Pas je pored vas, jednom rukomga blago pridr`avate za ogrlicu,a drugom ga milujete i bodrite.Asistent ~eka va{ unapred dogo-voreni znak i, ako ga je dobio, pu-ca iz start revolvera samo jed-nom i pravi pauzu. Vi i daqe bo-drite svog psa i pratite wegovereakcije. Sada je najva`nije danapravite dobru procenu kako jeva{ pas reagovao.

Kada prekinuti, a kad nastaviti obuku?

Ako je za trenutak zastao, us-pravio se, umirio a glavu i u{iusmerio u pravcu pucwa - to jedobar znak. Jo{ ako poku{avada krene u pravcu pucwa -uspe{no }ete obaviti posao.

Ako se, pak, od ovog pucwa iz-nenadio, podvio rep, zalegao,po~eo da cvili ili vam prostouleteo u naru~je, obuku morateistog momenta prekinuti da nenapravite jo{ ve}i problem.

Pauzu od nekoliko dana isko-ristite tako {to }ete sa psomprovoditi jo{ vi{e vremena, aku}nu obuku i dresuru stalno po-navqati.

(Ovaj korak se radi uz pomo}start revolvera zato {to on imamnogo slabiji prasak nego lo-va~ka pu{ka i postoji dalekove}a {ansa da sa uspehom obavi-te obuku nego da se pas {okirapri prvom pucwu iz lova~kepu{ke, pogotovo ako je jo{ i ,,mag-num” puwewe).

Da uzmemo u obzir da sve idepo planu, dajte znak va{em asi-stentu da ispali dva uzastopna

pucwa, a psa nemojte vi{e pri-dr`avati za ogrlicu. Pustite gada krene u pravcu pucwa. Kadase udaqi od vas na otprilikepolovinu puta, ispalite prvo vijedan pucaw. Pas bi trebalo dazastane i da po~ne da oslu{kujeiz kog pravca dolazi zvuk. Akoto radi, ispalite dva uzastopnapucwa i va{ pas }e krenuti kavama. Pustite ga da pri|e, bo-drite ga, ali ga sada nemojte ma-ziti ve} mu izdajte komandu”tra`i” ili”daj”. Ponovite i ovuradwu nekoliko puta.

Kada ste se uverili da va{pas na pucaw iz start revolverareaguje tako {to kre}e od vas u`eqi da pretra`i teren,pre|ite na privikavawe na pu-caw iz lova~ke pu{ke.

Radwa je identi~na kao i kodpucwa iz start revolvera. Prvopuca va{ pomo}nik, pa onda vi, asve dok se ne uverite da se pasne pla{i ni pucwa ni lova~kepu{ke.

Za slede}i izlazak na terenvi{e vam ne}e biti potrebanpomo}nik. Ponavqajte sami ovuradwu kad god ste u prilici,dok ne po~ne letwi lov na pre-pelice. Onda }ete daqe daobu~avate va{eg psa u socijali-zaciji s drugim psima i u~esni-cima lova.

Ovako obu~en pas na pucawbez problema }e reagovati i ka-da bude polagao ispit uro|enihosobina, {to je preduslov da gavodite u lov.

Petarde i ostalu pirotehni-ku ne smete nikako da koristite.

Primer prvi

Da bi pojeftinio obuku, neis-kusan lovac je umesto lova~kihpatrona koristio petarde. U jed-nom momentu ba~ena petarda jo{nije eksplodirala, a pas se otr-

gao od vlasnika i potr~ao premawoj. Pre nego {to je owu{io pe-tardu, eksplodirala je.

Epilog mo`ete da pretposta-vite. Pas izuzetnih potencijalatrajno je izgubqen za lov. Postaoje pla{qiv i istraumiran, bojise svakog ja~eg praska, zvuka, si-rene automobila, zvuka avionapri probijawu zvu~nog zida itd.

Primer drugi

U vreme novogodi{wih iBo`i}nih praznika deca suiza{la u dvori{te da bacaju pe-tarde. Deca ko deca, petarde subacala svuda, pa i u boks kodpsa. Pas se toga pla{io, a deci jeto bilo zanimqivo, dok zalihepetardi nisu potro{ene. Ta na-zovi de~ija zabava” pretvorilase u maltretirawe nedu`ne`ivotiwe.

Doma}in sutradan primeti uboksu ostatke pirotehnike i uprvi mah ni{ta ne posumwa. Kadje posle nekoliko dana krenuo ulov sa svojim ve} odraslim i is-kusnim psom, nije mogao da veru-je {ta mu se dogodilo.

Posle prvog pucwa pas je pod-vio rep i pobegao glavom bez ob-zira, ne obaziru}i se na komandusvog gazde da se vrati. Sa~ekaoga je ispod automobila le`e}i idrhte}i.

Ovi negativni primeri su na-vedeni da se drugima ne bi takone{to desilo.

Put oporavka istraumirane`ivotiwe je vrlo dug i neizve-stan. Nikada se sa sigurno{}u nemo`e re}i da je pas zaboraviotraumu ili da mu se opet ne}evratiti strah od pucwa.

Setimo se samo NATO bom-bardovawa na{e zemqe 1999.godine kada su mnogi psi usledstresa trajno izgubqeni za lov.

Dragan Kova~evi}

KAKO OBU^ITI PSA NA PUCAW

Sa obu~avawem psa na pucaw ne treba `uriti Sa obu~avawem psa na pucaw ne treba `uriti

UUSSPPEEHHAASSTTRRPPQQEEWWEEMM DDOO

24

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Lovci Lova~kog dru{tva “Fru{ka gora” u SremskojKamenici, sme{tenoj na obroncima Fru{ke gore, 14. majaproslavili su slavu Svetog proroka Jeremije.

U Lova~kom domu na Popovici, goste su do~ekalipredsednik Dru{tva Petar Brezovac i sekretar Milen-ko Mi}evi}. Me|u gostima bili su lovci iz okolnih lo-va~kih dru{tava i gosti iz Srpske Ilixe - ^lanovi Lo-va~kog udru`ewa “Igman”. Iz Republike Srpske do{lisu: Stevan Dra{kovi}, Zoran Kulina , Danijel Kulina,Zoran Pejo{i} i Miodrag Terzi}. Prota Gavro Milano-vi} iz Sremske Kamenice slu`io je slavsku liturgiju, akumstvo za narednu godinu preuzeo je Danilo Kupre{ak.

