Kravica: Seanje na rtve boinog masakra iz 1993. godine

U crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kravici kod Bratunca danas e biti sluen parastos za 158 nastradalih Srba iz ovog mesta i susednih zaselaka, od kojih je njih 49 ubijeno na Boi, 7. januara 1993. godine.

Na pravoslavni Boi 1993. godine, Orieve bande iz Srebrenice su u Kravici ubile 49, ranile 80 srpskih civila i vojnika, a sedam ih je nestalo od kojih pet nije pronaeno ni nakon 20 godina.

Toga dana selo je opljakano i zapaljeno je 688 srpskih kua, oko 2.000 pomonih i 27 drutvenih objekata.

Oko 1.000 stanovnika ostalo je bez domova u jednom danu i kroz smetove se probilo prema Drini izbegavi sigurnu smrt. Bez jednog ili oba roditelja ostalo je 101 dete.

Od poetka rata pa sve do polovine 1995. godine Izetbegovieve i Orieve snage snage iz Srebrenice stalno su upadale u srpska sela oko Srebrenice, Bratunca, Milia, Skelana i Zvornika, ubijajui sve to stignu, pljakajui i palei srpsku imovinu, a zarobljene su muili, masakrirali, odsecali im glave i pokazivali u Srebrenici, a zabeleen je i sluaj da su Nenada Rankia pekli na ranju.

Od pedesetak Srba koji su poetkom rata ostali u Srebrenici, preivela je samo jedna senilna starica, dok je druga starica Ivanka Mirkovi u julu 1995. godine naena zaklana na kunom pragu.

Veina nestalih jo nije pronaena i ekshumirana.

Bande Nasera Oria su poetkom rata proterale i poubijale srpsko stanovnitvo iz Srebrenice i oblinjih sela Soloua, Gostilj, Gniona, Osredak, Viogor, Studenac i Peita.

Onda su poeli upadi u neto udaljenija srebrenika i bratunaka sela Ratkovii, Breani, Magaii, Zagoni, Zalazje, Sase, Biljaa, Fakovii, Bjelovac, Sikiri, Podravanje pa sve do upada i masakra u Kravici 7. januara 1993. godine i Skelanima 16. januara iste godine kada je u ta dva mjesta ubijeno 114 Srba od kojih je vie od polovine bilo civila.

I nakon proglaavanja Srebrenice zatienom zonom UN i navodne demilitarizacije, upadi iz te enklave u srpska sela su nastavljeni tako da su, izuzimajui tri sela uz Drinu, unitena sva srpska sela na podruju srebrenike i veliki broj sela u bratunakoj optini (vie od 100 sela), a jedinice Nasera Oria ubile su oko 3.000 Srba od kojih veliki broj civila.

Napadi i masakri najee su izvoeni na velike pravoslavne praznike kao to su Boi, Petrovdan, urevdan.

Zlikovci nisu ostavljali ive ni decu i starce, a zarobljeni su umirali nakon brutalnih tortura.

Zarobljenom Anelku Miladinoviu iz Jeestice, pred majkom Savkom, odsekli su glavu, zavezali je za vozilo i odvezli u Srebrenicu, o emu postoje fotografije, a Slavku su nakon zlostavljanja, takoe, zaklali sa jo nekoliko civila.

O tome je svedoio Dragomir Miladinovi iz Kravice iji su sinovi Ratko i ore poginuli toga dana.

Dva dana nakon masakra pronaeno je i sahranjeno sedam masakriranih tela, a tek poslije dva i po meseca sahranjeno je jo 42 pronaenih unakaenih tela.

Osim Dragomirovih sinova Ratka i ora, na Boi su branei neja poginuli jo braa Vojislav i Radojko Bogievi, Krstivoje i Ivan ukanovi, Anelko i Dragan Mlaenovi, Vidosav i Miladin oki, te Vujadin i Miladin Dolijanovi.

U napadu na Kravicu uestvovao je, prema svedoenju preivelih metana, veliki broj Bonjaka, koji su se posle rata vratili na podruje te optine.

