ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb022/632-336 e-mail: kijainox4580@live.com

МESARSKA OPREMA

Година LIX • Сремска Митровица • Среда 23. октобар 2019. • Број 3060 • Цена 50 динара

Фот

о: M

. Mил

еусн

ић

OKOB

022/628-897Pivarska 13, Sremska Mitrovica

EYE EYE MD

Горе сремска поља

НАГРАЂЕНИ

Лука међу ауто – путевима

Поводом Дана општине Беочин, 16. октобра, заслужним појединцима и установама додељена су традиционална признања – Октобарска награда и Плакета Општине Беочин.

Деца без вртића, млади без кафића

Среда, 23. октобар 2019.2

@ivot na{

Пи ше: Си ни ша Ко ри ца

Од ве ко ва лиДо шло вре ме, не ка ко се са мо по се би на ме сти ло, да ка жем

не што и о мо јој ге не ра ци ји, оној из че тр де сто сме (1948.). До-ду ше у њу су сти ца јем раз ли чи тих окол но сти то ком шко ло ва ња упа да ли и не ки ста ри ји, али и по не ки мла ђи као на при мер Бо шко Ку зми нац и ја (го ди ште 1949. – ра ни је кре ну ли у шко лу). Би ла је то ге не ра ци ја ко ја ни је же ле ла да од ба ци ни шта од оно га што је оста ло жи во из про шло сти. Жу ди ли за до ка зи ва њем сва ко пре ма сво јим мо гућ но сти ма, би ло нам је за ни мљи во све што је вред но ма ода кле до ла зи ло.

Је дан Ма рин ко Шуљ ма нац – Ми ка ни је се ли био, ка да је у вре-ме не вре ме на у тран зи ци ји ма те ри је и ду ха остао без рад ног ме-ста, да смр за ва ју ћи се на Кван та шу че сто и на ми нус 20 сте пе ни ис под не ке им про ви зо ва не нај ло ном пре кри ве не на стре шни це про да је кром пир, ја бу ке, лук... Имао је ви шу шко лу, а по се бан дар у гла су и пе ва њу. Због те при ро дом уро ђе не осо би не зва ли смо га сла вуј. Кад’ смо у Еко ном ској шко ли ула зи ли на час фи зич ког вас-пи та ња у ве ли ку фи скул тур ну са лу Ми ка би пу стио сло бо ду свом гла су, из ње га би по ле те ло „Не пи тај ме ста ра мај ко...“ Не дељ ка Бил ки ћа, чи ни ло нам се уз ви ше ни је и од са мог ори ги на ла. Чу ла на ших ду ша су тре пе ри ла. Са ла од зва ња ла, мла дост и пе сма нас (за)но си ла. Ма рин ко је знао да га са мо по ште ње, па и Кван таш, мо же до ве сти до пен зи је. Био је то из раз вас пи та ња оног до ба. Бо шко Ку зми нац је био ду го шеф Ме сне кан це ра ла ри је у Ла ћар-ку. Био власт, али та ква да се не ви ди, ни ти чу је, да вла да и де лу је. Сва ко ју тро се пр во чуо са Бе гом, он да шњим ше фом оп штин ске по ли ци је у Срем ској Ми тро ви ци, раз ме ни ли пар ре чи о ста њу у се лу, по ка фа на ма, на ули ца ма. Ин спек то ри ка да су за ла зи ли у се-ло, пр во су се ње му ја вља ли, пре све га да зна да су у се лу, и дру го да по по тре би ин тер ве ни шу по ње го вом зах те ву. Бо шко је знао ка ко се ло ди ше. Чу вао се мир и по ре дак. Био је то не ки не ви дљи-ви мо ни то ринг око ко га су се оку пља ли пред став ни ци се ла, вла-сти, ме шта ни. Ве шти на је би ла зна ти их оку пи ти и др жа ти у не кој вр сти умре же ног си сте ма. Од го вор ност би ла из над пра ва, се ло чу ва но и са чу ва но. Чу ва ла га мо ја ге не ра ци ја ко ја се хра ни ла со-ко ви ма про шло сти али и стре ми ла но вом, нео сво је ном, на пред-ни јем. Сло бо дан Гр ба ти нић, пут ник шко ла рац иш Ши да, знао је на па мет све бро је ве те ле фо на и ро ђен дан сва ког од нас ко ји смо с њим се де ли у клу па ма. Ево про шло је пу них 52 го ди не од ка ко смо пред шко лом от пе ва ли хим ну свих ге не ра ци ја. „Ој дру го ви јел вам жао, јел вам жао, ра ста нак се при ма као...“ а Сло ба сва ки пут 17.2. по зо ве ме и че сти та ро ђен дан. Та ко је би ло и ове 2019. с тим што је знао да је то окру гла го ди шњи ца, се дам де се ти ро ђен дан. Хва ла Ти Сло бо да не за ду го трај но дру гар ство. Ту је и Злат ко Вар-ме ђа. При ча за се бе. Мој пр ви ком ши ја Жељ ко му је брат, али по ли ни ји сво је ма ме из ку ћа Вар ме ђа. Ме ни је, не са мо ком ши ја, већ и брат ово га пу та по ли ни ји оче ва, Ко ри ца. Ком ши ја и брат ка кав се са мо по же ле ти мо же. Дру штвен, увек рас по ло жен ка ко за рад, та ко и за ша лу, до ду ше по не кад за бо ра ви да се вра ти ку ћи, па зо-ру и пр ве пе тло ве до че ка у Си бер ма ну. У јед ном од та квих ста ња на вра ти у два са та по сле по но ћи Злат ко вој ку ћи. Бу ди га. Уста не не и спа ва ни Зла ја, по гле да у свог бра та, па у сат, те из у сти: „Ба то, ви диш ти ко је је до ба, сад се не до ла зи у го сте“. На то ће Жељ ко: „То зна чи да ме те раш“. „Не, Ба то“ - од го ва ра Зла ја, „не те рам ја те-бе, већ са мо ис те ри вам ал ко хол из мо је ку ће“. „Ако је та ко, он да у ре ду, ла ку ноћ и ле по спа вај“ – по ру чио је Жељ ко за до во љан, не од го во ром, већ сна ла жљи во сти Злат ка Вар ме ђе. Ко уда ра та ко по зно у ду би ну ноћ ног ми ра. Ту је и Ми лен ко Ко баш. Мар кан тан, ви сок, на о чит. За ње га или дир ке ње го ве хар мо ни ке ле пи ле се при пад ни це леп шег по ла. Ми оста ли ни смо би ли љу бо мор ни, јер смо зна ли да у та ко до бро рас по ло же ном дру штву увек има не-што и за нас. Пе шке смо, на из ме ни це, но си ли ње го ву хар мо ни ку од Еко ном ске шко ле до Ла ћар ка, што је би ло по себ но те шко ка да оки ша или осне жи. Мла дост је све то над ви си ва ла. Би ва ли смо од-го вор ни пр во пре ма се би, а он да и пре ма дру ги ма.

Глав ни ју на ци ове ко лум не ни су ли ко ви ко је по ми њем, већ вре ме ко је смо за јед нич ки про во ди ли. А у ње му ме ша ви на исто ри је, ет но гра фи је, за но са и се ћа ња. Све ча но укра ше на ор-на мен ти ка мо је ге не ра ци је ко ја је ожи ве ла, од ве ко ва ла сво је за јед ни штво рав но по ло ви ци ве ка.

ИЗ ДВО ЈЕ НА ВЕСТ

Но вац за шко леРе ба лан сом по кра јин ског бу џе та, но вих 50 ми ли о на ди на ра из дво-

је но је за ре кон струк ци ју, адап та ци ју, са на ци ју и ин ве сти ци о но одр жа ва ње обје ка та уста но ва основ ног и сред њег обра зо ва ња и вас-пи та ња на те ри то ри ји Ауто ном не по кра ји не Вој во ди не. Пу тем кон кур-са, укуп но 17 уста но ва – 12 основ них и пет сред њих шко ла, до би ло је сред ства.

Од срем ских шко ла, сред ства ће до би ти ОШ "Ру жа Ђур ђе вић - Цр на" из Чор та но ва ца 3,6 ми ли о на ди на ра за фи нан си ра ње са на ци је ра ди о-ни це, са ни тар ног чво ра и свла чи о ни ца и Му зич ка шко ла "Пе тар Кран-че вић" Срем ска Ми тро ви ца 1,284,600 ди на ра за фи нан си ра ње ин ве-сти ци о ног одр жа ва ње кро ва објек та шко ле. СН

Уко ли ко борд ди рек то ра Свет ске бан ке одо бри про је кат за про ши ре ње и из-

град њу Лу ке Срем ска Ми тро ви ца, вре дан 20 до 30 ми ли о на евра, град на ле вој оба ли Са ве до био би лу ку у ко јој би би ли тер ми-на ли за наф ту, жи та ри це, де по ни је пе ска и шљун ка, ца ри на, реч на по ли ци ја и објек ти оста лих нео п ход них услу га. Све то до при-не ло би да Срем ска Ми тро ви ца по ста не ло ги стич ки цен тар за реч ни тран спорт, а до дат но би ути ца ло на раз вој гра да и ове гра не са о бра ћа ја.

- Ми ни стар ство по љо при вре де, шу мар-ства и во до при вре де је но си лац тог про јек-та и на ње му са ра ђу је мо са Ми ни стар ством гра ђе ви нар ства, са о бра ћа ја и ин фра струк-ту ре. Прак тич но, про ши ре ње Лу ке Срем ска Ми тро ви ца је са мо део ве ли ког про јек та ко ји је вре дан око 90 ми ли о на евра: иде ја

је да се ура ди ре тен зи ја код Мо-ро ви ћа и та ко пред у пре де по-пла ве, да се очи сти ко ри то ре ке са ве пот пу ном ду жи ном ка ко би она би ла плов на 365 да на у го ди-ни, да се на пра ви луч ка ин фра-струк ту ра у Срем ској Ми тро ви-ци и још не ко ли ко од брам бе них на си па у Ср би ји, из ме ђу оста лог и на сип код Ма чван ске Ми тро-ви це. Уз по сто је ћи ауто – пут Бе о град - За греб и оних ко ји ће се гра ди ти Ру ма – Ша бац и Ку-змин – Срем ска Ра ча, на ма са мо још фа ли луч ка ин фра стук ту ра и он да мо гу да ка жем да у кру-гу од хи ља ду ки ло ме та ра не по сто ји тач ка са та квом ин фра струк ту ром ка кву ће има-ти Срем ска Ми тро ви ца. То је исти на и то

ни ко не мо же по ре ћи без об зи ра на пар тиј ска и дру га опре де ље ња – ре као је за наш лист ми ни стар по љо-при вре де, во до при вре де и шу мар ства Бра ни слав Не-ди мо вић.

По ње го вим ре чи ма, оста је не ка вр ста жа ље ња за чи ње ни цом да хр ват ска стра на ни је же ле ла да се ра ди ре кон струк ци ја пру ге Бе о град – За греб.

- За то се ин тен зив но ра-ди пру га Бе о град – Бу дим-пе шта и, у та квом рас пле-ту до га ђа ја, под во жњак у Срем ској Ми тро ви ци ни ка-да не би био ура ђен јер ће пру га пре ма За гре бу оста ти не ка вр ста ре ги о нал не пру-ге ко ја, до ду ше, она ма ко-ри сти за из воз ро ба пре ма ри јеч кој лу ци. И због то га смо мо ра ли са ми да гра ди-мо под во жњак у Срем ској Ми тро ви ци.

Ина че, за хва љу ју ћи бу-џет ским сред стви ма, део ко ри та Са ве је већ очи шћен и пре о стао је део код Шап ца где се мо ра ми ни ра ти део ко ри та да би се при-сту пи ло чи шће њу.

- На ма је из у зет но ва жно да раз ви ја мо луч ку ин фра струк ту ру ка ко би смо има ли ве ће ка па ци те те за пре то вар жи та ри ца и то ће мо ра ди ти, не са мо на Са ви у Срем ској Ми тро ви ци, већ и на не ко ли ко та ча ка и на Ду на ву. Лу ке тре ба да слу же за жи та ри це, а не за от пад но гво жђе што смо ми ра ди ли го ди на ма. То под ра зу ме ва и но ву опре му за пре то вар ових ро ба – ис ти че ми ни стар Не ди мо вић и до да је да се са но вим вла-сни ци ма раз ви ја и Лу ка Но ви Сад ко ја ће, уз но ву опре му, би ти цен трал на тач ка луч-ког тран спор та у др жа ви, а Срем ска Ми-тро ви ца тре ба да бу де глав на тач ка за Са ву.

- Не тре ба за бо ра ви ти да део жи та ри ца и дру ге ро бе иде и за Ита ли ју, од но сно да се жи та ри це не из во зе са мо пре ко Кон стант-це. Уме сто ка ми он ског пре во за до Ита ли је, јеф ти ни је да део ро бе иде и же ле зни цом из Ми тро ви це – по ја шња ва Не ди мо вић.

Све је по че ло ак тив но сти ма Аген ци је за упра вља ње лу ка ма ко ја је 11. сеп тем бра по-кре ну ла јав ну на бав ку за услу ге из ра де сту-ди је оправ да но сти са идеј ним про јек том за про ши ре ње и из град њу Лу ке Срем ска Ми тро ви ца, а рок за под но ше ње при ја ва

је био 14. ок то бра. Град је обез бе дио нео п-ход ни про је кат на вре ме.

- До би ли смо по зив од Аген ци је за упра-вља ње лу ка ма Ср би је да се ак тив но укљу-чи мо у мо гу ћи про је кат из град ње Лу ке Срем ска Ми тро ви ца, јер је наш град на ма-пи лу ка Ср би је озна чен као по год но и по-тен ци јал но ме сту бу ду ће но ве лу ке на Са ви. По ред то га, по сто је та ква ме ста и на Ду на-ву ко ји ће, уко ли ко све про тек не ка ко ва ља, та ко ђе би ти пред мет фи нан си ра ња Свет ске бан ке – об ја снио је гра до на чел ник Срем ске Ми тро ви це Вла ди мир Са на дер.

За ин те ре со ва ност гра да по том пи та-њу је ве ли ка јер би се ту гра ди ла лу ка ко-ја би би ла ло ги стич ки цен тар на ре ци, а па се за јед но са При вред ним дру штвом “Лу ка Ле гет” ушло у из ра ду Пла на де таљ не ре гу-ла ци је ко ји је осно ва за бу ду ће пла ни ра ње од но сно по ме ну ти про је кат .

- Тај план је до шао до на цр та и ра ног уви-да, а за јед но Пла ном де таљ не ре гу ла ци је, пра ви се Стра те ги ја ко ју из ра ђу је Аген ци ја за упра вља ње лу ка ма. Зна чи, па ра лел но се ра де све нео п ход не ства ри да би се у ју ну ишло пред борд Свет ске бан ке ко ји о све-му од лу чу је – до дао је гра до на чел ник Са-на дер.

Ако Срем ска Ми тро ви ца до ка же кроз план, сту ди ју, идеј ни про је кат све што је по-треб но за ула га ње у Лу ку Срем ска Ми тро-ви ца вред но од 25 до 30 мли о на евра, Свет-ска бан ка ће ве ро ват но ула га ње одо бри ти. На про сто ру Лу ке Срем ска Ми тро ви ца би се из гра ди ла ин фра струк ту ра за брз реч-ни тран спорт жи та ри ца, као и тер ми на ли за наф ту, де по ни је шљун ка и пе ска што уз кон теј нер ски тер ми нал ко ји “Лу ка Ле гет” има, обез бе ђу је тран спорт ро бе да ље у ино стра ство. Уз ауто-пу те ве и пру ге ко је се ра де око Срем ске Ми тро ви це до би ће се тран спорт Са вом па би овај град имао још атрак тив ни је ме сто за ула га ња и шан су за још бо љи раз вој.

Лу ка Срем ска Ми тро ви ца би об у хва ти ла ло ка ци ју од те рет ног мо ста пре ко Са ве до ло ка ци је на ко јој је са да ди за ли ца ПД Лу ке Ле гет”, од но сно про стор од око 15 хек та ра. Уме сто де по ни ја пе ска и шљун ка, ту би у на-ред ним го ди на ма мо гли да бу ду са гра ђе ни тер ми на ли за жи та ри це, наф ту, де по ни је, као и згра де ца ри не, реч не по ли ци је, шпе-ди ци је и објек ти за дру ге по сло ве са јав ним овла шће њем.

Ре пу бли ка Ср би ја би ла би вла сник зе-мљи шта и ин фра струк ту ре, до да је гра до-на чел ник Срем ске Ми тро ви це, а она би од-ре ди ла луч ког опе ра те ра ко ји би упра вљао лу ком.

С.Ђа ко вић

Ре тен зи ја- Нај ве ћи за да так у бли ској бу дућ-

но сти је да ура ди мо ре тен зи ју у Мо-ро ви ћу. Ја ме на је без бед на, али се у Хр ват ској и Бо сни ди жу од брам бе не ли ни је и ми мо ра мо на пра ви ти ре тен-зи ју у Мо ро ви ћу или ће во да за вр ши ти у Пе ћин ци ма ко ја је је ди на при род на де пре си ја по сле Мо ро ви ћа. Хр ва ти ви ше ни су за ин те ре со ва ни да ово бу-де за јед нич ки про је кат, они ви ше не ра чу на ју Лоњ ско по ље као при род ну ре тен зи ју и до на ше те ри то ри је во да ре ке Са ве ви ше не ма где да се из ли је – ка же ми ни стар Не ди мо вић. - Ка да се до кра ја ок то бра за вр ше ра до ви и по-ста ве па не ли на град ском ке ју, Ми тро-ви ца ће би ти пот пу но без бед на. Мо жда ће са да не ко по ста ви ти пи та ње шта ће би ти са Ма чван ском Ми тро ви цом. Та-мо је ни во на си па 40 са нит ме ра ви ши не го у Срем ској Ми тро ви ци, а ми смо пред ви де ли да у сле де ћој фа зи ра ди мо и на исп у Ма чван ској Ми тро ви ци. Та ко ће во да од ла зи ти у дру ге про сто ре и за то је због ре кон стру и сан део нса и па код Јар ка и Хрт ко ва ца.

Про је кат пред бор дом ди рек то ра Свет ске бан ке У кру гу од хи ља ду ки ло ме та ра не ма тач ке ко ја ће, по пут Ми тро ви це, има ти лу ку и три ауто-пу та

Ми ни стар Бра ни слав Не ди мо вић

Гра до на чел ник Вла ди мир Са на дер

Ре ка Са ва шан са за раз вој

Среда, 23. октобар 2019. 3

Дан општине Беочин, 16. октобар, обележен је протекле среде на

пригодан и свечан начин, у присуству челника општине, представника свих локалних заједница, братске општине Угљевик из Републике Српске, бројних званица и гостију, као и великог броја грађана беочинске општине.

На спомен обележју у Парку хероја Брила положени су венци и минутом ћутања одата је почаст свим жртвама рата. Венце су положиле бројне деле-гације: СУБНОР-а, Општине Беочин, братске Општине Угљевик, војске, по-литичких партија, верских заједница. Након помена и опела свим жртвама ратних страдања и полагања венаца и цвећа присутнима се обратио заменик председника Скупштине општине Бео-чин, Миленко Милинковић.

Он је у свом обраћању истакао зна-чај обележавања овог датума како се ратне страхоте и страдања никада не би заборавиле, а жртве памтиле, цени-ле и поштовале.

-Општина Беочин, сва њена насеље-на места, од Раковца до Луга, у вихору рата тога времена, дала је 1.174 живо-та. Погинуо је 321 борац, а ратна стра-дања однела су и 853 живота невиних жртава становника овог краја, махом старијих људи, жена и деце ове општи-не. Наша дужност и обавеза је да ода-мо пошту свима онима који су не само овде, на овом месту, већ и на свим дру-гим местима страдња нашег народа, положили своје животе за оно што ми данас имамо. Ово је 75. година од тих ратних догађања. Ми данас живимо у миру и поносни смо на историју нашег народа. Овде у беочинској општини живи преко 20 националности и ника-да тај суживот није био нарушен, иако

смо још увек на Балкану, на ветроме-тини путева и интереса великих сила и савремених токова живота – рекао је, између осталог, заменик председника СО Беочин Миленко Милинковић.

Након тога у Дому културе одржана је свечана седница СО на којој се речи-ма добродошлице присутнима обра-тио председник општине Беочин Ми-тар Милинковић. Он је подсетио да је 16. октобар веома важан и значајан датум у историји ове општине.

-Тога дана 1944. године Беочин је ослобођен од фашистичких окупатора и заувек је добио толико жељену сло-боду. У тим борбама многи су дали оно највредније, своје животе. Наши борци и хероји борили су се свуда где је била угрожена слобода нашег народа, а ми данас у слободи коју су нам они пода-рили, одржавамо везе, братске односе

и сарадњу са локалним самоуправама у знак сећања и незаборава на њихово херојство. Овогодишњи Дан Општи-не обележавамо у лепшем Беочину који из године у годину постаје место квалитетнијег и бољег живота за наше грађане. Зато морамо да наставимо да се боримо да Беочин направимо онакав какав волимо, желимо и заслу-жујемо, да буде достојан наше деце и будућих генерација – рекао је у свом обраћању на свечаној седници СО председник Општине Беочин Митар Милинковић.

Он је истакао да ове године Беочин-ци имају разлога за славље, с обзиром да у Беочин долази инвестиција вред-на 40 милиона евра. Реч је о фабрици пива словачке компаније, у којој би запослење требало да добије око 300 суграђана. Милинковић је подсетио и на неке од започетих пројеката у овој општини, а то су изградња базена, за-вршетак стамбено пословне зграде, изградња водоводне мреже у Бано-штору, завршетак канализационе мре-же у насељеним местима, као и поди-зање највећег виноградарског засада на овим просторима.

-Ми желимо да Беочин, поред це-ментаре, буде познат и по добром вину и воћу у чему у наредном периоду ви-димо своју развојну шансу, јер су то делатности које требају да допринесу развоју туризма где имамо велике не-искорићене могућности. Желимо да вратимо сјај нашим селима, па смо уп-раво зато посебну пажњу у протеклом периоду посветили развоју путне ин-феструктуре на подручју наше општи-не. Такође, континуирано радимо и на побољшању услова рада наших обра-зовних институција и предшколске ус-танове, а сваке године стипендирамо најбоље студенте – рекао је, између осталог, председник Општине Беочин Митар Милинковић.

На Свечаној седници СО додељене су традиционалне Октобарске награ-де. Њих су за ову годину добили: Срп-ска православна црквена општина у Сусеку, храм Светог архангела Гаври-ла, за посебан допринос афирмацији општине и насељеног места, а награду је примио парох сусечки јереј Немања Теофиловић, др Мирослава Пуша-ра, која је добила награду из области здравства и Димитрије Књегињић, директор Лафаржа Србија, за посе-бан допринос афирмацији општине

Беочин. Плакета Општине Беочин која се додељује појединцима и институ-цијама ван територије општине за по-себан допринос додељена је Влади-миру Батезу, покрајинском секретару за спорт и омладину.

За постигнуте резултате из подручја и области свог деловања захвалнице су добили: Зоран Чакар, Витомир Рајичић, Саша Комадина, Лука Црн-чевић, Јован Стојковић, Живан Ста-нојевић, Никола Стјепановић, Татја-на Крстић и Мирјана Богић.

У име награђених захвалила се др Мирослава Пушара и истакла да је велико задовољство што је локална заједница приметила и наградила оне који дају свој допринос развоју општи-не. У име покрајинског секретаријата за спорт и омладину Дан општине је

честитао секретар Владимир Батез. Он је додао му признање које је добио много значи јер долази из општине у којој је заједно са њеним челницима покренуо капиталне пројекте из об-ласти спортске инфраструктуре. Батез се одрекао новчаног дела награде у корист Основне школе “Јован Грчић Миленко”, за куповину реквизита за наставу физичког васпитања.

У културно уметничком програму наступили су малишани из Предш-колске установе “Љуба Станковић” Беочин и тамбураши КУД-а “Бриле”, а у вечерњим сатима у хали Спортско пословног центра, одржан је концерт певача народне музике.

С. Михајловић Фото М. Милеуснић

Уручене традиционалне награде и признањаОктобарску награду за ову годину добили су Српска православна црквена општина у Сусеку, храм Светог архангела Гаврила, др Мирослава Пушара и Димитрије Књегињић, директор Лафаржа Србија. Плакета Општине Беочин додељена је Владимиру Батезу, покрајинском секретару за спорт и омладину

(Пројекат “Боље услуге за бољи живот” финансира се из буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства)

Добитници награда и признања

Полагање венаца

Наступ најмлађих

Митар Милинковић, председник Општине Беочин

Заменик председника СО Миленко Милинковић

Свечана седница СО Беочин

Среда, 23. oктобар 2019.4

На седници Скупштине општине Пећинци, одржаној 11. октобра,

усвојен је План детаљне регулације (ПДР) ромског насеља у Попинцима. Израду планске документације фи-нансирала је Европска унија у оквиру пројекта “Подршка ЕУ инклузији Рома – Оснаживање локалних заједница за инклузију Рома”. Пројекат спрово-ди Стална конференција градова и општина (СКГО), а у реализацији проје-кта инклузије Рома учествују и два министарства – Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарство грађевинар-ства, саобраћаја и инфраструктуре.

Како нам је рекао заменик председ-ника општине Пећинци Зоран Војкић, пећиначка општина је једна од 11 ло-калних самоуправа у Србији које су крајем прошле године са СКГО потпи-сале уговор о додели средстава за из-раду планске документације за ромска насеља.

- И пре овог уговора наша општина је била посвећена побољшању услова за живот Рома. Општина је финансира-ла изградњу комуналне инфраструкту-ре попут насипања путева и изградње водоводне и електромреже у ромским насељима. Мислим да са правом могу да кажем да у пећиначкој општини Роми имају боље услове за живот него у неким другим срединама. Ромско на-сеље у Попинцима је једно од највећих

у нашој општини. Још крајем 2017. го-дине воводоводна мрежа у Попинци-ма је продужена и на ромско насеље, а усвајањем ПДР-а створен је правни оквир за даље комунално опремање, изјавио је Војкић.

На истој седници усвојен је и Го-дишњи план рада Предшколске уста-нове „Влада Обрадовић Камени“, којим је, између осталог, одобрена реализа-ција још једног пројекта у сарадњи са

Фондацијом Новак Ђоковић.- Наша предшколска установа је са

Фондацијом Ђоковић већ успешно реализовала два пројекта – Школица живота и Подршка, не перфекција, а од ове школске године реализоваће и пројекат Азбука добрих навика. Овај пројекат је значајан стога што је ус-мерен на развијање добрих навика у исхрани код деце предшколског узра-ста. У сарадњи са релевантним инсти-туцијама, попут института Батут, деца из предшколске установе ће, заједно са родитељима и васпитачима, имати прилику да се кроз предавања, али и кроз практичне радионице, упознају

са процесом производње и припре-мања здраве хране. Развијање здравих навика у исхрани код деце у овако ра-ном узрасту, може им касније у животу донети бројне здравствене бенефите и због тога ће Општина Пећинци пружи-ти пуну подршку и овом пројекту, каже начелница Општинске управе општи-не Пећинци Драгана Крстић.

Одборници су усвојили и Извештај о реализацији Годишњег плана рада ПУ „Влада Обрадович Камени“ за школ-ску 2018-2019. годину, као и извештаје о раду за 2018. месних заједница Брес-тач, Огар, Деч и Сремски Михаљевци.

С. Н.

Крајем прошле недеље у Руми све-чано je отворена реконструисана

Сремска улица на Тиволу. завршетак радова, како је најављивано, обишао је директор Управе за капитална улагања АП Војводине, Недељко Ковачевић, заједно са председником Општине Рума, Слађаном Манчићем и сарад-ницима. Ковачевић је обишао и улицу Милоша Црњанског, која је асфалти-рана нешто раније, али је заједно са Сремском била део истог пројекта који је са 50 милиона динара суфинансира-ла Управа за капитална улагања.

- Изузетно сам задовољан оним што се урадило на реконструкцији ове ули-це, али и свим пројектима које смо ра-дили са Општином Рума. Сви су урађе-ни квалитетно, на време, да не кажем и пре рока. Општина Рума је једна од најбољих општина на територији Војводине у спровођењу реализа-ције пројеката које финансира Уп-рава за капитална улагања и за које додељује средства. Ова улица је урађена беспрекорно. Урађени су тротоари, главни асфалт, расвета, канализација, водоводна мрежа. Све што треба да има једна улица на европском нивоу, то ова улица има. Могу да обећам да ћемо ми у наредном периоду наставити да

помажемо и финансирамо пројекте за које буде аплицирала Општина Рума. Наредни конкурс је у јануару и ја се надам да ће бити много квалитетних пројеката, као што су били и ови до сада и изаћи ћемо у сусрет колико будемо могли. Ја се надам да ће то по приливу буџета који има АП Војводи-на бити значајна средства за Општину Рума, рекао је Недељко Ковачевић.

У Сремској улици радило се на тра-си дугој око 350 метара између Главне и Виноградарске. Стара саобраћајница проширена је са три на шест метара, урађене су нове инсталације, водо-вод, канализација, електроинстала-ција, тротоари, колски улази и расве-та. Током лета је асфалтирана и улица Милоша Црњанског у делу у ком није

постојао асфалт, у дужини од око 200 метара. Комплетан пројекат је вредео око 68,5 милиона динара, од чега је преко Управе за капитална улгања обезбеђено 50 милиона, а остатак из општинске касе. Општина Рума је соп-ственим средствима ван поменутог конкурса издвојила додатних 1,7 ми-лиона за санацију преосталог пута у улици Милоша Црњанског до излаза на Орловићеву.

- Данас је изузетан дан за људе који живе у Сремској улици и улици Милоша Црњанског. По задовољству људи који овде живе може се видети да смо ура-дили праву ствар, уз огромну подршку Управе за капитална угагања која је суфинансирала овај пројекат за рекон-струкцију и изградњу ове две улице са

50 милиона динара. Желим да се зах-валим пре свега господину Коваче-вићу који из године у годину препо-знаје све оно што ми прогласимо као интерес општине, са којим пројекти-ма конкуришемо ка Управи и много нам значи то што добијамо као ветар у леђа кроз суфинансирање, а у овом случају кроз већинско финансирање израде ових пројеката. Данас смо се на лицу места уверили да је Сремска улица, жила куцавица овог дела гра-да која повезује део новог насеља из правца Лењинове са једним од

наших највећих и најстаријих насеља Тивол, сада уређена, проширена, без-бедна, функционална. Буквално је то био сремски сокак, а сада је то ули-ца ширине 6 метара са ивичњацима, уређеним колским улазима, тротоари-ма, сливницима, решеткама. Урађена је комплетна водоводна, канализациона, телекомуникациона инсталација, све оно што једна права улица у овом вре-мену и моменту заслужује. Желим да се захвалим и свим људима који живе у овим улицама јер су имали стрпљења да сачекају да се ови пројекти заврше. Захвалност дугујемо свима који подр-жавају оно што радимо, што спроводи-мо политику Српске напредне странке,

Владе РС и председника државе Алек-сандра Вучића, који нам 24 сата стоји над главом и тера нас да овакве и сли-чне пројекте спроводимо у дело и на тај начин враћамо дуг грађанима који су нас бирали и поставили ту где смо, рекао је Слађан Манчић, председник Општине Рума.

Да је ова инвестиција била пре-ко потребна, показали су мештани Сремске улице који су са послужењем дочекали представнике Општине Рума и Управе за капитална улагања. За њих је, како кажу, Сресмка улица сада главна у Срему.

- Одлично је урађено и сада има-мо најлепшу улицу у Руми. Чекали смо је деценијама. Имали смо стр-пљења за све радове, јер смо зна-ли да нас чека потпуно нова улица, дружили смо се мајсторима и није

било никакве нервозе, не само код нас, него ни међу осталим комшија-ма. Само неко ко је заиста злонаме-ран може рећи да ово не ваља. Ми смо презадовољни, рекли су супру-жници Петар и Иконија Чумпајло из Сремске улице у Руми.

Председник Општине Рума је рекао да постоје нови пројекти и да ће се крајем године знати са којом идејом ће се поново ићи пред Управу за капитал-на улагања АП Војводине за наредну, 2020.годину. Оно што је сигурно, већ наредне недеље механизација ће се преселити у улицу Вељка Дугошевића где ће уследити реконструкција асфал-та од 27.октобра до Орловићеве, као и на локацију иза Робне куће, где ће се радити нов паркинг.

С.Белотић

Следи уређење ромских насеља- Општина је финансирала изградњу комуналне инфраструктуре попут насипања путева и изградње водоводне и електромреже у ромским насељима. Мислим да са правом могу да кажем да у пећиначкој општини Роми имају боље услове за живот него у неким другим срединама, рекао је Зоран Војкић

Са заседања Скупштине

Председништво

Заједничким средствима до најмодерније улице

Петар и Иконија Чумпајло

Обилазак улице Милоша Црњанског

Нови изглед Сремске улице

Обилазак Сремске

Среда, 23. oктобар 2019. 5

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

РЕПЕРТОАР

Би бли о те ка

25. ок то бра са по чет ком у 18:00, отва ра ње је из ло жбе „Ср би Ли вањ-ског по ља- тра го ви кроз ве ко ве“, ауто ра др. Вељ ка Ђу рић Ми ши не и др Ра до ва на Пи ли по ви ћа. Уче сни-ци у про гра му: Гор да на До ста нић, пред сед ник УО Удру же ња Ог ње на Ма ри ја Ли вањ ска, Са во Ра ки та, Ар хи је реј ски на ме сник срем ско-ми тро вач ки про то је реј ста вро фор, Во кал на гру па цр кве ног хо ра Све ти Са ва, хо ро во ђа Јо ван ка Ива нић, Ду шан ка Аној чић, глу ми ца Алек сан-дар Кр ста јић, глу мац а мо де ра тор је Мо рав ка То дић

Га ле ри ја

У то ку из ло жба ра до ва уче сни ка Смо тре ли ков ног ства ра ла штва ама-те ра гра да

СКЛО ПИ ЛИ БРАК: Дра ган Ми ло-ше вић и Гор да на Па прић, Плав шић Ма рио и Ша јић Ро са, Ива но вић Ни-ко ла и Љу би ца Ма лен ко вић.

ДО БИ ЛИ СИ НА: Бра ни слав и Сла-ђа на Ву ко тић-Бу ђа нов ци, Не над и Сун чи ца Зо ри чић-Кра гу је вац, Пе тар и Ма ја Ко лун џић-Ру ма, Ла зар и Та-ња Си мић Ме штро вић-Шид, Ср ђан и Ка та ри на Ма рин ко вић-Срем ска Ми тро ви ца, Го ран и Ма ри ја То ма ше-вић-Срем ска Ми тро ви ца.

ДО БИ ЛИ ЋЕР КУ: Са ша и Ана По-по вић-Ша шин ци, Сте фан и Је ле на Стан ко вић-Срем ска Ми тро ви ца, Вла ди мир и Ана Сивч-Би кић До, Пе-тар и Ве сна Ми ку ли нац-Ја зак, Да вид и Бра ни сла ва Кне же вић-Срем ска Ми тро ви ца, Бра ни слав и Је ле на Ку-ра јић-Мар тин ци, Ми лан и Ни ко ли на Бу заш-Жар ко вац.

УМР ЛИ: Че лић Ма ри ја рођ.1937,. Ма сти ло вић Ми ли мир рођ.1947., Ша рић Па ра рођ.1931., Кец ман Стан-ко рођ.1951., Ге ор ги је вић Ран ка рођ.1933., Ду раћ Ми ли ца рођ.1930., Уро ше вић Је ли ца рођ.1949., Ште-фан ски Стје пан рођ.1940., Пе јић Ста но је рођ.1945., Кр стић Ве ли-мир рођ.1945., Ру жец ки Ду шан ка рођ.1957., Шај нов За гор ка рођ.1936., Ми шче вић Да ни ца рођ.1945., Бо-ја нић Љу бо мир рођ.1948., Бо ме та Дра ги ца рођ.1952., Ти мо ти је вић Љу би ца рођ.1936., Ду чић Ра до мир рођ.1937., Џо дан Ми лан рођ.1949.

Про је кат „Ми тро ви ца - на оба ли на прет ка " фи нан си ра се из бу џе та Гра да Срем ска Ми тро ви ца.Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.

На 14. Ре пу блич ком фе сти ва лу де чи јег му зич ког ства ра ла штва

Фе де мус, уче ни це ОШ „Бо шко Пал ко-вље вић Пин ки, осво ји ле су дру гу на-гра ду за во кал ну ком по зи ци ју „При-ро ду чу ва ти тре ба“. Пре леп текст пе сме на пи са ла је На на Па нић, уче ни ца ше стог раз ре да. За му зи ку и из во ђе ње, за слу жне су Ања Мр-ва ље вић, ко ја по ха ђа че твр ти раз-ред и Ма ша Илић, уче ни ца ше стог раз ре да, а мен тор ка на гра ђе них уче ни ца је про фе сор Алек сан дра Га ру но вић.

