KOLORKA Pastor - Fibra · A Florentin? I njegove su stvari spremne, ide s nama. Sigurno već tovari...

www.fibra.hrwww.stripovi.com

KO LO R K A

PastorPut kraljica

Kolorka_89_Put_kraljica.indd 1 21.09.2017. 11:48:31

KO LO R K A

PastorPut kraljica

Knjiga 89

Scenarij, crtež i bojeAnthony Pastor

Originalno izdanjeLe sentier des reines (2015)

IzdavačNaklada Fibra d.o.o.

Glavni urednik Marko Šunjić

PrijevodTina Dunjić Messmer

LekturaJosip Sršen

Dizajn Melina Mikulić

Redaktura, prijelom i priprema za tisakMarko Šunjić

Tisak Stega tisak d.o.o.

Naklada 500 primjeraka

ISBN 978-953-321-317-0Zagreb, listopad 2017.

© Casterman 2015All rights reserved.

bMojim roditeljima


Put kraljica ■ 5


Put kraljica ■ 5

Već tjedan dana

crkvena zvona

neprestano zvone.

I danas će se služiti misa za naše

pokojne.

Blanca, udovica Dupraz, kaže da mi neće-mo ići.

Da, dobro si čula.


Put kraljica ■ 7 6 ■ Put kraljica

Odlazimo.

Nadam se da će uspjeti

nagovoriti Pauline,

udovicu sina Dupraz, da ide s nama.

Ali...

Ako ostanemo

ovdje, poludjet ćemo.

Ovdje će nas sve, iz dana u dan,

podsjećati na ono što smo

izgubile.

Sve.

Kasnim.

Mazga je već odav-no trebala biti nato-varena.

Nitko me ne smije

vidjeti.

Smrt nam se svima dobro narugala

otkada joj je rat to omogućio.

Kod mene više neće imati taj luksuz.

Ako nas Gospod odluči pozvati k sebi, sigurno

za to ima dobar razlog.

A što ćeš ti? Ucvi-ljeno čekati dok ne kucne tvoj trenu-tak? Koliko će to

još trajati?Dosad

nismo ništa drugo ni

radile, osim čekale...

Samo čekale...

Sve ove ratne godine

potraćene su na

čekanje.



Čekanje pisama.

Čekanje dopusta.

Čekanje loših

vijesti.

Čekanje mira.

Čekanje da ih

demobi-liziraju.

Ma ja više ne čekam.

Ali... zašto baš sada? Zašto ste se onda obukli kao da idete na misu?

Ne želim se svima objašnja-

vati.

Ali... ja ne mogu... ja nisam spremna...

Ionako nemaš puno više od

ovoga što imaš na sebi... Za

ostalo sam se ja pobrinula.

Ponijet ćemo samo najosnov-

nije.

Ali... bit će govor-kanja...

Ako odemo usred mise...

To je misa za naše

mrtve... za vašeg sina...

Ako krene-mo odmah,

Blanca tvrdi da ćemo u Bonval stići prije mraka. Ne smijemo više odugo-

vlačiti.

Oluja bi se mogla vratiti,

što bi nas usporilo za još tjedan

dana.

Paulinein će se rođak neugodno iznenaditi.



Pauline, a zašto bi nam

od danas uopće trebalo biti važno

što će oni reći?

A Florentin?

I njegove su stvari

spremne, ide s nama.

Sigurno već tovari

mazgu.

Kovčeg njegova oca je izgubljen u lavini, ali ostalo je nešto tek-

stila.

Srećom, naša

galanterija nije bila uništena.

Sve zajedno će nam biti dobra zaliha.

Ako budemo znali iskoristiti prilike, možda

ćemo čak i dobro zaraditi.

Zašto je Florentin znao za ovo, a ja

ne?

Bojali ste se

da ću sve ispričati rođaku?

Slušaj... ja te ni na šta ne

tjeram, ako želiš, možeš

ostati.

Previše je snijega u

dolini, dogodit će nam se isto

što i...

Temperature su jako niske.

To će spriječiti lavine.

Ali...



Znam da je moja majka željela

biti poput Blance Dupraz.

Htjela je imati nje-zinu snagu.

„Ako mi se nešto dogodi,

ostani s Blancom,

ako ona to bude htjela“, govorila mi

je.

„Uvijek slušaj

Blancu.“

Florenti-ne?

Da...Sve je

spremno.

Ide li Pauline?

Narav-no.



Blanca je izgubila svoje

muškarce, ali nikad ne

pokazuje tugu, barem ne pred drugima. I ja ću biti tako jak.

Pauline, ona pak često

zaplače.

No, njezinu ljepotu čak ni suze ne mogu

narušiti.

Ipak, drago mi je da ju rođak neće

oženiti.



Oče, Pauline i Blanca odlaze...

Odvode i mazgu...

Slutio sam da nešto spremaju... Ah, jadni moj brat, mora da se napatio s tom prokletnicom...

Da ih zaustavim?

Svećenik će razumjeti...

Ma neka ide k vragu!

A mazga? Pa naša je! Zar da im je samo tako damo?

Nije uzela krave, zar ne? Ni kuću?

Dobro ću ih prodati. Radije bih

da više nika-da ne čujem

za nju.



Ali... one odlaze zauvijek?

Sine, izbaci Pauline iz glave! Ona je iste sorte ko i stara! To nisu

žene za ženit'. U

njihovim se utrobama jedino

smrt može nakotiti.

Blanca i Pauline su

voljele moju majku više nego ju je

voljela njezina svojta.

