KRITERIJUMIZA ODREĐIVANJE

STEPENA DEGRADIRANOSTI ŠUMA

IMELIORATIVNOG ZAHVATA

Utvrdjene i razradjene kriterijume (na osnovu konkretnih, lako prepoznatljivih

parametara) potrebno je imati

• Za utvrdjivanje

-vida degradacije

-stepena degradiranosti

-uzroka degradacije

• Za pravilan izbor odgovarajućih meliorativnih zahvata

• Za njihovu pravilnu primenu

Posledice neutvrđenih kriterijuma

Neodgovarajuće definisanje degradiranih šuma po stepenu degradiranosti

Primena često subjektivnih okularnih ocena Primena radikalnih mera rekonstrukcije

(čistih seča i supstitucija vrsta) Čak i ako je bilo ekonomski racionalnije i

biološki opravdanije primeniti konverziju uzgojnog oblika

Kategorije parametara

Svaka od navedenih grupa rašlanjena je detaljnije na više konkretnih pokazatelja

Parametri

Sastojinske karakteristike

Karakteristike

staništa

Cilj gazdovanja i ekon.-finan. pok.

1. Sastojinske karakteristike Grupa najvažnijih kriterijuma (parametara)

1. Poreklo sastojine

2. Sastav i smeša

3.Zastupljenost glavne vrste

4. Razvojna faza sastojine

5. Kvalitet sastojine

6. Zdravstveno stanje sastojine

7. Sastojinska struktura

Parametri

1.1. Poreklo sastojine

• Utvrditi poreklo na kome zasnivati meliorativni zahvat

• U sastojinama mešovitim po poreklu utvrditi stepen zastupljenosti stabala semenog porekla

• Cilj gazdovanja i primena određenog uzgojnog zahvata zavisi od broja stabala semenog porekla i njihovog kvaliteta

• Nekada je veoma teško odrediti poreklo stabala

Određivanje porekla sastojine

pisana dokumenta

usmena kazivanja (pamćenje odredjenih dogadjaja)

sastojinsko stanje (vizuelna dijagnostika)

- spoljašnje karakteristike

- unutrašnje karakteristike

Klasifikacija sastoj. prema zastupljenosti stab. semenog porekla

Tip degradiranosti

I II III IV

Broj stabala po ha (%)

> 50 30-50 10-30 <10

Stepen degradiranosti

očuvane umereno degradirane

veoma degradirane

potpuno degradirane

Poreklo sastojine

• U očuvanim se može gazdovati kao sa sastojinama semenog porekla

• Ako nema dovoljno kvalitetnih stabala semenog porekla a ima dovoljno kvalitetnih stabala izdanačkog porekla,

- kao cilj gazdovanja je prevođenje sastojine u viši uzgojni oblik (konverzija)

• U sastojinama lošeg kvaliteta - potpuno degradirane - restitucija ili supstitucija

Poreklo sastojine

1.2. Sastav sastojine i smeša

• U mešovitoj degradiranoj sastojini neophodno je utvrditi :

- da li ima i koliko stabala ekonomski vredne (glavne) vrste drveća

- na njoj će se zasnivati meliorativni zahvati

Stepen degradiranosti sastojine u zavisnosti od zastupljenosti stabala glavne vrste

Tipdegradiranosti

I II III IV

Broj stabala po ha (%)

> 80 60-80 50-60 < 50

Stepen degradiranosti

kvalitetne -

očuvane

malo degradirane

umereno degradirane

veoma degradirane

Degradirane bukove i hrastove šume

razvrstane u 4 stepena degradiranosti

• U sastojini ima preko 80% stabala glavne vrste (očuvane)

- meliorativni postupak se odredjuje na osnovu porekla stabala, sastojinskog stanja i stanja zemljišta

- stanje se može sanirati primenom klasičnih uzgojnih mera

• Veoma degradirane sastojine (ispod 50% stabala glavne vrste) - restitucija ili supstitucija

