KOSOVO PRE SVEGA - CEAS Serbia · proces izmene postojećeg Ustava ili usvajanja novog. U ovim...

KOSOVO PRE SVEGA

***Analiza konteksta procesa usvajanja i analiza nacrta Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije

Izveštaj Centra za evroatlantske studije (CEAS) iz SrbijeSeptembar 2018.

KOSOVO PRE SVEGA***

Analiza konteksta procesa usvajanja i analiza nacrta Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije

Izveštaj Centra za evroatlantske studije (CEAS) iz SrbijeSeptembar 2018.

Ova studija je objavljena uz delimičnu podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). Stavovi i mišljenja izrečeni u ovoj publikaciji ne predstavljaju stavove i mišljenja NED.

Naslov: KOSOVO PRE SVEGA Analiza konteksta procesa usvajanja i analiza nacrta Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije

Autor: Centar za evroatlantske studije (CEAS)

Publisher: Centar za evroatlantske studije (CEAS) Dr. Dragoslava Popovića 15, 11000 Beograd

Urednik: Jelena Milić

Mi i Srbija delimo jedan cilj. Taj cilj za Srbiju jeste napredovanje na putu ka članstvu u EU. To je strateški cilj Srbije i nešto što SAD snažno podržavaju.

Metju Palmer, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, 12. septembra 2018.

Sa ulaskom u EU mnogi ovde vezuju bogatiji život. Što nije tačno.

Aleksandar Čepurin, Ambasador Ruske Federacije u Republici Srbiji, 10. septembra 2018.

U okviru dijaloga Beograda i Prištine, teritorijalna razmena ili korekcija granica nije isključena kao završni deo slagalice.

Johanes Han, Komesar EU za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju, 14. septembar 2018.

Ako ikada postignemo bilo kakav sporazum sa Prištinom, Srbija bi morala da dobije jasne garancije da će postati država članica EU 2025. godine.

Aleksandar Vučić, Predsednik Republike Srbije, 13. septembra 2018.

5

Sadržaj

Sadržaj

Izvršni rezime .....................................................................................................................................7

Uvod – politički i normativni kontekst u kome se usvajaju nova strateška dokumenta Republike Srbije ..............................................................................................................................10

Uporedna hronologija usvajanja krovnih dokumenata Republike Srbije i Evropske unije i drugih relevantnih akata i odluka ..........................................................................................10

Moskva kva kva ...................................................................................................................18

America First ........................................................................................................................22

Vežba – Srbija 2018 – NATO EADRCC i Ministarstvo unutrašnjih poslova RS ....................23

Analiza nacrta Strategije nacionalne bezbednosti .......................................................................24

Metodološko – sadržajna analiza nacrta Strategije nacionalne bezbednosti .......................24

Analiza usklađenosti nacrta Strategije nacionalne bezbednosti sa strateškim, zakonodavnim i institucionalnim okvirom ......................................................................................................31

Zaključci i preporuke.......................................................................................................................36

O Centru za evroatlantske studije..................................................................................................41

6

KOSOVO PRE SVEGA

7

Izvršni rezime

Izvršni rezime

Nova strateška dokumenta Republike Srbije (RS), nacrti Strategije nacionalne bezbedno-sti i Strategije odbrane, razmatraju se i usvajaju u izrazito dinamičnom periodu globalnih bezbednosno-političkih trendova. Istovremeno, RS se suočava i sa mnogobrojnim neuo-bičajeno velikim unutrašnjim izazovima, od potrebe reforme pravosuđa nadalje. I spol-jne i unutrašnje okolnosti objektivno otežavaju usvajanje dobro artikulisanih strateških bezbednosnih i odbrambenih dokumenata relativno male zemlje u relativno neizvesnom procesu evropskih integracija.

Dobro je što su evropske integracije RS u nacrtu nove Strategije nacionalne bezbednosti (SNB) navedene eksplicitno kao nacionalna vrednost, te što je Predsednik RS povezao optimalan ishod pregovora o Kosovu sa članstvom RS u Evropskoj uniji (EU).

U srpsko-ruskim odnosima se primećuju dva paralelna trenda: serija malih pozitivnih koraka u politici aktuelne Vlade prema pritiscima iz Moskve s jedne, i sve intenzivnije delovanje pro-kremaljskih struktura u Srbiji koje se protive politici zvaničnog Beograda o Kosovu, s druge strane.

U analiziranom periodu uočava se sve intenzivnija bilateralna komunikacija Srbije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), sa optimističnim tonovima. Ovo prati i drugačiji odnos pro-vladinih medija o SAD generalno. Iako neupitno pozitivan, ovaj trend može biti ugrožen ako RS ne obrati pažnju na novu turu sankcija SAD prema Rusiji, i realizuje najavu kupovine ruske opreme sa novim tehnologijama.

Ipak, glavna politička karakteristika perioda u kome se analizira nacrt SNB jeste inten-ziviranje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu kao i samog procesa pregovora sa zvaničnom Prištinom pod pokroviteljstvom EU. Proces izrade novih strateških dokumenata, kao i njihov sadržaj, najviše su uslovljeni ubrzavanjem procesa pregovora sa Prištinom, što je dodatni objektivno otežavajući faktor.

Nacrt SNB stoga je prevashodno napisan i ulazi u skupštinsku proceduru da bi se za-dovoljila forma u ispunjavanju očekivanja artikulisanih u procesu pregovora po poglavl-jima sa EU.

Ocena da je nacrt nove SNB RS dominantno uslovljen pregovorima o Kosovu dobija utemeljenje u delovima nacrta SNB koji se odnose na nadležnosti Predsednika RS, koji je i glavni pregovarač oko Kosova. Na više mesta u nacrtu nagoveštava se jačanje pozicije Predsednika Republike u budućem zakonskom okviru.

CEAS donekle razume ovaj trend, iako je on upitan sa aspekta podele vlasti i demokratske kontrole sistema bezbednosti (SB) te zato predstavlja mač sa dve oštrice, imajući u vidu navedene političke okolnosti i izazove sa kojima se državno rukovodstvo suočava u na-

8

KOSOVO PRE SVEGA

porima iznalaženja mirnog i održivog rešenja oko Kosova, u nadi da će ono Srbiju zadrža-ti na putu evropskih integracija.

Prva nova Nacionalna strategija bezbednosti adminstracije predsednika SAD Donalda Trampa zove se AMERICA FIRST i izuzetno je dobro napisana. CEAS ocenjuje da je državno rukovodstvo RS itekako dobro i na vreme osetilo trend promene sa fokusa na multilateralizam Obamine administracije ka principijelnom realizmu Trampove. Ovo po-drazumeva fokus na ishod, a ne na ideologiju, te da mir, bezbednost i napredak zavise od snažnih suverenih država koje poštuju svoje građane kod kuće i sarađuju na održavanju mira u svetu. Utoliko je uporedna analiza sa nacrtom nove SNB RS bila teža jer su sve oblasti zasenjene pitanjem Kosova. Ne bude li u njoj značajnih izmena, nova SNB komot-no se može nazvati KOSOVO PRE SVEGA.

Iako spomenute okolnosti mogu biti olakšavajuće za razumevanje nekih propusta poput: loše strukture i neujednačenosti terminologije, neusklađenosti percepcije geopolitičkih dešavanja i glavnih pretnji i izazova sa Globalna strategija spoljne i bezbednosne politike EU (GSEU), one nikako ne mogu biti opravdanje za neke propuste koje nacrt sadrži.

Ovo se pre svega odnosi na marginalizovanje položaja pravosuđa u poglavlju Sistem na-cionalne bezbednosti i demokratskom nadzoru nad sistemom, što otvara pitanja o pravcu ustavnih i normativno-pravnih promena i stvara sumnju o eventualnoj nameri umanjenja uspostavljenih demokratskih standarda.

Kroz ceo nacrt SNB preovlađuje nacionalno i kolektivno u odnosu na građansko i in-dividualno, i u tom smislu nacrt je lošiji od važeće SNB. CEAS podseća da je koncept građanskog i ustavna kategorija.

Posebno brine što su u nacrtu nove SNB u poglavlju Nacionalni interesi izostale jedna-kost i ravnopravnost građana i ravnopravnost polova, koje se u aktuelnoj SNB eksplicitno navode kao nacionalna vrednost. CEAS smatra da bi jednakost i ravnopravnost građana i ravnopravnost polova trebale eksplicitno da se navedu kao nacionalne vrednosti i u novom nacrtu.

CEAS, kao organizacija koja u svom radu prevashodno prati dešavanja u evroatlantskom svetu, NATO, odnose EU-NATO i Srbija-NATO, smatra da u nacrtu SNB postoje značajni propusti koji se tiču spomenutih oblasti. Sam geografski položaj RS, pa nadalje sve do navođenja evropskih integracija kao nacionalnog interesa i okolnosti da su sve zemlje regiona u procesu evroatlantskih integracija ili jačanja saradnje, zahtevaju da se u nacrtu eksplicitnije spomenu međusobna percepcija EU i NATO kao ključnih partnera, njihov zajednički stav i mere prema aktuelnom režimu u Moskvi, te jačanje i širenje oblasti saradnje EU i NATO. U nacrtu se govori samo o izazovima sa kojima se NATO susreće u vezi postizanja planova oko izdvajanja procenta BDP zemalja članica za odbranu, ali ne i o ostvarivanju ciljeva sa dva poslednja samita poput: unapređenog pojačanog prisustva na istočnom krilu; proširenja komandne strukture; jačanja operativnih kapaciteta i uvođenja sajber pretnji kao četvrtog domena rata.

9

Izvršni rezime

CEAS smatra vrlo indikativnim da se tek u nacrtima strateških dokumenata 2018. go-dine uvodi fraza „posledicama ratnih dejstava“ i to u poglavlju Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti od značaja za odbranu nacrta Strategije odbrane (SO), ali ne i u nacrtu nove Strategije nacionalne bezbednosti gde joj je metodološki mesto.

CEAS posebno naglašava su novi nacrti strategija objavljeni u aprilu 2018. godine, da je javna rasprava o njima trajala do 15. maja 2018. godine, a da je Skupština Srbije 18. maja 2018. godine donela odluku o formiranju Komisije za istragu posledica NATO bombar-dovanja 1999. godine po zdravlje građana i životnu sredinu. Prvi preliminarni izveštaj Komisije se očekuje tek 2020. godine!

Zbog svega navedenog, CEAS smatra da je vrlo verovatno da nova strateška dokumenta, čak i ako budu usvojena sa značajnim izmenama, što je malo verovatno, neće imati dug vek važenja.

CEAS smatra da je prvo preko potrebno formalizovati normalizaciju odnosa između Sr-bije i Kosova koji predstavljaju poslednji veliki nerešeni faktor nasleđa Miloševićevog režima i ratova devedesetih. Zatim, u skladu sa novim sveobuhvatnim rešenjem, ući u proces izmene postojećeg Ustava ili usvajanja novog. U ovim izmenama potrebno je bolje normirati osnovne postulate sistema bezbednosti i odbrane. U skladu sa novonas-talim okolnostima, nastavkom ili odustajanjem od EU integracija, pre svega treba usvojiti iskrenu i sveobuhvatnu strategiju spoljne politike koja više ne bi smela biti reducirana na eventualni nastavak EU integracija, kao što je sada slučaj. Tek onda treba usvoji-ti nova krovna bezbednosna i odbrambena dokumenta. Ona moraju biti u suštinskom i normativnom skladu sa izabranom spoljnopolitičkom orijentacijom Srbije, s jedne, i sa geopolitičkim i geostrateškim okruženjem sa druge strane, te sadržati jasne odredbe o podeli vlasti, vladavini prava i ljudskih prava i demokratskog nadzora nad sistemom bezbednosti.

Ukratko, PRE SVEGA rešiti pitanja oko KOSOVA da bi se Srbija izvukla iz, sa aspekta demokratske konsolidacije društva i države nemoguće situacije u kojoj je pitanje KOSO-VA PRE SVEGA, i ušla u novu u kojoj je DEMOKRATSKA SRBIJA PRVO izvodljiva opcija.

Napomena: Do datuma objavljivanja ovog izveštaja, sredine septembra 2018, još uvek nisu objavljene redigovane verzije nacrta Strategija nacionalne bezbednosti i odbrane Republike Srbije, niti je utvrđen datum kada će se finalni nacrti dokumenata naći u sk-upštinskoj proceduri. Nadamo se da će ovaj Izveštaj CEAS-a poslužiti članovima na-dležnog skupštinskog odbora i narodnim poslanicima tokom rasprave koja se bude vodila u Narodnoj Skupštini, te medijima, komentatorima i drugim relevantnim akterima koji budu pratili raspravu i usvajanje.

10

KOSOVO PRE SVEGA

Uvod – politički i normativni kontekst u kome se usvajaju nova strateška dokumenta Republike Srbije

Napomena: Ovo poglavlje struktuirano je kao hronološki pregled ključnih događaja i trendova koji definišu društveno-politički kontekst u kojem su izrađeni nacrti Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane i u kome je sprovedena javna rasprava, sa kraćim normativnim osvrtima na druga relevantna dokumenta i procedure usvajanja.

Uporedna hronologija usvajanja krovnih dokumenata Republike Srbije i Evropske unije i drugih relevantnih akata i odluka

Republika Srbija (RS) je nakon izdvajanja iz Državne zajednice Srbije i Crne Gore maja 2006. godine počela organizaciono i normativno uređivanje zatečenog sistema bezbed-nosti (SB) u skladu sa novonastalim okolnostima. Nakon kontroverznog referenduma održanog u neskladu sa procedurama propisanim tadašnjim Ustavom, čiju pripremu i proces usvajanja nije obeležila javna debata niti adekvatna uključenost akademske, ek-spertske i građanske javnosti u raspravu, novembra 2006. godine usvojen je aktuelni Ustav1 RS koji oblast bezbednosti i odbrane tretira u preambuli i preko dvadeset članova.2 On, nažalost, nije stvorio sve potrebne pretpostavke za reformu SB. CEAS je o potreba-ma sistemske reforme SB RS intenzivno pisao u svom izveštaju Karika koja nedostaje.3 Smatramo da je većina nalaza iz tog izveštaja i dalje aktuelna.

