Kreativnost-ispit

8/16/2019 Kreativnost-ispit

1/8


2/8

/embers je smatrao da je kreativnost process izmedju interakcije

izmedju organizma ' okoline. Plucker kreativnost tumaci kao

slozeno medjudejstvo sposobnosti, okruzenja ' procesa u kojem

individual ili grupa stvara vidljive proizvode koji su korisni ' novi,

prema onome kako ih prepoznaje drustveno okruzenje.

Istrazivacka pitanja:

+. 0a li je kreativnost jedna speci1cna, vise speci1cnih ili jedna

opsta sposobnost2-. 3truktura licnosti 4 kakva je struktura licnosti karakteristicna

za kreativne osobe2. 3truktura proces 4 kakvi su ' iz cega se sastoje mentalni

procesi koji ucestvuju u kreativnom stvaranju25. 3truktura razvojnog okruzenje 4 kakvo okruzenje pogoduje

razvoju kreativnosti, kakvi uticaji mogu da se vrse na razvoj

kreativnosti ' kakvi su njihovi posebni e&ekti2

Kreativno misljenje:

Kreativno misljenje je uza oblast od kreativnog stvaranja ' teme

kreativnosti uopste. Kreativno misljenje se de1nise kao misljenje

koje je usmereno prema novim idejama ' resenjima, resenjima 'idejama koje nose kvalitet ' imaju poseban znacaj za ljude '

zajednicu. Kreativno misljenje se odnosi na podvrstu kreativnog

misljenja. Kreativno misljenje je tema koja se nalazi izmedju

psihologije saznanja ' psihologije umetnosti. 6na se bavi pitanjem

na koji nacin se gradi misaoni process stvaranja resenja. Kreativno

misljenje je vezano sa neocekivanim zivotnim situacijama ili

pro&esionalnim situacijama. 7 vecini zivotnih situacija ovaj

process tece automatski.#ajcesce, istrazivanja kreativnosti izgledaju tako sto se pojedinci

ili grupe dovedu u odredjenu situaciju ' posmatra se na koji nacin

stvaraju resenje.

Strategija resavanja:


3/8


4/8

za novom. ;azbijanje kognitivnog sklopa znaci prosirenje

mogucnosti koje predmeti nude.

Predodredjenost ponasanja 4 Predodredjeno ponasanje, uhodano '

ocekivano otezava stvaranje novih resenja. 6bicaji, rutine, rituali,odredjuju ponasanje, kanalisu ga ' umanjuju sansu za stvaranjem

kreativnog resenja.

3vest o slozenosti 4 3premnost da se prihvati slozenost pojava, da

se sagleda celovitost nekog &enomena, da se celina vidi u

nijansama je u vezi sa pojavom kreativnog resenja. Pri kreativnom

resavanju problema znanje o nekoj oblasti ima veoma veliki uticaj.

0rzanje opcija za odgovore otvorenom 4 sto je duze moguce 4

odlaganje brzog opredeljivanja ' odrzavanje tenzije ima pozitivan

uticaj. 3ituacije u kojima nismo 8zapecatili9 resenje, pogoduje

kreativno misljenje ' omogucava veci br.resenja. 6vo je jedan od

&aktora koji upucuje na oprez prema takmicenju ' nagradjivanju.

7zdrzati se od procenjivanja 4 Procenjivanje, pozitivno ' negativno

je ustvari usmeravanje odgovora. 7zdrzavanje od procenjivanja

pozitivno utice na slobodu stvaranja neobicnih produkta. 6ve ne

znaci da kreativno misljenje treba potpuno izmestiti iz kreativnihsituacija, nego da treba razlikovati situacije u kojima je ono

potrebno ' u kakvoj &ormi je potrebno, od onih kada nije.

'zbegavati procenjivanje je posebno vazno kada se traga u grupi,

kada je polje rada sasvim otvoreno, kada radimo sa decom

mladjih uzrasta ili kada postoji voditelj procesa. 7 tim slucajevima

uzdrzavanje od procena otvara slobodu.

Koriscenje opstih ' sirokih kategorija 4


5/8

pamte, proizvode veci br.e1kasnih resenja. Precizno pamcenje

podstice, ali ne izaziva kreativno resenje. :o znaci da uvezbavanje

memorisanja nece nuzno dovesti do vece kreativnosti u misljenju,

ali preciznije pamcenje jeste jedan od podsticaja za kreativno

resenje.