Sastav sastojine i smeša

1.4. Razvojna faza (starost) sastojine • Jedan od veoma važnih kriterijuma na osnovu koga se

odredjuje metod i način meliorativnih zahvata

podmladak

mladik

srednje doba

doba dozrevanja

doba zrelosti

• Razvojne faze sastojine u gajenju šuma

• Pri melioraciji degradiranih šuma, one se mogu grupisati u dve kategorije

- mladje sastojine (mlade i srednjedobne)

pri konverziji se neguju

- starije sastojine (dozrevajuće i zrele)

pri konverziji se već može vršiti obnavljanje

Razvojna faza (starost) sastojine

Prečnik stabla kao kriterijum za klasifikaciju sastojine

(tehničke krakteristike)

Razvojna faza sastojine

Bukove šume

Hrastove šume

Dg (cm) Dg (cm)

Mlade sastojine 15 12

Srednjedobne do dozrevajuće

16-25 13-20

Zrele sastojine > 25 > 20

Razvojna faza (starost) sastojine

• Moguće nedoumice - srednji prečnik nekada nije odraz konkretnog sastojinskog stanja

• Primeri iz prakse: 1. Degradirana šuma bukve “raznodobna sa tri generacije

stabala”− Dg mlađih, najkvalitetnijih stabala je 12 cm, (mlade sastojine, i treba je negovati) − Dg starih stabala je iznad 25 cm - zrele sastojine -seče obnavljanja

2. Degradirana sastojina hrasta kitnjaka, starosti 60 godina (dozrevajuća - zrela)

− Dg najkvalitetnijih stabala je 12 cm (mlade sastojine za negu), iako su to sastojine pri kraju ophodnje za izdanačke šume,(već treba započeti proces obnavljanja)

• Navedeni kriterijum je samo orijentacioni pomoćni pokazatelj

Razvojna faza (starost) sastojine

1.5. Kvalitet sastojine

• Jedan od osnovnih - najznačajnijih parametara

• Zastupljenost stabala odredjenih morfoloških, bioloških i tehničkih krakteristika

• Kvalitet stabala utvrdjuje se na osnovu

- kvaliteta debla

- kvaliteta krune

Odredjivanje kvaliteta sastojine• Delikatan, stručan, odgovoran i nimalo lak posao • Od tog zavisi meliorativni postupak - izbor

odgovarajućih uzgojnih mera • Zavisi od stručnosti i iskustva procenjivača • Cilj - izbegavanje, smanjenje subjektivnosti i

eventualnih grešaka • Postoje i primenjuju se odredjene orijentacione

norme - kriterijumi • Zamena subjektivnih procena objektivnim

kriterijumima• Pružaju odredjenu sigurnost procenjivaču za

grupisanje razlika u variranju fenotipskih krakteristika stabala

Procena kvaliteta staba(debla i krune)

• Vrši se najčešće okularno

• Neki elementi se mogu i meriti

• Primenjenjuje se, uglavnom, trostepena ili četvorostepena klasifikacija

Kriretijumi za

određivanje kvaliteta sastojine

Kvalitet debla

Kvalitet

(izgrađenost) krune

Biološki položaj

stabla u sastojini

Pravost

rasta

Usukanost

debla

Rašljavost Mehanička

oštećenja

Zdravstveno

stanje debla

Čistoća

od grana

Dužina

krune

Širina

krune

Oblik

krune

Mehanička

oštećenja ili oboljenja

Debljina

grana

Kvalitet stabla i debla

• Jedan od osnovnih parametara za procenu kvaliteta sastojine i odredjivanja daljeg uzgojnog postupka sa njom

Konkretni

parametri

Pravost

rastaRašljavost

Mehanička

oštećenja

Zdravstveno

stanje debla

Čistoća

od grana

Usukanost

debla

Pravost rasta Osnovni tipovi izgleda stabala mogu biti

modifikovani Najčešći vidovi modifikacija su sledeći:

- Klekast izgled - Zmijast izgled- Sabljast izgled- Saoničast izgled - Bajonet- Kandelabr - Lira

Pravost rasta Pravost rasta stabla odredjuje se na osnovu

smera i intenziteta zakrivljenosti debla i može biti

• pravo deblo, ako je osa (osovina) debla, posmatrana iz dva unakrsna pravca, ravna

• umereno zakrivljeno deblo, ako zakrivljenost ose postoji u jednoj ravni (sa jedne strane), zakrivljenost visine luka je do jednostruke vrednosti prečnika debla u osnovi krivine, a sa druge ravno