1 Ustav Republike Srbije. Novembar 2006. godine. Dostupno na: http://www.ustavni.sud.rs/page/view/sr-Latn-CS/70-100028/ustav-republike-srbije

2 Odredbe Ustava RS koje se odnose na SB su: Preambula (KiM: ustavna “obaveza svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima”); Čl.8. (Teritorija i granica); Čl.16. (Međunarodni odnosi); Čl.16. (Pravo na slobodu i bezbednost); Čl.39. (Sloboda kretanja); Čl.45. (Prigovor savesti); Čl.50.st.3. (Sloboda medija); Čl.54.st.4 (Sloboda okupljanja); Čl.55.st.3. i 4. (Sloboda udruživanja); Čl.97. t.1.,4.,5., 9.(Nadležnost Republike Srbije); Čl.99. (Nadležnost Narodne skupštine); Čl.105. (Način odlučivanja u Narodnoj skupštini); Čl.109.st.4. (Raspuštanje Narodne skupštine); Čl.123. (Nadležnost Vlade); Čl.124. (Odgovornost Vlade); Poglavlje 6. čl.139-141. (Vojska Srbije); Čl.182. (Pojam, osnivanje i teritorija autonomne pokrajine); St.4. ”Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu, u skladu sa zakonom.” ; Čl.194.st.4. i 5. (Hijerarhija domaćih i međunarodnih opštih pravnih akata); Čl.200. (Vanredno stanje); Čl.201. (Ratno stanje) i Čl.202. (Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju).

3 Karika koja nedostaje. Centar za evroatlantske studije. Novembar 2014. Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/images/prilozi/CEAS-Karika-koja-nedostaje.pdf

11


Republika Srbija je u decembru 2007. godine usvojila Rezoluciju Narodne skupštine RS o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije,4 kojom je proglašena vojna neutralnost Republike Srbije u jednoj rečenici „donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju.“

Skupština Kosova je 17. februara 2008. godine jednostrano proglasila nezavisnost au-tonomne pokrajine Kosovo i Metohija od Republike Srbije.

Aktuelna Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije5 (SNB) usvojena je u okto-bru 2009. godine. Usvajanju je prethodio kratak period relativno jalove javne rasprave. O predlogu odluke o usvajanju SNB RS i Strategije odbrane RS (SO), koje je podnela Vlada, raspravljano je u objedinjenoj raspravi na sednici redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.6 Po usvajanju strategije su objavljene u “Službenom glasni-ku RS” br. 88/09. Iako pitanje nacionalne bezbednosti ima širi karakter od odbrane, ceo proces izrade SNB u zvaničnim institucijama vodilo je Ministarstvo odbrane.Adekvatran sled stvari bio i da se prvo raspravlja i usvaja SNB pa tek onda SO.

Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o stvaranju Evropske unije (Mastrihtski ugov-or) i Ugovor o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) (Rimski ugovor) – takoz-vani Lisabonski ugovor7 EU je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine, svega par meseci pošto je Srbija usvojila novu SNB. Lisabonski ugovor je uveo klauzulu obavezne kolektivne solidarnosti koja obavezuje na pružanje eventualne pomoći onoj EU člani-ci koja je pogođena ljudskom ili prirodnom katastrofom ili terorističkim napadom,8 što je u određenim delovima promenilo koncept Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) EU, o čemu je CEAS intenzivno pisao u izdanjima svog magazina Novi Vek.9

U stručnoj i široj javnosti u Srbiji retko se spominje činjenica da se u Lisabonskom ugov-oru potvrđuje da NATO i dalje ostaje osnova kolektivne bezbednosti onih svojih članica koje su istovremeno i članice EU. To se ne odnosi na one članice EU koje nisu članice NATO-a ukoliko one to ne žele.10

4 „Sl.glasnik RS“ br. 125/20075 Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Oktobar 2009. godine. Ministarstvo odbrane Republike

Srbije. Dostupno na: http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/strategije/Strategija%20nacionalne%20bezbednosti%20Republike%20Srbije.pdf

6 Prva sednica Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini. Narodna skupština Republike Srbije. Dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/Prva_sednica_Drugog_redovnog_zasedanja_Narodne_skup%C5%A1tine_Republike_Srbije_u_2009._godini.4083.941.html

7 The Lisbon Treaty. Decembar 2009. godine. Dostupno na: http://www.lisbon-treaty.org/wcm/the-lisbon-treaty.html

8 Takođe, Lisabonskim ugovorom Evropska bezbednosna i odbrambena politika postala je Zajednička bezbednosna i odbrambena politika.

9 Novi Vek. Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/sr/95-novi-vek/128-novi-vek10 Novi vek, br. 1. 2012. Centar za evroatlantske studije. Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/images/

tromesecnik/novi-vek-broj-02.pdf

12

KOSOVO PRE SVEGA

Republika Srbija je u aprilu 2013. godine usvojila Prvi sporazum o principima normal-izacije odnosa Beograda i Prištine11 (dalje u tekstu Briselski sporazum)12 koji podrazume-va normalizaciju odnosa sa Kosovom.

U januaru 2014. je u Briselu održana prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou. Srbija je do sada otvorila 14 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, ali još uvek ne i poglavlje 31– Za-jednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, za koje se još uvek čeka skrining izveštaj za proces sproveden još 2014. godine.13 14

Poglavlje 31 se sastoji od obaveza za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, pravno obavezujućih međunarodnih ugovora i progresivnog usklađivanja sa političkim tekov-inama EU, tj. zajedničkim spoljnopolitičkim odlukama, stavovima i merama. Ovakvo usklađivanje podrazumeva usklađivanje spoljnopolitičkog delovanja Republike Srbije sa spoljnopolitičkim pristupom EU, koji je zasnovan na odlukama i zaključcima Spol-jnopolitičkog saveta i Evropskog saveta EU.15 Dalje, ovo podrazumeva i prilagođavanje domaćih institucija, zaduženih za spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku zemlje, za funkcionisanje i proaktivno delovanje unutar sistema EU.

Srbija je od 2014. godine Srbija učinila značajan pomak u procesu saradnje sa EU učešćem u misijama i operacijama u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene poli-tike Evropske unije, i u tom smislu razvija i sistem za učešće u civilnim operacijama EU. Takođe, radi se na sprovođenju reformi u oblasti sistema odbrane i upravljanja kriza-ma (migraciona kriza). CEAS je o ovome detaljnije pisao u izveštaju Priča sa zapadne strane.16

Posle višegodišnjeg usaglašavanja, Vlada RS usvojila je Individualni akcioni plan part-nerstva (IPAP)17 sa NATO januara 2015. godine. Srbija je svoje partnerstvo sa NATO usaglasila kroz akcioni plan od četiri ključne oblasti: politički i bezbednosni okvir; odbrambena i vojna pitanja; javna diplomatija, naučna saradnja, sistem upravljanja kriza-

11 Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine. April 2013. Dostupno na: http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/FIRST_AGREEMENT_OF_PRINCIPLES_GOVERNING_THE_NORMALIZATION_OF_RELATIONS,_APRIL_19,_2013_BRUSSELS_en.pdf

12 Tekst briselskog sporazuma. Blic. April 2013. godine. Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/tema-dana/tekst-briselskog-sporazuma/8911sr2

13 Srbija i EU - poglavlje o spoljnoj politici čeka u fioci. N1. Avgust 2018. Dostupno na: http://rs.n1info.com/a411998/Vesti/Srbija-i-EU-poglavlje-o-spoljnoj-politici-ceka-u-fioci.html

14 Za poglavlje 31 još uvek nema Skrining izveštaja. Izjava Vladimira Ateljevića, član Pregovaračkog tima zadužen za poglavlja 30 i 31. Evropski pokret Srbija. Decembar 2017. Dostupno na: http://arhiva.emins.org/srpski/news/article/za-poglavlje-31-jos-uvek-nema-skrining-izvestaja

15 Ibid16 Priča sa zapadne strane. Centar za evroatlantske studije. Jun 2018. Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/

sr/publikacije/prica-sa-zapadne-strane17 Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP). Decembar 2014. godine. Dostupno na: http://www.mfa.gov.rs/

sr/images/ipap/ipap_srb_05122017.pdf

13


ma i planiranje u vanrednim situacijama; zaštita tajnih podataka.18 IPAP se sprovodio us-poreno, pre svega zbog pregovora o formalizaciji normalizacije odnosa između Beograda i Prištine koji sve više uslovljava i limitira ostale procese u državi i društvu.19

U okviru pregovaračke grupe za poglavlje 31 u pristupanju Srbije EU (spoljna, bezbed-nosna i odbrambena politika) u maju 2016. godine osnovana je podgrupa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije odgovorna za pružanje pravnog okvira i institucionalnih kapac-iteta za učešće srpskih civilnih struktura u multinacionalnim operacijama od strane Ev-ropske unije. Kao rezultat rada ove podgrupe, Vlada Srbije usvojila je zaključak o usva-janju Izveštaja o neophodnosti uspostavljanja pravnog okvira i institucionalnih kapaciteta za učešće srpskih civilnih struktura u multinacionalnim operacijama.20

Evropska unija je juna 2016. godine usvojila dokument ”Jedinstvena vizija, zajedničko delovanje: Jača Evropa –Globalna strategija spoljne i bezbednosne politike EU“21 (GSEU) koja predstavlja najznačajniji strateški dokument Evropske unije u oblasti bez-bednosti.

Spomenute odredbe iz Lisabonskog ugovora se zbog hronologije usvajanja, kao ni nal-azi iz GSEU, ne nalaze u aktuelnoj SNB i Strategiji odbrane Republike Srbije.22 Sama činjenica da u aktuelnoj SNB ove promene nisu unešene, a da je Srbija u procesu EU integracija, predstavlja dovoljan razlog da se usvoji nova SNB.23

Postojeća SNB, nije u skladu sa prioritetima GSEU između ostalog, koji se odnose na: bezbednost unije; investiranje u izgradnju otpornosti i održivosti država i društava na istočnim i južnim granicama Evropske unije i razvoj integrisanog pristupa u rešavanju konflikata i kriza.

Evropski savet je (u oktobru 2017.) doneo zaključak o implementaciji GSEU24 u oblasti bezbednosti i odbrane kojim definiše nivo ambicija u pogledu utvrđivanja glavnih cil-jeva koje će Evropska unija i njene članice nastojati da ostvare, uključujući tu i dalje unapređenje Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. Zaključci Saveta predstavl-jaju tumačenje GSEU za države članice koje su suzdržane prema predlogu za jačanjem saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane na evropskom nivou. Takođe, značajna pažnja posvećena je i izbegavanju dupliranja kapaciteta sa NATO i ostvarenju pune komplemen-

18 Ibid19 Primarni instinkt – za više NATO-a na Zapadnom Balkanu. Studija CEAS-a. Septembar 2017. Strana 57.

Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/images/publikacije/CEAS_Basic_Instict_WEB.pdf20 Korak napred - uskoro i srpski civili u mirovnim misijama pod okriljem UN, EU i OEBS. Novembar 2017.

Dostupno na: http://www.deiup.mod.gov.rs/sr/info/vesti/korak-napreduskoro-i-srpski-civili-u-mirovnim-misijama-pod-okriljem-un,eu-i-oebs#.WyD2eu6FOxA

21 Globalna strategija spoljne i bezbednosne politike EU. Jun 2016. Dostupno na: http://eeas.europa.eu/archives/docs/top_stories/pdf/eugs_review_web.pdfhttp://www.mfa.gov.rs/ZPEU_web.pdf

22 Ibid23 Ibid24 Ibid

14

KOSOVO PRE SVEGA

tarnosti sa tom organizacijom. Nivo ambicija je tesno povezan sa sledećim strateškim pri-oritetima predstavljenim GSEU: odgovor na spoljne sukobe i krize; izgradnja partnerskih kapaciteta i zaštita Evropske unije i njenih građana.

Vlada RS formirala je krajem 2016. godine radnu grupu za izradu odbrambenih i bezbed-nosnih strateških dokumenata , čija je finalizacija tada najavljena za kraj 2017. godine.

Spomenutu grupu su činili predstavnici: Generalnog sekretarijata predsednika Republike, Ministarstva odbrane, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva pravde, Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, Kancelarije za evropske integracije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

U grupi nisu bila resorna ministarstva koja se bave zdravljem, ekologijom i obrazovan-jem, između ostalih, iako stanje u sve tri spomenute oblasti itekako doprinosi stanju bez-bednosti države i građana.

Od formiranja radne grupe u javnosti nije bilo dovoljno informacija o procesu izrade do-kumenata. Nacrti Strategije nacionalne bezbednosti25 i odbrane26 objavljeni na sajtu Mini-starstva odbrane, u čijoj nadležnosti je bila i organizacija javne rasprave koja je najavl-jena tek 19. aprila 2018. godine.27 U postupku pripreme nacrta SNB i SO, Ministarstvo odbrane je sprovelo javnu raspravu u skladu sa Programom javne rasprave koji je odredio Odbor za pravni sistem i državne organe Vlade Republike Srbije, na 44. sednici održanoj 18. aprila 2018. godine.28 Ministarstvo odbrane je održalo, u periodu od 20. aprila do 15. maja 2018. godine skupove u okviru javne rasprave u u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, a u istom periodu održano je i svega nekoliko rasprava organizacija građanskog društva (OGD).29 30 Komentari u amandmanskoj formi su mogli da se šalju Ministarstvu odbrane samo do kraja trajanja javne rasprave.

25 Nacrt Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije. April 2018. Dostupno na: http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/javna%20rasprava/strategije/Nacrt%20Strategije%20nacionalne%20bezbednosti.pdf

26 Nacrt Strategije odbrane Republike Srbije. April 2018. Dostupno na: http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/javna%20rasprava/strategije/Nacrt%20Strategije%20odbrane.pdf

27 Komentar na nacrt Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane Republike Srbije. 4. maj 2018. Strukovno udruženje sektora bezbednosti. Dostupno na: http://www.sektorbezbednosti.com/komentar-nacrt-strategije-nacionalne-bezbednosti-strategije-odbrane-republike-srbije/

28 Javna rasprava o nacrtima Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategije odbrane Republike Srbije. 20. april 2018. Ministarstvo odbrane Republike Srbije. Dostupno na: http://www.mod.gov.rs/lat/tekst/12455/javna-rasprava-o-nacrtima-strategije-nacionalne-bezbednosti-republike-srbije-i-strategije-odbrane-republike-srbije-12455

29 Stručna rasprava o nacrtima Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane. BCBP. Maj 2018. Dostupno na: http://www.bezbednost.org/Najave/6756/Strucna-rasprava-o-nacrtima-Strategije-nacionalne.shtml

30 CEAS o strategijama Ministarstva odbrane: Oba dokumenta „kosovocentrična“. EWB. Maj 2018. Dostupo na: https://europeanwesternbalkans.rs/ceas-o-strategijama-ministarstva-odbrane-oba-dokumenta-kosovocentricna/

15


Rok za javnu raspravu je očito bio veoma kratak, za adekvatnu uporednu, kvalitativnu i normativnu analizu koja bi morala uslediti pre amandmanskog izjašnjavanja. Grupa OGD su ispred Nacionalnog Konventa o EU poslale zahtev za produženje roka javne rasprave uz obrazloženje da je predviđeni rok isuviše kratak kako bi se prikupili i poslali svi ko-mentari na oba nacrta strateških dokumenata, što Ministarstvo odbrane nije usvojilo.

