Krijumčarenje migranata

SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................................................3

1. KRIJUMČARENJE MIGRANATA..................................................................................4

2. KRIJUMČARENJE MIGRANATA KAO VID

ORGANIZOVANOG KRIMINALA................................................................................5

3. OSVRT NA NORMATIVNO ODREĐENJE I FENOMENOLOŠKA OBELEŽJA

KRIJUMČARENJA MIGRANATA ................................................................................10

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................13

LITERATURA.........................................................................................................................14

1

UVOD

Osnovni uzroci migracija u suton dvadesetog vijeka jesu razlike u demografskom,

privrednom i tehnološkom potencijalu evropskih država, tako da su usmjerene ka ekonomski

i tehnološki razvijenijim zemljama, sa slabije naseljenim teritorijama. Budući da je

međuzavisnost svjetske privrede sve vijeća i da je svjetska privreda sve zavisnija od

migrantske radne snage, Međunarodna organizacija rada nastoji da definiše novi

međunarodni ekonomski porijedak. Time bi se riješili ekonomski i migracioni problemi koji

su prerasli u ozbiljne političke i bezbjednosne probleme.

Globalizacija siromaštva uslovila je prekogranično kretanje stanovništva ogromnih

razmjera, što je uzrokovalo globalnu krizu migracija, odnosno nemogućnost zemalja

domaćina da apsorbuju strane migrante. Međutim, nisu svi u mogućnosti da uživaju u

blagodetima demokratije i ekonomskog prosperiteta. Desetine miliona migracione radne

snage iz manje razvijenih zemalja nema odgovarajuću pravno-političku i socijalnu zaštitu, te

se nad njome sprovodi diferencirana eksploatacija. Migrantska radna snaga je uključena u

radni proces u onim oblastima u kojima, zbog međunarodne konkurencije, treba iskoristiti

jeftinu radnu snagu za čiju je produkciju dovoljno odvojiti minimum sredstava. To su, u isto

vrijeme, najteži poslovi u mašinogradnji, automobilskoj industriji, građevinarstvu, rudnicima

i javni radovi".

2

1. KRIJUMČARENJE MIGRANATA

Krijumčarenje migranata je potkategorija migracija i to njenih međunarodnih i

organizovanih formi. Migracije predstavljaju fizičko kretanje, privremeno ili trajno

preseljavanje stanovništva iz jednog sociokulturnog ambijenta (emigraciono područje) u

drugi (imigraciono područje), odnosno iz jedne zemlje (emigracija) u drugu (imigracija).4

Ukoliko su učinjene saglasno propisima zemlje iz koje se emigrira i zemlje u koju se

imigrira, reč je o međunarodnim legalnim migracijama. U suprotnom, reč je o nelegalnim,

odnosno o tzv. ilegalnim migracijama.

Procenjuje se da je pre deset godina širom sveta oko sto dvadest pet miliona

ljudi imalo status migranta. Danas se broj migranata procenjuje na sto sedamdeset pet

miliona, odnosno 3,5 odsto svetske populacije (svaka trideset peta osoba na planeti). Odnos

muškaraca i žena migranata je 51:49. U svetu, status ilegalnog migranta ima između petnaest

i trideset miliona ljudi. Od tog broja, između 700 000 i dva miliona ljudi, prvenstveno žena i

dece obuhvaćeno je mrežom trgovine ljudima, što je oko 2,3 odsto populacije migranata.

Procenjuje se da između 200 000 i 300 000 mladih devojaka iz istočne Evrope ilegalno

odlazi u zemlje Zapadne Evrope i SAD, a da na istu destinaciju oko pola miliona ilegalnih

migranata svake godine stigne upravo preko zemalja Zapadnog Balkana.