• krivo deblo, ako je osa debla zakrivljena u dve ravni (posmatrano iz dva unakrsna pravca), ili ako je jednostrana zakrivljenost veća od navedene u prethodnoj kategoriji

Usukanost debla

Odredjuje se u zavisnosti od toga pod kojim uglom žica drveta seče ravan radijalnog preseka, i može biti:

• ne postoji • mala usukanost – do10% (na 1 m visine stabla

do 10 cm odstupanja žice drveta) • srednja usukanost – 10-20% • velika usukanost – veća od 20%

Rašljavost • Nastaje kao posledica oštećivanja terminalnog

vrha stabla • Često dve naspramne – bočne grane preuzmu

njegovu ulogu razviju se u dva približno jednaka ogranka (kraka)

• Rašljavost može biti:- ne postoji- niska – javlja se ispod 1/3 visine stabla- srednje visoka – od 1/3 do 2/3 visine stabla- visoka – javlja se na visini iznad 2/3 visine

stabla

Mehanička oštećenja debla Nastaju- pri seči okolnih stabala

- kao posledica mrazopucina

- od oštećenja od vetra, snega, leda, groma

Intenzitet oštećenja je sledeći:– bez oštećenja – zdravo, tj, dobro deblo

– umereno oštećenje – dužine do 0,5 m i širine do 1/10 prečnika debla na mestu oštećenja

– veliko oštećenje – oštećenje duže od 1 m ili šire od 1/10 prečnika debla, oštećenja od groma, mrazno rebro, prelom stabla

Zdravstveno stanje debla

Ocenjuje se opšte zdravstveno stanje • zdravo (dobro zdravstveno stanje) – bez

vidljivih oboljenja

• umereno dobro zdravstveno stanje – lokalna pojava truleži, oštećenja od insekata, rak rane

• loše zdravstveno stanje – proces truleži na deblu, pojava karpofora gljiva duž debla, opala kora, intenzivan proces sušenja debla

Čistoća debla od grana

Ocenjuje se na osnovu dužine čistog debla od grana i pojave vodenih izbojaka

• deblo čisto od grana, živića nema ili su pojedinačni

• umerena čistoća debla – na deblu se nalaze pojedinačne suve grane ili živići u manjim grupama, na dužini debla do 3 m

• mala čistoća debla (velika obraslost) – na većem delu debla nalaze se suve grane ili delovi grana, živići se nalaze na delu većem od polovine njegove dužine

Kombinacijom navedenih parametara dobija se- prosečna ocena fenotipskog izgleda i kvaliteta

stabla, - za praktičnu upotrebu koristi tri grupe kvaliteta

debla

1. Dobro deblo (kvalitetno) - ima sve navedene pozitivne feniotipske karakteristike

2. Loše deblo - ima suprotne (negativne) fenotipske karakteristike

3. Srednje dobro - ima srednje karakteristike

Kvalitet debla

Kvalitet krošnje (krune)

• Ocenjuje se

- na osnovu njenog izgleda

- uporedjivanjem sa prirodnim izgledom i eventualnim modifikacijama

Najčešće modifikacije osnovnog izgleda krošnje

• Barjak (zastava)

• Živići (vodeni izbojci)

• Sušika (suhovrhost)

• Šubarak

• Skresak

• Čungar

• Kišobranast izgled

Ocenjivanje kvaliteta krune

Debljina

grana

Debljina

grana

Mehanička

oštećenja ili

oboljenja

Mehanička

oštećenja ili

oboljenja

Oblik

krune

Oblik

krune

Širina

krune

Širina

krune

Dužina

krune

Dužina

krune

Kvalitet

krune

Kvalitet

krune

Dužina krune • Apsolutna dužina krune (m)

- deo stabla kontinuelno obrastao živim primarnim granama od njene

osnove (početka) do vrha stabla • Relativna dužina krune (stepen krošnjatosti) % • Izuzetno dužina krune može biti jednaka visini

stabla (stabla na osami) • U praksi se smatra da je optimalna dužina krune

četinara od 1/4 do 1/3 ukupne visine stabla a da normalno razvijena nije duža od 1/2 visine

Klasifikacija stabala prema dužini krune:

- veoma dobra kruna, čija je dužina izmedju 1/2 - 1/3 visine stabla (50-33%)- dobra kruna, dužine 35 - 60% visine stabla