Фе де мус је скра ће ни на зив за Фе-сти вал де чи јег му зич ког ства ра ла-штва „Де ца ком по зи то ри“, про пи сан је на став ним пла ном и про гра мом од стра не Ми ни стар ства про све те и тех-но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је и је ди ни је фе сти вал, на ко ме де ца уче ству ју као ком по зи то ри, тек сто-пи сци и из во ђа чи.

- Овај фе сти вал од 1995.го ди не афир ми ше мла де та лен те и про мо ви-ше де чи је ства ра ла штво и кре а ти ван рад од ра слих са де цом.На гра ђе на ком по зи ци ја „При ро ду чу ва ти тре-

ба“ на ла зи се на но вом ком пакт ди-ску, под на зи вом „Во лим да ма штам“ у из да њу Де чи јег кул тур ног цен тра Бе о град. Ове го ди не, на кон курс је при сти гло ви ше од три сто ти не ком-по зи ци ја из це ле Ср би је, та ко да су на ше де вој чи це из “Пин ки је ве шко-ле”, по сти гле ве о ма зна ча јан ре зул тат и за слу же но осво ји ле дру го ме сто -

ре кла нам је про фе сор ка Алек сан дра Га ру но вић.

За вр шни кон церт Фе де му са, одр-жан је 18. ок то бра у Де чи јем кул тур-ном цен тру „Дон ка Шпи чек“ у Бе о гра-ду, где су де вој чи це из Срем ске Ми-тро ви це при ми ле на гра ду и са оста-лим на гра ђе ним уче ни ци ма из ве ле сво ју ком по зи ци ју.

Ло кал ни тим за бор бу про тив тр го ви не љу ди ма пер фор-

ман сом на Град ском тр гу обе ле-жио Европ ски дан бор бе про тив тр го ви не љу ди ма.

-По вод нам је по ди за ње ни воа све сти гра ђа на о овом гло бал ном фе но ме ну ко ји је при су тан и код нас. Ста ти стич ки по да ци го во ре да је 78 би ло еви ден ти ра них жр-та ва на те ри тор ји Ре пу бли ке Ср-би је, од то га је 71 др жа вља на на-ше зе мље, што зна чи да овај фе но-ме ни је при су тан са мо у зе мља ма окру же ња, не го и у Ср би ји. Да на шњим пер фор ман сом же ли мо да упо зна мо гра ђа не са вр ста ма тр го ви не љу ди ма и

кон крет но шта све под ра зу ме ва тај фе-но мен – ре као је Бра ни слав Вук мир, пред сед ник овог ло кал ног ти ма.

Чла но ви Ло кал ног ти ма за бор бу про тив тр го ви не љу ди ма су Цен тар за со ци јал ни рад “Са ва”, Цр ве ни крст, Ви ше јав но ту жи ла штво, По ли циј ска упра ва у Срем ској Ми тро ви ци, Кан це ла ри ја за мла де, На ци о нал на слу жба за за по шља ва ње, Град ска упра ва за здрав стве ну и со ци јал ну за шти ту, Град ска упра ва за обра-

зо ва ње, кул ту ру и спорт, Цен тар за еко ном ско уна пре ђе ње Ро ма (ЦЕ УР) и Дом здра вља.

Три би ну о хра ни, ко ја је одр жа на у са ли Град ске ку ће у Срем ској Ми-

тро ви ци, по во дом Свет ског да на хра-не 16. ок то бра , ре а ли зо ва ли су про-фе со ри Пре храм бе но-шу мар ске и хе-миј ске шко ле у са рад њи са Град ском упра вом за обра зо ва ње. Про фе со ри ове сред ње шко ле су, кроз не ко ли ко зна чај них и ак ту ел них те ма, об ја сни-ли зна чај пра вил не и ква ли тет не ис-хра не свим при сут ним основ ци ма и сред њо школ ци ма.

Ка ко се ово го ди шња три би на од-но си ла се на без бед ну и ква ли тет ну ис хра ну, пре да ва чи су го во ри ли о та квим те ма ма : Жељ ка Мал ба шић о без бед ној хра на, Би ља на Ко ва че вић о сди ти ви ма у хра ни, Ма ри ја на Ар ту-ков о ГМО хра ни, а Ми ли ца Је лић о

ор ган ској хра ни. При сут ни су мо гли да са зна ју ка ко се кон тро ли ше хра-на, ко ји ми кро ор га ни зми су штет ни, шта су ади ти ви и ко ли ко ути чу на

ор га ни зам чо ве ка. Об ја шњен је ути-цај ГМО хра не и ко ли ко зна чај има ор ган ска хра на.

С.Ђ.

БИ БЛИ О ТЕ КА

Из ло жба ру ко тво ри на У Би бли о те ци " Гли го ри је Во за ро вић"

одр жа на је про дај на из ло жба руч-них ра до ва под на зи вом" Је фи ми ји ни сно ви". Из ло жбу су при ре ди ле чла ни це Удру же ња " Сир ми јум тре ће до ба" и Оп-штин ског удру же ње МНРО. У му зич ком де лу про гра ма отва ра ња из ло жбе на хар мо ни ци се пред ста вио Ми лош Ђор-ђић, уче ник 1. раз ре да сред ње Му зич ке шко ле" Пе тар Кран че вић" и фол клор на сек ци ја До ма уче ни ка сред њих шко ла.Про грам je во ди ла Мо рав ка То дић.

Обе ле жа ва ју ћи Свет ски дан бор-бе про тив си ро ма штва и сма ње-

ња бро ја глад них Цр ве ни крст је свој до при нос дао у оства ри ва њу ра да На род не ку хи ње. Тре нут но се на те-ри то ри ји Срем ске Ми тро ви це ку ва ни обро ци ди стри бу и ра ју за око 300 ко-ри сни ка днев но и де ле на три пунк та у гра ду и два пунк та у Ла ћар ку. Оброк се са сто ји од по ла ли тра ку ва ног је ла и по ла век не хле ба по ко ри сни ку. Ко ри-сни ци ма из се о ских сре ди на, ко ји ни су у мо гућ но сти да сва ко днев но до ла зе по ку ва ни оброк де ле се ланч па ке ти хра не и ме сеч но се ди стри бу и ра 160 ланч па ке та за 98 по ро ди ца.

Ово го ди шњи мо то обе ле жа ва ња Свет ског да на бор бе про тив си ро ма-штва је сте „Де луј мо за јед но - за у ста-ви мо си ро ма штво осна жи ва њем де це, по ро ди це и за јед ни це“. Рад На род не ку хи ње фи нан си ра се из сред ста ва ло-кал не са мо у пра ве, а сва ке го ди не Вла-да Ре пу бли ке Ср би је по мог не до на ци-јом 10 основ них на мир ни ца, ја вља ју из Цр ве ног кр ста.

“КА РИ ТАС” У МИ НУ ЛОЈ НЕ ДЕ ЉИ

Со ли дар ност са осо ба ма са ин ва ли ди те том

Оброк се са сто ји од по ла ли тра ку ва ног је ла и по ла век не хле ба по ко ри сни ку

НА РОД НА КУ ХИ ЊА

Ску ва ју 300 обро ка

У Дневном центру "Света Тереза"

У Днев ном цен тру за осо бе са мен-тал ним смет ња ма и ин те лек ту ал-

ним по те шко ћа ма „Све та Те ре за“ при Ка ри та су, у окви ру Не де ље со ли дар но-сти су уго сти ли Је ле ну Ра до вић, ди пло-ми ра ног прав ни ка, мо ти ва ци о ног го-вор ни ка, ауто ра две књи ге и осо бу са це ре брал ном па ра ли зом. Она је до шла у ор га ни за ци ји Дру штва за це ре брал-ну и деч ју па ра ли зу Срем ског окру га и пред ко ри сни ци ма, при ја те љи ма и чла но ви ма дру гих удру же ња, одр жа ла на дах ну ту три би ну о зна ча ју ак тив но-сти за осо бе са ин ва ли ди те том.

- Истим по во дом уче ни ци фи зи о-те ра пе ут ског сме ра Ме ди цин ске шко-ле “Дра ги ња Ник шић“, под вођ ством проф. Гор да не Јаг њић и проф. Ни ко-ли не По по вић, по све ти ли су два са та ак тив не по мо ћи у ре ха би ли та ци ји, ве-жба њу и ма са жи ко ри сни ка овог Цен-тра. И Удру же ње МНРО је ко ри сти ло ка би нет за ки не зи те ра пи ју за фи зич ку ак тив ност сво јих чла но ва те по бољ-ша ње њи хо вог оп штег пси хо фи зич ког ста ња. По моћ у овој ак тив но сти сво јим са ве ти ма и ан га жма ном, пру жи ла нам је на ша са рад ни ца Ма ри ја на Са вић, де-фек то лог со ма то пед и фи зи о те ра пе ут, ја вља Кри сти на Дра ги шић, ко ор ди-на тор Ка ри та са „Све та Ана ста зи ја”.

ПРЕ ХРАМ БЕ НО ШУ МАР СКА И ХЕ МИЈ СКА ШКО ЛА

Три би на о хра ниТри би на

ЛО КАЛ НИ ТИМ ЗА БОР БУ ПРО ТИВ ТР ГО ВИ НЕ ЉУ ДИ МА

То се до га ђа око нас

На тр гу

УСПЕХ УЧЕ НИ ЦА “ПИН КИ ЈЕ ВЕ ШКО ЛЕ” НА РЕ ПУ БЛИЧ КОМ ТАК МИ ЧЕ ЊУ

Дру га на гра да на Фе де му су

На кон фе сти ва ла

Бри ше цви кер. За пе ла па тр ља као да рен да. По ми слио би чо век, ни шта од

ста кла не ће оста ти. А на о ча ри ко шта ју. По-го то во ако има те ци лин дре и ко зна шта све још. И то на оба ока. Па још раз ли чи-ту ди оп три ју. То ко шта ви ше не го ина че јер се ста кла ра де као за пар. Та ко ба рем ка жу. Ма да... тр гов ци су ђа во ли. Јед но ка жу, дру-го ми сле, тре ће ра де. Ти ту не мо жеш ни-шта, осим да гле даш и че каш. Баш као што чи ни она, при сло ње на уз ок но про зо ра.

Чвор но ва та, на зид шко ле на ва ље на гра на пре ну је из ми сли. Са на о ча ри ма или без њих, ту је! На сло ни ла се к'о пи ја ни ком ши ја на та ра бу па не ће да оде. Ста ме на згра да тр пи, али и то је не из ве сно. Тр ка тра је ду го и сви зна ју да је не зго дан од го вор на пи та ње ко ће пре по пу сти ти. Шко ла или то по ла. За тег ну то, што би оно ба бе ре кле - к'о око Ко со ва.

Ста вља цви кер и не спрет но, још увек не ве ру ју ћи у оно што ви ди ис пред се бе, по ди же те ле фон. Бр зо-пле то отва ра но тес и тип ка по гу ме ним бро је ви ма.

***

- Ха ло, до бар дан, ов де Сла ви ца... зна те... из шко-ле.... зва ла сам пре не ко ли ко да на, се ћа те се?

- На рав но го спо ђо, од го ва ра шу пљи пла стич ни глас са дру ге стра не жи це. - је сте ли за до вољ ни, је ли са да све у ре ду?

- Не знам тач но на шта ми сли те... ре че кроз сме-шак... Че кај те, оста ви мо са да то. Ни сам за до вољ на, ни је све у ре ду.

На кон не ко ли ко се кун ди из не на ђу ју ће ти ши не “пла стич ни” ко нач но про го во ри.

- Шта са да ни је у ре ду?- Ка ко шта ни је у ре ду? од бру си Сла ва го то во љу-

ти то. - Па др во је још увек ту!- Ни је мо уг ће го спо ђо, на ши љу ди су би ли, иза-

шли по при ја ви на те рен и по се кли га, јед на ко ће ср-ди то “пла стич ни”.

- Ви ди те, ја не знам шта су они то исе кли, али др-во још увек сто ји на шко ли и ако бу де ста ја ло још не-ко вре ме, бо јим се да нам ви ви ше не ће те би ти од ко ри сти и да ће мо би ти при ну ђе ни да по тра жи мо те са ре и ли ма ре... а чи ни ми се, до да де Сла ва све на-ги њу ћи се ка вр ху ок на да бо ље ви ди тач ку у ко јој гра на при ти ска олук - да ће и зи да ри има ти по сла. А он да, ко зна ко ће све би ти крив.

- Го спо ђо дра га, ми смо све ура ди ли, а шта је са да ваш про блем, ја не знам, од го во ра по ма ло за пла ше-но слу жбе ник за ду жен за ина че уч ти ву ко му ни ка ци-ју са гра ђан ством. А ни је да му је до то га. И ни је да он ми сли да су љу ди ту да не што мно го пи та ју. Ни он не пи та. Ни ти се мно го жа ли. Ћу ти и тр пи, па оче ку је да се и дру ги та ко по на ша ју. Мо дел је та кав. Ни ти га

је пра вио, ни ти га је лио. Уоста лом, као да је ва жно ко је је др во па ло... а и шта та мо не ка Сла ва има да се бу ни и да зив ка...

- Зна те ка ко го спо ђо, нај бо ље да ја ва ма дам број на шег ше фа ту на те ре ну. Уоста лом, он вам је ту над-ле жан, па ће уме ти све ле по да об ја сни. Че кај те... ево бро ја.... 0..6...5..3..6....

-Аха... хм-хм... до бро... ко ји оно ре ко сте да је по-след њи број... а је сте, осам. Е баш вам хва ла, вр ло сте... љу ба зни, про це ди Сла ва кроз зу бе, за лу пи слу-ша ли цу и у тре ну осе ти олак ша ње.

- Шта то би? - упи та ко ле га вид но узру ја ног “пла-стич ног”.

- Ма пу сти, сви не што ми сле да има ју пра во да се бу не. А ко ме ја да се жа лим? Као да је ме ни све по ме ри. Ствар но су љу ди не мо гу ћи. Не ма шан се да им се уго ди. Кад по се чеш ово, они би оно, кад одеш та-мо, они ви чу “не та мо, ова мо”... од бру си ср ди то слу-жбе ник за ду жен за уч ти ву ко му ни ка ци ју са гра ђа ни-ма и у тре ну осе ти олак ша ње...

***

- И... шта са да? - Упи та се Сла ва ше та ју ћи узру-ја но го ре-до ле по ма ле ној кан це ла ри ји. При ти сле му ке, а при ти сло и др во. - Бри га та мо њих ако се не-што до го ди са шко лом... ми сли се док по но во тр ља ума шће ни цви кер... она ће од го ва ра ти. - “Пла стич-ни” се очи то ни је до вољ но упла шио...

- Па шта се мо же, про мр ља се би кроз бра ду и сле-же ра ме ни ма.

Зно ја вом ру ком по ди же слу ша ли цу и док ослу-шку је зво ња ву ду бо ким уз да хом хва та по след њи за лет.

- Ха ло, ко је? - упи та “хра па ви” глас са дру ге стра-не у тре ну раз ве јав ши све Сла ви не не до у ми це.

- Ов де Сла ва. Би ли сте код нас у шко ли, да по се-че те др во.

- Да, је смо, да ли је са да све у ре ду?- Ни је у ре ду, по че те шком му ком из но ва Сла ва. -

По се кли сте по гре шно!

- Ка ко дра га мо ја го спо ђо, ми смо тач но обе ле жи ли ко је је др во у пи та њу.

Већ умор на од во ђе ња бе сми сле них раз-го во ра и зна чај но из нер ви ра на од би ва ња “дра гом го спо ђом” иза че га се, у ње ном слу-ча ју, обич но скри ва ло ома ло ва жа ва ње и “фи-но” пот це њи ва ње ко је ина че све те же тр пи, Сла ва об ја сни у че му је про блем.

- Ми смо, дра га мо ја го спо ђо би ли у ва шем дво ри шту и ја сно нам је ре че но где тре ба да се ре же.

- Ка да сте би ли и ко вам је ре као? - упи-та ра до зна ло Сла ва осе ћа ју ћи да је рас плет при че све бли жи.

- Па пре не ки дан! - од го во ри из не на ђе но “хра па ви”. - Зар је мо гу ће да ви дра га мо ја го спо ђо зо ве те да се жа ли те, а ни сте ни ви де ли да је по сао од ра ђен?

- Ух... слу шај те ви са да, ја за и ста не знам шта је од ра ђе но и шта тре ба да ви дим... Аман бре љу ди... Зар ви за и ста не раз у ме те и не схва та те да ја упра во овог мо мен та гле дам у др во ко је не тре ба да сто ји ту где је сте!

- По ла ко дра га го спо ђо, све ће се ре ши ти.- Ка жи те ми ко вам је ре као шта тре ба да се се че?- Па... за по че да за муц ку је “хра па ви”. - Не ки љу ди,

ту у се лу. Ми смо до шли, за те кли их на ли цу ме ста, пи та ли где је про блем, они по ка за ли и ми од ре за-ли.

Ко нач но схва тив ши да је ми ша са те ра ла у ру пу и да је по се че но по гре шно др во, Сла ва се оку ра жи...

- Мо лим вас да мно го по здра ви те те што су вам ре кли и да до ђе те у што ско ри је вре ме. Али, овај пут вас љу ба зно мо лим да уђе те и у шко лу, да пи та те нас, а не ка ко вам се учи ни згод но. По се кли сте по гре-шно др во!

- У шко лу ни смо ушли, јер нам ни је пи са ло у на-ло гу... а уоста лом, мо ра мо да за вр ши мо не што дру го по што сти же Ер до ган.

Ве за се пре ки де и Сла ва за до вољ но спу сти слу-ша ли цу. Се де у фо те љу и та ман у мо мен ту ка да хте де да, пу на за до вољ ства, по сле до бро од ра ђе ног по сла по ву че је дан дим, се ти се да је за бра ње но пу ше ње у за тво ре ном про сто ру...

- Мр зим пра ви ла, про ша пу та се би у бра ду, од-ло жи ни ко тин у ку ти ју и уба ци је, за сва ки слу чај, у фи о ку сто ла. Да је зло не по не се. - А и не ма сми сла, са да ка да ће свет оста ти ус кра ћен за два ста бла, по ми сли и бла го се на сме ја.

***

И за и ста, ни је про шло мно го вре ме на, а “хра па ви” је по но во до шао. Са још осам ко ле га. Овај пут пр во су до шли код ње. Ни су би ли за чу ђе ни ка да су ста ли ис пред др ве та ко је ни је тре ба ло да је ту.

Уз ма ло бу ке, то по ла је па ла. Овај пут Сла ва је за па ли ла ци гар. Уме сто све ће

за ли пу ко ја је гре шком, ни кри ва ни ду жна, пла ти ла цех људ ске нео д го вор но сти.

- Ма да... има ли пра во на кри ти ку не ко ко свет по-сма тра кроз гу сти ду ван ски дим... уга си ла је ци га ре-ту, ба ци ла ку ти ју и ушла у сво ју ма ле ну кан це ла ри ју. Је ди но је осмех остао у бла гом гр чу.

(Све ово де си ло се не дав но у јед ном ми тро-вач ком се лу) С. Л.

Среда, 23. октобар 2019.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Пи ше: До бри во је Ан то нић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

РАВНОПРАВНОСТ

Цура, хуља, два детета љуља,јендо швапче, друго капеланче.

МАЉАВУША

Ја би` тебе оставио драга,ал` не могу због маљави` ногу.

БЕЗБОЖНИК

Ала имам враголасто лане,и у цркви намигује на ме`.

У го во ри ма до гу ше

вре ме исе ли ли.

глу пост ко ја је оста ла.

пре ћи на ха ва риј ски ре жим ра да.

Сва му дрост оп стан ка кон цен три са на је на бу-вља ку.

ство и је дин ство. Ус пе ли би да их ни је спре чио бра то у би лач ки рат.

ба нам но ви сле пи пе сник да опе ва и са да шњост.

ро ди те ље.

рас те ре ће на.

ским вла сти. Сад је то уре ђе но за ко ном.

КАРТ: Жарко ГаћешаУ ор га ни за ци ји Ме сног од бо ра

Со ци ја ли стич ке пар ти је Ср-би је Кле нак, у не де љу, 20.ок то бра обе ле жен је Дан осло бо дје ња се-ла Кле нак у 2. Свет ском ра ту. Том при ли ком су на спо мен обе леж је у цен тру Клен ка вен це по ло жи ле де-ле га ци је СУБ НОР-а Ру ма на че лу са пред сед ни ком То ми сла вом Ми-ли ћем, СУБ НОР-а Гра да Шап ца, де-ле га ци ја Ме сне за јед ни це Кле нак, де ле га ци ја ОО СПС Ру ма на че лу са пред сед ни ком Вла ди ми ром Ма-ле ти ћем, као и де ле га ци ја до ма-ћи на Ме сног од бо ра СПС Кле нак.

Про грам су упри ли чи ла де-ца ОШ „23. Ок то бар" из Клен ка са при год ним ре ци та ли ма, као и КУД „Абра ше вић" Ша бац, сек ци ја Кле нак. Том при ли-ком је пред сед ник Са ве за бо ра ца Ру ма То ми слав Ми лић по здра вио све при сут не и по ру чио да је не го ва ње се ћа ња на стра да ле бор це и не ви не

жр тве у Дру гом свет ском ра ту оба ве за свих нас, јер ми да нас ужи ва мо у сло бо ди ко ју су они сво-јим жи во ти ма из бо ри ли.

С.Б.

У ДРУ ГОМ СВЕТ СКОМ РА ТУ

Се ћа ње на бор це По ла га ње ве на ца у Клен ку

ДОК МИ СЛИМ О НА МА...

Па, по се кли смо го спо ђо!- Ви ди те, ја не знам шта су они то исе кли, али др во још увек сто ји на шко ли и ако бу де ста ја ло још не ко вре ме, бо јим се да нам ви ви ше не ће би ти од ко ри сти и да ће мо би ти при ну ђе ни да по тра жи мо те са ре и ли ма ре... а чи ни ми се, до да де Сла ва на ги њу ћи се ка вр ху ок на да бо ље ви ди тач ку у ко јој гра на при ти ска олук, да ће и зи да ри има ти по сла. А он да, ко зна ко ће све би ти крив

Сезонска вакцина против грипа грађанима румске ошптине доступ-

на је од 15.октобра у Дому здравља Рума, а од 16.октобра и у сеоским амбу-лантама. Овој здравственој установи је испоручено 2500 доза. Пацијенти који припадају популацији за које је пре-поручена вакцинација требало би да се јаве свом изабраном лекару ради заказивања термина. Вакцинација има за циљ очивање здравља поје-динца и породице, одржавање ко-лективног имунитета становништва. Вакцинација је истовремено најси-гурнији и најбезбеднији вид заштите од грипа, поручују из Дома здравља Рума. Грип има велики здравствени значај сагледавајући чињенице да према подацима Светске здравствене

организације годишње оболи преко 100 милиона људи од којих 250-650 хиљада умре од компликација ове болести. Након дуго година приме-не сезонске тровалентне вакцине против грипа, имајући у виду зна-чајно учешће типа Б вируса грипа у обољевању популације на глобалном нивоу (20-30%), у састав вакцине по-ред два типа А вируса грипа уврште-на су и два типа Б вируса, те је стога за ову сезону обезбеђена доступност четворовалентне вакцине и она је у складу са препорукама СЗО за сезону 2019/2020, рекла је Др Јелена Стоја-нац Мрачевић, директорка Дома здравља Рума.

- Сезонска вакцина против грипа препоручује се свим особама старијим

од 6 месеци са хроничним поре-мећајем кардиоваскуларног и плућ-ног система укључујући и астму, са метаболичким поремећајем, а наро-чито дијабетесом, са обољењима бубрега и јетре, крвним болестима, малигним обољењима и са имуноде-фицијенцијом укључујући и ХИВ. На-мењена је свим особама старијим од 65 година живота, лицима смештеним у домовима за стара лица и устано-вама социјалне заштите, укључујући и запослене, особама запосленим у здравственим установама, запосле-ним у јавним службама. Примена код трудница је уз консултацију са изаб-раним гинекологом. Време потребно за стицање имунитета је 2-3 недеља на-кон давања вакцине, а траје у периоду

од 6 до 12 месеци. Ефикасност вакцине је различита у разним узрастима те се и код вакцинисаних у случају

обољевања развија блажа клиничка слика и смањује могућност тежих ком-пликација. Вакцина против грипа се може апликовати већ код деце са на-вршених шест месеци живота уколико не постоје привремене или трајне ко-траиндикације. Преосетљивост на јаја, пилиће протеине, неомицин и фор-малдехид су најчешће контраиндика-ције код ове вакцине, а имунолошки одговор може бити слабији у случају коришћења одређених лекова или те-рапије (кортикостероида, цитотоксични лекови, радиотерапија), напоменула је Др Стојанац Мрачевић.

Среда, 23. октобар 2019. 7

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

Пројекат "Јавност у раду локалне самоуправе – грађани у креирању локалне политике" финансира се из буџета Општине Рума.Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

МАТИЧАР

УМРЛИ:

Слободан Косановић, рођ.1956.год., Јован малетић, рођ.1939.год,Мирко Миличевић, рођ.1949.год,Душан лазић, рођ.1952.год.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм Мала дворана у 19.00 и 21.00 час

17-23.10 Лов24 - 30.10 Екипа23. 10 у 20.00 часоваВелики холФилмско вече: Сећање на ВоркијаУлаз је слободан

Јавно предузеће „Гас-Рума“ ребаланском буџета за 2019.годину улази у нову ин-

вестицију проширења гасоводне мреже на територији Општине Рума. Ребаланс је усвојен на последњој седници Скупштине општине Рума, што је био неопходан адми-нистративни и законски корак за улазак у нов инвестициони циклус. Инвестиција подразумева проширење гасоводне мре-же у дужини од 4,8 километара у насељу Вогањ, за потребе привреде.

- У питању је нови гасовод, с обзиром на то да капацитети који постоје у Вогњу нису довољни да задовоље потребе ас-фалтне базе и следећих корисника. Оче-

кујем интересенте у индустријској зони Вогањ. Из тог разлога морамо правити нови гасовод. Вредност инвестиције је 22 милиона динара. Део тога су трошко-ви које предузеће мора да плати на име прикључка, део финансира предузеће из сопствених средстава. Тренутно ради-мо пројектну документацију, после тога прелазимо на извођење радова, а након расписивања тендера морамо имати предвиђена средства на располагању, рекао је Рада Маравић, директор ЈП „Гас-Рума“ Рума.

Предузеће се одлучло за ребаланс буџета, с обзиром на то да крајем прошле

године, када се припремао буџет за ову

2019, није било информације о томе да ће бити потребе за проширењем мре-же, додао је Маравић. Иначе, што се тиче саме сезоне, гаса има довољно, а из „Србијагаса“ се не најављује пораст цене овог енергента. Број прикључака стално расте, с обзиром на топ да се све већи број становника опредељује за гас као енергент, а томе доприносе и нова индустријска постројења која се гра-де и отварају у Руми, а која троше гас, закључио је Маравић.

Геронтолошки центар „Срем“ Рума месец октобар обележава као месец

солидрности са старим људима. Током месеца организован је низ активности и програма, а последњи међу њима је и традиционални литерални конкурс, на ком су учествовали корисници до-мова за старе из целе Србије. на ово-годишњи, 12.конкурс је пријављено 70 прозних и поетских радова корисника из 20 установа за смештај старијих и одраслих лица са територије Србије. Свечана подела награда је одржана 16.10.2019.Прву награду за прозни рад „Маслачак на позорници света“ ос-војио је Горан Аксентијевић из Дома „Св. Василије Острошки“ Нови Бечеј. За најбољи поетски рад под називом „Моје село“ награђен је Томислав Јова-новић из ГЦ Матарушка Бања.

Током октобра је обележен Међуна-родни дан старих, у ком су учествовла

деца из румског вртића у Првомајској и хор ГЦ „Срем“, корисници дома за старе су гостовали на Радију Сион у Руми. Гости из Завода за Јавно здравље Сремска Митровица су за кориснике одржали предавање на тему “Исхрана старих”, а била је и организована посе-та запослених из исте установе у Субо-тици. Одржано је октобарско спорт-ско такмичење за кориснике. Током протеклог месеца у посети румском дому за старе су били и Инђичани, представници те сремске општине и бројних организација и удружења. Корисници услуга ГЦ „Срем” имали су прилику да чују предавање „Свето-савље у Срему”, ауторке проф. Бранке Коњевић, директорке Завичајног музеја у Руми.

У Улици Владимира Назора у Руми, од Индустријске, преко пруге па према

раскрсници код „Крила“ ка путу М21, у току у радови на санацији асфалта, које изводи ЈП “Путеви Србије“. Иако је у пи-тању локална саобраћајница која је у надлежности Општине Рума, санацију је на сбе преузела држава, с обзиром на то да је током радова на надвожњаку и обилазници сав теретни саобраћај био преусмерен на ову деоницу. Подсетимо, ЈП“Путеви Србије“ недавно су завршили радове на реконструкцији дела обилаз-ние прко надвожњака, а за то време сав колски и теретни саобраћај је био преус-мерен на ову и улицу Индустријску, што је изазвалао оштећење асфалта.

- Ми смо, услед преусмеравања са-обраћаја када су се радиле обилазнице, кружни токови око Руме, упутили један допис Министарству грађевине, али и „Путевима Србије“, где смо сликали и утврдили да је велики број тешких ками-она и возила уопште који је био усмерен

на тај алтернативни правац, оштетио тај пут који ми као локална самоуправа ина-че одржавамо. Овим путем желим да се захвалим држави што су стварно показа-ли своју одговорност, издали налог и њи-ховим финансијским средствима ушли у реконструкцију тог пута. То ће нама као локалној самоуправи много значити, јер у овом моменту нисмо у ситуацији да то пре зиме санирамо, пошто немамо пла-нирану позицију и немамо спроведен тендер за одржавање те улице. Држава је на тај начин показала да води рачу-на о свим локалним самопуравама, да и поред тога што тај пут није у њиховој надлежности, хоће да поправе све оно што су услед њихових радова довели су

ситуацију да није функционално и није безбедно, рекао је Слађан Манчић, председник Општине Рума.

Манчић је рекао да постоји могућност да ће „Путеви Србије“ ићи и у реконструк-цију Индустријске улице, која свакако спа-да у надлежност драве као регионални пут, која је такође претрпела оштећења због преусмеравања саобраћаја. Радови на ре-конструкцији путева око руме иду својим током, приводи се крају изградња кружног тока на петљи код наплатне рампе Рума, уследиће и реконструкција саобраћајни-це од Крила до наплатне рампе, а према најавама „Путева Србије“, комплетан по-сао би требало да буде завршен у првој половини децембра.

СА СТАРИМА

Бројне активности током месеца

Са литералног конкурса

СТИГЛА ВАКЦИНА ПРОТИВ СЕЗОНСКОГ ГРИПА

Вакцина доступна у Дому здравља и сеоским амбулантама

Др Јелена Стојанац Мрачевић

РЕБАЛАНС У ЈП ГАС-РУМА

Проширење гасне мреже сопственим средствима

Рада Маравић

САНАЦИЈА ДРЖАВНИХ ПУТЕВА

Држава санира штету у Улици Владимира Назора

Радови у улици Владимира Назора

Среда, 23. oктобар 2019.8

Пројекат „Развој Општине Ириг - туризам и вино” финансира се из буџета Општине Ириг. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Петра Танић, Инђија

- Ових дана треба да се вакцинишем, радим то редовно у последњих шест-се-дам година и нисам имала никаквих проблема, нисам имала грип. Спадам у ризичну катего-рију пацијената.

Слободан Пуповац, Стара Пазова

- Немам обичај да се вакцинишем. Ми-слим да то и нема неког ефекта и да ме не би спасло од грипа. Чујем да има и лоших реакција на ту вакцину.

Јелена Радивојевић, Рума

- Нисам се до сад вакцинисала, нећу ни ове године, здра-ва сам, једем здраво и природно, тако да нема потребе за тим.

Сенка Коларов, Сремска Митровица

- Ја сам за вакци-нацију као облик заштите од болести. Треба се заштитити од грипа за који ове године најављују да ће бити јак. До сада са том болести ни-сам имала проблема па се нисам вакци-нисала, али се једном мора почети.

Фердинанд Бијелић, Беочин

- Немам намеру да се вакцинишем јер до сада никад нисам боловао од грипа па зато мислим да ми вакцина и не треба. Настојаћу да се чу-вам од вируса и да избегавам гужве.

Да ли ћете се вакцинисати против грипа?

Иришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

Представници Агенције за рурал-ни развој Општине Ириг борави-

ли су у словеначком граду Коменда на 24.јесењем пољопривредно-занатском сајму, који је отворио председник Владе Републике Словеније, Маријан Шарец и који је током три дана сајамске манифес-тације посетило преко 100.000 људи. Ко-менда је словеначка општина са око 2000 становника, са којом Општина Ириг има успешну петогодишњу сарадњу и у ок-виру ње је организована и ова посета. У питању је сајам који организује тамошњи Коњички клуб Коменда, који броји око 100 чланова, а где је током три дана била изложена пољопривредна механизација и резервни делови, као и пољопривред-ни и занатски производи, млечне и месне прерађевине. Осим продајног дела, на сајму је организован и низ предавања која су држали еминентни стручњаци из области пољопривреде. Управо овак-ви сајмови су модел по ком је такође мала општина Ириг организовала Сајам воћарства и виноградарства-ВИВО, ре-као је Федор Пушић, директор Агенције за рурални развој Општине Ириг.

- Коменда је наша пријатељска општи-на и на овај начин, посећујући њихов сајам, ми само можемо да учимо и бу-демо још бољи када је наш сајам ВИВО у питању. Ово су искуства која користимо, нема потребе да измишљамо нешто ново већ да на оваквим местима користимо искуства и моделе како то раде успешне европске општине, без обзира на то што имају веома мали број становника. Ор-ганизација успешног сајма, попут овог,

а трудимо се да такав буде и наш, доно-си бројне бенефите свим учесницима и организаторима. Произвођачи и купци стварају контакте, обрће се роба, раз-мењују се знања и искуства, слуша се нај-новија реч струке. И не само то, и локална самоуправа као организатор има велике користи, што се трудимо да применимо и код нас. Што вам је сјам бољи и посеће-нији, боље ће радити ваши угоститељски објекти, смештајни капацитети, локални произвођачи имају прилику да продају своје производе, и на крају крајева на овај начин брендирате своју општину.

Када се помене Коменда, свима је прва асоцијација велики сајам и тако желимо да буде и код нас. Да Општина Ириг буде синоним за сајам ВИВО, за који ће знати сви винари и виноградари из земље и региона, рекао је Федор Пушић.

Он је додао да ради и на потписивању споразума између ове две сајамске мани-фестације, како би заједничким пројек-тима обезбедиле средства из европских фондова који увек рађе опредељују ве-лика средства за удружене партнере и регионе.

С.Белотић

У Врднику ће ускоро ус-ледити уређење цен-

тралне зоне Бање Врдник, што је током прошлоне-дељне посете овом месту најавио и покрајински премијер, Игор Мировић. Уређење центра Врдни-ка, Видовданског парка и пијаце, биће део пројекта „Нови Сад- престоница културе 2021“, који укљу-чује и општине Срем-ски Карловци, Беочин и Ириг. Општина Ириг је од покрајине добила мили-он динара за израду плана детаљне регулације, а како је истакао заменик председника Општине Ириг, Миод-раг Бебић, пројектна решења ради један холандски архитекта са групом студената архитектуре. Направљено је 13 идејних решења, а Врдничани ће ускоро имати прилику да се путем јавне прзентације и сами увере у та решења, као и да и сами учествују у процесу, рекао је Бебић. Општина Ириг ће дати исвој допринос и опре-мити простор дечијим мобилијаром. Још једна од активности из истог пројекта,

која ће унапредити туристичку понуду је и модеран холограмски пројектор који је већ постављен у згради Касина и који ће служити да се најмодернијим диги-талним технологијама представи Бања Врдник. Како је навео Бебић, када дође до конкретних радова, Општина Ириг ће радити и на решавању проблема ре-гулисања саобраћаја у смислу повези-вања бањског комплекса и центра Врд-ника. Такође, у оквиру програма „Нови Сад- престоница културе 2021“ ускоро ће кренути радови на уређењу парка у центру Ирига.

НА ПОЉОПРИВРЕДНО - ЗАНАТСКОМ САЈМУ

Словеначка искуства за иришки сајам

Федор Пушић (крајње десно) на свечаном отварању сајма

Пројектовање новог центра Врдника

Ускоро уређење парка

Због радова који ће се одвијати на излазној траци граничног прела-

за Шид, до краја године камиони из правца Шида биће преусмеравани на граничне прелазе у близини - камиони са робом на гранични прелаз Батровци, а празни камиони на граничне прелазе Сот и Љуба.

