KOMPARATIVNA ANALIZA ANTROPOMORFOLOŠKIH I ... · (borilačke veštine, mačevanje, streljaštvo,...

Sportska medicina Volumen 7 broj 3

27

NAUČNI ČLANAK

KOMPARATIVNA ANALIZA ANTROPOMORFOLOŠKIH I KARDIOVASKULARNIH PARAMETARA SENIORA I KADETA VRHUNSKIH SPORTISTA (MAGISTARSKA TEZA) Sead Malićević Fudbalski klub Partizan, Beograd Sažetak Uvod. Bavljenje vrhunskim sportom nosi mnoge zdravstvene rizike za mlade sportiste, naročito ako trening ili takmičenje nije prilagodjeno njihovom uzrastu. Usled visokog intenziteta košarkaškog treninga i takmičenja, tokom godina neminovno dolazi do promena na mnogim sistemima organa, prvenstveno kardiorespiracijskom i muskuloskeletnom, zbog čega je i sprovedeno ovo istraživanje. Cilj. Poredjenjem antropomorfoloških karak-teristika i parametara kardiorespi-racijskog sistema kod mladih sportista – kadeta i odra-slih sportista – seniora, utvrditi kakav uticaj na fizičke i funkcionalne karakteristike tela ima intenzivan košarkaški trening. Proceniti zdrav-stvene rizike bavljenja vrhunskom košarkom. Koje telesne i funkcionalne karakteristike najbolje razdvajaju grupu kadeta od grupe seniora, tj. koje fizičke i/ili funkcionalne karakteristike se najviše menjaju tokom godina bavljenja košarkom. Metod. Osamnaest košarkaša kadeta (uzrast do 16 godina) i 15 seniora, svi vrhunske sportske klase, podvrgnuto je merenjima telesnih dimenzija i parametara funkcionalne spo-sobnosti. U okviru antropomorfoloških ispitivanja uradjeno je ukupno 22 merenja, prema protokolu po Matiegka-i, na osnovu kojih je procenjen sastav i struktura tela. U okviru ispitivanja kardiorespiracijskog sistema, korišćen je maksimalni, višestepeni, progre-sivni test opterećenja na bicikl-ergometru. Rezultati. Seniori su imali statistički značajno veću telesnu masu (p<0,001), površinu (p<0,001) i indeks telesne mase (p<0,001), sta-tistički značajno veći obim nadlakta (p<0,001), podlakta (p<0,005), natkolena (p<0,05) i statistički značajno manji dijametar gležnja (p<0,001). Imali su značajno veće srednje vrednosti potkožnog masnog tkiva nadlakta

(p<0,015), podlakta (p<0,001) i grudi (p<0,001). Nadalje, seniori su imali statistički značajno manje procentualno učešće koštanog tkiva u ukupnoj strukturi telesne mase (p<0,001) i signifikantno veće učešće mišićne mase u ukupnoj strukturi telesne mase (p<0,005). Multivarijacionom analizom utvrdjeno je da od antropomorfoloških varijabli, najveći značaj u razdvajanju kadeta od seniora, imaju procentualno učešće koštanog tkiva u ukupnoj strukturi, telesna masa i indeks telesne mase. Pri opterećenju ispitivanih sportista, izmedju kadeta i seniora utvrdjene su statistički značajne razlike u vrednostima: srčane frekvencije (p<0,001), frekvencije disanja (p<0,001), kiseoničnog pulsa (p<0,05), maksimalne potrošnje kiseo-nika (p<0,001) i dijastolnog arterijskog pritiska (p<0,001). Multivarijacionom analizom utvrdjeno je da od kardiorespiratornih para-metara najveći značaj u razdvajanju kadeta od seniora pokazuju: u svim fazama maksi-malna potrošnja kiseonika, a u pojedinim fazama frekvencija disanja, dijastolni arterijski priti-sak, srčana frekvencija, kiseonični puls i apso-lutna potrošnja kiseonika. Rezultati klaster analize za antropomorfološke varijable pokazali su da se pet košarkaša seniora klasifikuju u grupu kadeta, a da se četiri košarkaša kadeta klasifikuju u grupu seniora. Zaključak. Dugogodišnje bavljenje košarkom dovodi do velikih promena u sastavu i strukturi tela, kao i u pojedinim karakteristikama kardiorespiracijskog sistema. Potrebno je da se košarkaški trening prilagodi uzrastu sportiste i njegovoj poziciji u timu, kako bi se što više odložile promene na kardiorespiracijskom si-stemu koje su potencijalna opasnost za zdra-vlje košarkaša. Ključne reči: antropometrija, ergospirometr-ija, košarka, kadeti.


28

NAUČNI ČLANAK

1. UVOD

1.1. KARAKTERISTIKE VRHUNSKOG SPORTA

Reč sport je došla iz starofrancuskog jezika, od reči desport koja je označavala rekreaciju, igru ili zabavu bez drugog motiva ili razloga. Tokom ljudske istorije osmišljene su mnogobrojne igre i sportovi, koji su tokom vremena nestajali ili se razvijali i dali sportove u današnjem obliku. Od vremena ukidanja starih Olimpijskih igara u IV veku, pa sve do XVIII veka u Evropi se sportovima nije pridavala velika važnost. Definisale su se neke igre, organizovala pojedina takmičenja, ali sve to bilo je na vrlo niskom nivou i od uskog, lokalnog značaja. Tek mnogo kasnije, tokom XVIII i naročito XIX veka, dolazi do ponovnog zanimanja za sportove: organizuju se prvenstva i lige u nekim timskim sportovima (polo, kriket, ragbi, fudbal i dr.) i održavaju takmičenja u pojedinačnim sportovima (borilačke veštine, mačevanje, streljaštvo, konjički sport, pojedine atletske discipline i dr.). Krajem XIX veka, mnogi sportovi se jasno i precizno definišu i uredjuju zbog održavanja prvih Olimpijskih igara u Atini, 1896. godine.

Medjutim, na početku perioda omaso-vljenja, razvoja i organizovanja, krajem XIX i početkom XX veka, sport je imao vrlo moćne protivnike: crkvu, (koja je u sportu videla ofanzivno vraćanje paganskim idejama), medicinu (koja je tvrdila da bavljenje sportom, pored povredjivanja, dovodi i do bržeg «trošenja» organizma, pojavama bolesti i preuranjene smrti) i univerzitet (koji je u sportu video opasnost od unošenja klice slobode i remećenja discipline u srednjim i visokim školama). Stege su tokom vremena popuštale i sport je postajao dozvoljen i dostupan svima. Od nešto manje od 300 učesnika prve Olimpijade, došlo se do oko 12000 takmičara u Atini 2004. godine. Medicina je od velikog neprijatelja, postala glavni zagovornik bavljenja sportom, jer se u

medjuvremenu utvrdilo da bavljenje sportom donosi mnogobrojne koristi po zdravstveno stanje, što je doprinelo popularnosti i masovnosti.

Amaterizam, koji je bio dominantan oblik bavljenja organizovanim sportom tokom XIX i dobrim delom XX veka, podrazumevao je da se sportske aktivnosti obavljaju bez očekivanja ikakve materijalne naknade. Medjutim, 1936. godine, na kraju svoje prosvetiteljske karijere potpuno posvećene razvoju olimpizma, Charles Pierre de Coubertin, obnovitelj Olimpijskih igara, autor olimpijske zakletve i «vitez amaterizma», priznaje da amaterizam u vrhunskom sportu nije moguć i da je olimpijska zakletva svojevrsno licemerje. («Upis ili učešće na Olimpijskim igrama ne može se uslovljavati nikakvom finansijskom nakna-dom.», pravilo 45 Olimpijske povelje.) Amaterizma u tom, izvornom obliku danas gotovo da nema, tj. postoji samo u najmladjim i najstarijim takmičarskim kategorijama i kao rekreativni sport. Danas je sport profesija, osnovna delatnost. Milioni ljudi žive od sporta, mnogi od samog bavljenja sportom, još više onih koji sportistima pomažu i obezbedjuju uslove za bavljenje sportom.

U sport se sve više ulaže i od sporta sve više zaradjuje: to je treća najprofitabilnija ljudska delatnost u koju se prema procenama godišnje uloži oko 1700 milijardi dolara. Mnogo uloženog novca, uz uloženi rad, donosi uspeh i bolje rezultate. Na Olimpijskim igrama najviše medalja osvajaju visokorazvijene zem-lje: na poslednjim letnjim igrama u Atini, čak 78% svih osvojenih medalja. Velika ulaganja u sport podrazumevaju i trošenje novca na usavršavanje opreme, medicinu, ishranu i suplementaciju, psihologiju i druge delatnosti koje imaju za cilj poboljšanje rezultata.

Jedino sport može da u jednom trenutku uz TV veže čak 3,5 milijarde ljudi širom planete (otvaranje Olimpijskih igara). Manifestacije kao što su Olimpijske igre, Le Tour de France, završnica svetskog prvenstva u fudbalu, svetsko prvenstvo u atletici, američki Super Bowl,... privlače milione gledalaca, uživo ili preko medija. Samim tim, promenjeni su i uslovi


29

NAUČNI ČLANAK

nastupa sportiste: naime, motiv sportiste nije isti kad ga gleda nekoliko desetina ili nekoliko desetina hiljada ili miliona gledalaca.

Velika popularnost i gledanost sportova učinili su da se u njih uključi marketing. Sportista je postao sredstvo za obezbedjenje enormne zarade za mnoge. Olimpijska zlatna medalja prestala je da za sportistu bude najveća nagrada sama po sebi, već gomila novca koja mu zbog njenog osvajanja sleduje, eventualni bolji sponzorski ugovor i druge materijalne i nematerijalne dobiti i udobnosti. Postalo je potrebno da se njegova efikasnost i uspešnost poveća, pa se ozbiljno pristupilo usavršavanju sredstava i opreme, uslova života i treniranja, ishrane, suplementacije, medicinskih postupaka, psihološkog rada i drugih oblasti koje mogu da učine da sportista bude bolji i pobedjuje. Pored ovoga, na žalost, došlo je i do razvoja nedozvoljenih sredstava i postupaka. Sportista je izgubio pravo na grešku, povredu, bolest, odmor, oporavak, porodicu..., zbog čega se često dogadja da, iako teško bolestan ili povredjen, nastupa pod dejstvom medikamenata, jer vlasnik, menadžer ili sponzor tako zahteva, ne mareći za eventualno pogoršanje stanja. Ponekad je prinudjen da rizikuje sa zabranjenim sredstvima i postupcima, čiji razvoj i primenu, na žalost, često sprovode i lekari, kršeći javne zakone i etičke kodekse. Ovakve situacije i drugi manji ili veći zdravstveni problemi, nakupljaju se tokom godina i dovode do ozbiljnog narušavanja zdravlja sportiste pred kraj ili po prestanku karijere, što dovodi do smanjenja radne sposobnosti i kvaliteta života. Retko, ovi i drugi zdravstveni problemi mogu da dovedu i do naprasne smrti sportiste tokom treninga ili sportskog nastupa.

Na žalost, često se dogadja i da se, zbog potrebe da se izbore sa hroničnim bolnim stanjima, mnogi okreću alkoholu i, često, drogama. Mnogi tako naprečac okončaju karijere, a neki i život.

1.2. KARAKTERISTIKE KOŠARKE

Košarka je vrlo popularan sport koju je kreirao dr James A. Naismith, 1891. godine.

Stotinak godina kasnije, procenjuje se da se u svetu košarkom u raznim oblicima takmičenja bavi čak 450 miliona ljudi45. Košarka se igra na igralištu dimenzija 29 x 15 m. Igra se četiri perioda po 10 minuta, sa pauzama koje izmedju I i II, kao i III i IV perioda traju po 2 minuta, dok pauza u poluvremenu, izmedju II i III četvrtine, traje 15 minuta. Tokom prva tri perioda igre, može da se napravi po jedan time-out od jednog minuta. U poslednjoj četvrtini mogu da se naprave dve ovakve pauze.

Ekipa broji deset igrača. Pet pozicija u timu su:

− dva odbrambena igrača (plejmejker i bek), − dva napadača (krilo i krilni centar) i − centar.

Na terenu u jednom trenutku u igri učestvuje po 5 igrača. Dozvoljen je neograničen broj izmena igrača tokom utakmice.

Utvrdjeno je da postoje antropo-morfološke razlike izmedju pozicija u ekipi13,16,32,46,47,61,81,90. Centri imaju najveću TM i TV, kao i najveći procenat mišićnog i masnog tkiva. Odbrambeni igrači imaju niži sadržaj masnog tkiva u telu, znatno su lakši i niži. Košarkaši u NCAA (koledž košarci, koja najviše liči na evropsku košarku) imaju prosečno 84,5-97,9 kg. Značajne su razlike prema mestu u timu: bekovi (82,9±6,8 kg), napadači (95,1±8,3 kg) i centri (101,9±9,7 kg). Oni imaju prosečno 8,3-13,5% masti. Prema mestu u timu, statistički se značajno razlikuju bekovi i centri (8,4±3,0% vs. 11,2±4,5%), ali ne i bekovi i napadači (8,4±3,0% vs. 9,7±3,9%)16,32,61.

Način izvodjenja specifičnih zadataka košarkaške igre su takodje različiti. Centri imaju mnogo skokova, guranja i gradjenja, dok plejmejkeri i bekovi više trče i driblaju. Pretpostavlja se da centri treba da imaju izraženija anaerobna svojstva, eksplozivnost i snagu, a plejmejkeri, bekovi i krila aerobna svojstva, agilnost, pokretljivost i brzinu16,61,81. Prosečno, košarkaši provode u trčanju unapred 31,2% vremena utakmice, trčanju ustranu i unazad 34,6%, u skoku 4,6%, a stoje ili lagano hodaju 29,6% vremena60. Pretpostavlja se da je


30

NAUČNI ČLANAK

košarka koja se igra u Evropi pretežno (55-60%) aerobna61. Američka košarka, koja se osim u pravilima, razlikuje i u samoj igri, dinamici i pristupu, pretežno (60%) je anaerobna61,75. Jedan podatak to ubedljivo potvrdjuje: tokom jedne utakmice u američkoj košarci se izvede oko 80 napada, dok se u evropskoj košarci prosečno izvodi oko 55 napada.

Intenzitet utakmice je po prirodi intermitentan i umnogome zavisi od zahteva trenutka, strategije koju postavlja trener i drugih faktora. Igra se sastoji od neprekidnog kretanja igrača, različitog po prirodi (brzo trčanje–sprint, lagano trčanje–jogging, hodanje), kao i po smeru i načinu izvodjenja (unazad, ustranu, unapred). Skokovi, dribling i šut su posebne motoričke radnje, najčešće eksplozivne i anaerobne po energetskim zahtevima. Tokom utakmice u američkoj NBA (National Basketball Association) ligi beleži se i do 1000 promena u kretanju tokom 48-minutne∗ utakmice61. To znači da do promene u kretanju dolazi svake 2 sekunde, što govori u prilog intermitentnom karakteru košarkaške igre. Kretnje visokog intenziteta su beležene svaku 21 sekundu. Ukupno, rad visokog intenziteta, zastupljen je sa 15% vremena utakmice, dok aktivnost koje su većeg intenziteta od hodanja zastupljene sa oko 65%. Sve ovo ukazuje da se kretanja tokom igre izvode intenzitetom koji je primarno visoko aeroban po prirodi. Neki autori, s druge strane, ukazuju da je anaerobni rad tokom utakmice faktor koji odlučuje pobednika35,41,43,85. Primeri anaerobnih aktivnosti u košarci su: brze promene pravca i eksplozivna brzina u driblingu, brzi i često ponavljani skokovi, brzo trčanje u kontranapadu ili sustizanju slobodne lopte. Ove karakteristike, izmerene kao brzina, vertikalni skokovi i agilnost, pokazuju visoku korelaciju sa vremenom provedenim u igri44.

Prema jednoj studiji60 prosečna vrednost srčane frekvencije tokom igre iznosila je 169±9 udara/minut, što je odgovaralo 89±9% maksimalne srčane frekvencije. Sedamdesetpet procenata utakmice igrači su

∗ U NBA, utakmica se sastoji od četiri 12-minutna perioda.

bili na nivou 85% maksimalne srčane frekvencije, dok je samo oko 15% vremena srčana frekvencija prelazila 95% maksimalne.

Maksimalna potrošnja kiseonika utreniranog košarkaša kreće se od 42 do 59 ml//kg/min43,81 (45-65 ml/kg/min, po drugim autorima84). Vrednosti kod mladih košarkaša samo su neznatno niže (37-55 ml/kg/min)4. Nisu pronadjene statistički značajne razlike u potrošnji kiseonika prema mestu u timu, iako je uočeno da odbrambeni igrači imaju imaju veći aerobni kapacitet od napadača i centralnih igrača.

Pretpostavlja se da je anaerobni metabolizam ključni za košarkašku igru. Pa ipak, uloga aerobnog metabolizma vrlo je velika, ali više u procesima oporavka (klirens laktata, kardiodeceleracija), nego u direktnim efektima za igru41. Medjutim, kako postoji limit u korišćenju aerobnih mehanizama u oporavku od anaerobnih aktivnosti pretpostavlja se da je odredjeni nivo aerobne sposobnosti potreban za bavljenje košarkom i kad se on postigne, dalje povećanje ne donosi nikakve koristi. Iz tog razloga neki autori aerobni metabolizam u košarci klasifikuju kao srednje značajan (postoje i kategorije vrlo značajan i manje značajan)84. Šta više, pronadjena je negativna korelacija izmedju visoke aerobne moći i vremena provedenog u igri u američkoj košarci na koledžima44.

Takmičenje košarkaša u našoj zemlji sastoji se od učešća u nacionalnoj (YUBA – Yugoslav Basketball Association) ligi, nacionalnom kupu (Kup Radivoja Koraća) i učešća u kontinentalnim kup-takmičenjima (ne sve ekipe)*. Dinamika takmičarskih nastupa je: jednom nedeljno za prvenstvene utakmice i još jedan termin nedeljno za nacionalni i evropske kupove. Vrhunske ekipe imaju najčešće dva takmičarska nastupa nedeljno. Godišnji odmor traje ukupno oko 65 dana: odmor u polusezoni, oko 30 i odmor na kraju sezone, oko 35 dana. Pored ovoga, neki košarkaši učestvuju i u nastupima nacionalnog tima (evropska i

* odnosi se na 2001. godinu. Danas je sistem takmičenja znatno izmenjen.


31

NAUČNI ČLANAK

svetska prvenstva, Olimpijske igre, turniri). Ukupno, vrhunski košarkaš odigra oko 55 zvaničnih utakmica godišnje. Trening košarkaša odvija se najčešće jedanput dnevno, ponekad dvaput, ukupno oko 300 u toku godine. Treninzi, kao i u drugim ekipnim sportovima mogu da se sastoje od aerobnog, anaerobnog, pliometrijskog treninga, vežbi snage, brzine, pokretljivosti, fleksibilnosti, kombinovanih vežbi, tehnike, taktike i drugog.

Trenažni makro-ciklusi traju 1 do 4 godine i usmereni su na pripreme košarkaša za nastupe u nacionalnim, evropskim, svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama. Mezo-ciklus traje oko 4 do 6 nedelja i sastoji se od redovnih treninga tokom sezone (nacionalno prvenstvo, kup, evropski kupovi). Mikro-ciklusi su vanredni, kratkotrajni (4-10 dana) trenažni programi namenjeni poboljšanju sposobnosti za nastup u kratkotrajnim takmičenjima visokog intenziteta (turniri, nastupi nacionalnog tima, final-four kontinentalnih kupova, play-off i play-out nacionalnog prvenstva).

Potrebno je da se napomene da sama košarkaška igra u SAD nije istih pravila kao evropska, koja se igra u našoj zemlji. Dinamika nacionalnog šampionata SAD (NBA liga) je znatno veća, sa 2 do 4 utakmice nedeljno. U SAD se ne igra nacionalni, ni kontinentalni kup. Ovo napominjemo zato što neki od naših ispitanika nastupaju u klubovima koji se takmiče u SAD.

Na kraju, još jedna napomena. Košarka je prema zvaničnim klasifikacijama kontaktni ekipni sport. Medjutim, mi spadamo medju one koji ovaj sport, zbog izmenjene dinamike i pristupa, svrstavaju u kolizione sportove. To znači da je procenjeno da se kontakti (sudari) igrača sa protivničkim igračima i saigračima, kao i igrača sa preprekama i loptom odigravaju uz primenu vrlo velikih sila, što može da dovede do vrlo ozbiljnih povreda. Mi

1.3. VRSTE TRENINGA U KOŠARCI

Košarkaški treninzi su usmereni na razvijanje i održavanje osnovnih motornih svojstava:

izdržljivosti, snage i brzine42,92. Hoffman (1991), navodi da individualne varijacije u pojedinim svojstvima košarkaša idu i do 20% tokom sezone. Najveće promene dogadjaju se u aerobnoj sposobnosti, zatim u brzini, a najmanje u snazi42.