(1/3-2/3)- loša kruna, sa dužinom većom od 60% ili manja od 20 % visine stabla (2/3 ili 1/5 visine stabla)- stabla bez krune – kresanici, prelomi

Širina krune Izražava odnos između prečnika krune i ukupne

visine stabla Može primeniti sledeća klasifikacija:

- stabla sa krunom optimalne širine, koja je jednaka ili manja od 15-20% (1/5) visine stabla

- stabla sa dobro razvijenom krunom – širina krune iznosi 20-25% (1/4-1/5) visine stabla

- stabla sa lošom krunom – širina krune je jednaka ili veća od 1/3 (33%) ili manja od 10% visine

stabla (stešnjena)

Oblik krune

• Odredjuje se na osnovu više parametara

1. Vertikalnog izgleda profila krune

2. Stepena zdepastosti (vitkosti)

3. Simetričnosti krune

4. Izgleda osnove krune

1. Vertikalni izgled profila krune

Prirodni oblik pravilno razvijene krune karakterističan je za svaku vrstu, i može biti:

a) Nepravilan (grmast) - simpodijalan način grananja: brestovi, hrastovi, platan, dud i dr.

b) Piramidalan oblik krune - dužina grana se smanjuje ukoliko su one na većoj visini. Forme piramidalne krune:

-širokopiramidalni oblik krune: smrča, jela, duglazija, kedar i dr.

-uskopiramidalni (vretenast) oblik krune: jablan, omorika, čempres i dr.

-cilindrična forma piramidalne krune: piramidalne forme nekih topola

1. Vertikalni izgled profila krune

c) Ovalan oblik: divlji kesten, pitomi kesten, ariš i dr.

d) Jajast oblik krune: lipa, jova, crveni hrast i dr.e) Obrnuto jajast (objajast) oblik krune: bela vrba,

crna topola, sremza itd.f) Loptasti oblik krune: gorski javor, klen, poljski

brest i dr.g) Žalostan (viseći) oblik krune: žalosna vrba, žalosna

forma vez bresta itd. Odstupanje od prirodnog oblika istovremeno

ozančava deformaciju krune

2. Odnos širine i dužine krune (stepen zdepastosti – vitkosti)

• Na osnovu ovog elementa kruna može biti:- uska kruna – stepen vitkosti krune manji od

0,5, tj. širina krune je dvostruko manja od njene dužine

- umereno široka kruna – stepen vitkosti 0,6-0,8

- široka (zdepasta) kruna – stepen vitkosti iznad 0,8

3. Simetričnost krune (odnos dužine naspramnih grana)

• Kruna može biti simetrična ili asimetrična (jednostrano razvijena - ekscentrična):

- simetrične krune – naspramne grane su približno iste dužine

- umereno asimetrične, kada je razlika u dužini naspramnih grana do 50%

- veoma asimetrične – razlika u dužini naspramnih grana veća od 50%

4. Izgled osnove krune• Pokazatelj stepena deformacije krune u

vertikalnoj ravni• Dopunski parametar pri proceni njenog kvaliteta • Pri ovom elementu osnova krune može biti ravna

i stepeničasto razvijena:- nedeformisana (ravna) – osnova krune u istoj ravni;- umereno vertikalno deformisana – osnova krune u dve ravni u razmaku do 1/3 dužine krune;- veoma deformisana – osnova krune u dve ili više ravni razmaka preko 1/3 dužine krune

Mehanička oštećenja ili oboljenja krune

• Intenzitet oštećenja je sledeći:- bez oštećenja – zdrava kruna ili sa pojedinačnim oštećenjem grančica i bez vidljivih oboljenja- umereno oštećenje ili oboljenje – oštećenje (lom) ili oboljenje primarnih grana do 10% i vrh neoštećen- jako oštećenje – intenzitet oštećenja veći od 10%, vrh oštećen, prelomljen ili odsečen, trajna deformacija krošnje, sušenje grana, suva stabla

Debljina grana • Pokazatelj sastojinskog stanja i kvaliteta stabala • Procenjuje se u donjoj trećini dužine krune • Klasifikacija se zasniva na odnosu prosečnog prečnika

(debljine) grana do stabla i prečnika stabla:

- tanke grane – ako je njihova maksimalna debljina do 10% prečnika stabla

- umereno (srednje) debele grane – maksimalna debljina grana 15-20% prečnika stabla