Деоница регионалног пута који води од Шида до граничног прелаза Шид је по решењу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и ЈП Путе-ви Србије до даљњег затворена за про-мет теретних возила.

Радови су неопходни због рехабили-тације пута како би се створили бољи ус-лови за транспорт робе на овој деоници.

Саобраћај ће се одвијати наизменич-ним пропуштањем возила, уз примену семафора или ручним регулисањем и биће обезбеђени адекватном саобраћај-ном сигнализацијом и опремом, како најављују из ЈП Путеви Србије.

Теретни саобраћај ће се за време из-вођења радова несметано одвијати на улазној траци граничног прелаза Шид, док за путнички саобраћај нема измена и он ће се одвијати у оба правца. СН

Упркос проблемима који су се појавили у ЈП „Стам-

бено“ Рума, који су могли да угрозе почетак грејне сезоне, радијатори у Руми су прошле недеље били топли. Подсе-тимо, на последњој седници Скупштине општине Рума по хитном поступку је смењен до-садашњи директор овог пре-дузећа и именован нови вр-шилац дужности. До смене је дошло због тога, како се на-води, што претходни дирек-тор није на време расписао јавну набавку за мазут, који чини близу 80 одсто енер-гената за загревање стам-беног и пословног простора у Руми. Грејна сезона је почела на време, ко-ристе се резерве мазута којих има за месец дана, а по хитном поступку је расписана јавна набавка за прибављање енергента, како би се сезона неометано одвијала, рекао је председник Општине Рума и додао да грађани немају разлога за бригу.

- Време нам иде на руку, с обзиром на то да су дневне температуре доста висо-ке. Без обзира на то, у вечерњим, ноћним и јутарњим сатима је неопходно загре-вање простора које топлотном енер-гијом снабедва ЈП „Стамбено“. Свакако да општинско Радно тело, нови менаџменти нови директор ЈП „Стамбено“ је преди-зео одређене кораке да не дође до не-жељених последица. Почетком прошле

недеље је расписана јавна на-бавка за набавку мазута. Оно што нас радује има одређене количине овог енергента у свим котларницама и да има-мо мазута на располагању за наредних 15 до 30 дана и то ће премостити период до одаби-ра најбољег понуђача, рекао је Слађан Манчић, председ-ник Општине Рума.

Како нам је потврђено у ЈП“Стамбено“ Рума, прошле недеље је расписана јавна на-бавка за мазут, а овај енергент се распоређује у котларнице у граду. „Стамбено“ греје око 77.000 квадрата стамбеног и

15.000 пословног простора, а ни у греј-ној сезони 2019/2020.године неће бити повећања цена грејања. Цена грејања у стамбеном простору износиће 96 динара плус ПДВ по квадратном метру, односно 6,37 динара по киловату и 32 динара по квадрату стамбеног простора као фиксни део.

С. Белотић

ЗБОГ РАДОВА ЗА ГРАНИЧНОМ ПРЕЛАЗУ ШИД

Стоп за камионе

Гранични прелаз Шид

Грејна сезона није доведена у питање

Мазут спреман за почетак сезоне

Среда, 23. oктобар 2019. 9

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Ружа Сушић, Сремска Митровица

- Нисам се до сада вакцинисала против група и не раз-мишљам да то учи-ним ове године. Од зимских сезонских болести се чувам на други начин и то се показало успеш-ним. Иначе немам ништа против вакцина.

Јово Мачинко, Инђија

- Чим је почела вак-цинација, ја сам се вакцинисао, додуше први пут. У ризичној сам групи и дијабе-тичар и имам два бајпаса па не смем да ризикујем.

Љиљана Станић, Кленак

- До сад се нисам вакцинисала про-тив грипа, а веро-ватно нећу ни ове сезоне. Код мене је у примени при-родна медицина, здрава сам и ни-сам имала потребе да то чиним до сад.

Слободан Пурковић, Беочин

- Имам поверења у вакцине. Први пут сам се вакцинисао прошле године и све је било у реду, нисам имао никакве реакције на вакцину нити сам се разбо-лео од грипа. Зато ћу и ове године по-ново да се вакцинишем.

Рада Тркуља, Стара Пазова

- Многи се вакци-нишу, али ја некако нисам то практико-вала. Храним се уме-рено и разнолико и мислим да и то уту-че да нисам често имала грип. Надам се да ове године неће бити неке велике епидемије грипа.

Да ли ћете се вакцинисати против грипа?

Јед ног да на Ми хај лу Про ко пи ћу се за по моћ обра ти ла Ма ри ја на Мо-

ро са мо хра на мла да мај ка тро је де це : нај ста ри јем је 14 го ди на, а нај мла ђе је го то во бе ба. Жи ве у Ла ћар ку у тро-шној ку ћи ци ко ја ва пи за по прав ком. Бли жи се зи ма, а по ро ди ца Мо ро не ма у ку ћи стру је, не ма др ва, а та ко ђе ни хра не не ма пре ви ше. Мај ка по ку ша ва да ство ри ко ли ко мо же, но то је увек не до вољ но за основ ни жи вот че ти ри чла на.

Чу ла је за Ми хај ла и ње го ву не се-бич ну по моћ дру ги ма и обра ти ла му се за по моћ. Ка да је он ви део да жи ве у мра ку, да нај ста ри је де те иде да на се-че др ва да са мо за ло жи ва тру, да оно сред ње де те чу ва нај мла ђег чла на, Ми хај ло је по мо гао, не са мо у по лов ној оде ћи, обу ћи, хи ги јен ским сред стви-ма, хра ни, већ је ин ве сти рао у по прав-ку на стре шни це у ку ћи, а на ба вио им је део нео п ход ног на ме шта ја. Уз од ре ђе-не ку хињ ске по треп шти не Про ко пић је овој по ро ди ци ку пио шест ме та ра др ва и обез бе дио да се др ва и исе ку.

По моћ је не дав но од нео и по ро ди-ци Ђо кић у се ло Ли ко дра код Круп ња.

Че тво ро чла ној по ро ди ци жи ви у пре-скро мим усло ви ма од нео је зна чај ну по моћ за сва ко днев ни жи вот. И ра ни је им је до но сио слич но, па је чак обез-бе дио и би цикл си но ви ма Ни ко ли и Ива ну. Ра да и Зо ран Ђо кић су сва ка ко за хвал ни, а ра до стан је њи хов до на тор што им је по мо гао.

Се ћа се Ми хај ло дав них да на ка да је од пр ве пла те за ра ђе не у Не мач кој кра јем 70-их го ди на про шлог ве ка дао при лог јед ном не мач ком де чи јем СОС се лу. Осе ћао је, ве ли са да пен зи о нер Про ко пић ко ји жи ви на ре ла ци ји Не-мач ка – Ла ћа рак, ду шев ну по тре бу да тој не мач кој де ци по го ђе ној ра зно ра-зним не да ћа ма, по мог не од сво је пла-те. Ка сни је је од исте ор га ни за ци је два пу та до био Злат ну пла ке ту за ху ма ност. По ма гао је Про ко пић у ра зним ак ци-ја ма груп но и са мо стал но, зна ни ма и не зна ни ма не са мо ка да су рат на стра-да ња или при род не ка та стро фе у пи-та њу, већ и ка да му се не ко лич но ја ви и тра жи по моћ. Увек има оних ко ји ма тре ба по моћ без об зи ра на раз ло ге, а Ми хај ло се на ђе ту и по мог не. Уз сва дру га при зна ња за ху ма ност пре не-

ко ли ко го ди на од срем ско ми тро вач ке оп шти не је до био нај ви ше дру штве но при зна ње за ху ма ност.

Ве ли ки ху ма ни та рац ни је се још умо рио. И са да по ма же љу ди ма. Ми-ну лих да на, при ли ком по се те Ла ћар ку, до нео је по моћ и ла ћа рач кој по ро ди-ци Ибрић - Му ра то вић. Уз гар де ро бу, хи ги јен ска сред ства, на мир ни це одво-јио је и нов ча ну по моћ, а на исти на-чин по мо гао је по ро ди ци Спа со је вић, као што је ра ни јих го ди на чи нио дру-гим слич ним по ро ди ца ма.

Ка да смо јед ном при ли ком упи та ли Ми хај ла Про ко пи ћа за што по ма же и он да кад не ки дру ги не ће, од го во рио је да се увек се ћа свог де тињ ства, да на ка да је са ро ди те љи ма и бра ћом жи вео у јед ном се лу у су сед ној др жа ви, ка да им је бу нар ска во да би ла по пут "ко ка ко ле", ма мин ку ку ру зни хлеб уме сто ко ла ча, а но ве гу ме не сан да ле као не-ком са да брен ди ра не па ти ке. Због тих се ћа ња, он по ма же и по ма га ће док бу-де мо гао. Још би срећ ни ји Ми хај ло био ка да би и не ке дру ге ко ји то мо гу, сво-јим при ме ром на вео да по мог ну.

С. Ђа ко вић

Ре зул та ти пр вог кру га ли ци та ци је за за куп др жав ног по љо при вред ног

зе мљи шта по ка зу ју да је од 2.000 по-ну ђе них хек та ра из ли ци ти ра но око 90 од сто. Ни је би ло за ин те ре со ва них за ли ва де и па шња ке као и до са да, а нај ви ша из ли ци ти ра на це на за ку па по хек та ру из но си око 84.000 ди-на ра и од но си се на ве ли ку та блу зе мље у ка та стар ској оп шти ни Мар-тин ци, са зна је мо од пред сед ни ка Ко ми си је за спро во ђе ње овог за ку па Бог да на Ку зми ћа.

Ли ци та ци ја је про те кла у нај бо љем ре ду, а по ме ну тих 2.000 хек та ра оста-ло је за јав но над ме та ње на кон да ва-ња др жав ног зе мљи шта сто ча ри ма по пра ву пре чег за ку па.

- Пр ви круг ли ци та ци је спро ве ли смо то ком два да на, оба су про те кла у нај бо љем ре ду и по вр ши не зе мље ко је су се на шле у по ну ди из ли ци ти ра не су углав ном по по чет ној це ни. Јед но став-но на ши по љо при вред ни про из во ђа-чи су се ме ђу соб но до го во ри ли, по-де ли ли рас по ло жи ве по љо при вред не по вр ши не ка ко ни су јед ни дру ги ма ди за ли це ну за ку па. Це не су раз ли чи те у од но су на про шлу го ди ну, ма ло су ве-ће, па је та ко про сеч на це на би ла 264 еура по хек та ру зе мље че твр те кла се,

што је бит на раз ли ка, јер се про шле го-ди не про сеч на це на од но си ла на тре ћу кла сау – об ја снио је на чел ник Град ске упра ве за по љо при вре ду Вла ди мир На сто вић.

По На сто ви ће вим ре чи ма ни је би ло ин те ре со ва ња ни за ве ће по вр ши не у Срем ској Ра чи, јер про сеч на це на не од го ва ра ква ли те ту зе мље у тој ка та-стар ској оп шти ни.

- Ин те ре со ва ње по љо при вред ни ка је би ло ве ли ко и ат мос фе ра на са мој ли ци та ци ји је би ла ве о ма до бра. За 90 од сто по ну ђе них пар це ла у пр вом кру гу ли ци та ци је су сти гле по ну де.

Ми слим да су и по љо при вред ни ци за-до вољ ни, јер це на по ко јој су ве ћи на из ли ци ти ра ли је она по ко јој иаче узи-ма ју при ват ну зе мљу у арен ду – до дао је пред сед ник Ко ми си је за да ва ње др-жав ног по љо при вред ног зе мљи шта у за куп Бог дан Ку змић.

Ве ћи на др жав них пар це ла да та је у за куп на го ди ну да на, је дан ма њи њих је дат у пе то го ди шњи за куп, али је јед-на пар це ла да та на за куп од 30 го ди на јер по љо при вред ник хо ће да ту по диг-не за сад ви ша ња.

С.Ђа ко вић -Сл.Ник шић

Бу гар ска ком па ни ја "Gro-ma Hold Eood" ку пи ла је

100 од сто др жав ног ка пи та ла у Во до при вред ном при вред-ном дру штву "Ре гу ла ци је" доо из Срем ске Ми тро ви це за 1.075.000 евра.

Ми ни стар ство при вре-де је, 15. ав гу ста 2019. го ди-не, об ја ви ло јав ни по зив за про да ју 100 по сто уде ла Ре-пу бли ке Ср би је у ка пи та лу Во до при вред ног при вред ног дру штва „Ре гу ла ци је“ д.о.о., Срем ска Ми тро ви ца што чи ни 100 по сто ка пи та ла на ве де ног су бјек та при ва ти за ци је.

Основ на де лат ност "Ре гу ла ци је" је из град ња во до при вред них обје ка та за уре ђе ње и ре гу ла ци ју ре ка, за шти ту од по пла ва, оси гу ра ње бу ји ца и за шти ту од еро зи ја, ре дов но одр жа ва ње из гра ђе них обје ка та, за ме на оште ће них и до тра ја лих обје ка та на во до то ци ма, уре ђе ње ко ри-та...

Рок за под но ше ње зах те ва за от куп про дај не до ку мен та ци је био је 23. ав-густ. До да тог ро ка, под не та су два зах те-ва за от куп про дај не до ку мен та ци је и то од стра не за ин те ре со ва них ли ца: Gro ma Hold Eood из Бла го ев гра да у Бу гар ској и Бауwесен д.о.о. из Ла за рев ца.

Рок за до ста вља ње при ја ва за уче шће у по ступ ку био је 30. ав густ 2019. го ди не. До на ве де ног ро ка под не та је јед на при-ја ва за уче шће у по ступ ку и то од стра не уче сни ка Gro ma Hold Eood, Бла го ев град, Бу гар ска.

На пред лог Ко ми си је за спро во ђе ње по ступ ка јав ног при ку пља ња по ну да са јав ним над ме та њем, Ми ни стар ство при-

вре де је до не ло од лу ку ко јом је за куп ца про гла си ло Gro ma Hold Eood, Бла го ев-град, Бу гар ска.

Ка ко је са оп шти ло Ми ни стар ство при-вре де, 14. ок то бра 2019. го ди не, пот пи сан је уго вор о про да ји 100 по сто укуп ног ре-ги стро ва ног ка пи та ла су бјек та при ва-ти за ци је Во до при вред ног при вред ног дру штва Ре гу ла ци је д.о.о., Срем ска Ми-тро ви ца, ко ји се са сто ји од 100 по сто уде-ла Ре пу бли ке Ср би је, са куп цем, прав ним ли цем Gro ma Hold Eood, Бла го ев град, Ре пу бли ка Бу гар ска, за кљу че ним пред Јав ним бе ле жни ком 14. ок то бра 2019. го ди не по про дај ној це ни у из но су од 1.075.000 евра.

Пре за кљу че ња уго во ра са про гла ше-ним куп цем, Ми ни стар ство при вре де је при ба ви ло, у скла ду са За ко ном о при ва-ти за ци ји и Уред бом о усло ви ма, по ступ-ку и на чи ну про да је ка пи та ла и имо ви не ме то дом јав ног при ку пља ња по ну да са јав ним над ме та њем, ми шље ње од Ми ни-стар ства фи нан си ја - Упра ве за спре ча ва-ње пра ња нов ца, о не по сто ја њу смет њи на стра ни куп ца за за кљу че ње Уго во ра.

СН

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: ПРИ ВА ТИ ЗА ЦИ ЈА ПРЕД У ЗЕ ЋА

Бу га ри ку пи ли "Ре гу ла ци је"

„Ре гу ла ци је“ про да те за ми ли он евра

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА:ЗА КУП ДР ЖАВ НОГ ПО ЉО ПРИ ВРЕД НОГ ЗЕ МЉИ ШТА

Нај ску пља зе мља у Мар тин ци маЗа ку пље но око 90 од сто од 2.000 по ну ђе них хек та ра, зе мљи ште углав ном оти шло по по чет ној це ни што се не од но си на две та бле у мар ти нач ком ата ру

За куп ци на ли ци та ци ји

По мо ћи дру го ме је нор мал на ствар Ми хај ло Про ко пић из Ла ћар ка, чо век ко ји је у по тра зи за бо љим жи во том оти шао у бе ли свет, не пре ста је да по ма же дру ги ма

У Ли ко дри

Среда, 23. октобар 2019.10

ИНЂИЈАwww.indjija.net

Пројекат „Јавност у раду - јавно о финансијама“ суфинансира се из средстава буџета Општине Инђија.Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Међуопштинска организација сле-пих и слабовидих општина Инђија

и Стара Пазова с седиштем у Инђији која је основана 1965.године, у својим просторијама обележила је 15. октобар Светски дан белог штапа. По речима председника Слободана Божића, орга-низација броји преко 320 чланова свих старосних доби који живе на подручју ове две општине.

- Општине Стара Пазова и Инђија фи-нансирају нашу организацију за редовну делатност, док од Републике добијамо средства за наше активности. Овде се окупљамо, сваки дан може да се дође, а дружење имамо уторком. Имамо раз-не активности као што су играње шаха, домина, идемо на атлетска и куглашка такмичења, све је то у склопу Покрајне јер у Војводини има 12 организација сле-пих и слабовидих, а у држави укупно 44-, рекао нам је Слободан Божић и додао да се за њихове чланове током године организују екскурзије и једнодневни из-лети.

- Ми у нашој општини на жалост имамо одређен број људи који имају проблем с видом, а наша је дужност као локалне самоуправе да њихов свако-дневни живот покушамо да олакшамо и да им омогућимо да нормално функ-

ционисање колико је год то могуће. Као локална самоуправа трудимо се да сваке године издвојимо све више и више сред-става за омогућавање свих оних услова који су неопходни да би они нормално

могли да живе и раде и, свака-ко ћемо се трудити да у наред-ном периоду им то омогућимо, да ли кроз побољшање инфра-структуре, кроз разне програ-ме, али и запошљавање. Сваки нови инвеститор који долази има обавезу да запошљава и одређен број радника с инва-лидитетом – казао је Немања Милојевић, шеф кабинета председник општине Инђија који је присуствовао програму обележавања Светског дана белог штапа.

Сваке године Међуопштинска орга-низација слепих и слабовидих Инђија Стара Пазова расписује конкурс за ли-тералне радове посвећене особама с оштећеним видом, а ове године награђа-но је 10 ученика који су своје песме гово-

рили у овогодишњем програму. Реч је о ђацима из основних школа из Инђије и Старе Пазове. Прва награда додељена је Борису Шаули, ученику ОШ „Душан Јер-ковић“ из Инђије, Сари Новчић из ОШ „Бошко Палковљевић Пинки“ из Старе Пазове и Невени Боћук из инђијске ОШ „Петар Кочић“. Друга награда отишле је у руке Теодоре Ракетић из старопазовачке Пинки школе, Страхиње Ламаић и Иване Баша из школе Јерковић из Инђије и Бра-нислава Пејаковића из инђијске школе „Петар Кочић“. Трећу награду освојили су ученици „Петар Кочић“ школе Никола Калинић и Кристина Берта и Сандра Де-лић из ОШ „Јован Поповић“ из Инђије.

- Ти људи су веома храбри и поносни, самостално шетају улицама и баш ми је драго што могу да учествујем у једном оваквом програму- рекла нам је Ана Кресојевић, ученица ОШ „Петар Кочић“, док је њена другарица из исте школе Јо-вана Верић додала да су људи с инвали-дитетом у неким стварима чак и бољи од нас, те да они све виде својим духовним очима. Г. М.

Као и сваке годи-не у ово време ЈП

„Инђија пут“ врши по-правку хоризонталне сигнализације, а тамо где је нема, поставља се нова. На свакој но-воасфалтираној улици постављана је хори-зонтална сигнализа-ција, каже директор „Инђија пута“ Зоран Милићевић и додаје да се ови радови оба-вљају и по насељеним местима где год је то потребно. Сем тога, за зимски период при-премају се и објекти атмосферске канали-зације где су очишћени канали, упојни бунари и замењују се решетке на кишној канали-зацији које су оштећене и постављају се нове тамо где их нема.

- Апеловао бих на грађане да не ди-рају те решетке, то је за наше опште до-бро и, наравно кад год идемо у ту акцију, увек нешто фали, увек је нешто оштећено и ако становништво буде повело више рачуна, биће свима боље што се тиче ат-мосферске канализације. Заиста ја се не сећам да је икада више учињено нешто по том питању. Одговорно тврдим да смо у овој и прошлој годи-ни што се тиче атмос-ферске канализације урадили више него у претходних 20 годи-на - рекао је директор Милићевић. Такође, је додао да „Инђија пут“ већ два месеца спро-води акцију санације коловоза.

- Прошле недеље смо одрадили са-нацију коловоза у Новим Карловцима,

јуче (прошли четвр-так) смо мапирали проблеме у Крчедину тако да је ова акција санације коловоза је перманентна. Обишли смо поново пут од Но-вог Сланкамена према Сурдуку јер је ту по-требна интервенција на сваких четири- пет месеци тако да ћемо поново извршити насипње и крпљење коловоза како би смо били припремљени за зиму. Посебно смо обратили пажњу на прилазима код школа и вртића и што се тиче сигнализације и што се тиче коловоза, кана-

ла, банкина, одвода атмосферских вода, свега што је било у надлежности „Инђија пута“ да уради - казао је директор овог предузећа.

А да би се зима дочекала спремно, за Зимску службу набављена је со по ра-нијем уговору, од прошле године, наводи Зоран Милићевић, тако да су складишни капацитети у Марадику попуњени, а пре-дузеће спремно за први снежни налет.

Г.М.

У циљу унапређења општих услова за прихват и бора-

вак туриста у инђијској општини, знаковима туристичке сигнализа-ције претходних година покриве-ни су Стари Сланкамен, Крчедин, Бешка, Чортановци и насеља уз Дунав, а ових дана те знакове добила су и насеља Марадик, Љуково и Јарковци. Туристичком сигнализацијом обухваћени су путокази и информативне табле исперд значајнијих објеката што туристима омогућава лакше сна-лажење и боље информисање о вредностима које посећују.

– У Марадику смо урадили инфо-табле од којих се једна налази у центру

села и по једна код сваке цркве. Ма-радик је специфичан и због станов-ништва мађарске националности па су

тамо постављене табле с нат-писима на српском, енглен-ском, немачком и мађарском језику. За то су нам помогли и из Месне заједнице Мара-дик, али и сваки свештеник за своју цркву. У Љукову та табла је постављена исперд храма и у Јарковцима код језера и код дворца грофа Пејачевића – рекла нам је Слађна Судар из Туристичке организације општине Инђија.

Сем знакова туристичке сигнализације, постављена је

и саобраћајна сигнализација за оз-начавање туристичких одредишта у наведеним местима. Г.М.

Од 15. октобра у Дому здравља

„Др Милорад Мика Павловић“ почела је вакцинација против сезонског грипа.

– Ове године ми смо задужили 1550 вакцина против се-зонског грипа. То је негде у складу с бројем вакцина из претходних година. Вкацинација се већ трећи дан одвија и могу рећи да је од-зив нешто већи него претходне године. Па-цијенти и сами долазе, а оно што бих посебно нагласила је да је ове године вакцина про-тив грипа Ваксигрип тетра, то је четворо-компонентна вакцина где су заступљене четири компоненте у овој вакцини и она је, практично заштита од, да кажем чети-ри слоја вируса грипа. Као и претходних година препоручено је да се вакцинишу

ризичне групе , у пр-вом реду пацијенти старији од 65 година, пацијенти који болују од хроничних болести, масовних незаразних болести, пацијенти који имају различита имунодефицијентна стања, пацијенти који болују од малигних бо-лести и шећерне боле-сти. Такође, у ову групу спадају пацијенти који раде у колективу као што су здравствени радници, запослени у школама и вртићима, а исто тако препорука је да се вакцинишу и деца предшколског и школ-ског узраста и акценат

се, такође, ставља на малу децу која су у колективима – изјавила је у протекли петак након седнице Система 48 др Да-нијела Бељић, специјалиста опште ме-дицине и начелник Службе за заштиту одраслог становништва.

ИЗ РАДА ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Постављена туристичка сигнализација

Инфотабла у Јарковцима

ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН БЕЛОГ ШТАПА

Трудимо се да олакшамо живот особама с инвалидитетом

Поздравна реч Немање Милојевића

Учеснице програма: Ана Кресојевић и Јована Верић

ПОЧЕЛА ВАКЦИНАЦИЈА ПРОТИВ СЕЗОНСКОГ ГРИПА

Ризичне групе пацијената имају приоритет

Др Данијела Бељић

Зоран Милићевић

ЈП „ИНЂИЈА ПУТ“

Спремни за зимску сезону

Постављање хоризонталне сигнализације

Среда, 23. октобар 2019. 11

Вест да је ученик осмог разреда митро-вачке Основне школе “Јован Јовано-

вић Змај” физички насрнуо на директора Зорана Ђурића узбудила је град на Сави. Чињеница да се ради о заиста ретком случају, готово незабележеном у Србији, као и да се “Змајева” сматра елитном мит-ровачком школом у којој је престиж и ра-дити и уписати дете, допринело је да ова вест одјекне брзином светлости.

Побунили су се родитељи који се пи-тају са ким њихова деца “деле ужине”, свој глас дигли су и запослени у про-свети који истичу да различите облике некултурног и насилног понашања трпе на свакодневном нивоу, у одбрану про-фесије од насилника и недостатка квали-тетних решења стали су и синдикати, сви заједно надајући се да ће овај случај бити преломни моменат који ће наваести др-жаву да размисли не само о томе како је устројила образовни систем већ поредак у целости.

А да је проблем много дубљи и да је напад на директора “Змајеве” само врх леденог брега сада је сасвим јасно, баш као што је јасно и то да његово реша-вање тражи много дубље промене, оне у домену система вредности. Са новим инцидентима у ријалити програмима у чије санкционисање се са пуним правом сумња, и натурања разних видова про-ситуције као прихватљивог (ако не и по-жељног) модела понашања, ствари ће се тешко померити са мртве тачке.

Насиље из школског живота...

А да је померање са мртве тачке по-требно што хитније, сведоче и многоброј-ни примери шиканирања и узнемира-вања којем су просветни радници изло-жени свакодневно. Васпитно запуштена деца, кажу они који са њима раде, само су део невоље. Родитељи који не схватају своју улогу, закони који одузимају право на санкцију и инсистирају на инклузији без обзира на могућности васпитача и детета, недовољна заинтересованост шире заједнице за проблем, својеврсни политички завет ћутања, као и одијум јавности према запосленима у просвети, проблем који је ескалирао у “Змајевој” чини практично нерешивим.

Тако, деца улазе у наставничке тоале-те да би сликали своје наставнице или учитељице, вређају наставнике, прете им и, кад год се укаже прилика, у своју

одбрану у школу доводе једнако невас-питане родитеље.

- Ми смо, рецимо, међу ученицима виших разреда имали ситуацију да је фотографија колегиницине задњице кру-жила по школи. Да се разумемо, она није била нападно обучена, уредно је носила сукњу, али и то је некоме очигледно било довољно занимљиво. Ученица, такође вишег разреда пљунула је наставници на столицу и псовала је након што јој је ова дала четворку. Родитељи ученице су наставницу оптужили да је исфрустрира-на и да је узела њихово дете на зуб. Дете није сносило последице, а наставница је ишла на разговор код директора, прича једна митровачка наставница у основној школи. - У трећем разреду смо имали си-туацију да ми дете стоји код ЦД плејера који је укључен у струју, и упорно поку-шава да набије заштитна враташца од утичнице на кабал. Ја све време док слу-шамо снимке стојим поред ЦД плејера у задњем делу учионице и чувам уређај од детета и дете од струје. Када сам у другој половини часа покушала да га преместим у прву клупу, почео је да ме псује, пљује, и покушао је да ме шутне. Задржала сам га на одстојању испруженом руком, и тако на дистанци га извукла из учионице и одвукла код директора. У канцеларији директора је рушио столице и ствари са стола. На крају смо позвали мајку која га је довела кући.

Да читава ствар буде још гора, обја-шњава један митровачки наставник, свака врста физичког окршаја са учени-цицма ставља се на терет наставницима што у знатној мери ограничава њихове могућности деловања.

- Имао сам прилику да чујем мајку и сина како једно другом псују све по спис-ку. И сада ви кажите, ко са таквом децом и таквим родитељима може да ради, посебно у крајње ограниченим усло-вима. Наставници на одморима постају шерифи који заиста морају да брину не само о проблематичном детету, већ и о школској имовини и другој деци. Деша-вало се да деца сама улазе у канцеларије особља, да кидају жице рачунара и да наравно не одговарају, јер смо ми ста-вљени у процедуре ван којих не можемо да радимо, а које су опет у потпуности на страни детета, прича овај наставник и додаје: - Вредна спомена је ситуација на часу физичког васпитања када ученик намерно своју учитељицу гађа медицин-ском лоптом у главу... Онда се ви жалите,

обратите се Центру за социјални рад, а они вам само врате поруку да “дете мора да заврши школу”. И шта ви ту можете? Ту не помажу штрајкови или било који вид борбе, пошто законске регулативе нису на нашој страни. Да кренемо у потпуни штрајк, јавност би то, да се не лажемо до-чекала на нож, пошто ионако сви мисле да ми ништа не радимо. Тако испада да смо вероватно и заслужили да трпимо све ово што нам се дешава.

Деца су по митровачким школама ски-дана са прозора, са кровова. У учионица-ма се туку, непристојно додирују, даве... Спречавајући их да то чине, наставници, по правилу, трпе претње и увреде које трају и по неколико недеља. О њима се у местима у којима раде прича ружно, ис-писују се недолични графити... неретко у томе учествују и родитељи.

- Школе генерално имају јако мало подршке од стране других надлежних институција. Дешавало се да на неке слу-чајеве школа указује Центру за социјал-ни рад, а да се они просто не оглашавају нити излазе на терен. За једну породицу у Лаћарку нико не зна и нико не може да утврди где је. Деца су обавезна да иду у школу, школа је обавезна да обавести Центар ако то није случај, и негде у том ланцу комуникације дође до застоја. Када су проблематични ђаци у питању, њихова мантра је да је основна школа обавезна и да сва деца морају да је за-врше. Када се догоди неки инцидент у школи, иако су сви одраније упознати са чињеницом да проблем постоји, крив је онај који није успео да спречи инцидент, каже Сњежана Лапчевић, наставница енглеског језика.

Децу васпитавају родитељи, не школа

Да је корен проблема у недовољној заинтересованости родитеља за своју децу, њихов одбранашки став који се често коси са границама прихватљивог, као и систем, суштински постављен про-тив просветних радника, сматрају и пси-холози. Тако школски педагог Оливера Амиџић сматра да закони који децу шти-те и права која им се додељују морају по-вести рачуна и о одговорности за све што се учини. Тамо где нема одговорности,

сматра она, не може бити ни права. - Деца треба да буду заштићена, али

највећи проблем је у томе што роди-тељи нису едуковани. Они се хватају за права, не за обавезе. Када дођемо до критичне ситуације обично се почне са причом о угрожености детета, при чему нису свесни каква деца заиста јесу. Роди-тељи треба да се баве својом децом, да их васпитавају тако да схвате да стечена права не значе и могућност угрожавања другог. У школи је систем такав да када се нешто деси постоји читава процедура како даље реаговати. А да до инциде-ната не би долазило постоји читав низ превентивних мера, па је питање колико се оне спроводе. “Невоља” је у томе што наставници желе да се баве талентова-ном и децом којој је потребна одређена подршка у учењу, асимилацији у групу... А то све не можете ако имате проблема са недисциплинованим ученицима. У школама потоје тимови за заштиту деце од злостављања, насиља, занемаривања.

Али када дође до било каквог случаја, први корак је медијација, давање прили-ке да се завађене стране помире, сагле-давање проблема из више углова, прича Оливера

Она додаје да добар део проблема чини вишак слободног времена, односно његово неквалитетно попуњавање што ствара простор за фрустрацију, агресију и недолично понашање које се из поро-дице и са улице преноси у школу, а из школе враћа улици и породици.

- Родитељи и друштво морају бити свесни да се школе данас баве образо-вањем, а не васпитањем. Или барем да у томе нисмо и не можемо бити сами. Када се покрене дисциплински поступак, постоје одређене сакнције којима поку-шавамо да решимо проблем, мада сам ја сам лично за друштвено корисни рад. Заједнички циљ је да усмеримо децу на прави пут, да им покажемо у ком правцу треба да се крећу и развијају, наглашава Оливера и напомиње да су “преписани” скандинавски модели добри само уз сталну подршку родитеља, центара за со-цијалне заједнице, читаве заједнице. - Ба-већи се у школама стварима које су пре-васходно у надлежности породице, ми из видокруга испуштамо добру и тален-товану децу, не можемо да организујемо часове онако како бисмо желели.

У процесу васпитања, закључује Оли-вера Амиџић, фундаментална је улога породице, а не школе која у том смислу, како каже, има ограничен утицај на дете. Уместо папирологијом која све више оп-терећује запослене у просвети, потребно је оставити више времена за рад са де-цом, што подразумева и осмишљавање креативне наставе.

Kaкав ће бити одговор деце, питање је на које одговор мора дати читаво друштво. Школе, сасвим је јасно, то не могу учинити саме.

EСН

Дневник под мишком, а глава у торби

Просветни радници тражиће од ресорног Министарства да озбиљно размисли о положају запослених у об-разовању и да поради на унапређењу њихове безбедности у школама. Једна од тих мера биће и захтев за добијање статуса службеног лица, а тражиће се и системска решења. Овим речима закључена је конференција за нови-наре коју су представници синдиката одржали у Основној школи “Јован Јо-вановић-Змај”.

Новинарима су се, поводом напада ученика ове школе на директора Зо-рана Ђурића обратили Јоца Копчић, први човек Синдиката просветних рад-ника Сремске Митровице и Звонимир Јовић из руководства Уније синдиката просветних радника Србије.

Како је било речи, у надлежности синдиката није да износе податке о конкретном случају, већ да, након све-га што се десило, поново пред надлеж-не и јавност поставе своје захтеве који се, наглашено је, у добром делу јавно-

сти најчешће своде на унапређење ма-теријалног положаја.

- Током свих штрајкова, синдика-ти су увек скретали пажњу на питање општих услова рада, међу којима је и питање безбедности. Деца треба да имају своја права, али управо су про-светни радници ти који данас уживају најмању заштиту. Они су на удару ро-дитеља и деце, што често утиче на ква-литет извођења наставе, оцењивања и образовања уопште. Због тога, ми ћемо од Министра просвете тражити што скорији пријем, како бисмо поно-во скренули пажњу на ове проблеме. Уколико не буде било слуха, за своје захтеве изборићемо се синдикално, нагласио је Копчић.

Међу захтевима синдиката је и захтев за измену Закона о основама система образовања и васпитања, Правилника о одређивању друштвено корисног рада и измене Правилника о протоколу поступања у случајевима насиља.

Немили догађај који се десио око девет часова ујутру, уследио је када је директор у редовном обиласку одељења, за време часа, опоменуо четрнаестогодишњег ученика, да не једе на часу, већ да то ради за време одмора. Тада је револтирани осмак изашао из учионице, донео седиште од бицикла и њим погодио директора у главу.

Из Полицијске управе Сремска Митровица потврђено је да је дошло до физичког напада у школи, али нису могли да износе детаље због истраге која је у току. Министарство просве-те саопштило је да је предузело све

кораке из своје надлежности у случају овог инцидента.

Како се у званичном саопштењу Ос-новне школе “Јован Јовановић-Змај” наводи, тим за заштиту од насиља извршио је процену ризика и безбед-ности и утврдио ниво насиља и укљу-чио све релевантне институције, Цен-тар за социјални рад, Школску управу, Министарство просвете, Полицијску управу Сремска Митровице, Јавно ту-жилаштво и надлежног лекара.

Настава у школи одвија се нормал-но, по предвиђеном плану и програму, уз примену препорука за превазила-жење високо стресних догађаја.

Пораст насиља у друштву, сматра психолог Слађана Царевић, директ-но је повезан са порастом насиља у породици. Оно је почело да добија нове облике и форме и сасвим из-весно постало је део свакодневни-це. Поред овога, насилно понашање је одраз атмосфере у друштву - на-сиља, напетости и поремећеног сис-тема вредности.

- Са једне стране имамо утицај по-родице те чињеницу да корени насил-ничког понашања потичу из најранијег детињства. Непримерено је корис-тити физичко насиље према детету и истовремено му говорити да је то за његово добро и очекивати да ће оно бити толерантно и водити рачуна о другима. Ако у свом личном осећању немамо искуство родитељске топли-не, разумевања и бриге за нас, тешко је очекивати да ћемо у одраслом добу научити да говоримо језиком толеран-ције и међусобног разумевања. По-следица такве породичне ситуације су

бројни поремећаји психо-социјалног развоја деце. Ову децу карактеришу: анксиозност, инфериорност, недо-вољно самопоштовање, емоционална незрелост, осећај кривице, аутоагре-сија, пад школског постигнућа, психич-ки поремећаји, отежано уклапање у вршњачку групу, насилно понашање, злоупотреба алкохола и психоак-тивних супстанци, антисоцијално и крајње криминогено понашање, сма-тра Слађана.

