Konstruktersko inzinjerstvo 1 - семинарски

УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИАРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ

БАЊА ЛУКА

СЕМИНАРСКИ РАДТема: Дрвене степенице

Студенти: Професор: др Драган Милашиноцић дипл.инж.грађ.Далибор Николић, 45/10 Асистент: Дијана Мајсторовић дипл.инж.грађ.Небојша Дубочанин, 45/10Данијела Вукелић, 43/10

Бањалука, 19.06.2013. год.

Конструктерско инжињерство 1 2013

САДРЖАЈ

1. УВОД.............................................................................................................................................2

1.1 Степенице – уопште.............................................................................................................2

1.2 Општа подјела степеница....................................................................................................3

1.3 Степенични крак..................................................................................................................4

1.4 Газиште и чело.....................................................................................................................7

1.5 Нагиб степенишног крака....................................................................................................7

1.6 Линија хода..........................................................................................................................8

2. Дрвене степенице........................................................................................................................8

2.1 Опште карактеристике....................................................................................................8

2.2 Конструктивни елементи и врсте степеница.................................................................9

2.3 Дрво за израду степеницa..............................................................................................13

2.4 Заштитни премази и обрада..........................................................................................15

3. Типови завојних степеница.......................................................................................................15

3.1 Завојне (полукружне) степенице..................................................................................16

3.2 Завојите (спиралне) степенице.....................................................................................16

4. Одмориште (подест)..................................................................................................................17

4.1 Средњи међуспратни подест........................................................................................18

4.2 Завршни подест..............................................................................................................18

5. Закључак.....................................................................................................................................19

6. Сликe...........................................................................................................................................20

7. Литература.................................................................................................................................21

Дрвено степениште Страна 1


1. УВОД1.1 Степенице – уопште

Степенице су конструктивни елеменат помоћу кога се ходом може прећи са једне побршине на другу , вишу или нижу .На зградама оне служе за везу терена са приземљем , за вертикалну комуникацију између спратова и таваница на различитим висинама. У функционалном смислу је њихов положај и место у односу на одељења која повезују , веома важан и представља чворну тачку решења основе спратне зграде.Код значајних јавних зграда , архитектонских споменика и др. њиховом положају , месту, изгледу и обради посвећује се нарочита пажња јер поред свог основног функционалног задатка оне могу да послуже као елемент монументалности, елемент архитектонског ефекта и декоративности .Колико ће у једној згради бити степеница, неодређује само функционална потреба , већ и пожарна сигурност. Захтева се да одстојање најудаљеније просторије од степеница у хоризонталном смислу ( пут који треба да се пређе) несме бити већи од 30 м . Ако је ово одстојање веће онда се предвиђају још једне степенице или више степеница. У извесном случају предвиђају се и чисто пожарне степенице којима се нормално не саобраћа.

1.2 Општа подјела степеница

Према положају на згради степенице могу бити :

Спољне Унутрашње

Спољне су најчешће само улазне степенице које повезују приземље са тереном а ретко за повезивање спратова . Оне се могу споља поставити за повезивање спратова ако то климатски услови дозвољавају.

За вертикални саобраћај између спратова изводе се унутрашње степенице , које су обично смештене у засебном степенишном простору , степеништу . Степенице , такође, могу бити смештене и у отвореном простору вестибила, хола или код станова на спрат у дневној соби и др. Према својој величини или функционалној потреби , зграда може имати једне или више степеница.

Према важности и задатку који им се поставља и саобраћају који се преко њих врши , степенице могу бити :

Главне Споредне

Главне степенице су оне степенице преко којих се врши главни саобраћај и тада се налазе код главног улаза.

Споредне степенице су оне степенице које служе за саобраћај који није погодно вршити преко главних степеница или због велике удаљености главних , те ове служе као помоћне.

Осим главних и споредних степеница , степенице могу добити и назив који ближе одређује њихов карактер као што су :

Свечане степенице , које код значајних јавних зграда воде у свечане просторије. У већини случајева главне степенице служе и као свечане степенице.