- debele (jake) grane - maksimalna debljina iznad 20% a prosečna iznad 10% od prečnika stabla

Klasifikacija krune po kvalitetu - svrstavaju u četiri grupe:

1. Dobre (kvalitetne) krune

2. Loše krune

3. Srednje dobre krune

4. Stabla bez krune

Odredjivanje kvaliteta sastojine

• Na osnovu kvaliteta debla i krune• Mogu podeliti u sledeće grupe:

1. Dobre sastojine – imaju više od 2/3 stabala navedenih pozitivnih fenotipskih karakteristika

2. Srednje kvalitetne – imaju izmedju 1/3 i 2/3 kvalitetnih stabala

3. Loše sastojine – imaju manje od 1/3 kvalitetnih stabala

4. Veoma loše sastojine – kvalitetnih stabala je manje od 10%

1.6. Zdravstveno stanje sastojine• Jedan od osnovnih parametara za utvrđivanje

stepena degradiranosti sastojine• Ocenjuje se kompletno zdravstveno stanje sastojine

i preovlađujući uzrok degradacije• Pri tome se može koristiti sledeća klasifikacija:1. Dobro zdravstveno stanje (zdrave sastojine) -

pojedinačna stabla obolela ili oštećena,2. Umereno dobro - do 20% stabala oboleleo ili

oštećeno,3. Loše zdravstveno stanje - 20-50% stabala obolelo ili

oštećeno,4. Vrlo loše - više od 50% stabala lošeg zdravstvenog

stanja

1.7. Struktura sastojine

• Broj stabala

• Distribucija po debljinskim stepenima

• Distribucija po biološkim razredima

Specifičan dopunski kriterijum za odredjivanje stepena degradiranosti sastojine

1.7.1.Raspodela stabala po debljinskim stepenima

• Najbolji pokazatelj strukture je frekvencijska krivulja raspodele stabala

• Karakteristična linija raspodele stabala kod jednodobnih šuma

- ima približno zvonolik oblik (binomna raspodela)

- maksimum zastupljenosti stabala oko srednjeg sastojinskog prečnika

• Izraženost maksimuma zastupljenosti stabala debljinskom stepenu (modus) u sastojinama:- hrasta kitnjaka 30-40%- crnog bora oko 30% - smrče oko 25% - bukve 20-25% - jele 20%

Raspodela stabala

po debljinskim stepenima

• Disperzija stabala oko srednjeg sastojinskog prečnika značajan je pokazatelj sastojinske strukture

• Što je vrsta heliofilnija, manje je «rasturanje» oko srednjeg prečnika

- u kitnjakovim sastojinama varijaciona širina prečnika je 0,45-1,6 dg

- u lužnjakovim 0,5-1,6 dg - kod crnog bora 0,3-1,5 dg - kod smrče 0,4-2,1 dg

Raspodela stabala

po debljinskim stepenima

U prebirnim šumama je hiperboličan oblik frekvencijske krivulje raspodele stabala po debljinskim stepenima

Predstvaljen je pomoću Liocourt-ovog zakona, kojim se izražava tzv. uravnoteženo stanje

Raspodela stabala

po debljinskim stepenima

1.7.2. Diferenciranje stabala po visini

• Pokazatelj učešća stabala pojedinih bioloških položaja (kategorija) i nihovog gazdinskog značaja

• Klasifikacija stabala za praktičnu upotrebu:I biološki položaj - dominantna stabla (I i II

kategorije po Kraftovoj klasifikaciji)II biološki položaj - kodominantna (suvladajuća) stabla III biološki položaj - potisnuta (podstojna) stabla

1.7.2. Diferenciranje stabala po visini

• Stabla III kategorije imaju veoma mali gazdinski značaj

• Njihova uobičajena zastupljenost

-u šumama hrasta kitnjaka je svega 3%

-kod sciofilnih jele, bukve i smrče oko 20%

• Značajnije odstupanje ukazuje na degradaciju sastojine

1.8. Zapremina i zapreminski prirast sastojine

• Najčešće su odraz proizvodnih mogućnosti staništa

• Mogu biti i rezultat obraslosti sastojine

• Ne ukazuju na kvalitet sastojine

• Mogu biti jedan od pokazatelja stepena degradiranosti sastojine

• Vrednosti V i Iv ispod prosečnih, posledica degradacije staništa i sastojine

• Uporedjivanje vrednosti V i Iv sa optimalno procenjenim vrednostima za bukove i hrastove šume u Srbiji:

