Lepo je biti detePo ceo dan Mara viri kroz plot svoga dvorita u oblinji park. Daleko u krugu gde stoji pesak deca se igraju. Do Mare dopiru zvonki razdragani glasovi. uje se kako zvone limene kantice na svojim drkama, pucketaju tokovi kolica na pesku i skau lopte negde na utabanoj stazi. A Mara nema ni brata ni sestre niti kakve male susede da bi se s njima poigrala. I to je najgore, mama polazei zakljua kapiju, da dete ne bi moglo samo izai na ulicu.Viri tako Mara kroz pukotinu plota i ini joj se da uje kako lopte skakuui deklamuju:

Lepo li je skakatipo uzanoj stazi,po travi se valjati.Pazi, Maro, pazi!

A kante zveckaju:

Lepo se je brkatipo esmenoj vodi,po pesku se brljati.Hodi, Maro, hodi!

Kad se mama vrati kui, jedva odvoji Maru od plota. Ponekad pokua s detetom da se igra, ali ne ume. Ne znaju to sve mame. Kad je bila mala, nije to nauila, jer ni nju nije imao ko da vodi na deje igralite niti joj je ko kupovao igrake.

Nou kad se umorna iza sna trgne, uini se mami kao da u detinjem disanju uje uzdahe:

Ja sam jote sasvim mala,s decom bi se poigrala,izmeu cvea na slobodi.U igru me, mama, vodi!

Pre nego poe na rad, mama nae poneku staru stvar, da detetu bude igraka: prui mu probueni lonac ili sie u podrum da iznese zarali obru sa bureta. Mara drvenim patrljkom goni neko vreme obru po pokaldrmljenom dvoritu, ali kako nema dovoljno prostora, obru svaki as udari u zid, plot ili prag i preturi se. Zato se ona brzo zadovolji svojom igrakom pa se kao iak opet uhvati za plot i ostane tako dok se mama ne vrati. A mami se svaku no ini kako uzdie i moli je da je odvede u park meu decu, pa smilja kako bi to mogla uiniti.Nedeljom, istina, i siromane i zaposlene majke vode svoju decu u park, ali se Marinoj mami, koja preko nedelje kod drugog radi toliko nagomila posla u svojoj kui, da sve to mora nedeljom da posvrava. Kad bi inae okrpila i oprala Marino rublje, kad bi izvetrila i isunala kuu, poistila i popravila sve to se preko nedelje uprlja.

Ali je dete svaki dan molilo da ga izvede u igru meu drugu decu, te mama jedne nedelje ustane rano, rano, i uze da umotava neke krpe od Marine stare haljine u vrsto klupe. Kad se Mara probudi, kraj nje je stajala krpena, crvena lopta, a obru od bureta bio je izriban i svetlio se kao nov i kraj njega stojala nova novcata palica odeljana od mladog pruta.Sem toga, ve je dvorite bilo poieno i suila se na jasnom suncu iza kue Marina koulja i arape.Mama uze dete za ruku i povede ga u park. Iz njene kotunjave, nesavitljive ake detinja aica je svaki as klizila i sitni detinji koraci su jedva stizali mamu, koja je i u etnji brzo koraala. A u parku je ve vrilo od dece. Pesak u krugu je liio na ogroman aren mravinjak.Mama sede na prvu klupu bojei se da Mara ne poeli sjajne i zvonke kupovne igrake dece to su se u velikom krugu igrala. Gonei, meutim, svoj veliki obru dete se brzo nae tamo i stade oarano. Okolo su trali drveni konjii, crveni, uti, i plavi. Zajapurene devojice punile su peskom svoje kante. Svetla lica gumenih lopti poskakivala i valjala se po travi.Jurile su sve vrste tokova i kolica i kola. I Mari se inilo da se sve te igrake i deca u horu vesele:

Lepo li je dete biti,dan u igri provoditi,i imati lopte novei konjie i tokove.

Mara se zagleda u belu devojicu to je u naruju drala ogromnu loptu i vozila u kolicima lutku. Bilo bi tako lepo poigrati se loptom koja ume da odskae. Marina je, istina, bila velika, ali gde bi pala, tu bi se i zaustavila, inila se nekako bolesna i umorna. Bela devojica utom svoju loptu ispusti i Mara potra da se njome malo poigra. Pod ruicama oseti glatku elastinu gumu i uini joj se da dri neko ivo bie koje die. Ali ta je radost bila kratka. Bela devojica se ustremi i ote joj svoju igraku. Na stazi su stajala bez gospodara kolica natovarena peskom, i Mara htede da ih malo povoza. Ali samo to je tri koraka koraila, pojavi se rumeni deak i uze joj ih. Ona onda ugleda na klupi lutku koju je merila do sada jer se njena sopstvenica prljala graenjem kue od peska. Bilo je neobino slatko drati porculansku, u svilu obuenu lutku; meutim, neije je ruke istrgoe iz Marinih ruku: uvarica devojice se bojala da je Mara ne pokvari.I tako, ega god bi se dotakla, otimali su joj, a okolo su igrake u horu zveckale:

Lepo li je biti dete:to elite, to i smete:kupuju vam mama, bakasvakog dana igraaka.

Mari se sve to toliko tuno uini da udari u glasan, gorak pla. Mama dotra, uze je na ruke i odnese na klupu daleko od glavnog kruga. elei da je razveseli ona joj pokazivae kako se i njenom loptom moe lepo igrati bacajui uvis i doekujui je u ruke, zatim joj pokaza kako i njen obru moe daleko da se kotrlja a da ne padne.U blizini su se igrala jo neka deca ije igrake su kao i Marine bile domaa rukotvorina i stare u podrumu baene stvari. To su bile olje bez drke i okrnjene tacne, slomljene maice i viljuke, raznizane, razne boje i oblika inuve, krpene lutke i lopte. Devojica to se igrala tipaljkom za rublje i oljom bez drke prui Mari olju pozvavi je da struu pesak iz jarka pokraj staze. To Maru utei, jer se na olji smejala neka beba, a tipaljkom se moglo vrlo dobro eprkati po zemlji. Uskoro se njima dvema pridruie i druga deca sa svojim krnjavim igrakama i naini se veseo agor kao i u velikom krugu. Deaci kopajui starim kutlaama naine itavu kulu od peska, a krpane lopte kao da dobie mala krila u rukama veselih devojica. ak je i poneko dete iz velikog kruga ostavljalo svoje lakovane igrake prilazilo deci to su se igrala oko Mare.A mama je oslukivala kako nedaleko iza granja zveckaju limene kantice:

Lepo li je dete biti,dan u igri provoditi,i imati lopte novei konjie i tokove.Desanka Maksimovi