Diplomski radO romanu Lelejska gora Roman Lelejska gora izlazi iz tampe 1957. godine dok je 1962. godina oznaila izlazak druge verzije istoga romana. Tematski i fabularno uklapa se u trilogiju o Drugom svjetskom ratu iji je glavni motiv revolucionarna borba, a njen glavni junak nosilac LadoTajovic. Trilogiju, pored romana Lelejska gora koji je u kritici proglaen najuspjelijim u itavom opusu Mihaila Lalica, ine i roman prethodnik ''Zlo proljece'' i roman ''Hajka'' sa kojim se zavrava glavni fabularni tok. Glavni junak ove trilogije jeste Lado Tajovic koji se u romanu Lelejska gora obreo u umama oko gornjeg toka reke Lima u leto 1942. godine. Od partizanske ete koja se raspala, junak ostaje na kraju sam, primoran da se bori za sopstvenu egzistenciju. Lado Tajovic je intelektualac i revolucionar koje, pored borbe sa spoljanjim iniocima prinueni da se bori u sferi svojih sopstvenih misli to ce izazvati sloenosti na vie nivoa u samom romanu. Nem sumnje da je unutranji monolog dominantno sredstvo u graenju romana, a svest Lada Tajovica apsolutna ime je romani odreen kao roman toka svesti. Sve to ovaj roman ini izuzetno modernim. Opte napomene o figuri dvojnika I pored znaaja unutranjeg monologa u romanu, ne sme se oduzeti znaaj dijalogu kao iniocu pripovedanja i vec pomenute dramatizacije. U okviru dijaloga autoru nosi jednu veliku temu, a to je tema dvojnika koja se u ovom romanu ovaplotila u liku avola. Ova tema vrlo je znaajna u okviru evropskih knjievnosti i obuhvacena je najviim dometima literature. O poreklu motiva dvojnika u evropskoj knjievnoj tradiciji govori Milo Bandic u okviru svoje studije Lelejska gora Mihaila Lalica.[1] Naime,

autor dvojnika naziva starim stanovnikom literature[2], od vremena Platona pa sve do ekspira, za koga kae da su to duplikati likova koji su sluili zato da zabave gledaoce ili itaoce, ili pak da ih na indirektan nain poue i opomenu. Kasnije su romansijeri taj proces da li u jo sloenijem vidu (..), dalje se takoe navodi da je jedan paru ''drutveno prihvatljiv dok drugi ispoljava slobodno, neogranieno, prestupniko i esto kriminalno bice''[3]. Autor navodi i tumaenja Otta Ranka koji smatra da je dvojnik kao besmrtno bice u modernoj literaturi simbol prolosti glavnog junaka i isto tako pokuaj da se izrazi produbljeno miljenje o samom sebi zgusnuto u iskustvo sebe, i stvarnosti oko sebe, ime se obeleava svesno ili nesvesno uestvovanje u sopstvenom samoprevazilaenju. Ta dvoliinost i dvostrukost vezana je za nepovoljne predstave, pa se otud avo javlja kao dvojnik i dvojnik kao avo[4]. Imajuci u vidu ovakvo odreenje ''drugog, namece se opravdanost injenice da je taj ''drugi najece predstavljenu liku samoga avola. Radomir Ivanovic se u lanku pod nazivom O problemu usamljenosti u Lalicevom romanu posebno bavi likom avola, njegovom sloenocu i kae: ''Tvrditi da je avo samo Ladov dvojnik namerno je osiromaenje onih predstava koje izaziva avo. Najpre to nije 'drugo ja', nego stotine 'drugih ja', umnoena svest (...) da bi pri kraju lanka doneo sud da su u ''momentu objavljivanja romana pomerene granice stvaralakog ina uvoenjem ovog lika''[5] . Da bismo bolje pojasnili zato je to tako, zadracemo se na pojmu avola i studiji engleskog filozofa Defrija Bertona Rasela pod nazivom Mit o avolu. Autor se pozabavio nastojanjem da, navodeci i uporeujuci lik avola u razliitim kulturama i civilizacijama, zapravo blie odredi sam pojam. On ce na poetku svog rada, a zatim i vie puta ponoviti svoj zakljuak da je avo zapravo svako otelotvorenje zla. Autor naroito istie moralno zlo u odnosu na tzv. Sudbinska zla na koja ne moemo uticati. Moralno zlo odreuje kao ''posledicu slobodne volje ljudskog bica ili drugih inteligentnih bica''[6]. Navodi se i da je prema hricanskoj tradiciji, podrazumevajuci sagreenje Adama i Eve, zlo ulo u svet inom slobode, pa se sledstveno tome pojavljuje svaki put kada se ovek pojedinac slobodnom voljom opredeljuje za zlo. Namece se zakljuak da je kljuna re sloboda i in slobodne volje ono to u bitnom odreuje ''drugog''. Lalic se ovom temom pozabavio na nain jednog velikog umetnika i ona ce dalje biti predmet detaljnije obrade u ovom radu. Od znaaja za razumevanje ovog fenomena u literaturi jeste i predstavljanje Satane u Novom zavetu gde ga autor studije ''Mita o avolu'' vidi kao ''kuaa, laova, krvnika, uzroka smrti, svakog zla i lukavstva i svake pakosti. Pa ipak, u Novom zavetu