• Klasifikacija u tri grupe 1. Kvalitetne izdanačke šume ostvaruju:

- najmanje 50% optimalno procenjene zapremine ili prosečnu zapreminu za visoke šume- najmanje 50% optimalnog prirasta

2. Umereno degradirane šume ostvaruju: - 25-50% optimalne ili najmanje 50% prosečne zapremine za visoke

šume- 25-33% optimalnog prirasta

3. Veoma degradirane šume ostvaruju:- do 25% optimalne ili do 50% prosečne zapremine za visoke šume- do 25% optimalnog prirasta

Zapremina i zapreminski prirast sastojine

2. Karakteristike staništa - uslovi sredine (ekološki činioci)

• Detaljna analiza staništa - zemljišta i ostalih ekoloških činilaca vrši se

- u cilju određivanja stepena degradiranosti - ceno-ekološkog definisanja sastojine ili staništa

• Pojedini ekološki činioci uvek imaju ulogu - "odlučujućeg činioca" koji ima uticaj na razvoj

šume i njenu degradaciju,- ograničavjućeg faktora korišćenja i mogućnosti primene odgovarajućeg meliorativnog postupka

• Odlučujući činioci mogu biti - orografski faktori (nadmorska visina,

ekspozicija, nagib ili konfiguracija terena) - geološka podloga i uslovi zemljišta- klimatski uslovi (česta pojava ekstremnih

temperatura, snego i vetroloma, ledoloma) • Odgovornost stručnjaka operativca koji to

procenjuje je velika da se pravilno proceni važnost odlučujućeg činioca

• Neuvažavanje odlučujućeg činioca dovodi do degradacije šume

2.1. Abiotički faktori kao kriterijumi –

definisanje odlučujućeg činioca Abiotički faktori

Klimatski faktori Edafski faktori Orografski faktori

Erozija, dehumifikacija,

struktura i dubina zemljišta

Ostali vidovi

degradacije zemljišta

Zabarivanje zemljišta Promena pH

vrednosti zemljišta

Osiromašenje i slabljenje

produktivnosti zemljištaKontaminacija zemljišta

Abiotički faktori kao kriterijumi definisanje odlučujućeg činioca

• izvršiti analizu klimatskih faktora • utvrditi postojanje (pojavu) i direktan uticaj

- temperaturnih ekstrema- intenziteta sunčevog zračenja- vlažnosti vazduha- olujnih vetrova- vlažanog snega - groma

Klimatski faktori

Na osnovu klimatskih faktora utvrditi postojanje i klasifikaciju ograničenja i oštećenja:

1. Ne postoji ili pojedinačna stabla oštećena2. Umereno oštećenje (ugroženost) – do 25%

stabala oštećenih ili potencijalna opsanost od oštećenja

3. Jako oštećenje – preko 25% oštećenih stabala, odnosno velika ugroženost od oštećenja

Edafski faktori - kriterijumi za utvrdjivanje stanja i stepena degradiranosti zemljišta

• Utvrditi i poznavati stepen degradiranosti zemljišta

• Definisati zastupljenost degradacionih procesa na površini zemljišta (erozija)

• Definisati stepen promene fizičkih i hemijskih osobina zemljišta

Erozioni procesi

• Intenzitet erozionih procesa zemljišta,

ili ugroženost površine erozijom definiše se:

- oblikom

- stepenom

- površinom koja je zahvaćena erozionim procesima

- tipom erozije - vodna, eolska,stabilni tereni

Stepen degradacije (oštećenja) zemljišta pojedinim oblicima erozije odredjuje se:

- prema vidljivim oštećenjima koja obuhvataju

- fizički gubitak (odnošenje) zemljišta

-ili njihovo pokrivanje neplodnim materijalom

Erozioni procesi

Stepen degradacije zemljišta (4):1. Laka degradacija

- šumska prostirka je na većem delu površine odneta (nalazi se samo na 10-30% površine) a dubina gornjeg horizonta je smanjena do 30%

