Kontratransfer predstavlja najintrigant-niji element psihoterapijskog procesa ko-ji, skoro ~itav vek, fokusira interes psiho-analiti~ke literature i kome se permanent-no posve}uje posebna pa`nja u elabora-ciji prakti~nog rada psihoterapeuta. Me-djutim, u preciznom odredjivanju kontra-transfera suo~avamo se sa nizom te{ko}a,obzirom da razli~iti autori kontratransfersagledavaju iz sopstvenog teorijskog i teh-

ni~kog konceptualnog okvira. Tako po-stoji evolucija u razumevanju kontratran-sfera koja podrazumeva i nekoliko revo-lucionarnih pomaka u razumevanju ovogpojma.

Prvi put pojam kontratransfera sre}e-mo kod Freud-a 1910.godine u radu “Bu-du}e {anse psihoanaliti~ke terapije “ a ka-snije (1912) i u “Savetima lekaru za prime-nu psihoanaliti~kog tretmana”, gde je

69

En

gra

mi

vol.

27

janu

ar-ju

n 20

05.

br. 1

-2

KONTRATRANSFERU INICIJALNOJ FAZI PSIHOTERAPIJEADOLESCENATA

Ivan Ili}

Institut za psihijatriju, Klini~ki centar Srbije, Beograd

Kratak sadr`aj: Kontratransfer je najintri-gantniji element psihoterapijskog procesa. Uokviru svoje konceptualizacije tokom istorijepsihoanalize i psihoterapije, odredjenje kon-tratransfera prolazi kroz nekoliko revolucio-narnih pomaka – od ometaju}eg i ote`avaju-}eg faktora, preko fenomena koji predstavljaklju~ za razumevanje pacijenta sve do eleme-nata koje je po`eljno, na poseban na~in, eks-ternalizovati u terapijskoj situaciji kako bi sepacijentu pribli`ilo razumevanje sopstvenogfunkcionisanja.Adolescenti i mladi vi{estruko su provokativ-ni u kontratransfernom smislu, jednim delomzbog intenziteta i specifi~ne dinamike razvoj-nih procesa koju donose i unose u psihotera-piju a drugim delom zbog specifi~nih zahte-va koji se postavljaju pred terapeute koji radesa ovom populacijom i to kako u personal-nom tako i profesionalnom smislu.Autor u radu prezentuje sagledavanje kontra-transfernih fenomena u inicijalnoj fazi psiho-terapije adolescenata i mladih, posmatranihkroz dve definisane i elaborirane a generi~kirazli~ite linije kontratransfernih manifestova-nja. Posebnu pa`nju posve}uje tzv.kontra-transfernim zamkama u radu sa adolescenti-ma koje su upravo najizra`enije u inicijalnojfazi psihoterapije. Takodje navodi i preporu-ke za pravovremeno uo~avanje kontratran-sfernih reagovanja i postavljanja prema nji-ma. Rad je ilustrovan kratkim klini~kim pri-merima.

Klju~ne re~i : kontratransfer, adolescencija,psihoterapija

shva}en prevashodno kao ometaju}i fak-tor tj otpor analiti~ara zbog akriviranjaunutra{njih konflikata u njemu koji vodeformiranju “slepih mrlja “ i na taj na~inote`ava razumevanje i vodjenje anali-ze.(1) Kasnije je od drugih autora ( Bren-ner) shva}en kao “transfer analiti~ara “ tj.transferne projekcije analiti~ara u pacijen-ta koje predstavljaju nedostatak ili nedo-voljnost njegove sopstvene analize.

Dugo vremena kontratransfer je nega-tivno konotiran i shvatan kaoi prepreka uanaliti~kom radu koju treba eliminisati ili,koliko je god mogu}e, staviti pod kontro-lu. P.Heimann po prvvi put (1950.) odre-djuje kontratransfer kao sredstvo za razu-mevanje pacijenta. Polaze}i od teze danesvesno terapeuta razume nesvesno pa-cijenta smatra da se pacijentove projekci-je ogledaju u emocionalnom odgovoruterapeuta te ih terapeut mo`e sagledati itime razumeti na~in funkcionisanja svogpacijenta.(2) Ove postavke pokre}u niznadogradnji u sagledavanju kontratran-sfera, pre svega u okvirima klajnijanskepsihoterapijske {kole koje sve vi{e kon-tratransfer povezuju sa odbrambenim me-hanizmima, pre svega projektivnom iden-tifikacijom. Tako Racker govori o konkor-dantnoj i komplementarnoj identifikacijianaliti~ara sa projektovanim sadr`ajempacijenta (u zavisnosti da li se terapeutidentifikuje sa self ili objekt reprezentaci-jama), Grinberg defini{e projektivnu kon-traidentifikaciju kao specifi~ni vid kontra-transfernog reagovanja koji podrazumevaulazak terapeuta u transferno namenjenuulogu od strane pacijenta, H.Segal opisu-je kontratransfer kao poreme}aj u proce-su kontejniranja sadr`aja pacijenta odstrane terapeuta.(3) Zajedni~ko za razma-tranja klajnijanske {kole je da transfer ikontratranssfer sagledavaju kao veoma