Ilegalni migranti najčešće samostalno (neorganizovano) ilegalno ulaze i borave na

teritoriji strane zemlje. Njihov ulazak u zemlju destinacije može biti i legalan, a status

ilegalnog migranta stiču ostankom u zemlji bez odobrenja nadležnog državnog organa,

odnosno po prestanku važenja putne isprave ili vize. Ukoliko su u stranu zemlju ušli uz

pomoć pojedinaca (poluorganizovano) ili je njihov ulazak omogućila organizovana

kriminalna grupa (organizovano), oni su zapravo prokrijumčareni migranti.

Pod krijumčarenjem migranata podrazumeva se obezbeđivanje ilegalnog ulaska u

stranu državu licima koja nisu njeni državljani ili nemaju stalni boravak, s ciljem sticanja, na

neposredan ili posredan način, finansijske ili druge materijalne koristi. Ilegalan ulazak je

svaki prelazak državne granice bez pridržavanja i poštovanja neophodnih uslova za legalan

ulaz u zemlju prijema.5 Prema tome, krijumčarenje migranata predstavlja posredničku

4 Saša Mijalković, Trgovina Ljudima, BeoSing, Beograd, 2005, str. 78.

3

delatnost kojom se omogućava ilegalan ulazak u stranu zemlju, uz saglasnost lica koja su

predmet krijumčarenja, te se naziva još i organizovanom ilegalnom imigracijom.

Naša zemlja je zbog geografskog položaja i međunarodnih saobraćajnica

oduvek bila zahvalno međunarodno tržište organizovanog kriminala. Nestabilnost i loši

bezbednosni uslovi u poslednjoj deceniji dvadesetog veka izraženi, pre

svega, u političkoj, normativnoj, ekonomskoj, socijalnoj i moralnoj krizi društva,

učinili su da Srbija postane veoma značajan faktor globalne mreže ilegalnih migracija.

2. KRIJUMČARENJE MIGRANATA KAO VID ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Krijumčarenje migranata najčešće se manifestuje kroz tzv. poluorganizovane i

organizovane forme. „Poluorganizovano" odnosno delimično organizovano krijumčarenje

migranata podrazumeva izvesnu organizovanost u realizaciji ilegalnog ubacivanja ljudi na

teritoriju strane države, ali isključuje učešće organizovanih kriminalnih grupa. Ilegalni

migranti u ovom slučaju koriste odgovarajuću pomoć pojedinaca iz sastava lokalnog

stanovništva pograničnih naselja; pomoć taksista i lokalnih prevoznika koji dobro poznaju

lokalnu i međunarodnu putnu infrastrukturu; pomoć pojedinaca koji uz izvesnu novčanu

naknadu upućuju migrante na načine neopaženog prelaska državne granice, ukazujući im na

lokacije koje ne kontrolišu pogranične službe, upućujući ih na pojedine nedovoljno

kontrolisane rute i tranzitne pravce ili ih sami ilegalno prevode preko državne granice; pomoć

korumpiranih ili drugačije motivisanih javnih službenika (rođačke, prijateljske, poznaničke

ili etničke veze) koji se staraju o bezbednosti državne granice itd. Iz aspekta bezbednosno-

kriminalističkih nauka, reč je o ilegalnim migracijama koje se ne mogu podvesti ni pod tzv.

neorganizovane niti pod organizovane ilegalne migracije.6

Organizovano krijumčarenje migranata karakteriše organizovani pristup u

regrutovanju, transportovanju, prihvatu i eksploataciji ilegalnih migranata u zemlji

destinacije. Najčešće ga realizuju organizovane kriminalne grupe, uz oslanjanje na pomoć

korumpiranih javnih službenika. Stepen organizovanosti kriminalnih grupa kreće se u opsegu

od malih, slabo organizovanih grupa koje deluju na nivou susednih država, pa do visoko

5 Član 3 Protokola protiv krijumčarenja migranata kopnom, morem i vazduhom, koji dopunjava Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Službeni list SRJ — Međunarodni ugovori, broj 6/2001.