• melioracija se može izvršiti prilagođenim sistemom redovnog gazdovanja šumama

2. Umerena degradacija

- šumska prostirka se nalazi na manje od 10% površine, moćnost proizvodnih horizontata smanjena je 10-30%

• U cilju melioracije neophodni su intenzivni antierozioni radovi

Stepen degradacije zemljišta:

3. Jaka degradacija - šumske prostirke nema, do 80% zemljišta je odneto pa

je matični supstrat često na površini • Neophodni su obimni biološko-tehnički radovi za

obnovu osnovnih proizvodnih funkcija zemljišta4. Ekstremna degradacija - zemljišta nema ili se javlja mestimično, prisutne su

duboke brojne jaruge, osuline, sipari, klizišta i dr. i osnovne biološke funkcije zemljišta su uništene.

• Obnova ovakvih zemljišta je praktično nemoguća i, po pravilu, isključuju se iz bilo kakve planske proizvodnje.

Površinska rasprostranjenost degradacije

1. Mala - zahvata do 5% površine

2. Srednja - zahvata 5 - 10% površine

3. Velika - zahvata 10 - 25% površine

4. Vrlo velika - zastupljena je na 25 - 50% površine

5. Dominantna - zahvata preko 50% površine

Klase (K) degradacionih procesa zemljišta:

I. Slaba degradacija (KI ), gde spadaju sledeće kombinacije navedenih stepena (prvi broj) i površinske rasporostranjenosti degradacije (drugi broj) zemljišta: 1.1; 1.2; 2.1

II. Srednja degradacija (KII ) 1.3; 1.4; 2.2; 3.1; 4.1

III. Velika degradacija (KIII ) 1.5; 2.3; 2.4; 3.2; 3.3; 4.2

IV. Vrlo velika degradacija (KIV ) 2.5; 3.4; 3.5; 4.3; 4.4; 4.5

Ostali vidovi degradacije zemljišta

1. Zabarivanje (zamočvarivanje)

2. Promena hemijskog sastava (pH vrednosti)

3. Kontaminacija zemljišta zagađujućim materijama

4. Osiromašenje i slabljenje produktivnosti

Na konkretnoj površini utvrditi :

- da li zabarivanje postoji, i kada je potrebno vršiti dreniranje ili odvodnjavanje

- kada zabarivanje zemljišta ne postoji – nisu potrebne nikakve meliorativne mere

Promena pH vrednosti zemljišta

• Pokazatelj promene hemijskog sastava zemljišta kao vida degradacije

• Najkarakterističniji vidovi hemijske degradacije zemljišta su:

- acidifikacija (zakišeljavanje) zemljišta

- alkalizacija (salinizacija) zemljišta

Promena pH vrednosti zemljišta

• Utvrdjivanje se vrši pedološkom analizom

• U praksi - orijenataciono, na osnovu: - bioindikatorskih osobina biljaka,

tzv. vizuelnom dijagnozom - one ukazuju na hemijsku

degradaciju zemljišta

• Indikatori kiselih zemljišta su: Kiseljak (Rumex acetossela), Vres (Calluna vulgaris), Borovnica (Vaccinium myrtillus), Mahovine (Dicranum sp, Polytrichum sp, Leucobarium sp), Luzula pilosa i dr.

• Indikatori neutralnih zemljišta: Fagus sylvatica, Acer pseudoplatanus, Carpinus betulus, Amorfa fruticosa, Rubus hirtus, Achillea millefolium, Athyrium filix-femina, Carex digitata, Fragaria vesca, Hypericum perforatum, Lathyus venetus, Poa nemoralis i dr.

• Indikatori zaslanjenih zemljišta (halofite) su: Carpinus orientalis, Corylus avellana, Aremonia agrimonoides, Salvia officinalis, Sesleria rigida i dr.

Na osnovu toga izvršiti dijagnosticiranje i kategorizaciju zemljišta:

- hemijska degradacija postoji

- hemijska degradacija ne postoji

Promena pH vrednosti zemljišta

Osiromašenje i slabljenje produktivnosti zemljišta

• Nastaje usled gubitka hranljivih mineralnih elenemata

• Posledice se manifestuju kroz poremećaje, koji često imaju karakter bolesti

• Azot je glavni hranljivi mineralni elemenat za biljke

Indikatori nedostatka azota – oligotrofne biljke, su: Acer tataricum, Carpinus orientalis, Calluna vulgaris, Genista pilosa, Luzula pilosa, Poa bulbosa, Rumex acetosella, Sedum acre, Viola hirta i dr.