bliske i uzajamno povezane pojave u stal-nom medjudejstvu, da nagla{avaju proce-se sadr`avanja (kontejniranja) pacijento-vog projektovanog materijala i da pozitiv-no i konstruktivno vide ulogu kontratran-sfera. U po~etku je nagla{avana potrebazadr`avanja kontejniranih projekcija dokdanas ({to je takodje jedan od revolucio-narnih pomaka) mnogi autori (npr.Bion)smatraju da je potpuno kontejnizovanjekontratransfera ne samo nemogu}e negoi nepo`eljno. Jedan od zadataka analiti~a-ra je da primi, prihvati, podnese i razumeprojektivnu identifikaciju pacijenta i da,kroz proces interpretacije, detoksicirane imetabolizirane sadr`aje vrati svom paci-jentu.(4) To, naravno, ne zna~i suvi{nooptere}ivanje psihoterapijskog procesaagiranjem kontratransfernih ose}anja ve}da analiti~ar mo`e (a i treba) da poka`epacijentu da je pod uticajem njegovih sa-dr`aja, da je pokrenut njima, da nastoji daih izdr`i i razume i da to ~ini dovoljno do-bro (a {to je, kako }emo videti, od poseb-ne va`nosti upravo u radu sa adolescenti-ma)(5).

Posebno je pitanje, koje ni danas ne-ma kona~ni odgovor, da li kontratransferpodrazumeva op{ti i sveukupni vid rea-govanja terapeuta na pacijenta (koji uklju-~uje i neke neanaliti~ke momente u rela-ciji sa pacijentom) ili on predstavlja po-sebne emocionalne odgovore analiti~araizazvane posebnim osobinama pacijenta.Iako se u savremenim vidjenjima kao i satehni~kog aspekta drugi odgovor ~ini pri-hvatljivijim (obzirom da potencira pozitiv-nu i konstruktivnu konotaciju kontratran-sfera), smatram da sve {to se de{ava uunutra{njem prostoru terapeuta a vezanoje za do`ivljaj pacijenta u okviru terapij-skog odnosa sa njim, bez obzira da li je is-hodi{te transfer, setting, odbrambeni me-

70

En

gra

mi

vol.

27

janu

ar-ju

n 20

05.

br. 1

-2

hanizmi, radna alijansa, realne osobineli~nosti pacijenta, li~nost terapeuta sasvim njegovim karakteristikama i eventu-alnim konfliktima, njegov profesionalnistav, pa ~ak i spolja{nja (vananaliti~ka) si-tuacija, neosporno ima veliki zna~aj. Na-ro~ito se ne mo`e zanemariti li~nost tera-peuta (koja takodje predstavlja jedan odfokusa interesovanja u nizu proteklih de-cenija) i to posebno u radu sa adolescen-tima i mladima.

Postoje i druga pitanja bez jasnog od-govora, npr. da li je kontratransfer (kao{to je transfer) univerzalan, sveprisutanfenomen ili je striktno ograni~en na psi-hoterapijsku situaciju i ne postoji van njeu smislu sopstvenog odredjenja. Slede}eje da li postojanje kotratransfera podrazu-meva vremensku dimenziju tj. da li o nje-mu govorimo samo u okviru trajanja tera-pijskog procesa ili je prisutan i po zavr{et-ku terapije (a nekada mo`da i pre njenogpo~etka). Neki autori pro{iruju okvirekontratransfera uklju~uju}i i odredjenena~ine reagovanja pacijenta na kontra-transfer terapeuta kao direktnu specifi~nuposledicu istog.(6) Medjutim dalja elabo-racija ovih pitanja kao i razmatranja dile-ma u vezi odredjenja kontratransfera pre-vazilazila bi ciljeve ovog rada.

Zaklju~uju}i uvodna razmatranja okontratransferu mo`emo re}i slede}e :

1. postoje kontratransferna reagova-nja u analiti~aru, i to tokom celeamalize

2. da kontratransfer mo`e da proiz-vede te{ko}e ili neadekvatno vo-djenje analize. To }e se desiti ako ikada analiti~ar ne uspe da postanesvestan svojih kontratransfernih re-agovanja prema pacijentu ili, akoih je svestan, ne bude u stanju da sanjima izadje na kraj

3. da analiti~arevo stalno i potpunoispitivanje svih promena njegovihose}anja ili stavova prema pacijen-tu mo`e da vodi ka sve ve}em uvi-du u procese koji se de{avaju u pa-cijentu (7).

Kada je re~ o adolescentima i mladimpacijentima mo`emo konstatovati da jeova populacija izrazito i vi{estruko provo-kativna u kontratransfernom smislu. Prvore~ je o inzenzitetu i specifi~noj dinamicirazvojnog procesa koju ovi pacijenti do-nose sa sobom a sledstveno i unose upsihoterapijski proces. Drug o, re~ je ospecifi~nim zahtevima koji se postavlja-ju pred psihoterapeute koji rade sa ado-lescentima i mladima i to, kako na per-sonalnom, tako i na profesionalnomplanu.(8) Na ovom mestu ne bih ulaziou elaboraciju specifi~nosti adolescent-nog procesa kao ni u analizu neophod-nih karakteristika li~nosti terapeuta, ob-zirom na veliku {irinu pomenutih tema.Medjutim, ono {to je va`no naglasiti jeda su, kako dinamika razvojnog proce-sa koju pacijent donosi, tako i karakteri-stike li~nosti terapeuta, najuo~ljivije, atime i od velikog zna~aja, upravo u ini-cijalnoj fazi psihoterapije adolescenata imladih.