Са друге стране, додаје она, млади одрастају у социјалном окружењу у којем су присутни бројни елементии сукоба и насиља. Непосредно окру-жење као и медији којима су изложе-ни, младима нуде примере насиља и то од најранијег узраста, кроз цртане филмове, преко сензационалистичких наслова који говоре о тучама, убистви-ма и сл. па све до представљања у по-зитивном светлу ријалити звезда које у свом понашању испољавају елементе насиља.

Насиље око нас

Како се напад догодио?

Oгласили се и синдикати

Да је проблем много дубљи и да је напад на директора “Змајеве” само врх леденог брега сада је сасвим јасно, баш као што је јасно и то да његово решавање тражи много дубље промене, оне у домену система вредности. Са новим инцидентима у ријалити програмима у чије санкционисање се са пуним правом сумња, и натурања разних видова проситуције као прихватљивог (ако не и пожељног) модела понашања, ствари ће се тешко померити са мртве тачке

Конференција за штампу

Среда, 23. октобар 2019.12

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Пројекат „Пазова су њени људи" финансира се из буџета Општине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

У Старој Пазови, у Спортском центру Фудбалског савеза

Србије, популарној Кући фудба-ла, одржане су Спортске игре па-раплегичара и квадриплегичара Војводине. На играма су учествова-ле екипе из Новог Сада, Зрењани-на, Опова, Сомобра, Руме и Старе Пазове. На атлетском стадиону све присутне поздравили су Стеван Луковњак, председник Савеза па-раплегичара и квадриплегичара Војводине, Горан Рајковић, председник покрајинске Спортске комисије и Удру-жења параплегичара „Фрушка гора – Срем“ са седиштем у Старој Пазови а Игре је отво-рио Ненад Сантрач, директор Спортског центра Фудбалског савеза Србије.

- Кроз овај Спортски центар прошло је небројено екипа, репрезентативних селекција, разних тимова, али без вашег присуства сматрамо да Центар није ком-плетан и тек са вама на прави начин по-казује свој дух. Ви сте нама увек драги гости и увек ћемо вам изаћи у сусрет, све будуће активности можете да пла-нирате да организујете код нас – рекао је директор Сантрач и пожелео успех свим такмичарима.

У два дана Покрајинских спортских игара око 70 такмичара из шест покрајин-ских удружења, такмичило се у атлетс-ким дисциплинама - вожња колица на 50 и 100 метара, бацање кугле, диска, копља и чуњева. У Кући фудбала је одржано и такмичење у пикаду и шаху а у хали Парк такмичење у стоном тенису. У Инђији, у стрељани клуба „Младост“ било је такми-чење у стрељаштву. Најбољи у екипном пласману на овогодишњим Играма били су Новосађани, на другом месту је међу-општинско Удружење параплегичара „Фрушка гора Срем“ са седиштем у Ста-рој Пазови а на трећем месту су Зрења-нинци. Пазовачка екипа била је најбоља у стрељаштву и шаху, одличан успех је

постигнут и у пикаду и безмало свим атлетским дисциплинама. У стоном тенису „копља су се ломила“ између државних репрезентативаца из Но-вог Сада и Зрењанина и победу је однела новосадска екипа.

Смисао Спортских игара је у ре-хабилитацији и друштвеном ангаж-ману особа са инвалидитетом рекао је Стеван Луковњак, председник Савеза параплегичара и квадрипле-гичара Војводине:

- Покрајинске игре се одржавају ко-лико постоји и Савез, преко 30 година. То је један од најбољих начина да се људи, после тешких повреда, укључе у друшт-вени живот, а ради се најчешће о младим људима. Спорт се показао као добра пракса и на мом, личном примеру – ре-као је Луковњак.

Протеклих година ове, Покрајинске игре су одржаване у Новом Саду а ово је трећи пут да су организоване у Старој Па-зови. Смештај у Кући фудбала и за особе са инвалидитетом је идеалан а Удружење параплегичара „Фрушка гора - Срем“ се показало као добар домаћин.

- Ми смо се трудили да све протекне како треба. Услови су диктирали да се такмичење одвијало на три локације и то је протекло према превиђеној сатници. Смештај у овом репрезетантивном објек-ту је омогућио да све своје активности успешно организујемо – рекао је пред-седник Спортске комисије и Удружења параплегичара „Фрушка гора Срем“ Го-ран Рајковић.

Овогодишње Спортске игре парапле-гичара и квадриплегичара Војводине у Спортском центру Фудбалског савеза Ср-бије, поред фер плеј односа такмичара, добре организације и предусретљивости домаћина, пратило је и лепо време, право Михољско лето. Б. Родић

Октобар у Војки почео је инфор-мацијом о решавању једног од

најважнијих комуналних пробле-ма овог лепог сремског села. Месна заједница, односно, председник Савета Месне заједнице Љубан Скопљак оба-вестио је суграђане да је завршен део водоводне мреже и да се домаћинства могу прикључити на водовод у ули-цама Браће Кочијашевић, Солунској, Војводе Путника, Цара Душана, Војво-де Мишића и Драге Јовановић. Цена прикључка износи 33.874,25 динара. У цену је урачунат комплетан водоводни материјал и монтажа. Земљани радови и изградња шахта су обавеза будућег корисника. Грађани, који желе да се прикључе на водовод могу то да учине у дирекцији Јавног комуналног преду-зећа „Водовод и канализација“ у Старој Пазови а потребна документација за склапање уговора о прикључку садр-жи грађевинксу дозволу (или потврду да је објекат у поступку легализације), ко-пију плана објекта у који се вода уводи и власнички лист.

Истовремено са изградњом во-доводне мреже инвестира се и у ре-шавање проблема грејања војачког Храма Преноса моштију Светог Оца Николаја. Овај, највећи православ-ни храм у старопазовачкој општи-ни, последњих година темељно је реконстуисан, од пресецања зидова и извлачења влаге до претресања и комплетне санације крова. У току је постављање подног грејања и са-нација унутрашњости Храма. Као и све претходне инвестиције и ову финансира Општина Стара Пазова. У току протекле недеље представ-ници локалне самоуправе, Наташа Мићић, помоћник председника и Владимир Јовановић, начелник општинске управе заједно са ста-решином храма свештеником Радо-миром Сандићем и председником Савета Месне заједнице Љубаном Скопљаком обишли су Храм и из-разили задовољство квалитетом и темпом извођења радова.

Б. Родић

Под покровитељством Општине Стара Пазова уз учешће основне

школе „Слободан Савковић“ из Старих Бановаца и Радио-телевизије Стара Па-зова, Центар за социјални рад општи-не Стара Пазова и ове године је реали-зовао пројекат Превенција вршњач-ког насиља. Прошле године сарадник на пројекту била је Основна школа „Бошко Палковљевић Пинки“ из Старе Пазове а истраживање је обухватило ученике петог и шестог разреда и њи-хове родитеље. Ове године, у другом полугодишту школске године, у истра-живањима и едукативним радионица-ма учествовали су ученици трећег и четвртог разреда старобановачке ос-новне школе и њихови родитељи.

У четвртак је одржана завршна три-бина на којој се у име покровитеља, Општине Стара Пазова присутнима обратила Наташа Мићић, помоћник председника Општине, у име Центра за социјални рад директорка Рада Жу-гић, а затим и сарадници на пројекту, Бошко Милојевић, директор Основне школе „Слободан Савковић“ и Милош Лазић, директор Радио-телевизије

Стара Пазова. Трибина је почела приказивањем

кратког филма у продукцији РТВ Ста-ра Пазова. Пројекат је представила Ведрана Радмиловић, дипл. спец. педагог координаторка пројекта а ре-зултате истраживања о присутности вршњачког насиља у Основној школи

“Слободан Савковић“ у Старим Банов-цима приказала је Даница Радако-вић-Сердар, дипл. психолог. О значају међусекторске сарадње у превенцији вршњачког насиља говорили су Вла-димир Николић, јавни тужилац у Ста-рој Пазови и Марина Чапо, инспектор Полицијске станице Стара Пазова а о улози медија у спречавању вршњач-ког насиља Слободан Станковић, но-винар РТВ Стара Пазова.

Као и прошле године, у пројекат су укључене и популарне јавне лич-ности, које доприносе афирмацији идеје. Ове године је то био глумац Милан Калинић.

У оквиру пројекта Под слоганом „Насиље није кул, насилник није друг“ штампани су флајери и брошуре у који-ма се на популаран начин охрабрују и деца и родитељи да пријаве насиље. Упозоравајуће реченице „Насиље се не зауставља ако се не пријави“ „Имаш право на заштиту“ „Заједно можемо спречити насиље“ уз атрактивне илу-страције јунака анимираних филмова, увод су у објашњење шта је вршњач-ко насиље, коме се може пријавити и

зашто је важно да се насилник пријави и заустави.

Вршњачко насиље се дефинише као нежељено, агресивно понашање међу децом школског узраста, које се вре-меном понавља и укључује поступке попут претњи, оговарања, физичких или вербалних напада и намерног ис-кључивања неког из групе. Постоје че-тири типа вршњачког насиља: вербал-но – изговарање или писање окрутних изјава, социјално – чињење штете нечијој репутацији или односима, фи-зичко – повређивање тела и ствари особе и „сајбер“ насиље које се одвија путем друштвених мрежа. Први корак у борби против вршњачког насиља је пријављивање, зато се охрабрују не само жртве насиља већ и њихови дру-

гови, деца која су сведоци насилног понашања. Родитељи би требало да реагују чим примете промене у пона-шању своје деце, разговор о насиљу није пријатан али суштина је да деца имају поверења у родитеље и да са њима могу да причају и о немилим до-гађајима. У лифлетима, који су пратили пројекат Превенција вршњачког на-сиља, обавештавају се родитељи какве последице може да изазове вршњачко насиље и наглашава се да што дуже траје и последице ће бити озбиљније и дуготрајније. Истиче се да треба зна-ти да право на заштиту од насиља обухвата надлежности више служби: полиције, јавног тужиоца, суда, Цен-тра за социјални рад и здравствене установе. Б. Родић

ТРИБИНОМ У СТАРОЈ ПАЗОВИ ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД ЗАВРШИО ПРОЈЕКАТ ПРЕВЕНЦИЈЕ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА

Насиље није кулУчесници трибине

Милан Калинић

РАДОВИ У ВОЈКИ

Водоводна мрежа и реконструкција цркве

У току је постављање подног грејања у цркви

У СТАРОЈ ПАЗОВИ ОДРЖАНЕ СПОРТСКЕ ИГРЕ ПАРАПЛЕГИЧАРА И КВАДРИПЛЕГИЧАРА ВОЈВОДИНЕ

Покрајинске спортске игре

Најбољи у екипној конкуренцији

Екипе

Среда, 23. октобар 2019. 13

ШИДwww.sid.rs

Припрема: С. Михајловић

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Славко Адамовић, Черевић

- Имам 80 година и никад се у животу нисам вакцинисао, нити сам некада до сада био болестан од грипа. Имам по-верења у вакцине, али мислим да ми вакцина није потребна.

Катарина Бошковић, Рума

- Имам 77 година и одувек сам била здрава, никад се нисам вакцинисала. Само здрава и при-родна храна, шетња и нема потребе за вакцином. Имунитет одржавам природ-ним путем.

Горан Рајковић, Нова Пазова

- Редовно се вакцини-шем против грипа. У мом случају се то по-казује као врло дело-творно, нисам имао грип већ годинама. Имам намеру да се вакцинишем и ове године јер ми то доказано поправља имунитет.

Томислав Ковачевић, Инђија

- Вакцинисаћу се јер спадам у ризичне групе. Баш ме је ухватио неки вирус јер нисам се још вакцинисао. Уназад седам - осам година вакцинишем се ре-довно и нисам имао до сада никаквих проблема.

Милојка Станковић, Сремска Митровица

- До сада се нисам вакцинисала ради заштите од грипа, али ове године најављују жестоку епидемију па ћу се можда вакцинисати. Чујем да су почеле да стижу вакцине у домове здравља и амбуланте.

Да ли ћете се вакцинисати против грипа?

Про је кат “Шид на пре крет ни ци – пу те ви на прет ка” фи нан си ра се из бу џе та Оп шти не Шид. Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.

Ду го го ди шњи про блем ме шта на Ули це Вељ ка Па у но ви ћа у Ши ду

ко нач но ће би ти ре шен, за хва љу-ју ћи ло кал ној са мо у пра ви. У про-те клом пе ри о ду Ме сна за јед ни ца

Шид за по че ла је ра до ве на из град-њи пе шач ких ста за, а у скло пу ових ра до ве ура ђен је и пе шач ки пре лаз пре ко ка на ла у овој ули ци.

СМ

За ме ник пред сед ни ка Оп шти-не Шид Зо ран Се ме но вић са

са рад ни ци ма об и шао је про те-кле не де ље Основ ну шко лу "Са ва Шу ма но вић" Ер де вик- под руч но оде ље ње у Бин гу ли у ко јој су за-хва љу ју ћи ло кал ној са мо у пра ви ура ђе не но ве греј не ин ста ла ци је ко је ће до при не ти ра ци о нал ној упо тре би енер ги је са мо гућ но-шћу уште де.

Оп шти ни Шид су на кон кур су за до де лу бес по врат них сред ства за ре а ли за ци ју про је ка та по бољ-ша ња енер гет ске ефи ка сно сти јав них обје ка та код по кра јин-ског се кре та ри ја та за енер ге ти-ку, гра ђе ви нар ство и са о бра ћај одо бре на сред ства у из но су од 2,5 ми ли о на ди на ра за ре а ли за ци-ју овог про јек та, а уче шће оп шти не је у из но су од 1,7 ми ли о на ди на ра.

Ло кал на са мо у пра ва има свест о ва-жно сти ула га ња у енер гет ску ефи-ка сност, те су и ра ни је ре а ли зо ва ни

про јек ти енер гет ске са на ци је, на ро чи-то шко ла, јер се на тај на чин по бољ ша-ва ком фор и ште ди енер ги ја.

Чла но ви Оп штин ског ве ћа су на сед ни ци одр жа ној у уто рак 15.

ок то бра, утвр ди ли сле де ће Пред ло ге Од лу ка: Пред лог Од лу ке о да ва њу са-гла сно сти и усва ја њу Про јек та јав ног при ват ног парт нер ства, за ме не, ра ци-о на ли за ци је и одр жа ва ња си сте ма јав-ног осве тље ња при ме ном ме ра уште-де енер ги је на те ри то ри ји оп шти не Шид, Пред лог Од лу ке о так си пре во зу и ли мо сер ви су на те ри то ри ји оп шти не

Шид, Пред лог Од лу ке о из ме на ма Од-лу ке о на кна да ма за ко ри шће ње јав них по вр ши на за те ри то ри ју оп шти не Шид, Пред лог Од лу ке о из ме на ма и до пу ни Од лу ке о осни ва њу Ту ри стич ке ор га-ни за ци је оп шти не Шид, Пред лог Од лу-ке о из ме на ма и до пу на ма По слов ни ка Скуп шти не оп шти не Шид.

Раз ма тран је та ко ђе и из ве шта-ја о ра ду Пред школ ске уста но ве „Је-ли ца Ста ни ву ко вић Ши ља“ Шид за

2018/2019. го ди ну и утвр ђен Пред лог Ре ше ња о усва ја њу Го ди шњег Про гра-ма ра да те уста но ве за 2019/2020. го ди-ну. Чла но ви Ве ћа су утвр ди ли и Ста тут Кул тур но обра зов ног цен тра Шид, као и пред ло ге Ре ше ња о из ме ни Ре ше ња о име но ва њу чла но ва Школ ског од бо-ра Гим на зи је „Са ва Шу ма но вић“ Шид, Основ не му зич ке шко ле „Фи лип Ви-шњић“ Шид, Пред школ ске уста но ве „Је ли ца Ста ни ву ко вић Ши ља” Шид.

Ме сна за јед ни ца Сот за по че ла је ра-до ве на чи шће њу ди вље де по ни је

на ко јој не са ве сни ме шта ни од ла жу свој от пад иако по сто ји уре ђе но од во же ње сме ћа. Са вет Ме сне за јед ни це у са рад њи са ЈКП "Стан дард", уз по др шку и по моћ ло кал не са мо у пра ве, спро во ди ак тив но-сти на чи шће њу и одр жа ва њу про сто ра

ко ји ни је на ме њен за од ла га ње от па да, а све у ци љу спре ча ва ња ши ре ња за ра за.

Над ле жни из Ме сне за јед ни це и ЈКП"Стан дард апе лу ју на ме шта не да сво ју око ли ну чу ва ју и од ла жу от пад на за то пред ви ђе на ме ста и та ко по мог ну у очу ва њу здра вља и за шти ти жи вот не око ли не.

У СО ТУ

Укло ње на ди вља де по ни ја

СЛИ КОМ И РЕЧ ЈУ

Но ве пе шач ке ста зе

ОДР ЖА НА СЕД НИ ЦА ОП ШТИН СКОГ ВЕ ЋА

О на кна да ма за ко ри шће ње јав них по вр ши на

У ШКО ЛИ У БИН ГУ ЛИ

Но ве греј не ин ста ла ци јеОби ла зак шко ле у Бин гу ли

У Оп шти ни Пе ћин ци одр жан je Окру гли сто „За кон о спре ча ва њу

на си ља у по ро ди ци –ана ли за пе ри о-да од при ме не за ко на“. Ор га ни за тор ску па је био Цен тар за со ци јал ни рад Пе ћин ци, а пре да вач ди пло ми ра на со-ци јал на рад ни ца Бра ни сла ва Мак си-мо вић Ћу скић. У ра ду Окру глог сто ла уче ство ва ли су су пер ви зо ри,прав ни-ци и за по сле ни на основ ним струч ним по сло ви ма из цен та ра за со ци јал ни рад Пе ћин ци, Ру ма и Ириг.

Циљ одр жа ног ску па би ла је ана ли-за при ме не За ко на о спре ча ва њу на си-ља у по ро ди ци у пе ри о ду од 2016. го-ди не, од ка да се за кон при ме њу је, као и уна пре ђе ње са рад ње из ме ђу раз ли-чи тих ак те ра на ло кал ном ни воу.

Ка ко нам је ре кла Бра ни сла ва Мак-си мо вић Ћу скић, пр ва те ма окру глог сто ла су би ле кључ не но ви не ко је је до нео но ви За кон, а дру га ана ли за до-са да шње при ме не За ко на.

- На кон кон струк тив не ди ску си је и раз ме не ис ку ста ва, до нет је за кљу чак да је за кон до нео до ста по зи тив них еле ме на та у бор би про тив на си ља, али

да има и од ре ђе них не до ста та ка. Као по зи тив но ис так ну то је до но ше ње хит-них ме ра ко је се из ри чу по чи ни о ци ма на си ља,по бољ ша но функ ци о ни са ње гру пе за ко ор ди на ци ју ко јом је омо-гу ће на бо ља ме ђу сек тор ска са рад ња, као и по де ла од го вор но сти из ме ђу ин-сти ту ци ја ко је се ба ве спре ча ва њем на-си ља у по ро ди ци. Као не га тив но пре-по зна то је то да се у не ким слу ча је ви ма зло у по тре бља ва мо гућ ност при ја ве на си ља, да на гру пи за ко ор ди на ци ју, ко ју во ди Оп штин ско јав но ту жи ла-штво, има ма ло са чи ње них ин ди ви ду-

ал них пла но ва за жр тве на си ља, као и да на са стан ци ма гру пе не при су ству ју дру ге ин сти ту ци је и жр тве на си ља, из-ја ви ла је Мак си мо вић Ћу скић.

Уче сни ци ску па су де фи ни са ли и не ко ли ко пре о по ру ка, по пут по тре бе уво ђе ња фи зич ког обез бе ђе ња у цен-тре за со ци јал ни ра ди пре по ру ке да на сил ни ци ко ји ма су из ре че не хит не ме ре тре ба да бу ду укљу че ни у ра ди о-ни це ко је би за њих би ле оба ве зу ју ће,а ујед но су на гла си ли да би ове ме ре тре ба ло да бу ду ре гу ли са не за ко ном.

С. Н.

Це не при мар них по љо при вред них про из во да, пше ни це, ку ку ру за и

со је, бе ле же по зи тив не це нов не трен-до ве у не де љи за на ма. Ку ку руз је ко-ли чин ски за др жао ап со лут ни при мат у тр го ва њу. Уку пан про мет на „Про дукт-ној бер зи“ за про шлу не де љу је из но-сио 3.770 то на ро бе, чи ја је фи нан сиј-ска вред ност из но си ла 64.698.500,00 ди на ра. У од но су на прет ход ни упо ре-ђу ју ћи пе ри од ко ли чин ски обим про-ме та је ве ћи за 47,17 од сто, док је фи-нан сиј ска вред ност про ме то ва не ро бе ви ша за 49,00 про це на та.

Ку ку руз је био нај про ме то ва ни ја бер зан ска ро ба у про те клој не де љи са укуп ном ко ли чи ном од 3.100 то на. Це-не су се кре та ле од 14,00 до 14,20 дин/кг без ПДВ-а. Пон де ри са на це на је из-но си ла 14,12 дин/кг без ПДВ-а (15,53 дин/кг са ПДВ-ом). У од но су на не де љу

пре, це на жу тог зр на је ве ћа за 0,95 по сто.

По ве ћа на по тра жња за пше ни цом и сла ба по ну да кон стант но гу ра це-ну пше ни це на ви ше. На роб но-бер-зан ском тр жи шту тр го ва ло се са мо са пше ни цом ло ши је хек то ли тар ске ма се (73 хл) по је дин стве ној це ни од 17,40 дин/кг без ПДВ-а.

Со ја, као ку ку руз и пше ни ца, бе ле-жи по зи тив не це нов не трен до ве. Со-ја је тр го ва на у це нов ном ра спо ну од 36,30 до 36,50 дин/кг без ПДВ-а. Кра јем не де ље со ја је тра же на по це на ма ви-шим од тр го ва них, што и да ље ука зу је на раст це на ове уља ри це. Ста ти стич ки по сма тра но пон де ри са на це на је из но-си ла 36,40 дин/кг без ПДВ-а (40,04 дин/кг са ПДВ-ом) што пред ста вља раст за 0,28 по сто.

СН

ПРЕ ГЛЕД НЕ ДЕЉ НОГ ТР ГО ВА ЊА НА ПРО ДУКТ НОЈ БЕР ЗИ

Раст це на жи та ри цаКу ку руз је био нај про ме то ва ни ја бер зан ска ро ба у про те клој не де љи са укуп ном ко ли чи ном од 3.100 то на

За бо љу ме ђу сек тор ску са рад њу

Са ску па у Пе ћин ци ма

Про те кле не де ље у про сто ри ја ма Срп ске на пред не стран ке у Бе о чи-

ну одр жа на је одр жа на кон фе рен ци ја за но ви на ре на ко јој је го во рио ди рек-тор Цен тра за кул ту ру, спорт и ту ри-зам Го ран Ко ва че вић. Он је но ви на ре упо знао са ра дом овог Цен тра у про те-клом пе ри о ду, а го во рио је та ко ђе и о бу ду ћим пла но ви ма.

- Цен тар за кул ту ру, спорт и ту ри-зам оп шти не Бе о чин има не ко ли ко де-лат но сти ко ји ма се ба ви. То су сцен ска умет ност ко ја под ра зу ме ва при ка зи ва-ње фил мо ва, би бли о теч ка и обра зов на де лат ност. У скла ду са основ ним де лат-но сти ма, про грам ра да је кон ци пи ран по про грам скикм је ди ни ца ма: по зо-ри шни про грам, филм ски про грам, му зич ки про грам, ли ков ни про грам и ор га ни за ци ја ма ни фе ста ци ја и до-га ђа ја у обла сти кул ту ре од зна ча ја за оп шти ну Бе о чин. Ми ор га ни зу је мо кул тур но-умет нич ке про гра ме, ма-ни фе ста ци је, као и дру ге про гра ме из обла сти кул ту ре, као што су по зо-ри шне пред ста ве, кон цер ти, про мо-ци је, из ло жбе, ра ди о ни це – ре као је ди рек тор Го ран Ко ва че вић.

Он је ис та као да Цен тар „жи ви“ 365 да на у го ди ни и да на тај на чин

до при но си по зи тив ној про-ме ни и уна пре ђе њу кул тур-ног жи во та те сре ди не, те под се тио на не ке од ма ни-фе ста ци ја ко је је ор га ни зо-вао. Јед на од њих је би ла то ком ле та, по во дом отва-ра ња лет ње се зо не ка да су Бе о чин ци и по се ти о ци бе о чин ске пла же на Ду на-ву има ли из у зет ну при ли ку да се по тре ћи пут об у че и опро ба ју у во жњи ску те ра на во ди, а дру га је Ба но-штор ски да ни гро жђа.

- На по чет ку ово го ди-шње се зо не, у фо ку су де-ша ва ња су би ла филм ска оства ре ња, а Цен тар за кул ту ру, спорт и ту ри зам је и ове го ди не дао сво је уче-шће у обе ле жа ва њу ме ђу-на род не ма ни фе ста ци је за де цу „Деч-ја не де ља“ та ко што је ор га ни зо вао Филм ски дан за де цу пред школ ског уз-ра ста и уче ни ке ни же школ ског уз ра-ста. У из ло жбе ном хо лу До ма кул ту ре, до сре ди не ок то бра би ла је отво ре на из ло жба под на зи вом „Да се сли ку је-мо“. Из ло жба фо то гра фи ја из по ро дич-

них ал бу ма је про је кат КЦ „Мла дост“ из Фу то га, ура ђен под по кро ви тељ ством Фон да ци је „Но ви Сад 2021 – Европ-ска пре сто ни ца кул ту ре“. Не дав но је отво ре на и по зо ри шна се зо на. У ор га ни за ци ји АП КУД „Бри ле“ из Бе о-чи на, на ве ли кој сце ни До ма кул ту ре одр жа не су две по зо ри шне пред ста-

ве. Кра јем ок то бра, тач ни је 25. го сту-је нам пред ста ва „Док че ка мо Го доа“ у про дук ци ји Удру же ња „Оте ло тво ре-ње“ из Но вог Са да. Улаз на пред ста ву се не на пла ћу је, већ пу бли ка у за ме-ну за ула зни це до но си кон зер ви ра ну хра ну, оде ћу и школ ски при бор за нај си ро ма шни је – ис ти че ди рек тор

Цен тра за кул ту ру, спорт и ту ри-зам Го ран Ко ва че вић.

Он до да је да не из о ста је ни по-др шка ама те ри зму ко ји је тра ди-ци о нал но ве о ма за сту пљен у тој сре ди ни. КУД „Бри ле“ из Бе о чи на то ком це ле го ди не кон ти ну и ра но ко ри сти про стор Цен тра за рад свих сек ци ја дру шта ва, а ре дов ни ко ри сни ци про сто ра су и „Си ти данс сту дио“ пле сна шко ла са 25 го ди на ду гом тра ди ци јом, Шко ла ен гле ског је зи ка и му зич ка шко-ла „Мју зик стар“.

Ка да је реч о спор ту, Бе о чин има спорт ску ха лу ко ја сво јим ре сур си ма омо гу ћа ва мно ге спорт ске са др жа је. У ха ли се одр-жа ва ју сви тре на жни про це си у фуд ба лу, ко шар ци, ру ко ме ту, од бој ци, те ни су, сто ном те ни су, бо ри лач ким спор то ви ма (џу до,

ка ра те, бокс, кик-бокс). У то ку јед-не ка лен дар ске го ди не у Спорт ском цен тру се од и гра пре ко 80 утак ми ца - пр вен стве них, при ја тељ ских и куп утак ми ца ра зних уз ра сних ка те го ри ја.У то ку го ди не ов де се ор га ни зу ју спорт-ске ма ни фе ста ци је у до ма ћим и ме ђу-на род ним так ми че њи ма.

Рад Фекалне црпне станице „Чикас“ која сакупља и одводи целокупне

отпадне воде са територије града ус-коро ће бити унапређен реконструк-цијом цевних веза и уградњом пумпе већег капацитета. Све већи број ко-рисника канализације у складу са раз-војем Сремске Митровице и Лаћарка, као и веома честе обилне падавине захтевају и побољшање капацитета главног фекалног колектора. Решење проблема који се повремено јавља је у реконструкцији и обнови појединих делова канализационог система.

После јунских киша и велике ко-личине атмосферских вода које су у једном тренутку угрозиле функцио-

нисање фекалне канализације, присту-пило се планирању активности које ће довести до решења проблема.

Ограничавајући фактори су до сада били водостај реке Саве и подземне воде које се јављају у близини ФЦС „Чикас“, као и у другим, нижим деловима града.

- Након обављених техничких при-према у току је прва фаза радова која подразумева реконструкцију цевних веза. Посао је планиран и усклађен са водостајем реке Саве који диктира ове активности. Тренутно је на тере-ну ниво подземних вода и реке Саве веома низак, што погодује реализа-цији плана. За кључне операције по-требно је свега два дана, док ће ова фаза радова бити завршена до краја следеће недеље, каже Владимир Нахајовски, извршни директор за производњу воде.

Имајући у виду растући број ко-рисника, капацитет постојеће пумпе постао је недовољан за несметано функционисање фекалне канализа-ције. Тако је упоредо са овим послом, у поступку јавна набавка пумпе већег капацитета и пратеће опреме.

У наредном периоду се очекује и њена уградња, чиме ће одвођење отпадних вода бити знатно квалитет-није. Процењена вредност комплетног посла је пет милиона динара, а новац ће бити издвојен из касе сремско-митровачког „Водовода“. СН

Среда, 23. октобар 2019.14

Пројекат “Боље услуге за бољи живот” финансира се из буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Решавање проблема у канализационом системуВредност радове је пет милиона динара, а новац ће бити издвојен из касе сремскомитровачког „Водовода“

Припрема цеви

Радови на ФЦС Чикас

Владимир Нахајовски

Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић

ГО РАН КО ВА ЧЕ ВИЋ, ДИ РЕК ТОР, О РА ДУ ЦЕН ТРА ЗА КУЛ ТУ РУ, СПОРТ И ТУ РИ ЗАМ

Кон цер ти, фил мо ви, из ло жбе и по зо ри шне пред ста веКра јем ок то бра, тач ни је 25. го сту је нам пред ста ва „Док че ка мо Го доа“ у про дук ци ји Удру же ња „Оте ло тво ре ње“ из Но вог Са да. Улаз на пред ста ву се не на пла ћу је, већ пу бли ка у за ме ну за ула зни це до но си кон зер ви ра ну хра ну, оде ћу, школ ски при бор и слич но. Све што се са ку пи ће се у са рад њи са Цр ве ним кр стом по де ли ти нај си ро ма шни јим и со ци јал но угро же ним по ро ди ца ма из оп шти на у ко ји ма се игра пред ста ва – ре као је ди рек тор Го ран Ко ва че вић

Ди рек тор Го ран Ко ва че вић на кон фе рен ци ји за но ви на ре

Среда, 23. октобар 2019. 15

Припрема: С. Лапчевић

www.pecinci.org

ПЕЋИНЦИ

Ученици Студија за музичку едукацију и образовање, који преко 30 година

ради у оквиру пећиначког Културног центра, приредили су мини-концерт за прваке Основне школе „Слободан Бајић Паја“ из Пећинаца. Како нам је рекла Бранка Савић, музички педагог са ви-шедеценијским искуством, полазници Студија већ неколико година наступају у оквиру Дечје недеље и увек се радују јавним наступима.

- Они се школују за музичке интерпре-таторе и јавни наступи су им неопходни, јер на таквим наступима показују коли-ко могу да се концентришу, искључе, и да музичко дело изнесу управо онако како је композитор замислио и запи-сао. Напредак је видљив, а ове године

смо, специјално за прваке припремили програм прилагођен њиховом узрасту под називом „Баш је лепо бити дете“. Наши ученици представили су се са не-колико соло тачака на клавиру и кола-жом хорских дечјих песмица, рекла нам је Савић.

Концерту су присуствовали и заменик председника општине Пећинци Зоран Војкић, директорка пећиначке основне школе Милијана Срдић и директор Кул-турног центра Јован Деврња.

Војкић је нагласио да пећиначка ло-кална самоуправа финансијски подржава рад Студија, са жељом да младим тален-тима омогући да добију бесплатно кла-сично музичко образовање, какво имају њихови вршњаци у већим срединама.

Шесто књижевно вече „У срцу Срема“

одржано је у шимано-вачком дому културе, у организацији Удружења жена „Шимановчан-ке“, уз подршку Месне заједнице Шимановци, а под покровитељством Општине Пећинци. Како нам је рекла предсе-дница „Шимановчанки“ Душица Милошевић, Удружење је пре шест година започело овај, сада већ традиционални културни садр-жај, са циљем да шимановачкој публици представи песнике, писце, али и сликаре који стварају инспирисани Сремом.

- Из године у годину одзив публике је све бољи, а књижевно вече је прева-зишло оквире Срема, па нам је ове го-дине специјални гост била песникиња Благојка Филипчева из Македоније, која је публици представила своју књигу поезије „Теперење на душата“. Ипак, како само име вечери каже, Срем остаје вечита тема, изјавила је Милошевић.

Своје стихове, прозне текстове и афо-ризме са шимановачком публиком су поделили Гордана Јовановић Шарић, Ђорђе Маринковић, Стеван Кораћ, Радивој Прокопљевић Прока, Ђорђе Ћирковић, Жика Лекић, Бранислав Ђинђиновић, Мирјана Радосављевић и Благојка Филипчева, а наступиле су и младе чланице рецитаторске секције Основне школе „Душан Јерковић Уча“ из Шимановаца Исидора Милетић, Ксе-нија Шарић и Маша Ђорђевић.

Песник Бранислав Ђинђиновић, ро-дом из Бара, већ 33 године живи и ради

у Београду, а родни крај је, како нам је рекао, његова ве-чита инспирација. Шимановачкој пуб-лици се представио стиховима из збирке „Завичајна свитања и заласци“.

- Долазим овде већ пет година, упознао сам људе и увек се радо враћам.

Иако пишем о далеком за-вичају, а овдашњи песници о Срему, одлично се разу-мемо. Вероватно зато што је љубав према завичају универзална, а географске разлике су само нијансе, каже Ђинђиновић.

Председник Савета месне заједнице Шиманов-ци Александар Мандић оценио је да су „Шима-новчанке“, заједно са КУД „Искон“ и „Искон ветера-ни“, уз свесрдну подршку

пећиначког Културног центра, носиоци културних активности у Шимановцима.

- Овакви догађаји су одлична прилика да угостимо људе који се баве културом и који ту културу приближавају нашим грађанима, да се одвојимо од свакоднев-них брига и да са суграђанима поделимо ове лепе тренутке. Трудимо се да, уз подршку пећиначке локалне самоупра-ве, омогућимо нашим грађанима свих генерација да имају што богатији кул-турни живот, рекао је Мандић и најавио да је у зимском периоду у плану органи-зовање сремске вечери у шимановачком дому културе, на којем ће наступити по-зната имена сремске културе и сремске музике.

Комплетан угођај био је употпуњен изложбом слика уметника Гордане Јо-вановић Шарић, Татјане Марјановић, Саше Марића и Дијане Сајић, као и наступом певачке групе „Свитац“ из Деча, а публику је кроз књижевно вече водио Александар Саша Ђорђе-вић, васпитач из Шимановаца и аутор серијала „Моја Србијица“ који се емитује на Радио телевизији Војводине.

Љубав према завичају је универзална

Са књижевне вечери

Kултурни програм

Општина подржава културу

Са концерта

Цр ве ни крст Шид је број ним ак тив-но сти ма и ове го ди не обе ле жио

17. ок то бар, Свет ски дан хра не и Ме-ђу на род ни дан бор бе про тив си ро ма-штва. Пре ма про це на ма Ује ди ње них на ци ја у све ту има ви ше од 2,2 ми ли-јар де љу ди ко ји су си ро ма шни или су на пра гу си ро ма штва, а у све ту сва ког да на од гла ди умре око 20.000 осо ба. У Ре пу бли ци Ср би ји го то во јед на че твр-ти на ста нов ни штва из ло же на је ри зи ку од си ро ма штва, док две тре ћи не ста-нов ни штва на во ди да те шко или ве о ма те шко „са ста вља ју крај са кра јем“.

У ак тив но сти Цр ве ног кр ста већ по тра ди ци ји укљу чи ли су се и ма ли ша ни из Пред школ ске уста но ве "Је ли ца Ста-ни ву ко вић Ши ља" Шид. Они су за јед но са сво јим ро ди те љи ма и вас пи та чи ма, спро ве ли ак ци ју “Кон зер ва за мог дру-га ра”, а тим по во дом по се ти ли су про-

сто ри је Цр ве ног кр ста и до не ли сво је по кло не.