1.3.1. TRENING IZDRŽLJIVOSTI

Kako je više puta napomenuto, aerobna sposobnost nije od presudnog značaja kod košarkaša, ali je značajna u smislu obezbedjenja metaboličkog oporavka nakon drugih aktivnosti, tako da aerobni trening predstavlja jedan od značajnijih oblika treninga košarkaša. Pored aerobnog, u razvijanju svojstva izdržljivosti, košarkaški treninzi obuhvataju i trening anaerobnih svojstava.

a. Aerobni trening

Aerobni trening se definiše kao trening čiji je cilj da poveća ili održi sposobnost preuzimanja i iskorišćenja maksimalne količine kiseonika na jedinicu telesne mase u što dužem vremenskom periodu. Kako se pokazalo da za košarkašku igru nije potrebno povećavanje aerobne moći kad se jednom dosegnu vrednosti potrebne za obavljanje za košarkašku igru specifičnih zadataka, aerobni trening se svodi na njeno održavanje. Može da se izvodi na intervalnom principu (sa periodima opterećenja i oporavka ili periodima različite jačine opterećenja) ili kao kontinuirani trening (sa konstantnim ili skoro konstantnim opterećenjem). Smatra se da se intervalnim treningom povećava ili održava aerobna sposobnost, dok se kontinuiranim treningom povećava ili održava stepen utilizacije aerobne sposobnosti27,35,37,41,50,83. Ovaj trening može da bude usmeren ka povećavanju ili održavanju opšte ili specifične izdržljivosti. Opšta izdržljivost se ogleda kroz aerobnu moć, a specifična kroz sposobnost da se odgovori na posebne zahteve košarkaške igre. Trening za razvoj aerobnih svojstava odlikuje dugotrajan rad niskog i srednjeg intenziteta koji dovodi do porasta potrošnje kiseonika u mišićnim ćelijama, zahvaljujući finim morfološkim i biohemijskim promenama u mišićima.


32

NAUČNI ČLANAK

U najvažnije promene koje aerobni rad izaziva, spadaju:

− Povećanje veličine i broja mitohondrija u miocitima, kao i rast količine enzima aerobnog metabolizma, čime se povećava kapacitet za stvaranje ATP aerobnim putem (oksidativna fosforilacija). − Rast sadržaja mioglobina u miocitima (i do 80%), čime se povećava količina deponovanog kiseonika u mišićima. − Rast sposobnosti mitohondrija u miocitima da pojačano mobilišu i oksidišu slobodne masne kiseline. − Povećanje kapaciteta za oksidaciju ugljenih hidrata, čime se velike količine piruvata metabolišu aerobnim putem. − Povećanje sadržaja glikogena u mišićima. − Metaboličke adaptacije različitih vrsta mišićnih vlakana. Treningom se ne može promeniti tip mišićnog vlakna, ali se može uticati na povećanje njegovih aerobnih potencijala. Tako se povećava aerobni kapacitet vlakana prelaznog tipa (IIa, brzo-kontrahujuća vlakna srednje snage, otporna na zamor, koja pored visoke koncentracije anaerobnih imaju i visoku koncentraciju aerobnih enzima). Dokazano je da ova vlakna u najvećoj meri učestvuju u adaptaciji mišića na trening, tako što po potrebi povećavaju svoja aerobna ili anaerobna svojstva. − Hipertrofija crvenih vlakana (tip I, sporo-kontrahujuća vlakna niske snage i otporna na zamor). Ova vlakna imaju visok aerobni kapacitet zahvaljujući velikom broju mitohondrija, a samim tim i enzima aerobnog metabolizma, naročito sukcinil-dehidrogenaze. − Povećanje prokrvljenosti mišića (umnožavaju se kapilari, tako da se njihov broj na jedinicu površine mišića povećava), čime se obezbedjuje bolja doprema kiseonika mišićnim vlaknima.

Za razvoj aerobne sposobnosti kod neutreniranih osoba potrebno je više od dve godine. Pravilnim treningom kod neutreniranih osoba, maksimalna potrošnja kiseonika može da se poveća tokom tri meseca i

za 30%, dok naredni porast od 50% zahteva vreme od oko dve godine6.

b. Anaerobni trening

Trening za razvoj anaerobnih svojstava podrazumeva fizički napor kratkog trajanja, a visokog intenziteta (suprotno od treninga za razvoj aerobnih svojstava).

Kao odraz adaptacije u organizmu dolazi do sledećih promena:

− U treniranim mišićima u mirovanju zapaža se porast anaerobnih supstrata: ATP, CP, slobodnog kreatina i glikogena. − Povećava se količina i aktivnost ključnih enzima u procesu anaerobnog metabolizma glukoze. Ove promene su najprisutnije u belim mišićnim vlaknima (tip IIb, brzo-kontrahujuća vlakna velike snage, neotporna na zamor). − Povećava se otpornost na laktate (nivo laktata pri maksimalnom opterećenju raste), verovatno zahvaljujući povećanju sadržaja glikogena i glikolitičkih enzima, kao i povećanoj motivaciji i toleranciji na bol i ostale neprijatne senzacije.

1.3.2. TRENING SNAGE

Treninzi snage mogu da budu usmereni na razvijanje opšte ili eksplozivne (brze) snage28,66 Ovi treninzi se najčešće obavljaju u specijalizovanim prostorijama (teretanama) koje su opremljene raznovrsnim rekvizitima. Cilj ovih treninga je održavanje i razvoj snage, kvaliteta koji je jedan od presudnih u košarci.

Snaga može da bude statička i kombinovana sa brzinom, kao dinamička i amortizaciona snaga. Poseban vid ispoljavanja čovekove snage je i eksplozivna snaga, sposobnost da se velika snaga ostvari za veoma kratko vreme.

Trening snage može da se izvodi kroz:

− izometrijske (statičke) kontrakcije, kod kojih do kontrakcije dolazi bez skraćenja mišića,


33

NAUČNI ČLANAK

− izotoničke (miometrijske, dinamičke) kontrakcije, kod kojih dolazi do skraćenja mišića i − ekscentrične (amortizujuće, pliometrij-ske) kontrakcije, kod kojih do ispoljenja sile dolazi pri izduženju mišića.

Postoje tri načina za ostvarivanje maksimalnih naprezanja:

− ponavljano podizanje submaksimalnog tereta sve do izraženog zamora («do otkaza»), − podizanje maksimalnog tereta (2-3 puta) i − podizanje submaksimalnog tereta maksimalnom brzinom.

U zavisnosti od prirode primenjenog otpora, vežbe snage mogu da se podele na dve grupe:

− vežbe sa spoljašnjim otporom, gde se kao otpor obično koriste: masa predmeta, otpor partnera, otpor elastičnih predmeta, otpor spoljašnje sredine (trčanje kroz vodu, pesak, sneg,...) i − vežbe sa opterećenjem približno jednakim sopstvenoj masi.

1.3.3. TRENING BRZINE

Treningom brzine razvijaju se brzinska izdržljivost, agilnost, hitrina i dr. To je kvalitet za koji se smatra da je vrlo važan za košarku. Brzina, kao svojstvo čoveka, veoma je zastupljeno u košarci, naročito u nekim od najznačajnijih elemenata košarkaške igre: šutu, osvajanju lopte, driblingu, brzim i često ponavljanim skokovima, kao i promenama pravca.

1.3.4. SPECIFIČNI TRENING

Posebne vrste treninga su brza snaga, pliometrija, fleksibilnost, preciznost, posebni treninzi pojedinih elemenata košarkaške igre (šuterski trening, trening odbrambenih zadataka, trening napada i dr.) itd.

Brza snaga je kombinovani vid treninga za razvoj koordinacije, brzine i snage, a

sprovodi se kroz izvodjenje radnji sa tegovima koje zahtevaju brzo, ali kontrolisano izvodjenje.

Pliometrijski trening ima za cilj razvoj snage, pokretljivosti i koordinacije kroz izvodjenje vežbi kod kojih se mišići najpre suprostavljaju silama umerenog intenziteta koje ih istežu, a zatim se naglo kontrahuju. Ove vežbe se sprovode najčešće kao razni oblici skokova. Do danas nije utvrdjeno da li ova vrsta treninga može da doprinese poboljšanju svojstava kod vrhunski pripremljenih sportista56.

Trening fleksibilnosti prvenstveno je profilaktičke prirode, jer se razvojem fleksibilnosti mekih elemenata skeleta predupredjuje nastanak povreda i teških degenerativnih hroničnih stanja. Ovaj trening se najčešće izvodi kao istezanje, na početku i kraju treninga (warm-up i cool-down stretching).

Trening preciznosti ima za cilj stvaranje automatizovanih motornih radnji koje se koriste u pojedinim elementima košarkaške igre: šutu, driblingu i skoku.

1.3.5. OSTALE VRSTE TRENINGA

Medju ostale vrste treninga spadaju i razni treninzi tehnike i taktike, medjutim, kako se radi o usko specijalizovanim znanjima vezanim za sport, ovde o njima neće biti reči.

∴

Na kraju, značajno je da se napomene da se u svakodnevnoj praksi treninzi nipošto ne dele ovako kako smo ih mi ovde podelili, već se sprovode kao kombinacije. Tako, jedan trening može da se sadrži od zagrevanja (aerobni rad), istezanja (fleksibilnost), igre dva-na-dva (izdržljivost, brzina), slobodnih bacanja (preciznost) i desetominutne igre pet-na-pet (taktika, tehnika, sva svojstva), posle koje se rade vežbe za trbuh i ledja u teretani (snaga). Kombinacija ima mnogo i od neobičnog je značaja, kako po sportsku uspešnost, tako i po zdravlje košarkaša, da se ovi treninzi kombinuju, planiraju i sprovode racionalno.


34

NAUČNI ČLANAK

Takodje, potrebno je da se napomene da postoji još jedan oblik treninga, koji se naziva treningom oporavka, a koji se primenjuje odmah nakon ili dan posle utakmice. Sastoji se uglavnom od lakog aerobnog rada i istezanja. Cilj ovakvog treninga je da se povećanjem metaboličke aktivnosti ubrza oporavak sportiste.

1.3.6. POSEBNOSTI TRENINGA KOD MLADIH

Mladi kod kojih nije završen telesni rast i razvoj, kao i razvoj ličnosti, moraju da se fizičkom stresu izlažu sa velikom opreznošću8,9,11,20,21,31,53,62,74. U pogledu telesnog rasta i razvoja postoji opasnost od lošeg, nepotpunog ili asimetričnog telesnog razvoja, deformisanja kičmenog stuba, razvoja sindroma bolnih ledja, razvoja drugih telesnih deformiteta i hroničnih stanja na mekim ili koštanim strukturama. Takodje, potrebno je da se vodi računa da se ne razviju hronična oboljenja drugih sistema organa, naročito kardiovaskularnog. Razvoj sportskog srca, koje je obavezan pratilac dugogodišnjeg intenzivnog treniranja, trebalo bi da se što je moguće više odloži. Na kraju, potrebno je da se vodi računa i o pravilnom razvoju ličnosti mladog sportiste. Već smo napomenuli i da košarka zbog prirode igre može da dovede do kontaktnih povreda i težih stanja. Na to bi trebalo da se obrati posebna pažnja i koriste sva propisana sredstva zaštite, kao i da se poštuju pravila igre.

1.4. UTICAJ BAVLJENJA VRHUNSKOM KOŠARKOM NA KARAKTERISTIKE KVS I ANTROPOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE

Košarkaški trening primenjivan od rane mladosti i tokom dugog niza godina, značajno menja karakteristike svih sistema organa. Kako navodi Ugarković88, redovan trening dovodi do sledećih promena na sistemima organa:

− KVS: povećanje opšte funkcionalnosti, sniženje TA, povećanje efikasnosti sistema; − lokomotorni sistem: povećanje opšte funkcionalnosti, povećanje amplituda pokreta, povećanje mineralizacije kostiju;

− respiratorni sistem: povećanje opšte funkcionalnosti, smanjenje mrtvog prostora, povećanje razmene gasova; − digestivni trakt: povećanje opšte funkcionalnosti, smanjenje pojave opstipacije, smanjenje pojave hemoroida; − endokrini sistem: povećanje opšte funkcionalnosti, uravnoteženje metabolizma; − CNS: poboljšanje koncentracije i pamćenja, regulacija sistema budnost/san.

1.4.1. UTICAJ KOŠARKAŠKOG TRENINGA NA

PARAMETRE KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Svojstva KVS se dejstvom dugogodišnjeg redovnog treniranja mnogo menjaju. Tokom godina dolazi do sledećih promena:

− Povećava se ukupna veličina srca i srčanih šupljina, njegova kontraktilna sposobnost i udarni volumen. − Povećava se vaskularizacija srčanog mišića, razvija se i poboljšava mreža arteriola i kapilara, iako ovaj razvoj često ne prati na odgovarajući način uvećanje mase srčanog mišića, pa može da dodje i do patoloških pojava. − Neminovno se tokom dugogodišnjeg bavljenja košarkom razvija hipertofično, sportsko srce, koje mnogi stručnjaci smatraju bolesnim srcem (REF). − Sposobnost organizma da preuzima kiseonik se znatno uvećava, prvenstveno zbog adaptacije ciljnog, mišićnog tkiva.

Pojedinačna svojstva KVS menjaju se na način opisan dalje.

a. Maksimalna aerobna moć

Aerobna sposobnost se definiše kao sposobnost organizma da aerobnim metaboličkim procesima (oksidativnom razgradnjom ugljenih hidrata i slobodnih masnih kiselina) stvara energiju za fizički rad. Aerobna sposobnost zavisi od funkcionalne sposobnosti svih organskih i metaboličkih sistema koji učestvuju u transportu i energet-skoj transformaciji kiseonika: difuzionog kapa-


35

NAUČNI ČLANAK

citeta pluća, transportnog kapaciteta krvi za kiseonik, minutnog volumena srca, funkci-onalnog kapaciteta mišića za stvaranje energije u prisustvu kiseonika i veličine ukupne mišićne mase. Sva ova svojstva se i sama menjaju tokom dugogodišnjeg treniranja, uglavnom u smislu poboljšanja efikasnosti.

Maksimalna sposobnost pojedinca za izvodjenje aerobnog rada definisana je maksimalnom potrošnjom kiseonika (VO2max), koja se definiše kao maksimalna količina kiseonika koju organizam potroši u jedinici vremena pri radu progresivno rastućeg intenziteta, koja se pri daljem porastu intenziteta ne može povećati. Osnovna merna jedinica za VO2max jeste njena apsolutna vrednost koja se izražava u mililitrima kiseonika u minutu (ml/min). Medjutim, na apsolutnu vrednost maksimalne potrošnje kiseonika u velikoj meri utiče telesna masa, pa je stoga objektivnije izražavanje aerobne sposobnosti u relativnim jedinicama— mililitrima po kilogramu telesne mase u minutu (ml/kg/min).

Vrednost maksimalne potrošnje kiseonika zavisi od životne dobi. Potrošnja kiseonika u miru u prvom mesecu života iznosi 11,5 ml/kg, a rastom i razvojem se postepeno smanjuje na nivo od 4,8 ml/kg telesne mase. Ovo ukazuje na činjenicu da se razvojem KVS povećava njegova efikasnost. Sa druge strane, ova efikasnost podiže i nivo maksimalnih performansi KVS, pa se VO2max u toku rasta i razvoja povećava15. Od oko 1000 ml/min kod dečaka i devojčica od 4-6 godina, VO2max dostiže nivo od 2500-2900 ml/min kod žena i 3000-3500 ml/min kod muškaraca6,15. Kod sportista su ove vrednosti znatno veće i dostižu i preko 7000 ml/min22,88. Maksimalna potrošnja kiseonika ima najveće vrednosti izmedju petnaeste i tridesete godine života, a zatim progresivno opada sa godinama5,15,23,77. Oko brojčanog iznosa brzine i stepena opadanja aerobnog kapaciteta, procene se kreću oko 8-10% po deceniji života kod sedenternih osoba. Medjutim, kod vrhunskih sportista koji nastave da se umereno bave fizičkom aktivnošću zabeleženo je smanjenje VO2max za samo 5% po deceniji7,72.

Još u ranom detinjstvu dečaci imaju veće vrednosti VO2max od devojčica64,77, što je u suprotnosti sa doskorašnjim shvatanjem da do te razlike dolazi tek posle puberteta i adolescencije. Vrednosti VO2max kod dečaka se postepeno povećavaju od prepubertetskog perioda do zrelosti, a kod devojčica samo do puberteta. Posle puberteta, maksimalna potrošnja kiseonika kod dečaka prati telesni razvoj, uz prosečno godišnje povećanje od oko 1 ml/kg/min, dok se kod devojčica čak i smanjuje, prosečno za oko 0,5 ml/kg/min godišnje. Srednje vrednosti VO2max približno su 10-20% niže kod žena nego kod muškaraca, istog uzrasta i nivoa utreniranosti, prvenstveno zbog prosečno veće vrednosti masnog tkiva kod žena i manje mišićne mase, niže koncentracije hemoglobina i manjeg volumena krvi, kao i manjeg udarnog volumena. U periodu pre puberteta, poboljšanje aerobne sposobnosti nastaje uglavnom usled maturacije i rasta tela, a uticaj fizičke aktivnosti je zanemarljiv. Medjutim, u kasnoj adolescenciji fizički trening ima značajan uticaj na aerobni kapacitet3,9,11.

Po ispitivanjima mnogih autora, maksimalna potrošnja kiseonika može kod sportista tokom godine varirati za 15-20%6,37,50. Kod neutreniranih osoba, pomoću treninga tipa izdržljivosti povećanje može da bude i do 50%, tokom 2-3 godine. Ovo nam može pomoći u predvidjanju mogućnosti za postizanje vrhunskih sportskih rezultata u nekoj sportskoj disciplini.

Nakon košarkaškog treninga ili utakmice, do pune normalizacije metaboličkih procesa dolazi nakon 1200 s; za puferovanje laktata u tkivima i cirkulaciji potrebno je oko 95 s; za podmirenje potreba za kiseonikom oko 620 s; normalizaciju HR (povratak na vrednost od 90 ud/min) oko 730 s34. Svi ovi procesi su direktno zavisni od aerobne sposobnosti organizma i traju kraće ukoliko je aerobna moć veća35,41, a već je napomenuto da intenzivan košarkaški trening dovodi vrednosti VO2max do 42-59 (45-65) ml/kg/min, što su prosečne vrednosti izmerene kod košarkaša tokom sezone. Ove vrednosti su dovoljne za obavljanje specifičnih zadataka košarkaške igre i nije


36

NAUČNI ČLANAK

potrebno težiti njihovom povećavanju, već održavanju.

b. Srčana frekvencija

Tokom fizičke aktivnosti, srčana frekvencija (HR) se povećava zahvaljujući smanjenju tonusa parasimpatikusa, a zatim i pojačanim uticajem simpatikusa na SA čvor. Kod zdravih osoba, srčana frekvencija se tokom fizičke aktivnosti povećava sa porastom potrošnje kiseonika. Postoji direktan linearni odnos izmedju vrednosti srčane frekvencije i potrošnje kiseonika, naročito u rasponu srčane frekvencije od 125 do 170 ud/min. U području maksimalnih vrednosti, medjutim, vrednosti HR i potrošnje kiseonika nisu u linearnom odnosu.

Vrednosti HR u mirovanju se tokom godina bavljenja košarkom, kao i ostalim sportovima, snižavaju prvenstveno usled povećanja udarnog volumena, odnosno povećanja zapremine leve komore. Ove vrednosti, merene kao jutarnji puls, mogu da idu i do 35 ud/min43. Ukoliko se u obzir uzme da su maksimalne vrednosti 6 puta veće, tj. oko 210 ud/min, dobija se jasnija slika o stepenu adaptacije ovog kvaliteta KVS na maksimalne napore.

c. Minutni volumen

Minutni volumen srca se povećava na početku fizičke aktivnosti zahvaljujući pove-ćanju udarnog volumena i srčane frekvencije. Smatra se da se udarni volumen uvećava do maksimalnih vrednosti zahvaljujući povećanoj snazi srčanog mišića i povećanom venskom prilivu u srce usled kompresije vena kontrahujućim mišićima26,71. Veličina pove-ćanja zavisi od nivoa fizičke spremnosti, pola, uzrasta i konstitucije. Kod ekstremno utreniranih mladih osoba udarni volumen se povećava i do 100%49,50. Nastavkom fizičke aktivnosti na zadatom opterećenju, dalji porast minutnog volumena postiže se skoro isključivo povećanjem srčane frekvencije91, koja u krajnjem naporu može da dosegne i 210 ud/min.

Ovaj mehanizam tokom godina stvara preduslove za razvoj uvećanog, hipertrofičnog srčanog mišića i razvoja svih znakova sportskog srca.

Tokom fizičke aktivnosti, frakcija minutnog volumena za skeletne mišiće se povećava, dok se smanjuje frakcija za organe poput bubrega, jetre i digestivnog sistema. Povećava se ekstrakcija kiseonika iz krvi (smanjenje PaO2) i preuzimanje ugljen-dioksida iz aktivnih mišića u kapilarnu krv (povećanje PaCO2). Povećanjem opterećenja povećava se perfuzija aktivnih mišića, što obezbedjuje još veću frakciju minutnog volumena za mišiće.

d. Kiseonični puls

Kiseonični puls (O2/HR) se definiše kao količina kiseonika koja se ekstrahuje iz krvi tokom jednog srčanog ciklusa. Porast kiseoničnog pulsa na pojedinim opterećenjima direktno zavisi od udarnog volumena srca. Ove vrednosti, obrnuto proporcionalno, zavise od srčane frekvencije. Kako su vrednosti srčane frekvencije kod sportista snižene, vrednosti kiseoničnog pulsa su povećane. Na 30-50% vrednosti maksimalnog opterećenja, vrednosti kiseoničnog pulsa dostižu svoj maksimum. Dalji porast kiseoničnog pulsa ostvaruje se preko povećanog tkivnog iskorišćavanja kiseonika i povećanja arteriovenske kiseonične razlike. Vrednosti se kreću od 3,5-4,5 ml u mirovanju, preko 12-15 ml kod fizički neaktivnih muškaraca starih 20 godina, sve do 16-20 ml kod vrhunskih sportista18.

e. Arterijski krvni pritisak

Kod zdravih osoba, sistolni arterijski pritisak pokazuje značajan porast u uslovima fizičkog opterećenja, što je posledica porasta udarnog i minutnog volumena srca, koji prekoračuje efekte periferne vazodilatacije. Dijastolni TA najčešće se u uslovima fizičkog opterećenja neznatno menja ili čak opada zavisno od stepena fizičke sposobnosti i uzrasta ispitanika1. Zbog porasta sistolnog i neizme-


37

NAUČNI ČLANAK

njenog ili sniženog dijastolnog pritiska, pri naporu se povećavaju i pulsni i srednji TA.