Inače, sama procedura za usvajanje predloženih nacrta je sledeća – Ministarstvo odbrane je sprovelo javnu raspravu u skladu sa Programom javne rasprave koji je odredio Odbor za pravni sistem i državne organe Vlade Republike Srbije.31 Nakon završetka javne rasprave prema delu III 2. Poslovnika Vlade,32 sledi priprema materijala za sednicu Vlade, a kada Vlada, na svojoj sednici utvrdi predlog Strategije, šalje taj predlog Narodnoj skupštini. Predlog se dostavlja nadležnom Odboru za odbranu i unutrašnje poslove i o njemu se raspravlja po Poslovniku Narodne skupštine.33 Nadležnosti Narodne skupštine utvrđene su čl.99. Ustava. čl. 99. st. 1. tačka 9 i njime se precizira da Narodna skupština: usvaja Strategiju odbrane, ali nije predviđeno usvajanje Strategije nacionalne bezbednosti. Ipak, članom 9. stav 2. tačka 2 i 3 Zakona o odbrani34 predviđeno je usvajanje obe strategije u Skupštini, pa bi i ovo trebalo uskladiti.

Članom 16. Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije35 definiše način obavljanja skupštinskog nadzora nad radom službi bezbednosti, neposredno i preko nadležnog odbora. Tako, Odbor, nadzire i usklađenost rada službi bezbednosti sa strategi-jom nacionalne bezbednosti, strategijom odbrane i bezbednosno-obaveštajnom politikom Republike Srbije.

Novi nacrt SNB navodi: „Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja polaznu osn-ovu za izradu drugih strateških i doktrinarnih dokumenata, dokumenata javnih politika i normativno-pravnih akata u svim oblastima društvenog života i funkcionisanja državnih organa i institucija, radi očuvanja i zaštite bezbednosti građana, društva i države.“36 pa ostaje pitanje zbog čega su prvo usvojene brojne izmene i dopune zakona iz oblasti bezbednosti i odbrane i pre usvajanja novih strateških dokumenata. Naime, u setu zakona usvojenih maja 2018. godine su: Zakon o vojnom obrazovanju, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije; Za-

31 Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi. Ministarstvo odbrane. Dostupno na: http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/javna%20rasprava/strategije/Izvestaj%20o%20sprovedenoj%20javnoj%20raspravi%20za%20nacrt%20SNB.pdf

32 Poslovnik Vlade Republike Srbije. „Službeni glasnik RS”, br. 61/06- prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 i 76/14

33 Poslovnik Narodne skupštine. Dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina-/vazna-dokumenta/poslovnik-(precisceni-tekst)/ceo-poslovnik-(precisceni-tekst).1423.html

34 Zakon o odbrani. “Sl. glasnik RS”, br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 - dr. zakon, 104/2009 - dr. zakon, 10/2015 i 36/2018

35 „Sl. glasnik RS”, br. 116/2007 i 72/201236 Nacrt Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije. April 2018. Strana 3. Dostupno na: http://

www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/javna%20rasprava/strategije/Nacrt%20Strategije%20nacionalne%20bezbednosti.pdf

16

KOSOVO PRE SVEGA

kon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-in-formativnoj agenciji, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o policiji i Zakon o graničnoj kontroli koji su usvojeni u martu 2018. godine.37

Početkom januara 2018. godine je objavljen dugo očekivani nacrt Zakona o zaštiti po-dataka o ličnosti Nacrt Zakona predviđa veliki broj izuzetaka u korist raznih “nadležnih organa”, u odnosu na prava koja bi trebalo da garantuje. Poverenik za informacije od javnog značaja, kao i OGD su često naglašavale da se nacrt čini veoma nekonzistentnim i ostavlja utisak da je pisan više u interesu “bezbednosnih struktura” nego građana.38

Nažalost, iako se nacrti novih SNB i SO tiču uveliko i oblasti poput zdravstva, obra-zovanja, ekologije, ekonomije itd. u javnu raspravu se uključio jako mali broj OGD i drugih aktera koje se tim oblastima detaljnije bave. Predstavnici opozicionih političkih partija takođe nisu učestvovali u javnoj raspravi, neki s izgovorom da će o tome govoriti u Skupštini. S obzirom da opozicija mahom redovno ističe da ima neadekvatan tretman u skupštinskim raspravama, mogli su iskoristiti i javnu raspravu da svoje birače i jav-nost detaljnije upute u svoje nalaze. Tokom javne rasprave uopšte se nisu oglasili ni voj-no-bezbednosni komentatori i analitičari koji su vrlo aktivni u medijima.

O nacrtima SNB i SO, koliko je CEAS-u poznato, objavljene su samo dve analize, jedna koju je objavila Radna grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj Uniji (RG NKEU) za poglavlja 30 i 3139 i druga koju je objavio Međunarodni institut za bezbednost čiji je os-nivač Orhan Dragaš.40

U Strategiji za proširenje EU41 za Zapadni Balkan, objavljenoj februara 2018. godine se navodi da bi dogovor Beograda i Prištine trebalo da bude postignut hitno što se može tumačiti kao želja da se do rešenja kosovskog problema dođe već do kraja ove godine.42 Indikativno je da je prvobitni nacrt Strategije proširenja EU sadržao formulaciju „Beo-grad i Priština bi trebalo da dođu do pravno-obavezujućeg sporazuma do kraja 2019. godine“, ali je u finalnom tekstu taj rok sklonjen i stavljena je samo odrednica “hitno”.43

37 Narodna Skupština Republike Srbije. Doneti zakoni. Dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/akti/doneti-zakoni/doneti-zakoni.1033.html

38 Šabić: Nacrt zakona više u interesu bezbednosnih struktura. N1. Septembar 2018. Dostupno na: http://rs.n1info.com/a417915/Vesti/Sabic-Nacrt-zakona-vise-u-interesu-bezbednosnih-struktura.html

39 Ibid40 Analiza nacrta Strategije nacionalne bezbednosti i odbrane. Međunarodni institut za bezbednost. Danas.

Avgust 2018. Dostupno na: https://www.danas.rs/wp-content/uploads/2018/08/Bezbednost-2018_Internet.pdf41 Usvojena Strategija proširenja EU Mogerini: Godina 2025. nije ciljani rok, već perspektiva; Han: Motivacija

Kosovu oko dijaloga. Blic. Februar 2018. Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/politika/usvojena-strategija-prosirenja-eu-mogerini-godina-2025-nije-ciljani-rok-vec/lccztmd

42 Grubješić: “Hitno” znači rešenje za Kosovo do kraja godine. N1. Avgust 2018. Dostupno na: http://rs.n1info.com/a415955/Vesti/Grubjesic-Hitno-znaci-resenje-za-Kosovo-do-kraja-godine.html

43 Ibid

17


Sredinom aprila 2018. godine, skoro istovremeno kad su konačno objavljeni nacrti novih strateških dokumenata RS, Evropska komisija objavila je Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji44 koji obuhvata period od oktobra 2016. do februara 2018. U oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike RS navode se sledeće ključne preporuke: 1) Srbija treba da izvrši kompletnu reviziju svojih strateških dokumenata u oblasti bezbednosti i odbrane tako da u potpunosti odražavaju evropsku orijentaciju RS u ovim oblastima, 2) Srbija treba da nastavi da sprovodi svoje zakone usvajanjem međunarodnih sankcija, uključujući tu i restriktivne mere Evropske unije, uz na-dzor nad njihovom primenom, 3) Srbija treba da radi na poboljšanju usklađivanja svojih odluka sa EU deklaracijama i odlukama Saveta u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike.45

Skupština Srbije je 18. maja 2018. godine donela odluku o formiranju Komisije za is-tragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana i životnu sredi-nu. Prvi preliminarni izveštaj Komisije se očekuje tek 2020. godine.46

Tokom leta 2018. godine postalo je očito da će Srpska pravoslavna crkva (SPC) pred-stavljati iskrenu opoziciju naporima državnog rukovodstva da se dođe do rešenja o Kos-ovu koje bi Srbiju zadržalo na putu EU integracija. Kao što je i predsednik Crne Gore Milo Đukanović ocenio: „To je izjava kojom je Irinej, u suštini, abolirao Pavelića i NDH, to je izjava kojom je komplimentirao petstogodišnjem robovanju Osmanskom carstvu. Okolnost da nije negirao tu svoju izjavu me nije iznenadila, ona mi je samo potvrdila da SPC ostaje glavni frontmen velikosrpskog nacionalizma prema regionu i Crnoj Gori i da ostaje udarna pesnica onoga što žele ideolozi Velike Srbije i imperijalne Rusije na Balkanu.“47

Ministarka za Evropske integracije Srbije, Jadranka Joksimović je u julu 2018. godine izjavila da je Litvanija i dalje protivnik toga da Srbija u pristupnim pregovorima sa Ev-ropskom unijom otvori poglavlje 31 prvenstveno zbog odnosa Beograda i Moskve.48

Usvajanje novih strateških dokumenata odvija se u periodu kada se o položaju i funkcion-isanju pravosuđa, koje ima veliku ulogu i u SB, intenzivno debatuje. Ministarstvo pravo-suđa je u januaru 2018. godine objavilo nacrt izmena Ustava u oblasti pravosuđa zajedno

44 Izveštaj obuhvata period od oktobra 2016. do februara 2018. godine45 Serbia 2018 Report. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the

European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions. 2018. European Commission. Dostupno na: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/ec_progress_report_18.pdf

46 Formira se Komisija koja će istražiti posledice NATO bombradovanja. Blic. Maj 2018. Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/politika/usvojeno-formira-se-komisija-koja-ce-istraziti-posledice-nato-bombradovanja/txyh13p

47 Đukanović: SPC je udarna pesnica velike Srbije i imperijalne Rusije na Balkanu. Sputnik. Septembar 2018. Dostupno na: https://rs-lat.sputniknews.com/politika/201809131117175938-milo-spc-pesnica/

48 Joksimović: Otvaranje poglavlja 31 teško pre kraja godine. Blic. Jul 2018. Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/politika/blokada-iz-ukrajine-joksimovic-otvaranje-poglavlja-31-tesko-pre-kraja-godine/g8kyb0b

18

KOSOVO PRE SVEGA

sa radnim tekstom Ustavnog zakona za sprovođenje ustavnih amandmana.49 Nakon što su Udruženja sudija i tužilaca u martu 2018. na javnoj raspravi tražili povlačenje ovih amandmana, Ministarstvo pravde je te predloge odbilo i poslalo predlog Venecijanskoj komisiji na mišljenje. Radni tekst ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa usklađen sa preporukama Venecijanske komisije objavljen je na sajtu Ministarstva pravde u septem-bru 2018. godine.50

Prema istraživanju koje Ministarstvo za evropske integracije sprovodi na svakih šest meseci, u avgustu 2018. godine 55 odsto građana Srbije podržavalo je članstvo Srbije u EU, što je za tri procenta više u odnosu na drugu polovinu 2017. godine, dok je istovre-meno procenat građana koji se protive smanjen i tada je iznosio 21 odsto.51

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sredinom septembra 2018. godine izjavio: “Ako ikada postignemo bilo kakav sporazum sa Prištinom, Srbija bi morala da dobije jasne garancije da će postati država članica EU 2025. godine.”52

Sredinom septembra 2018. godine predsednik RS Aleksandar Vučić je izvršio značajne kadrovske promene u Ministarstvu odbrane i Vojsci Republike Srbije. Penzionisan53 je Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, čiju smenu je CEAS predlagao u izveštaju Priča sa zapadne strane. Diković je duboko kompromitovan delovanjem je-dinica pod njegovom komandom tokom rata na Kosovu. U njegovoj zoni odgovornosti počinjen je najveći broj zločina protiv kosovskih civila.54

Moskva kva kva

Zvanični Beograd nastavlja da vodi politiku otvorenih vrata za ruski uticaj u Srbiji. No, sve češće se od državnih zvaničnika čuje da je i to pre svega u funkciji uloge Ruske Federacije (RF) u pregovorima oko Kosova. Stiče se utisak da ruski zvaničnici nisu baš oduševljeni konačno obelodanjenim obrisima onoga što bi zvanični Beograd mogao sma-trati kompromisnim rešenjem oko Kosova – korekciji administrativne linije.

49 Novi nacrt izmena Ustava u oblasti pravosuđa zajedno sa radnim tekstom Ustavnog zakona za sprovođenje ustavnih amandamana. Ministarstvo pravde. Dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzije-propisa.php

50 Radni tekst ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa usklađen sa preporukama Venecijanske komisije. Ministarstvo pravde. Dostupno na: https://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzije-propisa.php

51 J. Joksimović: 55 odsto građana podržava članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Ministarstvo za evropske integracije. Avgust 2018. Dostupno na: http://www.mei.gov.rs/srl/vesti/1460/189/335/detaljnije/j-joksimovic-55-odsto-gradjana-podrzava-clanstvo-srbije-u-evropskoj-uniji/

52 Vučić za Rojters: U sporazumu sa Prištinom morale bi da budu i garancije za ulazak Srbije u EU. Blic. Septembar 2018. Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-za-rojters-u-sporazumu-sa-pristinom-morale-bi-da-budu-i-garancije-za-ulazak/12rgmgx

53 Vučić danas popodne o promenama u vojsci. Tanjug. Dostupno na: http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=429694

54 Dosije “Ljubiša Diković”. Fond za humanitarno pravo. Dostupno na: http://www.hlc-rdc.org/?p=17409

19


Portparolka Ministarstva spoljnih poslova RF Marija Zaharova je tokom posete Srbiji u leto 2018. godine na pitanje o stavu RF prema korekciji cinično odgovorila pitanjem da li bi Srbi time trebalo da budu zadovoljni.55 Ambasador RF u Srbiji Aleksandar Čepurin je u septembru 2018. godine izneo flagrantno netačne ocene o koristi koje RS ima od procesa EU integracija i eventualnog članstva, tvrdeći: „Pregovori za ulazak Srbije u EU se vode već mnogo godina. Sa ulaskom u EU mnogi ovde vezuju bogatiji život. Što nije tačno“.56 Primećuju se dva nova paralelna trenda u srpsko-ruskim odosima: serija malih pozitivnih koraka u politici aktuelne Vlade prema pritiscima iz Moskve s jedne, i sve intenzivnije delovanje pro-kremaljskih struktura u Srbiji koji se protive politici zvaničnog Beograda o Kosovu.

Prema Sporazumu o saradnji između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije od 25. aprila 2012. godine osnovan je Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu. Od osnivanja centra u Nišu ruski zvaničnici su vršili pritisak na vlasti u Srbiji da osoblje i Centar do-biju diplomatski status, radi kako su često navodili „poreskih olakšica i neometanog rada Centra“. I pored pritisaka od strane vlasti u Rusiji i do objavljivanja ovog Izveštaja srpske vlasti Centru u Nišu nisu dodelile diplomatski status.

