Kvartar je savremeni period koji je zapoeo pre oko 1,8 mil. godina. p p g

Podeljen je na dve epohe, pleisticen, koji je nastupio nakon tercijara, i holocen, koji je zapoeo pre oko

11,5 hiljada godina i jos uvek traje.

KENOZOIK -Vremenska skala Mammuthuskrupni sisar izumro tokom pleistocenap p

Pl h k k l l d d b ( l ) Pleistocen je epoha u toku koje su se smenjivala ledena doba (glacijacija) izmeu kojih je bilo perioda otopljavanja (interglacijacije).

U t ku pl ist c n i um li su mn i U toku pleistocena izumrli su mnogi krupni sisari koji su se pojavili u

tercijaru.

Sabljasti tigarkrupni sisar izumro tokom pleistocena

Pleistocen u srednjoj Ecropip p

Z lj j st l hl d ij t k k s T ij i K t Hl j Z lj Zemlja je postala hladnija tokom kasnog Tercijera i Kvartara. Hlaenje Zemlje tokom kasnog Kenozoika i poetak glacijacije imali su krajnje korene u tektonici

ploa. Tokom Tercijera, velike kopnene mase kao to su severni deo severne Amerike Evrope i Azije su postale koncentrisane oko severnog polarnog regiona Amerike, Evrope i Azije su postale koncentrisane oko severnog polarnog regiona.

Za to vreme, Antarktik se pomerio na svoju poziciju na Junom polu. Pozicioniranje kopna u polarnim regionima je izazvalo kontinentalne uslove sa

hladnim zimama hladnim zimama.

Kopno obezbeuje osnovu za taloenje leda, a novoformirane kopnene mase spreavaju transport toplih struja okeanima ka severu. Antarktik je u

l k l k k k k l tercijaru ostao blizu june Amerike, a topla okeanska struja koja se kretala du istone obale june Amerike donela je toplotu junom polarnom regionu.

Formiranje kontinentalnog mosta izmeu S. i J. Amerike spreilo je di j t lih ifikih t j Atl tikprodiranje toplih pacifikih struja prema Atlantiku.

Jasno je da je Zemlja prola kroz brojne glacijalne meuglacijalne cikluse za vreme Jasno je da je Zemlja prola kroz brojne glacijalne meuglacijalne cikluse za vreme Pleistocena. Gleeri su predstavljali neverovatno masivne naslage leda. Oni su esto bili debljine 2 do 3 kilometra, a njihova masa je bila toliko velika da je deformisala

litosferu koja se nalazila ispod za 200 do 300 metara. jU svojoj maksimalnoj irini, ove naslage leda su pokrivale i do jedne treine celokupne kopnene povrine zemlje. Na vrhuncu najskorijeg glacijalnog perioda, naslage leda na severnoj hemisferi su se pruale od Arktika juno i time prekrivale vei deo Severne

Am ik i C nt ln A ij d tp ilk 45o N fsk i in Amerike i Centralne Azije do otprilke 45o N geografske irine.

Najmanje 4-5 ledenih doba tokom geoloke istrije ZemljeGlavna ledena doba desila su se u Pleistocenu, Permu, Karbonu, Gla na ledena doba des la su se u le stocenu, ermu, Karbonu,

Ordovicijumu i kasnom i ranom Proterozoiku

P k 80 % l ij l l d Pl ist l il s s j h isf i N Preko 80 % glacijalnog leda Pleistocena nalazilo se u severnoj hemisferi. Na junoj hemisferi, glacijacija je bila ograniena na visoke predele na udaljenim

junim geografskim irinama kao to su centralna ploa Tasmanije i novozelandski Alpi Venac Anda je bio prekriven ledom ali najvei ledeni novozelandski Alpi. Venac Anda je bio prekriven ledom, ali najvei ledeni prekriva se nalazio u ileu i Argentini. Glavno kopno Australije nije bilo

prekriveno ledom izuzev Viktorije, a u Africi glacijacija nije postojala, osim na severozapadnom delu planine Atlas i najviim planinama istone Afrikeseverozapadnom delu planine Atlas i najviim planinama istone Afrike.

Mnoge ekspedicije pokuale su da identifikuju geoloke dokaze koji svedoe Mnoge ekspedicije pokuale su da identifikuju geoloke dokaze koji svedoe o smeni glacijacije.

Severna Amerika: (Chamberlin & Leverett) 4 glacijala, nose naziv po d d t i l ij ij tk i idravama gde su tragovi glacijacije otkriveni.

Evropa: (Penck & Brckner) 4 rene terase dale su kompletan dokaz: dubina erozije i debljina jezerskih sedimenata svedoi o duini intervala

l ij ij i t l ij ijglacijacija-interglacijacija

irenje i povlaenje ledenog pokrivaa

Glacijalni periodi su se smenjivali sa meuglacijalnim periodima, kada je klima postajala toplija a naslage leda se povlaile. Kao to to moemo videti iz skorijeg paleontolokog zapisa, ovi dogaaji su imali znaajan uticaj kako na kopnena tako

d b kl k l l d l k d l i na vodena iva bia, ukljuujui i one koji su se nalazili daleko od gleera.

Temperaturna dinamikaHolocena Malo ledeno

HypsithermalHypsithermal

Holocena - Malo ledeno doba u srednjem veku

Glacijalni uslovi su preovladavali tokom skoro itavog Pleistocena, sa isporekidanim meuglacijacijama koje obuhvataju manje od 10 % ove epohe meuglacijacijama koje obuhvataju manje od 10 % ove epohe.

Mlai Drijas (pre 12.800 do 11.600 godina) bio je period obeleen znatno brzim padom na niske temperature koji je praen podjednako naglim zagrevanjem do trenutne

interglacijacije a sve se ovo deavalo za samo 1.200 godina. l l l k k Globalne temperature od pre otprilike 8.000 do 4.000 godina period koji se zove

hipsitermalni Nakon relativno toplog srednjeg veka (izmeu 1100. i 1400. godine nove ere), temperature su brzo pale a vei deo sveta je iskusio malo ledeno doba a najskorije se desilo izmeu su brzo pale, a vei deo sveta je iskusio malo ledeno doba , a najskorije se desilo izmeu

1650. i 1850. godine nove ere