Satana nikad nije opisan kao crn. On je duh, a ne telo; oblija menja prema svom nahoenju''[7]. U romanu Lelejska gora avo se junaku pokazuje u vie navrata menjajuci svoja oblija. Motivacije za to su viestruke i krecu se od regionalnih, kolektivnih folklornih predstava o avolu do samosvojne i originalne pojave avola kao psiholoke projekcije samoga Lada Tajovica. O figuri avola u knjievnosti U ovom optem osvrtu na temu avola ne moemo, a da se ne prisetimo nekih od znaajnih knjievnih dela koja su se pozabavila ovom temom. Najpre imamo u vidu podruje fantastike i fantastinog u knjievnosti koje se odreuje susretom ovog, empirijski utvrenog, sveta i sveta sa one strane granice naeg empirijskog saznanja. Jedan od glavnih motiva fantastine knjievnosti upravo jeste motiv dvojnika i motiv prodaje due avolu.[8] Ovi motivi naroito su bili dominantni u romantiarskoj epohi, da bi u neto izmenjenom obliku stigli i uknjievnost dvadesetog veka. Nije sluajno Faust, remek delo nemakog romantizma sa motivom prodaje due avolu, obavezni pratilac druine Lada Tajovica u momentima izgnanstva i straha od neprijatelja. Pripoveda odnosno glavni junak u trenucima itanja Fausta razmilja o Mefistofelu kome kod Getea pripada uloga trgovca i kae: Krivo mi je zbog avola: zato njega uvijek uvaljuju u trgovinu i cjenkanje? Ja bih to drukije sloio. Ne znam kako drukije, ali moj avo ne bi pristao da vara i sitniiari. Postarao bih se da bude bar malo poteniji od boga to mora da je blie istini, nego sve te popovske prie[9]. Jo na jednom mestu neposredno pre same pojave avola u poglavlju pod imenom uma tamnica, glavni junak ce izneti svoje miljenje o avolu: Uopte je avo zanimljiva ivotinja, i daleko korisnija nego njegov protivnik bog. Vjetice ga muzu, popovi ga tovare, fiziari ga stavljaju u formule; svaki ga avo iskoristi ili da njime nekog uplai, ili da na drugog krivicu svali samo jo mit o nijesmo poeli[10]. Iz ova dva navoenja vidimo zapravo da junak raskida s uvreenom predstavom o avolu koja je nametnuta od strane drugih institucija. Takavo dno sprema pojmu avola od strane glavnog junaka nije sluajan. Junak je u biti revolucionar i neko ko prevrednuje sve postojece utemeljene vrednosti, pa makar to bila i tema apsoluta, boga. avo je u evropskoj literaturi junak kome takoe pripada prostor pobune i borbe. To ce biti kljuno u odluci Lada Tajovica da se najpre identifikuje sa avolom, a zatim i razie.4 avo u odsudnim momentima, pre samog Dozivanja biva od strane glavnog junaka shvacen kao bezazlena aljivina koju svi varaju na sto naina. Ono to priaju da je lukav kasnije je izmiljeno da se bar donekle opravda prevara, i dalje sa strahom samo sjecao da mi dua naginje prevarenom Prometeju Luciferu, hromom od lanaca, aavom od vatre, crnom od kletve i klevete[11]. Iz ovoga proizilazi ''jeretiki'' proces poimanja tradicionalnih simbola dobra i zla od strane glavnog junaka odnosno raskid sa biblijskom tradicijom koja je oliena u zvaninim crkvenim tumaenjima. Pominjuci dijalog kao glavno sredstvo dramatizacije i izvoenja ''drugog'' na scenu, ne moemo zaobici ni Dostojevskog i Ivana Karamazova i njegovog avola kao kljune nosioce problema teodiceje u romanu Braca Karamazovi. Dostojevski se takoe bavi problemom slobodne volje i problemom moralnog zla koji je kljuan u motivaciji lika avola. avo kao dvojnik je kod Ivana Karamazova proizvod iskljuivo psiholoke motivacije odnosno grie savesti zbog poinjenog ubistva nad njegovim ocem od strane Smerdjakova, takoe neke vrste Ivanovog dvojnika sa poetka romana. Detaljnije o odnosu Dostojevskog i Lalica pie Krsto Piurica u svojoj knjizi Njegoi Lalic u poglavlju pod nazivom ''avo u Lelejskojgori i avo u romanu Braca Karamazovi''. Autor istie da je avo Ivana Karamazova ''civilizovaniji'', zapravo je avo ovde dentlmen, dok je avo Lada Tajovica u slovljen prostorom i vremenom u kome se sam junak obreo. To je upravo lelejski prostor i ta injenica ujedno navodi autora na zakljuak da je avo Lada Tajevica ''drugaiji od vecine poznatih iz svetske literature'': ''Lalicev avo je simbol prostora i vremena u kome se Lado Tajovic krece, personifikacija zla i uslova ivota glavnog junaka.''[12

Opte napomene o kompoziciji romana Lelejska gora