Tokom avgusta 2018. godine zahvaljući, pre svega izveštavanju Радио Свободная Европа/Радио Свобода,57 javnost Srbije saznala je da su Udruženje učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, u saradnji sa predstavnicima ruske ultranaciona-lističke paravojne grupe E.N.O.T Korp, vodili paravojni kamp na Zlatiboru za decu i mlade.58 Nakon što se u javnosti saznalo za kamp i njegovu namenu, država je reagovala i kamp je zatvoren. Milan Stamatović, gradonačelnik Čajetine, mesta na kome je bio kamp i koji mu je pružio logističku i zakonsku podršku za održavanje, izjavio je tom prilikom da je kamp zatvoren zbog pritiska na vlast nekolicine ličnosti među kojima je i direktorka CEAS-a Jelena Milić.59

Stamatović kroz svoj politički angažman ne krije ideološke i operativne veze sa aktuel-nim režimom u Moskvi.60 Stamatović je prvobitno osnovao pokret Za zdravu Srbiju, čiji je, prema našim saznanjima, osnivač i doktorka Danica Grujičić, koja se sa Stamatovićem politički uzajamno javno podržava u različitim formama pokušaja njihovog političkog

55 Zaharova o podeli Kosova: Rusija će prihvatiti sve što je prihvatljivo za narod Srbije. Kurir. Avgust 2018. Dostupno na: https://www.kurir.rs/vesti/politika/3101871/zaharova-o-podeli-kosova-rusija-ce-prihvatiti-sve-sto-je-prihvatljivo-za-narod-srbije

56 Čepurin: Kosovo da se vrati u pravno i državno polje Srbije. Sputnjik. Septembar 2018. Dostupno na: https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/201809101117135186-kosovo-cepurin-srbija/

57 “Сербский Вагнер”. Россияне недолго учили сербских детей военным играм. RFE. Avgust 2018. Dostupno na: https://www.svoboda.org/a/29451274.html

58 Ibid59 Stamatović: Kamp rasformiran na zahtev Jovanovića, Krstića i Jelene Milić. Beta. Avgust 2018. Dostupno na:

https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/95515-stamatovic-kamp-rasformiran-na-zahtev-jovanovica-krstica-i-jelene-milic

60 Baza imovine političara. Krik. Dostupno na: https://imovinapoliticara.krik.rs/display/disp3/profil.php?disp_id=43

20

KOSOVO PRE SVEGA

angažovanja. Grujičić je javnosti postala poznata po tome što nekoliko godina unazad širi lažni narativ o „ekološkom genocidu“, terminu koji ne postoji u međunarodnom pravu, koji je navodno NATO počinio u Srbiji tokom vazdušne kampanje protiv SRJ 1999. go-dine.61 Zahvaljući Danici Grujičić i profesoru Dr. Slobodanu Čikariću,62 onkologu i pred-sedniku Društva za borbu protiv raka Srbije, ovoj temi se bez valjanih naučnih podataka u poslednje dve godine u Srbiji kroz pro-vladina i/ili pro-kremaljska sredstva informisanja intenzivno „debatovalo“. Grujičić je od početka kampanje Vlade Crne Gore za ulazak u NATO u samoj Srbiji održala seriju javnih predavanja na temu „katastrofalnih posledica NATO agresije“, mahom u prostorijama lokalnih samouprava ili obrazovnih ustanova, najčešće u koorganizaciji sa pro-kremaljskim neformalnim pokretima ili registrovanim udruženjima.

Grujičić i Čikarić su se upustili u javno širenje lažnih vesti oko navodne epidemije raka u Srbiji kao posledici upotrebe osiromašenog uranijuma korišćenog tokom NATO vazdušne kampanje.63 Epidemiju, naravno, nije proglasila, niti za takve njene stavove dala povoda nijedna nadležna zdravstvena institucija u Srbiji. Oni su zasnovali svoju kampanju na os-novu jednog, iz konteksta potpuno istrgnutog i naučno potpuno pogrešno protumačenog podatka Instituta za javno zdravlje BATUT, i pogrešno interpretiranih presuda u slučaje-vima nagodbe oko oštećenja zdravlja stranih vojnika u drugim državama.64

Glavni protagonista ovih kampanja, spomenuta Danica Grujičić je profesorka Medicinsk-og fakulteta u Beogradu deklariše se kao veliki poštovalac vlasti Vladimira Putina. Ona je istovremeno bila i deo paralelne anti-vakcinaške kampanje protiv malih boginja, o čemu je javnost upoznao i upozorio upravo CEAS, sa istim „argumentima“ da su sve relevantne međunarodne institucije poput UN agencija diskreditovane i da njihovim, kao i podacima zvaničnih srpskih institucija poput Instituta za javno zdravlje ne treba verovati. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je, na primer „eksponent američke vojne industrije“ i možda „šalje felerične vakcine zato što Srbija odbija da prizna Kosovo“.65 Nažalost, mož-da je i zbog toga u Srbiji zavladala prava epidemija malih boginja koja je odnela više od desetine života do sada.66 Više javno tužilaštvo saopštilo je da je u toku predkrivični pos-tupak protiv više javnih ličnosti koje se protive vakcinaciji dece, više njih je i saslušano,

61 Nato bombe napravile ekološki genocid u Srbiji. RTS. Oktobar 2017. Dostupno na: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2897808/nato-bombe-napravile-ekoloski-genocid-u-srbiji.html

62 Zločin u ratu – genocid u miru. Autori knjige: Slobodan Čikarić i Vladislav Jovanović. 2012. godina. Dostupno na: http://upcs.rs/Novost.aspx?Id=28

63 Dr Danica Grujičić: Građani Srbije moraju da znaju da je NATO počinio ekološki genocid. Vostok. Jun 2017. Dostupno na: http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=101854

64 Naš poznati epidemiolog: “Ovih 16 stavki ruše svaku povezanost NATO bombi i raka”. Blic. Maj 2018. Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/nas-poznati-epidemiolog-ovih-16-stavki-ruse-svaku-povezanost-nato-bombi-i-raka/vdmhkf8

65 Tribina održana na Fakultetu političkih nauka na kojoj su učestvovale Dr Danica Grujičić i Mirjana Bobić-Mojsilović. April 2017. Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?time_continue=2713&v=J0dxd9wO1Jg

66 Muškarac preminuo od posledica morbila, 13. žrtva. N1. Mart 2018. Dostupno na: http://rs.n1info.com/a371860/Vesti/Muskarac-preminuo-od-posledica-morbila-13.-zrtva.html

21


ali ne i Danica Grujičić. Izuzetno brine što se osim CEAS-a skoro niko iz struke, OGD sektora, vlasti, opozicije, slobodnih medija i drugih segmenata društva, sa izuzetkom skoro samo Dr. Zorana Radovanovića,67 ovome nije javno suprotstavio.

U aktulenoj SNB se u poglavlju Politika nacionalne bezbednosti, inače, kaže: „Repub-lika Srbija posvećuje posebnu pažnju zdravlju svojih građana. Izgradnjom i jačanjem savremenog zdravstvenog sistema i njegovog povezivanja sa drugim institucijama društ-va stvaraju se pretpostavke za sprečavanje pojava i širenja infektivnih bolesti kod ljudi i zaraza kod biljaka i životinja, kao i za efikasno otklanjanje posledica koje one izazivaju.“

Skupština Srbije je, kao što smo spomenuli, verovatno i pod samokreiranim, ali i ruskim pritiskom, u kome su Grujičić i Čikarić i grupa advokata čudnih motiva i netransparent-nih izvora finansiranja najavljenih tužbi protiv aktera NATO vazdušne kampanje za koju imaju zdušnu podršku zvanične Moskve itekako doprineli, donela odluku o formiranju Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana i životnu sredinu čiji se prvi preliminarni izveštaj očekuje tek 2020. godine. Ipak, CEAS primećuje da je posle našeg razotkrivanja kompromitujućeg stava Dr. Grujičić o vakcina-ma, ova tema postala mnogo manje prisutna u javnosti, i pored „ohrabrivanja“ portparol-ke Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marije Zaharove da se ide sa tužbama protiv NATO-a i sugestijama da će Rusija u tome pomoći.68 CEAS će uskoro objaviti novi izveštaj Kosovo za vakcine u kome ćemo se ovom temom i akterima još detaljnije baviti.

Stamatović je trenutno na čelu novoosnovane stranke Zdrava Srbija koja je deo novo-formiranog navodno demokratsko-opozicionog bloka Savez za Srbiju. Neke od politika tog Saveza, i ljudi poput Mlađana Đorđevića, o kome je CEAS pisao u svom izveštaju Širom zatvorenih očiju69 održavaju netransparentnije i potencijalno opasnije veze sa ak-tuelnim režimom u Moskvi nego aktuelna vlast u Srbiji. Đorđević je, o čemu se u srpskoj javnosti malo govori, najbliži saradnik Dragana Đilasa, koji je na čelu Saveza.

Krajem avgusta 2018. su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu uhapsili vođu Četničkog pokreta Bratislava Živkovića.70 Živković je uhapšen zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo organizo-vanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi. Živković je obuhvaćen istragom Generalnog tužilaštva Ukrajine o učešću šestorice državljana Srbije u sukobima u istočnoj Ukrajini na strani proruskih separatista, u oblastima Donjeck i Lugansk.71

67 Dr Radovanović: Nema epidemije malignih tumora. Večernje novosti. Maj 2017. Dostupno na: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:664950-Dr-RadovanovicNema-epidemije-malignih-tumora

68 Zaharova: Rusija bi razmotrila zahtev za pomoć Srbije oko tužbe protiv NATO. RSE. Avgust 2018. Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/29428636.html

69 Ibid70 Uhapšen vođa Četničkog pokreta Bratislav Živković. Večernje Novosti. Avgust 2018. Dostupno na: http://

www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:745608-Uhapsen-vodja-Cetnickog-pokreta-Bratislav-Zivkovic

71 Ibid

22

KOSOVO PRE SVEGA

CEAS je u svom izveštaju Vencislav the Virgin72 detaljnije pisao o gore spomenutim i još nekim pro-kremaljskim neformalnim i formalnim strukturama u Srbiji i njihovom delo-vanju u regionu. Sve je više indicija o njihovim kontaktima i saradnji sa penzionisanim, mahom ratnim zločincima, i aktivnim učešćem u realizaciji zločinačkih politika devede-setih kompromitovanim, visokim kadrovima Ministarstva odbrane (MO) i Vojske Srbije (VS). Indikativno je da se iste strukture redom protive kompromisnom rešenju o Kosovu, koje bi Srbiju zadržalo na putu EU integracija. Neki od tih penzionisanih kadrova i u organizovanoj formi održavaju bliske veze sa MO i VS. Ovo se pre svega odnosi na Klub penzionisanih generala i admirala Srbije.73

Tokom 2017. godine kompromitovani Vojni sindikat Srbije i Policijski sindikat Srbije, koji su aktivno učestvovali u anti-vladinim protestima tokom oktobra 2017. godine, na svojim profilima na društvenim mrežama, veličali su Ratka Mladića, kome se trenut-no sudi u Hagu i Vladimira Lazarevića, osuđenog ratnog zločinca. Tokom 2018. godine dolazi do porasta članstva u ova dva najveća vojna i policijska sindikata.74 75 Nakon što je predsednik Aleksandar Vučić u julu 2017. godine pozvao na unutrašnji dijalog o Kosovu, Vojni i Policijski sindikat su objavili nekoliko saopštenja povodom normalizacije odnosa između Srbije i Kosova u kojima predsednika RS Aleksandra Vučića karakterišu kao ne-koga “ko više voli Murata nego Cara Lazara”, što je političko, a ne sindikalno delovanje, ali i otvoreno suprotstavljanje politici Vlade i Predsednika RS oko Kosova.

Spomenuti sindikati, inače, imaju veliku vidljivost u medijima sada vrlo bliskima gore spomenutom Savezu sa Srbiju, pre svega u dnevnom listu Danas i televiziji N1. Savez za Srbiju se, takođe, protivi kompromisnom rešenju o Kosovu. Posebno brine što ovakav unutrašnji otpor normalizaciji odnosa sa Kosovom dolazi iz sistema bezbednosti koji nije pod adekvatnom demokratskom kontrolom.

America First

U analiziranom periodu uočava se sve intenzivnija bilateralna komunikacija Srbije i SAD, sa optimističnim tonovima. Ovo prati i drugačiji odnos pro-vladinih medija o SAD gen-eralno. Iako neupitno pozitivan, ovaj trend može biti ugrožen ako RS ne obrati pažnju

72 Vencislav The Virgin-From fake CEAS through pro-Kremlin mercenaries in Ukraine and accused of attempted terrorism in Montenegro to the movement Do not drown Belgrade - hostile operation by Vencislav Bujić, SEAS Foundation and its network of collaborators. CEAS. Mart 2018. Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/images/2018/201803_CEAS_Report.pdf

73 Klub generala i admirala podržava jačanje Vojske Srbije. Ministarstvo odbrane Republike Srbije. 2017. godina. Dostupno na: http://www.mod.gov.rs/cir/11774/klub-generala-i-admirala-podrzava-jacanje-vojske-srbije-11774

74 Vojni sindikat Srbije. Dostupno na: http://vojnisindikatsrbije.rs/75 Policijski sindikat Srbije. Dostupno na: http://www.policijskisindikatsrbije.org.rs/

23


na novu turu sankcija SAD prema Rusiji,76 i realizuje najavu kupovine ruske opreme sa novim tehnologijama (poput helikoptera Mi35s).

Početkom septembra 2018. u Srbiji je ponovo boravila delegacija Nacionalne garde Oha-ja u okviru Programa državnog partnerstva koji je jedan od mehanizama koji prednjači u razvoju i unapređenju međudržavnih odnosa Srbije i Amerike.77 Novina je da se više naglašava prostor za jačanje saradnje u oblasti reagovanja u vanrednim situacijama, što je dobro imajući u vidu i da je u IPAP-u celo poglavlje posvećeno upravo tome. U saop-štenju MUP-a, izdatom tom prilikom, se navodi da se „saradnja sa Nacionalnom gardom Ohaja i uopšte službama za reagovanje u vanrednim situacijama SAD-a može dalje una-prediti kroz veći broj zajedničkih aktivnosti, u vidu razmene iskustava i znanja.“ Tokom posete upućen je poziv pripadnicima MUP-a da sledeće godine posete Nacionalnu gardu Ohaja i učestvuju u vežbama u oblasti vanrednih situacija.78

Vežba – Srbija 2018 – NATO EADRCC i Ministarstvo unutrašnjih poslova RS

Tokom oktobra 2018. u Srbiji će se održati, po prvi put, vežba Srbija 2018 koju će zajed-no organizovati NATO Evroatlantski centar za koordinaciju aktivnosti u pružanju hitnog odgovora (EADRCC) i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Cilj vežbe je poboljšanje interoperabilnosti u međunarodnim operacijama odgovora na katastrofe.79

U Srbiji će tom prilikom boraviti čak 830 pripadnika tog vojnog saveza, odnosno 24 međunarodna tima iz 37 zemalja – timovi za spasavanje iz ruševina, medicinski timovi, timovi za spasavanje i rad na vodi i ekipe koje otklanjaju posledice hemijsko-bioloških akcidenata. Pored pripadnika Sektora za vanredne situacije, učestvovaće i ostale jedinice MUP-a Srbije, ali i Ministarstva odbrane i drugih državnih organa koji se u nekom seg-mentu bave zaštitom i spasavanjem. To je više od 900 ljudi iz Srbije. U vežbi će učest-vovati Balkanske medicinske snage i Odeljenje za civilno-vojnu saradnju Ministarstva odbrane Srbije, Crveni krst, ali i brojne međunarodne organizacije, predstavnici OEBS-a, Ujedinjenih nacija, predstavnici Evropske unije, Svetske zdravstvene organizacije, Inici-jative za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa za region jugoistočne Evrope, Kari-tasa i Crvenog polumeseca.