%isok motiv za psotignucem 4 'strazivanja su pokazala da osobe

koje imaju visok nivo motiva za postignucem, teze napustaju

problem koji ne mogu da rese, od onih sa nizim nivoom motiva.

#ivo motiva koji osoba ispoljava, odredjuje ' tacku u kojoj ce

odustati od aktivnosti ili nece odustati od aktivnosti resavanja.

Previsok motiv za psotignucem moze da izazove takmicarstvo,

ljubomoru, odsustvo saradnje.

Negativni uticaji na kreativno misljenje:

#ajsnazniji negativni uticaji su*

• Kon&ormizam 4 Potreba da se ne odstupi od standard ' pravila

grupe. Kon&ormizam je drustvena osobina licnosti koja se

razvija kod svih ljudi ali postoje razlike u stepenu izrazenosti

kod svakog ponaosob. 7zrastom se ova osobina uvecava.

3voj maksimum dostize u period puberteta ' adolescencije 'posle toga pocne da opada dok ne dostigne stabilan nivo.

• 3enzura 4 strog, kritican stav prema promasajima,

kaznjavanje neuspeha. Procenjivanje necijih postupaka je

prirodan deo misljenja ' dinamike odnosa u grupi. $judi se

veoma razlikuju izmedju sebe u osetljivosti na kritiku, kao sto

se ' kritika moze odnositi na razne stvari. /enzura je

iskljuciva, negativna procena koja je okrenuta nalazenju

negativnog u procesima. /enzura ima snazan negativane&ekat na kreativnost misljenja.

• =rzina odgovora 4 3to brzi odgovori to manja kreativna

vrednost.

Strategije kreativnog misljenja:


6/8

Poslednjih decenija neverovatnom brzinom raste br.postupaka

!tehnika" koje se predlazu za podrzavanje kreativnog misljenja.

)ozdana oluja 4 tehnika grupnog misljenja, je najcesce pominjna.

Divergentna I konvergentna produkcija:6no sto je za oblast umetnosti zanimljivo je Gil&ordova ideja o

razlikama izmedju konvergentnog ' divergentnog misljenja.

Konvergentno misljenje se dogadja kada vise potencijalnih ideja

!resenja" sazimamo ' biramo jedno koje odgovara. Konvergentno

misljenje odgovara skolskim zadacima. Konvergentno misljenje je

karakteristican oblik misljenja u nastavi, to je uobicajen nacin na

koji se predaju naucne discipline koje su pretocene u skolskeprograme. 'ma pretpostavku da postoji samo jedan pravi odgovor

na zadato pitanje>problem ili samo jedno moguce resenje nekog

problema.

0ivergentno misljenje se dogadja kada postoji vise od jednog

resenja, pa se stvara neogranicen br.ideja na osnovu jedne

pocetne ideje. 0ivergentno misljenje opisuje kreativne procese '

odgovara stvaralastvu. 0ivergentno misljenje se razvija u

obrnutom smeru od konvergentnog misljenja. #a jednu zadatusituaciju osoba moze da stvara velik br.mogucih odgovora ili

resenja od kojih se sva smatraju prihvatljivim. Kod divergentne

mentalne produkcije postoji sloboda izbora ili stvaranja resenja ali

ne postoji objektivna vrednost produkta.

Faktori koji podrzavaju divergentne procese u radu

sa ljudima:

6va grupa &aktora se delimicno preklapa sa &aktorima kreativnogmisljenja. ?aktori divergentnih procesa podrazumevaju kreativnost

u celini ' otvorenost ishoda.

• #e@procenjivanje 4 6dsustvo neposredne ocene onoga sto se

produkuje je vazno da bi omogucilo stvaranje sto veceg,


7/8

slobodnog br.odgovora>dela. #eprocenjivanje je vazno

obezbediti u pocetnim &azama rada, kada se generisu ideje u

sto vecem br.i sa sto manje censure. 6vo se postize tako sto

se zaustavlja procenjivanje u grupi kada se ono pojavi.