Inicijalna faza u psihoterapijskom ra-du sa adolescentima, na taj na~in, i sa-ma dobija na specifi~nosti i zna~aju. Toje vremenski period koji, pored mnogihdrugih sadr`aja i zadataka, omogu}ujeobostranu prezentaciju, medjusobnoupoznavanje, uzajamnu procenu i testi-ranje u~esnika u psihoterapiji. Adole-scenti i mladi na po~etku terapijske ko-munikacije prezentuju ono {to je naju-o~ljivije a to je upravo dinamika njiho-vog razvojnog procesa ( naravno, saelementima njihove individualne psiho-

71

En

gra

mi

vol.

27

janu

ar-ju

n 20

05.

br. 1

-2

lo{ke dinamike koja postaje dominant-na u kasnijim fazama psihoterapije). Te-rapeut takodje “izlazi na teren “ sa naju-o~ljivijim karakteristikama svoje li~nosti(kao {to }emo videti u daljem tekstu, neretko i potencijalno problemati~nim).Time, od samog po~etka zapo~inje tran-sferno – kontratransferna igra i uzajam-no uslovljavaju}e medjudejstvo.

Da bi smo sagledali manifestacijekontratransfera u inicijalnoj fazi psiho-terapije adolescenata ({to predstavlja iosnovni cilj ovog rada), izdvoji}emodve osnovne linije kontratransfernih fe-nomena koje, iako naizgled simplifiko-vano, ipak dovoljno jasno ozna~avajusu{tinski razli~itu genezu a time i njiho-

vo druga~ije razumevanje i postavljanjeprema njima u psihoterapijskoj situaci-ji. Ova podela poku{ava da integri{edosada{nja razumevanja kontratransfe-ra ali ne treba zaboraviti da je u psiho-terapijskom radu kontratransferni od-govor uvek integrativan i objedinjujeobe linije kontratransfera (navedenapodela je didakti~ka i od prakti~nogzna~aja za uo~avanje konkretnih kon-tratransfernih reagovanja i odgovaraju-}eg postavljanja prema njima u datojpsihoterapijskoj situaciji).

Kroz slede}u tabelu prezentovali binajzna~ajnije karakteristike kontratran-sfernih manifestacija u obe definisane lini-je (9)

72

En

gra

mi

vol.

27

janu

ar-ju

n 20

05.

br. 1

-2

PRVA LINIJA je, kao {to vidimo, ve-zana za odnos terapeut –pacijent i pri-pada sagledavanju onoga {to mladi pa-cijent izaziva u terapeutu, pre svegakroz transferne manifestacije i projekci-je (projektivne identifikacije). Funkcio-nisanje adolescenata i mladih, ve} u ini-cijalnoj fazi psihoterapije, u zna~ajnojmeri ima transfernu konotaciju, bilo dase radi o ispitivanju granica tolerancije,strpljenja, emocionalnog stava terapeu-ta, testiranja sopstvene prihva}enostiili da je u pitanju plasman odredjenihobrazaca pona{anja, mehanizama od-brane ili objektnih relacija koji te`e danadju svoju potvrdu u komplementar-nosti sa terapeutovim pona{anjem i satendencijom da terapeut bude uklju~eni na odredjeni na~in reaguje. Nestabil-nost i neizgradjenost psihi~ke struktureadolescenata, uz prisustvo razli~itihmehanizama ~itavog spektra zrelosti,zna~ajno uslo`njava transferne i kon-tratransferne manifestacije. Ve}inaautora uo~ava sli~nost psiholo{kestrukturne organizacije adolescenata sagrani~nom organizacijom li~nosti ~imese implicira kvalitet terapijskog odnosapa i kontratransfera terapeuta.

Poseban problem vezan je za tran-sfer identifikacije (7), upravo karakteri-sti~an za mlade pacijente, i njegove re-perkusije na kontratransferni odgovor.Tendencija mladih da u terapeuta pro-jektuju sopstveni Ego-ideal kao i intro-jektivni procesi sa ciljem reparacija pu-kotina u sopstvenom idealu Ja, mogukod terapeuta izazvati razli~ita reagova-nja, do`ivljaje, nelagodnosti, uznemire-nosti pa i neprihvatanja. Druga opa-snost je u prihvatanju ulpoge Ego-idea-

la pacijenta koja terapeutu mo`e pru`i-ti trenutne narcisti~ke gratifikacije alizna~ajno komplikuje psihoterapijskiproces sa nizom reperkusija na dalji te-rapijski rad. Ekstremni vid ovakvogkontratransfernog reagovanja, na sre}ukod edukovanih terapeuta izuzetno re-dak, je da terapeut nudi ili name}e se-be kao Ego-ideal pacijentu i {to ukazu-je na ozbiljne kontratransferne proble-me.

DRUGA LINIJA kontratransfera vi{efokusira samog terapeuta i njegove od-govore u terapijskom radu koje nisu di-rektno uplivisani psihoterapijskim od-nosom ve} su vi{e vezane za njegoveosobine, psiholo{ke karakteristike, sta-vove, `ivotno i profesionalno iskustvo.Potencijali za kontratransferno reago-vanje terapeuta po ovom tipu uvek suprisutni, bez obzira na edukaciju i sop-stvenu analizu.