Da bismo na dostojan nain mogli da ispitamo sloenost i funkciju uvoenja lika avolauovajromanpotrebnojenajpreukazatinaspecifinostkompozicije samogaromanatojedirektnaposledicauvoenjaovogjunakaufabulu. Delojevelikogobimaisastojiseodpetstrukturnihcelinaodkojihsesvakasastoj ioddvanaestmanjihcelinaposebnonaslovljenihtosvedoioorganizovanosti isimetrinosti dela, atojeposebnoobradioBrankoPopovicusvojojstudijiRomansijerskaumetnost MihailaLalica. Roman poinje poglavljem Magla,a zavrava sepoglavljem Iz magle. Todoneklegovorioprstenastojstrukturidelaitematsko - fabularnojcelovitostikojajezasnovanauprostoruLelejskegore.Kaotojemagl aoznailaulazakutajprostoripoetakdramejunaka, takoceiizlazakizmagleodnosnoLelejskegoreoznaitikrajdramejunakaigrauz adrugiroman.Postupakprstenastekompozicijepostignutjekakonanivouodnosa samihcelinaromana, takoiuodnosupripovednihdelovaunutarsamihpoglavlja.Uuvodnom poglavlju pod nazivom Magla susrecemo se sasituacijom u kojoj junaci lutajuci kroz maglu zapravo ponovo stiu na mesto sa koga su na samom poetku poli.Polazakjebiooznae nodbacivanjemjednogdelaodecejunaka, tanijezakrpe, dabisejunaciponovonakrajupoglavljasanjomsusreli. PetstrukturnihcelinanaslovljenesuredomBjeetama, Sam, Savolom, avolino, Proeljeto. Vidimoda odpetnaslovljenihpoglavljadvaeksplicitnosadrefiguruavola. Uliteraturioovomromanunijeredaksluajdasepoglavljaukojimasenepojavljuje likavolakaodvojnikLadaTajovicaproglasezamanjeumetnikiuspelaiorigin alna, naroitoposlednjadva.Utisakpoivanajednoj paradoksalnosti. Deloepskeirine, kaotojeroman, usreditusvogapredmetaimapripovedanjeodogaajima.Dogaajiuovomromanu preovlauju uposlednjadvapoglavljakojasuproglaenazaknjievnomanjeuspel a, dok psiholokostanjeglavnogjunakautrenucimasamoce odreuje druguitrecu pripovednucelinupodnazivomSam iSa avolom. Samocajeglavnoobelejeovadvapoglavljaionacekaoposebno stanjepsiheuticat inaformupripovedanja, aliinapojavulika- sabesednika. Naime, nakonborbesasamocomikonanimraskidomsasvojimdvojnikom, LadoTajevicpostajeavolino ikreceuakcijukojacepodrazumevatiosvetuodno snoobraunsadomacimizdajnicima.Upravojelikavola injegovaknjievnoum etnikaobradaonotodajevisokuumetnikuvrednostovimcelinamauromanu, patimeideluusvojojcelini. SloenostpojavesabesednikaLadaTajevicajeonotodajezapravokritiarimad atedeloveromanasmatrajuumetnikiuspelijim.BrankoPopovickaedase ''neslobodajunakova, uskemogucnostinjegovadejstvanadoknaujeneslucenomnarativnomslobodomdi jalokogobraunavanjajedneuzmucenepolovinejunakovesadrugom, dvojnikom, avolovom''[13

''Bjeetama'' Pregovoraouvodnojceliniromana istiemjednoodzapaanjaDefrijaBertonaR asela, ato jedase ''SatanauNovomzavetunikadneopisujekaocrn. Onjeduh, anetelo, oblijamenjapremasvomnahoenju''[14]. Meutim, onjeutradicijiprihvacenkaooponentpojmusvetlosti, kaonjegovapotpunanegacija, paceestobitiproglaavanprincomtame.UromanuLelejskagora nasamompoe tkuuspostavljenjepoetikiprostorkojimdominiratama.Takavpoetskiprostor pogodujestvaranjuatmosfereizkojecekasnijeizronitipojavadvojnikaLadaTajo vicaulikuavola. PrvopoglavljeBjee Tama otvorenojestihovimaNjegoa: Bjehumukaprsaohladnjela, / aunjimaumrla svoboda / kakadzrakeumrunaplaninu / kadutonesunceupuinu... .Ovdesevecnasamompoetkususrecemosapojmomslobode, pojmomtameisuncaodnosnosvetlosti.Zapravoovimstihovimaseobjavljujepros tortamekojijeprevladaoikojijedoneoprostorneslobode, aukomesuseobrela trijunakaLado, VasiljiIvan. Nazivprvogpoglavlja, kojese ujednonastavljananaslovuvodnecelineBjeetama, jesteMagla. Onojeposvojimknjievnimdometimaizuzetnosimbolinoibitnouuspostavlja njupripovednogtokaimotivacionogsistemapoetskogprostora, prostoraLelejskegore. Naime, nasamompoetkususrecemosesareenicom: Sadjesvedrukije: maglaleglaprekoruevina, rastaeih polaganoiupornoiri. Situacijaiprostor, kojisunasamompoetkuromanaoznaenikaodrugaiji, motivasaceiopravdatidaljadeavanjauromanu.Totrebaimatiuvidubuducidac emosesusretatisapripovednimsvetomkojisegraniisafantastikom.Prostoru komesepripovedaobreo takoejeiruevanipredstavljanetotojetekusvomn astajanju. U prostorumaglepripovedadaljeprimecuje: Zatimzadugonemanieg, samomi, bezsjenki, neujni ronimouturasplinutost, utotoliinatijesto, austvarije bljutavablagost[15]. Drugobitnoobelejetogprostorajestedatu, zapravo, nemasenketojedirektnaposledicaprostoraukomevladatama.Senkauprostoru predstavljamestodokoganedopiresvetlostitimepredstavlja opozicijusvetlos tiodnosnonjenupotpununegaciju. Naime, senkajeutradicionalnojpodelidobraizlauveksimbolinosvrstavananastranu zlaimicemo pokuatisadada ukaemo nauprotebuovogsimbolaudaljemtokupr7ipovedanjainjenznaaju motivacionomsistemu pojavedvojnikaLadaTajevicaul