U toku testa fizičkog opterećenja postoji mogućnost da se kod osoba sa normalnim arterijskim pritiskom u stanju mirovanja, pojavi hipertenzivni odgovor na fizičko opterećenje. Smatra se da je hipertenzivni odgovor na fizičko opterećenje najbolji poka-zatelj povećanog rizika za oboljevanje od arterijske hipertenzije70. Hipertenzivnim odgo-vorom se smatra svako povećanje sistolnog pritiska iznad 250 mmHg, ili dijastolnog iznad 115 mmHg.

Redovno provodjenje košarkaškog treninga, dovodi do umerenog smanjenja kako sistolnog, tako i dijastolnog pritiska. Precizan mehanizam smanjenja TA pod uticajem treninga nije poznat, ali se pretpostavlja da ulogu igraju smanjene vrednosti kateholamina usled povećane eliminacije, smanjenje peri-fernog vaskularnog otpora, kao i brža eliminacija natrijuma bubrezima58.

1.4.2. UTICAJ KOŠARKAŠKOG TRENINGA NA

ANTROPOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE

Tokom godina, dolazi do značajnih promena antropomorfoloških osobina. Svaka fizička aktivnost čoveka je u tesnoj vezi sa njegovim morfološkim karakteristikama, odnosno uslovljena je antropometrijskim svojstvima fenotipa i uzročno-posledičnim faktorima kretanja. Ova medjuzavisnost je posebno značajna sa aspekta selekcije za vrhunski sport. Pored toga što različiti vidovi sportske aktivnosti zahtevaju različite konstitucionalne tipove i redovna fizička aktivnost dovodi do promena odredjenih telesnih dimenzija.

Usled mehaničkog dejstva treninga, dolazi do promena u arhitekturi kostiju, do rekombinacije koštanih elemenata zbog pojačanja na mestima intenzivnog delovanja sila. Ojačavaju se pripojna mesta mišića, tetiva i ligamenata na kostima. Same tetive se ojačavaju sezamoidnim kostima. Usled stalnih i ponavljanih mikro trauma dolazi do pojave

fibroziranja, kalcifikovanja (taloženja kalci-jumovih soli) ili rekombinovanja mekih tkiva33.

Usled posebnih zahteva košarkaške igre, pospešuje se rast, povećava se maksimalni dohvat i raspon ruku, ramena se proširuju. Šaka se vremenom uvećava i razvija, kratki mišići šake jačaju. Stopalo se proširuje. Dolazi do preraspodele sastava i strukture tela. Tokom godina dolazi do ukupnog povećanje TM, povećanja masne i mišićne komponente. Ovaj porast je naročito primetan na trupu i rukama9,32.

1.4.3. UTICAJ BAVLJENJA KOŠARKOM

NA RAST I RAZVOJ MLADIH

Uticajem vrhunskog sporta na rast i razvoj mladih bave se mnogi struč-njaci10,11,12,14,20,31,51,52,53, zato što je utvrdjeno da bavljenje bilo kojim takmičarskim, naročito kontaktnim sportom, može da dovede do značajnih uticaja na rast i razvoj, kako telesni, tako i razvoj ličnosti mladog sportiste.

Košarka je sport koji angažuje podjednako, ili približno podjednako obe strane tela, tako da su pojave kao što je predominantna razvijenost jedne strane isključene, kao i pojave skoliotičnog razvoja na kičmenom stubu. S druge strane, kako su košarkaši vrlo visoki i vitki, dolazi do kifotične deformacije torakalnog dela kičmenog stuba, na koju se najčešće ne obraća posebna pažnja. Nesklad u razvoju muskulature trbuha i ekstenzora nogu, takodje predstavlja problem, pa dolazi do razvoja ingvinalnih hernija. Često može da se pronadje i valgus deformacija oba zgloba kolena (X-noge), zbog konstitucione predispozicije i posebnog stava kod driblinga i šuta.

1.4.4. RIZICI BAVLJENJA KOŠARKOM

Vrhunski sport nije dizajniran za decu i mladje adolescente. U ovoj populaciji sport može da izazove akutna i hronična stanja koja mogu bitno da utiču na zdravstveno stanje, karijeru i život sportiste. U ova stanja spadaju najčešće povrede zadobijene tokom treninga ili takmičenja, mehaničke, hemijske ili fizičke po


38

NAUČNI ČLANAK

prirodi. Redje, radi se o akutnim i hroničnim poremećajima zdravlja. U poredjenju sa hroničnim stanjima koja su posledica bavljenja sportom, akutni poremećaji zdravlja relativno su česti. Medjutim, ni hronični poremećaji ne bi trebalo da se zanemare i upravo su oni jedan od glavnih razloga zbog kojih se sprovode redovni periodični pregledi sportista. Lista potencijalnih stanja koja mogu da nastanu kao posledica bavljenja vrhunskim sportom kod mladih je vrlo duga i obuhvata sve sisteme organa67. Medju tim stanjima, najznačajnija su sledeća:

− razvoj sportskog srca i drugi poremećaji kardiovaskularnog sistema11,36, − sindrom pretreniranosti29, − disbalans minerala u koštanom tkivu i malformacije33 i − deplecija gvoždja i anemije24.

Povrede u košarci nisu retke. Kako se radi o sportu u kome dolazi do sudara izmedju igrača, čak saigrača, kao i padova i sudara sa drugim preprekama (konstrukcija koša, reklame, publika), rizik od znatnog povredji-vanja je vrlo veliki. Ovaj rizik je posebno uvećan i zbog toga što su košarkaši posebno gradjeni, veoma velike telesne mase i vrlo visoki. Najčešće se radi o povredama sledećih delova tela:

− šake (interfalangealne distorzije i ekstenzione avulzije zglobova prstiju, povrede koštanih i mekih struktura karpusa i metakarpusa), − skočnog zgloba i stopala (plantarni fasciitis, distorzije skočnog zgloba, povrede baze V metatarzalne kosti, periostitis tibije, tendinitis, peritendinitis i ruptura Ahilove tetive), − ramenog pojasa (iščašenje ramena, kontaktna akromio-klavikularna luksaci- ja), − kičmenog stuba (bolni spazam ledjne i trbušne muskulature, lumbalgije uzro- kovane konstitucionalnim skraćenjem lumbalne fascije) i − maksilo-facijalne regije (laceracije ili lacero-kontuzije supraorbitalne arkade, prelom hrskavice ili kostiju nosa).

Prelomi i iščašenja su retki. Takodje, povrede meniskusa i ligamenata kolena nisu tako česte u košarkaša. Medju teže i redje komplikacije povreda ili naprezanja u predelu ramena spadaju embolije aksilarne ili brahijalne arterije, čija pojava nije dovoljno objašnjena69.

Poseban problem predstavljaju sindromi prenaprezanja, koji nastaju kao posledica kumulativnog dejstva ponavljanih mikro-trauma u pojedinim mekim tkivima (razvoj «skakačkog kolena»17 i sindroma bolnih sportskih prepona).

Na kraju, potrebno je da se napomene da se, na žalost, na košarkaškom terenu ponekad dogadjaju i smrtni slučajevi. Ovi slučajevi su najčešće posledica problema sa srcem i krvnim sudovima54. Retko, posledica su udarca ili pada.

1.5. ISPITIVANJE ZDRAVSTVENOG STANJA I FUNKCIONALNE SPOSO-BNOSTI KOŠARKAŠA

Testiranje funkcionalne sposobnosti košarkaša obezbedjuje procenu fiziološkog statusa koja, pored informacija o zdravstvenom statusu, može da pruži informacije i o mogućnostima za uspešno izvodjenje sportskih aktivnosti. Potrebno je, medjutim, da se napomene da i drugi faktori utiču na sportski uspeh, pre svega talenat, ta teško objašnjiva i nemerljiva veličina, a zatim i tehničko-taktički elementi. Uopšteno, funkcionalnom sposobnošću košar-kaša se bavi sportsko-medicinska ekipa stru-čnog štaba jednog tima, dok se talentom i tehničko-taktičkim elementima bave treneri.

Najznačajnije u testiranjima košarkaša je da se procene veličine aerobnog i anaerobnog sistema, posmatrane kroz radnje i zadatke specifične za košarkašku igru. Ukoliko je moguće, kod testiranja bi trebalo da se u obzir uzmu i pozicije u timu.

U najkraćem, testiranje funkcionalne sposobnosti košarkaša se sprovodi iz sledećih razloga59:


39

NAUČNI ČLANAK

− da se rutinski zdravstveno pregleda svaki član ekipe, − da se utvrde pojedinačni fiziološki parametri, − da se procene efekti treninga i − da se prepozna potencijalni talenat.

Da bi se osigurala uporedivost, potrebno je da se testiranja izvode prema standardnim i standardizovanim protokolima1,2,18,25,38,75,82. Testiranja se sprovode periodično, najmanje dva puta godišnje zbog mogućnosti blagovremenog otkrivanja stanja koja mogu da ozbiljno ugroze ili naruše zdravlje ili život54. Na taj način se znatno smanjuje rizik od povredjivanja i oboljevanja sportista.

Testiranje košarkaša je mnogo napre-dovalo poslednjih desetak godina, kako usled napredovanja tehnoloških rešenja za testiranje, tako i zbog boljeg razumevanja fizioloških osnova košarkaške igre. Naravno, ni testovi koji se danas koriste nisu savršeni i podložni su daljem razvijanju i usavrša-vanju75,82.

1.5.1. ISPITIVANJE PARAMETARA

KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Testovi anaerobne moći koriste se da se utvrdi brzina, ubrzanje, eksplozivnost i moć ponavljanja radnji, što su najznačajniji kvaliteti košarkaške igre. Test vertikalnog skoka i njegove varijacije, najčešće su korišćeni testovi za procenu eksplozivnosti nogu, koji je jedan od najznačajnijih kvaliteta u košarci.

Testovi koji se izvode na bicikl-ergometru se takodje koriste za testiranje anaerobne moći. Oni obuhvataju 10-sekundni, 30-sekundni i 5x6-sekundni test ponavljanja, za koga se tvrdi da je najbolja kombinacija za utvrdjivanje anaerobnog kapaciteta82. Još jedan odličan test anaerobne moći je 20-metarski sprint test, koji je krajnje logičan, jer je to distanca koju je jedino moguće istrčati na terenu koji je dugačak 29 metara78.

Aerobna moć je druga značajna kompo- nenta košarke. Značajna je za obezbedjenje energije za ceo tok utakmice, kao i za sve treninge. Testovi aerobne moći mogu da se

obavljaju na terenu i u laboratoriji. Najznačajniji terenski test je 20-metarski shuttle-run test. U laboratoriji se VO2max procenjuje testovima na bicikl-ergometru ili tredmilu, uz korišćenje opreme za merenje gasnih frakcija u izdahnutom vazduhu. Najčešće su to progresivni testovi maksimalnog tipa. Scheller i Rask75 preporučuju da se košarkaši testiraju na tredmilu, a ne na bicikl-ergometru, jer je trčanje za košarkašku igru prirodna kretna radnja. Ovi testovi zahtevaju vrlo visok stepen motivacije.

Ergometrijska procena aerobne sposo-bnosti sa fiziološkog stanovišta podrazumeva da se u toku testa izvode dinamički, ciklični pokreti koji angažuju velike mišićne grupe, jer se jedino tako kardiovaskularni sistem aktivira na način koji omogućava procenu aerobne sposobnosti, da se količina spoljašnjeg rada može kontrolisati i izraziti u jedinicama mehaničkog rada6.

Teorijski, najprecizniji rezultati se dobijaju direktnim merenjem u laboratorijskim uslovima uz maksimalno opterećenje, pri čemu se najveća izmerena vrednost uzima kao validna. Interesantno je da se ponavljanjem testa kod iste osobe u drugoj laboratoriji mogu dobiti i značajno različiti rezultati. Katch58 smatra da je to u 90% slučajeva posledica tzv “bioloških varijabilnosti”, a samo u 10% “tehnoloških grešaka”. “Biološke varijabilnosti” (intraindividualne) su posledica razlike u udarnom volumenu srca6, a pod “tehnološkim greškama” podrazumevaju se tehničke greške merenja i uticaj laboratorijskih uslova merenja. Zato je neophodno striktno se pridržavati originalnih protokola testova i predvidjenih laboratorijskih uslova. Smatra se da je vrednost maksimalne potrošnje kiseonika tačno odredjena ako je razlika izmedju dva testa na tredmilu od 2,4 do 3,1%25. Zbog svega napred navedenog, za izmerene vrednosti pravilnije bi bilo koristiti izraz aktuelna maksimalna potrošnja kiseonika, pod čime se podrazumeva izmerena vrednost, odredjenim testom, pod odredjenim uslovima i u datom trenutku91.

Iako se najpreciznije vrednosti maksimalne potrošnje kiseonika dobijaju


40

NAUČNI ČLANAK

primenom laboratoriskih testova u kojima se uz maksimalno radno opterećenje direktno meri potrošnja kiseonika, ova vrednost se može, sa većom ili manjom tačnošću odrediti i indirektno, submaksimalnim testovima uz korišćenje matematičkih formula. Utvrdjeno je da se različiti fiziološki pokazatelji menjaju sa porastom opterećenja, pa se na osnovu toga vrednost može preračunati pomoću srčane frekvencije tokom opterećenja i u oporavku, udarnog i minutnog volumena srca, kiseo-ničnog pulsa, pomoću respiratornog koeficijenta, minutne plućne ventilacije, koncentracije laktata, piruvata, glukoze, elektrolita, enzima, proteina, parcijalnog pritiska kiseonika u krvi ili pH krvi. Najčešće se predvidjanje vrši na osnovu frekvencije srčanog rada, zbog jednostavnog merenja, bez posebnih uredjaja i lakog preračunavanja. Osoba sa manjim vrednostima srčane frekvencije pri istoj veličini spoljašnjeg opterećenja imaće bolje kondiciono stanje.

1.5.2. ANTROPOMETRIJA

Odredjivanjem telesnih dimenzija bavi se antropometrija (grč.: anthropos - čovek, methros - meriti) ili biometrija. Ona putem statističkih metoda proučava pojedine veličine ljudskog organizma, odnosno, ona se bavi merenjem dimenzija ljudskog tela, obradom i proučavanjem dobijenih veličina. Pomoću antropometrije može objektivno da se ustanovi dostignuti opšti razvoj tela. Ako se vrše uzastopna merenja, moguće je da se proceni i stepen razvoja, kao i da li je nastupilo smanjenje pojedinih dimenzija. Takodje, na osnovu antropometrijskih merenja moguće je usmeriti sportiste prema onim disciplinama u kojima dati telesni sklop najviše pogoduje ostvarenju vrhunskih rezultata. Merenjem količine masnog tkiva i bezmasne telesne mase moguće je pratiti uticaj treninga i osigurati optimalni telesni sastav za dati sport. Merenjem pojedinih telesnih parametara i svojstava, moguće je predvideti ili otkriti razvoj bolesti ili povrede76.

Temelje antropometrijskim metodama postavio je 1921. godine češki antropolog Jan Matiegka. Odredjujući “fizičku efikasnost

pojedinaca” za račun osiguravajućih društava SAD, Matiegka je dao ideju o postojanju pojedinačnih, elementarnih sastojaka telesne mase; koštanog, masnog i mišićnog tkiva. Vrednosti sastojaka telesne mase i njihove strukturalne promene odredio je “dinamičkom antropometrijom”, kako je nazvao svoj metod. Matiegka je i prvi autor koji navodi pojedinačne, elementarne sastojke telesne mase jednog sportiste, u njegovom slučaju gimnastičara57. Dobijene vrednosti poredio je sa nekoliko drugih populacionih grupa i pojedinaca. Posle provere na kadaverima, metodu je minimalno dopunio Trotter (1954). Metoda se i danas primenjuje, naročito je široko prihvaćena u istočnoevropskim zemljama (nekadašnje ČSSR, DDR, SSSR), kao i kod nas. To je razlog što od šezdesetih godina pa do danas postoje mnogi radovi i studije koje su koristile ovu metodu, kako u populaciji odraslih, tako i u populaciji adolescenata. To je, takodje, razlog zbog koga smo se opredelili da koristimo tu metodu u našem istraživanju.

Antropometrija se koristi za utvrdjivanje sastava, strukture i veličine tela košarkaša. Ona uključuje starost, telesnu visinu, telesnu masu i merenje debljine kožnih nabora39,48. Rezultati ovih merenja mogu da ukažu na eventualne zdravstvene rizike, prognoziraju sportsku klasu40, kao i potrebu za korigovanjem ishrane i suplementacije65,68,73,79.

1.5.3. ISPITIVANJE MOTORIČKIH SVOJSTAVA

Ispitivanje mišićne snage se sprovodi obavezno u testiranjima funkcionalne sposobnosti, zato što je jedan od najznačajnijih kvaliteta koje treba da poseduje uspešan košarkaš. Meri se snaga nogu i ruku, jer su obe te grupe mišića izložene intenzivnim dina-mičnim, eksplozivnim i ponavljanim radnjama tokom igre.

Mišićna fleksibilnost se meri sit-and-reach testom i izvanredan je pokazatelj elastičnosti, ali i sklonosti ka povredama mekih struktura mišićno-zglobnog sistema17.


41

NAUČNI ČLANAK

1.5.4. OSTALA TESTIRANJA

Baterije testova mogu da obuhvataju i brojna druga testiranja i provere zdravlja, kao

što su: psihološka testiranja, laboratorijsko-hematološke pretrage, spirometrijska ispiti-vanja, histološka ispitivanja, biohemijske analize, hormonalni status i drugo.

2. CILJ ISTRAŽIVANJA

Osnovni cilj istraživanja bio je da se uporede antropomorfološke karakteristike ispitivanih sportista i u eksperimentalnom trenažnom modelu uporede kardiovaskularni parametri vrhunskih sportista košarkaša, kadeta i seniora.

U okviru osnovnog cilja istraživanja, posebni ciljevi bili su:

1. U komparativnoj analizi utvrditi nivo i razlike u antropomorfološkim kara-kteristikama ispitivanih sportista kadeta i seniora

2. Oceniti strukturu antropomorfološkog prostora sportista košarkaša

3. Oceniti značaj pojedinih antropo-morfoloških parametara u razdvajanju sportista košarkaša kadeta i seniora

4. U klaster analizi, na osnovu antropomorfoloških varijabli oceniti pravu pripadnost ispitivanih vrhunskih sportista košarkaša apriorno defini-sanim grupama

5. U eksperimentalnom modelu utvrdi razlike u kardiovaskularnim parametric-ma vrhunskih sportista košarkaša, kadeta i seniora

6. Oceniti značaj pojedinih kardio-vaskularnih parametara u razdvajanju sportista košarkaša kadeta i seniora u svim fazama eksperimentalnog modela

7. Utvrditi stepen korelacije izmedju antropomorfološkog statusa ispitivanih sportista i njihove kardiorespiratorne funkcije u miru i pri maksimalnom opterećenju.

2.1. HIPOTEZE

H1 - Postoji statistički značajna razlika izmedju ispitivanih sportista košarkaša kadeta i seniora u antropomorfološkom prostoru ispitivanih varijabli.

H2 - U programiranom eksperimental-nom modelu, postoji statistički značajna razlika u pojedinim kardiovaskularnim karakteri-stikama izmedju sportista košarkaša kadeta i seniora.

H3 - U apriorno definisanim grupama sportista, postoje pojedini sportisti koji po svojim antropomorfološkim karakteristikama ili kardiovaskularnim nalazima pripadaju suprotnim grupama (kadeti u grupu seniora ili seniori u grupu juniora).

H4 - Postoji visoka i značajna korelacija izmedju antropomorfološkog prostora ispiti-vanih sportista i njihovih funkcionalnih sposobnosti.


42

NAUČNI ČLANAK

3. METOD ISTRAŽIVANJA

3.1. TIP STUDIJE

U našem istraživanju radi se o studiji preseka ili studiji prevalencije (tzv. transfezalnoj studiji), ili u engleskoj terminologiji cross-sectional study. Pojedine karakteristike–varijable u odredjenom trenutku odredjuju se za svakog ispitanika u populaciji ili reprezentativnom uzorku. Ovakav plan istraživanja odgovarajući je u studijama ovakvog tipa kada se utvrdjuju odredjene karakteristike i stanja u definisanim uzorcima, kao i pri evaluaciji različitih tretmana i procedura.

3.2. OPIS UZORAKA ISPITIVANIH SPORTISTA

U našem istraživanju analizirana su dva uzorka vrhunskih sportista:

− košarkaši – kadeti (18 ispitanika) i − košarkaši – seniori (15 ispitanika).