U radu sa adolescentima i mladimaova dimenzija kontratransfera dobija naspecifi~nosti. Na~in na koji se terapeutodnosi prema problematici mladih uprili~noj meri je odredjen njegovim iz-laskom iz sopstvene adolescencije i ste-penom razre{avanja sopstvenih proble-ma iztog perioda. Uzburkani,i `ivi tele-sni, intelektualni i emocionalni do`i-vljaji adolescenta retko i terapeuta osta-vljaju ravnodu{nim, tim pre {to je taj,nimalo lak i prili~no bolan period pri-stupa~an se}anju daleko vi{e nego ra-no detinjstvo. Ovaj “regres terapeuta usopstvenu adolescenciju” u kontaktu saadolescentom omogu}uje bolje razu-mevanje (i empatsko i intelektualno)postoje}ih procesa ali podrazumeva ipostojanje bliske konfliktuoznosti sa

73

En

gra

mi

vol.

27

janu

ar-ju

n 20

05.

br. 1

-2

potrtebom da se repariraju rezidue sop-stvenih adolescentnih problema. U tomslu~aju sposobnost terapeuta da primi,prihvati, razume, obradi i interpretirasadr`aje svog adolescentnog pacijentamo`e biti kompromitovana. Na mora seraditi samo o nerazre{enoj adolescent-noj problematici. Adolescentni pacijentsuo~ava terapeuta i sa izneveravanjemsopstvenih ideala, mnogobrojnim kom-promisima napravljenim u cilju prilago-djavanja, zavisno{}u od niza okolnosti iosoba kao i kolebljivo{}u na koju sepristaje a {to je u evidentnom kontrastusa nezavisnom pozicijom koju adole-scent zauzima, njegovom beskompro-misno{}u, silovito{}u i neposredno{}ukao i idealisti~kim optimizmom. I ovimomenti izazivaju odredjena ose}anjaterapeuta i kao “gorki za~in” ulaze u te-rapijski proces.(8)

Postoje i druge “kontratransfernezamke” u radu sa adolescentima i mla-dima koje mogu predstavljati “klizav te-ren” i za samog terapeuta.(10)

Pitanje seksualnosti, intenzivirano izao{treno u adolescenciji, predstavljaizvor napetosti i za odraslu osobu kojase suo~avala (ili se jo{ uvek suo~ava) saproblemima u toj sferi. Od na~ina nakoji se formira heteroseksualni izbor ifunkcionisanje, razre{ava biseksualnapozicija i prevazilaze rezidue infantilneseksualnosti, u mnogome zavisi izgra-djenost i integrisanost u sferi psihosek-sualnog identiteta, pa i terapeuta. Ukontratransfernom smislu terapeut semo`e ovim problemima nagla{eno ba-viti ili izbegavati i minimizirati njihovzna~aj. Destruktivnost po terapijskiproces mo`e bit prili~na ako adole-

scent oseti da u toj delikatnoj sferi po-stoji izvesna napetost i kod samog tera-peuta. Anksioznost, koja je u vezi satim pitanjima i ina~e prisutna, bila bi vi-{estruko poja~ana.

Agresivnost, bilo da je izazvana pro-jektivnim materijalom ili agresivno{}usamog pacijenta, ili da je nezavisna odtoga (vezana za agresivne crte terapeu-ta) va`an je deo negativnog kontratran-sfera koji u terapijskoj situaciji mo`e iz-ma}i kontroli, tim pre {to se mo`e javi-ti u bilo kom trenutku terapije. Razli~itisu momenti koji mogu pokrenuti agre-sivnost u terapeutu : povredjen narci-zam, sporo napredovanje, rezistentniotpori, neki realni aspekti funkcionisa-nja pacijenta ili pona{anje u terapijskojsituaciji...Ono {to je upozoravaju}e je“legitimitet” mogu}nosti za plasiranjeagresivnosti od strane terapeuta kao injihova raznovrsnost : preuranjene iliforsirane interpretacije, nagla{en pasiv-ni stav, promene setting-a, davanje te-rapijskih zadataka, zahtevi za prome-nom, ultimativne intervencije...a {to sesve mo`e opravdati konstruktima psi-hoterapijskog re~nika, psihoterapij-skom tehnikom, terapijskom tendenci-jom i te`njom za “dobrobiti” pacijenta.

I problemi autoriteta pro`imaju te-rapijski rad sa adolescentima i mladi-ma. Za mladog pacijenta terapeut je od-rasla osoba u koju se projektuju razli~i-ta stremljenja, ideali ali i specifi~ni do-`ivljaji te osobe sa pro`imaju}om anksi-ozno{}u, zavi{}u ili odbranama od njih(npr. izra`enim u tendenciji ka egalitar-nosti, familijarnosti, submisivnosti,obezvredjivanju ili podsme{ljivom sta-vu). Kontratransferne opasnosti su u te-

74

En

gra

mi

vol.