ikuavola. Pojavisenkeuprostoruukomesenalaziglavnijunakprethodicenjegovmoralnipa dkojijeposledica poinjenekrae, zatimbludainakrajuubistva. Uscenikrae, ukuciBojaMumla, kadajunakbudenameravaodapobegne, uinicemusedavidisvojusenku. Senkaceseiubrzozatimpojaviti utrenutkususretasaNedom, enomsakojomcejunakimatierotskoiskustvo, alitocesadabitisenkakojaopominje. Dakle, izgorenavedenogodlomkavidimodasenkenasamompoetkuromananema, alicesezatosenkapojavitiutrenucimamoralnogprestupnitvakojejunaksvesn oini.Tonam svedoio dubokojpodeljenostijunakapovodompoinjenogmoraln ogzla. Naime, akojeLadoTajovicsvesnoprihvatioiopravdao posledicesvogaina, kraeibluda, simbolinoodbacivisvojestaroruho, njegovapodsvestnije. PodsvestLadaTajevicaseuromanu simbolinomanifestujepojavomsenke. Nakonpoinjenogubistvajunakceopetimatisusretsasenkom, aliseovogaputaizsjenke podieravastoitamnobice, zakojesedaljekae Mo dameaki netrai, negogajasasobomnosimiteinumuosjetimsamokadse umorim[16]. Dakle, podsvest, kojaujunaku uvasecanjenamoralnipad, prouzrokujepodeljenostsamogajunaka. Tapodvojenostsepostepenooteletvorilauvidusenke, zatimravastogitamnogbica dabipotomusledioi razgovorsasamimavolom. Junaknakonovograzgovorakojisepoveou ''avoljojpecini'' sebeuporeujesaJakovomIzdvojenikom, bivimstanovnikompecineobolelogodlepre, donosecisudosebi: IkaotoJakovsmrdispolja, takojasmrdim iznutra. UpravoLadoutimtrenucima, udrutvuavola, razmiljanjaosvommoralnompaduipokuavadapodsvetlommeseinepronaes enkuavolovu: Kakosemjesecdieiosvjetljeniprostorpokrece, premjetaseion (avo ) svakiaspodeavajucidaneopazimdaodnjeganemasjenke. Stidiliseontojenemailiseplai?...[17] Ladoneuspevadavidisenkuavolaz atoto avoumaterijalnomsmisluinepostoji, tojunakanavodinakonstatataciju: Samosjenkanemasjenke, aiztogabisedaloizvestidajeonsamosjenkaiutvara, neznamija, modamoja. OvomkonstatacijomLadaTajovicazatvarasekrug simbolaolienukauzalnosti8predstavatame, senkeiavolakaonegacijeisvedoanstvaopostojanjudrugogkaokrajnjojinstanci . Ovimknjievnimpostupkomkojipodrazumevaprostorkaomaterijalandokazzapo stojanjeavola, kojiutomprostoruizranjaizsenke, postignutjevisokumetnikiefekat.InaejeprostorLelejskegore, krozkojusejunakkrece, vrlokonstitutivanuromanuugraenjulikaavolanaemucemosekasnijezadra ti. DajeavozaLadaTajevicazaistaprojekcijazlakojajeimanentnasenkikaonjeg ovojsimbolinojpredstavi svedoiiovorazmiljanjeglavnogjunaka: Modaon (avo) stvarnonepostojikaonekoposebnobice, negosamokaosjenkazala tosutekstiglailitonailazeiprijeteizdaleka. Omotivusenkegovorimodabismoukazalinaznaajisimbolikumotivakojisuusp ostavljenivecuprvompoglavlju, akojisuuticalinadaljeformiranjemotivadvojnikaodnosnoavolauprostoruL elejskegore. ''avolov'' prostor Uprvompoglavljusesusrecemoisatoponimimakaotosuavoljaesma kojujun acihodajucikrozmaglupokuavajudanaukaosigurniorjentir, azatimiavolja sofra kodkojesejunaciupravonalazeutrenucimakadajeLadoza gledanusebeiprostorokosebezakojiceprimetiti: Ostalojesamo upljikavo, hladnoneto, umijeenoodvremenaiprostora materijalzanestvoreno ljuljase utojogromnojkolijevci[18]. UpravojetajprostorLelejskegore ''kolijevka'' zadolazaknasvetonog ''nestvorenog'' odnosnoavolaLadaTajevica. Utakvomprostorukojijunakdoivljavakaosvetojenanas zinuloiprotivnasse ustremilo, LaduTajovicuinjegovimdrugovima potrebanje nekidokaz, netokaoogledalo, nekiodjek, dasamisebeuvjerimodasmojoivi. Iovdeuoavamomotivogledalakaonagovetajkasnijegudvostruavanjalika.Ti mejezametnutaineskrivenapotrebajunakazaponiranjemusopstvokojaje, kakovidimo, nametnutaijunakovim doivljajemprostora. Uprostoru, krozkojijunaciuprvojglaviromanaprolaze, LaduTajovicuceseuinitidaje sve takovrakipodijeljeno , gdjegodpoe- podijeljenoje, pai jednaidrugastranagomilavarkunavarkudasevieniavonebi snaao[19].9Iovdeakosezadrimonastilskojanalizimoemouoitida prilog ''vraki'' postajeodrednicapodeljenostiiodrednicapodele samogjunakauromanukojacej ednimsvojimdelomzaistapostati ''vraka''. Dasejunakkrozceoromankrecekrozprostorkojijeuslovnoreenoavolov, svedoiislikasakojomsejunaksrecenasamompoetkuromana: Imastijenaobraslihmahovinom- onesuatoriavolje vojsketosejokolebakojojcesestraniprikloniti[20]. NasamomkrajuromanauokvirucelineProeljeto, junakseponovosusrecesaistimprostoromunetoizmenjenomoblikuemuistov remenoprethodipromenjenasvestjunakauodnosunasvestsapoetka: Prelazimop rekojaruga, poredpanjevaioborenihstarihstabalatonaisprueneleevelie, satrunuleidlakaveodmahovine. avolimaliiodraslikojisuseestoigralimostecismrtvacanamrtvacapoto