Kod prve grupe ispitanika (kadeti), postojala je velika homogenost grupe po pitanju starosti (17 ispitanika je bilo starosti 16 godina, a samo 1 ispitanik je imao 15 godina) i sportskog staža (svi su imali 6-8 godina sportskog staža). U pogledu sportske klase, ispitanici su bili članovi kadetske reprezentacije SR Jugoslavije u košarci, osvajači šampionata Evrope u košarci za kadete 2001. godine (koje je održano oko mesec dana posle našeg istraživanja) i svi igrali za

omladinske ili seniorske timove klubova koji su u najvišem rangu takmičenja SR Jugoslavije u košarci.

Druga grupa ispitanika (seniori) je bila starosti 21-32 godine, sportskog staža 12-20 godina. Oni su, po pitanju sportske klase, bili članovi seniorske reprezentacije SR Jugoslavije u košarci, članovi najboljih jugoslovenskih, evropskih i američkih košarkaških klubova i šampioni Evrope za 2001. godinu, koje je održano oko 45 dana posle našeg istraživanja.

Ispitivanja su sprovedena nakon otprilike dvomesečne pauze u redovnim trenažnim programima ispitanika, u pauzama nacionalnih prvenstava, 30-45 dana pre početka pomenutih evropskih prvenstava obeju ekipa.

Svi ispitanici su prethodno upoznati sa procedurama ispitivanja, zadacima, fiziološkim efektima tih zadataka i ciljevima testiranja i saglasili se da se ona izvedu. Ispitanici su upozoreni da ne uzimaju stimulativna sredstva (alkohol, nikotin, kofein i dr.) i medikamente 12 sati pre ispitivanja.

3.2.1. ŽIVOTNO DOBA

Prosečno životno doba košarkaša kadeta bilo je 15,9±0,2 godine, sa 95% intervalom varijacije od 15,8 do 16,1 godine. Košarkaši seniori bili su u prosečnom životnom dobu od 25,5±2,7 godina sa 95% intervalom poverenja od 23,9 do 27,0 godina, tabela 1.

Tabela 1. Prosečno životno doba u grupama ispitivanih sportista

Grupa Kadeti Seniori Obeležje

X SD 95% C.I. X SD 95% C.I. Starost 15,9 0,2 15,8-16,1 25,5 2,7 23,9-27,0


43

NAUČNI ČLANAK

3.2.2. DUŽINA SPORTSKOG STAŽA

Prosečna dužina sportskog staža kod kadeta bila je 7,2±1,5 godina, a kod seniora više nego dvostruko veća 15,8±3,1 godina.

Uporedjujući prosečno životno doba i prosečnu dužinu sportskog staža može se zaključiti da su sportisti kadeti ranije započinjali sportsku karijeru od svojih prethodnika, analizirane grupe košarkaša seniora, tabela 2.

Tabela 2. Prosečna dužina sportskog staža u grupama ispitivanih sportista


X SD 95% C.I. X SD 95% C.I. Sportski staž 7,17 1,58 6,38-7,95 15,80 3,17 14,05-17,55

3.3. USLOVI ISPITIVANJA

Sva merenja i ispitivanja su sprovedena u laboratorijskim uslovima, u isto doba dana, po istom protokolu, istim instrumentima, na istoj opremi i od strane istih ispitivača.

Uslovi sredine su kontrolisani pomoću termometra, higrometra i barometra.

Laboratorije su bile tihe, čiste i prozračene, prijatno osvetljene. U njima su boravila samo lica koja su bila uključena u merenja i ispitivanja.

Antropomorfološka i ergometrijska ispitivanja su obavljena u zasebnim laboratorijama.

3.4. OPREMA I INSTRUMENTI

Za izvodjenje ispitivanja, koristili su se instrumenti i oprema čija je tačnost redovno kontrolisana i koji su kalibrisani od strane relevantnih ustanova, firmi ili ovlašćenih pojedi-naca.

3.4.1. OPREMA I INSTRUMENTI KORIŠĆENI U

ANTROPOMETRIJSKIM ISPITIVANJIMA

U ovim merenjima korišćeni su sledeći instrumenti i oprema: antro-pometar (visinomer, stadiometar), medicinska vaga, kaliper, centimetarska traka, antropometrijski šestar (kefalo-metar) i ostala oprema i instrumenti.

a. Antropometar

Korišćen je Martinov antropo-metar, koji je sastavljen od vertikalnog, 210 cm dugačkog graduisanog šupljeg štapa od posebne metalne legure kvadratnog profila i horizontalnog klizajućeg dela. Na pomičnom delu je letvica koja se prislanja na fiksnu antropometrijsku tačku na temenu - vertex.

Raspon merenja je 210 cm, a preciznost skale 0,1 cm. Tačnost merenja je ±0,5 cm.

Kod ispitanika koji su bili viši od 210 cm, korišćen je metalni blok visine tačno 20 cm na koji je antropometar podizan. Shodno tome, na tako očitavanu vrednost dodavano je 20 cm.

b. Medicinska vaga

Korišćena je standardna medicin-ska vaga sa opsegom 0-125 kg i tačnošću merenja od ±0,1 kg.

c. Kaliper

Korišćen je Harpenden kaliper (“John Bull”), koji je konstruisan tako da je pritisak na dodirnim površinama sa kožom konstantan i iznosi 10 g/mm2. Skala u rasponu od 0-40 mm, podeljena je u dva kruga od po 20 mm. Najmanji podeok iznosi 0,2 mm, ali se interpolacijom može očitati sa tačnošću od ±0,1 mm.


44

NAUČNI ČLANAK

d. Centimetarska traka

Korišćena je centimetarska traka Lufkin Executive Diameter Tape W606PM. To je plastificirana metalna graduisana traka širine 6 mm i dužine 150 cm, sa negraduisanim delom od 7 cm na početku trake. Interpolacijom je omogućena tačnost merenja od ±0,1 cm.

e. Antropometrijski šestar (kefalometar)

Martinov antropometrijski šestar koristi se za odredjivanje dijametara velikih zglobova na udovima. Skala je raspona 30 cm, a tačnost merenja ±0,01 cm.

f. Ostali instrumenti i oprema korišćeni u antropometrijskim ispitivanjima

U antropometrijskim ispitivanjima su korišćeni i:

− poseban stalak visine oko 35 cm, na koji bi kod očitavaja visine ispitanika ispitivač stupao, jer je bilo neophodno da teme ispitanika i oči ispitivača budu u približno istoj ravni; − obrasci i tabele za upisivanje izmerenih vrednosti.

3.4.2. OPREMA I INSTRUMENTI KORIŠĆENI U

ERGOMETRIJI

U ergometrijskim ispitivanjima korišćena je sledeća oprema i instrumenti: bicikl-ergometar, aparat za direktno merenje gasnih frakcija u izdahnutom vazduhu, EKG monitor i ostala oprema i instrumenti.

a. Bicikl-ergometar

Bicikl-ergometar Jaeger ER 900 koji je korišćen u ergometrijskim ispitivanjima je elektronski bicikl-ergometar sa magnetnim opterećenjem. Poseduje displej na kome ispitanik i ispitivač kontrolišu brzinu okretanja pedala. Bicikl-ergometrom, kao i celim ergometrijskim protokolom, upravlja se preko kompjutera.

Kalibracija (baždarenje) se vrši posle svakih 50 ispitanika.

b. Aparat za direktno merenje gasnih frakcija u izdahnutom vazduhu

Aparat za direktno merenje gasnih frakcija u izdahnutom vazduhu korišćen u ovim ispitivanjima, Jaeger Oxycon Pro, najprecizniji je aparat ove namene na svetu. Merenje parcijalnih pritisaka kiseonika i ugljen-dioksida u izdah-nutom vazduhu dešava se u realnom vremenu i može da se prati na ekranu kompjutera.

Kalibracija se vrši jednom dnevno, pre ispitivanja.

c. EKG monitor

Na ekranu kompjutera se vrši praćenje promena na EKG ispitanika, zajedno sa vrednostima pulsa, ergometrijskih parametara, gasnih analiza i dr. Sigurnosni sistem obez-bedjuje da se test automatski prekine u slučajevima pojave serija ekstrasistola ili elevacije/delevacije ST-segmenta.

d. Ostala oprema i instrumenti korišćeni u ergometrijskim ispitivanjima

U ergometrijskim ispitivanjima su za merenje TA i HR korišćeni i aneroidni sfigmomanometar i fonendoskop.

3.5. PROTOKOLI ISPITIVANJA

3.5.1. PROTOKOL ANTROPOMETRIJSKIH

ISPITIVANJA

Referentne tačke na telu ispitanika odredjene su prema standardima Medjuna-rodnog udruženja za unapredjenje kinantro-pometrije (International Society for the Advancement of Kinanthropometry, ISAK) i Medjunarodnog saveta za istraživanja fizičke aktivnosti i fizičke kondicije (International Council for Physical Activity and Fitness Research, ICPAFR)48,73,82.


45

NAUČNI ČLANAK

Radi procenjivanja telesnog sastava, korišćen je protokol koji je kreirao Jan Matiegka. Ovaj protokol zahteva merenja 16 veličina:

− telesna masa (kg), − telesna visina (m), − debljina kožnog nabora nadlakta (mm), − debljina kožnog nabora podlakta (mm), − debljina kožnog nabora na grudima (mm), − debljina kožnog nabora na trbuhu (mm), − debljina kožnog nabora natkolena (mm), − debljina kožnog nabora potkolena (mm), − obim nadlakta (cm), − obim podlakta (cm), − obim natkolena (cm), − obim potkolena (cm), − dijametar lakta (cm), − dijametar ručja (cm), − dijametar kolena (cm) i − dijametar skočnog zgloba (cm).

Iz vrednosti koje su dobijene neposrednim merenjem, preračunate su izvedene veličine:

− indeks telesne mase (Body Mass Index, BMI, u kg/m2), − površina tela (m2), − količina masnog tkiva (apsolutna, u kg i relativna, u %), − količina mišićnog tkiva (apsolutna, u kg i relativna, u %), − količina koštanog tkiva (apsolutna, u kg i relativna, u %), − količina bezmasnog tkiva (apsolutna, u kg i relativna, u %).

3.5.2. PROTOKOL ERGOMETRIJSKIH

ISPITIVANJA

Kao test opterećenja korišćen je maksimalni, višestepeni, progresivni protokol na bicikl-ergometru i on se sastojao od sledećeg:

− Rest-faza (T0), koja je trajala oko 15 minuta, u kojoj je trebalo da ispitanik postigne mentalni i fizički mir. Na kraju ove faze merene su vrednosti srčane

frekvencije i arterijskog krvnog pritiska u mirovanju. − Referentna faza (Tref), u kojoj je ispitanik sedeo na biciklu i okretao pedale sa opterećenjem od 50 W. Ova faza je trajala šest minuta i služla je da se ispitanik navikne na bicikl-ergometar i brzinu okre-tanja pedala. Tokom ove faze nisu vršena merenja niti registrovanje vrednosti. − Test-faza (T1, T2, T3) se sastojala od tri uzastopna povećanja opterećenja za po 100 W. Svako opterećenje je trajalo 6 minuta. U toku test-faze, ispitanik bi morao da okreće pedale konstantnom brzinom 45-50 obrtaja u minutu. Bicikl ima displej, tako da su ispitanici sve vreme mogli da prate i sami koriguju brzinu kojom okreću pedale. − Faza oporavka (Tr). U fazi oporavka ispitanik je nastavljao da okreće pedale sa samo 50 W opterećenja. I ova faza je trajala šest minuta i služila je da se proveri brzina oporavka ispitanika, kao i da se ispitanik postepeno izvede iz opterećenja test-faze i izbegne after-load sindrom.

Iako je postojala mogućnost automatskog registrovanja arterijskog krvnog pritiska, odlučeno je da se on meri auskultatornim metodom po Korotkovu, upotrebom sfigmo-manometra i fonendoskopa, u prvoj polovini šestog minuta svakog šestominutnog perioda.

Ovaj protokol je maksimalnog tipa, što znači da se sprovodio sve dok je ispitanik mogao da fizički izdrži napor (»do otkaza«).

Puls, vrednosti VO2, VCO2, O2/HR, RQ i mnoge druge, registrovane su automatski.

3.6. TEHNIKA IZVODJENJA ISPITIVANJA

3.6.1. TEHNIKA MERENJA U

ANTROPOMETRIJSKIM ISPITIVANJIMA

a. Merenje telesne visine

Telesna visina pokazuje velike varijacije u vrednostima u toku dana, pa je bilo potrebno


46

NAUČNI ČLANAK

da se merenje visine obavi ujutro, kada je telesna visina najveća i pre bilo kakvih fizičkih opterećenja.

Merenje je obavljano tako što bi ispitanik stao ledjima uz vertikalni deo antropometra i zauzimao odgovarajući položaj:

− pete sastavljene, a prsti divergiraju za oko 60 stepeni, − ruke opuštene niz telo, − pete, glutealni predeo i gornji deo ledja dodiruju antropometar i − glava u položaju “frankfurtske ravni” (tragion i orbitale se dovedu u horizontalnu ravan), jer je tada telo najveće dužine, a vertex najviša tačka tela.

Tada bi se klizni, horizontalni deo antropometra polagao na vertex.

Potrebno je da se napomene da je prema protokolu bilo neophodno da se ravan gledanja ispitivača dovede u ravan temena ispitanika, da bi se izbegle greške. Kako su ispitanici bili vrlo visoki, korišćena drvena kutija visine oko 35 cm, na koju se ispitivač peo, radi postizanja tog uslova.

b. Merenje telesne mase

Kako i TM pokazuje diurnalne varijacije, bilo je neophodno da se i ovo merenje izvede ujutru, najmanje 12 sati nakon poslednjeg obroka. Ispitanici su bili minimalno obučeni (donji veš ili šorts). Stajali su mirno u sredini platforme medicinske vage, ruku opuštenih pored tela, okrenuti prema skali i ispitivaču.

c. Merenje debljine kožnih nabora

Način na koji se vrši merenje debljine kožnih nabora, kao i referentne tačke definisani su od strane ICPAFR i ISAK.

Merenja debljine kožnih nabora izvršena su na desnoj strani tela. Na prethodno odredjenoj, referentnoj tački, kažipstom i palcem leve ruke odizan je kožni nabor i kaliperom merena debljina kožnog nabora na rastojanju od oko 1 cm od prstiju. Merenje

kaliperom na istoj tački ponavljano je tri puta. Kao referentna, odredjivana je srednja vre-dnost iz ta tri merenja. Merenje je obavljeno na sledećim referentnim tačkama:

− kožni nabor nadlakta. Ovo je vertikalni kožni nabor koji se meri na zadnjem delu horizontalne linije koja prolazi kroz sredinu linije koja spaja acromion i olecranon, iznad m. triceps brachii. − kožni nabor podlakta. Ovaj vertikalni nabor meri se na najisturenijem delu podlakta, na lateralnoj liniji, posmatrano u anatomskom položaju. − kožni nabor grudi. Ovaj kosi (nagore i upolje) nabor se meri na donjoj ivici pektoralnog mišića na sredini linije koja spaja mamilu i pazušni nabor. − kožni nabor trbuha. Ovo je vertikalni nabor koji se meri na oko 5 cm lateralno tačke omphalion (umbilikus). − kožni nabor natkolena. Ovaj vertikalni nabor se meri na sredini linije koja spaja ingvinalni kanal i gornju ivicu patele. − kožni nabor potkolena. Ovaj vertikalni nabor meri se na medijalnoj liniji potkolena, u visini najvećeg obima.

d. Merenje obima

Obimi se mere dok je telo opušteno, oslonjeno podjednako na obe noge i ruku opuštenih niz telo. U ovim merenjima korišćena je centimetarska traka koja je postavljana horizontalno, niti previše stegnuta, niti opuštena. Prema protokolu, merena su 4 obima:

− obim nadlakta. Ovaj obim se meri na sredini rastojanja acromion-olecranon. − obim podlakta. Ovo je najveći horizontalni obim podlakta. − obim natkolena. Meri se u odmah ispod plica glutealis. − obim potkolena. Ovo je najveći horizontalni obim potkolena.

e. Merenje dijametara

Za merenje dijametara korišćen je Martinov antropometrijski šestar (kefalo-


47

NAUČNI ČLANAK

metar). Tehnika merenja sastoji se u tome da se srednjim prstima obe ruke napipaju referentne tačke, dok šestar leži na nadla-nicama. Zatim se na te tačke dovode kraci šestara i on sklapa sve dok ne ostvari dobar kontakt sa kostima. Prema protokolu, za izračunavanje telesnog sastava bilo je potrebno da se izmere dijametri četiri velika zgloba na udovima:

− dijametar lakta. Ruka se postavlja u prednju addukciju od 900 i maksimalnu spoljnu rotaciju, a podlaktica na 900 u odnosu na nadlakticu. Kraci šestara se postavljaju na kondile humerusa. − dijametar ručja. Ruka se postavlja u prednju addukciju od 450, a podlaktica u pronaciju. Kraci šestara se postavljaju na stiloidne nastavke ulne i radijusa. − dijametar kolena. Noga je savijena u kolenu 900 (ispitanik sedi tako da mu potkolena slobodno vise, ili podiže nogu na stolicu). Kraci šestara se postavljaju na kondile femura. − dijametar skočnog zgloba. Kraci šestara se postavljaju na stiloidne nastavke tibije i fibule.

3.6.2. TEHNIKA IZVODJENJA

ERGOMETRIJSKIH ISPITIVANJA

Tokom rest-faze, ispitanici su bili potpuno fizički i mentalno opušteni i odmarali se. Nakon petnaestak minuta registrovane su i

merene vrednosti parametara kardiovasku-larnog sistema u mirovanju. Zatim bi se visina sedišta bicikl-ergometra podešavala prema visini ispitanika i oni bi zauzimali položaj za testiranje na ergometru i na njih su stavljani instrumenti i merna oprema.

Nakon toga, prelazilo se u šestominutnu referentnu fazu, u kojoj je ispitanik okretao pedale traženim ritmom od 45-50 u minutu, ali sa opterećenjem od samo 50 W. Ova faza služi da se ispitanik navikne na opremu i instrumente, kao i na brzinu okretanja pedala ergometra. Tokom ove faze, proveravalo se da li sva oprema i instrumenti obavljaju funkciju, a kompjuter je vršio potrebna uskladjivanja i pripreme za test.

Sam test se sastojao od više šestominutnih perioda, od kojih je svaki sledeći imao za 100 W veće opterećenje. Prvo opterećenje je bilo 100 W. (Slika 1)

Stanje kardiovaskularnog sistema u toku perioda oporavka procenjivano je odredji-vanjem vrednosti srčane frekvencije i arte-rijskog krvnog pritiska u šestom minutu po završetku, odnosno prekidanju testa. U toku ove šestominutne faze ispitanici su okretali pedale sa opterećenjem od 50 W, da bi se izbegao after-load sindrom.

Slika 1. Prikaz protokola ergometrijskog testiranja

300 W

ta

200 W

ta

100 W

ta

50 W ta 0 W ta

faza rest referentna faza

test faza 1

test faza 2 test faza 3 oporavak

vreme1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1112 1314 15 1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12131415 1617 18 1 2 3 4 5 6


48

NAUČNI ČLANAK

a. Merenje krvnog pritiska

Krvni pritisak je meren ručno, uvek na nadlaktici leve ruke, auskultatornim metodom po Korotkovu, upotrebom sfigmomanometra i fonendoskopa. Vrednost dijastolnog pritiska je odredjivana u trenutku naglog prigušenja tonova (faza IV). Merenje je vršeno u poslednjem minutu svih faza testa.

b. Merenje srčane frekvencije

Sve vrednosti srčane frekvencije, koja je kontinuirano praćena tokom testa, dobijene su iz kompjutera.

c. Merenje i odredjivanje parametara kardiovaskularnog sistema

Svi parametri su mereni ili izračunavani pomoću kompjutera, koji ih je kontinuirano pratio tokom celog testa. Ti parametri su bili O2/HR, VO2 i RQ.

3.7. MERE PREDOSTROŽNOSTI

Za sve vreme ergometrijskog testiranja, bio je prisutan kardiolog, koji je kontrolisao zdravstveni status ispitanika na EKG monitoru.

Test bi bio prekidan u slučaju da se dogodio neki od sledećih slučajeva18:

− pojava anginoznih bolova ili stanja koja liče na anginu; − značajan nagli pad sistolnog pritiska (veći od 20 mmHg); − izostanak porasta sistolnog pritiska pri povećanju opterećenja; − pojava hipertenzivnog odgovora na napor (vrednosti sistolnog arterijskog krvnog pritiska 250 i više mmHg, ili dijastolnog 115 i više mmHg); − pojava subjektivnih tegoba kod ispitanika koji su posledica nedovoljne perfuzije (bledilo lica, zbunjenost, ataksija, grčevi u mišićima, vrtoglavica, omaglica, nausea, glavobolja i dr.); − pojava patoloških promena srčanog ritma;

− fizičke ili verbalne manifestacije ozbiljnog zamora; − zahtev ispitanika da se test prekine i − otkazivanje bilo kog dela opreme za testiranje.

Mi smo, poštujući preporuke iz literature82, ovu listu proširili za još neke značajne situacije moguće nezgode:

− pojava serijskih ekstrasistola i − pojava patoloških promena ST segmenta (elevacija-delevacija) na EKG.

Medikamentozna terapija srčanog zastoja i/ili poremećaja srčanog ritma, komplet za prvu pomoć i defribilator su bili spremni i na dohvat ruke.

Sva oprema i instrumenti koji su bivali u kontaktu sa ispitanicima su posle svake upotrebe prani i dezinfikovani u rastvoru odgovarajućeg dezinficijensa.

3.8. METODE STATISTIČKE OBRADE REZULTATA

U obradi rezultata studije korišćena je statistička metodologija rada.