Meu njima je bio i Oriev zamenik Zulfo Tursunovi koji je, prema reima jednog od retkih preivelih zatoenika Ratka Nikolia, muio Srbe u srebrenikim logorima.

Za 20 godina posle rata niko nije odgovarao ni za jedan zloin nad srpskim stanovnitvom u srednjem Podrinju, pa ni za ovaj na Boi u Kravici.

Zloinaki pohod poeo u maju 1993.

Zloinaki pohod Nasera Oria poeo je maja 1992, a crna kruna su zloini za Boi, 7. januara 1993. godine. Seljani sela Kravica u optini Bratunac, uz sazvee zaselaka Brana Baii, Banjevii, Jeestica, iljkovii, Mandii, Mratinci, Popovii, Lipenovii, Pobre, Kojii, i Opravdii, surovo su mueni i ritualno ubijani, poharani i spaljeni.

Kao i u Drugom svetskom ratu, srpska sela napali su i naoruani metani iz Srebrenice, Cerske, Pobra, Konjevi Polja, Glogove, Jaglia, Kasabe i drugih. Praktino iz svih muslimanskih naselja bratunake, srebrenike, zvornike i vlasenike optine.

Dok je trajalo ubijanje i iivljavanje nad nedunim rtvama zastraujue su izgledale horde fanatizovanih civila, mukaraca, ena i dece. Uz za obian ljudski um nepojmljivo "alakanje", viku i dreku u zavijajuem tonu, ene su udarale u tepsije, tiganje, erpe, prolamali su se poklii: "Alahu egber"- Krv se ledila u ilama napadnutog stanovnitva.

Osvajanje sela

Odziv muslimanskog stanovnitva u ovim krvavim pohodima, dobrovoljan ili prinudan, iznenadio je svojom masovnou i poslunou. Svi do sada izvedeni napadi bili su po pravilu prethodno pripremljeni, sprovoeni kao po napisanom scenariju i uz veliki broj dobro naoruanih napadaa.

Hronoloki gledano, prvi su se na udaru nali bespomoni manji srpski zaseoci, potom sasvim usamljena srpska sela u muslimanskom okruenju i tek na kraju kompaktna srpska podruja. Ni dani u kojima su izvoeni napadi nisu bili preputeni sluaju.

Birali su se pravoslavni praznici i porodine slave ili dani intenzivnih poljoprivrednih radova, dok su metani bili oputeni ili zaokupljeni tekuim brigama i poslovima.

Etniko ienje srpskih teritorija u optinama Bratunac, Milii, Srebrenica i Skelani muslimani su zapoeli napadom na male zaseoke Gniona, Bljeava i Metaljka. Usledili su napadi na vea srpska sela: Rupovo Brdo, Loznica, Ratkovii, Breani, Zagoni, Krnjii, Magaii, Jeestica, Podravanje-

U tom periodu i u tim pohodima na srpska naselja Orievi banditi su opustoili sve to su zatekli, i iz dana u dan irili svoju teritoriju. Posle samo est meseci ove etnike invazije, Srbi su u svom posedu zadrali svega desetak sela.

Za to vreme su muslimani zaposeli vie od 30 etniki isto srpskih sela i sve zaseoke u meovitim selima i mesnim zajednicama. Ali, time jo nije bio dostignut vrhunac etnikog ienja ovih teritorija.

U januaru 1993. na Boi i narednih desetak dana, i poslednja velika srpska podruja, kao to su Kravica i Skelani sa okolnim selima, postali su rtve besomunih napada, spaljivanja i unitavanja.

Muslimanska agresija dostigla je maksimalne domete na ovim podrinjskim prostorima.

Naser Ori je prvobitno bio komandant muslimanskih oruanih snaga Srebrenice, a odmah potom subregije - zdruenih snaga Srebrenice, Konjevi polja, Cerske i svih drugih muslimanskih sela.

Zatim postaje voa 8. operativne grupe uspostavljene Armije BiH, da bi na kraju bio komandant njene 28. divizije.