Интерне степенице, које у спратном стану повезују стамбена одељења и немају директну везу споља или слиже за интерну везу пословних просторија и сл.



Зависно од тога , које етаже међусобно повезују степенице могу бити :

Подрумске Спратне Таванске Кровне

Подрумске повезују подрум са приземљем или подрумске етаже меусобно, кад их има више .Спратне кад повезују приземље са спратом и спратове међусобно .Таванске кад повезују последњи спрат са таванским простором .Кровне кад повезују последњи спрат са кровном терасом или равним кровом .

1.3 Степенични крак

Низ степеница од једне до друге спратне висине називају се, степенице. Овај низ је обично по средини прекинут одмориштем (међуподестом) па одатле наставља даље опет у непрекинутом низу до спратног подеста.Непрекинути низ степеница чини степенични крак.Мање спратне висине се могу савладати и са једним степеничним краком и тада су то једнокраке степенице.

У

већини случајева спратна висина се савлађује са два степенична крака и тада су то двокраке степенице . Један степенични крак има у том случају од 9 до 12

степеница. Између кракова је одмориште које се обично поставља у средини спратне висине, према потреби може се поставити ниже или више .


Слика1. Једнокрако степениште


Степенице исто тако могу имати три (ређе четири) степенична крака са два (три) одморишта између кракова и тада су то трокраке (четворокраке) степенице.

Према облику степеничног крака у основи степенице могу бити:

праве, код којих су степенични крак или степенични краци прави и иду у једном правцу.


Слика 2. Двокрако степениште

Слика 3. Трокрако степениште


праве са заокретом (преломне), код којих су степенични краци прави али не воде

у истом правцу, већ се мора заокренути за 90⁰ или 180⁰ или (ређе) за неки оштар или тупи угао.

завојне ,код којих степенични крак (или краци ако су прекинути подестом) у основи има облик дела круга или елипсе.

завојите (спиралне), код којих степенични крак у основи има облик пуног круга.

Према облику и броју степеничних кракова степенице су:

једнокраке праве степенице једнокраке праве степенице са завојним прилазним степеницама једнокраке праве степенице са четврткружним завојним прилазним степеницама једнокраке праве степенице са једном прилазном степеницом заокренутом за 90⁰ и

једним подестом једнокраке праве степенице са једном излазном степеницом заокренутом за 90⁰ и

једним подесто једнокраке праве степенице са четврткружним завојним излазним степеницама двокраке праве степенице двокраке праве степенице са заокретом за 180⁰ и одмориштем у средини

двокраке праве степнице са заокретом за 90⁰ и одмориштем у углу

двокраке праве степенице са заокретом за 180⁰ и краћим прилазним краком и једним одмориштем

двокраке праве степенице без одморишта са заокретом за 90⁰ и завојним степеницама у углу

двокраке праве степенице са заокретом за 180⁰ и завојним степеницама код одморишта

двокраке праве степенице са заокретом за 180⁰ краћим прилазним краком, једним одмориштем и завојним степеницама у углу

двокраке праве степенице без одоришта, са заокретом за 180⁰ и завојним средњим степеницама

трокраке праве степенице са заокретом за 180⁰ и два одморишта у угловима

четворокраке праве степенице са заокретом за 360⁰ и три одморишта у угловима једнокраке лучне завојне степенице једнокраке полукружне завојне степенице једнокраке елиптичне завојне степенице завојите (спиралне) степенице са пуним вретеном завојите (спиралне) степенице са пуним вретеном и квадратним спољним обликом

Према материјалу од ког се израђују степенице могу бити:

дрвене камене



бетонске армирано бетонске и металне

Битно је напоменути да се све ове врсте степеница могу урадити и комбиновано од два или више материјала , нпр. Армирано бетонске степенице обложене мермером или дрветом и др.

1.4 Газиште и чело

Степеница има: газиште (хоризонтална површина по којој се гази) и чело (пуна видна вертикална површина). Газиште је ширина степенице (Š), а чело висина степенице (V). Међутим газиште не одговара увек ширини степенице, с обзиром да се врло често прави мали препуст који испада изван чела, те је за конструисање степеница меродавна ширина степенице (Š) а не ширина газишта.