U prvoj etapi statističke obrade rezultata formirana je baza podataka u relacionom modelu. Zatim je izvršeno sredjivanje, grupisanje i tabeliranje rezultata po ispitivanim obeležjima. Prikupljeni podaci bili su nume-ričkog i atributivnog karaktera. Podvrgnuti su metodama deskriptivne i analitičke statističke obrade.

Od deskriptivnih statističkih parametara za nivo analiziranih obeležja izračunavana je aritmetička sredina ( X ) sa merama disperzije (standardnom devijacijom SD i standardnom greškom SE), kao i 95% interval poverenja C. I.

Za testiranje statističke značajnosti i proveru hipoteza korišćeni su Student-ov t-test i jednofaktorska i dvofaktorska analiza varijanse.

Od multivarijacionih statističkih metoda korišćene su faktorska, diskriminaciona i


49

NAUČNI ČLANAK

klaster analiza, kao i kanonična korelaciona analiza.

Faktorska analiza omogućila nam je da se utvrde bitni (temeljni) faktori, odnosno izvori varijacija i kovarijacija medju posmatranim (manifestnim) varijablama antropomorfo-loškog prostora. Ona je, zapravo, raspoloživi prostor originalnih (manifestnih) varijabli aproksimirala prostorom latentnih varijabli–faktora, koji mu je dovoljno blizak, koji otprilike nosi istu količinu informacija kao originalni prostor ali manji broj dimenzija, manji broj varijabli koje ga opisuju.

Diskriminaciona analiza je metoda koja se bavi razdvajanjem različitih grupa (skupova) i alokacijom opservacija u unapred definisane grupe. Po stepenu svoje objektivnosti i nivou teorijske savršenosti ona predstavlja metodu izbora u kvantifikaciji razlika izmedju pojedinih grupa, ili za grupe ispitanika u različitim fazama (pre i u toku odredjenog eksperimenta i sl.).

U našem radu pomoću ove analize želeli smo da utvrdimo koja obeležja–varijable, najviše utiču na razdvajanje ispitivanih grupa sportista.

Metod multivarijacione analize koji se koristi za grupisanje entiteta (objekata) u grupe, ali tako da su entiteti (objekti) unutar grupe slični medju sobom, a izmedju grupa znatno različiti, naziva se analiza grupisanja ili taksonomija. Taksonomiju ili taksonomsku analizu zovemo još i klaster analizom, automatskom klasifi-kacijom, numeričkom taksonomijom, tipologijom, morfometrijom, Q-ana-lizom, prepoznavanjem oblika i dr.

Dakle, osnovno pitanje na koje treba da odgovori analiza grupisanja može se postaviti ovako:

Može li se skup entiteta, pri čemu je svaki etitet opisan sa nizom varijabli, razbiti u grupe (taksone, klastere) tako da unutar jedne grupe entiteti budu što sličniji, a da se oni koji pripadaju različitim grupama što više razlikuju?

4. REZULTATI

4.1. KOMPARATIVNA ANALIZA ANTROPOMORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA ISPITIVANIH SPORTISTA

Istraživanjem su obuhvaćene antropometrijske varijable kojima je procenjivan antropomorfološki status ispitivanih sportista. Za istraživanje su odabrane one varijable koje najbolje reprezentuju manifestne i latentne antropometrijske dimenzije, preko kojih se dobija jasan uvid u somatski status košarkaša kadeta i seniora.

Za procenu morfološke gradje odredjivano je 22 atropometrijske mere. Varijable su

odabrane tako da pokrivaju četvorodimenzionalni morfološki pros-tor, definisan kao:

− longitudinalna dimenzionalnost skeleta, − transverzalna dimenzionalnost skeleta, − cirkularna dimenzionalnost skeleta i − masa tela i potkožno masno tkivo.

4.1.1. PARAMETRI OPŠTE DIMENZIONALNOSTI

TELA

− Prosečna telesna masa u grupi sportista kadeta iznosila je 83,33±13,33 kg, dok je u grupi seniora ona bila znatno veća (103,80±12,94 kg), što je statističkim testiranjem potvrdjeno kao visoko signifikantna razlika (t=4,450; p<0,001).


50

NAUČNI ČLANAK

− U grupi sportista kadeta srednja vrednost telesne visine bila je 196,56±10,60 cm, a u grupi seniora 200,93±7,43 cm. Razlika u prosečnim vrednostima telesne visine izmedju grupa ispitivanih sportista nije potvrdjena kao statistički značajna (t=1,344; p>0,05). − Prosečna telesna površina bila je veća u grupi ispitanika seniora (2,41±0,18 m2), nego kod sportista kadeta (2,13±0,22 m2),

što je potvrdjeno kao statistički visoko značajna razlika (t=3,753; p<0,001). − U skladu sa utvrdjenim razlikama kod prikazana tri parametra, logično je bilo očekivati da će i prosečni BMI biti signifikantno veći (t=6,411;p<0,001) kod sportista seniora (25,63±2,18), nego kod kadeta (21,43±1,56), tabela 3 i grafikon 1.

Tabela 3. Srednje vrednosti parametara opšte dimenzionalnosti tela u grupama ispitivanih sportista


X SD 95% C. I. X SD 95% C. I. TM (kg) TV (cm) TP (m2)

BMI (kg/m2)

83,33 196,56

2,13 21,43

13,33 10,60

0,22 1,56

76,71-89,96 191,29-201,83

2,02-2,24 20,65-22,21

103,80 200,93

2,41 25,63

12,94 7,43 0,18 2,18

96,63-110,97 196,82-205,04

2,30-2,51 24,42-26,84

TM: t= 4,450; p<0,001 TV: t= 1,344; p>0,05

TP: t= 3,753; p<0,001 BMI: t= 6,411; p<0,001

Grafikon 1. Srednje vrednosti parametara opšte dimenzionalnosti tela u grupama kadeta (Kj) i seniora (Ks)

TM (kg)

GRUPA

TM u

kg

65

75

85

95

105

115

125

Kj Ks

±SD±SESrednja vrednost

BMI (kg/m2)

GRUPA

BM

I

19

21

23

25

27

29

Kj Ks



51

NAUČNI ČLANAK

4.1.2. OBIMI EKSTREMITETA

Srednje vrednosti ispitivanih varijabli obima ekstremiteta bile su veće kod sportista seniora. Najveća razlika dobijena je kod obima nadlakta (t=5,148; p<0,001) i podlakta

(t=3,616; p<0,005), a manja kod natkolena (t=2,181; p<0,05).

Razlike izmedju prosečnog obima potkolena nije potvrdjena kao statistički značajna (t=1,158; p>0,05), tabela 4 i grafikon 2.

Tabela 4. Srednje vrednosti parametara obima ekstremiteta u grupama ispitivanih sportista

Grupa Kadeti Seniori Obim (cm)

X SD 95% C. I. X SD 95% C. I.

Nadlakat Podlakat

Natkoleno Potkoleno

28,89 27,00 58,80 39,11

2,12 1,61 6,90 3,27

27,83-29,95 26,20-27,80 55,37-62,24 37,38-40,64

32,66 29,13 63,26 40,66

2,05 1,76 4,21 2,92

31,52-33,80 28,15-30,11 60,93-65,60 39,50-42,28

Nadlakat: t= 5,148; p<0,001 Podlakat: t= 3,616; p<0,005

Natkoleno: t= 2,181; p<0,005 Potkoleno: t= 1,158; p>0,05

Grafikon 2. Srednje vrednosti parametara obima ekstremiteta u grupama sportista kadeta (Kj) i seniora (Ks)

4.1.3. DIJAMETRI ZGLOBOVA

Prosečna vrednost dijametra gležnja u grupi kadeta bila je 8,15±0,35 cm, dok je u grupi seniora ona bila signifikantno niža 7,74±0,62 cm (t=2,413; p<0,025).

Srednje vrednosti dijametra lakta i kolena blago su prevalirale kod ispitanika kadeta, a dijametar ručja kod sportista seniora. Medjutim, ove razlike nisu potvrdjene kao statistički značajne (p>0,05), tabela 5 i grafikon 3.

OBIM NADLAKTA (cm)

GRUPA

OBI

M N

ADLA

KTA

u cm

26

28

30

32

34

36

Kj Ks


OBIM PODLAKTA (cm)

GRUPA

OBI

M P

OD

LAKT

A u

cm

25

26

27

28

29

30

31

32

Kj Ks



52

NAUČNI ČLANAK

Tabela 5. Srednje vrednosti parametara dijametra zglobova u grupama ispitivanih sportista

Grupa Kadeti Seniori Dijametar

(cm) X SD 95% C. I. X SD 95% C. I.

Lakat Ručje

Koleno Gležanj

7,47 6,25

10,46 8,15

0,45 0,34 0,57 0,35

7,24-7,69 6,07-6,42

10,17-10,74 7,98-8,33

7,39 6,48

10,04 7,74

0,72 0,44 0,71 0,62

6,99-7,79 6,23-6,72

9,65-10,44 7,39-8,08

Lakat: t= 0,383; p>0,05 Ručje: t= 1,674; p>0,05

Koleno: t= 1,854; p>0,05 Gležanj: t= 2,413; p<0,025

Grafikon 3. Srednje vrednosti ispitivanih antropometrijskih varijabli u grupama sportista kadeta (Kj) i seniora (Ks)

4.1.4. PARAMETRI POTKOŽNOG MASNOG

TKIVA

Ispitivane varijable potkožnog masnog tkiva uglavnom su bile veće kod sportista seniora; signifikantno veće bile su prosečna debljina kožnog nabora nadlakta (t=2,568; p<0,015), podlakta (t=4,317; p<0,001) i grudi (t=4,834; p<0,001), dok prosečna debljina

kožnog nabora abdomena nije bila statistički značajno većih vrednosti (t=1,006; p>0,05).

Prosečne debljine potkožnog masnog tkiva natkolena i potkolena bile su nešto veće kod sportista kadeta, ali bez signifikantne razlike (p>0,05), tabela 6 i grafikon 4.

DIJAMETAR RUČJA (cm)

GRUPA

DIJ

AMET

AR R

UC

JA u

cm

5.8

6.0

6.2

6.4

6.6

6.8

7.0

Kj Ks


DIJAMETAR GLEŽNJA (cm)

GRUPA

DIJ

AMET

AR G

LEZN

JA u

cm

7.0

7.2

7.4

7.6

7.8

8.0

8.2

8.4

8.6

8.8

Kj Ks



53

NAUČNI ČLANAK

Tabela 6. Srednje vrednosti parametara potkožnog masnog tkiva u grupama ispitivanih sportista

Grupa Kadeti Seniori

Debljina kožnog

nabora (cm) X SD 95% C. I. X SD 95% C. I. Nadlakat Podlakat

Natkoleno Potkoleno

Grudi Abdomen

0,41 0,46 1,22 0,86 0,56 1,05

0,08 0,09 0,48 0,46 0,20 0,61

0,36-0,45 0,42-0,51 0,98-1,46 0,63-1,09 0,46-0,66 0,74-1,36

0,50 0,62 1,17 0,70 0,96 1,23

0,10 0,11 0,32 0,21 0,27 0,34

0,44-0,56 0,56-0,68 1,00-1,35 0,58-0,82 0,81-1,11 1,04-1,42

Nadlakat: t= 2,568; p<0,015 Podlakat: t= 4,317; p<0,001

Natkoleno: t= 0,339; p>0,05 Potkoleno: t= 1,247; p>0,05 Grudi: t= 4,834; p<0,001 Abdomen: t= 1,006; p>0,05


4.1.5. PARAMETRI MORFOLOŠKE STRUKTURE

Na tabeli 7 i grafikonu 5 prikazane su vrednosti ukupnog učešća koštanog tkiva i masti u ukupnoj telesnoj masi ispitivanih sportista.

Prosečne ukupne vrednosti koštanih struktura blago su prevalirale kod kadeta (t=0,414; p>0,05), ali je procentualno učešće u

strukturi signifikantno veće kod sportista kadeta (t=10,945; p<0,001).

Prosečna ukupna količina masnog tkiva nije potvrdjena kao statistički značajno veća kod sportista seniora (t=1,805; p>0,05), kao i procentualno učešće u ukupnoj telesnoj masi (t=0,323; p>0,05), tabela 7 i grafikon 5.

DEBLJINA KOŽNOG NABORA PODLAKTA (cm)

GRUPA

DE

BLJ

INA

KO

ZNO

G N

AB

OR

A N

A P

OD

LAK

TU u

cm

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

Kj Ks


DEBLJINA KOŽNOG NABORA NADLAKTA (cm)

GRUPA

DE

BLJ

INA

KO

ZNO

G N

AB

OR

A N

A T

RIC

EP

SU

u c

m

0.30

0.36

0.42

0.48

0.54

0.60

0.66

1 2



54

NAUČNI ČLANAK

Tabela 7. Srednje vrednosti parametara morfoloških struktura u grupama ispitivanih sportista

Grupa Kadeti Seniori Morfološka

struktura X SD 95% C. I. X SD 95% C. I.

B %B F

%F

15,51 18,70 10,88 12,72

2,22 1,22 5,18 4,18

14,41-16,62 18,09-19,30 8,30-13,46

10,64-14,80

15,19 14,62 13,72 13,11

2,14 0,82 3,49 2,32

14,00-16,38 14,17-15,08 11,78-15,66 11,82-14,40

B: t= 0,414; p>0,05 %B: t= 10,945; p<0,001

F: t= 1,805; p>0,05 %F: t= 0,323; p>0,05


Srednja vrednost mišićne mase bila je statistički značajno veća kod sportista seniora (t=3,224; p<0,005), ali ne i procentualno učešće mišićne mase u ukupnoj strukturi mase tela (t=1,694; p>0,05).

Znatne razlike izmedju grupa ispitivanih sportista utvrdjene su u prosečnim vrednostima bezmasne mase (t=4,855; p<0,001) i ova vrednost bila je veća kod

sportista seniora (90,07±10,55 kg), nego kod kadeta (72,44±10,24 kg).

Obzirom na evidentirane razlike izmedju grupa sportista u pogledu vrednosti ukupne TM, ovo je svakako i očekivano. Medjutim, ako se ovaj parametar posmatra kao procentualno učešće bezmasne mase u ukupnoj strukturi TM, srednje vrednosti su približno jednake i bez signifikantne razlike izmedju grupa ispitivanih sportista (p>0,05), tabela 8 i grafikon 6.

KOŠTANO TKIVO (%)

GRUPA

% K

OS

TAN

OG

TK

IVA

13

14

15

16

17

18

19

20

21

Kj Ks


MASTI (%)

GRUPA

% M

AS

TI

7

9

11

13

15

17

19

Kj Ks



55

NAUČNI ČLANAK

Tabela 8. Srednje vrednosti parametra mišićne mase u grupama ispitivanih sportista

Grupa Kadeti Seniori Morfološka

struktura X SD 95% C. I. X SD 95% C. I.

M %M LBM

%LBM

42,58 51,17 72,44 87,27

7,69 4,81

10,24 4,18

38,75-46,40 48,77-53,56 67,35-77,54 85,19-89,35

50,81 48,93 90,07 86,88

6,80 1,86

10,55 2,32

47,04-54,58 47,89-49,96 84,23-95,91 85,88-88,31

M: t= 3,224; p<0,005 %M: t= 1,694; p>0,05

LBM: t= 4,855; p<0,001 %LBM: t= 0,323; p>0,05


4.2. FAKTORSKA I DISKRIMINACIONA ANALIZA ANTROPOMORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA

4.2.1 FAKTORSKA ANALIZA

Treba istaći, da se u Internacionalnom biološkom programu (IBP) nalazi ukupno 39 antropometrijskih mera, a da se u istraživa-njima najčešće koristi 20-25 mera. Medjutim, ovako veliki broj varijabli komparativne analize, kao i analize predikcije pojedinih varijabli na uspeh u sportskim rezultatima, čini veoma otežanim.

Iz navedenih razloga za analizirane grupe sportista na ispitivanim antropometrijskim i

morfološkim karakte-ristikama primenjena je faktorska analiza sa ciljem:

− da objasni odnose unutar grupa ispitivanih varijabli koje opisuju antropo-loški prostor ispitivanih sportista, − da omogući redukovanje broja varijabli i izbor najreprezentativnijih, čime se elimi-niše efekat kolinearnosti pojedinih varijabli i − da objasni odnose unutar skupa odabra-nih varijabli, kao potencijalnih prediktora za funkcionalne i motoričke sposobnosti ispitivanih sportista.

Faktorska analiza grupisala je analizirana antropometrijska i morfološka obeležja u 4 faktora, a sa kojima se može objasniti 83,73% ukupnog variranja antropomorfoloških kara-kteristika ispitivanih sportista.

MIŠIĆI (%)

GRUPA

% M

ISIC

A

45

47

49

51

53

55

57

Kj Ks


LBM (%)

GRUPA

% L

BM

82

84

86

88

90

92

94

Kj Ks



56

NAUČNI ČLANAK

Prvi faktor grupisao je varijable voluminoznosti–uhranjenosti (TM, TP, BMI) i obima ekstremiteta (nadlakta, podlakta, natkolena i potkolena), kao i iz svih ostalih podgrupa po jedno obeležje: dijametar podlakta, debljina kožnog nabora podlakta i učešće koštane mase u ukupnoj telesnoj masi ispitanika. Ovaj faktor sadrži najveći procenat objašnjene varijanse 36,73%.

Drugi faktor grupisao je varijable potkožnog masnog tkiva, učešće masti i

bezmasne mase u ukupnoj telesnoj masi ispitivanih sportista. Ovim faktorom se može objasniti 22,42% ukupnog varijabiliteta.

Treći faktor grupisao je dijametre ekstremiteta (lakta, kolena i gležnja) kao i telesnu visinu. Ovim faktorom može se objasniti 16,57% ukupnog varijabiliteta.

Četvrti faktor determiniše procen-tualno učešće mišićne mase u ukupnoj telesnoj masi sportista i kojim se objašnjava 8,01% ukupnog varijabiliteta (tabele 9 i 10).

Tabela 9. Procenti objašnjenja ukupnog varijabiliteta pojedinim faktorima (opšta faktorska varijansa)

Faktori Karakteristična vrednost Procenat variranja Kumulativni procenat F1 F2 F3 F4

8,082 4,931 3,646 1,763

36,73 22,42 16,57 8,01

36,73 59,15 75,72 83,73

Tabela 10. Pregled faktora i faktorskih opterećenja za pojedina obeležja–varijable

Faktori Obeležja/varijable

F1 F2 F3 F4 TM TV TP BMI O. nadlakta O. podlakta O. natkolena O. potkolena D. lakta D. ručja D. kolena D. gležnja DKN nadlakta DKN podlakta DKN natkolena DKN potkolena DKN grudi DKN abdomena %B %F %M %LBM

0,90* 0,53

0,85* 0,95* 0,93* 0,87* 0,67* 0,70* 0,31

0,58* 0,05 0,06 0,55

0,70* 0,14

-0,04 0,73 0,40 -0,82 0,23 -0,06 -0,23

0,18 0,18 0,19 0,13 0,08 0,02 0,31 0,31 0,05 0,16 0,01 0,13 0,39 0,34

0,86* 0,89* 0,41 0,81 -0,10 0,95* -0,18 -095*

0,34 0,68* 0,43 -0,08 0,15 0,26 -0,03 0,50 0,76* 0,26

0,90* 0,84* -0,05 -0,06 0,09 0,23 -0,16 0,08 0,48 0,02 -0,02 -0,02

-0,09 -0,11 -0,09 -0,05 0,08 0,07 0,55 0,10

-0,04 0,02 -0,04 0,08 -0,45 -0,39 -0,01 -0,05 -0,31 0,03 0,09 -014

0,93* 0,14


57

NAUČNI ČLANAK

4.2.2 DISKRIMINACIONA ANALIZA

Diskriminaciona analiza podrazumeva statističku evaluaciju i merenje intenziteta i stepena razlike (diskriminacije) izmedju dve ili više grupa pojava. Odgovarajući parametri diskriminacione analize (koeficijenti diskrimi-nacije) pokazuju obim razdvojenosti, odnosno zbir svih diskriminacionih efekata izmedju dva ili više skupova ispitanika. Za razliku od linearnih statističkih metoda, ovaj postupak nam omogućava ne samo da odredimo varijable (obeležja) koje imaju najveći uticaj na razdvajanje grupa, već da dobijemo i

distribuciju grupa u odnosu na diskriminativnu funkciju.

U našoj analizi postavljeno je i pitanje da li se ispitivani skupovi sportista u odnosu na izmerene antropomorfološke varijable zna-čajno razlikuju u celokupnom prostoru posma-tranih varijabli.

Diskriminacionom analizom za ispitivane grupe sportista dobijena je jedna statistički značajna funkcija sa sledećim parametrima: kanonično r = 0,955; r2 = 0,912; Wilksova Lambda 0,089; X2 = 70,190; p<0,001, tabela 11

Tabela 11. Parametri kanonične diskriminativne funkcije

Vrednosti za funkciju Parametri

F1 Kanonično r

r2 Wilksova Lambda

X2 DF p

0,955 0,912 0,089 70,190

4 <0,001

Iz dobijene korelacije sa diskrimi-nativnom funkcijom vidimo da od ispitivanih obeležja sveukupnoj diskriminaciji, najveću i najznačajniju diskriminativnost pokazali su proce-ntualno učešće koštanog tkiva, BMI i debljine potkožnog masnog tkiva nadlakta i grudi. Ostala obeležja imala su manji ili skoro zanemarljiv uticaj na razdvajanje ispitivanih grupa.