„Suština je da se demonstrira koordinacija spasilačkih timova koji vam dolaze u pomoć. Podsećanja radi, 2014. godine tokom katastrofalnih poplava, oko 600 spasilaca iz 14 ze-

76 Countering America’s Adversaries Through Sanctions Act. U.S. Department of the Treasury. Dostupno na: https://www.treasury.gov/resource-center/sanctions/Programs/Pages/caatsa.aspx

77 Vulin i Bartman: Saradnja Srbije i Ohaja važna za srpsko-američke odnose. VOA. Septembar 2018. Dostupno na: https://www.glasamerike.net/a/vulin-i-bartman-saradnja-srbije-i-ohaja-va%C5%BEna-za-srpsko-ameri%C4%8Dke-odnose/4559170.html

78 Ibid79 NATO general: U oktobru u Mladenovcu vežba „Srbija 2018“. Blic. Maj 2018. Dostupno na: https://www.

blic.rs/vesti/drustvo/nato-general-u-oktobru-u-mladenovcu-vezba-srbija-2018/p05zy41

24

KOSOVO PRE SVEGA

malja bilo je u Srbiji. Dolazak je koordiniran preko našeg sektora, odnosno Ministarstva. Ovo će biti simulacija takvog vanrednog događaja, ali ne samo poplava već i ruševina i hemijskih akcidenata“, ocenio je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sek-tora za vanredne situacije Predrag Marić u septembru 2018. godine u izjavi za Sputnjik.80

Sputnjik primećuje: “Interesantno je da na vežbu nisu pozvani predstavnici Srpsko-rusk-og humanitarnog centra iz Niša....” Pomalo patetično zvuči konstatacija Sputnjika da će “ pomoć ruskih spasilaca biće i te kako vidljiva na vežbi koju organizuje NATO....pripad-nici Sektora za vanredne situacije radiće sa opremom koja je stigla kao poklon iz Ruske Federacije”, imajući u vidu da se radi o vrlo malo opreme.

Analiza nacrta Strategije nacionalne bezbednosti

Metodološko – sadržajna analiza nacrta Strategije nacionalne bezbednosti

Napomena: Radi lakše čitljivosti, citati iz nacrta i aktuelnih dokumenata i zakona su u italic fontu i sa navodnicima jer su u italic-u napisana i imena nekih dokumenata i iz-veštaja.

CEAS-ove glavne opšte primedbe na nacrt SNB su:

– Loša struktura dokumenta;

– Nedostatak evaluacije postojeće strategije, šta je postignuto postojećom strategijiom i zbog čega se menja;

– Nije jasno rečeno šta je ključni cilj strategije, koji rezultati treba da budu postignuti i šta bi bili indikatori;

– Izrazi koji se u nacrtu strategije koriste su kontradiktorni, neusklađeni, a vrednosni sudovi na nekim mestima neprihvatljivi;81

80 Spremne najveće vežbe NATO članica u Srbiji — nisu zvali Ruse, al′ postoji i „kvaka“. Sputnjik. Septembar 2018. Dostupno na: https://rs-lat.sputniknews.com/politika/201809131117172451-Vezba-Srbija-NATO-nema-Rusa/

81 Tako se na primer govori o„etničkim i verskim konfliktima“ na Bliskom istoku i severu Afrike, čime se zanemaruju savremeni nalazi o prirodi ovih sukoba

25


– Neke od procena nisu adekvatnostručno obrađene – migracije, na primer, ne mogu predstavljati faktor ugrožavanja bezbednosti nevojnim pretnjama,82 to eventualno mogu biti ilegalne migracije, povezane sa organizovanim kriminalom,83 u tekstu se govori o migracijama, ilegalnim migracijama, izbegličkoj i migrantskoj krizi i sl.

CEAS primećuje da kroz ceo nacrt SNB preovlađuje nacionalno i kolektivno u odnosu na građansko i individualno, i u tom smislu nacrt je lošiji od važeće SNB. CEAS podseća da je koncept građanskog i ustavna kategorija.

CEAS primećuje ozbiljne propuste nacrta SNB u delu Strategijsko okruženje. U či-tavom segmentu se uopšte ne spominje agresija Ruske Federacije (RF) na članicu UN, suverenu državu Ukrajinu, što je neupitno najveća bezbednosna pretnja u EU i evroat-lantskom svetu, trenutno sa implikacijama na RS i region, od sankcija RF koje su uvele zemlje političkog zapada nadalje.

Pri tome se u nacrtu kaže: „Opšte stanje bezbednosti u svetu znatno ugrožava grubo kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i opšteprihvaćenih normi međunarodnog prava, a naročito mešanje u unutrašnje stvari suverenih država, kao i koncepcija i praksa preven-tivnog napada i vojnog intervencionizma.“

CEAS smatra da ovaj pasus, iako to verovatno nije bila namera autora nacrta, vrlo dobro opisuje ponašanje aktuelnog rukovodstva Ruske Federacije.

CEAS podseća na ključne odluke NATO Samita u Varšavi: „NATO je u Varšavi svoj odnos sa Evropskom Unijom podigao na naredni nivo. U Zajedničkoj deklaraciji identi-fikovane su ključne oblasti širenja saradnje, uključujući borbu protiv hibridnih i sajber pretnji, podržavajući naše partnere u jačanju kapaciteta odbrane, i jačajući prekomorsku bezbednost. Najavljena je proširena saradnja NATO-a sa EU na Sredozemnom moru, gde razmena informacija i koordinacija mogu da pomognu da NATO i EU budu efektivniji u odgovoru na nelegalnu migraciju, terorizam i druge izazove. Saveznici su u osnovi saglasni o mogućoj ulozi NATO-a na Centralnom Mediteranu, kroz komplementiranje ili podršku EU Operaciji Sofija“.

CEAS podseća i na sledeće odredbe iz GSEU: „EU će nastaviti da ulaže u snažne veze preko Atlantika, i severno i južno. Solidno trans-atlantsko partnerstvo kroz NATO i sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadom pomaže nam da ojačamo otpornost, rešimo sukobe, i doprinesemo efektivnom globalnom upravljanju. NATO, za svoje članove, pred-stavlja čvrst temelj evroatlantske bezbednosti već gotovo 70 godina. On ostaje najjači i najdelotvorniji vojni savez na svetu. EU će produbiti svoje partnerstvo sa NATO-om kroz koordinisan razvoj odbrambenih sposobnosti, paralelne i sinhronizovane vežbe, i obostrane osnažujuće akcije za jačanje kapaciteta naših partnera, borbu protiv hibridnih i sajber pretnji, i jačanje pomorske bezbednosti.“

82 SNB, str.683 SNB, str.7

26

KOSOVO PRE SVEGA

Ništa od ovoga nije adekvatno obrađeno u ovom delu nacrta, iako ima direktne implikaci-je na RS, pogotovo imajući u vidu da se u nacrtu evropske integracije sada tretiraju kao nacionalni interes i strateško opredeljenje.

NATO se spominje u istoj ravni sa ODKB, što su dve toliko različite strukture tako da ih je nemoguće porediti: „Razvoj partnerske saradnje Republike Srbije sa NATO, na osnovu politike vojne neutralnosti i kroz program Partnerstvo za mir, kao i posmatračka pozicija u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) doprinosi stabilnosti Republike Srbije.“

Ne spominje se ni serija novina u NATO-u, od ispunjavanja zacrtanih ciljeva poput po-jačanog prisustva na istočnom krilu, do strateških novina poput nove komandne strukture i uvođenje informatičkog domena kao novog domena rata, već samo izazovi vezani za obećanje zemalja članica da će odvajati dva posto od svojih budžeta za odbranu: „Orga-nizacija severnoatlantskog ugovora (NATO) nastoji da prevaziđe teškoće u pogledu obez-beđivanja adekvatnih budžetskih sredstava, kako bi mogla da nastavi da se prilagođava promenama u strategijskom okruženju i izgrađuje neophodne kapacitete za suprotstavl-janje savremenim izazovima, rizicima i pretnjama.“

CEAS smatra indikativnim da se u nacrtu SB ne spominje da je RS sa NATO usaglasila IPAP koji je ipak mnogo konkretniji nivo saradnje od „polaznog paketa“ Partnerstva za mir, a pokriva i oblasti koje se uveliko tiču bezbednosti, a ne samo odbrane.

CEAS smatra da se nacrt morao osvrnuti i na novonastale okolnosti da evroatlantski svet sa sve više neupitnih dokaza o ruskoj državnoj strategiji veponizacije informacija, kampanji dezinformacija, te nelegitimnog i opasnog mešanja u izborne i referendumske procese u tim zemljama,84 85 kao i na novu turu sankcija zbog pokušaja ubistva državljana Velike Britanije.86 Ove okolnosti definišu strateško okruženje, bez obzira na podršku RF srpskoj poziciji prema Kosovu.

Deo nacrta u poglavlju Strategijsko okruženje koji kaže: “Radi daljeg razvoja demokratije, stabilnosti i prosperiteta regiona, za Republiku Srbiju značajno je una-pređenje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, Ruskom Federacijom, Narodnom Republikom Kinom, kao i sa ostalim tradicionalnim partnerima i značajnim faktorima međunarodne zajednice“, je suštinski netačan jer unapređenje odnosa sa RF nije u skladu sa napretkom u procesu EU integracija zbog sankcija koje su i dalje na snazi.

CEAS smatra i da je deo nacrta Strategijsko okruženje koji se odnosi na procenu stanja na Zapadnom Balkanu velikim delom netačan i/ili proizvoljan. U dokumentu se kaže: „Priznavanje nezavisnosti tog dela teritorije Republike Srbije od strane pojedinih država u neposrednom okruženju, kao i određenog broja država usvetu, nepovoljno se odražava 84 Senate Democrats. Dostupno na: https://www.democrats.senate.gov/85 Disinfo portal. Dostupno na: https://disinfoportal.org/86 Suspects in Novichok case flew out of UK in wake of attack, source says. CNN. Jul 2018. Dostupno na:

https://edition.cnn.com/2018/07/19/uk/novichok-poisoning-suspects-identified-intl/index.html

27


na jačanje mera poverenja i saradnje i usporava proces stabilizacije na ovim prostori-ma.“ Priznavanje nezavisnosti Kosova od nekih zemalja regiona nije doprinelo nestabil-nosti, već je olakšalo regionalnu saradnju i razmenu podataka u borbi protiv organizova-nog kriminala, šverca opasnih materija, oružija i ljudi, te borbi protiv terorizma. Takođe, olakšalo je i delovanje tokom migraciono izbegličke krize.

Prijem Crne Gore u NATO, koji nije spomenut, značajno doprinosi stabilizaciji regiona i smanjuje nelegitimne i nelegalne hibridne i druge uticaje trećih strana, državnih ili ne-državnih aktera.87 Opis stanja nije u skladu ni sa Briselskim sporazumom o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, pa ni sa retorikom i politikom RS na Zapad-nom Balkanu, ni u bilateralnom ni multilateralnom smislu, jer se u istom segmentu tvrdi: „Demokratski procesi i evropska spoljnopolitička orijentacija Republike Srbije jačaju njenu međunarodnu poziciju i pozitivno utiču na kreiranje i unapređenje politike saradnje i jačanja mera poverenja u regionu. Na toj osnovi bezbednosna politika Republike Srbije čini je pouzdanim partnerom u međunarodnim odnosima i značajnim činiocem regionalne bezbednosne saradnje.“

Na NATO samitu u Varšavi u julu 2016. godine predsednici država i vlada članica su potvrdili odbrambeni mandat NATO-a i priznali sajber pretnje kao domen operacija u kojem se NATO mora braniti jednako efikasno kao i u vazduhu, na kopnu i na moru.88 Tretiranje sajber pretnji kao domena omogućava NATO-u da se bolje zaštiti i sprovede svoje misije i operacije. Srbija je regulisala zakonom oblast sajber bezbednosti i nazvala je „informaciona bezbednost“ (Zakon o informacionoj bezbednosti).89 Sajber bezbednost ne postoji kao pojam u našoj normativi (iako su se organizacije civilnog društva svoje-vremeno zalagale da se Zakon preuzme ovaj termin), te stoga Strategija treba da bude u skladu sa Zakonom.90 U nacrtu strategije se sajber pretnje i sajber bezbednost spominju u oblastima Strategijsko okruženje (strane 4, 6 i 10), kao i u poglavlju Politike naciona-lne bezbednosti (strane 20 i 28).91

Procena stanja na samom Kosovu je tendenciozna i nije u skladu sa procenama relevant-nih EU izveštaja. Ocena iznešena u nacrtu da se priznanja nezavisnosti Kosova od strane pojedinih zemalja Regiona „... nepovoljno odražava na jačanje mera i saradnje i uspora-va proces stabilizacije na ovim prostorima...“ ne odgovara ni realnosti napretka regiona u procesu evroatlantskih integracija i/ili saradnje, ali ni retorici državnih zvaničnika da su posvećeni regionalnoj saradnji i održavanju mira, a pre svega Briselskom sporazumu.

87 Palmer: Serbia and Kosovo should be given space to reach best possible agreement. EWB. Septembar 2018. Dostupno na: https://europeanwesternbalkans.com/2018/09/12/ewb-interview-palmer-serbia-kosovo-given-space-reach-best-possible-agreement/

88 Cyber defence. NATO. Jul 2018. Dostupno na: https://www.nato.int/cps/en/natohq/topics_78170.htm89 Zakon o informativnoj bezbednosti. Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 i 94/2017. Dostupno na: https://www.

paragraf.rs/propisi/zakon_o_informacionoj_bezbednosti.html90 Ibid91 Ibid

28

KOSOVO PRE SVEGA

CEAS smatra da u delu nacrta Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti makar načelno mora-ju biti navedene mere koje država planira da preduzme radi njihovog otklanjanja.