Na kraju, gosti iz Republike Srpske razmenili su po-klone sa svojim doma}inima iz Sremske Kamenice.

M. Kizi}

SREMSKA KAMENICA

LOVCI PROSLAVILI SLAVU

VLASOTINCE

U okviru redovne posete udru`ewima, koja su pod in-gerencijom Lova~kog saveza Srbije, u Vlasotincu su bora-vili sekretar LSS Aleksandar Panteli} i Mikica Jan-kovi}, ~lan UO LS Srbije. Oni su, sa odgovornima u LU“Bogi{a Popovi} Gi{a” razgovarali o stawu gatera “Belikamen”. Oceweno je da je to objekat koji slu`i za obuku go-ni~a i odvikavawe od gowewa srne}e divqa~i.

- Za sada, imamo uspeha zahvaquju}i Stru~noj slu`biLS Srbije. U tome smo ve{ti, jer koristimo iskustva dru-gih - ka`e upravnik lovi{ta Zoran Mladenovi}.

Prema re~ima predsednika Slavoquba Sto{i}a, ga-ter }e biti pro{iren i ima}e status farme za uzgoj di-vqih sviwa, a sve saglasnosti od nadle`nih ministar-stava su dobijene.

S. S.

Osve{tawe slavskog kola~a

Brzo.Lako.Precizno.Dobro do{li u svet digiskopinga! Sada je mogu}e da kamerom uhvatite neke jedinstvene prizore. Swarovski Optik postolje za digitalne foto-aparate i kamere postavlja va{ aparat direktno na teleskopski okular, jednostavno mewaju}i teleskop u mo}an foto-objektiv. Fotografije sa izuzetnom o{trinom detalja mogu biti napravljene va{im li~nim foto-aparatom ~ak i sa ve}ih udaljenosti.Snimiti neki trenutak je sada tako jednostavno pre svega zahvaljuju}i mogu}nosti da se u treptaju oka va{ teleskop prebaci sa osmatrawa na fotografisawe.A-dealer: Snajper, Masarikova 4, 11000 Beograd, Tel:+381 (0)11 2641 671; D.o.o. Hubertus, Sen}anski put 45, Ada, Tel:+381 (0)24 852 959; Grof MBM, Srpskih Vladar 153, Petrovac na Mlavi, Tel: +381 12 332 067; info@swarovskioptik.yuSwarovski Optik KG, Swarovskistraße 70, 6067 Absam, Austria, Tel. +43/52 23/511-0, Fax +43/52 23/41 86, info@swarovskioptik.at

Posmatraj i zabele i

GGAATTEERR PPOODD OOKKOOMM SSTTRRUU^WWAAKKAA

25

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Za lovce Sekcije “Radovnica”, koja pripada LU “P~iwa” u Trgovi{tu,mo`e se s pravom re}i da su dobri doma}ini. Rad na ure|ewu lovi{ta,za{titi prirode i briga o divqa~i neprestano traju. Svakako treba ista}ii to da nijedan ~lan ove sekcije nikada nije prekr{io Zakon o lovstvu.

Stanovni{tvo, ~ije se ku}e i imawa nalaze u delu lovi{ta kojim ga-zduju lovci Radovnice, ima pravilan odnos prema divqa~i, a to svakakodoprinosi ve}oj brojnosti divqa~i. Lovci iz Radovnice nedavno su izgra-dili Lova~ku ku}u u reviru Ba`dar, na nadmorskoj visini od 1.604 metra.Ku}a je zvani~no otvorena 27. aprila i taj dan je za ~lanove ove Sekcijeprotekao veselo. Tome je doprineo muzi~ki program Radija “Duga”. Voditeqove radio stanice Sr|an Milo{evi} omogu}io je da se u program direktnoukqu~i i predsednik Udru`ewa Radivoje Zlatanovi} koji je tom prilikompohvalio vredne lovce i po`eleo i ostalim sekcijama mnogo uspeha u ak-cijama na ure|ewu lovi{ta. U program Radio “Duge” ukqu~io se i predsed-nik op{tine dr Radovan Stojanovi}. On je ~estitao lovcima Radovnice nawihovom doma}inskom odnosu u gazdovawu lovi{tem i po`eleo im mnogouspeha u narednom periodu.

M. Despotovi}

U SEKCIJI “RADOVNICA” KOD TRGOVI[TA

AKCIJA SMAWEWA PASA LUTALI-CA U LOZNI^KOJ OP[TINI

“UHVATI, STERILI[I, PUSTI”Ove godine iz buxeta op{tine Loznica izdvo-

jeno je {est miliona dinara za realizaciju strate-gije kontrole i smawewe populacije pasa lutali-ca. Tu strategiju je usvojila Skup{tina op{tineLoznica. Za predsednika Komisije za sprovo|ewestrategije kontrole i smawewa populacije pasalutalica izabrana je Vesna Mitri}. Ona }eu~initi sve da se osna`i akcija pod nazivom“Uhvati, sterili{i i pusti”. Osim toga, Vesna Mi-tri} }e se zalagati da se osnuje azil za oko 200 pa-sa.

Sterilisawe je povereno Veterinarskoj sta-nici u Loznici. Do sada je sterilisano preko 110pasa lutalica. Tako|e, neophodno je usaglasitiop{tinske propise sa republi~kim, kako bi seprimewivale o{trije kazne za one koji napu{taju`ivotiwe. Ina~e, u op{tini Loznica ima 6.000 pa-sa ~iji su vlasnici poznati. Procewuje se da se lo-zni~kim ulicama slobodno kre}e oko 250 napu{te-nih pasa. Pro{le godine, Zdravstvenom centru“Milenko dr Marin” prijavqeno je 68 ujeda pasa. U15 slu~ajeva napadnuta su deca. Tokom januara, re-gistrovano je 12 slu~ajeva ujeda pasa lutalica.

Psi lutalice pri~iwavaju {tete i predsta-vqaju opasnost i u seoskom podru~ju ove podriw-ske op{tine. Pro{le godine, psi lutalice su na-neli velike {tete sto~arima (stradale 44 ovce),a wihov pir nastavqen je i ove godine.

O~ekuje se da }e akcija “Uhvati, sterili{i ipusti” u op{tini Loznica imati svoje efekte.