Tabela 12. Matrica strukture - korelacija izmedju diskriminativnih varijabli i kanonične diskriminativne funkcije

Varijable F1 %B BMI DKN nadlakta DKN grudi DKN podlakta O. podlakta D. gležnja O. nadlakta DKN potkolena DKN natkolena TM %LBM %F O. natkolena D. kolena TV DKN abdomena D. ručja %M TP O. potkolena D. lakta

0,614 -0,435 -0,395 -0,336 -0,275 -0,242 0,164 -0,162 -0,161 -0,159 -0,157 0,130 -0,130 -0,122 0,108 0,107 -0,105 -0,102 0,095 -0,095 0,070 0,052

Tabela 13. Položaji (centroidi) ispitanika na diskriminativnoj funkciji

Grupa F1 Kadeti Seniori

2,833 -

3,399

Grafikon 7. Položaji (centroidi) ispitanika na diskriminativnoj funkciji

VR

ED

NO

ST

CE

NTR

OID

A

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

Kj Ks

2.833

-3.399


53

NAUČNI ČLANAK

Centroidi (položaji) grupa sportista u diskriminacionom prostoru ukazuju da se grupe distribuiraju kao dva pola jedne dimenzije. To znači da se i pored postojanja diskriminacije, ove grupe sportista ne mogu tretirati kao dva različita entiteta u pogledu analiziranih antropomorfoloških parametara, što se vidi i iz grafičkog prikaza distribucija grupa u odnosu na diskriminativnu funckiju, kao i centroidi grupa, tabela 13 i grafikon 7.

Za dobijene faktore koji u velikom procentu determinišu antropomor-fološki prostor ispitivanih sportista sprovedena je diskriminaciona analiza.

Diskriminacionom analizom za ispitivane grupe sportista dobijena je jedna statistički značajna funkcija sa sledećim parametrima: kanonično r = 0,931; r2 = 0,867; Wilksova Lambda 0,135; X2 = 59,484; p<0,001, tabela 14



F1 Kanonično r

r2 Wilksova Lambda

X2 DF p

0,931 0,867 0,135

59,484 3

<0,001

Iz dobijene korelacije sa diskriminativnom funkcijom vidimo da od ispitivanih faktora sveukupnoj diskriminaciji, najveću i najznačajniju diskriminativnost pokazali su faktor 1, gde smo iz faktorske analize videli da ovaj faktor determiniše varijable voluminoznosti–uhranjenosti (TM, TP, BMI) i obima ekstremiteta (nadlakta, podlakta, natkolena i potkolena), kao i iz svih

ostalih podgrupa po jedno obeležje: dijametar podlakta, debljina kožnog nabora podlakta i učešće koštane mase u ukupnoj telesnoj masi ispitanika i faktor 2, koga determinišu varijable potkožnog masnog tkiva, učešće masti i bezmasne mase u ukupnoj telesnoj masi ispitivanih sportista. Ostala dva faktora imala su manji uticaj na razdvajanje grupa sportista kadeta i seniora, tabela 15.


Varijable-faktori F1 Faktor 1 Faktor 2 Faktor 3 Faktor 4

-0,523 -0,295 0,163 0,115

Centroidi (položaji) grupa sportista u diskriminacionom prostoru, slično kao i pri analizi manifestnih varijabli, ukazuju da se grupe distribuiraju kao dva pola jedne dimenzije. To znači da se i pored postojanja diskriminacije, ove grupe sportista ne mogu

tretirati kao dva različita entiteta u pogledu analiziranih antropomorfoloških para-metara, što se vidi i iz grafičkog prikaza distribucija grupa u odnosu na diskriminativnu funkciju, kao i centroidi grupa, tabela 16 i grafikon 8.


59

NAUČNI ČLANAK

Tabela 16. Položaji (centroidi) grupa ispitanika na diskriminativnoj funkciji

Grupa F1 Kadeti Seniori

2.258 -2.709

Grafikon 8. Položaji (centroidi) grupa ispitanika na diskriminativnoj funkciji V

RE

DN

OS

T C

EN

TRO

IDA

-3.5

-2.5

-1.5

-0.5

0.5

1.5

2.5

3.5

Kj Ks

2.258

-2.709

4.3. ANALIZA FUNKCIONALNIH PARAMETARA U TOKU TESTA OPTEREĆENJA

U ovom delu rezultata istraživanja analiziran je nivo i promena parametara frekvencije srca (HR), frekvencije disanja (BF), kiseoničnog pulsa (O2/HR), potrošnje kiseonika (VO2), relativne potrošnje kiseonika (VO2/kg), respiratornog koeficijenta (RQ), sistolnog i dijastolnog TA. Isto tako, analizirana je maksimalna potrošnja kiseonika (max VO2) i relativna maksimalna potrošnja kiseonika (max VO2/kg).

4.3.1 BIVARIJANTNA ANALIZA

a. Frekvencija srca

U grupi sportista kadeta, pre traženog opterećenja srednja vrednost srčane frekvencije (HR) bila je 75,06±7,35 ud/min. Uz stalni trend

porasta pri opterećenju od 300 W srčana frekvena postigla je maksimalnu vrednost od 173,45±9,89 ud/min.

U grupi sportista seniora, pre opterećenja prosečna vrednost HR bila je 73,40±11,42 ud/min i uz nešto blaži trend porasta, pri opterećenju od 300 W ova vrednost iznosila je 155,27±10,38 ud/min.

Dvofaktorskom analizom varijanse u toku eksperimentalnog tretmana ispitivanih sportista utvrdjene su sta-tistički značajne razlike u vrednostima HR, u odnosu na grupu ispitanika (Fg=30,286; p<0,001), u odnosu na tretman (Ft=280,036; p<0,001), kao i u interakciji faktora (Fgt=3,697; p<0,01), tabela 17 i grafikon 9.


60

NAUČNI ČLANAK

Tabela 17. Srednje vrednosti HR (ud/min) u toku testa po grupama ispitivanih sportista

Grupa Kadeti Seniori Faza testa

X SD 95% C.I. X SD 95% C.I. T0 75,06 7,35 71,28-78,84 73,40 11,42 67,08-79,72

T1 T2 T3

106,76 145,00 173,45

8,24 12,93 9,89

102,53-111,00

138,35-151,65

166,81-180,10

98,20 127,60 155,27

10,55 11,78 10,38

92,36-104,04 121,08-134,12 149,52-161,02

Tr 115,06 13,50 108,12-122,00

111,79 11,68 105,05-118,52

Fg=30,286; p<0,001 Ft=280,036; p<0,001

Fgt=3,697; p<0,01

Grafikon 9. Kretanje srednjih vrednosti HR (ud/min) u toku testa po grupama ispitivanih sportista

Vreme ispitivanja

HR

ud/

min

60

80

100

120

140

160

180

200

T0 T1 T2 T3 Tr

Kj

Ks

b. Frekvencija disanja

Prosečna frekvencija disanja (BF) imala je izraženiji porast tek tokom opterećenja od 200 W u obe grupe ispitivanih sportista, sa maksimalnim vrednostima pri opterećenju od 300 W od 39,66±5,05 resp/min kod kadeta i 31,00±7,10 resp/min kod seniora.

Dvofaktorskom analizom varijanse u toku eksperimentalnog tretmana ispitivanih sportista utvrdjene su statistički značajne razlike u vrednostima BF, u odnosu na grupu ispitanika (Fg=28,383; p<0,001), u odnosu na tretman (Ft=70,264; p<0,001), ali bez značajne interakcije faktora (Fgt=1,974; p>0,05), tabela 18 i grafikon 10.


61

NAUČNI ČLANAK

Tabela 18. Srednje vrednosti BF (resp/min) u toku testa po grupama ispitivanih sportista


X SD 95% C.I. X SD 95% C.I. T0 16,88 3,74 14,96-18,81 14,93 3,06 13,24-16,63 T1 T2 T3

21,35 28,53 39,36

4,27 4,05 5,05

19,16-23,55 26,45-30,61 35,97-42,75

17,47 24,80 31,00

4,84 4,00 7,10

14,79-20,15 22,58-27,02 27,07-34,93

Tr 26,00 5,18 23,33-28,67 23,57 4,73 20,84-26,31 Fg=28,383; p<0,001 Ft=70,264; p<0,001

Fgt=1,974; p>0,05

Grafikon 10. Kretanje srednjih vrednosti BF (resp/min) u toku testa po grupama ispitivanih sportista

Vreme ispitivanja

BF

(res

p/m

in)

10

15

20

25

30

35

40

45

50

T0 T1 T2 T3 Tr

Kj

Ks

c. Kiseonični puls

Pre tretmana, srednje vrednosti kiseo-ničnog pulsa bile su približno jednake u obe grupe sportista. Približno iste vrednosti kiseoničnog pulsa u grupama sportista regi-strovane su i tokom opterećenja od 100 W. Medjutim, već pri opterećenju od 200 W ove vrednosti su bile veće kod seniora i pri

opterećenju od 300 W kod seniora one su bile 23,96±3,33 ml, a kod kadeta 20,33±4,10 ml.

Dvofaktorskom analizom varijanse u toku eksperimentalnog tretmana ispitivanih sportista utvrdjene su statistički značajne razlike u vrednostima O2/HR, u odnosu na grupu ispitanika (Fg=3,286; p<0,05), u odnosu na tretman (Ft=214,219; p<0,001), kao i u interakciji faktora (Fgt=5,001; p<0,001), tabela 19 i grafikon 11.


53

NAUČNI ČLANAK

Tabela 19. Srednje vrednosti O2/HR (ml) u grupama ispitivanih sportista


X SD 95% C.I. X SD 95% C.I. T0 7,12 1,57 6,31-7,93 7,23 1,59 6,34-8,11 T1 T2 T3

15,06 18,88 20,33

2,16 2,15 4,10

13,94-16,17 17,78-19,99 17,58-23,09

15,53 20,43 23,96

1,85 2,24 3,33

14,50-16,56 19,19-21,68 22,12-25,81

Tr 10,14 1,92 9,15-11,14 8,25 2,70 6,69-9,81 Fg=3,286; p<0,05

Ft=214,219; p<0,001 Fgt=5,001; p<0,001

Grafikon 11. Kretanje srednjih vrednosti O2/HR (ml) u toku testa po grupama ispitivanih sportista

Vreme ispitivanja

O2/

HR

5

10

15

20

25

T0 T1 T2 T3 Tr

Kj

Ks

d. Potrošnja kiseonika

Srednje vrednosti potrošnje kiseonika tokom opterećenjā od 100 i 200 W blago su prevalirale u grupi sportista kadeta, a pri opterećenju od 300 W ova vrednost bila je veća kod seniora.

Medjutim, dvofaktorskom anali-zom varijanse za vrednosti potrošnje kiseonika nisu utvrdjene statistički značajne razlike izmedju grupa sportista (Fg=3,398; p>0,05), ni i u interakciji faktora (Fgt=1,552; p>0,05), ali je pronadjen signifikantni porast u toku tretmana (Ft=691,334; p<0,001), tabela 20 i grafikon 12.


63

NAUČNI ČLANAK

Tabela 20. Srednje vrednosti VO2 (ml) u grupama ispitivanih sportista tokom testa


X SD 95% C.I. X SD 95% C.I. T0 523,76 79,09 483,10-564,43 527,60 73,89 486,68-568,52 T1 T2 T3

1595,00 2720,24 3645,91

155,69 226,91 451,86

1514,95-1675,05 2603,57-2836,90 3342,34-3949,47

1515,13 2588,67 3709,47

133,54 151,32 501,97

1441,18-1589,08 2504,87-2672,46 3431,48-3987,45

Tr 1163,29 244,94 1037,36-1289,23 919,71 281,42 757,23-1082,20 Fg=3,398; p>0,05

Ft=691,334; p<0,001 Fgt=1,552; p>0,05

Grafikon 12. Kretanje srednjih vrednosti VO2 (ml) u toku testa po grupama ispitivanih sportista

Vreme ispitivanja

VO

2

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

T0 T1 T2 T3 Tr

Kj

Ks

e. Relativna potrošnja kiseonika

Ako se u odnosu na grupe ispitivanih sportista posmatraju vrednosti relativne potrošnje kiseonika (VO2/kg), onda se dobijaju sasvim drugačije razlike.

Srednje vrednosti relativne potro-šnje kiseonika signifikantno su veće kod sportista kadeta u svim fazama tretmana (Fg=58,526; p<0,001), uz izraženi porast vrednosti u obe grupe pri opterećenju (Ft=275,028; p<0,001), ali i uz značajnu interakciju faktora (Fgt=3,252; p<0,015), tabela 21 i grafikon 13.


64

NAUČNI ČLANAK

Tabela 21. Srednje vrednosti VO2/kg (ml/min/kg) u grupama ispitivanih sportista tokom testa


X SD 95% C.I. X SD 95% C.I. T0 6,46 1,33 5,77-7,15 5,09 1,13 4,46-5,71 T1 T2 T3

19,64 33,81 44,69

2,80 6,47 8,45

18,19-21,08 30,48-37,14 39,00-50,37

14,88 25,29 36,34

2,89 3,41 7,25

13,28-16,49 23,40-27,18 32,32-40,36

Tr 14,22 3,53 12,40-16,04 9,06 3,27 7,17-10,95 Fg=58,526; p<0,001 Ft=275,028; p<0,001 Fgt=3,252; p<0,015

Grafikon 13. Kretanje srednjih vrednosti VO2/kg (ml/min/kg) u toku testa po grupama ispitivanih sportista

Vreme ispitivanja

VO

2/kg

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

T0 T1 T2 T3 Tr

Kj

Ks

f. Respiratorni koeficijent

Srednje vrednosti respiratornog koeficijenta (RQ) imale su stalni trend porasta u obe ispitivane grupe sportista, uz blaga prevaliranja vrednosti u jednoj ili drugoj grupi,

što u dvofaktorskom modelu analize varijanse u odnosu na grupe nije potvrdjeno kao signifikantno (Fg=0,462; p>0,05). Medjutim, u toku tretmana srednje vrednosti su statistički značajno rasle (Ft=68,855; p<0,005), uz takodje značajnu interakciju (Fgt=2,478; p<0,05), tabela 22 i grafikon 14.


65

NAUČNI ČLANAK

Tabela 22. Srednje vrednosti RQ u grupama ispitivanih sportista tokom testa

Grupa Kadeti Seniori Faza testa X SD 95% C.I. X SD 95% C.I.

T0 0,75 0,05 0,72-0,78 0,76 0,10 0,70-0,81 T1 T2 T3

0,78 0,88 0,96

0,05 0,06 0,07

0,75-0,80 0,85-0,91 0,91-1,01

0,72 0,89 0,95

0,07 0,05 0,06

0,68-0,76 0,86-0,92 0,92-0,99

Tr 0,96 0,10 0,91-1,01 1,02 0,08 0,96-1,07 Fg=0,462; p>0,05 Ft=68,855; p<0,005 Fgt=2,478; p<0,05

Grafikon 14. Kretanje srednjih vrednosti RQ u toku testa po grupama ispitivanih sportista

Vreme ispitivanja

RQ

0.65

0.70

0.75

0.80

0.85

0.90

0.95

1.00

1.05

1.10

T0 T1 T2 T3 Tr

Kj

Ks

g. Arterijski pritisci

U toku izvodjenja testa, prosečni sistolni pritisak (TASIS) imao je kontinuirani porast u obe grupe sportista.

Dvofaktorskom analizom varijanse u toku eksperimentalnog tretmana ispitivanih sporti-sta nisu utvrdjene statistički značajne razlike u vrednostima TASIS, u odnosu na grupu ispita-nika (Fg=0,563; p>0,001), statistički značajne razlike u odnosu na tretman (Ft=54,688; p<0,001), ali ne i u interakciji faktora (Fgt=0,392; p>0,05), tabela 23. i grafikon 15.


66

NAUČNI ČLANAK

Tabela 23. Srednje vrednosti parametara TASIS (mmHg) u toku testa po grupama ispitivanih sportista


X SD 95% C.I. X SD 95% C.I.

T0 122,06 10,76 116,53-127,59 129,00 5,48

122,20-135,80

T1 T2 T3

140,59 167,06 185,91

12,86 19,04 13,57

133,98-147,20 157,27-176,85 176,79-195,02

146,00 167,67 182,00

19,57 16,13 13,60

135,16-156,84 158,73-176,60

174,47-189,53

Tr 130,88 23,99 118,55-143,22

132,86 14,90 124,25-141,46

Fg=0,563; p>0,05 Ft=54,688; p<0,001

Fgt=0,392; p>0,05

Grafikon 15. Kretanje srednjih vrednosti TASIS (mmHg) u toku testa po grupama ispitivanih sportista

Vreme ispitivanja

TA s

is m

mH

g

100

110

120

130

140

150

160

170

180

190

200

T0 T1 T2 T3 Tr

Kj

Ks

Srednje vrednosti dijastolnog pritiska (TADIJ) imale su opadajući trend u toku tretmana u obe ispitivane grupe sportista, uz izraženo veće vrednosti u grupi kadeta.

Dvofaktorskom analizom vari-janse u toku eksperimentalnog tretmana ispitivanih

sportista utvrdjene su statistički značajne razlike u vrednostima TADIJ, u odnosu na grupu ispitanika (Fg=54,496; p<0,001), u odnosu na tretman (Ft=11,491; p<0,001), ali bez značajne interakcije faktora (Fgt=0,515; p>0,05), tabela 24 i grafikon 16.


67

NAUČNI ČLANAK

Tabela 24. Srednje vrednosti TADIJ (mmHg) u grupama ispitivanih sportista


X SD 95% C.I. X SD 95% C.I. T0 75,59 6,34 72,33-78,85 86,00 8,22 75,80-96,20 T1 T2 T3

67,94 59,12 55,45

7,08 9,05 7,89

64,30-71,58 54,46-63,77 50,15-60,76

78,33 75,00 69,00

12,20 12,68 9,49

71,58-85,09 67,98-82,02 63,75-74,25

Tr 64,71 6,95 61,13-68,28 75,36 10,09 69,53-81,18 Fg=54,496; p<0,001 Ft=11,491; p<0,001

Fgt=0,515; p>0,05

Grafikon 16. Kretanje srednjih vrednosti TADIJ (mmHg) u toku testa po grupama ispitivanih sportista

Vreme ispitivanja

TA d

ij m

mH

g

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

T0 T1 T2 T3 Tr

Kj

Ks

h. Maksimalna potrošnja kiseonika

U grupi sportista kadeta maksimalna potrošnja kiseonika bila je 3576±476 ml/min, a nesignifikantno veća u grupi seniora, 3709±501 ml/min (t=0,768; p>0,05). Izražena u relativnom odnosu (VO2max/kg), srednja

vrednost u grupi seniora bila je 36,3±7,2 ml/kg/min i veća u grupi kadeta 44,0±7,4 ml/kg/min.

Statističkim testiranjem razlike u srednjim vrednostima relativne maksi-malne potrošnje potvrdjene su kao statistički značajne (t=2,953; p<0,01), tabela 25 i grafikon 17.


68

NAUČNI ČLANAK

Tabela 25. Srednje vrednosti maksimalne potrošnje kiseonika u grupama ispitivanih sportista


X SD 95% C.I. X SD 95% C.I. VO2max

VO2max/kg 3576 44,0

476 7,4

3331-3821 40,2-47,9

3709 36,3

501 7,2

3431-3987 32,3-40,3

VO2max: t=0,768; p>0,05 VO2max/kg: t=2,953; p<0,01

Grafikon 17. Srednje vrednosti VO2max/kg (ml/kg/min) u grupama ispitivanih sportista

GRUPA

RE

L V

O2

26

30

34

38

42

46

50

54

Kj Ks


4.3.2 MULTIVARIJACIONA ANALIZA

a. Diskriminaciona analiza

U našoj analizi postavljeno je i pitanje da li se ispitivani skupovi sportista u odnosu na izmerene kardiorespiratorne varijable značajno

razlikuju u celokupnom prostoru posmatranih varijabli u toku eksperimentalnog modela.

Diskriminacionom analizom za ispitivane grupe sportista dobijena je po jedna statistički značajna funkcija sa parametrima koji su prika-zani u tabeli 26.



T0 T1 T2 T3 Tr Kanonično r

r2 Wilksova Lambda

X2 DF p

0,688 0,473 0,529 12,096

2 <0,025

0,652 0,425 0,575 16,341

1 <0,001

0,715 0,511 0,489

20,740 2

<0,001

0,797 0,635 0,365 23,210

2 <0,001

0,690 0,476 0,524 18,107

2 <0,001


53

NAUČNI ČLANAK

Iz dobijene korelacije sa diskriminativnom funkcijom vidimo da su od ispitivanih obeležja najveću i najznačajniju diskriminativnost u svim fazama eksperimenta

pokazali VO2/kg, a u pojedinim fazama: BF u T0, TADIJ u T2, HR u T3 i O2/HR, VO2 i TADIJ u Tr, tabela27.


Varijable T0 T1 T2 T3 Tr HR BF

O2/HR VO2

VO2/kg RQ

TASIS TADIJ

-0,319 0,607* 0,474 0,419

0,744* -0,120 -0,378 -0,345

0,389 0,106 0,038 0,438

1,000* 0,219

-0,023 -0,168

0,367 0,931 0,020 0,455

0,815* 0,349 -0,301

-0,735*

0,696* 0,175

-0,074 0,302

0,620* 0,283 -0,074 -0,596

0,247 0,358

0,620* 0,745* 0,814* -0,224 -0,341

-0,676*

Centroidi (položaji) grupa sportista u diskriminacionom prostoru ukazuju da se grupe distribuiraju kao dva pola jedne dimenzije. To znači da se i pored postojanja diskriminacije, ove grupe sportista ne mogu

tretirati kao dva različita entiteta u pogledu analiziranih kardiorespiratornih parametara, što se vidi i iz distribucije grupa u odnosu na diskriminativnu funkciju, odnosno iz vrednosti centroida grupa, tabela 28.