Исто тако и чело не одговара увек висини степение с обзиром на препуст газишта и његову дебљину, те се тада чело назива видни вертикални део степенице од газишта ниже догазишта више степенице.Према томе, за конструисање степеница меродавна

је висина (V) а не висина чела. Само код степеница без препуста газишта, ширина газишта одговара ширини а висина чела висини степеница. У пројектима се обележава прво висина па ширина степеница, дакле V/Š.

На бази човјечијег корака и других испитивања састављени су обрасци за одређивање односа ширине и висине степенице .2V + Š = 62 до 64 cm.

Овај образац даје мале ширине за веће висине и обрнуто.По Брајману на бази образаца V + Š = 64 do 48 cmи V x Š = 500 или 512 cmдобијен је следећи образац који више задовољава :43

x V + Š = 52 cm

1.5 Нагиб степенишног крака

Однос V/Šје тангенс угла нагиба степенишног крака.


Слика 4.Типови газишта


Степенишни крак нормално има нагиб 30⁰ - 36⁰Степенице са нагибом крака испод 30⁰ су благе степенице.Степенице са нагибом крака изнад 36⁰ су стрме степенице.

Подела по нагибу може се извршити на следећи начин :

Благог нагиба код којих је однос 15/32 - 25⁰ Благог нагиба код којих је однос 16/30 - 28⁰ Нормалног нагиба код којих је однос 17/29 - 30⁰ Нормалног нагиба код којих је однос 18/27 - 33⁰ Стрмог нагиба код којих је однос 19/26 - 36⁰ Стрмог нагиба код којих је однос 20/25 - 38⁰

1.6 Линија хода

Праве степенице имају на сваком месту исту ширину газишта. Код завојних и завојитих степеница степенице имају клинаст облик, па им ширина већа споља а мања на унутрашњој страни степенице. Ширина степеница се одређује на линији хода. Линија хода је замишљена линија по којој се, углавном, највише гази по степеницама. Код правих степеница, пошто су степенице по целој дужини исте ширине, ова линија означава само правац пењања па се црта у средини. Међутим, код клинастог облика степеница, тј. Код завојних и завојитих степеница, линија хода означава линију најповољнијег хода па се на њој и размерава ширина степеница. Због тога њено место овде има нарочити значај. Код мањих ширина крака 90-100 цм линија хода иде по средини завојних степеница, тј. на 40-50 cm од спољне шире стране. Код већих ширина линија хода је према мишљењу неких аутора на 45-50 cm од спољне шире стране, а према другима од унутрашње уже стране.Било који начин да се усвоји, потребно је водити рачуна да ужи део клинастих степеница не буде мањи од 10cm.

Слика 5. Линија хода



2. Дрвене степенице2.1 Опште карактеристике

Дрвене степенице као и сваку другу конструкцију карактерише материјал од кога се израђују. Дрво, његове особине и мане предодређују место, положај и облик степеница, њихове добре и лоше стране и њихову употребљивост у датим случајевима.

Дрвене степенице су погодне за краћа висинска растојања и то: Као интерне степенице у спратном стану погодно смештене у предсобљу или дневној

соби или холу, вестиблу већег спратног стана. Као пословне степенице у бироима, предузећима и сл. У мањим радњама, кафанама, ресторанима, обрађеним у дрвету за везу са галеријом. У мањим зградама као таванске степенице. У пољопривредним зградама. У планинским кућама. У дрвеним зградама.

У извесним случајевима, на конструктивни део степеница израђен од армираног бетона или метала, постављају се само газишта или газишта и чела од дрвета.

Општа карактеристика и добре стране дрвених степеница су: да се лако и лијепо могу обрадити могу се радити у свим облицима степенишних кракова, тј. као праве, завојите и завојне лаке су по тежини монтажа је једноставна и сува

Неповољне стране и мане су следеће: трајност им је релативно ограничена, не само у вези са трајношћу дрвета већ и због

хабања нису сигурне у случају пожара због непостојаности дрвета на влагу, не могу се употребити у влажној средини те нису

за спољне а такође ни за подрумске степенице.