m prostoruzakrenompogibijamaitruljenjem- najzadsusenaigraliipovuklinapoinak[21]. Kakojeulazakjunakainjegovesvestiu prostorLelejskegoreoznaiootvaranjetogprostorakaozaverenikogiavoljeg, takojenajavioiulazak samogavolautajprostor. Nasamomkrajuromana, sadogaajimakojinajavljujuizlazakjunakaiztogprostora, pobeciceisamavo. Naime, ujednojodzavrnihslikasakojimasejunaksuoava predstavljenisuiavolikoji susenaigraliipovukli. Promenjenostsvestijunakainjegovogodnosapremaavo luizLelejskegore postalajekljunauvienjusadai promenjenogprostoraLelejs kegore. Dabismoblieukazalinakauzalnostdoivljajaprostorajunakaitokajunakoves vesti, podseticemoseslikesasamogpoetkaizpoglavljaMagla: ronimouturasplinutost, utotoliinatijesto, austvarijebljutavablagostbezdnaibezneba. Junakutomlutanjukrozmagluugledajednustenu.Alizatimbrzoshvatadajetastije naodmagleimate. NasamomkrajuromanaupoglavljupodnazivomIzmagle junak sadauspevadaudaripesnicomustenupriemuistiprostorokoavoljeesmeovak odoivljava: Hvalaavoluinjegovojupornosti- nalosenajzadnetovrstodaseodupre[22]. Ovakvadetaljnijaanalizaprostoraneophodnajeradiustanovljenjapojavaiprost oraizkogajeizronilaprilikaavola. Junaknasamompoetkuusvojimlutanjimakrozmaglu, radipronalaenjaavoljeesme, uprostoruzapaa: Tojekaodaseotvarajuvratapodzemnihdvorana itajanstvenisvjetoviizma tanja kojasuseobnovilaiobistinila.10Kadbisemoglodasesasvimvratimtimstvarimaionomstvaranjuizniegaibezc iljajabihmusevrloradoprepustio.Imautomenekeudneslastiijineprekidan nagovjetajpovremenoosjecam, kaoamortamnihdoziva, negdjesasvimblizu.Htiobihdaganaem, alineznamkako- izmiemikroznekepore, izmakaomijevec[23]. Dakleavolovapojavajenajavljenakrozsvesnueljujunakaza prostorompodzemnihdvorana, tajanstvenihsvetovauvidutamnihdoziva.Ovdevidimokakosepojavaavolapa ljivoipostepenomotiviekrozsvestjunaka.Pojavaavolacebitiproduktsvesn etenjejunakakojaseoblikovalapodteretomprostoraLelejskegoreukomesejunak obreo. UpoglavljukojenosinazivStaraigrajai- tlai junaksepodrugiputsusrecesaavolomkojisegotovoizdvajadoslovcepro cesomtransformacijeoblikaiztogprostora.Pojaviavolanajpreprethodimuk lipodzemnium, kaodaseogromnazmijaizvlaiodozdoirazmotava, azatimjunakbacapoglednaogorelipanj kojiseljuljaipolakooivljava: Nakriviose, izboio, stenje, ismukomizvlaiizzemljejednuodsvojihila, gornju. Izvukaojuje, otresao, zagledaoseunjenurazgranatukandu.Poedasenaginjenadrugustranuslicemiskr ivljenimodnapora, itomtekosloboenomkandomuzedagrebezemlju.Grebe, stenje. (...) Takootkopaidruguapu, osakacenuiutrnulu (...)[24]. Ovaprilikakojaizranjaizprostoranekolikotrenutakakasnijeceprogovoriti, alikakobudetekaorazgovoronaceimenjatisvojaoblija postajucunakrajupotpunopersonifikovanapojava. Pisoholokeprojekcijejunakasudominanteuprostoruitajprostorje kljuzara zumevanjepsihologijejunakakaoizarazumevanjepojaveavolakojijeujedno ''domacin'' togprostora, aliikreacijamatesamogajunakautomprostoru, paceavo ujednommomentuimatisedevlasidokcenetokasnijepostatisamodv e, trigodinestarijiodsvogsagovornikapriemucenositinjegovuobrijanubradun asebi. avoceisamrecidajetonjegovzanatdasepretvarauonotonijeinatomecemoseza dratikadabudemogovoriliolikuavolaLadaTajovica. Zasadajebiloneophodnodasezadrimosamonaovojkauzalnostiprostoraimater ijalnepojaveavola. Daprostorukomesejunakkrecenajzadipostajeavolov, govoriipoglavljepodnazivomavoljeutoite.Naimejunaknakonrazgovorasa Taslaemkomepoverinauvanjeovcukojagaprati, krecepremapredeluzakojikae:11OvomoradajebarpoetakLelejskegore izatimseprednamaotvarajunakovvidik: Imajamaipecina, pomrineusreddana, samoputanema. (...) imaiavolaraznihuzrastautompolumraku, onipreskausleanale - toimjeigra.Odnjihovogpodskakivanjauvazduhuzamucenomodtruljenjaiodsjenki toihstalnovjetarljuljaosjecasetihavreva.(...) Kadpriemnekomodtihvrtlogagdjesustablapolomljena, avolisepotkupekaomajmunirazbjegnuse- mlaigorepodrvecu, arepatistarciusjenke[25]. Nazivromanajevisokosimbolian, alipresvegaoznaavakonkretanprostorukomeLadoTajovicprovodisvojenajte etrenutkeborbe.Naziv ''Lelejskagora'' seposvomsintagmatskomsklopuestodovodiuvezusanazivomCrnaGora, pasunekiautori, kaotojeAleksandarPetrov, sklonidatadvapojmaiposvomsemantikomsklopuizjednae.Pomenutiautorsto gafiguruavola, kojajesveprisutnaupredeluLelejskegore, vidinasledecinain: ''avonijesimbolsamojednogimaginarnogirelativnogprostoravecsimboldr avecrnogorskognaroda''. AutordaljeimajuciuviduNjegoevestihovesakojimapoinjeuvodnacelinaBje