-Све оно што су ху ма на де ца при-ку пи ла по де ли ће мо на шим нај мла ђим ко ри сни ци ма На род не ку хи ње, као и ко ри сни ци ма про гра ма пси хо со ци јал-не по др шке "По моћ де ци и омла ди ни са ин ва ли ди те том". То ком бо рав ка у Цр ве ном кр сту на ши дру га ри су од гле-да ли еду ка тив ни цр та ни филм "По моћ-ко" и упо зна ли се са ра дом Цр ве ног кр ста, а на кон то га су би ли вред ни и па ко ва ли су па ке ти ће – ре кла је Ду ши-ца По ле тан, се кре тар Цр ве ног кр ста Шид.

Пре ма ње ним ре чи ма, по во дом Свет ског да на бор бе про тив си ро ма-штва за ко ри сни ке На род не ку хи ње уз оброк су по де ље не ја бу ке ко је је до ни ра ла Зе мљо рад нич ка за дру-га “Гра ни чар” Шид и штру дле, ко је су

њи ца” из Ши да, као и пе ка ра из Ку ку је-ва ца. За оне ко ри сни ке ко ји ни су би ли у мо гућ но сти до ћи по свој оброк, као и сва ког рад ног да на во лон те ри Цр-ве ног кр ста вр ши ли су ди стри бу ци ју обро ка и до дат ка.

Сво ју ху ма ност на де лу та ко ђе су по ка за ли и уче ни ци и на став но осо-бље ОШ "Бран ко Ра ди че вић", под руч-ног оде ље ња Ку ку јев ци. Они су за вре ме Деч је не де ље спро ве ли ху ма ни-тар ну ак ци ју то ком ко је су при ку пља ли хра ну за ко ри сни ке На род не ку хи ње у Ши ду.

А обе ле жа ва њу Свет ског да на бор-бе про тив си ро ма штва при дру жи ли су се и чла но ви Дру штва за по моћ МНРО Шид. Они су на сво јој про шло не дељ-ној ра ди о ни ци у Цр ве ном кр сту ко ју је ре а ли зо ва ла Ду шан ка Пе сте лек пра ви ли ше ши ри ће за по кло не сво јим при ја те љи ма. С. М.

Пго ви не љу ди ма у Гим на зи ји “Са ва Шу ма но вић“ у пе так 18. ок то бра из ве-ден је пер фор манс, у из во ђе њу уче ни-ка те шко ле, као и крат ко пре да ва ње ко је је ре а ли зо ва ла гим на зи јал ка, вр-шњач ки еду ка тор Ми ли ца Жи вић.

Том при ли ком она је под се ти ла све уче ни ке и за по сле не у шко ли да је тр-го ви на љу ди ма гло бал ни фе но мен ко ји по га ђа све зе мље – зе мље у по ли тич кој

и еко ном ској тран зи ци ји, не раз ви је не зе мље и зе мље у раз во ју, те да под ра-зу ме ва про да ју и ку по ви ну, од но сно др жа ње не ке осо бе у ци љу ње не екс-пло а та ци је, као и све дру ге рад ње ко је мо гу би ти део тог про це са.

Истог да на одр жа но и пре да ва ње на ову те му за уче ни ке пр ве го ди не, раз ред ног ста ре ши не Ми ља на Тор ме са укуп но 19 уче сни ка.

С. М.

Пер фор манс у дво ри шту Гим на зи јеОдржано и крат ко пре да ва ње ко је је ре а ли зо ва ла гим на зи јал ка, вр шњач ки еду ка тор Ми ли ца Жи вић

Пер фор манс у дво ри шту шид ске Гим на зи је

При ку пље на хра на за си ро ма шне

Де ца из вр ти ћа па ку ју па ке те за си ро ма шне

(фо то Цр ве ни крст Шид)

Уче ни ци из шко ле у Ку ку јев ци ма са ку пи ли по моћ за ко ри сни ке На род не ку хи ње у Ши ду

У подручном одељењу Основне школе „Вељко Дугошевић“ у Стејановцима у току је замена

столарије, а радове финансира Општина Рума. Замењено је свих 12 спољних прозора и пет унутрашњих врата на учионицама, а читав посао је коштао око 1,4 милиона динара. Радове је обишао председник Општине Рума, Слађан Манчић, зајед-но са директорком школе, Јасмином Вукановић.

- Без обзира на цену коштања мислим да ћемо много урадити и у смислу енергетике и уштеде, али и безбедности ученика и свега онога што је неопходно да се уради на овој малој школи која догодине очекује 14 првака и то је нешто што нас радује. То нам говори да идемо напред јер се деца рађају. Приоритет за следећу годину је да уради-мо фасаду. Имамо мале проблеме на једном делу крова где долази до прокишњавања и даћемо

налог да се то санира пре ове зиме. И ова деца у Стејановцима треба да имају услове као и деца у градским школама или у свим другим школама која имају сређену ситуацију, рекао је Манчић.

Сеоску школу у Стејановцима похађа 32 малишана од првог до четвртог разреда, у два комбинова-на одељења са две учитељице. У ис-том објекту се налазе и просторије предшколске установе, као обавезан припремни програм са нешто више од десет малишана. Иако је годинама, као и у свим фрушкогорским селима деце све мање, ове године стејано-вачка школа добила је деветоро пр-вака, више у односу на претходне го-дине, а следеће године биће их 14.

- Нама су сви радови значајни, ови посебно због уштеде енергије и пот-рошње огрева, односно гаса, јер се сада грејемо на гасне пећи. Значајно је да се ради и због лепшег простора и пријатнијег боравка у школи, а не као када смо имали стару, оштећену и трулу столарију. Већ неколико година ми покушавамо да решимо тај про-блем и ево сада захваљујући локалној самоуправи то и успевамо, рекла је директорка Вељкове школе, Јасмина Вукановић.

Објекат сеоске школе је стар не-колико деценија, а прозори нису мењани скоро 30 година. Радове су ишчекивали сви и особље и ђаци и сви су помагали у распремању просторија пред почетак замене столарије.

- Овде радим тридесет година и баш ми је драго што смо се сада поновили. Деца се радују, учествовала су у припремању све-га што је потребно да се склони, да радосно дочекају мајсторе, чак су питали да ли тре-ба и они нешто да помогну како би школа била лепша. Они су иначе добри ђаци, вредни и надам се да ће нам бити лепо, а биће нам свакако и топлије. Били су велики ра-чуни за гас, заиста смо се борили већ уназад 4-5 година како је столарија пропала и ово је дошло у правом тренутку, рекла је

Даринка Жеравић, учитељица.До зиме ће на овом објекту бити саниран и

кров, а наредне године се очеују и радови на уређењу фасаде.

С.Белотић

Среда, 23. октобар 2019.16

Сремска Митровица, Променада 31, тел: 022 621-422

Нова школска година донела је уче-ницима и предавачима Школе за

основно и средње образовање “Ради-вој Поповић”, као и корисницима Дне-вног боравка за децу, младе и одрасла лица са сметњама у развоју боље усло-ве за рад. Уз помоћ буџетских и сред-става донатора адаптирају се две ради-онице намењене за практичну наставу из графичарства и цвећарства, а у Дневном боравку адаптирају подрум-ски простор како би корисници могли да имају боље услове рада. Вредност радова премашује милиона динара а половину новца је обезбедио град.

директор школе објашњава да је графичарска радион-ца комплетно завршена и у употреби, а радови у цвећарској радионици се приближавају крају. У пи-тању су адаптиране прос-торије, јер не постоји мо-гућност да дограђују нове, већ се постојећи простор користи на најбољи мо-гући начин.

- Ове радионице су нам неопходне због потреба наших ученика средње школе, који ту остварују праксу. Они не могу да про-веду шест часова само на практичној настави зато им припремамо адекватан

простор. Иначе, ради-оница није била у окви-ру школе, већ на другој локацији и то нам је предствљао велики проблем због превоза ученика до ње. Сада је тај проблем решен - рекао је директор Николић, додајући да ће ускоро у подрум-ској просторији бити уређена и цвећарска радионица коју ће

такође користити ученици средње школе са смера цвећар - вртлар.

Треба подсетити да су актуелни радови у ШОСО “Радивој Поповић” и Дневном боравку наставак започетих радова на замени столарије. Допри-ност остварњеу циља и унапређењу услова рада дали су град Сремска Мит-ровица, Казнено - поправни завод, ЈКП “Водовод”, родитељи, донатори и сва запослена лицима у школи и боравку, подсећају у овој установи.

Бољи радним услловима сви се ра-дују, па и корисници.

најстарији корисник Дневног боравка, који каже да је задовољан условима где бораве и раде, али ће сада они још бити бољи .

Локална самоуправа наставља да помаже Школи “Радивој Поповић” и Дневном боравку, подсећа ресорни начелник Војислав Мирнић.

- Заједничким радом и трудом

урадили смо неке заиста значајне ствари ученике и кориснике Днев-ног боравка, а свакако ћемо то чинити и у будућности – поручио је начелник Војислав Мирнић, додајући да је само за замену столарије у поменутим објектима град издвојио око пола милиона динара.

Нови прозори после три деценије

Преуређена просторија у школи

У једној радионици

Директор Негован Николић

OSVEŽIVAČI PROSTORA

Fresh Aroma

- BESPLATNO KORIŠĆENJE APARATA

- MENJANJE OSVEŽIVAČA NA 30 DANA

- VELIKI IZBOR MIRISA

065/805-93-64 i 063/705-93-64

fresharomaruma@gmail.com

Радови теку по плану

Нови прозори на сеоској школи

Среда, 23. октобар 2019. 17

У Српској читаоници у Иригу 17. ок-тобра, на дан Михизовог рођења,

додељена је, по петнаести пут, Михи-зова награда за драмско стваралаш-тво. Овогодшња добитница је Иси-дора Милосављевић, 25-годишња Београђанка, која је дипломирала на Факултету драмских уметности, а драмски текст „Ако се пробудиш, или као да је важно” био је и њен диплом-ски рад. Та драма је пре десетак дана имала своју праизведбу у Народном позоришту Лесковац, у режији Ненада Тодоровића.

-Мени је ово прва драма „Ако се пробудиш, или као да је важно”, с њом сам, дипломирала на Факултету драм-ских уметности. Награда је велики

ветар у леђа, заиста ме је изненадила, с обзиром на то да је ово мој први ко-мад. Са друге стране и велика је одго-ворност, баш зато што је први комад и имам осећај да тек сада морам да се докажем и оправдам награду зато што је то награда Борислав Михајловић Михиз, рекла је добитница Михизове награде Исидора Милосављевић.

Жири награде за драмско ствара-лаштво „Борислав Михајловић Михиз“, коју додељују Фонд „Борислав Ми-хајловић Михиз“ и Српска читаоница Ириг у саставу Даринка Николић, позоришна критичарка, Ивона Јањић, млада позоришна критичака и пред-седник Светислав Јованов, одлуку је донео на састанку 14. септембра.

- Награда са поднасловом „Ветар у леђа“ се труди да афирмише нове младе наде српског драмског писма. Ове године је то Исидора Милосавље-вић за своју драму која ретко успешно представља комбинацију једне врсте интиме, приватности са једном врстом отклона од те исте реалности. Она јако зрело промишља своју позицију, како у друштву тако и у породици. Ове го-дине конкуренција је била шира, јер постоји све већи број младих људи који се тренутно афирмишу на српској позоришној сцени и Исидора је једна од њих. Њена драма је имала недавно премијеру у Лесковцу и на том Фести-валу метаморфозе у Лесковцу је била апсолутни победник, јер је добила

награду новинарског и професио-налног жирија. Она има једну врсту нове сензибилности која ју је одвајала од осталих из конкуренције, рекла је Ивона Јањић, позоришна критичарка, која је први пут у жирију који додељује Михизову награду.

Награду је победници свечано уру-чила Мила Јанковић, ћерка нашег великог сценаристе, књижевника и критичара, Борислава Михајловића Михиза, који је рођен 17.октобра 1922.године у Иригу.

-Огромна је част и задовољство доделити награду, а посебно ме ра-дује што на 15.годишњицу доделе, не само што имамо најмлађу добитницу, већ имамо и нову чланицу жирија, која је такође најмлађа. Лепо је што се на-града додељује пуних 15 година, а још је лепше што се подмлађује.Тако да не само што је част него је очигледно да награда служи томе да се ти млади људи промовишу. Већина добитника је направило добру каријеру, жири је до сада био срећне руке, надам се да ће и

даље тако остати, да умеју да нањуше ко је прави и наслутити шта ће остати трајно. Сматрам да је то прави начин да се стимулише уметност, дати подстрек младим људима. И мој отац би се сва-како радовао, рекла је Мила Јанковић.

Награда се састоји од повеље, нов-чаног износа од 200.000 динара и обја-вљивања књиге. Већина досадашњих добитника је наставила успешну дра-матуршку каријеру.

-Можемо бити поносни, јер упркос многим тешкоћама, Фонд „Борислав Михајловић Михиз“ постоји већ 15 година. Захваљујући утемељењу Ми-хизове награде уз Читаоницу, која је ове године облежила 177 година постојања, Ириг је стално присутан на културној сцени савремене Србије. До-дељујући награду која носи Михизово име продужава се блискост, макар и постхумно, знаменитог Ирижанина Бо-рислава Михајловића Михиза и њего-ве завичајне Српске читаонице, рекла је Вера Новковић, управница Српске читаонице у Иригу. С.Белотић

Исидора Милосављевић најмлађи лауреат

Уручење награде

Вера Новковић и жири

Најмлађа добитница Исидора Милосављевић

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Про да јем се о ско до ма ћин ство у Рав-њу на 20 ари пла ца, це на по вољ на, до го вор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Про да јем ју тро и 3 фр та ља зе мље, 100 ме та ра од на плат не рам пе на ауто пу ту у Ку зми ну. Тел:060/385-44-81

-Про да јем ви кен ди цу у Ди во шу. Тел: 063/535-542

-Про да јем 4,5 ју тра зе мље у Ла ћар ку на чал ман ском пу ту бли зу ас фал та. Тел: 064/130-11-29

- Про да јем ку ћу у Ди во шу са цг, по-моћ ним објек ти ма и воћ ња ком 58 ари. Тел: 066/315-979

- Про да је се 3,3 ју тра зе мље. Ве ли ки Ра дин ци. Тел: 063/80-10-532

- Из да јем ку ћу код Ка то лич ког гро бља, 100м2, са дво ри штем и ба штом, гре ја-ње на гас. Тел: 063/50-94-94

- Про да јем се о ско до ма ћин ство у цен-тру Ша ши на ца. Тел: 063/65-66-18

- Про да јем ку ћу 130м2 на пла цу 6 ари, под но гре ја ње, ПВЦ сто ла ри ја, це на 55000 евра. Тел: 063/321-255

-Про да јем ку ћу у Ти ца но вој ули ци 70м2 плац 8 ари, це на 31.000 евра. Тел: 065/32-11-255

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Про да јем ку ћу код атлет ског ста ди о-на, плац 8 ари из ла зи на 2 ули це, це на 21.000 евра. Тел: 063/32-12-55

- Про да јем спрат ну ку ћу 167м2 у Срем ској Ми тро ви ци, це на 330 евра по м2. Тел: 065/2000-484

-Из да јем у арен ду 10 ју та ра зе мље у ко ма ду, Ку змин по тес Цр кви не.Тел: 022/627-480

СТА НО ВИ

- Из да јем стан, на се ље Ста ри мост, 58м2 и те ра са, цг, по друм, на ду жи пе-ри од, сло бо дан од 1. но вем бра 2019. го ди не. Тел: 064/316-90-56 - Про да јем стан 58м2 у на се љу Ста ри мост , ЦГ, тре ћи спрат. Тел: 064/965-2539 и 022/626-028

- Из да јем јед но со бан на ме штен стан са ку па ти лом, улаз по се бан, гре ја ње на гас, на услу зи веш ма ши на и ма ши-на за су ше ње. Тел: 671-845 061-1555-110

-Про да јем стан у на се љу Ни ко ла Те сла. Тел: 066/97-27-877

- Из да јем на ме ште ну гар со ње ру, ви со ко при зе мље, ЦГ на се ље Ка ме-њар,сло бод на од 1. но вем бра. Тел: 022/627-480

ВО ЗИ ЛА

- Ку пу јем ауто мо бил до 2.000 евра ста-ње не бит но. Тел: 069/13-32-132

- Про да јем за ста ву 101 го ди на про-из вод ње 2008. ре ги стро ван до сеп-тем бра2020. го ди не бен зин плин. Тел: 064/187-48-56

- Про да јем гол фа 2 очу ван мо тор до-бар ис те кла ре ги стра ци ја, це на 300 евра. Тел: 060/600-82-82

ПО ЉО ПРИ ВРЕД НЕ МА ШИ НЕ

- Про да јем су ша ру ду ван 2 ко ма да, трак тор Бе ло рус тип 82, го ди на про из-вод ње 1993. Тел: 064/213-53-84

РА ЗНО

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

- Про да јем ме ка но огрев но др во. Тел: 064/38-28-534

- Про да јем по лов но: еле ва тор за ку ку-руз ду жи не 9м, цир ку лар/пре кру пач, кру њач/пре кру пач, ком пре сор од 80 ли та ра и лет ње ауто-гу ме ди мен зи-ја 175/70/14, од лич но очу ва не. Тел: 060/311-953-1

-Ча со ви ма ђар ског и пре вод. Тел: 064/6522-380- То ма

- По вољ но про да јем по лов ни на ме-штај ре гал и два кре ве та. Тел: 060/548-21-25

- Про да јем ком плет спа ва ћу со бу по по вољ ној це ни кру њач и пре кру пач Оџач ки, це на 10.000 евра и ши ва ћу ма ши ну. Тел: 064/24-44-838

- Го спо дин 52 го ди не из Љу бља не си ту и ран, за по слен тра жи сло бод ну жен ску осо бу за брак ви си не до 170 цм и 70 кг те жи не мо же пу шач ста ро-сти од 37-45 го ди на жи во та по мо гућ-но сти да мо же да ро ди. Тел: 060/600-8282

Среда, 23. октобар 2019.18

ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

Радно време: КУЋНЕ ПОСЕТЕ

Тел:

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

SREMSKEPORTAL !

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

PIVARSKA 13Sremska Mitrovica

WWW.SREMSKENOVINE.RS

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!

МАРКЕТИНГ

610-496 и 615-210

610-496 и 615-210

POSETITE NAŠ SAJT !

WWW.SREMSKENOVINE.RS

Среда, 23. октобар 2019. 19

PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska MitrovicaTel: 064/842-08-66Menadžer: 064/842-08-76Email: posejdonsm@gmail.com

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

(Про је кат “Бо ље услу ге за бо љи жи вот” фи нан си ра се из бу џе та Оп шти не Бе о чин. Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.)

Осно ва на 1982. го ди не, Ме сна за јед-ни ца Бра зи ли ја је нај мла ђа у оп шти-

ни Бе о чин. Иако не по сто ји пи са ни траг ни ти би ло ка ква до ку мен та ци ја у ве зи на стан ка име на се ла, нај ста ри ји ме шта-ни има ју не ко ли ко вер зи ја, а нај че шће се чу је она по ко јој су се ов де не ка да у про-шло сти до се ли ли не ки Бра зи ли јан ци, па је се ло по њи ма и до би ло име.

Да нас у Бра зи ли ји, ко ја се са јед не стра не про сти ре до Фру шке го ре а са дру ге до Ду на ва, жи ви око 1.300 ста нов-ни ка у 350 до ма ћин ста ва. На че лу Са ве та Ме сне за јед ни це на ла зи се Јо ван Бир ћа ко ји ка же да је осно ва на стан ка Бра зли је на се ље Ша ко ти нац, ко је се на ла зи у бр-до ви том де лу се ла.

-По сто је две вер зи је на стан ка име на Ша ко тин ца. Јед на од њих је да је ту увек би ла “ша чи ца ста нов ни шта” , па од то га Ша ко ти нац, а дру га да га окру жу је пет бр да као пет пр сти ју ша ке, а та мо где је ша ка спо је на са ру ком то је Ду нав, та ко да се на се ље на ла зи као у ша ци. На те ри-то ри ји Ша ко тин ца је не ка да гроф Ко тек из Фу то га имао ви но гра де, па је мо жда та ко и на ста ло се ло, ка да су љу ди до ла-зи ли да ов де ра де у ви но гра ди ма. У Ша-ко тин цу је би ла и пр ва фа бри ка це мен та, а ов де се на ла зи и па лен то ло шки ло ка-ли тет “Ша ко ти нац” ко ји је под руч је са ре-жи мом дру гог сте пе на за шти те – при ча о на стан ку се ла пред сед ник Са ве та МЗ Јо ван Бир ћа.

Да нас се Бра зи ли ја про сти ре се на две ка та стар ске оп шти не, Бе о чин и Че ре вић.

Због из у зет но по вољ ног ге о граф ског по-ло жа ја на те ри то ри ји ове Ме сне за јед ни-це, кроз ко ју про ла зи ма ги страл ни пут пре ма хр ват ској гра ни ци, на ста ла су мно-га ви кенд на се ља. Пред сед ник ка же да је у се лу до бро раз ви је на ин фра струк ту ра. Из гра ђе не су во до вод на и ка на ли за ци о-

на мре жа, уве ден је гас, по сто ји улич на ра све та, те ле фон ски при кључ ци и го то во све ули це су ас фал ти ра не.

-Ме ђу тим, оно што не ма мо и што нас нај ви ше му чи је су шко ла и вр тић. Иако има мо мно го де це, они школ ског уз ра ста мо ра ју да пу ту ју ауто бу сом у Бе о чин или

Че ре вић, док оне нај мла ђе ро ди те љи сва ко ју тро во зе у вр тић у Бе о чин. Та ко-ђе, не ма мо ни ам бу лан ту, не го че тврт-ком у Ме сну за јед ни цу до ла зи ле кар из Бе о чи на и ту се вр ши ме ре ње при ти ска и ше ће ра гра ђа ни ма – об ја шња ва пред-сед ник Бир ћа.

Да ли због то га што су нај мла ђа ме сна за јед ни ца или што су нај бли жи оп штин-ском цен тру од ко јих их де ли са мо пет ки ло ме та ра, али у Бра зи ли ји не по сто ји

ни је дан ка фић ни ти ка фа на, та ко да мла-ди због из ла за ка мо ра ју да иду у Бе-о чин или Но ви Сад. Се ло та ко ђе не ма ни сво ју цр кву, а ни гро бље, не го се са-хра њу ју у Че ре ви ћу или Бе о чи ну.

Од удру же ња је-ди но по сто ји Удру-же ње же на “Бра зи-ли јан ски би се ри”. Они већ пу них шест го ди на про мо ви шу ства ра лач ки по тен-ци јал се о ских же-на, не гу ју на род ну

тра ди ци ју, кул ту ре и оби ча ја свог кра ја. Вред не же не сва ке го ди не ор га ни зу ју ма ни фе ста ци ју под на зи вом “Ми рис ли-пе на чар ди бра зи ли јан ској” ко јом пред-ста вља ју ет но про из во де свог удру же ња, као и про из во де за на тли ја и при вред ни-ка Бра зи ли је. Ова ма ни фе ста ци ја оку пља око де се так жен ских удру же ња, ви на ре, пче ла ре, умет ни ке и из ла га че ста рих за-на та. До га ђај пра ти бо гат кул тур но-умет-нич ки про грам, а осим до де ле за хвал ни-ца, пе ха ром се на гра ђу ју нај леп ше уре-ђен штанд, нај леп ши руч ни рад и нај у ку-сни ји ме де њак.

Иако је овај крај по знат по ве ли ком бро ју ви на ри ја, у Бра зи ли ји по сто ји са мо јед на. То је ви на ри ја “Бе ло бр до”, осно ва-на 2010. го ди не, ка па ци те та сто хи ља да ли та ра ко ја про из во ди ви не ге о граф ског по ре кла Срем-Фру шка го ра. Од бе лих ви на ов де у по ну ди има ју шар до не, ри-злинг и со ви њон бланш, а од цр ве них ту су, из ме ђу оста лих, мер лот, ка мер нет со-ви њон, пи нот. Осим ви на, у овој ви на ри ји про из во де и ра ки је и то при род ну ло зо-ва чу и ме до ва чу, а у по ну ди је и бер мет, на пра вљен по спе ци фич ној ре цеп ту ри.

С. Ми хај ло вић фо то М. Ми ле у снић

У СЕ ЛУ БРА ЗИ ЛИ ЈА, ПО РЕД БЕ О ЧИ НА

Де ца без вр ти ћа, мла ди без ка фи ћаУ се лу има мо до бро раз ви је ну ин фра струк ту ру. Из гра ђе не су во до вод на и ка на ли за ци о на мре жа, уве ден је гас, има мо улич ну ра све ту, те ле фон ске при кључ ке и го то во све ули це су ас фал ти ра не. Ме ђу тим, оно што не ма мо и што нас нај ви ше му чи је су шко ла и вр тић. Иако има мо мно го де це, они школ ског уз ра ста мо ра ју ауто бу сом да пу ту ју у Бе о чин или Че ре вић, док оне нај мла ђе ро ди те љи сва ко ју тро во зе у вр тић у Бе о чин – ка же пр ви чо век се ла, пред сед ник Са ве та Ме сне за јед ни це Јо ван Бир ћа

Омла дин ска рад на ак ци ја

Про те клог ви кен да омла ди на СНС Бра зи ли ја, на че лу са Ми ло-шем Ла зи ћем, а уз по др шку Од бо ра омла ди не СНС Бе о чин и пред сед ни-ка ОО СНС Бе о чин и оп шти не Бе о-чин, Ми тра Ми лин ко ви ћа ор га ни-зо ва ла је рад ну ак ци ју. Вред ни омла-дин ци су очи сти ли те рен, по пра ви-ли го ли ће за фуд бал и по ста ви ли но ве ко шар ка шке та бли це. На кон то га су очи сти ли и уре ди ли по ток у бли зи ни игра ли шта. За вред не омла-дин це, увек рас по ло жи ве и ор не за рад, упри ли че но је осве же ње у про-сто ри ја ма МЗ Бра зи ли ја.

Уче сни ци рад не ак ци је у Бра зи ли ји

Пред сед ник Са ве та МЗ Бра зи ли ја Јо ван Бир ћа

Гор њи Ша ко ти нац (фо то при ват на ар хи ва)

Цен тар се ла

Бра зи ли јан ски би се ри

Среда, 23. октобар 2019.20

11

022 615-615

Dežurna služba

066 615-1-615

SMS na broj 063 615-200Mail: infosm@ptt.rs

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

PRODAJA I NAJAMMAŠINA ZA ČIŠĆENJE PODOVA

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

MАЛИ ОГЛАСИ 615-200

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 159,00

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

610-496 и 615-210

WWW.SREMSKENOVINE.RS

Среда, 23. октобар 2019. 21

Три ин тер вен ци је у јед ном да ну ни је рет ка по ја ва у ЈКП “Во до вод”. Та ква

си ту а ци ја за бе ле же на је у уто рак,15. ок то бра. У Ла ћар ку је план ски ура ђен при кљу чак на хи дрант ски вод за јед-ног ко ри сни ка. Дру га еки па је хит ном ин тер вен ци јом са ни ра ла квар на це во-во ду у Вод ној ули ци, док је тре ћа ра ди-ла ре кон струк ци ју кућ ног при кључ ка у Ули ци Ста ри шор.

Да би ко ри сни ци има ли ре дов ну ис по ру ку хи ги јен ски ис прав не во де за пи ће, сва ко днев но се ра ди, из ме ђу оста лог, и на одр жа ва њу ди стри бу тив-не мре же и кућ них при кљу ча ка.

Хит не ин тер вен ци је под ра зу ме ва ју да се бла го вре ме но ре а гу је на ве ли ке ква ро ве и што бр жу са на ци ју це во во-да ка ко би се из бе гли гу би ци на мре-жи. Пу ца ње це во во да на ро чи то је из-ра же но на ме сти ма где је во до вод на мре жа ста ра и по не ко ли ко де це ни ја. От кла ња ње ква ра на мре жи у ова-квим си ту а ци ја ма го то во је не мо гу ће

пред ви де ти, па та ко и пра во вре ме но оба ве шта ва ње јав но сти. На сре ћу, ра-до ви овог ти па че сто мо гу да се ура де за сат до два вре ме на, а по тро ша чи ин-фор ма ци је о то ме мо гу до би ти у за то пред ви ђе ним слу жба ма “Во до во да” на бро је ве те ле фо не 626-200, 611-976 или 626-533. Јед на од мно го број них та квих ин тер вен ци ја за бе ле же на је ове не де-ље у Вод ној ули ци. Део гра да ко ји се во дом снаб де ва са ове ли ни је во до-снаб де ва ња био је без во де око 2 са та, што спа да у уоби ча је но вре ме за та кву си ту а ци ју.

У Ла ћар ку је дру га еки па при кљу-чи ла јед ног ко ри сни ка на хи дрант ски вод. За то вре ме без во де су би ли део Ла ћар ка, Мар ти на це и Ку зми на. Сло-же ност по сла зах те ва ла је без вод но ста ње око 4 са та, а с об зи ром да је реч о пла ни ра ној ак тив но сти, по тро ша чи су бла го вре ме но оба ве ште ни пу тем ло кал них ме ди ја и на зва нич ном сај ту “Во до во да”. По сао ни је лак, јер су рад-

ни ци на те ре ну у ро ву, у ду бо кој во ди, а не рет ко и у ло шим вре мен ским усло-ви ма. Све сни да вр ста по сла од њих

зах те ва пу ну мо бил ност и од го вор ност, тру де се да на нај бо љи мо гу ћи на чин од-го во ре том зах те ву.

Ин тер вен ци је на мре жи до дат но оте жа ва и ло ка ци-ја. Што је ве ћи ин тен зи тет са о бра ћа ја у бли зи ни ра-до ва, то је те же и рад ни-ци ма и уче сни ци ма у са о-бра ћа ју. Та ква си ту а ци ја се до го ди ла се у Ули ци Ста ри шор, где је тре ћа еки па “Во до во да” ра ди ла ре кон-струк ци ју кућ ног при кључ-ка. На кон до бро ура ђе не при пре ме, по сао је бр зо био за вр шен, без за сто ја у во до снаб де ва њу.

По ре чи ма Зо ра на Мак си мо ви-ћа, изр шног ди рек то ра за из град њу И одр жа ва ње ВиК мре же, ово је са мо

је дан део по сла ко ји се оба вља го то во сва ког да на и спа да у ре-дов не ак тив но сти.

- То је оно што по тро ша чи углав ном не зна ју ни да се оба-вља, јер се че сто ра ди под при-ти ском и без пре ки да у ис по ру-ци во де. Ме ђу тим, у си ту а ци ја ма ка да то ни је мо гу ће, не из бе жно је пре ки ну ти во до снаб де ва ње за од ре ђе ни део гра да, на се ља или ули це, у за ви сно сти од ло ка-ци је где се ра ди. Че сто ни је ла ко пред ви де ти вре ме ин тер вен ци је док се ко па њем не отво ри про-стор у ко јем је на стао квар. Мо же да до ђе и до ком пли ка ци ја, ка да се вре ме ин тер вен ци је про ду жи. Та да су по тро ша чи углав ном не-стр пљи ви, што је ра зу мљи во. Ми се тру ди мо да што ква ли тет ни је оба ви мо са на ци ју, а бр зи на у то-

ме не ка да ни је до бар са ве зник, ис ти че Мак си мо вић. СН

Три ин тер вен ци је у јед ном да ну

Ра до ви у Ла ћар ку

Ре кон струк ци ја при кључ ка у Ули ци Ста ри шорВод на ули ца – рад ни ци на те ре ну

Пита учитељица Перицу: - Да ли ти тата помаже при

изради домаћих задатака? - Више не! Она последња је-

диница га је тотално сломила!

Срео Хасо Мују на улици и виче му:

Болан, Мујо, волиш ли секс утроје?

- Шта волим, обожавам! - одговори му Мујо.

- Па, иди онда брзо кући.

Среда, 23. октобар 2019.22

Недељни хороскопОванУ наредном периоду ћете имати нешто више обавеза него што сте навикли, али ћете успети да се организујете. Смишљате креативан и оригиналан начин да придобијете пажњу особе до које вам је стало.

БикОпустите се и мало се одморите од посла. Повољан вам је период да се мало забавите. Упознаћете особу која ће вам пробудити јака осећања и са којом ћете веома брзо пожелети озбиљну везу.

БлизанциУколико су вам на пословном плану неке ствари нејасне, коначно би требало о томе да поведете рачуна. Период који је пред вама може да вам донесе добре промене на пољу љубави.

РакНе очекујете сада веће промене. Могуће је да је пред вама генерално један статичан период и прилично миран. Можете да очекујете добро слагање са вољеном особом. Пред вама је одлична седмица за љубав.

ЛавМожете да очекујете период који је јако повољан за поље финансија код вас. Добра материјално-пословна ситу-ација је пред вама. Настављате фазу тензије и проблема са вољеном особом. Припазите на своју исхрану.

ДевицаОвај период вам пролази опуштено, на послу је све у реду и немате веће стресове нити проблеме. Спремни сте да се посветите вези са особом до које вам је стало и уживате када сте заједно. Потребно вам је више сна и одмора.

ВагаМогући су мањи сукоби са надређенима. Очекује вас фаза у којој ћете имати нестабилно стање на послу. Тренутно вам неке ствари које се дешавају у вашој емотивној вези не пријају. Не очекују вас проблеми са здрављем.

ШкорпијаУколико сте очекивали промене на пољу посла, може да се деси да вам неке ситуације буду одложене. Следе вам позитивне промене са вољеном особом, која вам је мак-симално посвећена. Могући су грчеви у мишићима.

СтрелацОчекује вас период у којем ћете имати пословне проб-леме и требаће вам доста времена да их разрешите. Уко-лико сте у потрази за новом љубављу, сада вам се може указати нека прилика за љубавну авантуру.

ЈарацОдложиће вам се неки планови, али вам то сада неће толико сметати. Можете да очекујете миран период. Има-те осећај да партнер крије од вас неке ствари и не допада вам се то. У вези тражите поштовање.

ВодолијаНисте задовољни тренутним послом и није вам лако да на овом пољу покренете промене које желите. Околности у којима се налазите са вољеном особом могле би да вам буду донекле проблематичне.

РибеДовели сте себе до успеха и захвални сте себи због тога. Верујете у то да је ваша будућност још боља. На пољу љубави вам долази фаза у којој ћете имати доста среће са особом до које вам је стало. Осетљив вам је предео грудног коша.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

СУДОКУ

Кувар

ВИЦ

АУТОР: ВЛАДИМИР

ШАРИЋ

ПОКРЕТ-ЉИВОСТ

СТРАНО ЖЕНСКО

ИМЕ

ВЕРНА, ОДАНА (СТР.)

ЛОПАТИЦА ЗА

ЧИШЋЕЊЕ ПЛУГА (ПОКР.)

НАШ БИВШИ

БОКСЕР, ФАЗЛИЈА

МИЛОШ БАЈИЋ

ИМЕ ДОКТОРА ПРАВНИХ НАУКА СА

СЛИКЕ

ЗАПАРА, ОМОРИНА

ПРЕЗИМЕ ЛИЧНОСТИ СА СЛИКЕ

ПРКОС (МН.)

ИЗРАЂИ-ВАЧ ЛУЛА, ЛУЛАЏИЈА

НЕНАД ОД МИЉА ГЛУМИЦА

ХАТАВЕЈ

МОРСКА И РЕЧНА

ЖИВОТИ-ЊА

ШВАЈЦАР-СКА

РАДИО И ТВ МРЕЖА

ВУЛКАН НА СИЦИЛИЈИ

СУПРОТАН ТЕГ

ДВА ИСТА ВОКАЛА

ГРАД У РУСИЈИ НА

ОБАЛИ ОХОТСКОГ

МОРА

ОБИЧАЈ ЗА

БОЖИЋ ------------- ШАХИСТ-

КИЊА, ЗОРИЦА

СПОРТСКИ КЛУБ

ЧЛАНОВИ ВЛАДЕ

-------------- ЈЕДНОГР-

БЕ КАМИЛЕ

ФУДБАЛЕР, ДУШАН

ГРАД У ЧЕШКОЈ -------------

КОЈЕ ПРИПАДА ЧВОРКУ

ЗАПАЉЕ-ЊЕ СЛА-БИНСКОГ МИШИЋА

(МЕД.)

РОДНО МЕСТО

ЛИЧНОСТИ СА СЛИКЕ

ГРЧКО СЛОВО

------------- МЛЕЧНИ

ПРОИЗВОД

ЧАЧАК

------------- ОКТОБАР

(НЕМ.)

АУТО-ТРАНСП. ПРЕДУ-ЗЕЋЕ

--------------- ЖМАРЦИ

РУСКИ ФУДБАЛЕР,

ФЈОДОР

СУМПОР ------------- ПЕГАВ, РОШАВ

ИСЛАНД ------------- АНДРЕЈ

АРДЕЊЕ-ВИЧ ТАР-КОВСКИ

ПРЕДМЕТ КОЈИ ЈЕ

ПРЕДАВАО ПРОФЕС. СА СЛИКЕ

ВРШИТИ ЕЛЕКТРИ-

САЊЕ

ЧОВЕК ОСРЕД-

ЊИХ СПОСОБ-

НОСТИ

САВЕЗ РАДИО-

АМАТЕРА

БОЖАН-СТВО

------------- ИНИЦ.