Muenje u zatvoru

Rade Stjepanovi iz Jeestice ovako opisuje nalet Orievih hordi:

"Sa oblinjeg brda koje razdvaja selo na dva dela, neprijatelji su poeli paljbu iz bacaa, mitraljeza i puaka. Dobro su titili svoje ljude dok su ulazili u selo. Ili su kao ludaci i najljue zveri, imali su za cilj da unite selo i uzmu plen. Morali smo da se povlaimo na drugo brdo, a pomo nije dolazila.

Kasnije, doli smo do naih mrtvih i ranjenih, a slike su bile stravine. Nali smo dva mrtva brata Dragana i Anelka Mlaenovia, kome su muslimani odsekli glavu do ramena, i njihovu mrtvu majku Savku."

"U Kravici i okolnim selima iveli su samo Srbi." - govori Milena Milanovi iz Kravice. "Uas se dogodio za Boi. Zlikovci nisu imali milost ni prema kome. Ubijali su starce, ene i neja. Odsecali su glave, udove, masakrirali ve ubijene, urezivali im polumesece i ustake znakove."

"Ubijeno je 56 ljudi, a isto toliko ranjeno. Neki preiveli su beali ostavljajui ranjene. Ne mogu da zaboravim stranu viku fanatika. Kasnije sam ula da su neki nesrenici zarobljeni i odvedeni u srebrenike zatvore."

Posle napada i osvajanja Kravice, u Srebrenici se naao veliki broj uhvaenih. U februaru je francuska TV prenela sliku linovanja zatvorenika u centru grada, u prisustvu predstavnika Unprofora. Tih dana u Srebrenici su ubijeni Branko Sekuli, Kostadin Popovi, Mio Milovanovi i mnogi drugi kojima kasnije nije mogao da bude utvren ni identitet.

Trofeji

Kemal Mehmedovi Kemo, bandit Nasera Oria, je vie puta, posle masakra u Kravici pronosio odseene srpske glave po Srebrenici. Ovaj zlikovac je izjavljivao da e odsei najmanje 20 srpskih glava, a prema nekim svedoenjima, do aprila 1993. u grad je doneo 12 odseenih glava.

Poznato je da je glavu odsekao Anelku Mlaenoviu iz sela Jeestica. Anelko je sahranjen bez glave.

Muenje svetenika

Janko Savi, svetenik iz Kravice, je bio strahovito muen. Njegovo telo naeno je bez ruku i nogu, sa izvaenim oima. Ubijen je i postavljen na zemlju, a ispred njega su postavljeni fildani, kao da pije kafu.

Sve srpsko ubiti

Ko nije iz tih krajeva ni u kvizu ne bi mogao znati na kojoj taki sveta se nalazi ovo mesto. U tom srebrenikom selu, na pet kilometara od Srebrenice ivelo je oko 10 Srba i 40 Muslimana.

Okrueno muslimanskim mestima, do marta 1992. godine, ba nikakvih loih stvari nije bilo. ak se moe rei da su komijski odnosi pola veka bili vie nego dobri.

Svako je gledao svoj posao: poljoprivredu, ume, uvala se stoka, gajile razne kulture, a bilo je i one druge kulture sa obe strane i uvaavanja. Prvi put su se u aprilu osetili vetrovi koji nisu stizali sa Drine, ve od Sarajeva.

Pojavili su se tamni oblaci i videlo se da nevreme stie u istonu Bosnu. To zahlaenje, umesto vetrova, donosili su ljudi. Politika, tako se kae. Daleka borba za vlast ovde donosi samo smrt, razaranje, pljaku-

Nervoza donosi strah za sopstveni ivot, porodicu, imanje. Po selu je kao munja prostrujala vest da su u Potoarima sredinom aprila ubijena tri Srbina.

No je rodno mesto kukavica i polazna taka podlosti. Zato su, kao beg od straha, otpoele da krue none patrole i u jednim i u drugim mestima. Na izvoru podlosti i straha uvek je tragino, ponekad i tragikomino. Bilo je dirljivo-brino, moda bi se pre moglo rei naivno-lukavo, kada su komije Muslimani "proirili delatnost" svojih straa, ak i oko srpskih kua.