Indikatori bogatog zemljišta mineralnim materijama - eutrofne biljke su: Salix alba, Galium aparine, Poa anua, Stachys sylvatica, Urtica dioica i dr.

Slabljenje produktivnosti zemljišta

Kontaminacija zemljišta zagadjujućim

materijama ili otrovnim hemikalijama • I zvori zagađivanja zemljišta su

- upotreba hemijskih sredstava - pesticida

- otpadne vode

- deponije otpadaka

- djubrišta• Rezidualno dejstvo pesticida traje više godina• Nepravilna upotreba herbicida može izazvati znatna

oštećenja gajenih biljaka - ožegotine na lišću, uništenje pojedinih biljnih delova ili čitave biljke

Orografski faktori

• Značajni zbog svog poznatog uticaja na klimatske i edafske faktore

• Orografski faktori su jedan od veoma važnih:

- ograničavajućih faktora razvoja vegetacije

- uzroka degradacije šume i šumskog zemljišta

- pokazatelja potencijalne ugroženosti od degradacije

- ograničavajući faktor mogućnosti primene određenjih uzgojno-melorativnih mera

• Nagib terena - odlučujući faktor uticaja reljefa na vodni režim zemljišta

• Ugroženosti zemljišta od erozije na osnovu nagiba terena:

0 - 3 % (do 1,5o) - nema opasnosti od erozije 3 - 12,5 % (1,5 - 7o) - potencijalna mogućnost slabe erozije

golog zemljišta 12,5 - 25 % (7 - 14o) - potencijalna mogućnost srednje erozije

golog zemljišta 25 - 50 %(14 - 26,5o) - potencijalna mogućnost izrazite erozije

golog zemljišta > 50 % (> 26,5o) - potencijalna mogućnost jake erozije

• Nadmorska visina - značajan faktor za utvrđivanje stepena degradiranosti vegetacije i zemljišta

• Degradirani vegetacijski oblici na većim visinama su primarne tvorevine, iz tog razloga neophodno je utvrditi:

- «poreklo» određenog stadijuma degradacije vegetacije – primarno ili sekundarno nastala

- granicu šume i granicu vegetacije

- izvršiti reoniranje, tj. određivanje namene površine – poljoprivredna površina, voćnjak, livada, šuma, pašnjak, golet

Biotički faktori Životinje:• imaju najveći uticaj na fizičke osobine zemljišta• uništavanje podmladka brstom • guljenjem kore doprinose degradaciji sastojine

Čovek na različite načine deluje:

- pozitivno i negativno

- nesvesno i svesno

- korisno i štetno

- indirektno i direktno

Biotički faktori • Na svakoj konkretnoj površini treba utvrditi eventualno

postojanje nekog navedenog oblika degradacije. Vid i stepen degradacije utvrdjuje se i klasifikuje kao:

- ne postoji negativan uticaj i degradacija

- postoji negativan uticaj kao posledica

- nevršenja odgovarajućih neophodnih mera (nenegovanje sastojine)

- izvođenjem neodgovarajućih mera gazdovanja

- delovanja ostalih biotičkih faktora

Fitocenološka (tipološka) pripadnost sastojine i staništa

Može se primeniti sledeća klasifikacija:

1. Sastojina se može okarakterisati kao tipična – sadrži karakterističan skup vrsta

2. Degradirana sastojina – odmakli stadijum regresivne sukcesije (drastično izmenjen sastav šume)

3. Potpuno degradirana šuma – vegetacija se nalazi u tragovima, površina se može

okarakterisati kao golet

Cilj gazdovanja – ekonomsko-finansijske karakteristike

• Konkretno, za svaku sastojinu treba utvrditi (proceniti):

- da li je ostvaren cilj gazdovanja

- uraditi procenu dobiti (odnos prihoda i rashoda)

Ostvarenje cilja gazdovanja šumama

• Procena ostvarenja cilja gazdovanja:

- ostvaren (može se ostvariti)

- delimično ostvaren (delimično se može ostvariti)

- nije ostvaren (ne može se ostvariti)