Према просторијама које повезују, према њиховој намјени дрвене степенице могу бити обрађене просто, обично и боље (луксузније) обраде.



2.2 Конструктивни елементи и врсте степеницаПрема броју кракова дрвене степенице могу бити:

једнокраке двокраке трокраке

Могуће су и међусобне комбинације. Могу бити са или без подеста.

По облику дрвене степенице могу бити:

праве кружне елипсасте (овалне) заокренуте (када умјесто подеста дајемо стеоенике)

Конструктивни, носећи део степеница су: образни носачи (образине). Они се ослањају на греде одморишта и са њима на погодан начин повезују. Сваки степенишни крак има по два образна носача. Образни носач поред зида зове се зидна образина а други слободна образина. У рјеђим случајевима када степенице нису поред зида обе су образине слободне. Исто тако, ако се степенишни крак налази између два зида онда су обе образине зидне.Између образина рапоређене су степенице, тј. даске газишта и чела. Газишта и чела степеништа могу се у образне носаче: нажлебити, узлебити и поставити да належу.Према томе разликује се:

нажлебљене степенице улебљене степенице и належуће степенице

Нажлебљене степенице: код нажлебљених и ужлебљених степеница, образине су пуне даске правоугаоног пресјека са жлебовима за даске газишта и чела. Нажлебљене степенице се раде без дасака чела, а даске газишта се у образине нажлебљују са предње спољне стране. Просте

нажлебљене степенице обично се раде као јако стрме једнокраке степенице без чела. згао нагиба степеничног крака износи 50о-53о. Због стрмог нагиба заузимају мало простора. Употребљавају се за везу просторија спореднијег значаја, погидне су за таванске степенице и у пољопривредним зградама.Степенице су састављене из две образине у које су нажлебљене даске газишта. Газишта се нажлебљују целом својом дебљином са предње стране у жлеб

дубине 2cm наобразинама.Жлебје у виду половине ластиног репа: закошени део је са доње стране.


Слика 6. Нажлебљене степенице


Даске газишта су широке 27-28 cm, и по висини прелазе једна другу за 10-13 cm, тако да је свако газиште од суседног вишег смакнуто за 15-17 cm. Образина мора бити довољно широка да се доње стране мерено од доње ивице газишта управно на доњу ивицу образине, остане минимум 5 cm неослабљени део образине. За нагиб крака од 50⁰ и ширину газишта од 27 cm образина је широка 26 cm, а за нагиб крака од 53⁰ ширина образине износи 27 cm.

У доњем делу образине се ослањају на тавањачу дрвене таванице, армирано бетонску таваницу или зид. Да би онемогућили хоризонтално померање образине се за тавањачу утврђују помоћу чепа и жлеба, а ако се ослањају на армирано бетонску таваницу онда је погодно за таванице, претходно гвозденим котвама укотвити јачу талпу, а затим за њу утврдити образине помоћу чепа и жлеба.

На горњем делу, зидне образине се ослањају на дрвену греду одморишта или тавањачу дрвене таванице у којој се учепљују помоћу чепа и жлеба дубине 4-5 cm.За ослањање слободне образине боље је ако се искористи стубац ограде и постави испред ослоначне греде, на коју се нажлеби за 2-3 cm или просто прислони, па образина учепи у стубац.На тај начин се не слаби греда одморишта или тавањача а веза је исто тако солидна.

Зидна образина се увек постави 3-5 mm од омалтерисаног зида. Поред ослонца у горњем и доњем делу она се ослања и на гвоздене клинове који се утврђују за зид са доње стране образине на два до три места.

Услед оптерећења или евентуалног сушења дрвета, може доћи до лабављења везе између газишта и образине. Да би се ово спречило потребно је поставити утеге од округлог гвожђа Ø10 мм и повезати међусобно обе образине. Утеге се код краћих степеничних кракова постављају испод другог и претпоследњег газишта а код дужих образина треба поставити још једну у средини.