6 Revija za bezbednost, 03/08

4

organizovanih mreža distribucije koje se krijumčarenjem migranata bave u vidu stalne,

visoko razvijene delatnosti. Praksa je pokazala da ilegalne migrante najčešće krijumčare

međunarodne kriminalne organizacije, dok ih mogu uspešno krijumčariti i grupe od četiri i

više članova. U ilegalnom prelasku državne granice učestvuje prosečno do 20 učesnika sa

različitim zadacima. Učesnici su pretežno iste nacionalnosti kao i krijumčareni migranti.

Prema izveštaju Interpola, u Evropi je aktivno više od 100 takvih grupa, od labavo do čvršće

organizovanih.7

Oblici ispoljavanja, odnosno izbor načina krijumčarenja migranata zavisi od više

faktora: udaljenosti mesta destinacije migranata od mesta njihovog porekla, saobraćajnih

veza tih mesta i tranzitnih tačaka, broja migranata koji se krijumčare, stepena

organizovanosti, veličine i opremljenosti kriminalnih grupa, efikasnosti reakcije sistema

bezbednosti na organizovane ilegalne migracije, stepena i efikasnosti obezbeđenja državne

granice i drugih. Načelno, krijumčarenje migranata realizuje se kroz četiri faze: fazu

„regrutovanja", fazu „transportovanja", fazu „destinacije" i fazu „eliminacije".

Lica se najpre regrutuju, što podrazumeva primenu više različitih metoda, postupaka i

sredstava s ciljem njihovog uvlačenja u krijumčarsku mrežu. Ukoliko budući ilegalni

migranti nisu prvi tražili pomoć krijumčara, najčešće se koriste nenasilne metode serviranja

„mitova o lagodnom životu na Zapadu".

Faza transportovanja je suština krijumčarenja migranata. Ogleda se u omogućavanju da

se državna granica pređe na ilegalan način. Načelno, ilegalni migranti se mogu

prokrijumčariti preko zvaničnog graničnog prelaza, van njega ili kombinovano, na kopnu,

preko vodenih površina ili sredstvima vazdušnog saobraćaja.

Krijumčarenje migranata preko zvaničnog graničnog prelaza nije retka pojava.

Krijumčari najčešće poseduju uredna dokumenta neophodna za prelazak državne granice, što

ne važi za krijumčarene migrante. Ovaj vid krijumčarenja migranata realizuje se na više

načina:

- falsifikovanim putnim ispravama, odnosno falsifikovanim pasošem ili

vizom;

7 Ivan Nađ, „Krijumčarenje osoba", Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, Vol. 5, broj 2, 1998, str. 578-9.

5

- skrivanjem lica u tajne prostore prevoznih sredstava, tako što se na karoserijama

vrše izvesne izmene koje omogućuju skrivanje lica i njihovo ilegalno

transportovanje preko državne granice. Reč je o prostorijama tipa dupli zid, dno

ili plafon, o posebnim pregradama u prtljažniku ili tovarnom sanduku,

bunkerima i slično;

- korupcijom javnih službenika zaduženih za kontrolu prelaženja državne

granice, pri čemu se migranti nalaze u prevoznom sredstvu ili u njegovim tajnim

prostorima;

- dovođenjem u zabludu pripadnika službi za kontrolu prelaženja državne gra-

nice, najčešće prilikom grupnogprelaženja granice kolektivnim pasošem.

Službenik usled žurbe, nemara ili rutinskog obavljanja poslova ne konstantuje

da su u vozilu lica čiji podaci nisu uneseni u kolektivni pasoš;

- primenom prinude prema pripadnicima službi za kontrolu prelaženja

državne granice ili njima bliskih lica;

- na ostale „neobične i nesvakidašnje" načine.8

Van graničnog prelaza migranti se takođe mogu krijumčariti na razne

načine, što zavisi od načina i mesta prelaska državne granice:

- na kopnu, državna granica se nekada ilegalno prelazi na samo nekoliko stotina

metara od zvaničnog graničnog prelaza. Putnici u neposrednoj blizini graničnog

prelaza skreću s puta i utvrđenim stazama, predvođeni iskusnim vodičima,

ilegalno prelaze granicu. Za to vreme njihovo pre- vozno sredstvo legalno

prelazi granicu, i na teritoriji susedne zemlje čeka svoje „putnike", ili ih tamo