M. Negovanovi}

Vredni lovci iz Radovnice

DDRRUUGGAA LLOOVVAA^KKAA KKUU]]AA

26

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

U prostorijama LSSodr`ana je, 16. maja, sednicaKomisije za omladinu i lo-va~ki podmladak Lova~kogSaveza Srbije. Tom prili-kom, razmotreni su predlozitekstova dva pravilnika.^lanovi Komisije su se oba-vezali da za slede}u sedni-cu, na koju se, kako je dogovo-

reno, ne}e dugo ~ekati, pod-nesu pisane predloge dopunai primedbi na tekst pravil-nika, na osnovu koga }e lo-va~ka udru`ewa donositisvoj “Pravilnik o radu lo-va~kog podmlatka-~uvaraprirode lova~kog udru-`ewa”. Rodoqub Haxi-Ceni}izneo je detaqno i stru~no

obja{wewe Pravilnika o or-ganizaciji lovno-streqa-~kih takmi~ewa za podmlat-kare, u disciplini vazdu{napu{ka.

Komisija je usvojilapredlog da dotada{wi ~lanlova~kog podmlatka, po{topolo`i lova~ki ispit, ispu-wava uslov da bude primqenu redovno ~lanstvo, bezpla}awa upisnine. Na sedni-ci Komisije re~eno je da seo~ekuje {tampawe redizaj-nirane ~lanske karte za pod-mlatkare, na kojoj }e bitipromovisan novi logotip. Naosnovu wega, bi}e ura|en ibex, koji prati ~lansku kar-tu. ^ula se i informacija ofilmskoj produkciji Lo-va~kog saveza Srbije. Ovaprodukcija }e uskoro bitibogatija za dokumentarnifilm o lova~kom podmlatku,~ije snimawe je u toku. Komi-sija je predlo`ila da se po-krene ~asopis posve}en lo-

va~kom podmlatku - ~uvari-ma prirode, koji bi ure|iva-la deca. Ideja vredna raz-mi{qawa !

Zainteresovani pod-mlatkari se mogu ukqu~iti uekolo{ku akciju na temu“Priroda je moj zavi~aj”, uokviru koje }e biti tretira-ni prioritetni ekolo{kiproblemi u lokalnim sredi-nama. Polaze}i od stano-vi{ta da stare probleme nanov na~in mogu re{avati sa-mo mladi qudi, i to svojomkreativno{}u i novimna~inom razmi{qawa, wima}e biti omogu}eno da poka`uodraslima kako se to radi.

Rad sednice pratili sunovinari “Lorista” i “Lo-va~kih novina”, kao i Brani-slav @ivkovi}, profesor iz@agubice, koji }e se ubudu}ena}i na spisku ~lanova oveKomisije.

LSS

NNAAJJAAKKTTIIVVNNIIJJII MMLLAADDIIAARRIIQQAA II IIVVAAWWIICCEE

Na sednici Saveta Zlatiborske lovne oblasti, pred-sednik Komisije za podmladak LSS Mihailo Jevgenije-vi}, koji je ujedno i predsednik ove lovne oblasti, po-sebno je naglasio da }e uskoro biti donet novi Pravil-nik, kojim }e se regulisati rad lova~kog podmlatka. To}e rad s mladima uzdi}i na jedan vi{i nivo. Prisutnipredstavnici udru`ewa istakli su da u radu s podmlat-karima imaju samo pozitivna iskustva, a da su najaktiv-ni ~lanovi podmlatka u Ariqu i Ivawici.

D. M.

U VLASOTINCU

PODMLADAK U @I@ILova~ko udru`ewe “Bogi{a Popovi} Gi{a” u Vlasotincu i

Lova~ki savez Srbije organizovali su edukativno predavaweza {kolarce O[ “8. oktobar”, O[ “Sini{a Jawi}” i za goste izO[ “Sveti Sava” u Glo`anu. Ciq ovog predavawa bio je, presvega, ekolo{ko - za{titarska poruka, a ~ula su se i brojna pi-tawa iz te oblasti. Prikazan je i film na tu temu iz produkci-je Lova~kog saveza Srbije. Ina~e, skupu je prisustvovalo prekostotinu mali{ana.

S.S

SEDNICA KOMISIJE ZA OMLADINU I LOVA^KI PODMLADAK LS SRBIJE

PPUUNNIIMM JJEEDDRRIIMMAA

27

Priroda je moj zavi~aj

[UME I EROZIJA

"[ume nisu samo ukras Zemqe, wen prekrasan iveli~anstven pokriva~, niti su samo izvor sirovina,

one su najve}i pomaga~ ~ovekov u borbi za `etvu."Za vreme ki{a li{}e drve}a u {umama zadr`ava ki{ne kapi,

tako da se voda postepeno sliva na tle. [ume spre~avaju i naglotopqewe snega, koje nastaje pod uticajem Sun~evih zraka i toplihvazdu{nih struja. U {umi se sneg sporije topi nego na golomzemqi{tu i u poqu, jer hladovina od drve}a i `buwa i smawenasnaga vetra smawuju zagrevawe i prodirawe toplih vazdu{nihmasa u {umu. Na taj na~in, {ume spre~avaju stvarawe bujica ipoplava, zadr`avaju vlagu, reguli{u vodostaj u rekama i {titezemqi{te od spirawa i odno{ewa.

Kad se uni{te {ume, tle ostaje golo i neza{ti}eno. Tada po~iwe erozioni rad vode. Za vreme ki{a i topqewa

snega voda se naglo sliva niz ogolele povr{ine, urezuje dubokovododerine u povr{insko rastresitom sloju, odnosi ga postepeno,dok ga sasvim ne odnese i razori, i na povr{ini se pojave golestene. Tada tek nastaju prave nevoqe. Pod uticajem Sun~evetoplote, vode i drugih ~inilaca stene pucaju, raspadaju se idrobe. Nove bujice nezadr`ivo jure preko ovih golih povr{ina iodnose sa wih ogromne koli~ine kamewa i blokova stena. Kadsi|u u ravnice, zasipaju ovim stenovitim materijalom wive ilivade, uni{tavaju}i ne samo `etvu od jedne godine ve} poste-peno pretvaraju plodno zemqi{te u kamenito i zauvek neplodno.Tako "uni{tavawe svakog hektara {ume izaziva uni{tavawe hek-tara plodne zemqe."

Pored ovakvog postepenog razarawa i uni{tavawa tla, bujicemogu, za vreme jakih ki{a, za vrlo kratko vreme da naprave pravupusto{. Sa~uvajmo {umu.

[uma je biofilter, biosun|er i bioarmatura.