etama zakljuujedajeLalicevavizijacrnogorskogprostoraicrnogorskeistor ije ''srodnaNjegoevojvizijitogprostora, kaoukletogikaosreditaitavogjednogpandemonijuma''[26]. ProstorLelejskegorejunakovesvestioznaenjeikaopojamkojiondugonosiusebi izatugorukae: (...) tojelijepaiprokleta, tojepustaisamotna, zazmajeveiavole, anezaljudeodreena. avoceiujednomodrazgovorakojevodisajunakomrecidajeprostorukomejeLadoi ukojijeuaoibikkogajeLadoubioipojeozapravonjegov, avolovidasusvikojiboraveutomprostorunjegovi jerzapravoonjejediniiapso lutnigospodarsvegauLelejskojgori: Koovamodoeisamovazduhudahne, mojje. AleksandarPetrovpridonoenjugorenavedenogzakljukasigurnoimauviduip ogledLadaTajovicanaprostorokoLelejskegoreodnosnonaprostorCrneGorezak ojiseprethodnokaedajetoprostorkojisenemoepokoritiupravom smislutere i: Vidikakvajeovozemlja?... Izgledadajeima, anemaje, negojetosamoobuenkamen.Doljejekamen, aispodkamenauplje- jama, rupa, ponor, svata- svetovaljainevalja, krozterupedoljepropada. Zatimsenavodemestakojepogledobuhvata: Prokletije, paVragobija, paLelejskagora, sjednestraneCrnasreca, sdrugeZloreicaiPobljenikiDakovica- krvavalivada[27].12 Povodomovograzmatranjaograenjuumetnikogprostorakaoprebivalitasamo gaavolaponovoistiemzakljuakKrstaPiuricekojiavolauromanuLelejsk agoravidikaooriginalnupojavuuevropskimknjievnostimapriemusmatradaj edoprinostomeupravoavokao ''simbolLelejskegore, simbolprostoraivremenaukomeseLadoTajevickrece, personifikacijazlaiuslovaivotaglavnogjunaka''[28]. '' Samovjekjenesrecnaludakojasekoljesamasasobom, buncaifantazira'' Junaknapoetkuromanapreispitujeiispravnostratnihodlukatododatnoopt erecujenjegovusavest.PrisecaseidogaajasaMirkomKaduinominjegovekletv e.Ovdejeposebnobitnonavoenje portretaMirkaKaduina, kojikruiokogradakojisupartizaniosvojili, akojiizvireizsecanjaimateLadaTajevica: Mojamataseposluilanjimekaoutvarom, kojasesluajnozateklajodostasvjeaumomesjecanju. Bojenanjeganijemnogoutroila, imaMirkosvojeuroeneitrajneboje; aaveakire, damadanodsurogsukna, kosukaokostrijetkojanikadnesijedi.Malen, nakratkimnogama, kojepopotrebimoguidaseskrate- asdvokrakamrlja, asivotinjatopuzi, onjeskakutaoipuziookogradapodpucnjavom[29]. DakleMirkoKaduinje nekokojeutrenutkuizmatanikojeizjednaensautvaro mkojasasobomnosivrecu.KasnijeceseavoLaduprikazatisajednomnogomkraco moddrugeiaav.OvoporeenjeavolasalikomMirkaKaduina, kojeizvireizprenapregnutejunakovepodsvesti, svedoiopostepenomipaljivomuvoenjulikaavolakaoLadovogdvojnikaipr oizvodanjegovemate.Matajeovdepokrenutapodteretomgriesavestiisecanj anakletvukojujeMirkoKaduinizrekao. Nasamompoetkuuokvirusvoglutanjapobespucimaipokuajimaodmora, junakprimecuje: Tojetajavo: kaddanjumakarmaloodspavam, nocuminaiuubuljucimanekeaavemisli, bezveze, bezpameti, slinepomahnitalimovcama. Dajeavozapravopotpunanegacija, praznina, nitavilo, junakcezakljuitiumomentimakadasebudeusprotiviosvomeizmatanomdvojni ku: Bilokakobilo, onjepraznina - odvremena, odkajanja, ipredvianja, ododjekadronjakapreobracenihbrigaistrahova. Mojagajemataskrojila (...)[30]. NaznailismojonapoetkuovogradadajesvestLadaTajovicaonakojajesvepri13sutnauromanuikrozkojuseprolamajusvidogaajiiostalijunaci.Lada, VasiljaiIvananapoetkuromanazahvataistasudbinaisituacija, alicesvestLadovakaojunaka nosiocapriebitiprivilegovanaudaljemtokuromana.Naime, junacipokuavajudaostvarekomunikaciju, aliimonanepolazinajsrecnijezarukom.PratimoLadovusvestkojajeopterecenag riomsavestiizegaLadokonstatuje: Nemogutodashvatimdrukije, negokaoznak neslogeuunutranjojpomrinitoseskracenozovedua. JunakovasvestjeopterecenaikletvomMirkaKaduinakojesesecaizakojukae: Nemoguviedagasluam, nemogunidaspavam, odnjegovekletvetosevecodavnoostvaruje[31]. IIvanjetajkojinemoedaspava.NamanijedatpogleduIvanovunutranjisvet, alizatocesesamIvanoglasitikomentarom: Nedanekistariavo, aodmahzatim: Imamijamogavola, nedami. Onisuopterecenigriomsavestikojajesadapoistovecenasa ''starimavolom'' kojiceseipojavitiuuloziotelotvorenjagriesavestiLadaTajovica. NajojednommestukasnijeupoglavljupodimenomLelejskagorasazmijama Ladoz asebe, VasiljaiIvanaprimecuje: Niminismomirnikaotosmobili, nekinestrpljivavosijevneiznasnaprvidodir[32]. Onotojebitnodazakljuimo , tojedaidrugadvajunakavodesasobomborbuidajeavo, zapravonekokoutakvimtrenucimanemirazaposeda, stimdajesamoavoLadaTajovicadobioisvojeknjievnootelotvorenje.Uokviru ovogpoglavljapripovedaodnosnoLadoTajovicposebnosezadravanaslicikoja