čeka strano vozilo. Često se ide i teško pristupačnim i prohodnim predelima, uz

korišćenje primitivnih transportnih sredstava: kolskih zaprega, konja, magaraca;

- preko vodenih površina, migranti se krijumčare tako što se izbegavaju susreti s

nadležnim vojnim ili policijskim snagama. Šablonsko i rutinsko obavljanje

poslova graničnih službi krijumčarima pruža mogućnost da neopaženo pređu

8 Na primer, poznato je da su krijumčari, ljudi iz Kine, smeštali Induse i Pakistance u putne torbe i prenosili ih sa sobom

preko graničnih prelaza u Hong Kong; kriminalne grupe iz Latin- ske Amerike krijumčare lica u mrtvačkim sanducima koje,

uz lažnu dokumentaciju, transportuju do mesta destinacije.

6

državnu granicu. Plovila koja se često koriste za transportovanje žrtava stalno

menjaju svoje nazive, registarske oznake i zastavu pod kojom plove. Državna

granica se može preći plovnim objektom (splavom ili čamcem što je tipično za

rečnu i jezersku plovidbu ili čamcem i brodom što je tipično za prekookeanske i

prekomorske plovidbe) ili plivanjem preko vodene površine (što je tipično za

reke, jezera ili moreuze na moru);

- sredstvima vazdušnog saobraćaja, migranti se krijumčare do mesta sa

određenim površinama pogodnim za sletanje sportskih ili poljoprivrednih

letelica. Najčešće su na delovima teritorija koje su pod minimalnom kontrolom

organa zemalja destinacije.

Osim navedenog, postoji i tzv. kombinovano krijumčarenje migranata pri čemu se

granice nekih tranzitnih zemalja prelaze legalno, a drugih ilegalno. Iskustva iz skorašnje

domaće prakse pokazuju da su lica iz zemalja bivšeg SSSR-a često u Srbiju dolazila legalno,

gde su snabdevana falsifikovanim pasošima Rumunije ili Bugarske (koje su tada bile na tzv.

beloj Šengen listi) pomoću kojih su ilegalno odlazila u Italiju.

Faza „destinacije" je treća faza krijumčarenja migranata i odvija se u zemlji

destinacije. Prokrijumčareni migranti su posle prelaska državne granice slobodni i upućuju se

na samostalno snalaženje. Ukoliko je unapred dogovoreno, oni se dalje sprovode do mesta

konačne destinacije. Tu obavezu može da preuzme i druga kriminalna grupa. Mnogi

krijumčareni migranti nikada ne stignu do željene destinacije jer tokom krijumčarenja bivaju

prevareni ili ih otkrije policija. Dobar deo njih u zemljama destinacije biva eksploatisan kao

„jeftina radna snaga", dok se neki angažuju u tzv. seks industriji ili su aktivni u vršenju

krivičnih dela i prekršaja.

Nad sve većim brojem radnika (legalnih i ilegalnih) migranata uspostavlja se ropstvo

dovođenjem u zabludu da prihvate ugovore u drugim zemljama za ni- skokvalifikovane

poslove u građevinarstvu, fabrikama, poljoprivredi, uslužnom sektoru i za poslove kućne

posluge. Radnici legalni migranti legitimno se regrutuju u svojim zemljama i putuju u

bogatije zemlje gde se traži jeftina radna snaga. Po dolasku, deo njih suočava se sa

nesavesnim agencijama za zapošljavanje ili poslodavcima koji ih drže u prisilnom ropstvu,

pribegavajući izmeni uslova zapošljavanjapredviđenih ranije potpisanim ugovorom,

oduzimanju i zadržavanju putnih isprava (pasoša, avionskih karata i boravišnih dozvola za

7

strance), zatvaranju, pretnji fizičkim nasiljem, uskraćivanjem nadnica i nametanjem velikih

troškova i dugova radnicima na ime troškova zapošljavanja. Neke zloupotrebe ugovora i teški

uslovi zapošljavanja sami po sebi ne predstavljaju uspostavljanje ropstva, ali su upotreba ili

pretnja fizičkom silom i prisiljavanje radnika da zasnuje ili nastavi radni odnos indikacije za

prinudni rad. Nametnuti troškovi za „privilegiju" rada u inostranstvu protivni su

međunarodnim standardima i dovode radnike u situaciju krajnje izloženosti dužničkom

ropstvu.