27

janu

ar-ju

n 20

05.

br. 1

-2

`nji za dominacijom i mo}i, prihvatanjuomnipotentne pozicije, zatim kori{}e-nju autoriteta radi prikrivanja sopstve-ne nesigurnosti i stru~ne insuficijencijeali i podredjivanje pacijentu, sve do ne-kriti~nog i mazohisti~kog prihvatanjasvih projekcija i uloga koje mu pacijentnamenjuje. Naj~e{}e u osnovi stoje pro-blemi autoriteta samog terapeuta, pro-istekli iz njegovih odnosa sa primarnimobjektima ili drugim autoritetnim figu-rama.

Narcizam, reaktiviran i uveliko pri-sutan tokom adolescencije, mo`e i tera-peutu praviti probleme ukoliko je ne-razre{en ili nedovoljno gratifikovan (aznamo da to nikad u potpunosti nije).Ovo je naj~e{}i teren gde, gotovo re-dovno, dolazi do izvesnih kolizija tera-peuta sa adolescentnim pacijentom (urazli~itom spektru intenziteta) a {to jerazumljivo, obzirom na zna~aj koji nar-cisti~ka pozicija ima u adolescentnojformaciji te je i terapeut neminovno su-o~en sa interakcijom sopstvenih i paci-jentovih narcisti~kih problema. Od kru-cijalne va`nosti je da se shvati kakosvaki adolescent koji svojevoljno dolaziu psihoterapiju, to ~ini u krizi omnipo-tencije (narcisti~ki fenomen) i da je je-dan od prvih zadataka terapeuta da po-mogne reparaciju povredjenog narci-zma svog pacijenta a ne da se bavi sop-stvenim narcisti~kim povredama (zakoje }e adolescent ve} na}i na~in i pri-li~no se potruditi da u njemu izazove).

Kontratransfer mo`emo pratiti krozpermanentno sagledavanje sopstvenogfunkcionisanja u psihoterapiji. On jemanifestan kada se u unutra{njem pro-storu terapeuta (u okviru njegove inte-

lektualne, emocionalne ili fantazmat-ske prijem~ivosti) pojavi jedan od dvakvaliteta : preteranost ili inhibicija. Utom slu~aju mo`emo biti sigurni dasmo kontratransferno pokrenuti i uvekje neophodno postaviti pitanje : “O ~e-mu se, zapravo, radi”? kako bi bili u sta-nju da reuspostavimo sopstvenu spo-sobnost da pratimo svog pacijenta, pri-hvatamo i razumemo njegove sadr`aje iiste interpretiramo. (11)

Wolberg (1977)daje preporuke zauo~avanje inicijalnog kontratransfera.Kontratransfer te`imo da uo~imo od pr-vog susreta i terapeut uvek sebi posta-vlja slede}a pitanja:

1. Da li pacijent nekim svojim po-na{anjem (u `ivotu ili u terapij-skoj situaciji) izaziva odredjenoreagovanje terapeuta i kakvo?

2. Da li pacijent li~i ili podse}a tera-peuta na nekoga koga je ranijepoznavao (ili jo{ uvek poznaje) ikakav je emocionalni odnosimao (ili ima) prema toj osobi?

3. [ta terapeut misli o osobama kao{to je pacijent?

4. Da li terapeut predvidja te{ko}eu terapijskom odnosu sa pacijen-tom i kakve i da li o~ekuje nekoodredjeno funkcionisanje paci-jenta i koje? (12)

Imaju}i u vidu iskustvenu dimenzijuovog rada, prezentovao bih nekolikoprimera iz sopstvene klini~ke prakse.

Mladi pacijent koji je, tokom inicijal-ne faze terapije, na po~etku svake se-anse izgovarao re~enicu: “Pro{la je jo{jedna nedelja bez zna~ajnijih zbivanja”,iritirao me je ovom izolovanom stereo-tipijom koju sam do`ivljavao da je re-

75

En

gra

mi

vol.

27

janu

ar-ju

n 20

05.

br. 1

-2

zervisana za mene (u su{tini uop{te ni-je stereotipna osoba niti su mu intelek-tualni i emocionalni sadr`aji siroma-{ni). U jednoj od narednih seansi kadaje na po~etku }utao, uo~iv{i promenu,postavio sam mu pitanje: “Da li je pro-{la jo{ jedna nedelja bez zna~ajnijih zbi-vanja ili se mo`da ne{to promenilo”?Iako je uo~ena zna~ajna promena u po-na{anju pacijenta koju je, svakako, bilopotrebno primetiti, ironi~an (pa i blagocini~an) na~in na koji je terapeut to u~i-nio, uprkos formalno benevolentnojneverbalnoj pratnji, jasno govori oagresivnoj pozadini poruke. Pacijent seosmehnuo a zatim tokom cele seansegovorio o manje zna~ajnim stvarima,pa`ljivo izbegavaju}i referentne sadr`a-je, uz delimi~nu afektivnu inhibiciju.Vi{e nije pominjao uobi~ajeni uvod alije jo{ dugo vremena zadr`ao pomenuteotpore.

Drugi pacijent je svojim na{inomverbalizacije (uop{ten, neodredjen inejasan do konfuznosti) izazivao kodterapeuta permanentno ose}anje dosa-de, uprkos slo`enoj i interesantnoj pro-blematici. Fenomen je bio upadljiv jerse ponavljao iz seanse u seansu takoda se terapeut prvih pola sata seanseborio sa uspavano{}u i zevanjem da bitek pred kraj probudio interes za paci-jenta. Razlog specifi~ne verbalne eks-presivnosti pacijenta je u potrebi da sve{to izgovori bude besprekorno i najbo-lje {to mo`e. Terapeutu (kada je do{aodo ovog obja{njenja) nije bilo te{ko daprepozna povezanost sa sopstvenimnagla{enim perfekcionizmom koji po-nekad do`ivljava prili~no dosadnim iograni~avaju}im.

