У коштуничаво воће спадају: шљива, вишња, трешња, кајсија и бресква.

ШЉИВА је најраспрострањеније коштуничаво воће. Изглед: она је вишегодишња дрвенаста биљка. На њој разликујемо коријен и стабло са листовима. Гранати дио стабла чини крошњу. На гранама су пупољци. Из њих се развијају бочне гране, листови и цвјетови. У плодовима шљиве су тврде коштице и у њима по једна сјеменка. Плод је у почетку зелен, тврд и неукусан. Кад сазрије, он је плаве боје, мекан и сладак. Плод шљиве називамо коштуницом. Представници: пожегача, стенли и чачанска најбоља. Значај: шљиве садрже шећер, витамине и друге храњиве састојке. Најчешће се једу свјеже, а могу се прерађивати у домаћинству, али и у фабрикама за производњу хране. Од шљива се праве: џемови, компоти, слатко и сокови. Могу се конзервисати и заледити. Жестоко алкохолно пиће – ракија се добија од шљива.»

 

Изглед: вишња је вишегодишња дрвенаста биљка. Има коријен и стабло с листовима. С прољећа прво цвјета па онда листа. Цвјетови су роскасти и скупљени. Плодови су на почетку зелени а кад сазрију су црвени, ситни и киселкасти. У плодовима су тврде коштице и у њима по једна сјеменка. Сазријева у јуну.

Значај: вишња је богата храњивим материјама. Поред тога што се једу свјеже, због свог киселог укуса, од њих се праве пите и колачи. Такође и џемови, компоти, слатко и сокови, као и једна врста алкохолног пића (шери) се праве од вишања. Оне се могу конзервисати и заледити.

Изглед: трешња је вишегодишња дрвенаста биљка. Има коријен и стабло са листовима. С прољећа прво цвјета па онда листа. Цвјетови су роскасти и скупљени. Плодови су на почетку зелени, а кад сазрију су слатки и црвени. У плодовима су тврде коштице и у њима по једна сјеменка. Сазријева средином маја.

Представници: јан и бурлат; Значај: у исхрани, једу се свјеже и праве се

џемови, сокови, компоти и слатко, како у домаћинству тако и у фабрикама за производњу хране.

  

Изглед: кајсија је вишегодишња дрвенаста биљка. Има коријен и стабло са листовима. Кајсија прва цвијета. Има бијеле и појединачне цвјетове. Плодови су на почетку зелени и тврди, а кад сазрију постају мекани, добију златно жуту боју. Обрасли су длачицама и ситнији су од плодова брескве. У плодовима су тврде коштице и у њима по једна сјеменка. Сазријева крајем јуна – почетком јула.

Представници: мађарска најбоља и амброзија. Значај: у исхрани, јер је богата храњивим

материјама. Од кајсија се праве џемови, компоти, слатко и сокови.

 

Изглед: бресква је вишегодишња дрвенаста биљка. Има коријен и стабла са листовима. Цвјета у рано прољеће. Има бијеле и појединачне цвјетове. Плодови су у почетку зелени и тврди, а кад сазрију су мекани и сочни. Боја им је жута до црвена. Крупни су плодови обрасли длачицама. Једна врста брескве без длачица се назива нектарина. У плодовима су тврде коштице и у њима по једна сјеменка. Сазријевају у јулу.

Представници: јулија, весна и маја. Значај: у исхрани, јер је богата храњивим

материјама. Од брескве се праве џемови, компоти, слатко и сокови.

 

Разлике су у величини плода (вишња, трешња, шљива, кајсија па бресква),

Боји плода (вишња и трешња су црвене, шљива плава, кајсија наранџаста, а бресква жута до црвена),

Времену цвјетања (кајсија, бресква, па шљива).

Дакле, вишње су ситније и киселије од трешања, а трешње прве дозријевају. Кајсија је ситнија од брескве и прва цвјета. Обје су обрасле длачицама.