Дрвена ограда висине 85-100 cm с обзиром на степенице ради се такође од гредица и дасака.

Слика 7. Веза образине са бетонском таваницом



Ужлебљене степенице:могу бити са даскама чела и без њих. Газишта и чела су у образне носаче ужлебљују са стране. Ужлебљене степенице су најчешће у употреби. Ове степенице се могу извести са челом и без чела. Степенице без чела се изводе ако је потребно да се просвјетли прсотор испод степеница и избјегне засјенчење. Осим тога оне су економичније

него степенице са челима. Овакве степенице није препоручљиво правити у просторијама које користе млађа дјеца. Код ужлебљених степеница образни носачи се у свом доњем делу ослањају на прву степеницу. Овакво повишени ослонац за образине се ради из разлога погоднијег прилаза степеницама као и лепшег изгледа. Прва степеница је због тога испуњена гредом – трупцем, која се облаже даском газишта и челом.Ова се греда мора веома добро учврстити за подлогу(таваницу или зид ), са најмање две челичне котве Ø16 mm, како би била сигуран ослонац за образине које се у њу учепљују.

Ослонац се може извести из два комада трупаца, који се сваки засебно мора укотвити са по две котве.


Слика 8. Ужлебљене степенице без чела

Слика 9. Ужлебљене степенице са челом


Належуће степенице: код належућих степеницаобразина је расечена према ширини и висини степеница, па даске газишта належу а даске чела се прислањају на образне носаче. Сложеније за израду ове степенице захтјевају, ове степенице захтјевају прецизнији рад и употребу болјег дрвета, па су и скупље од претходно описаних степеница. Спадају у степенице боље израде.

Код належућих степеница, степенице су видне са бочне слободне стране па морају бити обрађене као и са преднје, тачније газишта се препуштају преко образних носача. Слободна образина мора од најнижег расјеченог дјека имати 15-18, па чак и 20 cm пиног дрвета. Дебљина образине у зависности од распона и од оптерећења износи од 6 до 8 cm. Прва степеница ради се од пуног дрвета и утврђује за таваницу, те служи као ослонац за образине. Даске чела спајају се са слободном образином правим или косим спојем,спој се покрива летвицама. Даске чела и газишта се упуштеним вијцима утврђују за расјечене образине. Рупе од вијака затварају се чепићима. Ослонац за слободне образине на греду може се одрадити на два начина:

а) главна греда подеста поставлја се на мјесту кроз које пролази линија у којој се сјеку равни донјих површина слободних образина, други положаји греде би били неповољни (према степеницама, или према подесту) за форњу или доњу образину, јер би морали уградити доста већу греду.

б) главна греда подеста постављена је напред према степеницама, али је за ослонац образина постављена висока талпа дебљине 8-10 cm, талпа се обрађује и служи као чеона даска последњег степеника.


Слика 10. Належуће степенице


2.3 Дрво за израду степеницa

Врста дрвета која ће се употребити за израду степеница зависи од њихове намјене и начина обраде. Просте степенице се раде од јеловине, смрекковине или боровине а за бољу и луксузнију обраду употребљава се храстовина. Најчешће се за дрвене степенице употребљава боровина, тисовина је врло погодан материјал за израду степеница, али је има мало у природи, и због тог разлога се рјетко употребљава. Храстовина се употребљава не само при израде бољих и луксузнијих степеница, већ због своје постојаности и тврдоће користи се при изради више проходних степеница. Ради уштеде од храстовине се могу изерадити само газишта, а остали конструктивни елементи од четинара.

Дрво за израду степеница мора бити здраво и суво. Код ужлебљених степеница образни носачи се могу израдити од полусувог дрвета, при томе треба даске газишта и даске чела добро ужљебити у образне носаче, да би веза добила на чврстини када се образни носачи осуше.