Pacijentkinja koja je u terapeutu napo~etku izazivala prevashodno pozitiv-na kontratransferna ose}anja (zbog na-ivne iskrenosti, otvorenosti i infantil-nog {arma, iako su ovi fenomeni bilivezani za duboke i ozbiljne zastoje uformiranju identiteta, fiksiranu infantil-nu poziciju sa predispozicijom za du-blje regresivne pomake), u jednom tre-nutku (kada je bilo re~i o komunikaci-jama i odnosima sa drugim ljudima) iz-govara re~enicu: “Toliko sam orijentisa-na prema sebi i okrenuta svojim pro-blemima da ne mogu da me zainteresu-ju drugi ljudi i njihovi `ivoti”. Terapeut,u tom trenutku, prepoznaje proboj no-vog kvaliteta u ose}anjima prema paci-jentkinji – nagla{enu nesimpatiju pa iizvesnu ljutnju a {to je, u stvari, usmere-no ka njegovom sopstvenom egocen-trizmu uz potrerbu da se od njega reak-tivno-formacijski odbrani.

Mlada devojka atraktivnog izgleda,vrlo solidnih personalnih potencijala,ma{tovita i kreativna, u psihoterapijudolazi zbog zastoja na studijama i u si-tuaciji prolongirane identitetne krize.Od po~etka manifestuje izrazito poziti-van transfer sa elementima idealizacije(proistekao iz primarnih objektnih rela-cija) i gotovo savr{enu terapijsku sarad-nju {to ne ostavlja ravnodu{nim terape-uta, posebno i zbog sofisticiranog smi-sla za humor (koji je visoko konotiran usistemu vrednosti terapeuta) a {to je,sve zajedno, ~ini rado vidjenim i omilje-nim klijentom. Specifi~nu kontratran-sfernu te`inu ovom terapijskom odno-su daje ~injenica da boluje od hroni~nemetaboli~ke bolesti – iste kao i poto-mak terapeuta. Obzirom da je ovaj po-

76

En

gra

mi

vol.

27

janu

ar-ju

n 20

05.

br. 1

-2

datak prisutan od po~etka komunikaci-je, formirao je kontratransferno optere-}enje u kome terapeut repetitivno tra`ipotvrdu i obnavlja nadu kako je, upr-kos ograni~enjima zbog bolesti, mogu-}e relativno uspe{no funkcionisati i raz-viti svoje potencijale, bore}i se sa sop-stvenom radoznalo{}u i pa`ljivo izbe-gavaju}i pitanja o toj referentnoj temi(smatraju}i da to nije razlog javljanja te-rapeutu niti da je razgovor o tome unjenom primarnom interesu). U daljemtoku psihoterapije terapeut (u nagla{e-noj kontratransfernoj potrebi da u tojsferi obezbedi svog klijenta) ipak ~iniiskorak i nudi mogu}nost da, medjusvojim kolegama, pronadje odgovara-ju}eg lekara koji bi se bavio somatskimstanjem pacijentkinje a {to je sa njenestrane sa zahvalno{}u prihva}eno i rea-lizovano.

Daleko delikatnije (a i opasnije) odopisanih kontratransfernih odgovora,koji se redovno javljaju ali i prevazilazeu terapijskom radu, je inicijalno zauzi-manje kontratransfernog stava jo{ napo~etku psihoterapije, nekad i pre po-stignutih dogovora, a {to mladi pacijen-ti mogu isprovocirati. O tome govorislede}i kratak ilustrativan prikaz (ve}ranije objavljen na drugom mestu - 8):

M. je devojka koja u vreme javljanjaterapeutu ima 19 godina, vanredni jeu~enik zavr{nog razreda srednje {kole,`ivi sa majkom i mladjom sestrom (otacje umro kad je imala 8 god.). Na prvirazgovor do{la je sama, svojom inicija-tivom, smatra da frugi ~lanovi porodicene treba da budu u to uklju~eni. Ranijeimala jedan kontakt sa psihijatrom nainicijativu majke i tada nije prihvatila

ponudjeni psihoterapijski rad. Razlogeza svoj sada{nji dolazak vidi u nespo-sobnosti za uspostavljanje, kako bliskihtako i povr{nih kontakta, sa ljudima,bez obzira na godine ili pol. To pove-zuje sa do`ivljajem sopstvene inferior-nosti, nesigurnosti pa i ugro`enostizbog ~ega ima potrebu da stalno kon-troli{e razgovor i sve {to ona govori a{to vodi velikom energetskom ulaganjui iscrpljenju. Ne usudjuje se da pomi{ljana ozbiljnu vezu sa suprotnim polom.Nema prijatelje ni mladi}a, sve vi{e seusamljuje (do izolovanosti), izbegavabilo kakve kontakte posve}uju}i se in-dividualnim zabavama koje povreme-no narcisti~ki valorizuje. Odnos premamajci isestri takodje je redukovan i ~e-sto osoran. Prema majci ose}a izvesnunetrpeljivost, odri~e pozitivna ose~anjaprema njoj ili njene pozitivne karakteri-stike ali uz blag ose}aj krivice {to je od-nos sa njom nezadovoljavaju}i. Na dru-goj strani prisutna je idealizacija premi-nulog oca.