NA KRAJU SVETASledila se istina na jeziku,san prebegao u dubqeg sna senku,nemiri preplavili brzinom divqih zveri,zenice utonule u tminu,stid vulkanskom lavom sakriven,nade tragovi zavejani u snegu,nebesa daleka spustila se blizu,mogu da ih dotaknem.

Strahom obuhva}en ~ovek lebdi,jagwe izgubqeno `eli da je svezano,putuju}i, putnik se oslobodio prtqaga,ratnik izlio sabqu u grivnu,kose rasplela devojkanespretno, kosama uplela roj p~ela,osramo}ena svetlost hodnicima mrklim luta,mogu da je uhvatim.

LOVA^KI PODMLADAK - ^UVARI PRIRODE

Ure|uje:Sofija Filipovi}

Mali lova~ki pojmovnik

[ta je {ta?

Koncept odr`ivog razvojaKoncept odr`ivog razvoja ukqu~uje i povezuje tri

oblasti: ekonomiju, ekologiju i pravi~nost (nepris-trasnost). Odr`ivi razvoj je razvoj u pravcu zadovoqavawapotreba sada{wih generacija, ne ugro`avaju}i mogu}nostbudu}ih da zadovoqe svoje potrebe. Koncept odr`ivog razvo-ja bila je ideja vodiqa na Zemaqskom Samitu u Rio de

@eneiru 1992. godine.

Jedna pri~a ima puno naravou~enija

Lisica i drvose~a

Lisica, be`e}i od lovaca, pobegne ka kolibidrvose~e, mole}i ga da joj dozvoli da se sakrijeu kolibi. Ovaj dozvoli. Ali utom stignu i lovci i

upitaju ga, nije li gde opazio jednu lisicu tuda daprotr~i. Ovaj re~ima odgovori da nije ni{ta smotrio,no u isto vreme poka`e im prstom na kolibu. Lovci tone primeti{e u brzini i oti|o{e daqe. Lisica, kojasve to opazi, kako vide da se lovci udaqi{e, izi|e ipo|e na drugu stranu, ni hvala ni zbogom ostaj.Drvose~a je stane prekorevati za takvu neblago-darnost. "Da ti je prst sa ustima saglasan bio, umelabih ti ja blagodariti, a ovako ni{ta, nego uzalud tidobro, osramotio si se."Naravou~enije:"Nemoj me re~ima qubiti, a um i srce na drugoj imatistrani", veli starac Teognid. Pogre{ke bli`wihna{ih vaqa zaboravqati, jer smo svi pogre{kamapodlo`ni, a dobro u~iweno, nikada.

Ekolo{ki semafor:Kori{}ewe poqoprivrednih ma{ina bez

pla{ilica mo`e biti kobno za divqa~i i wenpodmladak.

Plasti~ne boce i kese su ru`an dokaz pris-ustva nesavesnog ~oveka u prirodi. ^ove~e, kadne mo`e{ pame}u, ne razme}i se sme}em!Ispravi svoju sramotu jeftino, da je tvoja decane bi pla}ala skupo!

Pro|ite kroz `ito i detelinu i podignitedivqa~, pola sata pre ulaska poqoprivrednihma{ina. Mo`ete pro{etati i sa svojim psom.

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Sofija Filipovi}

28

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Novoizabrano rukovodstvo LD "Milo{ Petrovi} - Lo{o" uKqaji}evu, predvo|eno predsednikom Miloradom Rajkovi}em,organizovalo je lova~ku zabavu. Ovaj doga}aj }e se dugo pamtiti,jer je Dru{tvo posle 20 godina obnovilo ovaj vid dru`ewa lo-vaca.

Zabavi je prisustvovalo oko sedamdesetak lovaca, wihovesupruge i brojni gosti. Za dobro raspolo`ewe bio je zadu`enseoski orkestar "Ra{i}", pevalo se i igralo do ranih jutarwih~asova. Uz pomo} donatora prire|ena je i bogata tombola, aglavna nagrada je bila je srna. Sre}nog dobitnika izvukao je, naj-stariji prisutan lovac, 70-godi{wi Marko Mraovi}. Posebnoiznena|ewe priredio je, oko pola no}i, seoski pekar Prugini},koji je za goste pripremio srpsku gibanicu.

Predsednik Rajkovi} je izrazio aqewe {to nije do{lo jo{vi{e lovaca. On veruje da }e ih naredne godine biti u znatnove}em broju, jer }e lova~ka zabava prerasti u tradiciju.

Lovci Kqaji}eva su pokazali da se lov ne zavr{ava samo od-strelom divqa~i ve} i dru`ewem i slavqem.

B. Mraovi}

Sekcija u Majuru je jedna od najboqih u Lova~komudru`ewu "Sele Jevti}" u [apcu. To je re~eno na skoroodr`anoj redovnoj Skup{tini tog Udru`ewa. Lovci Majurane samo {to su najbrojniji, ve} su i najaktivniji, a zadata-ka ima na pretek.

Predsednik Sekcije majurskih lovaca MilenkoBo{kovi} isti~e da }e se ove i narednih godina posebnoanga`ovati na poboq{awu uslova za oboga}ivawelovi{ta raznovrsnom divqa~i. Tako|e, u planu je izgrad-wa lovno - tehni~kih objekata, ali i redovno odr`avawepostoje}ih. Lovci Sekcije u Majuru izgradi}e ve}i brojhranili{ta i soli{ta i na taj na~in }e zimska prihranadivqa~i biti znatno boqa. U ovu akciju, osim lovaca, bi}eukqu~eni i podmlatkari.

U narednom periodu lovci Majura }e jo{ boqesara|ivati sa rukovodstvom Mesne zajednice. ^lanovi oveSekcije, a ima ih oko 60, veruju da }e uskoro dobiti nakori{}ewe prostoriju za odr`avawe sastanaka kako sevi{e ne bi sastajali po privatnim ku}ama ili kafanama.I na kraju, {to se divqa~i ti~e, lovci smatraju da bi tre-balo pove}ati broj srne}e i ze~ije divqa~i tj. da se bro-jnost ovih populacija vrati na nivo koji su imale ranijihgodina. ~lanovi Sekcije "Majur" predlo`ili su da senapi{e i objavi Monografija o radu wihove lova~ke orga-nizacije. Prema re~ima predsednika Milenka Bo{kovi}a,wegovi najboqi saradnici su: Dragan @ivanovi}, Zoran\ukanovi}, Dragan Savi}, Dragan \uri}...