Najzad, pod „eliminacijom" prokrijumčarenih migranata podrazumeva se otkrivanje

njihovog ilegalnog statusa, odnosno prestanak ilegalnog boravka. Do toga dolazi na više

načina: samoprijavljivanjem ilegalnih migranata državnim organima, otkrivanjem od strane

državnih organa, prijavom građana, prijavom pripadnika kriminalnih grupa, povratkom

migranta u zemlju porekla ili prirodnom ili nasilnom smrću migranata.

8

3. OSVRT NA NORMATIVNO ODREĐENJE I FENOMENOLOŠKA OBELEŽJA

KRIJUMČARENJA MIGRANATA

Krijumčarenje migranata je u našoj zemlji tretirano je kao krivično

delo. Nedozvoljeni prelaz državne granice.9 Inkriminisanjem trgovine ljudima 2003. godine,

slučajevi krijumčarenja migranata podvođeni su pod navedeno krivično delo.10 Međutim,

takvo rešenje je bilo loše, a bezbednosno-kriminalističke potrebe zahtevale su inkriminisanje

novog krivičnog dela.

Najnovijim Krivičnim zakonikom je, između ostatog, definisan nedozvoljen prelaz

državne granice i krijumčarenje ljudi. Navedeno krivično delo ima više oblika.11 Osnovni

obtik sastoji se u prelaženju ili pokušaju prelaženja granice bez propisane dozvole,

naoružano ili upotrebom nasilja. Drugi osnovni oblik ovog krivičnog dela izvršiće lice koje,

u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz

granice ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz našu zemlju licu koje nije državljanin naše

zemlje. Teži oblik postojaće ukoliko je drugi osnovni oblik dela učinila organizovana grupa,

zloupotrebom službenog položaja ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se

nedozvoljeni prelaz granice, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica.

Za učinioce prvog osnovnog oblika krivičnog dela predviđena je kazna zatvora do

jedne godine; za izvršenje drugog osnovnog oblika predviđena je kazna zatvora u trajanju od

tri meseca do šest godina, a za teži oblik drugog osnovnog oblika dela predviđena je kazna

zatvora od jedne do deset godina. Zakonodavac predviđa i meru oduzimanja sredstava koja

su namenjena ili upotrebljena za izvršenje krivičnog dela.

9 Ovo krivično delo činilo je lice koje prelazi ili pokušava da pređe državnu granicu na nedo- zvoljen način (naoružan ili upotrebom nasilja) ili se bavi nedozvoljenim prebacivanjem drugih preko granice. Član 249 Osnovnog krivičnog zakona (bivši Krivični zakon SFRJ, odnosno SRJ), Službeni list SFRJ, broj 44/1976, sa kasnijim izmenama i dopunama.