"Odmah emo kod svih srpskih sela strogo postaviti strae i neemo dozvoliti da naa sela uvaju strae muslimanske nacionalnosti. Pitamo se od koga svaku no i dan oni uvaju srpski narod?!" - kae dopis vladi BiH, optinski odbor SDS, 28. septembar 1995. godine.

Obnavljaju se stare prie i otkopavaju zatrpane uspomene. Svi pamte samo no, metak, icu- Bude se najcrnje misli iz komara drave koja se raspada i njena trule se osea na svakom koraku. Svako se zatvara u svoj nacionalni tor, svinjac ili kokoinjac- Nou aveti zla etaju selima, patroliraju poluautomatska iva bia sa pukama i redenicima.

Prvo seoske strae, zatim patrole, "kontrole", pa- Nekad su se sretali, pozdravljali, sad se presreu, prete. Razlog je lako nai kada se znaju namere. Potom se razgovara, pregovara, obeava, a u stvari- Kupuje se vreme, prodaju glasine.

Sve se nekako podnosilo dok su ljudi verovali da oruje koje zvekee nee i zapucati - u ime starih rana, nepotrebnih rtava od pre pola veka i rata koji nikom dobra nije doneo. A onda-

Iz pravca sela Potoara- Dan izabran, ni po suncu, ni po magli, ve po slavi - urevdan, 6. maj. Tada u kuu dolaze gosti - obiaj je, bez noa i mitraljeza.

Sa Ravne njive iznad Gniona, negde oko 17.00 zauo se glas sa megafona:

"Sluajte me dobro, Gnioani, ovo vam poruuje Naser. Do pola est da svi predate oruje kod Perine kue i garantujem da vam nita nee biti. Ako to ne uradite, neete pobei, jer ste opkoljeni i biete pobijeni."

Narod je odmah skoio, poeo da bei. Niko nita nije uzeo, sem to se zateklo u rukama i na sebi. Ostalo je sve, ak i upaljene svee na stolovima onih koji su slavili. Posle dva minuta uli su se rafali sa svih okolnih brda.

Svi su potrali niz potoke zaklanjajui se iza kamenja i bukava. Tu su poginula petorica Gnioana.

Radojko Miloevi, star 68 godina, koji je tog dana slavio urevdan, spaljen je u svojoj kui. Njegova ena je gledala iz ume kako gori kua i Radojko u njoj. O tome svedoe Marko Slijepevi i Miladin Vukadinovi iz Gniona, koje je prvo spaljeno i do temelja uniteno srpsko selo srebrenike optine.

Istog dana, ista slava, jo jedno bratunako selo je napadnuto. U svojoj kui u Bljeevi zaklana je starica Kosana eki, a njen mu Milan i njihov prijatelj koji je bio na slavi ubijeni. Iz ovog muslimanskog sela svi su Srbi proterani, a njihova imovina je opljakana i popaljena.

ienje avlija "Sa dumanima se mora definitivno i za svagda raistiti. Uzmimo sebi za zadatak da smo mi ti koji moramo jednom za svagda raistiti te stvari i oistiti ih od svojih avlija, da bi budua pokolenja ivela u rahatluku i miru. Znam da smo mi Bonjaci merhametli, sentimentalni i osetljivi ljudi. Ostavimo to za bolja vremena, a sada je u pitanju ouvanje muslimanskog identiteta, muslimanske biti, muslimanskog ponosa i ljudskog dostojanstva." - (Naser Ori, komandant muslimanskih jedinica u "svojoj" knjizi "Srebrenica svedoi i optuuje")

kravica- 79489 - 14.11.2012 : Pancir Bogdan Novi Sad - (1)

Borbe na Zelinju i Konjevi Polju, jan-feb 1993. godine

Stokovia sam upoznao u februaru '93. godine u selu Zelinje, izmeu Zvornika i Bratunca kada smo izvodili borbene operacije prema Konjevic Polju i Srebrenici. Mogu samo reci da to i nisu bili ba neki specijalci ve plahoviti momci koji su pokuavali da se dokau na pogrean nain. Iskreno reeno, nije mi ni jasno kako su oni ostali u Bosni kad smo se svi povukli u Srbiju u aprilu '93. godine.