Neposredan povod za njeno javlja-nje je predstoje}i upis na fakultet gde bimorala da kontaktira sa ljudima – kole-gama, profesorima...uz procenu da jegeneralizovani problem komunikacijei u dosada{njem {kolovanju umanjionjen uspeh. Od zna~aja je spomenuti iintenziviranost smetnji nekoliko mesecipo povratku iz inostranstva gde su nje-ni planovi za ostanak i organizaciju bu-du}nosti do`iveli neuspeh.

Izlo`ena problematika inspirativnaje za terapeuta, pobudjuje njegovo inte-resovanje uz do`ivljaj da se M. Mo`epsihoterapijski pomo}i i da je to uprab-vo najadekvatniji na~in.

77

En

gra

mi

vol.

27

janu

ar-ju

n 20

05.

br. 1

-2

Problemi nastaju ubrzo po prihvata-nju pacijentkinje. Ve} od prvog kontak-ta terapeut uo~ava specifi~an nastup M.– upla{en, submisivan uz zauzimanjeodbrambenog stava i evidentnu govor-nu anksioznost ali i, u po~etku zbunju-ju}e a kasnije sve vi{e iritiraju}e, ispadearogancije, obezvredjivanja drugih lju-di, situacija ili aktivnosti kojima bi mo-gla da se bavi kao i tvrdokornu rezigna-ciju i pesimizam. Pomenute oscilacijidiskretno ali i jasno doti~u i samog tera-peuta koji od po~etka uo~ava nazna~e-ne promene u u sopstvenom tonu ko-munikacije. U poku{aju da ovo kontro-li{e, povla~i se u }utanje, prepu{taju}ipacijentkinji da govori a {to nju, obzi-rom na razloge javljanja, dovodi u ne-prijatnu situaciju sa evidentnim pora-stom anksioznosti i blokade. Zatim sle-de prerane intervencije, usmerene napasivno-agresivan stav pacijentkinje,izvan i u okvirima terapijske situacijekao i neuvremenjene interpretacije nje-nog funkcionisanja prema ~emu ona iz-ra`ava razumljiv otpor. U razmi{ljanjukako da se najbolje pomogne pacijent-kinji, teraput formuli{e i predlog ouklju~ivanju u grupni psihoterapijskirad (zanemaruju}i osnovni problem –izra`enu komunikacijsku anksioznost)uz obrazlo`enje prednosti tog metoda,blago insistiraju}i na njemu kao najpo-godnijem za specifi~ne probleme ko-munikacija (uz zanemarivanje prethod-ne neophodne pripreme).

M. je na ove inicijative i stav terape-uta odgovorila napu{tanjem zapo~etogterapijskog rada posle 3.seanse, osta-vljaju}i terapeuta sa ose}anjem krivice ido`ivljajem da je pacijentkinju oterao iz

psihoterapije koja je, po svemu, nago-ve{tavala mogu}nost da joj se pomog-ne da je druga~ije bila vodjena.

Terapeut se suo~io sa inicijalnomdekompenzacijom frustrirane narci-sti~ke pozicije pacijentkinje. Osciliraju-}e transferne elemente, proistekle iz re-lacija sa primarnim objektima (idealiza-cija oca, obezvredjivanje majke) koji suse sukcesivno pojavljivali u komunika-ciji, nije istolerisao i amortizovao, nijeo~uvao sposobnost kontejniranja kaoni dovoljnu neutralnost i, umesto da te-`i reparaciji povredjenog narcizma,prerano se /i neadekvatno) uklju~io utransferne tokove.

Kontratransferni doprinos proisti~eiz pokrenute interferencije sa narcisti~-kim elementima samog terapeuta. Pro-vociran transfernim obezvredjivanjemod strane pacijentkinje, terapeut se bra-ni agresivno{}u i rivaliziranjem, uz re-paraciju sopstvenog narcizma (umestopacijentkinjinog) ili poku{ava da se ob-ra~una sa njim kroz neadekvatne inter-vencije upu}ene pacijentkinji.

Na kraju je neophodno pomenutizna~aj supervizije, {to va`i za svakupsihoterapiju a posebno za psihotera-pijski rad sa adolescentima i mladima.Upravo supervizija fokusira pitanjakontratransfera u konkretnoj psihotera-piji ~ime terapeutu ukazuje na proble-me kojima treba da posveti pa`nju usopstvenoj didakti~koj analizi ili/i auto-analizi. Smatram da terapeut, ukolikoprepozna ili nasluti neki od pomenutihfenomena koji ukazuju na prisustvokontratransfera, gotovo da ima obave-zu da potra`i superviziju jo{ u inicijal-noj fazi i na taj na~in prevenira ozbiljni-

78

En

gra

mi

vol.