10 Trgovina ljudima podrazumevala je upotrebu sile ili pretnje, dovođenje u zabludu ili održavanje u zabludi, zloupotrebu ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti ili teških prilika drugog radi: vrbovanja, prevoženja, prebacivanja, predaje, prodaje, kupovine, posredovanja u predaji ili prodaji, sakrivanja ili držanja drugog lica, s ciljem sticanja neke koristi, eksploatacije njegovog rada, vršenja kriminalne delatnosti, prostitucije ili prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, radi oduzimanja dela tela za presađivanje ili korišćenja u oružanim sukobima. Teži oblici ovog krivičnog dela sastojali su se u učinjenom navedenom delu prema više lica, otmicom, prilikom vršenja službene dužnosti, u okviru kriminalne organizacije, na naročito svirep ili ponižavajući način ili u nastupanju teške telesne povrede, ili, u učinjenom navedenom osnov- nom obliku dela prema maloletnom licu, ili ako je nastupila smrt oštećenog lica. Poseban oblik ovog dela postojao je kada je navedeno delo učinjeno prema licu koje nije navršilo četrnaest godina čak i kad učinilac nije upotrebio silu, pretnju ili neki od drugih navedenih načina izvršenja. Član 111b Krivičnog zakona Republike Srbije, Službeniglasnik SRS, broj 26/1977, sa kasnijim iz- menama i dopunama. Dopuna je izvršena članom 8 Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije, Službeniglasnik RS, broj 39/2003.

11 Službeni glasnik RS, broj 85/2005.

9

Do verodostojnih podataka o krijumčarenju migranata u veoma je teško doći. Razlozi

su brojni: prvo, zbog izuzetno velike „tamne brojke"; drugo, zbog nepostojanja jedinstvene

baze podataka o ovim vidovima kriminala; treće, krijumčarenje migranata je skoro

inkriminisano kao krivično delo i, najzad, eksluzivnih policijskih izveštaja o krijumčarenju

migranata nema. O ovoj pojavi skromno se saopštava u izveštajima o ilegalnim migracijama

ili trgovini ljudima.

Skromna analiza stanja krijumčarenja migranata koja sledi izvršena je na osnovu

dostupnih podataka nadležnih državnih organa i nevladinih organizacija, prvenstveno

Ministarstva unutrašnjih poslova.12

Geoprostor naše zemlje važan je segment tzv. evropske mreže ilegalnih migracija.

Kada je reč o transportnim rutama krijumčarenja migranata ka Evropi, pre svega Evropskoj

uniji, primetan je veliki broj ilegalnih imigranata sa područja Balkana, Ruske Federacije,

Kine, Iraka i saharskih zemalja, Indije, Avganistana i Pakistana koji koriste istočno

mediteransku rutu, severnoafričku rutu, balkansku rutu, severnoafričku i atlansku priobalnu

rutu, centralnoevropsku, istočnoevropsku rutu i baltičku rutu. Regioni, „usputne stanice" na

putu ka konačnim destinacijama su Balkan (sa Sarajevom i Beogradom kao regionalnim

centrima), severna Afrika, Rusija i istočna Evropa. Balkanska ruta ima dva kraka: centralnu

balkansku rutu koja vodi iz kavkaskih država, Azije i jugoistočne Evrope preko

centralnobalkanskih država i Mađarske do država Evropske unije, i južnu balkansku rutu

koja se proteže iz kavkaskih država, Azije i jugoistočne Evrope preko Moldavije, Rumunije,

Srbije i Crne Gore, ili preko Bugarske, Makedonije i Albanije, odnosno Italije i Grčke u

zemlje Evropske unije.

Balkanske transportne rute za krijumčarenje migranata preko teritorije Srbije, na čijem

se raskršću nalazi Beograd, sastoje se iz tri velika pravca:

- prvi ide preko Beograda južno, ka Kosmetu, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji

rutom Beograd-Požarevac-Niš-Leskovac-Vranje-Bujanovac- Priština-Skoplje i

12 Ovaj deo teksta je napisan na osnovu podataka sadržanih u Izveštaju o ilegalnim migracijama za period od 1. januara do 31. decembra 2004. godine Uprave pogranične policije MUP-a Republike Srbije od 2005. godine (dostavljeno Upravi kriminalističke policije pod brojem 26- S-996/05) i Izveštaju o ilegalnim migracijama za 2005. godinu Uprave granične policije MUP-a od februara 2006. godine (Internet, http://www.mup.sr.gov.yu, 25/04/2007) i drugih internih dokumenata Ministarstva. Podaci se koriste na osnovu saglasnosti autora izveštaja. Deo podataka dobijen je i intervjuisanjem gospodina Mitra Đuraškovića, šefa Odseka za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima Odeljenja za suzbijanje preko graničnog kriminala i kriminalističko obaveštajne poslove u okviru Uprave granične policije MUP-a RS, početkom 2007. godine.

