KREDITIRANJE

Kreditiranje je jedan od najstarijih oblika finansiranja. Prvi krediti su se javljali kao naturalni, individualni i potroaki. Zasnivali su se na osnovama povjerenja. Razvojem nauke i tehnike, proizvodnje i trgovine, funkcija kredita dobijala je ire pimjene.

Pojam kreditnog sistema razlikuje se od pojma kreditne politike. Bankarski sistem je samo dio kreditnog sistema. Kreditni sistem obuhvata sve ustanove, elemente, faktore i mjere na kojima se zasniva nain kreditiranja u jednoj zemlji.

Kreditni izvori finansiranja su svi oni izvori finansiranja koji su definisani posebnim ugovorom o kreditu i koje karakterie obaveza vraanja.Ugovori o kreditu se zakljuuju izmeu davaoca(banke) i primaoca kredita.

Podjela kredita se vri prema razliitim kriterijima: Predmet u kojem se daje i vraa kredit Namjena za koju se daje kredit Vrijeme na koje se daje kredit Nain obezbjeenja kredita Subjekti kao nosioci kredita Uslovi otplate Naini zaraunavanja kamate Porijeklo kredita Nain koritenja, odobravanja i pokria kredita Valuta u kojoj se daju krediti itd.Prema predmetu u kojem se daju i vraaju, krediti mogu biti:Novani daju se i vraaju u novcu. Nazivaju se jo i bankarski i finansijski krediti.Komercijalni prodaja robe na kredit ili vrenje usluge uz odgoeno plaanje. esto se nazivaju i robni krediti. Naturalni davanje robe uz odgoenu kontra isporuku robe. Ovi krediti su danas rjee u upotrebi.

Prema kriteriju namjene kredita, tj. za koje se svrhe sredstava po kreditu mogu upotrijebiti, krediti mogu biti: Proizvoaki daju se za finansiranje proizvodnje i prometa roba i usluga. Nazivaju se jo i privredni krediti. Potroaki ne smatraju se privrednim kreditima, ve kreditima koji poveavaju kupovne fondove potroaa.

Prema vremenu na koji se kredit daje, krediti mogu biti:Kratkoroni do 1 godine,Srednjoroni do 5 godina, iDugoroni preko 5 godina.

Prema subjektu koji je nosilac kreditne obaveze, krediti mogu biti davani:privatnicima, prirednim subjektima, bankama, raznim pravnim subjektima, agencijama, dravi, itd.

S gledita obezbjeenja kredita, mogu biti:Osigurani oni koji imaju instrumente osiguranja. Dokumenti o osiguranju kredita su specifini vrijednosni papiri koje zajmodavac moe prodavati na tritu vrijednosnih papira za vrijednost veu od iznosa dobivenog kredita.Neosigurani (nepokriveni) ne daju se na bazi neke materijalne podloge, ve na bazi kreditne sposobnosti traioca i njegovog poslovnog ugleda, tj. line garancije zajmoprimaoca.

Prema uslovima vraanja kredita, mogu biti:Cijeli vraaju se po isteku roka u cijelom iznosuObroni vraaju se po ugovorenim otplatama.

Sa gledita plaanja kamata, mogu biti:Kamatonosni iBezkamatonosni.

Jedna od karakteristika kreditiranja jeste cijena kredita, tj. kamatna stopa, koja se precizira ugovorom.