M. Negovanovi}

U MAJURU KOD [APCA

LOVCI SVEAKTIVNIJI

KQAJI]EVO KOD SOMBORA

BAL POSLE 20 GODINA

29

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Aleksandar Sto{i} jesvom sinu Radoslavu usa-dio qubav prema prirodii lovu. To je ona neprola-zna qubav, {to se ka`e,za ceo `ivot. Radoslav jejo{ kao de~ak odlazio socem i drugim lovcima ulovi{te “P~iwa”, zavo-

leo ~ari prirode i di-vqa~.

Kad je postao punole-tan i stekao pravo da po-la`e lova~ki ispit i po-seduje oru`je, Radoslav jekupio prvu pu{ku. Bila jeto lova~ka pu{ka, ne ba{dobre ru~ne izrade, sajednom cevi. Posle neko-liko godina nabavio jedvocevku i tako je krenu-la wegova kupovinapu{aka. Tokom svog vi{e-decenijskog lova~kog sta-`a promenio je mnogopu{aka i na svakoj od wihje pone{to mewao i pre-pravqao. A, u LU “P~iwa”Radoslav Sto{i}, zvaniVidra, je rekorder u lovuna lisice. Do sada je od-strelio preko stotinu li-sica i na taj na~in dopri-neo smawewu brojnostipredatora u lovi{tu.

M. Despotov

RADOSLAV STO[I] VIDRA IZ TRGOVI-[TA

PRVENSTVO U GA\AWU GLINENIH GO-LUBOVA (TRAP)

Na nedavno odr`anom sastanku predstavnika lo-va~kih udru`ewa U`ica, Po`ege, Ariqa, ^ajetine i gradadoma}ina Bajine Ba{te postignut je dogovor o ovogo-di{wem prvenstvu Zlatiborsko - drinske lige u ga|awuglinenih golubova (trap). Prvi put, u takmi~ewe seukqu~uje i LU “Branko \onovi}” iz Ariqa. Lova~kaudru`ewa Bajine Ba{te i ^ajetine ima}e po dve ekipe,dok }e Po`ega, U`ice, Ariqe i Qubovija imati po jednuekipu. Tako }e se u Zlatiborsko - drinskoj ligi u ga|awuglinenih golubova nadmetati osam ekipa.

Pro{le godine titula najboqe ekipe pripala je LU“Zlatibor” (^ajetina), dok je drugoplasirana bila ekipaLU “Soko” (Bajina Ba{ta).

Posle dva kola, odr`ana ovog prole}a, na tabeli vo-di LU “Zlatibor” - ^ajetina, ~iji su strelci prikupili 112bodova, na drugom mestu je ekipa LU “Mileta Poli} Bata” -Qubovija, sa 94 boda, dok je na tre}oj poziciji LU “AleksaDejovi}” - U`ice, sa 93 boda.

Na sastanku u Bajinoj Ba{ti izabrana je Takmi~arskakomisija koju sa~iwavaju: Milan Bo`i}, Darko Vasiqevi}i Dragoqub Nikoli}. U Disciplinskoj komisiji su: Slobo-dan Despotovi}, Mihailo Jevgenijevi} i Mirko Davido-vi}. I naredne dve godine, komesar takmi~ewa bi}e NenadPuri} iz Bajine Ba{te. Dogovoreno je da tri prvoplasira-ne ekipe i deset strelaca u`estvuju na ovogodi{wem Re-publi~kom prvenstu u ga|awu glinenih golubova, koje }e seodr`ati u Kovilovu.

M. Negovanovi}

NNEE MMOO@@EE BBEEZZPPRRIIRROODDEE II LLOOVVAA

Radoslav Sto{i}

KRENULA ZLATIBORSKO- DRINSKA LIGA

30

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

PROKUPQE

Na prelepim lovnim terenima Lova~kog udru`ewa“Toplica” u Prokupqu odr`ana je Me|unarodna utakmicapasa pti~ara, tipa B. Organizator ove utakmice bio jeMiladin Panti}, me|unarodni kinolo{ki sudija i vla-snik odgajiva~nice epawel bretona, koja uzgaja pse {am-pionskog kvaliteta.

Pored sedamdesetak epawel bretona, kontinental-nih i engleskih setera iz svih krajeva Srbije, na utakmi-ci su se takmi~ili i psi iz Italije, vlasnika \ankarlaRanijerija i Fran~eska Sana. Pored po~asnih gostiju izItalije, pse izuzetnog kvaliteta prikazao je i SlavoqubTodorovi} iz Obrenovca.

Ovoj manifestaciji prisustvovali su, u ime Lova~kogsaveza Srbije, Mikica Jankovi} i Dragan Kostadinovi},~lanovi Upravnog odbora.

A. J.

SUBOTICA

NNEEDDEEQQAA UU RRAAVVNNIICCIIDivqa~ je sastavni deo prirode. Zbog ove nepobitne

~iwenice, briga o divqa~i mora da bude prioritet svih lo-va~kih organizacija. To podrazumeva organizovawe radnih ak-cija u kojima lovci, udru`enim snagama, grade lovno - teh-ni`ke objekte, uklawaju deponije sme}a, prihrawuju divqa~,~iste pojilice za vodu...

Lova~ko udru`ewe “Suboti~ka Pe{~ara” nije izuzetak iizvrstan je primer dobrog rada, gde su divqa~ i briga o woj naprvom mestu. Radne akcije se organizuju svake nedeqe. Tako jebilo i sredinom aprila, kada je grupa lovaca ovog Udru`ewa,koju predvode Zoran Rajak i Zlatko \or|evi}, organizovalaradnu akciju. Tom prilikom izgra|eno je nekoliko hranilicaza visoku i nisku divqa~. Nakon svake radne akcije, pa i ove,sledi dru`ewe. Po re~ima ovda{wih lovaca - korisno i ugod-no su dobitna kombinacija.

Z. R. i Z. \.

ME\UNARODNA UTAKMICA PASA

Posle radne akcije

31

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

VRWA^KA BAWA

Upravni odbor Lova~kog udru`ewa "Vojvoda Lune",koji je ujedno i Organizacioni odbor za proslavu 110 god-ina lovstva u Vrwa~koj Bawi, nedavno je usvojio programobele`avawa ovog velikog jubileja.

U radu Odbora u~estvovao je i Uro{ \okovi},predsednik Ra{ke lovne oblasti.