Tabela 28. Položaji (centroidi) ispitivaniih pacijentkinja na diskriminativnoj funkciji

Grupa T0 T1 T2 T3 Tr Kadeti Seniori

0,488 -1,659

0,782 -0,887

0,930 -1,053

1,481 -1,086

0,837 -1,016

b. Klaster analiza

Na kraju naših istraživanja želeli smo da na osnovu antropomorfoloških parametara izvršimo klasifikaciju ispitivanih sportista – klaster analizu i utvrdimo da li je antropomorfološki prostor nekih sportista koji su klasifikovani u apriorne grupe (kadeti-seniori), sličniji drugoj grupi i da u pogledu kardiorespiratornih karakteristika ima vrednosti te grupe.

Iz prikazanog dendograma može-mo videti da se na osnovu antropomorfoloških

parametara pet košarkaša seniora (r. brojevi 19, 20, 21, 22 i 24) klasifikuju u grupu kadeta, a da se četiri košarkaša kadeta (r. brojevi 14, 16, 17 i 18) klasifikuju u grupu seniora.

Prikazaćemo dva važna parametra, iz antropomorfološkog prostora BMI i od kardiorespiratornih parametara VO2/kg, kako bi pokazali validnost ove klasifikacije, odnosno da pojedini sportisti iz svoje grupe više konvergiraju drugoj i obrnuto. Iz tabela 29 i 30 veoma lepo se može uočiti da vrednosti BMI i VO2/kg manje grupe kadeta odgovaraju grupi seniora, a vrednosti manje grupe seniora grupi kadeta.


70

NAUČNI ČLANAK

Dendrogram za grupe ispitivanih sportista

Tabela 29. Srednje vrednosti BMI (kg/m2)

Grupa n

Kadeti 14 4

Svi

20,9 23,1 21,4

1,2 1,4 1,5

Seniori 10 5

Svi

26,5 23,7 25,6

1,9 1,2 2,1

Tabela 30. Srednje vrednosti VO2/kg (ml/kg) (u opterećenju od 300 W)

Grupa n

Kadeti 14 4

Svi

46,6 35,7 44,6

8,0 2,7 8,4

Seniori 10 5

Svi

33,7 41,5 36,3

5,8 7,6 7,2


71

NAUČNI ČLANAK

c. Kanonična korelaciona analiza

U kanoničnoj korelacionoj analizi želeli smo da utvrdimo stepen korelacije izmedju dobijenih faktora antropomorfološkog prosto-ra dobijenih u faktorskoj analizi antropo-

morfoloških varijabli i kardiorespiratornih parametara. Iz dobijene kanonične korelacione analize možemo videti, da je pre započetog testa opterećenja izmedju grupa varijabli dobijena visoka i statistički značajna korelacija (Rcan=0,994; F=5,09; p<0,001), tabela 31

Tabela 31. Kanonična korelacija izmedju faktora antropomorfološkog prostora i kardiorespiratornih parametara pre opterećenja (T0)

Varijanta broj

Kanonična korelacija

R-kvadrat F DF1 DF2 p Wilks'

Lambda 1 0,994583 0,989196 5,09 32 38 0,000002 0,002239 2 0,784216 0,614994 1,12 21 32 0,380069 0,207233

F-vrednost za kanoničnu korelaciju

Isto tako, iz dobijene kanonične korelacione analize izmedju grupa varijabli pri maksimalnom opterećenju od 300 W (T3),

takodje je dobijena visoka i statistički značajna korelacija (Rcan=0,984; F=5,22; p<0,001), tabela 32.

Tabela 32. Kanonična korelacija izmedju faktora antropomorfološkog prostora i kardiorespiratornih parametara pri maksimalnom opterećenju (T3)

Varijanta broj

Kanonična korelacija R-kvadrat F DF1 DF2 p

Wilks' Lambda

1 0,984367 0,968979 5,22 32 53 0,000000 0,005309 2 0,819260 0,671187 1,76 21 44 0,056576 0,171142

F-vrednost za kanoničnu korelaciju

5. DISKUSIJA

Vrhunski košarkaši seniori sa naših prostora imaju prosečno 50-53% mišića, 8-10% masti i 19-22% koštanog tkiva88 i visoki su prosečno 198,4 cm69. Ove vrednosti su bliske prosečnim vredno-stima koje su predstavljene za američke koledž košarkaše61, australijske repre-zentativce81, italijanske košarkaše srednje sportske klase90, košarkaše iz bivše ČSSR13, kao i vrednostima koje su pronadjene u našem istraživanju. Vrednosti pronadjene kod mladjih vrhunskih košarkaša u istraživanjima drugih autora4,47, takodje se slažu sa

vrednostima pronadjenim u našim istraživanjima.

Tokom odrastanja i sazrevanja dolazi do povećanja svih dimenzija tela, longitudinalnih (TV, dužina udova i trupa), transverzalnih (dijametri zglobova, širina ramena i kukova), cirkularnih (obimi segmenata trupa i udova). Takodje, povećava se i ukupna masa, usled povećanja mišićne i masne komponente i uvećanja unutrašnjih organa. Pored rasta i telesnog razvoja i stil života doprinosi povećanju potkožnih masnih naslaga. Medjutim, kod vrhunskih košarkaša ove


72

NAUČNI ČLANAK

vrednosti ne bi smele da izlaze iz optimalnog opsega od 7-11% ukupne telesne mase81. Vrednosti mogu da budu bliže gornjoj granici opsega kod centralnih igrača, ili donjoj vrednosti kod odbrambenih igrača. Tokom adolescencije, dok razvoj mišićne i masne komponente nije još uvek završen, masne naslage se uglavnom nalaze na donjim udovima, što je potvrdjeno i našim istraživanjem. Kod kadeta su vrednosti debljine kožnih nabora nešto veće na nogama, a kod seniora na grudima i abdomenu. Ovo smo povezali sa ispoljavanjem muških polnih karakteristika. Naime, kadeti još nemaju završenu polnu (hormonalnu) diferencijaciju, pa njihova distribucija masnih naslaga više liči na žensku. Kasnije, sa sazrevanjem, dolazi do preraspodele telesnih kompartmana, pa se povećavaju muskuloznost i sastav masti na gornjim udovima i trupu. Košarkaši tokom godina dobijaju specifičnu distribuciju telesne mase u pravcu povećanja obima ruku, grudi i abdomena, izmedju ostalog i zbog toga što su treninzi snage uglavnom usmereni na ove delove tela. Obim natkolenice, koji je nešto veći kod seniora, ali bez statističke značajnosti, raste tokom sportskog staža na račun aktivnosti ekstenzornog sistema potkolenice tj, posledica je dugogodišnjeg skakanja. Interesantno je i da obim podlaktice, kao i dijametar zgloba ručja, dimenzije koje su veće kod seniora, rastu sa sportskim stažom, što je posledica dugogodišnjeg manipu-lisanja, hvatanja i bacanja lopte.

Adolescenti sportisti imaju veći sadržaj koštanog tkiva u ukupnoj telesnoj masi20. Apsolutna masa koštanog tkiva nije značajno različita, nešto je veća kod kadeta, ali je procenat koštanog tkiva kod njih značajno veći, verovatno usled nezavršenog rasta i telesnog razvoja, tj. nedovoljne razvijenosti mišićne i masne komponente. U našem istraživanju, procenat koštanog tkiva se pokazao kao parametar koji jasno razdvaja ove dve grupe ispitanika i (zajedno sa BMI) može da se koristi za ispitivanje pripadnosti grupi kadeta. Porast u masnom tkivu, koji se neminovno dogadja sa godinama, kao i porast u mišićnoj komponenti sastava tela koji se dogadja usled dejstva

svakodnevnog izlaganja košarkaškom treningu, čini da ova specifičnost vremenom nestaje.

Masno tkivo može da se definiše i kao suvišan teret u košarci, naročito kod odbrambenih igrača i napadača. Zato je potrebno da se ovaj parametar stalno prati i intervencijama u ishrani i suplementaciji spreči njegovo odstupanje od pomenutog normativnog opsega. Energetske potrebe košarkaša su procenjene na prosečno 5000 kCal36,55. Detaljnija istraživanja bi trebalo da pomognu da se energetske potrebe košarkaša još bliže odrede, prema pozicijama u timu, ili, ukoliko je moguće, za svakog igrača ponaosob. Kontrola ishrane i suplementacije jedan je od najznačajnijih zadataka članova stručnog štaba jedne košarkaške ekipe, timskog doktora i samog košarkaša. Stalna edukacija o tome kako treba da izgleda ishrana i suplemenatcija vrhunskog košarkaša, još jedan je od zadataka koji se postavlja pred članove stručnog štaba košarkaške ekipe, naročito doktora. Navike u ishrani i suplementaciji stečene u ranoj mladosti doprinose smanjenju problema sa telesnom masom, kao i skladnom rastu i telesnom razvoju. Ishrana, u kombinaciji sa adekvatnim trenažnim programom, preduslov je za stvaranje optimalnih uslova za razvoj vrhunskog sportiste.

U pogledu parametara kardiovaskularnog sistema, najpre da napomenemo da su vrednosti VO2max dobijene u našim ispitivanjima obe grupe niže od prosečnih vrednosti opisanih u literaturi34,43,50,61,81 iz najmanje dva razloga. Prvo, ispitivanje smo sproveli tokom letnje pauze, na samom početku trenažnog mikro ciklusa za nastup na evropskim prvenstvima oba tima. Nakon pauze od više od dvadesetak (za kadete) i oko mesec dana (za seniore), normalno je da vrednosti VO2max budu nešto niže. Dosadašnja istraživanja su pokazala da vrednosti VO2max tokom sezone mogu da variraju i do 20%6,37,42. Drugo, u ispitivanjima smo koristili bicikl-ergometar, za koga stoji da može da u proceni VO2max proizvede «grešku». Naime, prema nekim istraživanjima, vrednosti VO2max dobijene iz testova na bicikl-ergometrima, niže su i do 7-15% od vrednosti dobijenih


73

NAUČNI ČLANAK

korišćenjem tredmila22,87. Takodje, testiranje na bicikl-ergometru može da bude problem za sve koji ne umeju da voze pravi bicikl, kao i one koji nemaju koordinaciju i uskladjenost pokreta. Još jedan veliki nedostatak testiranja na biciklu je pojava lokalnog zamora u mišićima opružačima noge. Ukupno, testiranje košarkaša bi trebalo da se obavlja na tredmilu, zato što je trčanje uobičajena kretna radnja u košarkaškoj igri. Medjutim, tredmil za košarkaše mora da se razlikuje od običnih: mora da bude duži i širi zato što je dužina koraka košarkaša prilikom trčanja znatna, pa kod tako visokih ispitanika postoji mogućnost da «izlete» sa trake i povrede se; takodje, tredmil bi trebalo da bude i «jači», jer su neki košarkaši velike telesne mase, što može da izazove velike vibracije. U vreme naših ispitivanja u našoj zemlji nije postojao nijedan takav tredmil u funkciji.

Pomenute prosečne vrednosti VO2max košarkaša, prema podacima iz dostupne literature, trebalo bi da se kreću u opsegu 45-65 ml/kg/min. U našim istraživanjima, tek nekoliko ispitanika se nalazilo unutar ovog opsega, iz pomenutih razloga.

Značajne razlike dobijene u svim fazama testa u HR, BF, O2/HR, VO2 i RQ, uobičajene su i potpuno objašnjive. Sve su posledica fizioloških efekata koji su posledica dugogodišnjeg bavljenja košarkom. Adaptacija kardiovaskularnog sistema na redovan trening u smislu povećanja njegove efikasnosti, ogleda se u povećanju udarnog volumena i posledičnom snižavanju HR u miru i tokom napora, pa se time tumače pronadjene značajno niže vrednosti srčane frekvencije, frekvencije disanja i više vrednosti kiseoničnog pulsa kod seniora71. Sve prosečne vrednosti HR su bile veće kod kadeta i zbog toga što im je ova vrsta testiranja bila potpuno novo iskustvo, pa je stvaralo nelagodnost, tremu i strah od lošeg rezultata ili povredjivanja. Povećana frekvencija disanja tokom testa ukazuje da kadeti «ne umeju» da dišu, tj. da još uvek nisu razvili tehniku disanja prilikom ovakvih testova, ili prilikom dugotrajnog napornog trčanja. Medjutim, ovde treba da se uzme u obzir i neiskustvo, trema i strah, baš kao kod

HR. Nešto više vrednosti VO2/kg koje smo pronašli kod kadeta, tumačimo na dva načina: prvo, kadeti su na ovo testiranje došli sa kraće pauze, pa su još uvek bili u boljoj fizičkoj kondiciji; drugo, njihov motiv je bio znatno veći, pa su test radili sa više želje i zalaganja.

Normalno je da vrednosti sistolnog pritiska porastu 50-70 mmHg tokom maksimalnog testa, a da vrednosti dijastolnog pritiska opadnu za 4-8 mmHg18. Ovakvo kretanje sistolnog pritiska se dogadjalo i tokom našeg istraživanja. Medjutim, dijastolni pritisak se različito ponašao kod naših ispitivanih grupa. Naime, dijastolni pritisak je vrlo blago opadao tokom testa kod seniora, dok je kod kadeta prosečna vrednost dijastolnog pritiska bila u značajnom opadanju sve do faze oporavka. Ova pojava kod mladih ispitanika objašnjava se smanjenjem perifernog vaskularnog otpora koji je posledica velike elastičnosti krvnih sudova kod mladih, ali i neurovegetativnom odgovoru18. Vremenom, krvni sudovi postaju muskulozniji ili krući, pa ova vrsta odgovora dijastolnog pritiska na napor nije uobičajena, što smo pronašli kod seniora.

Statističkim alatima je pronadjeno da petorica ispitanika iz grupe seniora po antropomorfološkim svojstvima odgovara grupi kadeta, a četiri ispitanika kadeta više odgovaraju grupi seniora, što ukazuje da su neki kadeti po telesnim svojstvima dovoljno sazreli da mogu da se po antropomorfološkim karakteristikama uklope u grupu seniora. S druge strane, seniori kod kojih je pronadjeno da morfološkim svojstvima više odgovaraju grupi kadeta, bili su medju mladjim u grupi seniora. Medjutim, nisu samo telesne karakteristike ukazale na ovu pravilnost. Interesantno je da su i parametri kardiovaskularnog sistema pri opterećenju od 300 W potvrdili da se ovi izuzeci u grupama i po funkcionalnim svojstvima svrstavaju u suprotne grupe. Ovaj dokaz govori u prilog još jedne činjenice, a to je da su antropo-morfološki i funkcionalni parametri visoko povezani i medjusobno zavisni, što je više autora tokom godina potvrdilo6,18,32.


74

NAUČNI ČLANAK

Naše istraživanje je pokazalo da su neki parametri izuzetno značajni u razdvajanju ove dve grupe ispitanika. Umesto da se vrši merenje 22 veličine u antropometriji i 9 u ergometriji, moguće je komparativnu analizu vrhunskih sportista seniora i kadeta izvršiti i korišćenjem sledećih parametara:

− procentualno učešće koštanog tkiva u sastavu tela, − BMI, − debljine kožnih nabora na grudima i nadlaktu, − relativna potrošnja kiseonika tokom celog testa, − srčana frekvencija, kiseonični puls i dijastolni arterijski krvni pritisak u pojedinim fazama testa opterećenja.

Na ovaj način bi se postiglo efikasnije i racionalnije istraživanje.

Rezultati komparativnih ana-liza juniora i seniora u ragbiju30, i odbojci80, pokazale su u nekim aspektima izvesne razlike u odnosu na naša istraživanja, prvenstveno u funkcionalnim parametrima. Naime, potrošnja kiseonika je u ovim studijama bila nešto viša kod starijih ispitanika. Medjutim, ispitivanja su sprovedena tokom takmičarske sezone, pa su pronadjene vrednosti realniji pokazatelj utreniranosti i bolje fizičke kondicije starijih ispitanika. Drugi parametri funkcionalne sposobnosti nisu pokazali značajnije razlike u odnosu na naše istraživanje. S druge strane, antropomorfološki parametri su pokazali, baš kao i kod naših ispitanika, veći procenat koštanog tkiva i niže procente mišićnog i masnog tkiva kod mladjih ispitanika. Autori ovih studija zaključuju da dugogodišnji intenzivan trening, uz rast i telesni razvoj dovode do povećanja ukupne mase i relativnog povećanja mišićne i masne komponente, nauštrb koštanog tkiva.

6. ZAKLJUČCI

Dobijeni rezultati u našem istraživanju omogućili su nam da izvedemo sledeće zaključke:

1. Bivarijantnom analizom antropo-morfoloških varijabli, izmedju grupa ispitivanih vrhunskih sportista košarkaša kadeta i seniora, utvrdjeno je da su seniori:

− od parametara opšte dimenzionalnost imali statistički značajno veću TM (p<0,001), TP (p<0,001) i BMI (p<0,001) − od varijabli obima ekstremiteta statistički značajno veći obim nadlakta (p<0,001), podlakta (p<0,005) i natkolena (p<0,05) − imali statistički značajno manji dijametar gležnja (p<0,001) − bili su sa signifikantno većim srednjim vrednostima potkožnog masnog tkiva nadlakta (p<0,015), podlakta (p<0,001) i grudi (p<0,001)

− imali su statistički značajno manje procentualno učešće koštanih struktura u ukupnoj strukturi TM (p<0,001) i signifikantno veće učešće mišićne mase u ukupnoj strukturi TM (p<0,005).

2. Multivarijacionom analizom utvrdjeno je da od antropomorfoloških varijabli, najveći značaj u razdvajanju grupa sportista, kadeta od seniora, imaju procentualno učešće košta-nog tkiva u ukupnoj strukturi TM i vrednosti BMI.

3. U toku eksperimentalnog ogleda, pri opterećenju ispitivanih sportista, izmedju kadeta i seniora utvrdjene su statistički značajne razlike u vrednostima:

− HR (p<0,001), BF (p<0,001), O2/HR (p<0,05), VO2/kg (p<0,001) i TADIJ (p<0,001). − svi kardiovaskularni parametri imali su signifikantan porast u toku opterećenja kod obe grupe ispitivanih sportista (p<0,001)


75

NAUČNI ČLANAK

− značajna interakcija utvrdjena je za vrednosti HR (p<0,01), O2/HR (p<0,05), VO2/kg (p<0,015) i RQ (p<0,05).

4. Multivarijacionom analizom utvrdjeno je da od kardiorespiratornih parametara, najveći značaj u razdvajanju grupa sportista, kadeta od seniora, odnosno najveću diskrimina-tivnost izmedju grupa u toku eksperimenta pokazali su: u svim fazama VO2/kg, a u pojedinim fazama BF u T0, TADIJ u T2, HR u T3 i O2/HR, VO2 i TADIJ u fazi Tr.

5. U grupi košarkaša kadeta utvrdjena je signifikantno veća relativna maksimalna potrošnja kiseonika, VO2max/kg (p<0,01).

6. Rezultati klaster analize za antropomorfološke varijable pokazali su:

− da se pet košarkaša seniora klasifikuju u grupu kadeta, a da se četiri košarkaša kadeta klasifikuju u grupu seniora. − ove manje grupe sportista, pri maksimalnom opterećenju od 300 W, imaju i slične vrednosti kardiovaskularnih parametara sa grupama u kojima nisu apriorni klasifikovani − to jasno ukazuje na povezanost antropomorfološkog prostora i funkcio-nalnih osobina vrhunskih sportista košarkaša.

7. Rezultati kanonične korelacione analize izmedju faktora koji determinišu antropomorfološki prostor i kardio-vaskularnih varijabli, u miru i pri maksi-malnom opterećenju, jasno su pokazali visok stepen korelacije u oba vremenska momenta, a time i ukazali na veliki značaj antropomorfološkog statusa vrhunskih sportista košarkaša za njihove funkcio-nalne sposobnosti.

7. LITERATURA

1. American College of Sports Medicine. GUDELINES FOR EXERCISE TESTING AND PRESCRIPTION. (6th ed.). Lea and Febiger, 2000.

2. American Thoracic Society & American College of Chest Physicians (ATS/ACCP). STATEMENT ON CARDIOPULMONARY EXERCISE TESTING. Am J Respir Crit Care Med, 2003; 167(2): 211–77.

3. Andersen LB. CHANGES IN PHYSICAL ACTIVITY ARE REFLECTED IN CHANGES IN FITNESS DURING LATE ADOLESCENCE. A 2-YEAR FOLLOW-UP STUDY. J Sports Med Phys Fitness, 1994; 34: 390-7.

4. Apostolidis N, Nassis GP, Bolatoglou T et al. PHYSIOLOGICAL AND TECHNICAL CHARACTERISTICS OF ELITE YOUNG BASKETBALL PLAYERS. J Sports Med Phys Fitness, 2004; 44(2): 157-63.

5. Åstrand I. AEROBIC WORK CAPACITY IN MEN AND WOMEN WITH SPECIAL REFERENCE TO AGE. Acta Physiol Scand, 1976; 49 (169) (Suppl.): 14.

6. Åstrand PO, Rodahl K. TEXTBOOK OF WORK PHYSIOLOGY. (2nd ed.). New York: McGraw-Hill Book Company, 1977.