За образне носаче погодно је употребити талпе сјечене из средине стабла јер се оне најмање извијају. Талпе сјечене даље од средине стабла имају неравномјерно распоређену белику, због чега се приликом сушења извијају ка страни која има већу количину белике. За газишта треба бирати талпе које немају белику и без чворова.


Слика 11. Примјери за резање дрвене грађе


Табела са дозвпљеним напонима на затезање, притисак и савијање према Југословенским привременим техничким прописима из 1948 године.

2.4 Заштитни премази и обрада

Постављање дрвених степеница треба извршити тек када је зграда просушена и када су завршени молерски радови. Да би се извршила заштита од упада прашине и нечистоће у поре дасака, као и из естетских разлога, потребно је премазати дрвене степенице заштитним средствима и обрадити спољну површини на начин који одговара врсти дрвета, сврси степеница и просторији у којој се налазе.

Стране дрвета које могу упити влагу из зида, и стране до којих се више не може допрјети после постављања степеница, треба заштити посебним средством које ће сачувати дрво од вчажњења и напада гљива. Заштитно средство треба да је безмирисно.

Степенице од јеловине и смрековине још у радионицама се премазују ирнисом ланеног уља са додатком боје. Степенице од боровине или тисовине, уколико је одабрано дрво лијепе структуре, премазује се чистим ланеним уљем, затим хемијском мочилом уз додатак боје да би се добила жељена боја дрвета. Степенице од храстовине се премазују средствима која ће истаћи структуру дрвета. Обично се премазују чистим ланеним уљем, затим лакирају или матирају. Код јако проходних степеница газишта од храстовине се воште воском или натапају уљем.



3. Типови завојних степеница

3.1 ( ) Завојне полукружне степенице

Завојне степенице које у основи имају облик дела круга угодније су,него завојне комбиноване са правим степеницама: ако су правилно димензионисане, однос ширине према висини на свакој линији је исти, што значи да се приликом пењања или силажења по степеницама може ићи уједначеним ритмом, ако се иде једном линијом паралелно са линијом хода, било на ком мјесту.

Полупречник унутрашњег круга слободне образине (круга окна) одређује се под условом да ширина газишта по обиму тога круга не буде мања од 10 cm. На основу овог, према броју степеница израчунаће се полуобим односно полупречник круга окна.

Код приказаних завојних степеница полукружног облика у основи линија хода иде по средини, са обзиром да су степенице широке 85 cm. Степенице су са ужлебљеним газиштима без чела. Слободна образина се у свом доњем делу ослања на један кратки комад трупца утврђен за таваницу испод ступца ограде. Образине се због велике кривине у хоризонталном и вертикалном смислу морају израдити из комада и настављати. Могуће је образине израдити из савијених и међусобно лепљених летава, које се затим прекривају плочама лепљеница дебљине 3 mm. Ове се лепљенице лепе са обе стране образине, а такође и по ужим страницама. Приликом израде мора се водити рачуна да наставци летава не дођу на истој вертикали већ да се спојеви смичу.

Као и код правих степеница и овде треба предвидјети довољан број утега.


Слика 12. Полукружне степенице


3.2 ( ) Завојите спиралне степенице

Спиралне степенице са пуним вретеном, употребљавају се као споредне степенице за кратка растојања. Она се праве узана и заузимају врло мало простора. То су обично стрме степенице. Извјесну тешкоћу представља то, што је у већини случајева потребно да излаз на спрату буде на истом мјесту по вертикали где је и прилаз на нижем спрату. Ово захтјева да се степенице тачно и прецизно пројектују. Обим пуног круга вретена добија се уз услов да најмања ширина газишта код вретена буде 6 cm. На датом примјеру подјела круга извршена је тако да може да стане 16 степеница. У пуном кругу обим вретена износи:

16×6 = 96 cm 2R = 96÷3.14 = 30 cmСа обзиром на висину човјека, у једном пуном заокрету мора бити најмање 12 до 13 степеница, како би се добила потребна висина за пролаз, минимум 1,80 m. Према томе, најмањи обим вретена може бити:

13×6 = 78 cm 2R = 78÷3.14 = 25 cm


Слика 13. Спиралне степенице (а) Слика 14. Спиралне степенице (б)

Слика 15. Конструкција спиралних степеница


4. Одмориште (подест)

Код дрвених степеница се обично раде од дрвених греда које носе под, испуну и плафон подеста и на коју се ослањају образине.