НАУЧНИКА ТЕСЛЕ

ГЛУМАЦ МАРВИН

ТЕНИСЕР ФОРЖЕ

-------------- ИВАЊИЦА

СВЕЧАНЕ ПОВОРКЕ

СА МА-СКАМА И МУЗИКОМ

ПРЕДЛОГ,

СА -------------

ПРВО СЛОВО

НАСТАВАК

9 1 5 3

4 3 6 2

2 6 4

5 1

9 1 5 6

8 5 2

6 5 9

1 3 2 8

5 7 3 2

ВОДОРАВНО: 1. Порука лекара старијој популацији, 15. Држава Гамал Абдел Насера, 16. Планина на изворишту Таре и Лима, 17. Узвишена песма, 18. Домаће животиње, 20. Аутоозна-ка за Урошевац, 21. Радиоактивни хемијски елемент, 23. Француски режисер, Жак, 24. Водене биљке, 26. Једна наша ТВ кућа, 27. Преријска животиња, 28. Гранични прелаз у Срему, краће, 31. Сиве боје, 32. Грчки Бог муње и грома, Зевс, 34. Напустити просторију, 36. Лична заменица, 37. Оно што расте у земљи, 38. Планина у Мачви, 39. Град и лука у Анголи, 42. Ковано гвожђе, 43. Онај што све аминује, климоглавац, 44. Град у Турској.

УСПРАВНО: 1. Наш познати режисер, Емир, 2. Део отплате кредита, 3. Писац љубавних романа, 4. Ознака за тара, 5. Град и лука у Јордану, 6. Два суседна слова, 7. Мешавина више супстанци, 8. Бере цура плави..., 9. Скраћеница за евентуално, 10. Плод храста, 11. Везник, 12. Спикерка, 13. Господар (герм.), 14. Народно женско име, 19. Аутоознака за Кикинду, 22. Ауто-номна покрајина (скр.), 24. Повишен глас “а”, 25. Име глумице Беговић, 27. Симбол бора, 29. Муслиманско мушко име, 30. Упишите АЋ, 32. Иницијали фудбалера Ибрахимовића, 33. Ђачка казна, 35. Шумска креда, 37. Висока племићка титула у Хрватској, 40. Инсект који напада чо-века, 41. Наша афирмација.

Саставио: Томислав Земан

Орах коцке с чоколадом

Састојци:Кора: 4 јаја, 6

шољица шећера, 2 шољице уља, 4 шољице млека, 5 шољица брашна, 4 шољице млеве-них ораха, 1 пра-шак за пециво

Фил: 10 - 14 ка-шика шећера, 5 кашика воде, 1/2 маргарина, 3 штан-гле чоколаде, 4 шољице млевених ораха.

Начин припреме:Умутити јаја са шећером, па додати уље, млеко, брашно, млевене

орахе и прашак за пециво (све мерено шољицом за кафу). Масу излити у четвртасту подмазану посуду за печење. Пећи на 220 степени дваде-сетак минута. Кад се стави кора на печење, одмах почети са припре-мом фила. У шерпу ставити на листиће исечен маргарин, шећер и воду. Када се то на лаганој ватри истопи, додати чоколаду. Све уједначити, измаћи са ватре и додати млевене орахе. Енергично измешати. До тада је и кора печена. Тада печену кору прелити топлим филом. Оставити да упије и охлади се.

Ше шир је де таљ ко ји је на жа лост код мно гих за бо ра вљен, али је

он по тре бан же ни - због ви со ких тем-пе та ру ра ле ти, а због хлад но ће зи ми. Ше шир је де таљ ко ји асо ци ра на пре-фи ње ност, упу ћу је на же ну ко ја има сти ла да све на се би и око се бе укло-пи, бо јом, де се ном, сти лом. Ова ко о ше ши ру го во ри Сне жа на Ко ва че-вић из Срем ске Ми тро ви це, јед на од рет ких на ши рем про сто ру ко ја се из хо би ја ба ви руч ном из ра дом дам ских ше ши ра.

Исто ри ја ше ши ра је ве о ма ду га. Они су ста ри го то во ко ли ко и људ ска вр ста. При пад ни ци древ них пле ме на шти ти ли су гла ву од хлад но ће и ки ше при ми тив ним ка па ма од жи во тињ ског кр зна, а да би се за кло ни ли од вре лих сун че вих зра ка ко ри сти ли су „ше ши-ре“ на чи ње не од сла ме и ли шћа. Они су пред мет ис тра жи ва ња ет но ло га па је та ко је дан та кав струч њак на пи сао да су ше ши ри не ка да пред ста вља ли мно го ви ше од одев ног пред ме та. По-ред естет ске и хи ги јен ске функ ци је, има ли су уло гу ста ту сног сим бо ла, би ли де ло ви уни фор ми. Кроз сво ју естет ску функ ци ју, по ста ли су на чин мод ног из ра жа ва ња и оба ве зан део,

ка ко му шке, та ко и жен ске гра ђан ске оде ће, у свим исто-риј ским пе ри о ди ма.

За Ми тров чан ку Сне жа ну Ко ва че вић, ко ја по про фе си-ји ко јом се ба ви ла и за ко ју је учи ла, не ма ни ка квих до дир-них та ча ка са кре и ра њем и ше ши ри ма, пре суд но је би ло што је ра ни је жи ве ла у Бер-ли ну и што је че сто ше та ју ћи про ла зи ла по ред јед не рад ње са дам ским ше ши ри ма. Ви де-

ла је из у зет не при мер ке и још увек пам ти осе ћај ко ји је до жи ве ла ди ве ћи се из у зет ним дам ским ше ши ри ма кроз из лог. Али гле да ју ћи их ни је мно го мо гла да на у чи, а же ле ла је, па је “ко па ла” по ин тер не ту. Ни је на-и шла на не ки курс ко ји би јој у то ме по мо гао. Исти на зна ла је, да на при ме ње-ној умет но сти, по сто ји смер ста-рих за на та где мо же да се на у чи да кро ји и об ли ку је ше ши ре, но

она је сво је ин те ре со ва ње упот пу ни ла пре ко ин тер не та и у не по сред ном су-сре ту са ше шир џи ја ма у Бе о гра ду.

Се ћа се, мно ги ни су же ле ли да сво је зна ње по де ле са њом, али јој је по мо-гао у то ме је дан ле кар Дра ган Сми-ља нић, ко ји се ба ви из ра дом ше ши ра за по зна те и ко ји јој је отво рио вра та свог ате ље. Он је до ста по мо гао са ве-ти ма и зна њем.

Сне жа на из ра ђу је ше ши ре де се так го ди на, у сво јој ку ћи где је опре-ми ла соп стве ни ате ље. Ту ства ра и од ла же ше ши ре, ко је но си у од ре-ђе ним при ли ка ма. Јав ност Срем ске Ми тро ви це има ла је при ли ке да их ви ди не ко ли ко пу та на из ло жба ма, а пред ста ви ла се као ства ра лац и у ино стран ству.

- Руч но су на пра вље ни од по чет ка до кра ја, са ма про на ла зим ма те ри ја ле, укра се и мо де ле. Из ла га ла сам у Но ћи му зе ја 2015., по том има ла из ло жбу та-ко ђе у Ми тро ви ци, ове го ди не сам би ла у Бу гар ској, а из ла га ла сам и у Ру ском до му, у Бе о ра ду – на во ди Сне жа на.

Кад не што пра ви, Сне жа на по ла зи од се бе,па сва ки ше шир из ра ђу је са истом па жњом и пре ци зно шћу. Не-ко хо ће фа сци на тор ше ши рић ко јем са мо име го во ри шта му је циљ, не ко же ли кок тел ше шир, не ко укра сни рај , не ко Ти фа ни ше шир, јер бу квал но по-кри ва ли це... Она је спрем на да их из-ра ди као што ра ди се би.

Љу бав пре ма овом мод ном де та љу, ко ји сва ку же ну чи ни да мом Сне жа ни Ко ва че вић по ма же да стал но про мо-ви ше мо де ле ко је из ра ди. Она по ру-чу је да је ше шир мод ни де таљ за сва ку же ну, са мо тре ба ода бра ти пра ви.

С.Ђа ко вић

Среда, 23. октобар 2019. 23

Za više informacija možete nas nazvati na 062 323-973

Drage naše sugrađanke i sugrađani, zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo i uslužimo na novoj lokaciji naše pоrodične mesnice Sremgood u ulici Svetog Save br 8.U ponudi možete naći sveže meso, kao i domaće suhomesnate proizvode. Ukoliko želite da umesto Vas napravimo roštilj, nema problema, imamo i to.

Pružamo mogućnost plaćanja čekovima kao i platnim karticama.Za penzionere nudimo poseban popust.

Dobro došliVaša braća Sremci

Нај бо љи сту ден ти са те ри то ри је Оп шти не Ириг до 29.ок то бра мо гу а кон ку ри шу за до-

де лу го ди шњих на гра да ко је обез бе ђу је Оп шти-на Ириг. Кон курс за до де лу го ди шњих на гра да се од но си на нај бо љих де сет сту де на та Оп шти не Ириг кoји сту ди ра ју на др жав ним фа кул те ти ма и ко ји су у школ ској 2019/2020. упи са ли за вр-шну го ди ну ма стер ака дем ских сту ди ја (по след-ња два се ме стра) чи је се шко ло ва ње фи нан си-ра из бу џе та РС, ко ји ни су гу би ли ни јед ну го ди-ну то ком сту ди ја и ко ји су мла ђи од 26 го ди на.Ранг ли ста ће се са чи ни ти на осно ву Од лу ке о до де ли го ди шњих на гра да за нај бо ље сту ден те Оп шти не Ириг као и про сеч не оце не по стиг ну-

те то ком сту ди ра ња, а оства ри ће је сту ден ти са нај ве ћим бро јем бо до ва на утвр ђе ној ранг ли сти. Сту ден ти ко ји же ле да се при ја ве на кон курс уз при ја ву (мол бу) тре ба да при ло же по твр ду фа-кул те та да се шко ло ва ње сту ден та фи нан си ра из бу џе та РС, по твр ду фа кул те та о ви си ни про сеч не оце не свих по ло же них ис пи та то ком сту ди ра ња, по твр ду фа кул те та да сту дент ни је об на вљао ни-јед ну го ди ну то ком сту ди ра ња и фо то ко пи ју лич-не кар те. При ја ве се до ста вља ју Слу жби за дру-штве не де лат но сти, оп шту упра ву и за јед нич ке по сло ве Оп штин ске упра ве Ириг нај ка сни је до 29.10.2019. го ди не.

С.Б.

На гра де за де сет нај бо љихКон курс за до де лу го ди шњих на гра да се од но си на нај бо љих де сет сту де на та Оп шти не Ириг кoји сту ди ра ју на др жав ним фа кул те ти ма

Ше шир гла ву кра сиЉу бав пре ма овом мод ном де та љу Сне жа ни Ко ва че вић је под стрек да ства ра и про мо ви ше но ше ње ше ши ра

Сне жа на Ко ва че вић

Дам ски у сва ком по гле ду

Де таљ из ра ди о ни це

То ка

У зе ле но цр ном

Среда, 23. октобар 2019.24

Дана 30.10.2019. навршава се девет тужних година од смрти нашег драгог

ПРЕДРАГА РАДМАНОВИЋА

(1931 – 2010.)

Заувек ћеш остати у срцима твојих најмилијих.Твоји: супруга Злата, ћерка Нада, син Јован, зет Бранислав, снаха Јелена, унуци Никола, Ана и Јована.

Као некад све је. И дани се нижу, сунце даље греје, године сустижу. Што год да додирнем потсећа на тебе. Куд год да се окренем, траг живота твога чуваћу док трајем у дну срца свога.

Дана 19.10.2019. навршило се 23 године од када није са нама наш драги

МАРКО УГЉЕШИЋ(1974 – 1996.)

Време које је прошло није ублажило нашу тугу и празнину у срцима. Био си особа великог срца јер си знао волети, давати и опраштати. Мало је вечности остало да ти покажемо колико нам недостајеш, колико нам значиш и колика је љубав коју ти нисмо стигли исказати. Наша истина је болна и тешка јер твој живот нестаде у трену. Постоји нешто што никад умрети неће, а то је љубав, понос и сећање на тебе. Твоје мама, баја и Оља са породицом

Дана 15. октобра 2019. године, у 76 години живота, преминула је наша вољена мама и баба

НЕВЕНКА НЕНА ЧАНЧАР

Ожалошћене ћерке Наташа и Дејана са породицама

Дана 25.10.2019 навршава се година како није са нама наш драги

ЛАЗАНСКИ ГОЈКО

С љубављу и поштовањем.Брат Иван са породицом.

Дана 25.10. навршавају се две године када си отишао из наших живота и оставио празнину у души.

ТОМО СИМОВСКИ

Остаћеш заувек у срцу и драгим сећањима супруге Невенке, ћерке Јадранке и

унуке Катарине.

Дана 25.10.2019. навршава се година како нас је напустио наш драги отац, и деда

ЛАЗАНСКИ ГОЈКО

Хвала ти за све што си учинио за нас.

Твоји синовиГоран и Радослав

са породицом.

СЛОБОДАН ЖАМБОК2009 – 2019.

Прошли су дани, месеци и године, а туга и бол за тобом су исте. Бескрајно нам недостајеш.Дана 26.10.2019. у 11 сати посетићемо његову вечну кућу и обележити десетогодишњицу, како нас је напустио.Његова породица

РЕГОДИЋ

РАДОМИР РАДОЈКА25.11.2008-25.11.2019. 27.10.2012-27.10.2019.

Са поносом и љубављу спомињемо вас по добру, а у срцима чувамо најлепше успомене на вас.Ваша деца Драгица, Зорка и Драган Регодић

Дана 26.10.2019. године даје се шестонедељни помен драгој сестричини

МИРЈАНИ ЦАРЕВИЋ

ујак Богдан Сремац са породицом

БРАНКО ШУЋУРА1938 – 2012.

Никад те нећемо заборавити.Твоји најмилији.

Сећањена нашег драгог брата

ДУШАНА ВАСИЋАНикад те нећемо заборавити.Породице Месарош и Урошев.

Сећањена нашег драгог супруга,

оца и деду

ДУШАНА ВАСИЋАУвек си у срцу и мислима

својих најмилијих.Породице Станишић и Васић.

Сећањена нашу стрину и баку

СМИЉАНУ ВАСИЋС поштовањем радо те се сећају

породице Станишић и Васић.

Сећањена нашу драгу мајку и баку

СМИЉАНУ ВАСИЋСећање на тебе остаје вечно.

Породице Месарош и Урошев.

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААУТО НОМ НА ПО КРА ЈИ НА ВОЈ ВО ДИ НАГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГрад ска упра ва за ур ба ни зам.про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка таБрој: 350 – 274/ 2019 – VI Да на: 23. 10. 2019. год.СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Град ска упра ва за ур ба ни зам, про стор но пла ни-ра ње и из град њу обје ка та Гра да Срем ска Ми тро ви ца у скла ду са чла ном 50 За ко на о пла ни ра њу и из град-њи ("Слу жбе ни гла сник РС", број: 72/2009 и 81/2009 – ис прав ка, 64/2010 – УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 и 37/2019 др. за кон),

О Г Л А Ш А В АЈ А В Н И У В И Д

О НА ЦР ТУ ИЗ МЕ НА И ДО ПУ НА ПЛА НА ДЕ ТАЉ НЕ РЕГУЛАЦИЈE

ПРО СТОР НОГ БЛО КА ИЗ МЕ ЂУ УЛИ ЦА СВЕ ТОГ ДИ МИ ТРИ ЈА, КРА ЉА ПЕ ТРА I И СТА РИ ШОР

У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ

1. ЈАВ НИ УВИД о на цр ту Из ме на и до пу на Пла-на де таљ не ре гу ла ци је одр жа ће се у тра ја њу од 30 да на и то: од 23. ок то бра 2019. до 22. но вем бра 2019. го ди не.

На црт Из ме на и до пу на Пла на де таљ не ре гу ла-ци је би ће из ло жен на јав ни увид сва ког рад ног да на од 9 до 14 ча со ва у хо лу згра де Град ске ку ће Срем-ска Ми тро ви ца, у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све-тог Ди ми три ја број 13.

За ин те ре со ва на фи зич ка и прав на ли ца има ју пра во да пре гле да ју из ло же ни на црт Из ме на и до-пу на Пла на де таљ не ре гу ла ци је и мо гу до ста ви ти при мед бе у пи са ном об ли ку у то ку јав ног уви да.

При мед бе до ста ви ти на Град ску упра ву за ур ба ни-зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та са на зна ком: - за Ко ми си ју за пла но ве – у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све тог Ди ми три ја, број 13.

2. ЈАВ НА СЕД НИ ЦА КО МИ СИ ЈЕ ће се на кнад-но за ка за ти, а одр жа ће се у згра ди Град ске ку ће Срем ска Ми тро ви ца , ули ца Све тог Ди ми три ја број 13. у Срем ској Ми тро ви ци.

Ра ду Ко ми си је мо гу при су ство ва ти фи зич ка ли ца и пред став ни ци прав них ли ца ко ји су под не ли при мед-бе у пи са ном об ли ку у то ку тра ја ња јав ног уви да.

НА ЧЕЛ НИК, Ве сна Ву ја но вић, дипл. прав ник

610-4

96 и

615-2

10

Среда, 23. oктобар 2019. 25

По кра јин ски се кре та ри јат за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не, на осно ву чла на 14. За-ко на о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ("Слу жбе ни гла сник РС", бр. 135/04) об ја вљу је

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е о поднетом захтеву за одређивање

обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину

Н ос илац пр оје кта ЈП ''П ут еви С рб ије'' из Б е огр ада, ул ица Бул кр аља Але кса ндра бр. 282 по-днео је за хтев за о др еђ ив ање об има и с ад рж аја ст уд ије о пр оц ени ут иц аја на ж иво тну ср ед ину за ПР ОЈ ЕКАТ за и згра дњу б рзе с а обр аћа јн ице д ржа вног п ута IБ р еда бр.21 Н ови Сад-Р ума, д е-он ица: п оч етак об ил азн ице око Р уме до п етље ''Р ума'', на к ат аста рским па рц ел ама КО Р ума СО Р ума.

П од аци и д ок уме нт ац ија из за хт ева н ос и оца пр оје кта м огу се д об ити на увид у пр ост ор иј-ама П окр аји нског с екр ет ар иј ата за у рб ан изам и з ашт иту ж иво тне ср ед ине, Б ул евар М иха јла П уп ина 16, Н ови Сад (пр из емље, ка нц ел ар ија бр. 39)

Сви з аи нт ер ес ов ани, у р оку од 15 д ана од д ана о бј ављ ив ања овог об ав ешт ења, м огу д ост-ав ити св оје м ишљ ење у п ис аној фо рми на адр есу С екр ет ар иј ата.

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААУТО НОМ НА ПО КРА ЈИ НА ВОЈ ВО ДИ НАГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГрад ска упра ва за ур ба ни зам.про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та

Град ска упра ва за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та Гра да Срем ска Ми тро ви ца у скла ду са чла ном 50 За ко на о пла ни ра њу и из град њи ("Слу жбе ни гла сник РС", број: 72/2009 и 81/2009 – ис прав ка, 64/2010 – УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 и 37/2019 др. за кон),

О Г Л А Ш А В АЈ А В Н И У В И ДО НА ЦР ТУ ПЛА НА ДЕ ТАЉ НЕ РЕГУЛАЦИЈE

КОМ ПЛЕК СА „ХРА НА ПРО ДУКТ“ ДЕО РАД НЕ ЗО НЕ СА ЛАШ НО ЋАЈ СКИ 2 У К.О. СА ЛАШ НО ЋАЈ СКИ

1. ЈАВ НИ УВИД о на цр ту Пла на де таљ не ре гу ла ци је одр жа ће се у тра ја њу од 30 да на и то: од 23. ок то бра 2019. до 22. но вем бра 2019. го ди не.

На црт Пла на де таљ не ре гу ла ци је би ће из ло жен на јав ни увид сва ког рад ног да на од 9 до 14 ча со ва у хо лу згра де Град ске ку ће Срем ска Ми тро ви ца, у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све тог Ди ми три ја број 13.

За ин те ре со ва на фи зич ка и прав на ли ца има ју пра во да пре гле да ју из ло же ни на црт Пла на де таљ не ре гу ла ци је и мо гу до ста ви ти при мед бе у пи са ном об ли ку у то ку јав ног уви да.

При мед бе до ста ви ти на Град ску упра ву за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та са на зна ком: - за Ко ми си ју за пла но ве – у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све тог Ди ми три ја, број 13.

2. ЈАВ НА СЕД НИ ЦА КО МИ СИ ЈЕ ће се на кнад но за ка за ти, а одр жа ће се у згра ди Град ске ку ће Срем ска Ми тро ви ца , ули ца Све тог Ди ми три ја број 13. у Срем ској Ми тро ви ци.

Ра ду Ко ми си је мо гу при су ство ва ти фи зич ка ли ца и пред став ни ци прав них ли ца ко ји су под-не ли при мед бе у пи са ном об ли ку у то ку тра ја ња јав ног уви да.

НА ЧЕЛ НИК, Ве сна Ву ја но вић, дипл. прав ник

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААУТО НОМ НА ПО КРА ЈИ НА ВОЈ ВО ДИ НАГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГрад ска упра ва за ур ба ни зам.про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та

Град ска упра ва за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та Гра да Срем ска Ми тро ви ца у скла ду са чла ном 50 За ко на о пла ни ра њу и из град њи ("Слу жбе ни гла сник РС", број: 72/2009 и 81/2009 – ис прав ка, 64/2010 – УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019 и 37/2019 др. за кон) и чла на 5. и 19. За ко на о стра те шкој про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ( „Слу жбе ни гла сник РС“, број 134/2004 и 88/2010)

О Г Л А Ш А В АЈ А В Н И У В И Д

У НА ЦРТ ПЛА НА ДЕ ТАЉ НЕ РЕГУЛАЦИЈEЗА ИЗ ГРАД ЊУ АУТО ПУ ТА КУ ЗМИН – СРЕМ СКА РА ЧА НА

ПОД РУЧ ЈУ ГРА ДА СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА И ОП ШТИ НЕ ШИД

И

ИЗ ВЕ ШТАЈ О СТРА ТЕ ШКОЈ ПРО ЦЕ НИ УТИ ЦА ЈАПЛА НА ДЕ ТАЉ НЕ РЕ ГУ ЛА ЦИ ЈЕ ЗА ИЗ ГРАД ЊУ АУТО ПУ ТА

КУ ЗМИН – СРЕМ СКА РА ЧА НА ПОД РУЧ ЈУ ГРА ДА СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА И ОП ШТИ НЕ ШИД НА ЖИ ВОТ НУ СРЕ ДИ НУ

1. ЈАВ НИ УВИД о на цр ту Пла на де таљ не ре гу ла ци је и Из ве шта ја о стра те шкој про це ни ути ца ја одр жа ће се у тра ја њу од 30 да на и то: од 23. ок то бра 2019. до 22. но вем бра 2019. го ди не.

На црт Пла на де таљ не ре гу ла ци је и Из ве штај о стра те шкој про це ни ути ца ја би ће из ло жен на јав ни увид сва ког рад ног да на од 9 до 14 ча со ва у хо лу згра де Град ске ку ће Срем ска Ми тро-ви ца, у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све тог Ди ми три ја број 13.

2. ЈАВ НА ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈА На цр та Пла на де таљ не ре гу ла ци је и Из ве шта ја о стра те шкој про це ни ути ца ја одр жа ће се 12. но вем бра 2019. го ди не у 11.00 ча со ва у у згра ди Град ске ку ће Срем ска Ми тро ви ца , ули ца Све тог Ди ми три ја број 13. у Срем ској Ми тро ви ци.

За ин те ре со ва на фи зич ка и прав на ли ца има ју пра во да пре гле да ју из ло же ни на црт Пла на де таљ не ре гу ла ци је и Из ве штај о стра те шкој про це ни ути ца ја и мо гу до ста ви ти при мед бе у пи са ном об ли ку у то ку јав ног уви да.

При мед бе до ста ви ти на Град ску упра ву за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и из град њу обје ка та са на зна ком: - за Ко ми си ју за пла но ве – у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Све тог Ди ми три ја, број 13.

2. ЈАВ НА СЕД НИ ЦА КО МИ СИ ЈЕ ће се одр жа ти 06. де цем бра 2019. го ди не у 10,30 ча-со ва у згра ди Град ске ку ће Срем ска Ми тро ви ца , ули ца Све тог Ди ми три ја број 13. у Срем ској Ми тро ви ци.

Ра ду Ко ми си је мо гу при су ство ва ти фи зич ка ли ца и пред став ни ци прав них ли ца ко ји су под-не ли при мед бе у пи са ном об ли ку у то ку тра ја ња јав ног уви да.

НА ЧЕЛ НИК, Ве сна Ву ја но вић, дипл. прав ник

Број: 350 – 296/ 2019 – VI Да на: 23. 10. 2019. год.

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Број: 350 – 311/ 2019 – VI Да на: 23. 10. 2019. год.

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Среда, 23. октобар 2019.26

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi ce@sremgas.rs

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

630. канал

UPOZNAJTE VREDNOSTI NAŠE AMBALAŽE

Model H 10

Dimenzije: 50x30x10 cm

Model J 16

Dimenzije: 50x30x16 cm

L.A.B.B. Group d.o.o. | Ðure Jakšića b.b., 22240 Šid Tel: +381 22 712 260 Fax: +381 22 712 418 | office@labbgroup.rs | www.labbgroup.rs

Model J 26

Dimenzije: 50x30x26 cm

Model H 15

Dimenzije: 60x40x15 cm

Model H 18

Dimenzije: 60x40x18 cm

Model H 22

Dimenzije: 60x40x22 cm

www.sremskenovine.rs

У би бли о те ци „До си теј Об ра до вић“ у Ста рој Па зо ви две ко ле ги ни це са

сту ди ја срп ског је зи ка и књи жев но сти у Но вом Са ду, са да про фе сор ке у сред њим шко ла ма, Дра га на Бо шко вић и Ди а на Вла и нић, пред ста ви ле су сту ди ју о за сту-пље но сти фан та сти ке у срп ској књи жев-но сти чи ја аутро ка је Дра га на Бо шко вић. Књи га под на зи вом „Моћ фан та сти ке“ ма ги стар ски је рад пи сан при лич но по-пу лар ним је зи ком, од но сно „ака дем ска књи га пи са на не на уч ним је зи ком“ ка ко ка же аутор ка:

- Фа сци ни ра на сам фан та сти ком, као и мно ги од нас. Се ћа те се да ни ко ни је пре ки дао ба ку ка да му је при ча ла бај ке, де ца пом но слу ша ју за то што во ле да жи-ве у ма шти – ре кла је Бо шко вић и об ја-сни ла да ту, пре све га деч ју, спо соб ност да ма шта ни је хте ла да за бо ра ви и да је и да ље не гу је у се би: - Фан та сти ка је мно-го ши ра и леп ша, до ча ра ва мно го леп ши на чин жи во та од оног ко ји ре ал ност ну-ди. Сво јим уче ни ци ма ка жем да су јед на љу бав, јед на ра дост за ми шље ни пој мо-ви, мо же се ре ћи и пој мо ви на ше ма ште – ка же про фе сор ка, ко ја је и об ја сни ла да ети мо шки је реч фан та зи ја у ста ро грч-ком ве за на за по јам ма шта ња.

Мо де ра тор кљи жев не ве че ри, Ди-а на Вла и нић, под се ти ла је аутор ку на пи сце, ко је су про у ча ва ле на сту ди ја ма

а ни су за сту пље ни у лек ти ра ма, по пут Дра гу ти на Или ћа, бра та чу ве ног пе сни-ка Во ји сла ва Или ћа. Дра гу тин Илић, ка-жу оне, фан та сти ком, ко ју је унео у сво је де ло „По сле ми ли он го ди на“ дав не 1886.го ди не, умно го ме пред ста вља пре те чу чу ве ног Ор ве ла и ње го ве „Жи во тињ ске фар ме“. Као при мер на ве ле су и да је Све-то лик Ран ко вић још 1904.го ди не пи сао са ти рич но-фан та стич ну при чу о учи те-љи ма ко ји жи ве у же ле знич ким ва го ни ма и пу ту ју и под у ча ва ју, по по тре би.

Фа сци ни ра на фан та сти ком Дра га на Бо шко вић се де сет го ди на ба ви ла про-у ча ва њем за сту пље но сти овог жан ра у срп ској књи жев но сти. У сво јој сту ди ји ана ли зи ра еле мен те фан та сти ке у ре а ли-зму и при ме њу је син таг му „фан та стич ни ре а ли зам“ све сна да је у пи та њу ок си мо-рон ко ји на ла зи и у јед ном од на сло ва

књи жев них де ла из то га до ба „Се кун веч-но сти“ на при мер. Овом сту ди јом об у хва-ће на су чу ве на име на срп ског ре а ли зма: Ми ло ван Гли шић, Ла за Ла за ре вић, Ми ло-рад По по вић Шап ча нин, Сте фан Ми тров Љу би ша, Јо ван Гр чић Ми лен ко, Ра до је До ма но вић, Или ја Ву ки ће вић, по ме ну-ти Све то лик Ран ко вић и Дра гу тин Илић, Си мо Ма та вуљ, Вла ди слав Пет ко вић Дис, а за тим, ве ли ка име на на ше са вре ме-не књи жев но сти Иво Ан дрић, Бо ри слав Пе кић, Да ни ло Киш, Ми лош Цр њан ски и Ми ло рад Па вић.

- Вре ме је за срп ску исто ри ју фан та-сти ке – на ја ви ла је аутор ка оби ман на уч-ни рад на ову те му.

Књи же во ве че у би бли о те ци пра ти ли су и уче ни ци сред њих шко ла а пе вач ка гру па ста ро па зо вач ке Гим на зи је уче ство-ва ла је у про мо ци ји. Б. Ро дић

Свет ски дан хра не, 16. ок то бар у Ру ми је обе ле жен на за ни мљив и аутен ти-

чан на чин. Чла но ви под млат ка Ро та ракт клу ба и Ро та ри клу ба у Ру ми су по во дом овог да на гра ђа не слу жи ли ста рин ском по сла сти цом, хле бом, ма сти и але вом па-при ком. Тра ди ци о нал но на род но је ло са ових про сто ра је има ло ви ше струк сим-бо ли чан зна чај и гра ђа не је под се ти ло на не ка вре ме на ка да се хра на ни је ба ца ла. Ка ко ка жу у Ро та ри клу бу, циљ је по стиг-нут, а гра ђа ни су ра до при хва ти ли ак ци ју и по слу же ње, при се ћа ју ћи се де тињ ства и не ких леп ших вре ме на, ка да се ни је има ло мно го, а сви су би ли да ле ко срећ ни ји.

- По сти гли смо два ци ља. Гра ђа не смо под се ти ли на ста ро тра ди ци о нал но је ло, на ком је ве ћи на нас од ра сла, са да пред на ва лом мо дер не ку хи ње у све ве ћем бро ју ре сто ра на. Хле ба, ма сти и па при ке је хра на ко ја је на ше гра ђа не под се ти ла на ста ру здра ву хра ну. Ко ли ко год да се го во ри да је маст штет на, у нор мал ним ко ли чи на ма она је до бра, на то ме су од-ра сле ге не ра ци је на ших су гра ђа на. Осим то га, упра во ово „про сто“ је ло нас под се-ћа на вре ме ка да ни смо мо гли мно го да из ми шља мо, а хра на се ни је ба ца ла у ко-ли чи на ма у ко ји ма се то са да чи ни. Хле-ба, ма сти и па при ке се ни је ба ца ло чак

ни ка да ис пад не на зе мљу. Хте ли смо да ука же мо на то, и ми слим да смо ус пе ли, да пре ви ше ба ца мо хра ну и да то ни је до-бро, јер зна мо ко ли ко љу ди у све ту гла ду-је. Не ма то то ли ко ве зе ни са нов цем, већ са тим да је сам чин ба ца ња хра не за и ста ве о ма де гра ди ра јућ, ре кла је На да Ше-ри фо вић Јо ви чић, пред сед ни ца Ро та ри клу ба Ру ма.

Сле де ћа ак ци ја Ро та ри клу ба би ће ор га ни зо ва на 24.ок то бра ка да ће се обе-ле жи ти Свет ски дан бор бе про тив по лиа-де чи је па ра ли зе. Упра во су ро та ри јан ци на свет ском ни во у за слу жни што је обез-бе ђи ва њем вак ци на ова бо лест ско ро ис ко ре ње на.

С.Бе ло тић

На 16. смо три хо ро ва пен зи о не ра Вој-во ди не, у Зре ња ни ну, уче ство вао је

и Град ског удру же ња пен зи о не ра “Срем-ци” из Срем ске Ми тро ви це . Овај хор се пу бли ци пред ста вио, уз прат њу уче ни ка Му зич ке шко ле Пе тар Кран че вић” Ма ри-је Јо ва но вић за кла ви ром и Лу ке Ива ни-ћа, на ги та ри, пе сма ма “Крај Ду на ва ку ћа ма ла”, “Сла ва бо гу за све” и “Знаш ли ода-кле си си не”.

Хор по сто ји од 2006. го ди не и ре дов-но на сту па на смо тра ма ста ро сних пен-зи о не ра, ко је се одр жа ва ју у ок то бру и смо тра ма хо ро ва ин ва ли да ра да, ко је се одр жа ва ју на Ви дов дан, 28. ју на сва ке го-ди не. Хо ри сти су уче сни ци раз ли чи тих ма ни фе ста ци ја у гра ду, оку пља 22 чла на, а во ди га проф. Јо ван ка Ива нић, из Му-зич ке шко ле "Пе тар Кран че вић".

У прат њи ми тро вач ког пен зи о нер-ског ан сам бла би ли су и пред став ни ци упра ве Удру же ња пен зи о не ра Срем ске

Ми тро ви це. Хор “Срем ци” ће се Ми тров-ча ни ма пред ста ви ти на ма ни фе ста ци ји "Сун ча на је сен", ко ја ће се одр жа ти 12.

но вем бра у са ли По зо ри шта "До бри ца Ми лу ти но вић“.

С. Гру ји чић

Успе шан на ступ хо ра “Срем ци”

У Зре ња ни ну

'Ле ба ма сти и па при ке...

Обе ле жен Свет ски дан хра не

ФАН ТА СТИ КЕ У СРП СКОЈ КЊИ ЖЕВ НО СТИ

Моћ фан та сти ке

Књи жев но ве че

Среда, 23. октобар 2019. 27

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

Рум ски Кул тур ни цен тар „Бра на Црн ча вић“ то ком

ви кен да је био до ма ћин „Ка ра ва на игре“ то ком ког су одр жа не две ба лет ске пред ста ве. на ре пре то ра ру је пр во био ба лет „Па ри-ски жи вот“ у ко ре о гра фи ји Са бри не Бо ско, у из во ђе-њу мла дих игра ча, уче ни ка ита ли јан ских и срп ских ба-лет ских шко ла, уз ра ста од 10 до 16 го ди на. По том су из ве де не ва ри ја ци је нај-леп ших кла сич них ба ле та, ре пер то ар ко ји чи ни око-сни цу свих ве ли ких ба лет-ских ку ћа у све ту, о окви ру га ла кон цер та где су на сту пи ли пр ва ци Ба ле та На род ног по зо ри шта из Бе о-гра да, уче ни ци Ба лет ске шко ле На ци-о нал не фон да ци је за умет нич ку игру и уче ни ци Ба лет ске шко ле „Ди ми три је Пар лић“ из Пан че ва. Ка ра ван игре је про је кат ко ји је за по чео 2017.го ди не у ор га ни за ци ји Бе о град ског фе сти ва ла игре, Фон да ци јом Арт Мен тор из Лу-цер на, Ми ни стар ства за др жав ну упра-ву и ло кал ну са мо у пра ву и Ми ни стар-ства кул ту ре. Про гра мом је би ло об у-хва ће но 15 гра до ва у Ср би ји. Ре ак ци је пу бли ке су пре ва зи шле оче ки ва ња ор-га ни за то ра, па је Фон да ци ја Арт Мен-тор по др жа ла дру гу еди ци ју овог мул-ти ди сци пли нар ног про јек та, ко ји има за циљ да кроз раз ли чи те ак тив но сти при бли жи кла си чан ба лет и са вре ме ну игру свим за ин те ре со ва ним уче сни ци-ма и по се ти о ци ма. Укуп но 10 гра до ва то ком 2019. и 2020. го ди не, до ма ћи ни су 2. Ка ра ва на игре. На ред не го ди не ор га ни за то ри ће ода бра ти два гра да ко ја ће до би ти ба лет ску са лу и све пра-те ће са др жа је, као и пе да го ге ко ји ће кон ти ну ра но ра ди ти са нај мла ђи ма,

ре кла је Аја Јунг, на ша про сла вље на ба ле ри на и ди рек тор ка Бе о град ског фе сти ва ла игре.