CEAS posebno naglašava okolnost da je u nacrtu Strategije odbrane navedeno da „...radiološka, hemijska i biološka kontaminacija nastala kao posledica ratnih dejstava... predstavljaju stalnu bezbednosnu pretnju za Republiku Srbiju, njeno stanovništvo, ma-terijalna dobra i životnu sredinu.“, a da ovo nije navedeno u nacrtu Strategije naciona-lne bezbednosti, što smatramo da je metodološki pogrešno. Ovo treba takođe da stoji u poglavlju Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti nacrta SNB. Pored toga, kad se već osvrćemo na temu, smatramo da nije jasno kako je izvršena procena da “...radiološka, hemijska i biološka kontaminacija nastala kao posledica ratnih dejstava...predstavljaju stalnu bezbednosnu pretnju„ imajući u vidu da je tek formirana Komisija za istragu pos-ledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije i uticaja na životnu sredinu, čiji se prvi rezultati očekuju 2020. godine. Aktuelna SNB u poglavlju Elementi politike nacionalne bezbednosti, podpoglavlje Politike u drugim oblastima društvenog života navodi: „Usled ozbiljnog narušavanja životne sredine, ekološka zaštita postaje sve znacajnije podrucje bezbednosti Republike Srbije. Aktivnosti u ovoj oblasti usmeravaju se na otklanjanje posledica izazvanih NATO bombardovanjem i na zaštitu i ocuvanje prirodnih resursa koji mogu biti ugroženi nekontrolisanom eksploatacijom. U dostizanju tog cilja neophodno je osigurati integrisano upravljanje i kontrolu planskog korišcenja prirodnih resursa i obezbediti poštovanje međunarodnih konvencija o zaštiti životne sre-dine i usvajanje medunarodnih standarda u toj oblasti.“

CEAS je u amandmanskoj formi, a u toku trajanja javne rasprave poslao Ministarst-vu odbrane komentar da bi ovaj deo trebalo izbrisati iz nacrta dok se relevantnim is-traživačkim, verifikovanim i naučno priznatim metodama ne utvrdi tačnost ove tvrdnje.

CEAS smatra da nacrt nove SNB predstavlja korak napred u odnosu na postojeću SNB u kojoj se koriti fraza „evropska spoljnopolitička orijentacija“ zbog svrstavanja evropskih integracija i članstva u EU u deo Nacionalni interesi: „Nacionalni interesi Republike Srbije jesu:... evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji“. Nažalost, to je skoro jedina dobra novina u nacrtu.

CEAS ocenjuje da se kasnije u nacrtu, na žalost, generalno vrlo malo govori o potencijali-ma i planovima RS za saradnju sa EU u oblastima zajedničkih politika.

Nadalje, nacrt u delu Nacionalni interesi navodi: “Osnovne nacionalne vrednosti jesu: sloboda, nezavisnost, mir, bezbednost, demokratija, vladavina prava, socijalna pravda, ljudska i manjinska prava i slobode, rodoljublje i zdrava životna sredina.“ Nije jasno zašto su, u odnosu na spisak vrednosti u važećoj SNB, ovaj put izostale jednakost i rav-nopravnost građana, kao i ravnopravnost polova, koja se u aktuelnoj SNB spominje u poglavljima Nacionalni interesi u oblasti bezbednosti, Politika nacionalne bezbednosti te u podpoglavlju Osnova opredeljenja politike nacionalne bezbednosti.

29


CEAS smatra da bi jednakost i ravnopravnost građana i ravnopravnost polova trebale eksplicitno da se navedu kao nacionalna vrednost i u novom nacrtu. S obzirom da je nemoguće na sajtu Ministartva odbrane videti da li je neko podneo amandman sa takvim predlogom, smatramo da bi Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kao i drugi nadležni organi, morali da reaguju u slučaju izostanka ravnopravnosti polova kao vrednosti u re-digovanoj verziji nacrta SNB.

CEAS smatra da pojam „rodoljublje“ koji je uveden kao nacionalna vrednost, nije po-desan za multietničku i multikonfesionalnu zemlju poput RS jer pre ukazuje na ljubav prema narodu ( jednoj etničkoj grupi) nego prema domovini ili otadžbini, te je bolje upotrebiti reč „patriotizam“.

Deo nacrta u poglavlju Politika nacionalne bezbednosti kaže: „Razvoj sistema odbrane zasnivaće se na potrebama i mogućnostima, a sprovodiće se na osnovu planova i pro-grama razvoja. Takođe, radiće se na stvaranju neophodnih uslova za integralno angažo-vanje svih subjekata sistema odbrane. U tom smislu, razradiće se i primeniti koncept totalne odbrane.“ u delu o odvraćanju od oružanog ugrožavanja i efikasnoj odbrani pri-menu koncepta „totalne odbrane“, se on uopšte ne elaborira. Smatramo da je pojam „to-talne odbrane“ nužno malo detaljnije objasniti i u samom nacrtu. CEAS preporučuje da se detaljnije razmotri finski model koncepta totalne odbrane, koji se smatra uspešnim i efikasnim.92

CEAS se slaže sa ocenom iz Komentara na nacrte strategija nacionalne bezbednosti i odbrane Radne grupe za poglavlja 30 i 31 Nacionalnog konventa o EU (RG NEKU) u sledećem-nacrt naime u poglavlju Politika nacionalne bezbednosti kaže: „Očuvanje Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije predstavlja važno pi-tanje za Republiku Srbiju. Ona je opredeljena da putem dijaloga štiti sopstvene interese, te interese Srba i drugog nealbanskog stanovništva u ovoj pokrajini.“

RG NKEU kaže i: “Ako za Republiku Srbiju očuvanje APKiM u svom sastavu predstavlja ključno pitanje, kako je moguće da ona nije opredeljena da štiti interese većinskog sta-novništva na tom prostoru (kosovskih Albanaca), ili makar da radi na jačanju poverenja među tom populacijom (i van okvira Briselskog dijaloga)? Strategija ne daje odgovor na koji način Republika Srbija misli da očuva APKiM u svom sastavu bez saradnje sa većinskom zajednicom na toj teritoriji. Iako se strategija u značajnoj meri odnosi na situaciju na APKiM, dokument ne pominje kosovske Albance u ni jednoj formulaciji, kao da ne postoje.“93

U tekstu nacrta SNB se vojna neutralnost spominje u delu Politika nacionalne bezbed-nosti: „Radi doprinosa globalnoj, evropskoj i regionalnoj stabilnosti Republika Srbija

92 The Finnish Concept for Comprehensive Security. Ministarstvo odbrane Finske. Jun 2017. Dostupno na: https://www.defmin.fi/files/3827/Valtonen_2017_06_14_FI_Concept_for_Comprehensive_Security_Valtonen.pdf

93 Ibid

30

KOSOVO PRE SVEGA

sarađuje sa NATO kroz program Partnerstvo za mir, sprovodeći vojnu neutralnost koja podrazumeva odsustvo članstva u vojno-političkim savezima. Njena vojna neutralnost nije prepreka za razvoj partnerske saradnje u NATO programu Partnerstvo za mir u in-teresu jačanja globalne i evropske, a posebno regionalne bezbednosti. Republika Srbija nema nameru da postane članica NATO, niti drugog vojno-političkog saveza, ali želi da sa svim partnerima u svetu unapređuje međusobno poverenje i ostvaruj zajedničke ciljeve.“

CEAS podseća da je vojna neutralnost uvedena Rezolucijom Narodne skupštine RS o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije usvojena je decembra 2007. godine.94 U tački 6. ove Rezolucije, navodi se da Narodna skupšti-na: „...donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju.” Sam Ustav ovo opredeljenje ne sadrži. Pored toga, ova odluka nema svoje utemeljenje u nekom međunarodnom ili bilateralnom ugovoru.

CEAS smatra da se ova Rezolucija u javnosti pogrešno interpretira, i to od 2007. pa do danas, jer je reč o političkom, a ne o pravnom aktu,95 što posledično otvara pitanje obav-eznosti njene primene.

Poglavlje nacrta SNB Politika nacionalne bezbednosti navodi: „U skladu sa međun-arodnim standardima Republika Srbija izradiće jedinstven sistem ranog upozoravanja i unaprediće sposobnosti i kapacitete štabova za vanredne situacije. Radi brzog, efikasnog i koordiniranog reagovanja svih hitnih službi i efikasnog upravljanja prilikom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, biće formiran jedinstven sistem obaveštavanja, kao i sistem za javno uzbunjivanje.“

CEAS smatra da je ova oblast u nacrtu SNB neadekvatno pokrivena, od toga da ne pos-toje jedinstveni „međunarodni standardi“ nadalje. Imajući u vidu da je u nacrtu uveden pojam „totalne odbrane“ smatramo, da je bilo primereno i o tome detaljnije govoriti upravo u vezi reagovanja u vanrednim situacijama i upravljanjem krizama, a pre svega imajući u vidu da je Srbija članica Mehanizma EU za civilnu zaštitu, te da se jačanje ovog sistema predviđa i IPAP-om.

CEAS smatra da veliki delovi poglavlja Sistem nacionalne bezbednosti nisu u saglas-nosti sa važećim zakonodavstvom, pre svega u delovima koji se tiču: uloge nezavisnih i samostalnih organa i uloge i pozicije Predsednika Republike. U nacrtu se primećuje trend izmeštanja sadašnjih nadležnosti Predsednika RS u oblasti bezbednosti koje su u suprot-

94 „Sl.glasnik RS“ br. 125/200795 Prema Pojmovniku Narodne skupštine - Rezolucija je ”akt Narodne skupštine koji sadrži političku odluku.

Donosi se na kraju pretresa političkog pitanja. Ovim aktom Narodna skupština zauzima određeni stav ili saopštava važnu političku odluku o unutrašnjim, spoljnim, finansijskim i drugim političkim pitanjima”, dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/gradjani/pojmovnik-narodne-skupstine.1632.html

31


nosti sa Ustavom,96 što otvara prostor za nagađanja o pravcu u kome će se kretati izmene normativno-pravnog okvira.

U samom nacrtu SNB se, naime, kaže: „Stavovi iz Strategije nacionalne bezbednosti se operacionalizuju u strateškim i doktrinarnim dokumentima, dokumentima javnih politika i normativno-pravnim aktima.“

Uloga pravosuđa nije eksplicitno rečena ni u segmentu o demokratskom nadzoru siste-ma bezbednosti, iako je ključna u savremenim stabilnim demokratskim društvima. Nacrt u delu u podpoglavlju Načela funkcionisanja sistema nacionalne bezbednosti kaže samo: „Sistem nacionalne bezbednosti je pod demokratskom kontrolom koju sprovode Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, drugi državni organi i javnost, u skladu sa zakonom.“

CEAS podseća da se u važećoj SNB u poglavlju Sistem nacionalne bezbednosti kaže: „Sistem nacionalne bezbednosti u širem smislu čine najviši organi zakonodavne, izvršne i sudske vlasti: Narodna skupština RS, predsednik RS, Savet za nacionalnu bezbednost, Vlada, sudovi i tužilaštva.“

Za oblasti nacrta SNB koje CEAS nije eksplicitno analizirao u ovom dokumentu, CEAS se u velikoj većini slaže sa nalazima iz Komentara na nacrte strategija nacionalne bezbed-nosti i odbrane Radne grupe za poglavlja 30 i 31 Nacionalnog konventa o EU.97

Analiza usklađenosti nacrta Strategije nacionalne bezbednosti sa strateškim, zakonodavnim i institucionalnim okvirom

U tekstu nacrta SNB se više puta govori o vojnoj neutralnosti Republike Srbije.98 Rezo-lucija Narodne skupštine RS o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije usvojena je decembra 2007. godine.99 U tački 6. ove Rezolucije, navodi se da Narodna skupština: „...donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja refer-enduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju.”

Ponovo naglašavamo, sam Ustav ovo opredeljenje ne sadrži. Pored toga, ova odluka nema svoje utemeljenje u nekom međunarodnom ili bilateralnom ugovoru.

96 Više o ovome u delu teksta o usklađenosti sa normativno-pravnim aktima RS97 Ibid98 SNB, str.3,8,11,25,2699 „Sl.glasnik RS“ br. 125/2007

32

KOSOVO PRE SVEGA

CEAS smatra da se ova Rezolucija u javnosti pogrešno interpretira, i to od 2007. pa do danas, jer je reč o političkom, a ne o pravnom aktu,100 što posledično otvara pitanje obaveznosti njene primene.

Ovo je posebno važno u svetlu procesa pristupanja EU i primene čl. 42.7 Ugovora o EU u kome se navodi da su sve članice EU u obavezi da „pruže pomoć i asistiraju na svaki raspoloživ način” u slučaju da je neka zemlja članica žrtva oružane agresije na svojoj teritoriji.

Uvod nacrta SNB navodi: „Strategija nacionalne bezbednosti predstavlja polaznu osn-ovu za izradu drugih strateških i doktrinarnih dokumenata, dokumenata javnih politika i normativno-pravnih akata u svim oblastima društvenog života i funkcionisanja državnih organa i institucija, radi očuvanja i zaštite bezbednosti građana, društva i države.........Stavovi iz Strategije nacionalne bezbednosti se operacionalizuju u strateškim i doktri-narnim dokumentima, dokumenatima javnih politika i normativno-pravnim aktima.“101

CEAS nije upoznat s time da li su u izradi nacrta korišćeni, i na koji način odgovarajući analitički dokumenti kao što je to npr. „Procena pretnje od teškog i organizovanog krim-inala“, koji je pripremilo Ministarstvo unutrašnjih poslova.102

CEAS primećuje da u nacrtu SNB nije uspostavljena komunikacija/usaglašenost sa pos-tojećim relevantnim strategijama, npr. sa:

– Nacionalnom strategijom za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma,103

– Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine,104

– Strategijom razvoja informacione bezbednosti Srbije za period od 2017.do 2020. go-dine,105

– Strategijom prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaš-tite žrtava sa Akcionim planom za sprovođenje Strategije,106

– Strategijom integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji 2017-2020 sa Ak-cionim planom za sprovođenje,107

100 Prema Pojmovniku Narodne skupštine - Rezolucija je ”akt Narodne skupštine koji sadrži političku odluku. Donosi se na kraju pretresa političkog pitanja. Ovim aktom Narodna skupština zauzima određeni stav ili saopštava važnu političku odluku o unutrašnjim, spoljnim, finansijskim i drugim političkim pitanjima”. Dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/gradjani/pojmovnik-narodne-skupstine.1632.html

101 SNB, str.3102 Dostupno na: http://arhiva.mup.gov.rs/cms/resursi.nsf/SOKTA_procena_pretnji.pdf103 „Sl.glasnik RS“ br. 3/2015104 „Sl.glasnik RS“ br. 101/2015105 „Sl.glasnik RS“ br. 53/2017106 „Sl.glasnik RS“ br. 77/2017107 „Sl.glasnik RS“ br. 9/2017

33


– Strategijom za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa sredstvima Evropske unije u Republici Srbiji za period 2017 - 2020. godine,108

– Strategijom za upravljanje migracijama,109

– Nacionalnom strategijom za borbu protiv organizovanog kriminala110 itd

CEAS primećuje da je nejasno da li je ovaj nacrt dostavljen Republičkom sekretarijatu za javne politike, shodno nadležnostima tog Sekretarijata111 (u delu obezbeđivanja usk-lađenosti predloga strateških dokumenata kojima se utvrđuju javne politike i nacrta zako-na sa usvojenim strateškim dokumentima kojima se utvrđuju javne politike, u postupku njihovog donošenja).