10

dalje prema Grčkoj, Albaniji i Italiji;

- drugi se pruža zapadno, ka Bosni trasom Beograd-Šabac ili Mali Zvornik-

Bijeljina-Brčko-Tuzla;

- treći vodi severno, ka Italiji međunarodnim autoputem Beograd-Suboti-

ca-Mađarska-Austrija-Italija (Bolonja-Venecija-Milano).13

13 Operativni podaci Radne grupe za suprotstavljanje ilegalnim migracijama i trgovini ljudi- ma Uprave pogranične SUP Beograd dobijeni metodom intervjua sa pripadnicima grupe u maju 2004. godine. Ovi tranzitni pravci su još uvek aktuelni.

11

ZAKLJUČAK

Globalni tokovi ilegalnih migracija nisu zaobišli ni našu zemlju. Stanje se nije mnogo

promenilo ni prijemom naših severnih i istočnih suseda u Evropsku uniju. Iako se očekivalo

da će najveći deo ilegalnih migranata zaobilaziti teri- toriju Srbije na putu ka konačnoj

destinaciji jer su ulaskom u Mađarsku, Bugarsku ili Rumuniju već na teritoriji Evropske

unije, to se nije dogodilo. Isto se odnosi i na druge vidove preko graničnog, odnosno

transnacionalnog kriminala.

Prihvatanje evropskih standarda bezbednosti državne granice svakako je novina u

domaćoj bezbednosnoj praksi, tim pre što se napušta tradicionalni, militaristički koncept

obezbeđenja državne gra nice u korist inte gri sanog upravljanja državnom granicom od

strane više subjekata bezbednosti. Uvođenjem odgovarajućih mera po visokim standardima

kontrole spoljnih granica Evropske unije, naša zemlja, između ostalog, pokazuje spremnost

za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za unapređenje bezbednosti u

regionu i za pouzdano partnerstvo sa Unijom u kontroli njenih granica. Time se investira u

buduće članstvo zemlje u Evropskoj uniji, ali i u bezbednost naših građana, međunarodnog

saobraćaja i međunarodne razmene dobara i usluga.

Problemu suprotstavljanja ilegalnim migracijama i krijumčarenju migranata prvi put je

posvećena zaslužena pažnja nekim nacionalnim strategijskim dokumentom. Efekti takvog

rešenja su tim veći što je reč o strategijskom dokumentu kojim se definišu smernice

upravljanja državnom granicom. Rešavanje ovakvih bezbednosnih problema zahteva i

uporište u mnogim drugim strategijama, pre svega u strategijama suprotstavljanja

organizovanom kriminalu, preko graničnom kriminalu ili u strategiji suprotstavljanja

ilegalnim migracijama, ali i u setu zakonskih propisa koje naša država nema.

Značaj implementiranja „evropskog modela" bezbednosti državne granice u

suprotstavljanju krijumčarenju migranata je veliki. Međutim, krajnji efekti implementacije

uslovljeni su voljom i mogućnostima nosioca državne vlasti da daju lični doprinos namerama

koje zvanično promovišu. Implementiranjem normi, zaključaka, predloga i standarda

međunarodnih inicijativa, programa i dokumenata političko-pravnog karaktera u nacionalno

zakonodavstvo i druga nacionalna dokumenta, subjekti nacionalnog sistema bezbednosti bi

se i dodatno pravno obavezali u suprotstavljanju ilegalnim migracijama i krijumčarenju

migranata.

12

LITERATURA

1. Saša Mijalković, Trgovina Ljudima, Beograd, 2005

2. Službeni glasnik RS, broj 85/2005.

3. Revija za bezbednost, 03/08

4. Mile Šikman, Organizovani kriminalitet, Banja Luka, 2011

13