Potrebno je razgraniciti neprocenjivanje koje je neophodno u&azi stvaranja resenja, od kasnije evaluacije koja dolazi na

kraju ' obuhvata prezentovanje ' razvijanje kriterijuma kojima

se vrednuju opsti procesi ' postignuca.

• %remenska sloboda ' odsustvo roka 4 Pozurivanje, rad pod

vremenskim pritiskom ' svest o vremenskom ogranicenju,

uticu negativno na kvalitet produkcije. %ecina testovnih

situacija, predstavlja zadatak sa ogranicenim vremenom.

Pitanje vremena nas suocava sa kvalitetom saradnje ucitelja' ucenika, neophodno je da ucitelj prati tok procesa. a neke

oblike kreativnog stvaranja ipak postoji pozitivan uticaj roka,

jer podstice osobe da preuzmu inicijativu.• 6dsustvo takmicenja ' nagrade 4 'strazivaci su vecinom

pokazali da takmicenje ima negativan uticaj na kvalitet

kreativnog dela, a to se posebno odnosi na 8interno

takmicenje9 rivalitet izmedju clanova tima. 'strazivaci su

pokusavali da dokazu da takmicenje pozitivno utice nastvaranje, neki su cak ubacivali novcanu nagradu kao

podsticaj za decije delo. %ecina istrazivanja suptilnije meri

uticaj takmicenja na postignuce. :akmicenje ' nagrada imaju

uticaja na Auentnost !kvantitet", ali ne ' na Aeksibilnost

!kvalitet" odgovora, koja je kljucna.

• 3radnja 4 'zmedju clanova grupe ima pozitivniji uticaj na

kvalitet produkcije nego na takmicenje. Pod saradnjom se

podrazumeva medjusobno prihvatanje ' podrska izmedju

clanova. 3aradnja moze da ima razlicite oblike. 3aradnicki

uticaji sa retko u &okusu istrazivanja kreativnosti, najvise zato

sto su njihovi e&ekti veoma suptilni, nevidljivi golim okom, a

e&ekti odlozeni.


8/8

• 3loboda izraza 4 3loboda decijeg izraza je cak ' pravno

zagarantovana svoj deci Konvencijom o decijim pravila

7jedinjenih #acija, cija je potpisana ' nasa zemlja. 3loboda

izraza je usko povezana sa ne@procenjivanjem, tacnije, ne

moze se osloboditi izraz ako nije 3lobodan od tudje procene,kao sto ne moze biti 3lobodan ' zbog mnogih drugih

ogranicenja. 3loboda izraza u radu sa decom podrazumeva

da svaciji doprinos ' delo unapred imaju status vaznog '

vrednog, bez obzira na to kakva su ocekivanja ' zadaci pred

decu postavljeni.

• 6dsustvo uzora>modela 4 $iberalni uzor ne znaci da deci ne

treba nuditB modele pri radu, vec znaci da uzor koji se nudi

mora imati odredjene kvalitete. 7zor koji sluzi kao polaznaideja, dozvoljava varijacije, pomaze u igri ovladavanja

tehnikom, koji je Aeksibilan. )odelovanje decijeg

stvaralastva se dogadja jer je ucenje u sradnji sa odraslim

prirodan oblik ucenja.

• 3loboda tehnike 4 6vladavanje tehnikama izraza je skoro

dominantan sadrzaj nastave umetnosti danas. 0eca se uce

tehnikama izraza od najranijeg uzrasta. #astavnici tehniku

cesto preuvelicavaju, pa tako tehnika umesto nacinaizrazavanja, postaje zamena za izraz.

• :olerancija na neodredjenost 4 Kod kreativnih procesa ne

postoji unapred zagarantovan uspeh, niti je potpuno jasno

sta je uspeh, a sta nije. Glavni e&ekti kreativnog ponasanja se

vide odlozeno. Kreativnost zahteva odredjeni stepen

tolerancije na nepredvidljivost.• #aglasavanje procesa 4 adatak koji je usmeren na proizvod,

ishod koji je jasno de1nisan, ima negativan uticaj na

raznovrsnost stvaranja resenja. :rebalo bi da se pruza

podrska procesu, razmeni, radoznalosti, treba da se menja

tehnika ' izmislja nova, da se podrzava prirodna stvaralacka

energija.

Kreativnost-ispit

Documents

Transcript of Kreativnost-ispit