- Же ли мо да у тим гра до ви ма оста-не мо ма ло ду же, пре све га до но се ћи пред ста ве кла сич ног ба ле та и са вре-ме не игре, за тим еду ка тив ни про грам, про грам за нај мла ђе, де цу и то не са мо из кла сич ног ба ле та и са вре ме не игре, не го и из но вих пра ва ца, као што су хип-хоп, брејк денс, улич ни плес, ко јим би евен ту ал но за ин те ре со ва ли мла ду му шку по пу ла ци ју. По ред то га ту у и из-ло жбе фо то гра фи је, филм ски про грам, пре зен та ци је и за и ста има мо циљ да умет нич ку игру при бли жи мо свим ге-не ра ци ја ма, да при до би је мо не ку но ву и ста ру пу бли ку и на рав но, да про на-ђе но мо жда не ке но ве та лен те. За и ста код нас има ма ло игре, а игра је за и ста до бра за де чи је пра вил но одр ста ње, по што ва ње ауто ри те та, не ку вр сту ди-сци пли не, ако из у зме мо и све фи зич ке пред но сти ко је она да је, ре кла је у Ру-ми Аја Јунг.

По сле ба лет ских пред ста ва, у Ру ми ће се у окви ру про јек та Ка ра ван игре

одр жа ти еду ка-тив не ко ре о граф-ске ра ди о ни це, ча со ви и кур се ви за де цу. Јер тек ка да нај мла ђи ви-де пред ста ву, ба-ле ри ну на сце ни или не ку ба лет ску фи гу ру , мо гу да се од лу че за овај вид умет но сти, с об зи-ром на то да су им да нас до ступ ни је не ке дру ге ак тив-но сти.

- Ин те ре со ва ње је у не ким гра до-

ви ма ве ли ко, у не ким гра до ви ма је ма-ло ма ње, не где се чи ни да не по сто ји ин те ре со ва ње за умет нич ку игру, ме-ђу тим то је све не што на че му се мо ра ра ди ти. На при ме ру Бе о град ског фе-сти ва ла игре ко ји ја во дим већ 17 го ди-на, мо гу да схав тим да смо и у Бе о гра-ду мо ра ли да ра ди мо на то ме, да би смо да нас мо гли да се по хва ли мо да је 16. Бе о град ски фе сти вал игре за вр шен са бли зу 25.000 гле да ла ца. Та ко да јед ним упор ним ра дом свих нас до ћи ће мо си-гур но и до пу бли ке. До шло је но во до-ба у ком су де ца упу ће на и на мо бил не те ле фо не и уре ђа је ко ји их од вла че од оно га што је жи во из во ђе ње, што је од ла зак у по зо ри ште, у га ле ри ју, би-о скоп. Све ви ше ви ди мо да су пра зни би о ско пи, по зо ри шта, међ тим то мо-ра да бу де за да так свих нас. Без жи вог из во ђе ња, до жи вљај ни кад ни је исти, та ко да мо ра мо да се вра ти мо пра вим вред но сти ма, ба ле ту, опе ри, до бром по зо ри шту, до бром фил му и да ужи ва-мо у та квим дру штве ним ак тив но сти-ма, то је не што што опле ме њу је љу де и мно го ви ше клу тур них са др жа ја мо ра

на ћи пут до сво је пу би ли ке, за кљу чи ла је Аја Јунг.

Ка ра ван игре је ове го ди не кре нуо из Но вог Па за ра, пре ко Ра шке, ба ње Ко ва и ља че, Вр шца, Сме де ра и Ни ша сти гао је у Ру му, а свој пут ће на ста ви ти у Не го ти ну, Вра њу и Кра гу јев цу.

- Ми као сре ди на ко ја има бо га ту кул тур ну тра ди ци ју , као сре ди на ко ја има зна чај ну ин фра струк ту ру, чи ји је кључ ни еле мент овај Кул тур ни цен тар ко ји рас по ла же свим тех нич ким усло-ви ма за ор га ни зо ва ње свих вр хун ских кул ту рих при ред би, омо гу ћи ли смо да се на ши су гра ђа ни, пре све га мла-ђи, упо зна ју са игром као умет нич ким

из ра зом, оче ку ју ћи да ће на тај на чин игра, ба лет и мо де ран плес би ти зна ча-јан део на ше кул тур не по ну де. Ја сам по бор ник оног ста но ви шта да пу бли ци мо ра те по ну ди ти не што да би она про-це ни ла да ли то вре ди па жње. Ми слим да смо ми мо жда ма ло за по ста ви ли ба-лет и игру као умет нич ки из раз у на шој кул тур ној по ну ди и ово је сјај на при ли-ка да те из ра зе по пу ла ри ше мо и да за-ин те ре су је мо на ше мла ђе ста нов ни ке да се озбиљ ни је по све те то ме, а ста ри-јој кул тур ној пу бли ци да при ре ди мо леп кул тур ни до га ђај, ре као је Сте ван Ко ва че вић, пред сед ник Скуп шти не оп шти не Ру ма. С. Бе ло тић

Иго ра Са дри ју Ру мља-ни до бро по зна ју као

про фе со ра фи зич ког вас-пи та ња, као до не дав ног ди рек то ра Сред ње тех-нич ке шко ле у Ру ми и као спорт ског рад ни ка. Да умет нич ка цр та ко ја чу чи у сва ком чо ве ку, са мо че ка мо ме нат ка да ће да из би-је на по вр ши ну, по ка зу је и овај Ру мља нин, ког је ма ло ко, осим мо жда нај бли жих, ви део као пе сни ка и му зи-ча ра ко ји ће тек бли зу пе-де се тих да пу ним плу ћи ма ис ка же свој та ле нат. То је по ка зао про шле го ди не у ово вре ме, наст па ју ћи у окви ру му зич ког про гра-ма „Чај у 8“ у Кул тур ном цен тру, за јед но са рум ским му зи ча рем Вла дом Да мја-но ви ћем. То је по ка зао и про шлог пет ка ка да је на истом ме сту, го ди ну да на ка сни је при ре дио и про-мо ци ју сво је пр ве збир ке пе са ма „Док хо даш у сну“. Мно ге од 43 пе сме су на-шле сво је ме сто у не ко ли ко збор ни ка,

мно ге су ком по но ва не, аран жи ра не и већ из во ђе не на свир ка ма, а са да су за јед но на јед ном ме сту об ја вље не у са мо стал ној збир ци ко ју је из да ла рум-ска из да вач ка ку ћа „Срп ска књи га“. На

про мо ци ји су осим ауто ра го во ри ли То дор Бјел кић, но ви нар, пу бли ци ста и кри-ти чар, док је сти хо ве чи тао и наш не ка да шњи ко ле га Ми ро слав Ба та Нин ко вић, а мно ге пе сме су би ле и део му зич ког про гра ма ове про мо ци је, у на сту пу са мог ауто ра и му зи ча ра Вла де Да-мја но ви ћа.

- Збир ку је из да ла „Срп ска књи га“ и мо рам ре ћи да је у то ме и по мо гла Оп шти на Ру-ма пу тем кон кур са у обла-сти кул ту ре на ком је у мо је име уче ство вао из да вач и Књи жев на за јед ни ца „Фру-шка го ра“. Ја сам, ето, то-ком жи во та ма ло од лу тао, али сам се на по кон на шао у пе снич ким во да ма. По е-зи ју пи шем од сво је сред-ње шко ле, че као сам ви ше

од две де це ни је да из дам са мо стал ну збир ку, ма да је пу бли ка већ има ла при ли ку да чу је не ке од њих. Ве лик број пе са ма су аран жи ра не и Вла-да и ја смо их из во ди ли на свир ка ма

ши ром Сре ма, го сто ва ли смо и на Ра-дио те ле ви зи ји Вој во ди не у еми си ји „Та бло ид“, не ке су већ об ја вљи ва не у збор ни ци ма. а про шло го ди шњем на-сту пу у Ве ли ком хо лу КЦ-а у про гра-му „Чај у 8“ мо ја рум ска пу бли ка ми је за и ста да ла ве тар у ле ђа да убр зам пи са ње и об ја вим пр ву збир ку. На дру гу си гур но не ћу че ка ти још два де-сет го ди на, ка же Игор Са дри ја.

Ње го ве пе сме су љу бав не, по све ће-не су и рав ни ци ,Сре му, Бор ко вач кој до ли ни. Пе сме су ду бо ко емо тив не, сет не, ауто би о граф ске, а мно ге су на-ста ле по при ча њи Иго ро вих при ја те-ља и по зна ни ка. Ин спи ри шу га љу бав и ње гов крај Срем, ко ји му, ка ко ка же да је спо кој и ла га ни ве тар.

- Жи вот је ри там и све се ме ња. Про ме на је по кре тач све га, па та ко и

мог жи вот ног фо ку са, до ју че сам био по све ћен ка ри је ри про фе со ра, што и са да ра дим, ди рек то ра шко ле, спорт-ског рад ни ка. Ис ку сио сам да ства ри не сме ју да сто је у ме сту. Та ко се и ја ме њам, а са да имам да ле ко ви ше вре-ме на да се још ви ше по све тим пи са њу и да на ред на збир ка, ко ју већ при пре-мам, не че ка по но во два дест го ди на, ре као је Игор.

- Да кле, ра ди се о чул ној по е зи ји, ме трич ки, ме ло диј ски и звуч но ускла-ђе ној, ко ли ко ме лан хо лич ној, то ли ко и брит кој, на мо мен те не на мет но ду хо-ви тој, те је упра во ово пра ви из бор и мо ме нат да се по ја ви и пред чи та лач ком пу бли ком, део је ре чи уред ни ка Си ни ше Жи ва но ви ћа из „Срп ске књи ге“.

С. Бе ло тић

Љу бав, се та и рав ни ца

Про мо ци ја књи ге

Вр хун ски ба лет на ла зи свој пут до пу бли ке

Сте ван Ко ва че вић и Аја Јунг

Ка ра ван игре и у Ру ми

Среда, 23. oктобар 2019.28 СПОРТ

ОМАД ПРИПЛОД (МУШКА)

Рб. Матични број и име

Година рођења

Пореклоотац/мајка Број чипа

1. 412 Favory Sutjeska XV 19.04. 2017

26 Favory Wera II688035000213820

381 Sutjeska XV

2. 416 Favory Bregava X 05.10. 2017

26 Favory Wera II688035000215520

386 Bregava X

3. 424 Favory Sana V 06.04. 201826 Favory Wera II

688035000243953338 Sana V

4. 426 Favory Anka XXVI 30.07. 2018

26 Favory Wera II688035000247684

315 Anka XXVI

ОМАД ПРИПЛОД (ЖЕНСКА)

Рб. Матични број и име

Година рођења Порекло Број чипа

1. 413 Anka XXXVI 26.04. 201726 Favory Wera II

688035000219253378 Anka XXXII

2. 417 Anka XXXVII 15.10. 201726 Favory Wera II

688035000217395383 Anka XXXIII

3. 421 Sutjeska XXII 07.02. 201826 Favory Wera II

688035000226867381 Sutjeska XV

4. 422 Anka XXXVIII 19.02. 201826 Favory Wera II

688035000233952378 Anka XXXII

5. 423 Anka XXXIX 19.03. 201826 Favory Wera II

688035000226359287 Anka XXIV

6. 425 Bregava XIII 23.07. 201826 Favory Wera II

688035000246446289 Bregava III

Руководилац групе за сточарствоKПЗ Сремска Митровица

Дипл.инж. Зоран Драговић

Јун 2019

Уређење спортске инфраструктре на територији Општине Рума проте-

кле недеље настављено је на стадиону Фудбалског клуба Фрушка гора у Руми. У току је реконструкција фасада и ком-плетне унутрашњости управне зграде, која служи за функционисање читавог клуба. Радове је обишао председник Општине Рума, Слађан Манчић, са са-радницима и члановима управе клуба.

- Сада ће све бити доста функционал-није и услови за кориснике ће бити на далеко вишем нивоу. Процењена вред-ност радова била је 1,8 милиона динара, постигнута цена на тендеру је 1,657 ми-лиона динара без ПДВ-а. Радови ће бити завршени до краја месеца. Људи из упра-ве Клуба су изузетно задовољни, али су

и организовани и много тога хоће сами да раде, без обзира на то што је извођач дужан то да уради. Они показују да су до-бра скупина људи која води рачуна о овом клубу, која издваја своје сло-бодне време и својим прилозима су ура-дили многе ствари и на квалитетан начин одржавају спортски терен и саму зграду. У зграду није улагано преко 20 година, а ми смо прошле године после невремена уложили 860.000 динара за реконструк-цију крова, који је настрадао после олуј-

ног ветра. Тада смо урадили лимени кров са заменом олука, али ово сад је прво мало вред-није улагање после две деценије. До сада су се ови људи сами сналазили, кр-пили, кречили итд, рекао је Слађан Манчић.

На овом терену не само да се игра фудбал, овде функ-ционише и школи-ца фудбала, одр-жавају се и бројне спортске и друге

манифестације које подмирују потребе становника прве и друге градске месне заједнице. Сам клуб заједно са школи-цом фудбала броји око 100 полазника, од најмлађих категорија до сениора, ве-терана, управе и пријатеља ове спортске организације, рекао је Предраг Војно-вић, тренер и члан управе ФК „Фрушка гора“ Рума.

-Кренули смо добрим путем, школица фудбала нам расте из дана у дан, броји преко 50 деце. Захваљујемо се Општини што нам је изашла у сусрет, препознала је наш рад и ентузијазам и жељу да рас-темо као клуб, да средимо инфраструк-туру баш зато да би тој деци било боље и да имају сређене просторије. Овде се није радило скоро од оснивања клуба, како је направљено тако је и остало, чак је остала и стара ламперија. Морало је на свему да се ради, од изолације и фасаде, преко ПВЦ столарије, плочица, рекао је Војновић.

ФК Фрушка гора постоји од 1946. го-дине, а тренутно се такмичи у сремској међуопштинској лиги. С. Б.

Основна школа „Ду-шан Јерковић Уча“

из Шимановаца била је домаћин школског општинског првенства у атлетици у обе кон-куренције. Основци су се такмичили у бацању кугле, скоку у даљ, трчању на 60 метара, скоку у вис и трчању на 500 метара за девојчице и 600 метара за дечаке.

Спортски савез „Развој спортова“ обезбедио је медаље и дипломе за најус-пешније такмичаре, а у име Јавне устано-ве „Спортски центар“ такмичаре је поз-дравио директор Томислав Ћирковић.

- Није тајна да смо у атлетици „најтањи“. Међутим, захваљујући између осталог и надахнутим наставницима физичког васпитања, постижу се све бољи резул-тати. Пећиначка локална самоуправа, Спортски савез и „Спортски центар“ даће све од себе да се створе што бољи усло-ви за бављење атлетиком, а ви треба да дате све од себе, јер сваки резултат се бодује, а најбоље школе и појединци се награђују, поручио је Ћирковић..

Победници по дисциплинама (жен-ска конкуренција): бацање кугле - Алек-сандра Трифуновић (Пећинци); скок у даљ – Дуња Радосављевић (Шима-новци); скок у вис – Теодора Ивановић

(Шимановци); 60 метара – Анастасија Савковић (Пећинци) и 500 метара - Ивана Попадић.

Пласман школа: 1. ОШ „Слободан Бајић Паја“ Пећинци – 11 бодова, 2. ОШ „Душан Јерковић Уча Шимановци – 10 бодова и 3. ОШ „Душан Вукасовић Диоген“ Купино-во девет бодова.

Мушка конкуренција: бацање кугле – Јакша Маринковић (Шимановци); скок у даљ – Александар Јовановић (Купино-во); скок у вис – Милош Ђукић (Пећин-ци); 60 метара – Матеја Симић (Пећинци) и 600 метара – Урош Опачић (Пећинци).

Пласман школа: 1. ОШ „Слободан Бајић Паја“ 12 бодова, 2. – 3. ОШ „Душан Јерковић Уча“ и ОШ „Душан Вукасовић Диоген“ по девет бодова.

Свеукупни пласман: 1. ОШ „Слободан Бајић Паја“ 23, 2. ОШ „Душан Јерковић Уча“ 19 и 3. ОШ „Душан Вукасовић Диоген“ 18 бодова.

С. Н.

У другом колу Прве регионалне лиге Војводине, ЖКК Срем је победио у

гостима екипу ЖКК Банатско Карађорђе-во резултатом 69:61 (21:17, 14:17, 14:20, 20:7).

Срем је добро отворио утакмицу и водио после прве четвртине са четири поена да би се на полувреме отишло са поеном предности за госте.

Домаће играчице преокренуле су ре-

зултат, дошле у вођство и после треће четвртине имале предност од пет поена разлике. Сремице су у последњем пе-риоду ређале поене остављајући срце на терену, топиле предност противника и на крају преокренуле резултат у своју корист. После велике драме Срем је по-бедио резултатом 69:61.

Тренер Срема Марко Перић тражио је добитну поставу и успео у томе у право

време што је резултирало победом.Најефикаснија у екипи Срема била је

Поповић Радмила са 20 поена, Шицар Лара 17п, Јанковић Јелена 12п, Мишић Софија 7п, Бачић Ивана 5п, Борић Ико-нија 5п, Зорић Дуња 2п, Миловановић Мирјана 1п, Петковић Милана, Бла-гојевић Теодора, Аничић Маријана, Вукелић Рада.

С. Н.

Млади бициклиста из Сремске Митровице Јован Дивнић,

члан Бициклистичког клуба Пар-тизан и јуниорске репрезентације Србије, освојио је прво место својој у категорији на Балкан-ском првенству у бициклизму у Требињу. Ова најновија победа је Дивнићу највећи успех до сада у краткој али плодној спортској ка-ријери.

Јован тренира бициклизам не-колико година, био је члан шид-ског БК Једнота, али је касније прешао у Београд где тренира за Партизан. Истовремено похађа средњу школу у Сремској Митро-вици, а на свој двоточкашу је до сада освојио преко 80 медаља и пехара.

- Нисам се у Требињу надао по-беди ни у сну. Припремао сам се за треће место, јер је конкуренција била јака, возачи искуснији од мене, али сам у том граду постигао свој највећи успех до сада и зато ми је то такмичење

посебно драго, каже Дивнић поводом најновије победе и освајања титуле јуни-орског првака Балкана.

Младић додаје како му је би-циклизам животно опредељење зато му посвећује максимално сву пажњу а д атруд није узалуд по-тврђују медаље и пехари које је ос-војио. Ове године позлатио се и на државном првенству у Краљеву а за њега је то био доказ д аје у доброј форми за сада већ минуло Балкан-ско првенство у бицилизму.

- Немојте ме погрешно схватити - важне су ми победе, али и друге ствари које занимају младе као и да завршим школу и да имам већ диплому струке за коју се школујем, вели Јован Дивнић.

Дивнић је иначе ученик Средње техничке школе “Никола Тесла” у Сремској Митровици, где има пуно разумевања за спорт којим се бави. Овај младић прича да је бициклом “спојио” спорт и туризам , јер је учествујући у такмичењима упознао

не само своју државу већ регију и знатан део Европе.

С. Ђ.

KOШАРКА

Сремице оствариле важну победу

БИЦИКЛИЗАМ

Нови успех Јована ДивнићаЈован Дивнић ( у белој мајици) на

победничком постољу у Требињу

ФУДБАЛ

ИНФРАСТРУКТУРЕ

Реконструкција просторија Фрушке горе

Предраг Војновић и Слађан Манчић

Реконструкција зграде

ШКОЛСКИ СПОРТ

“Бајићевци” најбољи

Са такмичења

Среда, 23. oктобар 2019. 29СПОРТ

Џу ди сти ми тро вач ког Сир ми ју ма и овог ви кен да ни су ми ро ва ли.

У су бо ту су би ли на тур ни ру “Тро феј Бе о чи на” док су у не де љу бор бе би ле у Угље ви ку. Пр ви дан при пао је жен-ском де лу еки пе, а дру ги дан му шком де лу еки пе.

На Тро фе ју Бе о чи на на сту пи ло је осам так ми ча ра Сир ми ју ма у ка те го-ри ји по ле та ра ца и пи о ни ра. У ве о ма ја кој кон ку рен ци ји где се при ја ви ло 53 клу ба са 463 так ми ча ра осво је не су две ме да ље.

Ла на Но ва ко вић и Ка та ри на То-мић осво ји ле су сре бр не ме да ље. Обе су има ле по три ме ча и тек у фи-на лу су по кле кле и мо ра ле су се за до-во љи ти сре бр ним ме да ља ма. У ова-квој кон ку рен ци ји ово је из ван ре дан успех. На до мак ме да љи би ли су још Лу ка Но ва ко вић, Ан дреа Са на дер

и Да вид Пер ко вић ко ји су за у зе ли пе та ме ста.

У Угље ви ку су на сту пи ла два так-ми ча ра Мла ден Ту ту луг џић и Да вид Пер ко вић. Оно што Да ви ду ни је ус-пе ло у Бе о чи ну у Угље ви ку је по ка зао за што је био брон за ни на пр вен ству др жа ве.

Три ме ча три по бе де мак си мал-ним ре зул та том и злат на ме да ља на гру ди ма. Мла ђа је имао не што лак ши по сао, али исто се оки тио злат ном ме да љом.

Так ми ча ри Сир ми ју ма ак тив ни су из не де ље у не де љу, а све у ци љу да бу ду што спрем ни ји за тур нир на ко-јем ће би ти до ма ћи ни, а ко ји ће се одр жа ти у Срем ској Ми тро ви ци 17 но вем бра, у Ха ли Пин ки.

С. Н.

Про те клог ви кен да у ор-га ни за ци ји Ка ра те Са-

ве за Вој во ди не у Ин ђи ји у Спорт ској ха ли одр жан је Куп Вој во ди не за по ле тар це, пи о ни ре и на де. Ка ра ти сти ми тро вач ког Ка ра те клу ба Срем пред вод ђе ни тре не-ром Ивом Вин ко вић на сту-пи ли су у ве о ма ја кој кон ку-рен ци ји 60 клу бо ва и са 25 так ми ча ра осво ји ли 30 ме-да ља: 20 зла та, осам сре бра и две брон зе и ти ме за у зе ли убе дљи во пр во ме сто у ге-не рал ном пла сма ну клу бо ва из Вој во ди не. Ово је ујед но и пла сман за Куп Ср би је и сва ка ко ве о ма успе шан по-че так но ве се зо не ка ра те клу ба Срем.

Злат ни: Му рић Ми о на 2 зла та, Пе ро вић Ан ђе ла, Дра гој ло вић Би ља на 2 зла-та ка те и бор бе, Стар че вић Са ра 2 зла та, Дра гој ло вић Ни на бор бе, Ена Ла ћа рац, Уна Бре бан, Еле на Ми ло ше вић, Ду-ња Ли кић, Ире на Гру ја нић 2 зла та, Ма те ја Ви до вић, Алек Даф, Ми лош Ма рић, Алек сан дар Ма рић, Глу мац Са ра.

Сре бр ни: Хе ле на Мал ба шић, Ан ђе ла Пе ро вић, Ви до вић Лу ка, Уро ше вић Вик тор, Ти мић Та ма ра,

Ли кић Ми ла, Ва сић Јо ва на и Јо ва на Ра до ва но вић.

Брон за ни: Бје лић Ја на и Мал ба-шић Хе ле на у ка та ма.

Уче шце и до бар на ступ у ка та ма има ле су и За на Ђур ђе вић и Ха на Ми-ло са вље вић, али овај пут ни су ус пе ле да осво је ме да љу.

Ка ра ти сти ин ђиј ског же-ле зни ча ра оки ти ли су се на овом так ми че њу са пре гршт ме да ља. Мла ди бор ба ши ''Же ље'' су оправ да ли по ве-ре ње тре не ра Ни ко ле Ман-ди ћа, на и ме пр во ме сто из-бо рио је Сте фан Бје љац у бор ба ма ка те го ри ји -45кг, дру го ме сто и сре бр ну ме да-љу осво јио је Лу ка По по вић у ка те го ри ји - 50 кг, тре ћа ме-ста из бо ри ли су Фи лип Ла-зић у ка те го ри ји до 35 кг, Вук Ма лић у ка те го ри ји + 50кг и Лу ка Ми трић у ка те го ри ји +45кг.

У ка та ма су оства ре ни од-лич ни пла сма ни, на и ме Сте-фан Бје љац се оки тио зла том у Ап со лут ној ка те го ри ји, док су тре ћа ме ста из бо ри ли Ма ша Нин ко вић код на да, Та ма ра Стан ко вић код пи о ни ра док су тре ћа ме ста у кла си Б из бо ри ли Алек са Лај бен шпер гер и Фи-лип Ла зић као и Јо ван По по-

вић у кла си Д.На ко рак до по бед нич ког по сто ља

би ли су Ог њен Лу кач у бор ба ма као и Ду ња Сто јиљ ко вић, Те о до ра Чан-ко вић, Лу ка Жар ко вић, Ја на Ни кић, На ђа Љу ков ча нин и Ми лош Ма лић, у ка та ма.

С. Н.

ФУД БАЛЛИН ГЛОНГ ТИ РЕ СУ ПЕР ЛИ ГА СР БИ ЈЕ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 12. КО ЛА: ИВА ЊИ ЦА: Ја вор Ма-тис – ТСЦ 3:2, НО ВИ САД: Про ле тер – Рад ник 2:1, БЕ О ГРАД: Цр ве на зве зда – Рад 3:1, НИШ: Рад нич-ки – На пре дак 4:1, БЕ О ГРАД: Во ждо вац – Ма чва 2:0, ЛУ ЧА НИ: Мла дост – Пар ти зан 1:0, СУ БО ТИ ЦА: Спар так ЖК – Ин ђи ја 3:0, БЕ О ГРАД: Чу ка рич ки – Вој во ди на 0:0.

1. Цр ве на зве зда 11 10 0 1 23:9 302. Вој во ди на 12 8 2 2 25:9 263. Чу ка рич ки 11 8 2 1 14:6 264. ТСЦ 12 7 3 2 22:11 245. Пар ти зан 11 7 2 2 23:7 236. Рад нич ки 12 7 1 4 18:14 227. Во ждо вац 12 6 2 4 22:17 208. Мла дост 12 4 3 5 14:18 159. Про ле тер 12 4 3 5 12:16 1510. Спар так ЖК 12 5 0 7 13:18 1511. Ја вор Ма тис 12 3 3 6 16:19 1212. На пре дак 12 3 2 7 15:19 1113. Рад ник 11 3 2 6 11:16 1114. Ин ђи ја 12 2 1 9 8:21 715. Рад 12 2 1 9 8:27 716. Ма чва 12 0 3 9 6:23 3

Ж. Р.

СРП СКА ЛИ ГА – ВОЈ ВО ДИ НА

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 10. КО ЛА: НО ВИ БА НОВ ЦИ: Омла ди-нац – Вој во ди на 1928 0:0, ВР ШАЦ: ОФК Вр шац – Бе чеј 1918 3:0, СТА РИ БА НОВ ЦИ: Ду нав – Ди на мо 1945 1:1, КУ ЛА: Хај дук 1912 – Ко за ра 2:0, Су бо ти ца – Брат ство 1946 3:1, СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Рад-нич ки – Же ле зни чар 1:3, СОМ БОР: Рад нич ки 1912 – Пр ви мај 3:0, СА КУ ЛЕ: Бо рац – Рад нич ки (З) 0:3.

1. Же ле зни чар 10 9 1 0 18:3 282. Бач ка 1901 10 7 2 1 17:9 233. Рад нич ки (З) 10 6 2 2 19:7 204. ОФК Вр шац 10 6 1 3 15:13 195. Рад нич ки 1912 10 5 3 2 19:10 186. Брат ство 1946 10 5 1 4 14:10 167. Пр ви мај 10 5 0 5 12:11 158. Ди на мо 1945 10 4 2 4 17:10 149. Бе чеј 1918 10 3 2 5 16:18 1110. Бо рац 10 3 2 5 14:21 1111. Омла ди нац 10 1 7 2 6:7 1012. Рад нич ки (СМ) 10 2 3 5 11:16 913. Хај дук 1912 10 3 0 7 10:18 914. Ко за ра 10 2 3 5 8:17 915. Вој во ди на 1928 10 1 4 5 6:16 716. Ду нав 10 1 1 8 9:23 4

Ж. Р.

ВОЈ ВО ЂАН СКА ЛИ ГА – ЈУГ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 10. КО ЛА: КАЋ: Ју го вић – Је дин ство 1:3, НО ВА ПА ЗО ВА: Рад нич ки – Под ри ње 1:2, ТЕ МЕ РИН: Сло га – Сло бо да 1:0, ДИ ВОШ: Хај дук – Мла дост (НС) 1:0, ЕР ДЕ ВИК: Сло га – Це мент 3:0, ГО ЛУ БИН ЦИ: Ја дран – По ду на вац 2:4, НО ВИ САД: Цр ве на зве зда – Мла дост (БЈ) 0;2, ВОЈ КА: Сре мац – Бо рац 0:4.

1. Под ри ње 10 8 1 1 27:7 252. Бо рац 10 7 2 1 20:2 233. Сло га (Е) 10 7 1 2 19:7 224. Хај дук (Д) 10 7 0 3 15:10 215. Мла дост (НС) 10 6 2 2 15:10 206. Је дин ство 10 6 2 2 16:11 207. Мла дост (БЈ) 10 5 0 5 16:16 158. По ду на вац 10 4 1 5 14:15 139. Сло га (Т) 10 3 3 4 10:9 1210. Рад нич ки 10 3 3 4 12:12 1211. Це мент 10 3 2 5 7:16 1112. Сре мац 10 3 1 6 9:19 1013. Цр ве на зве зда 10 2 3 5 8;16 914. Ју го вић 10 1 2 7 11:22 515. Ја дран 10 1 2 7 9:24 516. Сло бо да 10 1 1 8 9:26 4

Ж. Р.

СРЕМ СКА ЛИ ГА

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 10. КО ЛА: СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Ми трос – Бо рац (М) 1:0, КЛЕ НАК: Бо рац – ЛСК 1:2, ИН ЂИ ЈА: Же ле зни чар – Ру дар 3:1, ШИД: Рад нич-ки – Хај дук (Б) 2:0, ЉУ КО ВО: Љу ко во – ПСК 4:0, ВИ ТО ЈЕВ ЦИ: Пар ти зан – Хај дук (В) 2:0, ПЕ ЋИН ЦИ: До њи Срем 2015 – На пре дак 3:1, ДО ЊИ ПЕ ТРОВ-ЦИ: До њи Пе тров ци – Бу дућ ност 3:3.

1. До њи Срем 2015 10 6 2 2 15:6 202. Љу ко во 10 6 1 3 21:17 193. Бу дућ ност 10 4 5 1 20:13 174. Рад нич ки 10 5 2 3 15:9 175. Ру дар 10 4 4 2 12:13 166. До њи Пе тров ци 10 4 3 3 15:13 157. ПСК 10 4 3 3 11:11 158. Же ле зни чар 10 4 2 4 14:16 149. Ми трос 10 4 2 4 15:19 1410. Пар ти зан 10 4 1 5 16:10 1311. Хај дук (Б) 10 3 3 4 8:12 1212. Хај дук (В) 10 3 2 5 15:18 1113. Бо рац (М) 10 3 2 5 6:11 1114. ЛСК 10 3 2 5 10:18 1115. На пре дак 10 3 1 6 12:16 1016. Бо ре ац (К) 10 2 1 7 14:17 7

Ж. Р.

МЕ ЂУ ОП ШТИН СКА ЛИ ГА СРЕМ – ИС ТОК

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 9. КО ЛА: БРЕ СТАЧ: ОФК Бре стач – На пре дак 0:0, ДО БРИН ЦИ: Сре мац – ЧСК 2:1, ДЕЧ: Сре мац – Хрт ков ци 1:1, НО ВИ СЛАН КА МЕН: Ду нав – Гра ни чар 0:0, СРЕМ СКИ МИ ХА ЉЕВ ЦИ: Срем – Рад нич ки 0:0, НО ВИ КАР ЛОВ ЦИ: По лет – Мла дост 4:1, ОГАР: Шу мар – Кру ше дол 1:0.

1. Сре мац (До брин ци) 9 7 1 1 20:9 222. Срем 9 5 3 1 13:5 183. ЧСК 9 5 1 3 22:12 164. ОФК Бре стач 9 5 1 3 21:11 165. Рад нич ки 9 5 1 3 13:9 166. Хрт ков ци 9 5 1 3 13:11 167. Ду нав 9 4 2 3 18:13 148. Гра ни чар 9 4 2 3 17:13 149. На пре дак 9 3 4 2 9:6 1310. Сре мац (Деч) 9 3 1 5 18:13 1011. По лет 9 2 1 6 14:27 712. Кру ше дол 9 2 1 6 9:22 713. Шу мар 9 2 1 6 6;19 714. Мла дост 9 1 0 8 6:29 3

Ж. Р.

ФУД БАЛМЕ ЂУ ОП ШТИН СКА ЛИ ГА – ЗА ПАД

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 9. КО ЛА: ША ШИН ЦИ: Сло бо да – Фру-шка го ра 0:3, СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Тр го вач ки – Сло га (В) 1:2, БЕ ШЕ НО ВО: БСК – ОФК Зе ка Бу-љу ба ша 3:0, КУ КУ ЈЕВ ЦИ: Оби лић 1993 – Сре мац 0:1, ШИД: Јед но та – ОФК Би кић 1:1, ЧАЛ МА: Сло га – Гра ни чар 1924 2:1, МАН ЂЕ ЛОС: Фру шко го рац – Сло вен 1:0.

1. Фру шко го рац 9 6 1 2 25:13 192. БСК 9 6 1 2 21:9 193. ОФК Зе ка Бу љу ба ша 9 5 2 2 19;16 174. Сло вен 9 4 4 1 20:5 165. Сре мац 9 5 1 3 19;15 166. Фру шка го ра 9 5 0 4 23:13 157. ОФК Би кић 9 3 4 2 23:17 138. Сло га (В) 9 3 4 2 7:7 139. Гра ни чар 1924 9 3 2 4 13:12 1110. Јед но та 9 3 2 4 11:21 1111. Оби лић 1993 9 3 1 5 20:18 1012. Сло бо да 9 2 2 5 7:22 813. Тр го вач ки 9 1 2 6 16:25 514. Сло га (Ч) 9 1 0 8 7:38 3

Ж. P.

ОП ШТИН СКА ЛИ ГА ПЕ ЋИН ЦИ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 7. КО ЛА: СИ БАЧ: Сло вен – Хај дук 1932 0:5, ПР ХО ВО: Мла дост 1932 – Ло вац 0:3, СУ-БО ТИ ШТЕ: Ви тез – Ка ме ни (Аша ња) 0:2. Ку пи но во је би ло сло бод но.

1. Ка ме ни 6 5 1 0 14:2 162. Хај дук 1932 6 4 2 0 14:2 143. Ку пи но во 5 3 0 2 13:5 94. Сло вен 5 2 1 2 6:8 75. Ло вац 6 2 1 3 5:10 76. Ви тез 6 1 1 4 5:12 47. Мла дост 1935 6 0 0 6 0:18 0

Ж. Р.

ОП ШТИН СКА ЛИ ГА ШИД

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 8. КО ЛА: МО РО ВИЋ: Је дин ство – Ер-де вик 2017 0:6, БИН ГУ ЛА: ОФК Бин гу ла – На пре-дак 0:1, БА ЧИН ЦИ: ОФК Ба чин ци – Бо рац 5:0, ГИ БА РАЦ: Син ђе лић – Је дин ство (Љ) 1:6, БА ТРОВ-ЦИ: Омла ди нац – Гра ни чар (Ја ме на) 1:0.

1. Ер де вик 2017 8 6 2 0 14:1 202. ОФК Ба чин ци 8 5 3 0 17:4 183. На пре дак (-1) 8 6 0 2 22:12 174. Гра ни чар 8 5 0 3 17:8 155. Омла ди нац 8 3 3 2 21:10 126. Је дин ство (Љ) 8 3 2 3 26:14 117. Син ђе лић 8 2 1 5 13:27 78. Бо рац 8 2 0 6 12:24 69. ОФК Бин гу ла 8 1 1 6 8:21 410. Је дин ство (М) (-1) 8 1 0 7 10:49 2

Ж. Р.

ГРАД СКА ЛИ ГА СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 8. КО ЛА: СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Срем – Срем (СР) 4:3, ВЕ ЛИ КИ РА ДИН ЦИ: Бо-рац – Змај 1:4, ЛА ЋА РАК: По ле та рац – Сре мац 2:1, КУ ЗМИН: Гра ни чар – Пла ни нац 2:0. Бо рац из Ра ден ко ви ћа је био сло бо дан.