zaistagovoriotomedasusvatrijunakazateenaugotovoistovetnojpsiholokojs ituaciji. Naime, junacisuvecduevremeizmoreniglauiVasiljpojedebobicekojeunarodunosei me ''ludaa''itogadovedegotovonaivicuivotneopasnosti. PoredfiziolokereakcijeVasiljjedoiveoinekuvrstuhalucinacije, bunilakojejeutekstunavedeno, aizegaseprobijapodsvestjunakova.Vasiljugrevimapokuavadaobjasnitaga tomuiikaedajetozbogveticekojusuprobudilipucnjavom, azatimslediikonstatacijada nebivaljalobezpucnjave- nijesmomilupei, negokomunisti- zanarodnupravdu... . Ovdesesusrecemosamotivomnaerevolucijekojagotovoopsesivnodelujenapsih ujunaka, akojasepreobraavaupredstave, uovomsluajufolklorneizkojecesepojavitiisamavo. Vasiljjejouvekustanjubunilaidaljekae: Danjusezovereakcija, iimastoimena, anocujevjeticaidaviusnu.14ProglasilanasjezaavoleilijeponasistjeralauLelejskugoru. (...) IdiavoleuLelejskugoru, izgubiseprekoNevrat- brda (...). Nitikogadavidi, nitikogadauje, nikomputdanesmeta[33]. Vasiljceozdraviti, zapravovratitisesNevrat- brda, aliovaslikaostajevisokosimbolinau tumaenjuatmosferekojapogodujepojav iavola. Sloenostslikejesprovedenanaukrtajupsiholokogietikogplana, azatimiplanapomerenesvestikojaraazauujucepredstave. Vasiljevoiskustvopreobracenoupredstavesaonestranepametipracenojeizspo ljanjeperspektive, okomisvecupripovedaa, LadaTajovica. Ladovsusretsatakvimpredstavamanecebitisagledaniprikazanizdrugogugla, vecsamoizsopstvenogtocezaposledicuimatiprikazdogaajakaofantastini h. Ovojtrojicijunakanasamompoetku kratkotrajnosepridruujeiNikoSajkovi jajepojavavrloznaajnaumotivisanjudaljihdogaaja. Najpre, LadozaNikainjegovglaskaedastalnopredoavaistinuislutizlo.Nikojejunak kojisesaLadovomdruinomsusrecekaonekokojevecduevremenasamuprostoru Lelejskegore, atoceubrzoiLado iskusiti. NikosenajviealinasamocuzbogegazanjegaLadokaedajeludinaebimujasno bilodajesamocaprirodnostanjestvari.UbrzonakonrazgovorasaNikom, Ladocezakljuiti: Jeste- nikom, nisebinitebi (Ladu) nevjeruje (Niko). Imatunekibogiliavo.Netogajepotkopalo[34]. UpravojeNikovapojavatakojanamukratkosvedoiosituacijiukojojceseisamLa donaciikogaautorromanavetosuoavasatomsituacijomizpozicijedrugog, onogkoneposedujetoiskustvo, alikojecevrlobrzoiskusiti.LadovetouoavapromenukodNikaidirektnojedo vodiuvezusaavolominjegovomulogomnekogakopotkopavaodnosnonekogakoneda mira.Ovdemoemovecuoitimotivsamocekaoglavnogpsiholokogpokretaap ojaveLadovogavola. UbrzosedruinarazdvajaodNikakogaceLadopokuatidapronaeiusledteakci jesamLadocebitiranjen, naputenikonanospremandasesuoisaavolom. LadosaznajeizrazgovorasaMasnikomdaseNikopredaousledrazoarenjazbogves tidasudrugovipreliuBosnu, anjegaostavilisamog. Ladopodtekimteretomgriesavestikojuzbogtevestioseca, upoglavljupodnazivomSamocajesamprotivsebe, povederazgovorsaprivienjem, avetiuviduNika, zatacereci: Tisinekakvapreruenamora, ilimojasumnja, ilisibolestvolje, iliavobiznaotasi, tekNikonijesi[35].15Uoavamosnaan momenatpodsvestikaoposledicugriesavesti kojisejavljau viduaveti. DrugacelinapodnazivomSam poinjetakoestihovimaNjegoa: Oprokletazemljo, propalase! / Imetije stranoiopako, / Iliimammladogaviteza, / ugrabigauprvoj mladosti / iliimahojkazaovjestvo, / svakogamiuzeprieroka... Ovapripovednacelinavrlojeznaajnaudaljemmotivisanjupojaveavolaimajuc iuvidudaonaneposrednoprethodipoglavlju Savolom. Usreditujetemasamoce kaoglavnapsiholokamotivacijadvojnikaodnosnodo gaajakojiceseodigratiunarednojcelini. OtomesvedoiizakljuakLadaTajovicakojice, vecuvelikonakonsusretasaavolom, recidajesamoveknesrecnaluda, tosekoljesamasasobom, buncaifantazira (...). Jedinotojojjeostavljeno, tojedasepodijelinadvojeilinaetvorodanepoginesvaodjednom, sama, bezotporaikrivudanja[36]. Dakle, uspostavljanjevezesadvojnikom, odnosnoavolomzaLadaTajovicajeodegzistencijalnogznaaja, podignutouromanusaindividualnognauniverzalniplan. Uprvimpoglavljimaovecelinesusrecemosesajunakomkojijezadobioteeranep rilikombekstva.Svetoposebno utienapomerenostsvestijunakautimtrenuci ma usledegaprostorLelejskegorepoinjedabudesveviezastraujuci. UtakvomstanjupsihejunakceseupoglavljuJeliranaodprebolasuoitisavetic omkojujenjegovauobraziljaproizvelaizsusretasaenom kojaga sluajnougledar anjenogibezsvesti, ipokuadamupomogne. VeticajeizgledaonaistakojajepredstavljalaiVasiljevumoruiupravojescenas aVasiljemiLadovarazmiljanjapovodomtogabiladovoljnamotivacijadasadais amLadougleda ''svoju'' veticu. Nakonpojavesagovornikauvetiijemruhu, LadusejavljasagovornikuviduNikakrozijirazgovorotkrivamoLadovopreisp