CEAS ocenjuje da terminologija u nacrtu SNB nije usaglašena sa zakonskom u različi-tim oblastima, pa tako pojam „kritična infrastruktura“ ne postoji u pravnom sistemu, već se kao takvi označavaju sistemi informaciono-komunikacione tehnologije od poseb-nog značaja, precizirani u čl.6. Zakona o informacionoj bezbednosti (i to sistemi koji se koriste: u obavljanju poslova u organima javne vlasti; za obradu podataka koji se, u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti, smatraju naročito osetljivim podacima o ličnosti; u obavljanju delatnosti od opšteg interesa npr. u oblastima proiz-vodnje, prenosa i distribucije električne energije, proizvodnje i prerade uglja, elektronske komunikacije, korišćenja, upravljanja, zaštite i unapređivanja dobara od opšteg interesa, proizvodnje, prometa i prevoza naoružanja i vojne opreme, upravljanja otpadom, komu-nalnih delatnosti itd).112

CEAS primećuje da se u nacrtu SNB govori o „kriminalnoj delatnosti u vidu ilegal-nog transporta migranata“, često ne u kontekstu organizovanog kriminala i ne na način kako je to inkriminisano Krivičnim zakonikom, dok se trgovina ljudima kao pretnja ni ne spominje. U samom dokumentu terorizmu se posvećuje velika pažnja, ali je u delu Iza-zovi, rizici i pretnje bezbednosti izostao čitav segment povezanosti pranja novca i finan-siranja terorizma, kome nadležni organi inače posvećuju značajnu i zasluženu pažnju.113

Nacrt SNB u poglavlju Sistem nacionalne bezbednosti navodi: „Sistem nacionalne bezbednosti sastoji se od upravljačkog i izvršnog dela.” dok podpoglavlje Upravljački deo sistema nacionalne bezbednosti predstavlja: „Upravljački deo sistema nacionalne bezbednosti čine Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada i Savet za nacionalnu bezbednost.“, te se navode uloge ovih aktera.

108 „Sl.glasnik RS“ br. 98/2017109 „Sl.glasnik RS“ br. 59/2009110 „Sl.glasnik RS“ br. 23/2009111 Pogledati čl.33. Zakona o ministarstvima („Sl.glasnik RS“ br. 44/2014, 14/2015, 54/2015, 96/2015 - dr. zakon

i 62/2017)112 Pogledati Poglavlje II Zakona o informacionoj bezbednosti („Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 i 94/2017)113 Pogledati Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS”, br. 113/2017)

34

KOSOVO PRE SVEGA

CEAS ističe da opisi uloge spomenutih aktera odstupaju od njihovih nadležnosti ut-vrđenih zakonom.

Istovremeno, CEAS naglašava da ovaj deo nacrta nove SNB sadrži značajne razlike u odnosu na važeću SNB, pre svega u pogledu nadležnosti Predsednika Srbije, Vlade i Saveta za nacionalnu bezbednost.

U važećoj SNB Predsednik „...predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost i koman-duje Vojskom Srbije, u skladu sa Ustavom i zakonom. Predsednik Republike ukazuje na određena pitanja i probleme iz domena nacionalne bezbednosti, pokreće njihovo rešavan-je i donosi akte iz svoje nadležnosti.“

U nacrtu nove SNB kaže se da Predsednik: „predsedava Savetom za nacionalnu bezbed-nost i komanduje Vojskom Srbije, u skladu sa Ustavom i zakonom. Predsednik Predsednik Republike izražava državno jedinstvo u upravljanju sistemom nacionalne bezbednosti, predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost, objedinjava i usmerava funkcionisanje sistema nacionalne bezbednosti i komanduje Vojskom Srbije, u skladu sa Ustavom i za-konom. Ukazom proglašava zakone i donosi akte iz svoje nadležnosti u oblasti bezbed-nosti i odbrane.“

CEAS posebno naglašava da su ključna ovlašćenja Predsednika Republike u delu Sistem nacionalne bezbednosti nacrta SNB „objedinjavanje i usmeravanje funkcionisanja siste-ma nacionalne“ bezbednosti izmeštena iz dela nadležnosti Saveta za nacionalnu bez-bednost, kako to u Delu III predviđa Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.

Shodno čl. 9 tog Zakona, Predsednik Republike raspolaže ovlašćenjima predsedavajućeg, te u tom svojstvu saziva sednice Saveta, sa predsednikom Vlade utvrđuje Predlog dnev-nog reda sednice, predsedava sednicama i sl. te predstavlja, po slovu Zakona, prvog među jednakima.

Sledeća ključna razlika u odnosu na postojeću Strategiju tiče se se ovlašćenja Vlade. U aktuelnoj SNB se kaže da Vlada: „..usmerava i usklađuje funkcionisanje sistema nacio-nalne bezbednosti..“. Ovaj deo je u nacrtu nove SNB u potpunosti izostavljen, iako je Zakonom o Vladi normirano: „Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji“, te da „Vlada utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije u okviru Ustava i zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine“.

CEAS smatra da je ovaj deo potrebno uskladiti sa Ustavom i zakonima, pre svega: Za-konom o Predsedniku Republike,114 Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednos-ti Republike Srbije,115 Zakonom o odbrani,116 Zakonom o Vojsci Srbije,117 Zakonom o

114 „Sl. glasnik RS”, br. 111/2007115 „Sl. glasnik RS”, br. 116/2007 i 72/2012116 „Sl. glasnik RS”, br. 116/2007, 88/2009, 88/2009 - dr. zakon, 104/2009 - dr. zakon, 10/2015 i 36/2018)117 „Sl. glasnik RS”, br. 116/2007, 88/2009, 101/2010 - dr. zakon, 10/2015, 88/2015 - odluka US i 36/2018)

35


Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji,118 Zakonom o policiji,119 Za-konom o bezbednosno-informativnoj agenciji,120 Zakonom o vladi121 i drugim važećim zakonskim i podzakonskim aktima.

Naime, Predsednik Republike Srbije, saglasno čl. 112. st. 2. Ustava Republike Srbije122 „u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.”

Venecijanska komisija u t. 48. Mišljenja o Ustavu Srbije123 pozdravlja uspostavljanje par-lamentarnog sistema vlasti „...sa relativno slabim, mada neposredno izabranim pred-sednikom”, te zaključuje da je ovakav izbor dobro rešenje „...imajući u vidu iskustva sa korišćenjem predsedničkih ovlašćenja u drugim, novim demokratskim državama.”

Posebno je pohvaljeno rešenje sadržano u čl. 99. Ustava, po kome je Narodna skupština ovlašćena da “…odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje, da nadzire službe bezbednosti”, kao i da “usvaja strategiju odbrane”.

Čl. 3. Zakona o Predsedniku Republike ne precizira dalje nadležnosti predsednika Re-publike, već samo konstatuje da su one „određene Ustavom”. Navedeni Zakon dalje u III Delu formuliše „Nadležnosti Predsednika Republike koje su vezane za Narodnu sk-upštinu“, dok su u IV Delu sadržane norme o odnosu „Predsednika Republike s dru-gim državnim organima, koji se zasnivaju na saradnji i obaveštavanju, a odvijaju se bez odlaganja kad to iziskuje nesmetano izvršavanje nadležnosti predsednika Republike“.

U Delu III Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije definisane su nadležnosti Saveta za nacionalnu bezbednost i Biroa za koordinaciju, u usmeravanju i usklađivanju rada službi bezbednosti.

Nadležnosti državnih organa i Vojske Srbije u oblasti odbrane uređene su i Zakonom o odbrani.

Ovlašćenja Predsednika Republike u oblasti komandovanja i rukovođenjaVojskom Srbije precizirana su čl. 17. Zakona o vojsci Srbije, kao i ministra odbrane (čl. 18.), načelnika Generalštaba i starešina Vojske Srbije (čl. 19.).

Čl. 34. Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji nalaže ovim agencijama da “redovno, po potrebi i na zahtev dostavljaju iz svoje nadležnosti izveštaje,

118 „Sl. glasnik RS”, br. 88/2009, 55/2012 - odluka US i 17/2013)119 „Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 i 24/2018120 „Sl. glasnik RS”, br. 42/2002, 111/2009, 65/2014 - odluka US i 66/2014)121 „Sl. glasnik RS”, br. 55/2005, 71/2005 - ispr., 101/2007, 65/2008, 16/2011, 68/2012 - odluka US, 72/2012,

7/2014 - odluka US i 44/2014)122 „Sl. glasnik RS”, br. 98/2006123 Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska komisija), Mišljenje o Ustavu Srbije, usvojeno

od strane Komisije na 70. plenarnoj sednici, mart 2007.godine. Dostupno na: http://www.venice.coe.int/webforms/documents/default.aspx?pdffile=CDL-AD(2007)004-srb

36

KOSOVO PRE SVEGA

informacije i procene od značaja za odbranu predsedniku Republike, ministru odbrane i načelniku Generalštaba Vojske Srbije”.

Deo IV Zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji normira oblast kontrole rada BIA, te precizira da je “Direktor Agencije dužan da dva puta godišnje podnese izveštaj o radu Agencije i o stanju bezbednosti Republike Srbije, Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije”.

Vlada utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije, shodno čl. 3. Zakona o Vladi.

Zbog svega gore navedenog, CEAS smatra da je poglavlje Sistem nacionalne bezbedno-sti u velikoj meri potrebno preraditi radi usklađivanja sa Ustavom i zakonima.

I način na koji je ovo poglavlje obrađeno sugeriše da je ceo nacrt pisan prevashodno u funkciji nastavka pregovora o Kosovu, u kojima je u stvari glavni pregovarač Predsedik RS. CEAS primećuje da se na više mesta u nacrtu nagoveštava jačanje pozicije Predsed-nika Republike u budućem zakonskom okviru.

CEAS razume ovaj trend imajući u vidu navedene političke okolnosti i izazove sa koji-ma se državno rukovodstvo suočava u naporima iznalaženja kompromisnog rešenja oko Kosova. Ipak, smatramo da je i zbog ovoga po završetku pregovora potrebno usvojiti novi ustav i nova strateška dokumenta koja će, nadamo se, odražavati demokratski i evropski kurs RS, uz poštovanje principa podele vlasti i demokratskog nadzora sistema bezbed-nosti.

Zaključci i preporuke

Nova strateška dokumenta Republike Srbije razmatraju se i usvajaju u izrazito din-amičnom periodu globalnih bezbednosno-političkih trendova poput: iskušavanja multilat-eralizma kao dominantnog modela delovanja evroatlantskih partnera; pojačanih debata o reformama unutar EU i potrebi veće autonomije evropske odbrambene politike u odnosu na SAD, te sve više dokaza o asimetričnom napadu Kremlja na demokratiju u evratlants-kom svetu. Ove okolnosti su objektivna otežavajuća okolnost za izradu, pa i usvajanje, novih strateških dokumenata.

Istovremeno, RS se suočava i sa mnogobrojnim neuobičajeno velikim unutrašnjim iza-zovima- od potrebe reforme pravosuđa nadalje - što, takođe, objektivno otežava usvajanje dobro artikulisanih strateških bezbednosnih i odbrambenih dokumenata relativno male zemlje u relativno neizvesnom procesu evropskih integracija.

37


Dobro je što su evropske integracije RS u nacrtu nove SNB navedene eksplicitno kao na-cionalna vrednost, te što je Predsednik RS povezao optimalan ishod pregovora o Kosovu sa članstvom RS u EU.

U srpsko-ruskim odnosima se primećuju dva paralelna trenda: serija malih pozitivnih koraka u politici aktuelne Vlade prema pritiscima iz Moskve s jedne, i sve intenzivnije delovanje pro-kremaljskih struktura u Srbiji koji se protive politici zvaničnog Beograda o Kosovu s druge strane.

U analiziranom periodu uočava se sve intenzivnija bilateralna komunikacija Srbije i SAD, sa optimističnim tonovima. Ovo prati i drugačiji odnos pro-vladinih medija o SAD gen-eralno. Iako neupitno pozitivan, ovaj trend može biti ugrožen ako RS ne obrati pažnju na novu turu sankcija SAD prema Rusiji i realizuje najavu kupovine ruske opreme sa novim tehnologijama.

Ipak, glavna politička karakteristika perioda u kome se analizira nacrt SNB jeste inten-ziviranje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu kao i samog procesa pregovora sa zvaničnom Prištinom pod pokroviteljstvom EU. CEAS je u junu 2018. godine objavio izvešaj Priča sa zapadne strane u kome se o ovome detaljnije govori. CEAS smatra da je i sam proces izrade novih strateških dokumenata, kao i njihov sadržaj, najviše uslovljen ubrzavan-jem procesa pregovora sa Prištinom, što je dodatni objektivno otežavajući faktor. I gore spomenuti trendovi u odnosima zvaničnog Beograda sa RF i SAD su, stiče se utisak, uslovljeni pre svega percepcijom ključnih aktera o optimalnom ishodu pregovora Beo-grada i Prištine.

CEAS smatra da je nacrt SNB stoga napisan i ulazi u skupštinsku proceduru prevashodno da bi se zadovoljila forma u ispunjavanju očekivanja artikulisanih u procesu pregovora po poglavljima sa EU.

Ocena da je nacrt nove SNB RS dominantno uslovljen pregovorima o Kosovu dobija utemeljenje u delovima nacrta SNB koji se odnose na nadležnosti Predsednika RS, koji je i glavni pregovarač oko Kosova. CEAS primećuje da se na više mesta u nacrtu nagov-eštava jačanje pozicije Predsednika Republike u budućem zakonskom okviru.

CEAS donekle razume ovaj trend, iako je on upitan sa aspekta podele vlasti i demokratske kontrole SB i zato predstavlja mač sa dve oštrice, imajući u vidu navedene političke okolnosti i izazove sa kojima se državno rukovodstvo suočava u naporima iznalaženja mirnog i održivog rešenja oko Kosova, u nadi da će ono Srbiju zadržati na putu evropskih integracija.

Prva nova Nacionalna strategija bezbednosti administracije predsednika SAD Donalda Trampa zove se AMERICA FIRST i izuzetno je dobro napisana. CEAS ocenjuje da je državno rukovodstvo RS itekako dobro i na vreme osetilo trend promene sa fokusa na multilateralizam Obamine administracije ka principijelnom realizmu Trampove. Ovo po-drazumeva fokus na ishod a ne na ideologiju, te da mir, bezbednost i napredak zavise od

38

KOSOVO PRE SVEGA

snažnih suverenih država koje poštuju svoje građane kod kuće i sarađuju na održavanju mira u svetu. Utoliko je uporedna analiza sa nacrtom nove SNB RS bila teža jer su sve oblasti zasenjene pitanjem Kosova. Ne bude li u njoj značajnih izmena nova SNB komot-no se može nazvati KOSOVO PRE SVEGA.