1. Гра ни чар 7 6 0 1 22:6 18 2. Змај 7 5 0 2 27:6 153. Сре мац 7 5 0 2 19:7 154. Пла ни нац 8 4 2 2 13:13 145. По ле та рац 7 4 1 2 14:10 136. Срем (СР) 7 1 2 4 16:18 57. Бо рац (ВР) 7 1 1 5 13:27 48. Бо рац (Р) 7 1 1 5 9:24 49. Срем (СМ) 7 1 1 5 12:34 4

Ж. Р.

ОП ШТИН СКА ЛИ ГА РУ МА – ИРИГ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 7. КО ЛА: МА ЛИ РА ДИН ЦИ: Фру шко-го рац – Гра ни чар пре кид у 73. ми ну ту при ре зул-та ту 4:1, ПЛА ТИ ЧЕ ВО: Је дин ство – Је дин ство (Р) 0:0, НИ КИН ЦИ: По лет – Је дин ство (К) 1:6. Бо рац из Сте ја но ва ца је био сло бо дан.

1. Је дин ство (П) 6 5 1 0 21:0 162. Је дин ство (К) 6 4 0 2 18:16 123. Је дин са тво (Р) 5 3 1 1 16:10 104. Бо рац 5 3 0 2 10:9 95. Фру шко го рац 6 3 0 3 17:19 96. По лет 6 1 0 5 6:20 37. Гра ни чар 6 0 0 6 5:19 0

Ж. Р.

ОП ШТИН СКА ЛИ ГА ИН ЂИ ЈА – СТА РА ПА ЗО ВА – ИРИГ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 7. КО ЛА: ША ТРИН ЦИ: 27. ок то бар – Цар Урош 3:2, ЈАР КОВ ЦИ: Бо рац – Пла ни нац 0:4, КР ЊЕ ШЕВ ЦИ: Сло га – Фру шко го рац 0:10, НЕ РА-ДИН: Вој во ди на – Сло га (М) 2:1.

1. Фру шко го рац 6 5 1 0 32:5 162. Пла ни нац 7 5 1 1 29:7 163. Вој во ди на 7 5 0 2 24:10 154. Сло га (М) 6 4 0 2 20:7 125. Бо рац 6 2 0 4 13:20 66. 27. ок то бар 6 1 0 5 6:32 37. Цар Урош 3 0 0 3 4:16 08. Сло га (К) 5 0 0 5 1:32 0

Ж. Р.

ЏУ ДО

Че ти ри фи на ла за Ми тров ча не

Да вид на де лу

KAРАТЕ

Од лич ни Срем ци

Бор ци “Же ље”

Ка ра ти сти Сре ма

Ка ра ти сти ми тро вач ког Ка ра те клу ба Срем пред во ђе ни тре не ром Ивом Вин ко вић на сту пи ли су у ве о ма ја кој кон ку рен ци ји 60 клу бо ва и са 25 так ми ча ра осво ји ли 30 ме да ља

Среда, 23. октобар 2019.30 СПОРТ

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

ФК До њи Пе тров ци – ФК Ми трос 1:4 /1:2/. Ста ди он ФК „До њи” у До њим

Пе тров ци ма; Гле да ла ца 100; Глав ни су-ди ја: Пе тро вић Ду шан из Ши да; По моћ не су ди је: Де спо то вић Не ма ња и Гро зда нић Бра ни слав, обо ји ца из Ога ра; Де ле гат: Дра ги че вић Мар ко из Ру ме.

У окви ру де ве тог ко ла Срем ске ли ге, у До њим Пе тров ци ма са ста ли су се до ма-ћи тим ФК „До њи Пе тров ци” и го сту ју ци тим ФК „Ми трос” из Срем ске Ми тров це. Утак ми ца је од и гра на по ве о ма ле пом и сун ча ном вре ме ну на од лич но при пре-мље ном те ре ну за игру.

Од по чет ка утак ми це осе ти ло се да ће би ти ве о ма ква ли тет на утак ми ца пу-на са др жа ја. Већ у дру гом ми ну ту су сре-та до ма ћин је по вео по сле сму ше но сти у од бра ни го сти ју на пас Бо гу но вић Ми ло-ша бив шег игра ча Бе о град ског Пар ти за-на сам ис пред гол ма на Ми тро са Ду дић Ог ње на из ла зи Сто ја но вић Дра ган и ру-тиснки ша ље лоп ту у мре жу за 1:0.

Уз јед ну при ли ку у дру гом по лу вре-ме ну то је све би ло на овој утак ми ци од до ма ћи на. За све оста ло су се пи та ли го сти из Срем ске Ми тро ви це. Нај пре је

по рав на ње на пас Ни ко лић Слав ка до-нео Ма ли но вић Мар ко у 6. ми ну ту за 1:1. До пот пу ног пре о кре та по бри нуо се исти дво јац са мо у за ме ње ним уло га ма. Овај пут на аси стен ци ју Ма ли новћ Мар-ка сам ис пред гол ма на из ла зи Ни ко лић Слав ко и уз по моћ ста ти ве ша ље лоп ту у мре жу за 1:2 у 39 ми ну ту ме ча. До кра ја по лу вре ме на Ми трос про пу шта још три из ван ред не при ли ке пре ко Тру бић Алек-сан дра, Гр бић Иго ра и Ни ко лић Не бој ше ка да су за ма ло би ли не пре ци зни. Оста ло је 1:2 за го сте по сле пр вих 45 ми ну та.

У дру гом де лу та ко ђе је по сто ја ла са мо јед на еки па на те ре ну, а то су би ли „ме са-ри” из Срем ске Ми тро ви це. Је ди на шан са до ма ћи на би ла је у 60. ми ну ту ме ча ка-да је на аси стен ци ју То до ро вић Не ма ње Ву кај ло вић остао сам на не ких де се так ме та ра ис пред го ла го сти ју али ша ље лоп ту пре ко го ла. ФК „Ми трос” по сле то-га про пу стио је не ко ли ко до брих шан си пре ко Гр бић Иго ра, Цви ја но вић Ог ње на и Ма ли но вић Мар ка ко ји су за ма ло би ли не пре ци зни. Пре ди ван сло бо дан уда рац за „Ми трос” из вео је и Ни ко лић Не бој ша у 75. ми ну ту, са не ких 25 ме та ра по го дио

је ме сто где се спа ја ју преч ка и ста ти ва. Све сво је про ма ша је „Ми трос” је на пла-тио пред крај утак ми це.

Пр во је на бо љи по је ди нац ме ча Ма-ли но вић Мар ко у 80. ми ну ту су сре та пре-тр чао ком плет ну од бра ну До њих Пе тро-ва ца и са мо еле гат но за вр шио удар цем у до њи де сни угао за 1:3. Ко нач ни по топ до ма ћи на де сио се у 88. ми ну ту ка да је по но во бр зо но ги Ма ли но вић Мар ко про шао сприн том зад њу ли ни ју до ма ћи-на и не се бич но аси стен ци јом упо слио Гр бић Иго ра ко ји је спро вео лоп ту у мре-жу за ви со ких 1:4, што је био и ко на чан ре зул тат ме ча. На кра ју ме ча и ви ше не го за слу же на по бе да еки пе из Срем ске Ми-тро ви це.

По ред овог до брог ре зул та та и ве ли-ки по бе де у го сти ма ра ду је и мно го ле па игра иза бра ни ка Ту бић Спа со ја ко ји по-ла ко из утак ми це у утак ми цу бе ле же све бо ље ре зул та те и пру жа ју до бре пар ти је.

У игру код еки пе ФК До њи Пе тров ци ушли су: Ћа лић Ни ко ла (65.мин), Опа ру-шић Вла ди мир (80.мин) и Ку кић Ми лан (84.мин). Са клу пе код еки пе ФК Ми трос у игру су ушли: Ко ста ди но вић Да ни јел (85.мин), Вра не ше вић Дми тар (88.мин) и Сан-то вац Ми лан (90.мин).

Жу ти кар то не у до ма ћој еки пи до би ли су Ста ни са вље вић Дра ган и Ди клић Ни-ко ла.

У го сту ју ћој еки пи жу ти кар тон до био је Си мја нов ски Сте ван.

ФК ДО ЊИ ПЕ ТРОВ ЦИ: Ста ни са вље-вић Дра ган, Пу ти ца Де нис (кап), Срем-че вић Слав ко, Ди клић Ни ко ла, Сто ја-но вић Дра ган, По љак Ми лен ко, То до-ро вић Не ма ња, Дра га нић Ра ди вој, Ву-кај ло вић Сте ван, Бо гу но вић Ми лош, Тра ви ца Ни ко ла.

За ме ци игра ча: Ба шић Же ли мир, Ћа лић Ни ко ла, Опа ру шић Вла ди мир, Ку кић Ми лан, Бо снић Пе ра. Тре нер: Ле јић Дра ган

ФК МИ ТРОС: Ду дић Ог њен, Си мја-нов ски Сте ван, Си мић Не над, Тру бић Алек сан дар, Ма ли но вић Мар ко, Ни ко-лић Слав ко, Гр бић Игор, Цви ја но вић Ог њен, Ни ко лић Не бој ша, Бо ро вац Сте фан, Ба бић Ми лан (кап). За мр ни-ци игра ча: Ник шић Ва са, Вра не ше вић Дми тар, Ла ћа рач ки Стан ко, Ву ко тић Не ма ња, Мр шић Игор, Сан то вац Ми-лан, Ко ста ди но вић Да ни јел. Тре нер: Ту бић Спа со је.

С. Н.

Град ски ста ди он у Су бо ти ци. Су ди ја: Јо ван Ше грт, по моћ ни ци: Бо јан Ба-

но вић и Алек сан дар Ста ној ко вић. Че-твр ти су ди ја: Не бој ша Зељ ко вић. Де ле-гат: Вук Бле чић. Стрел ци: Срећ ко вић 2' и 36', Те ки ја шки 74' - Спар так. Жу ти кар-то ни: До кић 11', Срећ ко вић 59', Мар чић 67' - Спар так, Ди ми тров 16', Ро гач 37', Бо сан чић 40', Чер мељ 73' - Ин ђи ја.

СПАР ТАК: До кић, Те ки ја шки, Срећ ко вић, Ми ло ше вић, Ви да ко вић, Ден ко вић (Гој ко вић 75'), Дун ђер ски (Цу цин 26'), Об ра до вић, Ту фег џић (Цар не и ро 80'), Мар чић, Ота ше вић. Тре нер: Вла ди мир Га ћи но вић.

ИН ЂИ ЈА: Пре ко вић, Ди ми три је-вић, Бо сан чић (Ба њац 75'), Ди ми-тров, Ми ли јан Илић, Ро гач, То мић (Ба ста јић 63'), Бра на Илић (Ја њић 78'), Чер мељ, Ми ло са вљев, Ви дић.Тре нер: Ср ђан Бла го је вић.

Вој во ђан ски дер би у Лин глонг Су-пер ли ги Ср би је је од и гран на Град-ском ста ди о ну у Су бо ти ци. Ак те ри су би ли до ма ћин Спар так и Ин ђи ја. Утак-ми ца је по че ла вр ло до бро по до ма ћи-на, а ло ше по го ста.

Већ у дру гом ми ну ту је ка жње на "игра на гол ма на" го сту ју ћег ти ма. Гол-ман Пре ко вић ко ји има "ја ку но гу" у раз и гра ва њу сво јих са и гра ча је имао му ке у том ми ну ту да ре ши си ту а ци ју у ко јој се на шао и до ма ћин је то знао да ка зни. Стре лац је био Ни ко ла Срећ ко-вић, по сле шу та Ден ко ви ћа и од бит ка

лоп те од стра не гол ма на Ин ђи је. 1: 0.Ин ђи ја је та ко по ко зна ко ји пут по-

че ла у по след њих се дам утак ми ца са прак тич ног по чет ка у ми ну су по сле при мље ног го ла.

Прак тич но из дру гог шу та у оквир го ла го ста би ло је 2:0. Та да се играо 36. ми нут, а опет је био стре лац Срећ-ко вић. Овај играч је при мио лоп ту на де сној стра ни на па да, ла ко је из ба цио из игре свог чу ва ра, а по том шу тем у су про тан угао тре се мре жу Пре ко ви-ћа, 2: 0.

До кра ја пр вог де ла утак ми це је ви-ђе на јед на до бра ак ци ја го ста, без пра-ве за вр шни це и сјај на од бра на го сту ју-ћег гол ма на по сле шу та игра ча Спар та-ка са око 20 ме та ра, у сам гор њи ле ви угао го ла Ин ђи је.

Дру ги део игре Спар так бо ље отва-ра. Ство рио је до ма ћин две из глед не при ли ке за гол, али је до ње га до шао тек по сле пре ки да. Био је то сло бо дан уда рац са де сне стра не на па да за Ден-ко ви ћа. Овај играч га ђа у гла ву Те ки ја-шког ко јег прак тич но ни ко ни је чу вао на око се дам ме та ра од го ла Пре ко ви ћа. Игра чу до ма ћи на ни је би ло те шко да лоп ту са мо скре не у мре жу за ис по ста-ви ло се ка сни је ви со ку по бе ду од 3: 0.

Гост у на став ку меч има и преч ку ко-ју је за тре сао Ба њац, али је то би ла сла-ба уте ха за игра че го ста ко ји су игра ли у пот пу но цр ве ној опре ми. У скла ду са сед мим уза стоп ним по ра зом. А. Б.

Су ди је Цвелф Ми ли ца и Ђу ра ши но вић Ду ња из Вр ба са. Де ле гат Ни ко лић

Ми ре ла из Но вог Са да. Гле да ла ца 100.Пот пу но за лу же на по бе да до ма ће

еки пе. Во ди ли су то ком це лог ме ча у че-сто ег зи би ци о ној игри. Го сти из Ру ме мо-гли су че сто са мо да ис пра те по гле ди ма бр зе игра че Сре ма ко ји су у кон тра на па-ди ма бли не за у ста вљи ви. Фер и ко рект на игра обе еки пе.

Играч утак ми це - Ни ко лов ски Сте фан.СРЕМ СМ: Ра ђе но вић Вла ди мир,

Ко зе љац Де јан, Ву ке лић Мом чи-ло-2, Пе не зић Мар ко-1, По по вић Ђор ђе-5, Др ча Ду шан-1, Са вић Бран ко-6, Ни ко лов ски Сте фан-8, По по вић Ни ко ла-5, Пе јић Ог њен-1, Де лић Пе тар, Ву че но вић Мла ден, Кр ста но вић Жи ван, Бак ша Вла ди-мир, Цвје тић Не ма ња, Бо сан чић

Ни ко ла. Тре нер Ми лу ти но вић Ђор ђе.РУ МА: По пе ски Алек сан дар, Фе ке те

Вик тор, Ха џић Сте фан-7, Цр но мар ко-вић Ни ко ла-2, Јар ча нин Ми ле-4, Сто-лић Ог њен, Мој си ло вић Алек сан дар-8, Ле ко вић Јо ван, Дра жић Ср ђан, Мар ко-вић Не ма ња, Ће то је вић Вла ди мир-3. Тре нер Ка ра лић Зо ран.

С. Н.

ФУД БАЛ

Спар так про ду жио се ри ју по ра за Ин ђи је

Са ме ча у Су бо ти ци

РУ КО МЕТ

РК Срем СМ - РК Ру ма 30:24 (14:10)

ФУД БАЛ

По бе да Ми тро са

Фуд бал ски клуб Ми трос из Срем ске Ми тро ви це осва јач је ку па Град ског фуд бал ског са ве за Срем ска Ми тро ви-ца за се зо ну 2019 - 20. У фи на лу су са-вла да ли еки пу из Са ла ша Но ћај ског.

Ми тров ча ни су од ове се зо не члан Срем ске фуд бал ске ли ге и мо же се сло-бод но ре ћи да су из не на ди ли ис ку сни-је еки пе. У по лу фи на лу са вла да ли су

ФК ЛСК из Ла ћар ка на кон бо љег из во-ђе ња пе на ла.

У фи нал ном ме чу са ста ли су се са ФК Бу дућ ност из Са ла ша Но ћај ског и за слу же но сла ви ли ре зул та том 3:1. Стрел ци за Ми трос у овом ме чу су би-ли Тру бић, Ма ли но вић и Си мја нов ски, док је за еки пу Бу дућ но сти гол по сти-гао Си мо вље вић.

Ми трос, осва јач ку па

Па хар за Ми трос

Сла вље игра ча

Среда, 23. октобар 2019. 31

У ор га ни за ци ји Кул тур ног цен тра „Пе ћин ци“, под по кро ви тељ ством

Оп шти не Пе ћин ци, одр жан je тра ди ци-о нал ни деч ји му зич ки фе сти вал Ми ни ти ни фест, че тр на е сти по ре ду, на ко-јем су и ово га пу та сву рас кош му зич-ког та лен та по ка за ли уче ни ци све три основ не шко ле пе ћи нач ке оп шти не. У име ло кал не са мо у пра ве, уче сни ке фе-сти ва ла, ор га ни за то ре и го сте по здра-вио је по моћ ник пред сед ни ка оп шти-не Де јан Жи ва но вић.

- Пе ћи нач ка ло кал на са мо у пра ва је ту да по др жи та лен те - она то чи ни и пру жа ју ћи по др шку ма ни фе ста ци ја ма Кул тур ног цен тра као што су Пе ћи нач-ко кул тур но ле то, Ми ни ти ни фест, Са-јам кул ту ре мла дих на се лу и дру ге. Ду-шко Ра до вић је ре као: „Ако ре ши те све про бле ме сво је де це, она не ће има ти дру гих про бле ма сем вас“. То ро ди те-љи зна ју, и осе те ка да је тре ну так да се ма ло скло не у стра ну и оста ве ви ше про сто ра за де цу, ка ко би она од ра ста-ла у са мо стал не, до бре љу де. Ми ни ти-ни фест је је дан од тих тре ну та ка, и јед-но од оних ме ста на ко ме де ца до би ја ју ви ше про сто ра да ис ка жу свој та ле нат, ре као је Де јан Жи ва но вић.

Фе сти вал је отво рио ди рек тор Кул-тур ног цен тра Јо ван Де вр ња ко ји се за хва лио пе ћи нач кој оп шти ни и свим

при ја те љи ма ко ји су до при не ли да Ми ни ти ни фест тра је 14 го ди на. Уче-сни ци ма је по же лео успех и по бед нич-ки осе ћај јер, ка ко је ре као, сви ко ји те ве че ри на сту па ју, због сво је му зич-ке на да ре но сти је су по бед ни ци. Он је на гла сио да је глав ни циљ Фе сти ва ла афир ма ци ја на ше та лен то ва не де це, али и про мо ци ја на ше оп шти не кроз ма ни фе ста ци је чи ји зна чај пре ва зи ла-зи ло кал не окви ре.

Мла ди пе ва чи и пле сне гру пе на по зор ни ци су при ре ди ли не сва ки да-шње ужи ва ње љу би те љи ма пе сме и ма што ви тих сцен ских ефе ка та, по но-сним на став ни ци ма му зич ке кул ту ре, ро ди те љи ма и при ја те љи ма, а на сту пе мла дих та ле на та на ја вљи вао је по зна-ти пе вач де чи јих пе са ма и во ди тељ Ми ња Су бо та.

У Ми ни ка те го ри ји, на сту пи ли су ђа-ци од пр вог до пе тог раз ре да основ не шко ле. Ми ли ца Теп ша, уче ни ца 4. раз-ре да ОШ „Сло бо дан Ба јић Па ја“ Пе ћин-ци на сту пи ла је са пе смом „Дру же та та кућ ни ко ман дан те“, Алек сан дра Ко-стић уче ни ца 3. раз ре да из исте шко ле от пе ва ла је пе сму „Ни је ла ко“, а Ти ја на Га ври ло вић, уче ни ца 4. раз ре да ОШ „Ду шан Ву ка со вић Ди о ген“ из Ку пи но-ва пе сму „Мо жда“.

У ти ни ка те го ри ји на сту пи ли су

На та ли ја Сте ва но вић, ма ту рант ки ња пе ћи нач ке шко ле са пе смом „И ми смо свет“, го ди ну да на мла ђа Ан дри ја на Ку куч ка из Основ не шко ле „Ду шан Јер ко вић Уча“ Ши ма нов ци са пе смом „Че му слу жи ср це“, Ма ри на Ри стић, уче ни ца oсмог раз ре да исте шко ле из Де ча, от пе ва ла је пе сму „Ето то се љу-бав зо ве“, Мак сим Лу кач, сед мак из Ку пи но ва, по брао је ова ци је пе смом „Не ћу се за љу би ти“, а Ду ња Ср дић, сед ма ки ња из Пе ћи на ца пе смом „Ка-кав Шек спир, ка кав Ге те“.

Ле на Ве љан чић, уче ни ца ше стог раз ре да из Ку пи но ва, ма е стал но је ин тер пре ти ра ла пе сму „По глед“, ње на вр шња ки ња Ду ња Ба ја ло вић из Де-ча пе сму „Ни су те пи са ле зве зде“, као и Теа Бр дар, ма ту рант ки ња Основ не шко ле „Ду шан Јер ко вић Уча“ из Кар-лов чи ћа, пе сму „Сим па ти ја“.

Ми ла на Ве ли кић из Пе ћи на ца, уче ни ца сед мог раз ре да, пу бли ци је при ре ди ла ра дост пе смом „Ис под ста-кле ног зво на“, а Ма ри ја на Ви диц ки, уче ни ца сед мог раз ре да из Де ча, пе-смом „Ви ше ни сам ма ло де те“. Ива на Јо ва но вић, осма ки ња из Ку пи но ва, на дах ну то је от пе ва ла пе сму „Кад ти љу бав јед ном до ђе“, а Иво на Ла за ре-вић, сед ма ки ња из Пе ћи на ца, пе сму „Па па ра цо“.

Јо ван Ада мов, Ла до Леш и Са ња Дра гаш су као чла но ви жи ри ја има ли те жак за да так да од мла дих му зич ких ин тер пре та то ра из пе ћи нач ке оп шти-не иза бе ру нај бо ље и до де ле злат не ста туе.

По бед ни це 14. Ми ни ти ни фе ста су: у ми ни ка те го ри ји Ду ши ца Теп ша, а у ти ни ка те го ри ји Иво на Ла за ре вић. За дру го и тре ће ме сто до де ље не су ди-пло ме и пла ке те, а не ко ли ко уче сни-ка до би ло је по себ не на гра де за свој на ступ.

Као го сти про гра ма, на сту пи ле су про шло го ди шње по бед ни це фе сти ва ла Ми ни ти ни фест Ан дри ја на То ма со вић и Те о до ра Во ји но вић из Ши ма но ва ца.

С. Н.

Раз и гра ни де чи ји свет

Пу бли ка

На гра де за нај бо ље

Ми ни-ти ни фестСта ди он ФК "Рад нич ки" у Срем ској Ми-

тро ви ци; Гле да ла ца 200; Глав ни су ди-ја: Ђу мић Да вид; По моћ не су ди је: Ни ко-лић Мар ко и Кан тор Ми ро слав; Че твр ти су ди ја: Јек нић Сте фан из Су бо ти це; Де ле-гат: Је ли са вац Вла ди мир.

У 10. ко лу Срп ске ли ге Вој во ди не у Срем ској Ми тро ви ци су се са ста ли до-ма ћа еки па ФК Рад нич ки из Срем ске Ми-тро ви це и го сту ју ћа еки па ФК Же ле зни-чар из Пан че ва.

Оба ри ва ла ушла су у утак ми цу ве о ма чвр сто и бор бе но. Хла дан туш за до ма ће на ви ја че усле дио је 29. ми ну ту су сре та ка да је Ани чић Бор ко до вео еки пу Же ле-зни ча ра у вођ ство од 1:0. До кра ја пр вог по лу вре ме на мре же су ми ро ва ле па су го сти на од мор оти шли са го лом пред-но сти.

У дру гом по лу вре ме ну утак ми ца је би-ла мно го за ни мљи ви ја и ефи ка сни ја. Ли-дер на та бе ли из Пан че ва удво стру чио је сво ју пред ност у 57. ми ну ту су сре та пре-ко Ив ко вић Ђор ђа и од тог мо мен та Рад-нич ки је имао ве о ма те жак за да так. Ме-ђу тим, на ду за до ма ће вра тио је Пе јо вић Лу ка ко ји је у 85. ми ну ту ме ча сма њио пред ност го сти ју на 1:2. Са мо два ми ну та ка сни је Ко ва че вић Да ни ло ста вља тач ку на и за по бе ду Же ле зни ча ра од 3:1.

ФК Рад нич ки тре нут но за у зи ма 12. ме-сто на та бе ли са 9 осво је них бо до ва.

У сле де ћем ко лу ФК Рад нич ки го сту је у При гре ви ци еки пи ФК Брат ство 1946.

У игру код еки пе ФК Рад нич ки ушао је Ива но вић Но вак (55.мин).

Са клу пе у го сту ју ћој еки пи у игру су ушли: Бра јо вић Ми лош (70.мин), Та на ско-вић Ла зар (79.мин) и Вла ди са вље вић Ла-зар (86.мин).

Жу те кар то не у до ма ћој еки пи до би ли су Тр нић Јо ван и Ко ва че вић Ни ко ла.

У го сту ју ћој еки пи жу ти кар тон до био је Ко ва че вић Да ни ло.

ФК РАД НИЧ КИ: Тр нић Јо ван, Шу ћак Бор ко, Пе тро вић Не ма ња, Ко ва че вић Ни ко ла, Пе јо вић Лу ка, Јан ко вић Де-јан, Лац ко вић Игор, Ма ти је вић Не ма-ња, Хер цег Нај дан, Гли шић Са ша, Бу-здум Не ма ња.

За ме ни ци игра ча: Чу пић Дра го-слав, Не шко вић Ми лан, Зељ ко вић Де-јан, Јо ви чић Не ма ња, Ћи рић Вељ ко, Гру јић Ни ко ла, Ива но вић Но вак.

Тре нер: Ко ва че вић Не над. По моћ-ни тре нер: Ивић Зо ран.

ФК ЖЕ ЛЕ ЗНИ ЧАР: Кне же вић Бо јан, Јан ку лов Ге ор ги је, Плав шић Ду шан, Ани чић Бор ко, Ив ко вић Ђор ђе, Ко ва-че вић Да ни ло, Илић Де нис, Јо ва но вић Јор дан, Ба ша но вић Мар ко, Трип ко вић Бо јан, Ман дић Вла ди мир. За ме ни ци игра ча: Ка та нић Бра ни слав, Бра јо вић Ми лош, Ђо рић Ни ко ла, Та на ско вић Ла зар, Вла ди са вље вић Ла зар, Ла за-ре вић Мла ден. Тре нер: Је врић Ду шан. По моћ ни тре нер: Ан дре јић Мар ко.

С. Н.

Глав ни су ди ја: Кон чар Не дељ ко из Ер-де ви ка; По моћ не су ди је: Ми тро вић

Ми ња и Ста ни ву ко вић Ни ко ли на, обо је из Ер де ви ка; Де ле гат: Ста ни ву ко вић Ми-лан из Ер де ви ка.

У де ве том ко лу Ме ђу оп штин ске ли ге Срем гру па за пад, у Срем ској Ми тро ви ци су се са ста ли до ма ћа еки па ФК Тр го вач ки и го сту ју ћа еки па ФК Сло га из Вог ња.

Утак ми ца је од и гра на по сун ча ном да-ну и ле пим усло ви ма за игру. Хла дан туш за до ма ћу еки пу до го дио се у 15. ми ну ту су сре та ка да је Цви ја но вић Вла ди мир до-вео еки пу Сло ге у вођ ство од 1:0.

Од тог мо мен та, фуд ба ле ри Тр го вач-ког кре ну ли су свим сна га ма у на пад и то им се ис пла ти ло пред сам крај пр вог де ла игра, тач ни је у 44. ми ну ту ка да је ка-пи тен Др ча Алек сан дар пре ци зним удар-цем из јед на чио ре зул тат на 1:1 што је био и ко на чан ре зул тат пр вог по лу вре ме на.

У дру гом по лу вре ме ну ви ше спорт ске сре ће има ли су го сти из Вог ња ко ји су у 66. ми ну ту ме ча по но во до шли у вођ-ство, овог пу та пре ко Мар ко вић Але на. До ма ћи су че стим на па ди ма по ку ша ва ли да из јед на че ре зул тат али мре жа го сти-ју оста ла је да ми ру је. На кра ју утак ми це "Сло га" је са вла да ла у го сти ма еки пу "Тр-го вач ког" ми ни мал ним ре зул та том 2:1.

ФК "Тр го вач ки" тре нут но за у зи ма 13. ме сто на та бе ли са 5 осво је них бо до ва.

У сле де ћем ко лу ФК "Тр го вач ки" го сту-је у Ша шин ци ма еки пи ФК "Сло бо да".

У игру код еки пе ФК "Тр го вач ки" ушли су: Ђу рић Зо ран (68.мин), Ста нић Вла ди-мир (75.мин) и Бе га но вић Вла ди мир (77.мин).

Са клу пе код еки пе ФК "Сло га" у игру су ушли: Мар ко вић Ален (49.мин) и Бе жа-но вић Де јан (61.мин) и Са бо Ни ко ла (87.мин).

Жу те кар то не у до ма ћој еки пи до би ли су Ву ко вић Адам и Ни ко лић Не ма ња.

У го сту ју ћој еки пи жу ти кар тон до био је Ми ја то вић Ра ди слав.

ФК ТР ГО ВАЧ КИ: Ву ко вић Адам, Не-дић Си ма, Алић Дра ган, Ни ко лић Не ма ња, Три фу но вић Стра хи ња, Ми-ја то вић Вук, Ма ле ше вић Пре драг, Пе тро вић Алек сан дар, Кр стић Бо јан, Др ча Алек сан дар (кап), Га ле тић Да-мир. За ме ни ци игра ча: Ма ној ло вић Ма рио, Ста нић Вла ди мир, Бе га но вић Вла ди мир, Ђу рић Зо ран, Гр гић Дар-ко, Де лић Бо ри слав. Тре нер: Пе рић Осто ја.

ФК СЛО ГА: Дер Мар ко, Јор гић Не-ма ња, Ге ме ри Ма ти ја, Бран ко вић Алек са на дар, Вук ма но вић Вук, Цви-ја но вић Вла ди мир, Ста нић Ми ша, Пу-по вац Мар ко (кап), Мар ко вић Дра ган, Ри стић Да ни ел, Ми ја то вић Ра ди слав. За ме ни ци игра ча: Ма чак Ми лан, Мар-ко вић Ален, Бе жа но вић Де јан, Ла зи-чић Јо ван, Са бо Ни ко ла. Тре нер: Цве-ти ћа нин Ни ко ла.

С. Н.

ФУД БАЛ

Тр го вач ки из гу био од Сло геФК Тр го вач ки Срем ска Ми тро ви ца - ФК Сло га Во гањ 1:2 /1:1/

ФУД БАЛ

По раз фуд ба ле ра Рад нич ког ФК Рад нич ки Срем ска Ми тро ви ца - ФК Же ле зни чар Пан че во 1:3 /0:1/

Рад нич ки по ра жен на свом те ре ну

Среда, 23. октобар 2019.32

Ових да на је ве ли ка гу жва на по љи-ма јер су у то ку ра до ви на ски да-

њу ку ку ру за и се тви пше ни це. Ку ку-руз је ски нут са 60 од сто по вр ши на на те ри то ри ји рум ске оп шти не и

оства рен је про се чан при нос од 8,5 то на по хек та ру.

- Ове го ди не је от пу шта ње вла ге код ку ку ру за би ло успо ре но та ко да и же тва тра је ма ло ду же. Про из во ђа чи

су че ка ли да вла га зр на пад не ис под 15% да би сма њи ли од бит ке за тро-шко ве су ше ња ко ји им се об ра чу на ва-ју на при јем ним ме сти ма. Кре ну ло се и са се твом пше ни це. Пре са ме се тве по љо при вред ни ци тре ба да при ме не основ но ђу бри во ко јим ће за до во љи-ти це ло куп не по тре бе биљ ке за фос-фо ром и ка ли ју мом и ма њи део по тре-ба за азо том.По жељ но је да ђу бре њу пред хо ди ана ли за зе мљи шта.Ва жно је да се се тва за вр ши до кра ја ок то-бра јер је то је дан од пр вих пред у сло-ва успе шне про из вод ње, ка же Го ран Дроб њак, из По љо при вред не струч не слу жбе Ру ма.

А на кон ски да ња ку ку ру за, усле-ди ла је уоби ча је на сли ка на срем-ским по љи ма, а то је па ље ње же тве них оста та ка.

- Све до ци смо да се и ових да на на по љи ма где је за вр ше на же тва ку ку ру-за вр ши па ље ње же тве них оста та ка. По љо при вред ни ци то чи не да би олак-ша ли из во ђе ње основ не об ра де. На тај на чин, не са мо да се кр ши за кон, већ се чи ни и знат на ште та са мом зе мљи шту. Уни шта ва ју се број ни ко ри сни ми кро-

ор га ни зми и ве ли ка ко ли чи на ор ган-ске ма те ри је, што за јед но до во ди до сма ње ња плод но сти зе мљи шта. Че сто се услед ди ма иза зи ва ју са о бра ћај-не не сре ће, а до ла зи и до ште та на

су сед ним пар це ла ма. Због све га на-ве де ног мо ра се из бе га ва ти па ље ње же тве них оста та ка, до дао је Дроб њак.

С. Бе ло тић

Би ста Кра ља Пе тра Пр вог Ка ра ђор-ђе ви ћа сти гла је у Срем ску Ми тро-

ви цу и у ско ри је вре ме би ће при вре-ме но по ста вље на у ми тро вач кој Град-ској ку ћи. Ли ве на је у јед ној од на ших нај бо љих лив ни ца “Ку зма но вић” у Сме-де ре ву у брон зи, вред ност ра до ва је

470.000 ди на ра, а до не ли су је пот-пи сник ових ре до ва и је дан од „Пе-тро вих 800“ Ми лан Га је вац. Би сту је, за хва љу ју ћи по мо ћи аке де ми ка Ма ти је Бећ ко ви ћа по кло ни ла срп-ска ва јар ка Дрин ка Ра до ва но вић. Пр ви пут би ста је из ра ђе на по чет-ком де ве де се тих го ди на и по ста-вље на на Опле нац, ис пред ку ће Кра ља Пе тра.

Зна чај но је спо ме ну ти да су би сту као успе шну оце ни ли чла но ви струч не ко ми си је ко ју су чи ни ли ака де мик Ми-ћа По по вић, сли кар, као пред сед ник, те чла но ви др Дра го љуб Жи во ји но вић, проф. др Ми о драг Јо ва но вић, проф. Ми о драг Жив ко вић, ва рај и ака де мик Иван Ан тић.

До са да се у ак ци ју “Пе тро вих 800” укљу чи ло не ко ли ко сто ти на љу ди из Сре ма, Ср би је, ши ром срп ског ет нич ког

про сто ра и еми гра ци је, па та ко и не чу-ди што је но вац за ли ве ње при ку пљен за све га че ти ри ме се ца. На тај на чин по ка за ло се да је про јек ци ја Од бо ра за по ди за ње спо ме ни ка, по ко јој је нео п-ход но ме сеч но при ку пља ти из ме ђу 70 и 100.000 ди на ра би ла ис прав на.

Ак ци ја се на ста вља и да ље, тре нут-но се при ку пља ју сред ства за из ра ду по ста мен та, а сво ју по др шку пру жи ли су и мла ди Ша шин ча ни ко ји су ре ши-ли да у ко лаж тех ни ци из ра де Кра љев

пор трет. На овом по слу за јед нич ки ра де Ма ри ја Ши јак, Гор да на Мак си-мо вић и Јо ва на Аџић, уче ни це осмог раз ре да “Зма је ве” шко ле. Ра до ве над-лег да ве ро у чи тељ Дра га на Лап че вић, са ко јом су “Зма јев ци” ста ри ји и мла ђи до са да из ра ди ли че ти ри ико не Све тог Са ве, Све тог Кне за Ла за ра, Све ту Ана-ста си ју срп ску, Све тог Си ме о на Ми ро-то чи вог и Све те Кра ље ве Дра гу ти на и Ми лу ти на.

С. Л.

На ста нак јед ног кра ља Ка ко по мо ћи

За ин те ре со ва ни да по мог ну ак ци ји, ви ше ин фор ма ци ја мо гу по тра жи ти на Феј сбук стра ни ци “Пе тро вих 800”, на сај ту ju na ci.net a сред ства се мо гу упла ти-ти у Ко мер ци јал ној бан ци на ра чун Удру же ња гра ђа на “Кул-тур ни клуб Цр њан ски”: 205-0000000203817-28

Би ста Кра ља Пе тра

На ста нак јед ног кра ља

Ша шин ча ни да ли свој до при нос ак ци ји

Гу жва и дим на срем ским по љи ма

Бер ба ку ку ру за се при во ди кра ју

По но во го ре срем ска по ља