Ovom prilikom, odlu~eno je da proslava bude orga-nizovana po~etkom septembra, da se najaktivnijimlovcima dodele odlikovawa Lova~kog saveza Srbije, ada se za ovu prigodu izda "Monografija o 110-godi{wemputu vrwa~kog lovstva".

S. M.

U QUBI^EVCU PODNO RUNIKA

LOVA^KI NEIMARIJedan od najlep{ih rudni~kih vidikovaca nalazi se u

selu Qubi~evcu, u dvori{tu lova~ke ku}e poznatog lovca ilovnog radnika, Gorana Mili}a. Nema lovca koji do|e u ovajkraj a da ne poseti ovaj kutak, odakle puca nepregledan vidikna ~itav podrudni~ki predeo. Odavde se vide na desetine~eka i brojna srne}a divqa~, koja planduje u ovom kraju.

Me|utim, ovaj vrsni lovac nije se zadovoqio samomizgradwom lova~ke ku}e i prate}ih objekata, ve} je nanajvi{oj koti u dvori{tu, na stoletnoj kru{ci, sagradio osma-tra~nicu, koja predstavqa pravi kuriozitet na ovim pros-torima.

U izgradwi ovog lova~kog ~ardaka, koji nije"ni na zemqini na nebu", pogali su mu brat Radmilo Mili} Hans, sestri}Nemawa [piqevi}, me{tani Milan i Rade Eri}, a "stvar-ala~ku ideju" realizovao je Raja Proki}, upravnikstragara~kog lovi{ta.

Brojni gosti, me|u kojima i stranci, koji pose}uju lovi{teu Stragarima, obe}avaju da }e "ukrasti ideju" i da }e ovakvi~ardaci, ve} koliko sutra, osvanuti i u wihovim lovi{tima.

S. Maxarevi}

DDOOGGOOVVOORR OO PPRROOSSLLAAVVII JJUUBBIILLEEJJAA

Odbor za proslavu jubileja

32

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

* Nove ruske pu{ke I@, Hemmerles, polu-automati, jednocevke, kombinovane, va-zdu{ne, malokalibarske, Trapp u svimkalibrima i varijantama. Mogu}nost od-lo`enog pla}awa. "Arsenal", ul. MajkeJevrosime br.20. Telefon: 011/33-45-063.* Monookulari za no}no osmatrawe"Night-Vision", dvogledi, katalozi "Fran-konija" 2007. Gume za kundak "Pachmayer",lampe za no}ni lov "Tac-star" sa monta-`om za sve tipove pu{aka i karabina,o{tra~i za no`eve "Lansky". Veliki iz-bor ameri~ke gardarobe: pantalone, vi-jetnamke, fajerke, kape, prsluci i osta-la oprema. [aqemo pouze}em. "Arse-nal", ul. Majke Jevrosime br. 20, Beograd.Telefon: 011/33-45-063.* Prodavnica oru ja "Arsenal" bavi sepreuzimawjem i komisionom prodajomoru ja, kao i preuzimawem oduzetogoru ja na komisionu prodaju. Polovniitalijanski automati u ekstra strawu.Uvoz iz Italije! "Arsenal", ul. Majke Je-vrosime br. 20, Beograd. Tele-fon:011/33-45-063.

* Veliki izbor opti~kih ni{ana "Bus-hnell", laserskih daqinomera i laseraza upucavawe. Originalni japanski ni-{ani "Hakko". Replike oru ja svih svet-skih proizvo|a~a. Veliki izbor vatro-meta, raketa i sitne pirotehnike. "Arse-nal", ul. Majke Jevrosime 20, Beograd.Telefon: 011/33-45-063.* Lova~ki karabin 7 x 57 samo 23.000

din. Kundaci za svo oru je, za M - 485.000 din. Vrhunsko rezbarewe, hromi-rawe, brunirawe i rezervni delovi zasvo oru je. Telefon: 034/330-192 i063/838-14-17.

* Prodajem lova~ku pu{ku poluau-tomatsku pumparicu Mosberg 500 A,ameri~ku, kal. 12. Cena povoqna, podogovoru. Telefon: 063/888-55-98.

* Odgajiva~nica "JANIOR" koja je u pro-le}e 2007. sa jazavi~arima od svoga od-goja postigla rezultate: 1xPR, 4xCACIB2xR. CACIB, 9xCACB, 4xR. CACB,2xCACT, 1xR. CACT, 6x ocena ODLI^ANna takmi~ewima u radu na divqu sviwu,nudi odli~no odnegovanu, vakcinisanumu{ku {tenad o{trodlakog jazavi~ara{ampionskog porekla. Otac PACO-BATI-CA {ampion Jugoslavije u lepoti, ispi-tan u radu u rovu, uspe{no kori{}en ulovu na divqu sviwu i na krvnom tragu(sin {ampiona Jugoslavije u lepoti i ra-du DON - KI]E III), majka BELA JANIOR-SKA, CAC na izlo bi, ODLI^NA ocena

u radu na divqu sviwu i na krvnom tra-gu. Telefon: 063/821-74-35.

* NOD ekstra radno leglo izodgajiva~nice sa garancijom! Otac: Lumpvom Ammerland - VJP 68, HZP 185, VGP I./322 ! Majka: Esta vom Birkenbusch - od oca(Elan vom Reepmoor - VJP 70, HZP 191 +226, VGP I. / 344 ÉF !) i majke (Yola vomZenngrund - VJP 77, HZP 223 + 227, VGP I./ 322 ! ). URBAN - TEMERIN. Telefon:065/500-0885. Slike mo ete pogledatina: www.family-urban.com

* ODGAJIVA^NICA zaJODiNODkojaposeduje 21 eksterijerna i 3 radna{ampiona, sa garancijom nudi tokomcele godine: {tenad, mlade i obu~enepse za lov, na svu pernatu i dlakavudivqa~ + divqu sviwu. URBAN -TEMERIN: Telefon: 063/500-088. Slikeo uvezenim priplodwacima za parewe io svim na{im psima, mo ete pogledatina : www.family-urban.com

* Odgajiva~nica "Podunavac", koja je dosada odgajila preko 400 {tenadi, proda-je {tenad o{trodlakog nema~kogpti~ara. Marinko, Apatin. Tele-fon:025/774-386.

* Lovci na krupnu divqa~! Prodajemvrlo kvalitetne pse - hanoverske krvo-slednike. Fotografije pogledajte nasajtu www.balkanhanover.com. Zvati od21 do 22 ~asa. Telefon:023/841-435 i064/077-87-39.