Iako spomenute okolnosti mogu biti olakšavajuće za razumevanje nekih propusta poput: loše strukture i neujednačenosti terminologije; neusklađenosti percepcije geopolitičkih dešavanja i glavnih pretnji i izazova sa GSEU, one nikako ne mogu biti opravdanje za neke propuste koje nacrt sadrži.

Ovo se pre svega odnosi na marginalizovanje položaja pravosuđa u poglavlju Sistem na-cionalne bezbednosti i demokratskom nadzoru nad sistemom, što otvara pitanja o pravcu ustavnih i normativno-pravnih promena i stvara sumnju o eventualnoj nameri umanjenja uspostavljenih demokratskih standarda.

Kroz ceo nacrt SNB preovlađuje nacionalno i kolektivno u odnosu na građansko i indi-vidualno, i u tom smislu nacrt je lošiji od važeće strategije. CEAS podseća da je koncept građanskog i ustavna kategorija.

Procena stanja na samom Kosovu je tendenciozna i nije su skladu sa procenama relevant-nih EU izveštaja. Ocena iznešena u nacrtu da se priznanje nezavisnosti Kosova od strane pojedinih zemalja Regiona „nepovoljno odražava na jačanje mera i saradnje i usporava proces stabilizacije na ovim prostorima“ ne odgovara ni realnosti napretka regiona u procesu evroatlantskih integracija i/ili saradnje, ali ni retorici državnih zvaničnika da su posvećeni regionalnoj saradnji i održavanju mira, a pre svega Briselskom sporazumu. Stiče se utisak da se predlagač nacrta kroz predstavljene nacrte polako ograđuje od spo-razuma.

Posebno brine što su u nacrtu nove SNB u poglavju Nacionalni interesi izostale jednakost i ravnopravnost građana i ravnopravnost polova, koja se u aktuelnoj SNB eksplicitno navode kao nacionalna vrednost. CEAS smatra da bi jednakost i ravnopravnost građana i ravnopravnost polova trebale eksplicitno da se navedu kao nacionalna vrednost i u novom nacrtu, te da Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, kao i drugi nadležni organi, moraju da reaguju u slučaju izostanka jednakosti i ravnopravnosti građana i polova kao vrednosti u redigovanoj verziji nacrta SNB. CEAS takođe brine što ovu okolnost nisu primetile, niti o njoj u javnoj raspravi govorile, mnogobrojne organizacije građanskog društva i aktivisti koji se bave ovom oblašću.

CEAS, kao organizacija koja u svom radu prevashodno prati dešavanja u evroatlantskom svetu, NATO, odnose EU-NATO i Srbija-NATO, smatra da u nacrtu SNB postoje značajni propusti koji se tiču spomenutih oblasti. Sam geografski položaj RS, pa nadalje sve do navođenja evropskih integracija kao nacionalnog interesa i okolnosti da su sve zemlje regiona u procesu evroatlantskih integracija ili jačanja saradnje, zahtevaju da se u nacrtu eksplicitnije spomenu međusobna percepcija EU i NATO kao ključnih partnera, njihov zajednički stav i mere prema aktuelnom režimu u Moskvi, te jačanje i širenje oblasti

39


saradnje EU i NATO. U nacrtu se govori samo o izazovima sa kojima se NATO susreće u vezi postizanja planova oko izdvajanja procenta BDP zemalja članica za odbranu, ali ne i o ostvarivanju ciljeva sa dva poslednja samita poput: unapređenog pojačanog prisustva na istočnom krilu; proširenja komandne strukture; jačanja operativnih kapaciteta i uvođenja sajber pretnji kao četvrtog domena rata.

Imajući u vidu detaljnost Individualnog akcionog plana partnerstva Srbije (IPAP) i NATO, a posebno njegov značaj u uspostavljanju stalnog unapređenog političkog dijaloga Srbije sa NATO, CEAS smatra da je nedopustivo da se on konkretno ne spominje u nacrtu SNB, već da se odnos i okvir saradnje Srbije sa NATO spominje mahom u okviru Partner-stva za mir koji je mnogo širi i u kome učestvuje mnogo više zemalja koje nemaju IPAP.

CEAS smatra vrlo indikativnim da se tek u nacrtima strateških dokumenata 2018. uvodi fraza „posledicama ratnih dejstava“ i to u poglavlju Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti od značaja za odbranu nacrta Strategije odbrane, ali ne i u nacrtu nove Strategije naciona-lne bezbednosti gde joj je metodološki mesto. Imajući u vidu nedavnu istoriju i aktuelne rasprave u javnosti, vrlo verovatno je da se pre svega misli na posledice NATO vazdušne intervencije 1999. godine i na njihove implikacije po zdravlje građana i čovekovu oko-linu, ali nije jasno na osnovu kojih tačno indikatora su navodne posledice procenjene kao rizik, izazov ili pretnja od značaja za odbranu, i zašto samo za odbranu. Aktuelna SNB u poglavlju Elementi politike nacionalne bezbednosti, podpoglavlje Politike u dru-gim oblastima društvenog života navodi: „Usled ozbiljnog narušavanja životne sredine, ekološka zaštita postaje sve značajnije područje bezbednosti Republike Srbije. Aktivnosti u ovoj oblasti usmeravaju se na otklanjanje posledica izazvanih NATO bombardovan-jem i na zaštitu i očuvanje prirodnih resursa koji mogu biti ugroženi nekontrolisanom eksploatacijom. U dostizanju tog cilja neophodno je osigurati integrisano upravljanje i kontrolu planskog korišćenja prirodnih resursa i obezbediti poštovanje međunarodnih konvencija o zaštiti životne sredine i usvajanje međunarodnih standarda u toj oblasti.“

CEAS posebno naglašava su novi nacrti strategija objavljeni u aprilu 2018. godine , da je javna rasprava o njima trajala do 15. maja 2018. godine, a da je Skupština Srbije 18. maja 2018. godine donela odluku o formiranju Komisije za istragu posledica NATO bombar-dovanja 1999. godine po zdravlje građana i životnu sredinu. Prvi preliminarni izveštaj Komisije se očekuje tek 2020. godine!

Spekuliše se i državnom pomoći tužbama pojedinaca, koju potenciraju neki advokati, protiv struktura NATO članica, pre svega na osnovu pravno neobavezujućeg nalaza pete komisije italijanskog parlamenta o efektima upotrebe osiromašenog uranijuma i presu-dama italijanskih sudova u korist italijanskih vojnika koji su oboleli od raka, a između ostalog, ali ne i isključivo samo na Kosovu boravili tokom i posle ratnih dejstava, i to uz rusku podršku.

CEAS procenjuje da je aktuelni režim u Kremlju očekivao i da se sama država Srbija uključi u podnošenje tužbi, no to se do sada nije desilo. CEAS smatra da i način tretiranja

40

KOSOVO PRE SVEGA

ove teme u nacrtima novih strategija govori da su one kosovocentrične, i da delimično otkrivaju taktičke poteze koje vlast koristi ili će ih tek koristiti u finalnoj fazi pregovora oko Kosova, ali pre svega da posvećenost članstvu u EU nije neupitna.

Zbog svega navedenog, CEAS smatra da je vrlo verovatno da nova strateška dokumenta, čak i ako budu usvojena sa značajnim izmenama, što je malo verovatno, neće imati dug vek važenja.

CEAS smatra da je prvo preko potrebno formalizovati normalizaciju odnosa između Sr-bije i Kosova koji predstavljaju poslednji veliki nerešeni faktor nasleđa Miloševićevog režima i ratova devedesetih. Zatim, u skladu sa novim sveobuhvatnim rešenjem, ući u proces izmene postojećeg Ustava ili usvajanja novog. U ovim izmenama potrebno je bolje normirati osnovne postulate sistema bezbednosti i odbrane. U skladu sa novonas-talim okolnostima, nastavkom ili odustajanjem od EU integracija, pre svega treba usvojiti iskrenu i sveobuhvatnu strategiju spoljne politike koja više ne bi smela biti reducirana na eventualni nastavak EU integracija, kao što je sada slučaj. Tek onda treba usvoji-ti nova krovna bezbednosna i odbrambena dokumenta. Ona moraju biti u suštinskom i normativnom skladu sa izabranom spoljnopolitičkom orijentacijom Srbije, s jedne, i sa geopolitičkim i geostrateškim okruženjem sa druge strane, te sadržati jasne odredbe o podeli vlasti, vladavini prava i ljudskih prava i demokratskog nadzora nad sistemom bezbednosti.

Ukratko, PRE SVEGA rešiti pitanja oko KOSOVA da bi se Srbija izvukla iz, sa aspekta demokratske konsolidacije društva i države nemoguće situacije u kojoj je pitanje KOSO-VA PRE SVEGA, i ušla u novu u kojoj je DEMOKRATSKA SRBIJA PRVO izvodljiva opcija.

Beograd, septembar 2018. godine

41

O Centru za evroatlantske studije

O Centru za evroatlantske studije

Centar za evroatlantske studije (CEAS) je nezavisna socio – liberalna think-tank organi-zacija osnovana 2007. godine u Beogradu, Srbiji.

CEAS se u svom radu vodi motom: napredak, posvećenost, uticaj.

Zalažemo se za:

■ Prihvatanje principa primata individualnih nad kolektivnim pravima, uz poštovan-je onih prava koje pojedinci mogu ostvarivati samo kroz zajedničko delovanje;

■ Jačanje principa sekularne države i promociju agnostičkog poimanja sveta; ■ Izgradnju i očuvanje otvorenijeg, slobodnijeg, prosperitetnijeg i kooperativnijeg

internacionalnog poretka, zasnovanog na inteligentnoj globalizaciji.Naš istraživački rad i zagovaranje su usmereni na:

■ Analizu srpske spoljne i bezbednosne politike, praćenje dešavanja u zemljama članicama trans-atlantskog sveta, NATO i EU;

■ Promociju punopravnog i aktivnog članstva Srbije u EU i NATO; ■ Praćenje ruskog i drugih nedemokratskih ili neprijateljskih uticaja na stabilizaciju

i demokratizaciju Zapadnog Balkana; ■ Argumentovanje značaja veze između reforme sektora bezbednosti i tranzicione

pravde u post-konfliktnim društvima; ■ Promociju međunarodne humanitarne i bezbednosne doktrine Odgovornosti da se

zaštiti (R2P); ■ Metode prevazilaženja demokratskog deficita multikulturalizma.

Među CEAS-ovimi najvažnijim izveštajima su: “Priča sa zapadne strane” (2018), “Pri-marni instinkt – Za više NATO-a na Zapadnom Balkanu” (2017), „Širom zatvorenih oči-ju: Jačanje ruske meke moći u Srbiji - ciljevi, instrumenti i efekti“ (2016), „Vodič kroz informacionu bezbednost u Republici Srbiji“ (2016), „Karika koja nedostaje - Reforma sistema bezbednosti, ’vojna neutralnost’ i EU integracije u Srbiji - Kako da EU najbolje iskoristi svoj uticaj da zagovara održive reforme“ (2014), „U korak sa privatnim sektorom bezbednosti – II“ (2015), „U korak sa privatnim sektorom bezbednosti“ (2013), „X Fak-tor Srbija“ (2013), „CEAS analiza – Zakon o tajnosti podataka“ (2015), „CEAS analiza - Bezbednosne provere u Srbiji“ (2015),“CEAS analiza- Zaštita uzbunjivača u Srbiji“ (2015), „Totalna rekonstrukcija“ (2014), „10 razloga za NATO“ (2014), „CEAS analiza Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji“ (2014), „Putinov orkestar“ (2014), „Putinizacija“ (2014), itd.

CEAS je jedini član iz Jugoistočne Evrope u Međunarodnoj koaliciji za odgovornost da se zaštiti (ICRtoP) . Koalicija povezuje nevladine organizacije iz celog sveta kako bi

42

KOSOVO PRE SVEGA

zajednički jačali normativni konsenzus doktrine Odgovornost da se zaštiti (RtoP). Cilj Koalicije je bolje razumevanje RtoP i zagovaranje jačanja kapaciteta međunarodne za-jednice za prevenciju i zaustavljanje genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti, kroz mobilizaciju organizacija nevladinog sektora i udružene aktivno-sti kako bi se spasili životi u RtoP specifičnim situacijama.

CEAS je takođe član koalicije za Regionalnu komisiju za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim ozbiljnim kršenjima ljudskih prava počinjenih na teritoriji bivše Jugo-slavije od 1991. do 2001. godine (REKOM) . Nju čini preko 1,800 organizacija iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Srbije i Slovenije, koje zagovaraju njeno osnivanje.

CEAS je među najuglednijim i najuticajnijim think-tank organizacijama na Balkanu, sa širokim medijskim, institucionalnim i društvenim uticajem. CEAS su citirali ugledni lib-eralni mediji, kao što su New York Times, Washington Post, Politico, itd. U decembru 2016. godine Politico je svrstao direktorku CEAS-a Jelenu Milić među 28 najuticajnijih evropskih ličnosti koje „talasaju, pokreću i oblikuju Evropu“ .

Sredinom 2018. godine CEAS je postao jedna od 22 vodeće međunarodne organizacije, i jedina sa Zapadnog Balkana, koje su partneri Atlantskog saveta (AC SAD) na novom strateškom projektu DisinfoPortal. AC SAD se, inače, smatra jednom od najuticajnijih think thank organizacija u svetu.

CEAS-ove projekte su do sada podržali: Fond za otvoreno društvo (OSF); Think- Tank fond sa sedištem u Mađarskoj; Nacionalna zadužbina za demokratiju, SAD; Fondacija braće Rockefeller, SAD; Evropska komisija; Balkanski fond za demokartiju – GMF, Srbi-ja; NATO odeljenje za javnu diplomatiju; Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE), Srbija; Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu; Višegrad Fond, Slovačka; Friedrich Nauman Fondacija, Srbija; Friedrich Ebert Fondacija, Srbija; Ambasada SAD u Srbiji.

Više informacija o svim aktuelnim i realizovanim projektima može se naći direktno na: https://www.ceas-serbia.org/en/projects.

KOSOVO PRE SVEGAAnaliza konteksta procesa usvajanja i analiza nacrta Strategije nacionalne bezbednosti Republike SrbijeSeptembar 2018.

Centar za evroatlantske studije (CEAS)Dr. Dragoslava Popovića 1511000 Beograd, SrbijaTel/fax: +381 11 323 [email protected] | www.ceas-serbia.org | @CEASSerbia

KOSOVO PRE SVEGA - CEAS Serbia · proces izmene postojećeg Ustava ili usvajanja novog. U ovim...

Documents

Transcript of KOSOVO PRE SVEGA - CEAS Serbia · proces izmene postojećeg Ustava ili usvajanja novog. U ovim...