Koncepcija ranjivosti jedna teorija za probleme sutranjice?

Kada se ispostavi da je neko drutvo nesposobno da spozna svoju sopstvenu ranjivost, a pojedinci nisu dovoljno opremljeni da bi se odbranili od moguih katastrofa, jer ne raspolau odgovarajuim resursima, prirodni fenomeni mogu da ispolje punu snagu svoje razorne dinamike.Bojaljiv pogled nekog seljaka, uperen prema monsunskim oblacima, takoe moe da se protumai kao siromatvo. Amatrija Sen je poetkom 80-tih godina uveo pojam ranjivosti u razvojnu politiku i sociologiju i ilustrovao ga gore navedenim zapaanjem. Ovaj makroekonomista i nobelovac, poreklom iz Indije, analizirao je razliite katastrofe gladovanja, pri emu njegov pogled nije bio izotren za znaaj preteih prirodnih katastrofa; shvatio je i da ranjivost nije zasnovana samo na hirovitosti prirode, ve da prirodne katastrofe esto ispoljavaju punu snagu svoje razorne dinamike tek ukoliko drutvene institucije ne postoje ili loe funkcioniu.

Prirodne katastrofe su kulturne katastrofe

Izostanak etve pretvara se u katastrofu gladovanja samo ukoliko nedostaju kompenzatorni sigurnosni mehanizmi za poljoprivrednike i zemljoradnike, kao i usled nesposobnosti ili nedostatka volje politikih institucija da postupaju u interesu ljudi koje to pogaa. I zaista se deavalo da su namirnice izvoene, dok su neki delovi stanovnitva gladovali: prirodne katastrofe su esto pre svega kulturne katastrofe.

Koncepcija ranjivosti (ili: vulnerabilnosti) prihvaena je i proirena od strane istraivaa koji se bave razvojem i siromatvom. Iz njihove perspektive se posebnost ove koncepcije sastoji u tome to se ne posmatraju samo postojei resursi, poput, recimo, raspoloivog dohotka, nego se ispituje i nain na koji nestaica i raspodela resursa postaju problem nakon spoljnih optereenja kao to su oluje, poplave ili sue. Jer, apstraktno formulisano, ranjivost znai biti izloen eksternim faktorima koji se vie ne mogu savladati raspoloivim resursima. Da li ova koncepcija, koja je rezultat analize situacije u zemljama u razvoju, moe da se primeni i na visokorazvijene industrijske drave Zapada?

I nemi rizici su vei za siromane nego za bogate

Nekoliko godina unazad jo se verovalo da se mogue pretnje mogu spreiti tehnikim sredstvima ili, barem, da su raspoloivi resursi dovoljni da bi se kolektivno kompenzovale individualne tete. Verovalo se da ak i kada bi postojala nova optereenja, ona ne bi bila povezana sa siromatvom na nain koji je tipian za koncepciju ranjivosti.

Na dui rok ovo moda i jeste tano. Socijalno-epidemioloka istraivanja, meutim, pokazala su da nemi rizici, kao to su zagaene podzemne vode, fina praina i buka, i u industrijskim nacijama najpre ugroavaju slojeve stanovnitva sa niim primanjima. A prve posledice klimatskih promena, koje su se ispoljile u obliku oluja, poplava, talasa vruine i klizita, u industrijskim nacijama zaista su pogodile prvenstveno siromanije grupe stanovnika. Oni koji to sebi mogu da priute, preventivno e napustiti ugroene delove grada, regiona ili zemlje a u urgentnim situacijama imaju mogunost da bolje reaguju. Vea je verovatnoa da e ova segregacija prema rizicima u dogledno vreme biti jo izraenija, nego to e se smanjiti, a to je uslovljeno sve osetnijim posledicama klimatskih promena.

Katastrofa izazvana uraganom Katrina u Nju Orleansu predstavlja udbeniku ilustraciju ove pojave. Ne samo to su mere prevencije od katastrofe bile nedovoljne, nego je evakuacija zapoeta prekasno i bila je privatizovana, odnosno gotovo nemogua za one koji nisu imali svoj automobil. Ne samo to su popucali loe odravani nasipi, nego je zakazao i krizni menadment. Poplave su zahvatile pre svega siromanije gradske etvrti.

ivotna prevencija je kolektivni izdatak

Oba aspekta ranjivosti raspodela resursa s jedne i podnoenje tereta s druge strane ujedno ine i spektar mogunosti za intervencije. S jedne strane, oni koji raspolau dovoljnim finansijskim sredstvima i relevantnim znanjem mogu da uine vie za svoju samozatitu. S druge strane, kolektivne pretnje mogu se redukovati samo putem kolektivnih mera, ili se barem mogu kanalisati. Nasipi, kolektori za vodu ili bengalski cyclone shelters primenljivi su samo kao javna dobra. Stoga, ova vrsta ivotne prevencije (i ne samo ona) zavisi od funkcioniueg sistema opte dobrobiti i od demokratskih struktura koje reprezentuju interese svih grupa stanovnitva.

Posledice klimatskih promena predstavljae sve vei izazov za dravu kao regulatornu instancu. Njenim povlaenjem, a to znai i privatizacija rizika koji spada u domen kolektivne odgovornosti, jo bi vie poveala ne samo ranjivost drutva u celini, nego i ranjivost svakog pojedinca. Koncepcija ranjivosti moe, mnogo vie od nekih drugih pristupa, da doprinese uoavanju veze izmeu ekolokih i socijalnih pitanja.

Alban Knehtje gostujui predava na Univerzitetu primenjenih nauka u Minhenu i na Univerzitetu u Minhenu. Njegove glavne oblasti istraivanja su socijalna politika, siromatvo i socijalna nejednakost.Prevod na srpski jezik: Maja MatiCopyright: Goethe-Institut e. V., Online-RedaktionJul 2010.