* NOD pti~ar, {tenci, roditeqi lovnipsi, papiri uredni. Telefon: 064/164-16-62

* NOD {tenad od roditeqa uvezenih iispitanih u radu u Nema~koj! Otac: Lumpvom Ammerland - VJP 68, HZP 185, VGP I./322; Majka: Kuhls Tosca V - VJP 70 + 70,VGP III. /293. Sve slike mo ete pogledatina: www.family-urban.com. Urban.Temerin. Telefon:063/500-088.

* Odgajam i prodajem kvalitetne balka-nske goni~e, raznih uzrasta. Polovina saradovnicima,vakcinama i ~ipovima.Telefon:019/735-109.

* Brak jazavi~ari, dva {teneta starasedam i dva {teneta stara pet meseci.Cena 200 evra po {tenetu.Telefon:023/510-122 i 063/510-121.

* NKD pri~ari, na prodaju {tenad staraosam i dva meseca. Cena po dogovoru.Goran, Ba~. Telefon:021/771-845 i063/83-86-043.

* Prodajem {tenad NKD pti~araizuzetno eksterijernih i radnih linija.Cena 100 evra. Zvati od 18 do 20 ~asova.Telefon:064/141-87-82.

* Na prodaju dva NDK mu jaka, stara~etiri i osam meseci. Otac: Amor odHeraka. Majka Tilija. Deda po ocu PipoR. Savi}, a po majci Bos. Vlada.Telefon:063/82-90-900.

* O{trodlaki jazavi~ar Gauner vonSunderhaar, pas je uzen iz Nema~ke. OtacAlf von Sunderhaarsvetski prvak u radu imulti{ampion u eksterijeru. Mati Heravom Grenzeck svetski prvak u radu i{ampionka Nema~ke u eksterijeru.Lovo~uvar Stevan-Mi{a Muwin.Telefon:021/732-071 i 063/598-202.

*NDKmu jak slobodan za parewe. Otac:Brik - Ajk. Majka: Nita - Bos. Vlada.Telefon: 063/82-90-900.

* Teletakt, ameri~ki, za obuku pasa ilov do 100 m -190 evra; do 400 m - 220evra. Ogrlica protiv lajawa (elek-tro{ok) 110 evra. Telefon: 063/500-088.

* FAZANERIJA " KARAKU[A" ugovaraprodaju fazanskih pili}a i odraslihfazana. Garantujemo kvalitetnu i lepoodnegovanu fazansku divqa~. Telefon:022/600-516, 064/218-73-57 i 062/800-46-07.

PRODAJA ORU@JA

mali oglasi

mali oglasiTekstovi za oglase, ~itko ispisani {aqu se na adresu

"Lova~ke novine", Bulevar oslobo|ewa 81, 21000 Novi Sad,a upla}uje se na `iro ra~un broj: 355-1002794-07, DOO"Dnevnik-novine i ~asopisi" s naznakom za oglas u "Lova~-kim novinama".

Poziv na broj: 8582858Cena malih oglasa do 20 re~i je 500 dinara, a svaka sle-

de}a re~ je 20 dinara.BEZ POTVRDE O UPLATI OGLAS NE]E BITIOBJAVQEN

@UQOLINGarantovano le~i

kurije oko, suvi `uq,zadebqane, ispucalepete, bradavice ruku

i nogu, i psorijazuruku i nogu, a

REUMASAL le~ireumati~na oboqewa.

Telefon:010/335-231 i010/318-743

064/555-83-01

REFLEKTOR ZA NO]NI LOVgrabqivica sa puwa~em. Nepo-treban akumulator i produ`nikabl. Mogu}a monta`a na karabi-ne, polo`are i bokerice. Snopsvetlosti do 300 m. Cena 140evra.Telefon: 063/545-078

UPUTSTVO ZA SLAWE OGLASA

PSI ZA PAREWE

RAZNO

PRODAJA PASA

REFLEKTOR ZA NO]NI LOVgrabqivica sa produ nim kablom,akomulatorom i puwa~em. Mogu}amonta a na karabine, polo are i bok-erice. Snop svetlosti do 300 m. Cena85 evra. Telefon: 063/ 545-078

MR^AJEVCI

PPOO DDVVAANNAAEESSTTII PPUUTTLovci sekcija "Be~aw" i "Vujetinci", u sastavu

Lova~kog udru`ewa "Radi{a Po{ti}" u Mr~ajevcima,ove godine su po 12-ti put organizovali, sada ve}tradicionalno, dru`ewe pored lova~ke ku}e na potesuProje - Gorwa Bresnica. Ovo Udru`ewe, koje ima okotrista lovaca, vrlo uspe{no vodi Milovan Beli} Rum,koji je ujedno i predsednik sekcije "Be~aw".

Odli~na organizacija, lepo vreme i debela hladov-ina hrastove {ume privukla je preko 400 stotine lova-ca i wihovih prijateqa iz okolnih udru`ewa, kao i izKraqeva, Kragujevca, Vaqeva, Beograda i drugih mesta{irom Srbije.

Ovo je bila prilika za razmenu bogatih lova~kihiskustava u gajewu i za{titi divqa~i, ali i zaprepri~avawe lova~kih pri~a. Tako su prisutni saz-nali da je predsednik sekcije "Vujetinci", RanislavIli} ]ata, u protekloj lovnoj sezoni ostvarioneobi~an ulov. Naime, za samo tri sata lova odstrelioje pet lisica, {to je pravi kuriozitet.

D. Markovi}

HOMOQE

Grupa lovaca ~uvenog Bo`e Milosavqevi}a, lovcakoji "gazi"devetu deceniju `ivota, iz Kamenova kodPetrovca na Mlavi, jedna je od najboqih u Srbiji. Svakegodine, u mlavsko-homoqskom kraju odstreli preko stot-inu lisica.

- Preko {est decenija lovim lisice, i jo{ se nisamumorio. ^esto osvanem u lovi{tu ~ekaju}i ovog lukavogpredatora - ka`e Milosavqevi}, koji svojom uporno{}usmawuje mogu}nost za pojavu besnila u ovom kraju.

V. PetrinSnimio: S. Vijatov

VELIKOGRADI[TE

MMAAJJSSTTOORRZA

[AKALELovac Prvoslav

Pavlovi} iz Kurja~akod Velikog Gradi{ta,lovi {akale desetakgodina. Do sada jeodstrelio preko 120primeraka ovog preda-tora.