4.1 Средњимеђуспратни подест

Код дрвених степеница треба тачно одредити мјесто почетне степенице горњег крака. По правилу, предња површина чела завршне степенице доњег и предња површина чела почетне степенице гирњег крака, треба да су у истој вертикалној равни. Утом случају даска чела почетне степенице горњег крака треба да је за неколико милиметара дужа него остале даске чела, како би покрила спој између ивичне даске подеста и даске кија покрива греду подеста. Да би се ово избјегло, може се чело почетне степенице горњег крака и даске која покрива греду подеста израдити у истој равни из два комада са спојем на преклопу. У том случају су предње површине чела степеница горњег крака у односу на предње површине чела степеница доњег крака смакнута за дебљину даске чела, тј. 2 cm. Могућ је и случај да чело почетне степенице горњег крака у односу на покривну даску греде подеста, буде смакнуто за 2 до 3 cm па се на тај начин може избјећи неугодан спој три комада дасака на једном мјесту. У том случају ивична даска подеста код почетне степенице горњег крака је шира. Слободне образине се могу ослонити и директно на главну греду подеста и да се ступци ограде поставе на подест . Овај начин се , међутим , ређе употрбљива јер се учепљењем образине слаби подестна греда на најопаснијем мјесту и смањује ширина подеста .

4.2 Завршниподест

Завршни подест на спрату могуће је рјешити на два начина:а) по првом начину слободна образина је учепљена у главну греду спратног подеста а стубац постављен одозго на греду.

б) по другом слободна образина је као и код средњег подеста учепљена у стубац који је прислоњен на греду подеста.

У сваком степенишном краку постављене су по две утеге ∅10 mm. Ако је потребно због изгледа одоздо да се утеге не виде, могуће је поставити скривене утеге које се увлаче у газишну даску. Најсигурнији и најједноставнији је први начин, док је други сложенији и мање поуздан од првог.

Трећи начин са тракастим гвожђем пружа најмање сигурности, па употребу овога треба ограничити за мање проходне степенице, тј. степенице мањих ширина.



5. Закључак

Сам назив дрвене степенице нам говори од ког материјала су иѕрађене, а дрво као материјал спада у најздравије материјале, што нам говори да дрвено степениште има бројне позитивне карактеристике.За разлику од других материјала од ког се степенице изграују, дрвено степениште је веома лагано , лепо и лако се може обрадити и израдити у свим облицима. Што се тиче архитектонског погледа дрвено степеништ се може извести да буде веома лепо и у складу са природом.Једина мана дрвеног степеништа је то шо му је трајност ограничена ( због влаге , хабања итд) и нису сигурне у случају пожара, што нам говори да је њихова примена ограничена , посебно у јавним зградама и објектима ( друштвеним ) , где се захтевају протипожарне степенице.Дрвено степениште нам даје веома лепу и визуелну слику дома.

Drvena stepeništa se stilski uklapaju u različita okruženja, lako se održavaju i štite, traju vremenski dug period bez promjene dimenzija i funkcionalnosti.


Слика 16. Примјери изгледа подеста


6. Сликe



7. Литература

1) Миодраг Петровић : Архитектонске конструкције 2 , Београд2) ТЕХНИЧАР ГРАЂЕВИНСКИ ПРИРУЧНИК 3 , Грађевинска гњига , Београд , 19883) Слободан Н. Илић : Класични дрвени кровови4) Интернет страница : http://www.stolarijaveselic.hr/?p=stepenita-i-ograde


http://www.stolarijaveselic.hr/?p=stepenita-i-ograde

Konstruktersko inzinjerstvo 1 - семинарски

Documents

Transcript of Konstruktersko inzinjerstvo 1 - семинарски