itivanjesopstvenesavesti.Ovapojava ''drugog'', najpreuviduvetice, azatimiNika, ukazujenamnaLadovupotrebuzasagovornikomutrenucimaraspolucenesvesti.S agovornikseuLadovojsvestistvaraigotovoodvaja od prostorakojigaokruuje tojeprikazanosledecomslikom: On (Niko) seosmjehnu, zatimsesakriizatogaosmijehakaomaioniarskemarame, paieze. Izbuljihoidavidimgdjeceieznuti, aispredmenestadestanackamenspletenomkapomodmahovineisaskeletski mosmijehomispodkape. (...) Onautvaratojesadbilatu, nekakomiseisadinidajetu (...)16necemelakonapustitiimjeotkrilamojuslabustranu[37]. Utvaraceseubrzopojavitiulikuavolaividimodaceavobitiiproizvodjunak oveslabostikojuneizazivaetiko inedosledno. Neposredno pre razgovora saavolom, Lado ce se susresti sa avolom koji hoce sa njim da razgovara, ali Lado u tom trenutku nece prihvatiti razgovor. avolova prilika i ovoga puta izranja iz neposredne Ladove okoline: avoli su me zaobilazili nadaleko, po tome sam zakljuio da se stide to su go liito su avoli. Samojedan, najstariji, u kouhu, javio se s one strane, glasomjejine, negdje oko ponoci. Htio je potopotoda me uvue u duboko raspravljanje o etvrtoj dimenzijiibesciljnojbesmislicivasionekojasenajedno, nanulusvodi. Sjecamsesamodajeesto, kaoskatedre, naglaavao: ''Mrak je princip!...Mrak je glavno... Svjetlost je samo izuzetak koji pravilo potvruje''...[38] . Ovde se objavljuje figura avola kao venog nosioca principa tame, a koji se u ovim trenucima bespuca, straha i unutranje borbe namece junaku kao jedini, ''gde je svetlost samo izuzetak koji pravilo potvruje''.Zavrni osvrt n aknjievno- umetniki svet Lelejske goreMora se napomenuti, a to i sledi iz ovog rada, da je tema avola sagledavana kao dominantna u romanu i prema tome svestarano motivisana. Ovde se nismo ograniili samo na pojavu likaavola, vec i na obuhvatnu sliku prostora, psihologije i etike junaka koja je postupno uvodila ovaj lik u roman. Samo je prividna fabularna zatvorenost oliena u deavanjima koja su u neprestanom kruenju (uvodni deo Magla) .Upravo je dijalog taj, koji po svojoj formi koja podrazumeva dvoje, formalno izvodi na scenu drugog, odnosno avola i unosi dinamizaciju u formalnu zatvorenost fabule i prostora. Svest Lada Tajovica je neprikosnovena i upravo je avo projekcija te svesti. To je u romanu sloen psiholoki, etiki i filozofski problem. Psiholoki i etiki momenat se ukrtaju i ne mogu se u analizi strogo odvojiti. Gria savesti je psiholoki momenat koji se u romanu razvija od prvog poglavljai kulminira upravo u trenucima kada pojava avola ima pretenziju da je opravda. Naroito je u radu problematizovan motiv gladi i neke vrste ''magijske'' motivacije u preobracanju Lada Tajovica. Na tome poiva sukob Lada i avola, a na kraju i sutinska idejna i filozofska vrednost ovog dela. Motiv samoce, grie17savesti i moralne slobode su do te mere uslonjeni da umetnik poput Mihaila Lalica uspeva da ga predoi u jednu vrhunsku knjievno- umetniku viziju. \ Kada su u pitanju literarne vrednosti ovog romana, one moda najbolje i svedoe o visokom artistikom talentu umetnika. Govorili smo o tome sa koliko je vetine tema i na kraju lik avola uvoen u roman postupno ga osvajavi. To je sprovedeno kako putem uvoenja poslovica, potapalica i fraza iz svakodnevnog govora pripovedaa, tako i preko predanja i toponima. Takva leksika i sintaksa stoji naporedo sa prostorom koji je takoe uspeno izgraen i u romanu prikazan kao avolov. Pored stilske analize, u radu je ukazano i na problematiku samoga lika avola i njegovog odnosa sa glavnim junakom. Na lik avola je pruen pogled iz jedne svestranije perspektive koja podrazumeva njegovu ulogu ''starog stanovnika literature'' poevi od Biblije, Njegoa ,Dostojevskog. O tome koliko je ozbiljno i zahtevno bavljenje ovom temom, pa ak i neiscrpno, moda najbolje govori utisak jednog od Lalicevih prouavalaca: ''U sloenu i maglovitu problematiku avola iz Lelejskegore mora se uci obazrivo i uz svjestan rizik da ce se u tumaenju pojave pogrijeiti , buduci da sam pisac ponekad hoce da kae jedno, a materijal i postupak odvedu ga u druge vode, ak i u krajnosti. Mnogi stavovi knjievnih kritiara i interpretatora Lalicevog dela koji se odnose na pojavu avola u Lelejskoj gori mogu naci potvrdu u navoenju misli ovoga ''lika'', ali isto tako isti stavovi mogu biti relativizirani i osporavani, opet milju ovog ''lika'', buduci da je ponekad kontradiktoran i neuhvatljiv, pa je varka gotova''[39]