7. Åstrand PO, Bergh U, Kilbom Å. A 33-YR FOLLOW-UP OF PEAK OXYGEN UPTAKE AND RELATED VARIABLES OF FORMER PHYSICAL EDUCATION STUDENTS. J Appl Physiol, 1997; 82(6): 1844-52.

8. Bar-Or O, Rowland TW. (Eds.) PEDIATRIC EXERCISE MEDICINE. Champaign: Human Kinetics, 2004.

9. Bar-Or O. THE CHILD AND ADOLESCENT ATHLETE. Olympic Encyclopaedia of sports medicine. Oxford: Blackwell publishing, 1995.

10. Baxter LA, Helms P, Maffuli N et al. GROWTH AND DEVELOPMENT OF MALE GYMNASTS, SWIMMERS, SOCCER AND TENNIS PLAYERS: A


76

NAUČNI ČLANAK

LONGITUDINAL STUDY. Ann Hum Biol, 1995; 22: 381-94.

11. Baxter-Jones ADG, Helms PJ. EFFECTS OF TRAINING AT A YOUNG AGE: A REVIEW OF THE TRAINING OF YOUNG ATHLETES (TOYA STUDY). Pediatric Exercise Science, 1996; 8: 310-27.

12. Bell W, Cooper SM, Cobner D et al. PHYSIOLOGICAL CHANGES ARISING FROM A TRAINING PROGRAMME IN UNDER-21 INTERNATIONAL NETBALL PLAYERS. Ergonomics, 1994; 37: 149-57.

13. Blaha P. ANTHROPOLOGICAL CHARACTERISTICS OF CZECHOSLOVAK AND FOREIGN BASKETBALL PLAYERS WITH REFERENCE TO THEIR MOVING AREAS. Med und Sport, 1981; 21(2): 55.

14. Blimkie CJR. RESISTENCE TRAINING DURING PREADOLESCENCE: ISSUES AND CONTROVERSIES. Sports Med, 1993; 15: 389-407.

15. Buskirk ER, Hodgson JL. AGE AND AEROBIC POWER: THE RATE OF CHANGE IN MEN AND WOMEN. Fed Proc, 1987; 46: 1824-9.

16. Cara RD, Looney MA. DIFFERENCES IN PHYSICAL CHARACTERISTICS IN COLLEGIATE BASKETBALL PLAYERS. A DESCRIPTIVE POSITION BY POSITION ANALYSIS. J Sports Med Phys Fitness, 1994; 34: 370-6.

17. Cook JL, Kiss ZS, Khan KM et al. ANTHROPOMETRY, PHYSICAL PERFORMANCE, AND ULTRASOUND PATELLAR TENDON ABNORMALITY IN ELITE JUNIOR BASKETBALL PLAYERS: A CROSS-SECTIONAL STUDY. Br J Sports Med, 2004; 38(2): 206-9.

18. Cooper CB, Storer TW. (Eds.) EXERCISE TESTING AND INTERPRETATION: A PRACTICAL APPROACH. pp. 88-148. Cambridge: Cambridge University Press, 2001.

19. Corrado D, Pelliccia A, Bjornstad HH et al. CARDIOVASCULAR PRE-PARTICIPATION SCREENING OF YOUNG COMPETITIVE ATHLETES FOR PREVENTION OF SUDDEN DEATH: PROPOSAL FOR A COMMON EUROPEAN PROTOCOL: CONSENSUS STATEMENT OF THE STUDY GROUP OF SPORT CARDIOLOGY OF THE WORKING GROUP OF CARDIAC REHABILITATION AND EXERCISE PHYSIOLOGY AND THE WORKING GROUP OF MYOCARDIAL AND PERICARDIAL DISEASES OF THE EUROPEAN SOCIETY OF CARDIOLOGY. Eur Heart J, 2005; 26(5): 516-24.

20. Damsgard R, Benke J, Matthiesen G et al. BODY PROPORTIONS, BODY COMPOSITION AND PUBERTAL DEVELOPMENT OF CHILDREN IN COMPETITIVE SPORTS. J Sports Med Phys Fitness, 2001; 11: 54-60.

21. Dirix A, Knuttgen H, Tittel K. (Eds.) TRAINING CHILDREN AND ADOLESCENTS, In: The Olympic book of sports medicine. Oxford: Blackwell publishing, 1988.

22. Djurdjević V. ERGOMETRIJA. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga, 1978.

23. Dobeln W, Astrand I, Bergsrom A. AN ANALYSIS OF AGE AND OTHER FACTORS TO MAXIMAL OXYGEN UPTAKE. J Appl Physiol, 1967; 22: 934-8.

24. Dubnov G, Constantini NW. PREVALENCE OF IRON DEPLETION AND ANEMIA IN TOP-LEVEL BASKETBALL PLAYERS. Int J Sport Nutr Exerc Metab, 2004; 14(1): 30-7.

25. Ellis L, Gastin P, Lawrence S et al. TESTING PROTOCOLS FOR THE PHYSIOLOGICAL ASSESSMENT OF TEAM SPORT PLAYERS. In: Gore CJ. (Ed.) Physiological tests for elite athletes. pp. 128-44. Champaign: Human Kinetics, 2000.

26. Eriksson BO. CARDIAC OUTPUT DURING EXERCISE IN PUBERTAL


77

NAUČNI ČLANAK

BOYS. Acta Paediatr Scand, 1971; 217 (Suppl.): 53–5.

27. Fleck S. CARDIOVASCULAR RESPONSE TO TRAINING. In: Komi P. (Ed.) Strength and power in sport. Olympic Encyclopaedia of sports medicine. Oxford: Blackwell publishing, 2002.

28. Ford P. STRENGTH TRAINING FOR BASKETBALL. Ultrafit Australia, 1996; 30: 64-5.

29. Foster C. MONITORING TRAINING IN ATHLETES IN REFERENCE TO OVERTRAINING SYNDROME. Med Sci Sports Exerc, 1998; 30: 1164-8.

30. Gabbett TJ. PHYSIOLOGICAL CHARACTERISTICS OF JUNIOR AND SENIOR RUGBY LEAGUE PLAYERS. Br J Sports Med, 2002; 36(5): 334-9.

31. Gadhoke S, Jones NL. THE RESPONSES TO EXERCISE IN BOYS AGED 9–15 YEARS. Clin Sci, 1969; 37: 789–801.

32. Gillam GM. IDENTIFICATION OF ANTHROPOMETRIC AND PHYSIOLOGICAL CHARACTERISTICS RELATIVE TO PARTICIPATION IN COLLEGE BASKETBALL. Nat Strength Cond Assoc J, 1985; 7(3): 34-6.

33. Ginty F, Rennie KL, Mills L et al. POSITIVE, SITE-SPECIFIC ASSOCIATIONS BETWEEN BONE MINERAL STATUS, FITNESS, AND TIME SPENT AT HIGH-IMPACT ACTIVITIES IN 16- TO 18-YEAR-OLD BOYS. Bone, 2005; 36(1): 101-10.

34. Gocentas A, Andziulis A. CHANGES IN OXYGEN CONSUMPTION OF BASKETBALL PLAYERS DURING RECOVERY AFTER MAXIMAL LOAD. Medicina Kaunas, 2004; 40(6): 569-73.

35. Gocentas A, Landõr A, Andziulis A. DEPENDENCE OF INTENSITY OF SPECIFIC BASKETBALL EXERCISE FROM AEROBIC CAPACITY. Papers on Anthropology, 2004; 13: 9-17.

36. Goran MI. ENERGY EXPENDITURE, BODY COMPOSITION, AND DISEASE RISK IN CHILDREN AND ADOLESCENTS. Proc Nutr Soc, 1997; 56(1B): 195-209.

37. Gottschall L. PHYSIOLOGICAL PERFORMANCE AND TRAINING RESPONSES DURING A MEN'S BASKETBALL SEASON. Unpublished master's thesis. University of Wisconsin, La Crosse, 1999.

38. Grafe MW, Paul GR, Foster TE. THE PREPARTICIPATION SPORT EXAMINATION FOR HIGH SCHOOL AND COLLEGE ATHLETES. Clin Sports Med, 1997; 16: 570–91.

39. Harrison GG, Buskirk ER, Carter JEL et al. SKINFOLD THICKNESSES AND MEASUREMENT TECHNIQUE. In: Lohman TG, Roche AF, Martorell R. (Eds.) Anthropometric standardization reference manual. pp. 55-70. Champaign: Human Kinetics, 1988.

40. Hoare DG. PREDICTING SUCCESS IN JUNIOR ELITE BASKETBALL PLAYERS - THE CONTRIBUTION OF ANTHROPOMETIC AND PHYSIOLOGICAL ATTRIBUTES. J Sci Med Sport, 2000; 3(4): 391-405.

41. Hoffman JR, Epstein S, Einbinder M et al. THE INFLUENCE OF AEROBIC CAPACITY ON ANAEROBIC PERFORMANCE AND RECOVERY INDICES IN BASKETBALL PLAYERS. J Strength Cond Res, 1999; 13: 407-11.

42. Hoffman JR, Fry AC, Howard R et al. STRENGTH, SPEED, AND ENDURANCE CHANGES DURING COURSE OF A DIVISION I BASKETBALL SEASON. J Appl Sport Sci Res, 1991; 5: 144-9.

43. Hoffman JR, Maresh CM. PHYSIOLOGY OF BASKETBALL. In: Garett WE, Kirkendall DT. (Eds.) Exercise and Sport Science. pp. 733-44. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins, 2000.

44. Hoffman JR, Tennenbaum G, Maresh CM et al. RELATIONSHIP BETWEEN


78

NAUČNI ČLANAK

ATHLETIC PERFORMANCE TESTS AND PLAYING TIME IN ELITE COLLEGE BASKETBALL PLAYERS. J Strength Cond Res, 1996; 10: 67-71.

45. International Basketball Organization – FIBA official website, http://www.fiba.com, 2005.

46. Janeira MA, Dias N, Maia J et al. DISCRIMINANT ANALYSIS OF GAME INDICATORS: A STUDY IN ELITE BASKETBALL PLAYERS. (Abstract). 2000 Pre-Olympic congress sports medicine and physical education international congress on sport science. Brisbane, 2000.

47. Jeličić M, Sekulić D, Marinović M. ANTHROPOMETRIC CHARACTERISTICS OF HIGH LEVEL EUROPEAN JUNIOR BASKETBALL PLAYERS. Coll Antropol, 2002; 26 (Suppl.): 69-76.

48. Jones PRM, Norgan NG. ANTHROPOMETRY AND THE ASSESSMENT OF BODY COMPOSITION. In: Harries M, Williams C, Standish WD, Micheli LJ. (Eds.) Oxford Textbook of Sports Medicine. (2nd ed.) pp. 207-21. Oxford: Oxford University Press, 1998.

49. Katsuura T. INFLUENCES OF AGE AND SEX ON CARDIAC OUTPUT DURING SUBMAXIMAL EXERCISE. Ann Physiol Anthrop, 1986; 5: 39–57.

50. Laplaud D, Hug F, Menier R. TRAINING-INDUCED CHANGES IN AEROBIC APTITUDES OF PROFESSIONAL BASKETBALL PLAYERS. Int J Sports Med, 2004; 25(2): 103-8.

51. Malina RM, Bielicki T. RETROSPECTIVE LONGITUDINAL GROWTH STUDY OF BOYS AND GIRLS ACTIVE IN SPORT. Acta Paediatr, 1996; 85: 570-6.

52. Malina RM, Bouchard C. GROWTH, MATURATION, AND PHYSICAL ACTIVITY. pp. 151–67. Champaign: Human Kinetics, 1991.

53. Malina RM. PHYSICAL ACTIVITY AND FITNESS: PATHWAYS FROM CHILDHOOD TO ADULTHOOD. Am J Hum Biol, 2001; 13(2): 162-72.

54. Maron BJ, Araújo CS, Thompson PD. RECOMMENDATIONS FOR PREPARTICIPATION SCREENING AND THE ASSESSMENT OF CARDIOVASCULAR DISEASE IN MASTERS ATHLETES. AN ADVISORY FOR HEALTHCARE PROFESSIONALS FROM THE WORKING GROUPS OF THE WORLD HEART FEDERATION, THE INTERNATIONAL FEDERATION OF SPORTS MEDICINE AND THE AMERICAN HEART ASSOCIATION COMMITTEE ON EXERCISE. CARDIAC REHABILITATION AND PREVENTION. Circulation, 2001; 103: 327-34.

55. Martinchik AN, Baturin AK, Petukhov AB et al. ENERGY REQUIREMENTS IN ADOLESCENTS PLAYING BASKETBALL IN RUSSIAN OLYMPIC RESERVE TEAM. Vopr Pitan, 2003; 72(2): 35-40.

56. Matavulj D, Kukolj M, Ugarković D et al. EFFECTS OF PLYOMETRIC TRAINING ON JUMPING PERFORMANCE IN JUNIOR BASKETBALL PLAYERS. J Sports Med Phys Fitness. 2001; 41(2): 159-64.

57. Matiegka J. THE TESTING OF PHYSICAL EFFICIENCY. Am J Phys Antrop, 1921; 4: 223.

58. McArdle W, Katch F, Katch V. EXERCISE PHYSIOLOGY, ENERGY, NUTRITION AND HUMAN PERFORMANCE. p. 430. Champaign: Human Kinetics, 1994.

59. McDougall JD, Wenger HA. THE PURPOSE OF PHYSIOLOGICAL TESTING. In: McDougall JD, Wenger HA, Green HJ. (Eds.) Physiological testing of the high-performance athlete. pp. 1-6. Champaign: Human Kinetics, 1991.


79

NAUČNI ČLANAK

60. McInnes SE, Carlson JS, Jones CJ et al. THE PHYSIOLOGICAL LOAD IMPOSED ON BASKETBALL PLAYERS DURING COMPETITION. J Sport Sci, 1995; 13: 387-97.

61. McKeag D. (Ed.) BASKETBALL. Olympic handbook of sports medicine. Oxford: Blackwell Publishing, 2003.

62. Micheli LJ. PEDIATRIC AND ADOLESCENT SPORTS MEDICINE. Boston: Little Brown, 1984.

63. Nielsen DH, Cassady SL, Janz KF et al. CRITERION METHODS OF BODY COMPOSITION ANALYSIS FOR CHILDREN AND ADOLESCENTS. Am J Hum Biol, 1993; 86: 507-14.

64. Nikolić Z, Ilić N. MAXIMAL OXYGEN UPTAKE IN TRAINED AND UNTRAINED 15-YEAR OLD BOYS. Br J Sports Med, 1994; 26: 36-8.

65. Norton K, Whittingham N, Carter L et al. MEASUREMENT TECHNIQUES IN ANTHROPOMETRY. In: Norton K, Olds T. (Eds.) Anthropometrica. pp. 25-76. Sydney: University of New South Wales, 1996.

66. Pan L. MONITORING AND EVALUATING THE INTENSITY OF HIGH STRENGTH TRAINING IN BASKETBALL PLAYERS. (Abstract). 2000 Pre-Olympic congress sports medicine and physical education international congress on sport science. Brisbane, 2000.

67. Peterson L, Renstrom P. (Eds.) RISKS TO CHILDREN AND ADOLESCENTS. In: Sport injuries. pp. 405-18. Chicago: Year Book Medical Publishers Inc., 1986.

68. Pollock ML, Garzarella L, Graves JE. THE MEASUREMENT OF BODY COMPOSITION. In: Maud PJ, Foster C. (Eds.) Physiological assessment of human fitness. pp. 167-204. Champaign: Human Kinetics, 1995.

69. Rakić CM. TRAUMATOLOGIJA SPORTSKIH DISCIPLINA. In: Banović

DM (Ed.) Povrede u sportu. pp. 479-80. Beograd: Medicinska knjiga, 1993.

70. Reuben I, Carmel S, Tsatskis B et al. EXAGGERATED BLOOD PRESSURE AT EXERCISE IN NORMOTENSIVE SUBJECTS: DEMOGRAPHIC AND STRESS PERFORMANCE CHARACTERISTICS. Am Heart J, 1998; 136(3): 499-503.

71. Rodeheffer RJ, Gerstenblith G, Becker LC et al. EXERCISE CARDIAC OUTPUT IS MAINTAINED WITH ADVANCING AGE IN HEALTHY HUMAN SUBJECTS: CARDIAC DILATATION AND INCREASE STROKE VOLUME COMPENSATE FOR A DIMINISHED HEART RATE. Circulation, 69: 1984; 203-13.

72. Rogers MA, Hagberg JM, Martin WH III et al. DECLINE IN VO2MAX WITH AGING IN MASTER ATHLETES AND SEDENTARY MEN. J Appl Physiol, 1990; 68: 2195-9.

73. Ross WD, Marfell-Jones MJ. KINANTHROPOMETRY. In: McDougal JD, Wenger HA, Green HJ. (Eds.) Physiological testing of the high-performance athlete. pp. 223-308. Champaign: Human Kinetics, 1991.

74. Sale DG. STRENGTH TRAINING IN CHILDREN. In: Gisolfi CV, Lamp DR. (Eds.) Perspectives in exercise science and sports medicine. pp. 165-216. Carmel: Benchmark Press, 1989.

75. Scheller A, Rask B. A PROTOCOL FOR HEALTH AND FITNESS ASSESSMENT OF NBA PLAYERS. Clin Sports Med, 1993; 12: 193-206.

76. Shambaugh JP, Klein A, Herbert JH. STRUCTURAL MEASURES AS PREDICTORS OF INJURY IN BASKETBALL PLAYERS. Med Sci Sports Exerc, 1991; 23(5): 522-7.

77. Shwartz E, Reibold RC. AEROBIC FITNESS NORMS FOR MALES AND FEMALES AGED 6 TO 75 YEARS: A


80

NAUČNI ČLANAK

REVIEW. Aviat Space Environ Med, 1990; 61: 3–11.

78. Singh KJ, Surramanaian S, Bala S. MODIFICATION AND EVALUATION OF SELECTED SPECIFIC SPEED ENDURANCE TESTS IN BASKETBALL. (Abstract). 2000 Pre-Olympic congress sports medicine and physical education international congress on sport science. Brisbane, 2000.

79. Slaughter MH, Loghman TG, Boileau RA et al. SKINFOLD EQUATIONS FOR ESTIMATION OF BODY FATNESS IN CHILDREN AND YOUTH. Hum Biol, 1988; 60: 709-23.

80. Smith DJ, Roberts D, Watson B. PHYSICAL, PHYSIOLOGICAL AND PERFORMANCE DIFFERENCES BETWEEN CANADIAN NATIONAL TEAM AND UNIVERSIADE VOLLEYBALL PLAYERS. J Sports Sci, 1992; 10(2): 131-8.

81. Stapff A. BASKETBALL PLAYERS. In: Gore CJ. (Ed.) Test methods manual (3rd ed). Canberra: Australian Sports Commission, 1998.

82. Stapff A. PROTOCOLS FOR THE PHYSIOLOGICAL ASSESSMENT OF BASKETBALL PLAYERS. In: Gore CJ. (Ed.) Physiological tests for elite athletes. pp. 224-37. Australian Sports Commission, Champaign: Human Kinetics, 2000.

83. Stone WJ, Steingard PM. YEAR-ROUND CONDITIONING FOR BASKETBALL. Clin Sports Med, 1993; 12(2): 173-91.

84. Thoden JS. TESTING AEROBIC POWER. In: Mac Dougall JD, Wenger HA, Green HJ. (Eds.) Physiological testing of the high-performance athlete. Pp. 107-73. Champaign: Human Kinetics, 1991.

85. Trninić S, Dizdar D, Lukšić E. DIFFERENCES BETWEEN WINNING AND DEFEATED TOP QUALITY BASKETBALL TEAMS IN FINAL

TOURNAMENTS OF EUROPEAN CLUB CHAMPIONSHIP. Coll Antropol, 2002; 26(2): 521-31.

86. Trninić S, Marković G, Heimer S. EFFECTS OF DEVELOPMENTAL TRAINING OF BASKETBALL CADETS REALISED IN THE COMPETITIVE PERIOD. Coll Antropol, 2001; 25(2): 591-604.

87. Turley KR, Wilmore JH. CARDIOVASCULAR RESPONSES TO TREADMILL AND CYCLE ERGOMETER EXERCISE IN CHILDREN AND ADULTS. J Appl Physiol, 1997; 83(3): 948-57.

88. Ugarković D. BIOMEDICINSKE OSNOVE SPORTSKE MEDICINE. Novi Sad: Biblioteka Matice srpske, 2004.

89. Ugarković D, Matavulj D, Kukolj M et al. STANDARD ANTHROPOMETRIC, BODY COMPOSITION, AND STRENGTH VARIABLES AS PREDICTORS OF JUMPING PERFORMANCE IN ELITE JUNIOR ATHLETES. J Strength Cond Res, 2002; 16(2): 227-30.

90. Viviani F. THE SOMATOTYPE OF MEDIUM CLASS ITALIAN BASKETBALL PLAYERS. J Sports Med Phys Fitness, 1994; 34(1): 70-5.

91. Wasserman K, Hansen JE, Sue DY et al. PRINCIPLES OF EXERCISE TESTING AND INTERPRETATION. (3rd ed.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins, 1999.

92. Zaciorski VM. FIZIČKA SVOJSTVA SPORTISTE. Beograd: Savez za fizičku kulturu Jugoslavije, 1975.

KOMPARATIVNA ANALIZA ANTROPOMORFOLOŠKIH I ... · (borilačke veštine, mačevanje, streljaštvo,...

Documents

Transcript of KOMPARATIVNA ANALIZA ANTROPOMORFOLOŠKIH I ... · (borilačke veštine, mačevanje, streljaštvo,...