Nakon napada na selo Kovaevie, te '93. godine, prvi put smo bili kao pripadnici ete Vojne policije na brdu au iznad Bratunca. Tom prilikom je poginuo redovan vojnik Duki Neboja iz Batajnice. To se desilo 26. ili 27. januara '93. godine i uprkos tome to smo naneli velike gubitke pripadnicima Armija muslimanske BiH u ijim akcijama je uestovao i sam Naser Ori, zbog smrti jednog vojnika smo automatski bili povueni sa ratita.

Nakon toga smo se, 28. februara, vratili u selo Zelinje gde sam i upoznao pok. Stojkovica. Mi smo bili upueni u rejon istone Bosne zbog izbijanja formacija Armija muslimanske BiH na samu reku Drinu. Pripadnici 72. brigade iz Paneva su nam bili desno krilo u napadu na Hrnie, Haluge i na samo Konjevi Polje u koje smo uli 14. marta '93. godine bez i jednog poginulog u mojoj jedinici, osim to je poginuo jedan pripadnik TO iz Zelinja koji nam je pokazivao pravac kretanja.

U iznanadnom napadu u umi iznad Konjevic Polja, izvrili smo prepad na smenu strae na obodu ume i tom prilikom je stradalo etvoro pripadnika Armija muslimanske BiH od kojih je jedan bio naoruan revolverom "Smit-Wetson" a koji i sada uvam. Kod drugog poginulog sam naao puku pumparicu brazilske prozvodnje sa magacinom od 9 patrona koju sam poklonio kolegi koji je lovac, a kod ostalih smo nali oruje domae izrade od vodovodnih cevi i uglavnom lovako naoruzanje.

Imali smo visok moral, poto su pripadnici nae jedinice uglavnom bili potomci porodica iz BiH. Mogli smo ladno da osvojimo i Srebrenicu gde se kasnije ne bi desio masakr, ali to Filip Morion nije dopustio.

kravica- 24670 - 18.07.2010 : Zeljko Tomic Sokolac - (1)

Memorijalno spomen obiljeje u Kravici

Ovoga ljeta, na putu iz Srebenice za Konjevi polje, nabasah na Kravicu, najvee srpsko selo na podruju Biraa i srednjeg Podrinja.

Nekada davno, ovo je selo bilo poznato po dobrim majstorima, koji izgradie mnogo kua po Sokocu i istonoj Bosni. Danas je mnogo uvenije po ogromnom granitnom krstu, visokom 5. 5 metara, koji se po prvi put u svoj svojoj ljepoti zablistao na Petrovdan 2009. godine. Ova jedinstvena graevina na naim prostorima je dio memorijalnog spomen-obiljeje za 3. 267 srpskih rtava Odbrambeno-otadbinskog i 6. 469 srpskih rtava Drugog svjetskog rata koji nastradae od ustake kame na podruju Bira i srednjeg Podrinja.

Bilo je planirano da se na ovom prelijepom kompleksu ispiu i imena svih rtava iz ova dva rata, ali se izgleda (zbog velikog broja imena) od toga odustalo. Umjesto toga, iza ovog impresivnog zdanja e biti izgraeni sportski tereni, simbol nastavka ivota na ovom podruju.

Jedan od mjetana mi sa ponosom pokaza oiljke na svojoj ruci i podsjeti me da je u Kravici izmeu 1992. i 1995. godine, svirepo ubijeno 158 mjetana. Samo na Boi 1993. godine, prilikom upada jedinica Nasera Oria u ovo selo masakrirano je 49 osoba. U zadnjem ratu na podruju Kravice je u potpunosti uniteno oko 700 kua i 12 drutvenih objekata.

Na krstu su ispisane sledee poruke:

"od 1992. do 1995. godine 3267 srpskih rtava od 1941. do 1945. godine 6469 srpskih rtava"

ispod toga su ispisani stihovi pjesme, koju je (po mojoj pretpostavci) napisao neki od lokalnih pjesnika:

"Mir vaim kostima kraj drumova pranih, Pokoj vaoj dui, posle muka stranih. Spavajte kraj druma snom predakih senki, Spavajte mladii nevini vo vjeka".