27

janu

ar-ju

n 20

05.

br. 1

-2

je te{ko}e i komplikacije u daljem psi-hoterapijskom procesu. Drugo je pita-nje (o kome se jo{ uvek vode polemikemedju terapeutima) da li }e o tome in-formisati svog pacijenta. Mi{ljenja samda je potrebno, u na~elu, nagovestiti ta-kvu mogu}nost na po~etku terapije aline i da pacijenta obave{tava o konkret-nom supervizijskom radu ili razlozimaza to (jer, pored toga {to bespotrebnouslo`njavamo terapijski odnos uvodje-njem “imaginarnog tre}eg” u osnovi jere~ o problemima terapeuta koji ne mo-raju a i ne trebaju da budu u sferi inte-resovanja pacijenta).

Kao {to vidimo kontratransfer je odfundamentalnog zna~aja u psihoterapi-ji adolescenata i mladih, naro{ito u ini-

cijalnoj fazi psihoterapije. On je prisutan ikao mogu}a opasnost i ozbiljan ograni-~avaju}i faktor ali i kao mogu}e sredstvoza razumevanje pacijenta pa i boljeg us-postavljanja relacije sa njim. U kojoj meri}e se neka od ovih mogu}nosti realizova-ti, u mnogome zavisi od profesionalneve{tine i iskustva terapeuta kao i njegovihpersonalnih karakteristika. Didakti~kaanaliza u svakom slu~aju ima krucijalanzna~aj i neophodna je za svakog psihote-rapeuta koji radi sa mladima. Tek akorazumemo sebe, mo}i }emo da razume-mo i svog pacijenta tj. tek tada }emo kon-tratransfer mo}i da upotrebimo, ne samokao klju~ za razumevanje pacijenta ve} iu intervencijama na na~in koji bi pacijen-tu bio od koristi.

79

En

gra

mi

vol.

27

janu

ar-ju

n 20

05.

br. 1

-2

80

En

gra

mi

vol.

27

janu

ar-ju

n 20

05.

br. 1

-2

COUNTERTRANSFERENCEIN THE INITIAL PHASE OFPSYCHOTHERAPY OFADOLESCENTS

Ivan Ili}

Ivan Ili}Klini~ki centar SrbijeInstitut za psihijatriju, Pasterova 211000 Beograd, SCGdrivanilic@yubc.net

Summary: Countertransference is the mostintrigant element of the psychotherapeuti-cal process.Within the framework of itsconceptualization in the course of historyof psychoanalysis and psychotherapy de-termination of countertransference goesthrough several revolutionary shifts, fromthe hindering and hampering factor, thro-ugh the phenomenon representing the keyfor understanding of a patient, up to thedesirable element in a particular way, toexternalization in a therapeutic situation soas to make a closer approach, with the aimto make the patient understand his ownfunctioning.Adoloescents and youth are manifoldlyprovocative in the countertransference me-aning, partly because of the intensity of thespecific dynamic of the developing proces-ses which they bring with them and inplantinto psychotherapy and partly due to spe-cific demands facing therapeutists, wor-king with this segment of population, bothin personal and in professional meaning.In his work, the author presents his overwi-ew of countertransference phenomenonsin the initial phase of psychoterapy amongadolescents and youth, observed throughtwo defined and elaborated and geneticallydifferent lines of countertransference mani-festations. He pays a particular attention toso called countertransference traps in thework with adolescents, that are just mostexpressed in the initial phase of psythote-rapy. The author also cites recommendati-ons for timely recognition of countertran-sference reactions and how to react tothem himself. The work is illustrated withshort clinical examples.

Key words : countertransference, adole-scence, psychotherapy

1. Frojd S. : Spisi o psihoanaliti~koj tehni-ci I , Biblioteka Cathexis, 1990.

2. Heimann P. : On Counter-transference,International Journal of Psycho-Analysis 31, 81-84, 1950.

3. Segal H. : Countertransference, fromThe Work of Hanna Segal (A KleinianApproach to Clinical Practice), Free As-sociation Books, Maresfield Library,London, 1986.

4. Bion W.R. : Attacks on Linking, fromSecond Thoughts (selected papers onPsychoanalysis), Jason Aronson – NewYork , 1967.

5. [tajner – Popovi} T. : Postklasi~na Psi-hoanaliza – Oboga}enje Teorije o Teh-nici, iz Psihoanaliza na Razmedju Ve-kova, Gutenbergova Galaksija, 2000.

6. Brenman-Pick I. : Working Through inthe Countertransference, from TheContemporary Kleinians of London, In-ternational Universities Press, Inc, Madi-son, Connecticut, 1997.

7. Sandler J, Dare C, Holder A. : The Pati-ent and the Analyst, karnak Books,London, 1972.

8. Ili} I. : Inicijalna faza u psihoanaliti~kojpsihoterapiji mladih, rad u`e zdravstve-ne specijalizacije, Univerzitet u Beogra-du, 1996.

9. Ili} I. : Kontratransfer u inicijalnoj fazipsihoterapije adolescenata, predavanjeodr`ano pri Sekciji za PsihoterapijuSLD, januar 2003.

10. Tomori M. : Kontratransferne zamke upsihoterapiji adolescenata, PsihijatrijaDanas, 1983./ 2-3

11. Tadi} N. : Psihoanaliti~ka Psihoterapi-ja Dece i Mladih, Nau~na Knjiga, Beo-grad, 1992.

12. Wolberg L. : The Technique of Psychot-herapy, Grune and Stratton, New York,1977.

81

En

gra

mi

vol.

27

janu

ar-ju

n 20

05.

br. 1

-2

Literatura