V. PetrinSnimio: S. Vijatov

VESTI VESTI VESTI VESTI VESTI VESTI

REKORDAN ODSTREL

34

LOVA

^KE

NOVI

NE, M

AJ20

08.

Deda Bo`a s najboqim u~enikom Gerom @ivoti}em

Dobra saradwa sa lokal-nom samoupravomDivqa~ - prva briga

Na samoj granici sa Bugar-skom nalazi se Dimitrovgrad. Uovom umivenom i ~istom gradu"sudaraju" se staro i novo. Za-pravo, to je sklad izme|upro{losti i budu}nosti.

O lovu i lovstvu ovde sepri~a na{iroko. To je i razu-mqivo kada se zna da je "Vi-dli~" osnovan u pro{lom veku.Duga tradicija iznedrila je vr-sne lovce i qubiteqe prirode.Udru`ewe ima 450 ~lanova igazduje na oko 43.000 hektara.Dodu{e, povr{ina koja je naraspolagawu lovcima iznosioko 39.000 hektara, zbog pogra-ni~ne zone. U Dimitrovgradulovci se trude da delimi~noobnovqiv resurs, kao {to suflora i fauna, sa~uvaju za po-kolewa, i to im uspeva.

- Na{e geslo je da se sa~uvadivqa~, jer je to najboqa inve-

sticija - ka`e predsednik LU"Vidli~" Dejan Sokolov.Slo`ni smo kao lovci, radimoi gradimo, pa smo tako izgradi-li 18 ~eka i 10 ari ogra|enogprostora za prihvat fazana,zakqu~io je Sokolov.

Lovi{te "Vidli~" pru`asve uslove za gajewe divqa~i.Tu su zec, poqska jarebica, fa-zan, srne}a divqa~ i divqesviwe. Naravno, ima i predato-ra, najvi{e lisica i vukova.Brojno stawe divqa~i je zado-voqavaju}e kada se uzme u ob-zir nadmorska visina od 340 do1.700 metara. Pored toga, niklimatski uslovi lovcima nisunakloweni. - Nalazimo se u zo-ni sredwoevropske klime saobele jima kontinentalne -ka`e sekretar [efko Ba{i}.Problem stvaraju vetrovi imrazevi koji traju i do aprila,odnosno do reprodukcije di-vqa~i. Sa vodotocima nemamove}ih pote{ko}a. Kroz terito-riju na{e op{tine proti~u

Ni{ava, Jerma, Viso~ica, Luka-vica, Rakitska reka i ve}i brojpotoka i poto~i}a - naglasio jeBa{i}.

U LU "Vidli~" isti~u da do-bro sara|uju sa kom{ijama,MUP-om i Skup{tinom op{tine

Dimitrovgrad. Tako|e, rezulta-ti se bele`e i na poqu struke,uz pomo} LS Srbije, Veterinar-ske slu`be i lovne inspekcije.

S. Stojanovi}A. Jankovi}

PREDSTAVQAMO LU "VIDLI^" U DIMITROVGRADU

SSLLOOGGOOMM GGRRAADDEEBBUUDDUU]]NNOOSSTT

Posle jednog od uspe{nih lovova

Prihvatili{te za fazane za uzor

VRHOVINa podru~ju lovi{ta

nalaze se planinski vr-hovi: Vidli~ (1.371 m),Gorwi Stol (1.370 m),^i~e (1.348 m), Ba~evac(1.348 m), Greben (1.337m), Sip (1.239 m), Gole{(1.158 m) i Mazgo{ (1.112m). Svi ovi vrhovi loci-rani su u severnoisto~-nom i jugozapadnom delulovi{ta.

VLASNI[TVO

Od ukupne povr{ine lo-vi{ta, na privatan posedotpada 64 posto, a nadru{tveni 36 posto. Bezobzira na vlasni~kustrukturu, biolo{ka rav-note`a je naru{ena usledpove}anog obima se~e, po-vremenog kr~ewa, izazi-vawa po`ara, prekomerneispa{e i `irewa.

1. Fazansko jaje 45,00 53,10

2. Jednodnevno pile 90,00 106,20

3. 5-6 nedeqa 164,30 193,87

4. 7-8 nedeqa 243,80 287,68

5. 9-10 nedeqa 320,00 377.60

6. 12 nedeqa 395,00 466,10

7. 13 nedeqa 430,00 507,40

8. 4 meseca 505,00 595,90

9. 5 meseci 600,00 708,00

WPKWPEJOB\VNF

10. Fazan za lov(isporuka do 15.10.2008.) 615,00 725,70

11. Fazan za lov(isporuka do 01.11.2008.) 645,00 761,10

12. Fazan za lov(isporuka do 15.11.2008.) 670,00 790,60

13. Fazan za lov(isporuka do 01.12.2008.) 700,00 826,00

14. Fazan za lov(isporuka do 15.12.2008.) 725,00 855,50

15. Fazan za lov(isporuka do 01.01. 2009.) 750,00 885,00

16. Fazan za lov(isporuka do 15.01. 2009.) 780,00 920,40

17. Fazan za reprodukciju (isporuka mart 2008, odnos polova 1:2-3)*... 805,00 949,90

18. Fazan iz mati~nog jata (isporuka jun 2008, odnos polova 1:7-10)*... 400,00 472,00

Napomena:- cene su fco Fazanerija"Ristova~a" Ba~;- ambala a i veterinarsko uverewe gratis;- mogu}nost isporuke fco Kupac uz naplatu samo tro{kova goriva;- kategorije ozna~ene * su u ograni~enim koli~inama i podrazumevaju ranija ugovarawa; -/*- avansne uplate preko 1.000.000,00 dinara omogu}avaju 5% rabata na ugovorenu koli~inu;- rabati se podrazumevaju za kategorije zakqu~no sa rednim brojem 9. i ukupno ne mogu biti ve}i od 5%.- za svs obave{tewa i informacije obratite se slu bi za komercijalne poslove na brojevetelefona:021/432-221, 432-795, 431-144

- za sve primedbe i sugestije obratite se na telefon 063/ 604-679

"VOJVODINA[UME-LOVOTURS"FAZANERIJA "RISTOVA^A

CENOVNIK FAZANSKE DIVQA^I ZA 2008./2009. GODINUCENOVNIK FAZANSKE DIVQA^I ZA 2008./2009. GODINU

Kategorija uzrasta Netocena

Cena +PDV

Kategorija uzrasta Netocena

Cena +PDV