Ne mogu više slušati optužbe da je ona kriva za smrt mog

oca.

To je laž.

Krivac je rat.



Nakon rata, muš-karci kao da više nisu bili svoji.

Kao da odjednom više nisu poznavali

planinu.

Blancina im upozorenja ništa nisu značila.

„Previše je snijega!

Neće izdržati!“ „Obrušit će

se snažnije od granate.“

„Zaboravili ste da blokovi snijega mogu

usmrtiti“, govorila im je.

Svejedno su otišli.



Sada je na nama red da

odemo, ali bez blagoslova.

Prolazimo onamo gdje su poginuli.

Moj se otac sigur-no hvata za glavu, ako nas

promatra odozgo.

Vidio sam ga na

samo pet mjeseci. Svi su se muškarci vratili u

rujnu 1919.

Rekao sam ocu da i ja želim biti galantar. Dupraz

je rado vodio svog sina sa sobom. „Sin mu

je pravi muškarac,

bio je u ratu kao i mi“,

rekao mi je.„Ti moraš ostati s majkom, lošeg je

zdravlja...“

„Kad je slušam, rekao bih da je ona bila na ratištu,

a ne ja.“



Majka je trčala za njima, vikala

je za mojim ocem kako ga više ne

želi čekati, da joj je dosta, stvarno

dosta.

Lavina ih je zatrpala.

Svi četvero

su poginuli.



Moja majka nije bila

bolesna, već jako umorna. Iscrpljena i

tužna.

A ja, ja sam sretan što sam

otišao, da što manje mislim o vlastitoj nesreći.



Gospođo Dupraz!

Jeste li to vi?

Uspjeli ste se probiti?

Poštar se jutros probao probiti, ali je rekao da još

uvijek ima previše snijega...

Ali... ovaj...

Saznali smo... ovaj, da su... vaš suprug... i

vaš sin... I... uh, ovaj, dječakov

otac.

I majka također...

Da, uh...

Kakva tragedija... trebat će vam puno snage... Ne bri-

nite se, imamo je.

Kamo idu ove jadne žene noseći tu svoju

tugu? Jesu li to ljudi iz Traversoye?

Da, tu je čak i udovica čovjeka kojeg ste čekali... Nadam se

da nam sada vjerujete!



Čekajte, Blanca, imam

nešto za vas... Mathilde,

što to...

Kava...

Hvala.

Neka vam je sa srećom...

Gastone, jesi li im rekao za vojnika?

Evo sad ću...

Prijatelj?... Nje-govo mi ime ništa ne znači, muž mi ga nikada nije

spominjao.

Odmorit ćemo se kod Paulineine sestre. Hvala vam još jednom

na kavi.

Ovdje je već deset dana...

Ispraznit će mi podrum, a nisam siguran

da...

Ne brini-te se...

Odlazim...

Kamo su ono rekle da idu?

Ali niste platili! Ne možete

samo tako otići!

Ma snaći ću se ja. Stići ću ja

njih već.

Lopove!

Imamo ovdje jednog pješadinca,

Felixa Arpina iz Albertvillea... kaže

da je prijatelj vašeg supruga...



Odmah padaju teške

riječi. Tko je rekao da neću platiti?!

Nemoj me zaje-bavat'!

Trebat ćeš puno više

izvući iz tih džepova!

Ili ću te razbiti!

Da mi je država ispla-tila novac koji mi pripada, s guštom bih ti ga zavitlao

u lice!

Pa hajde onda, govnaru, reci im da se

pokrenu!

Osim ako ne priznaš da nam

duguješ što su ma-sakrirali nas, a ne tebe, kukavico!

Gastone, pustit ćeš ga

da ode?

Da su barem švabe samo tamanile gado-ve slične tebi, ovaj rat bi imao nekog

smisla.Molim?

Ja... Ja...

Gubi se, stoko!

Nisam bio u vojsci, ali sa sjekirom

bogme znam! Gubi se, iz ovih stopa!...

Gadiš mi se, kad ti kažem!



To nije posao za žene.



Zaboravila si što smo sve radile gore, na poljima i oko stoke...

Prodavanje po kućama ne bi trebalo

biti teže.

A osim toga, već ćemo se na proljeće vratiti. Zalihe će

brzo nestati. Neće-mo daleko stići...

Zar ne, Blanca?...

Mmh...

To nije posao za žene.

Kakva je samo ideja pala na pamet tvojoj tetki, je l’, mali moj Josephe.

Ha?

Ne brini se, Josephe, teta ti nije prolupala...

ne, ne.

Neka vas bog čuva!



Blanca!... Neki muška-rac je u...

Pa zdravo, mali...

Ma što...?

Sve je razbaca-

no!



Oprostite, bio sam slobodan potražiti neki po-krivač u vašoj prtljazi. Bilo

je hladno sinoć.

A ne bi škodilo da se našao i koji komadić

kruha...

Jeste to vi, Felixe Arpin?

Vama na usluzi. Kojim ste

pravom u ovoj štali? Nije vaša! Ovo nisu vaše

stvari!

U pravu ste...

Žao mi je...Stvar-

no mi je žao...

Nevjerojatno koliko ovaj

muškarac nalikuje na Duprazove. Njegove crte

lica su mješavina Françoisovih i

crta njegova sina Rémija. Morale su

to primijetiti.

Možda imamo posla s

fantomom...



Hej, kamo ste tako požurili? Moram

vam nešto reći!

Dobro sam poznavao Françoisa, bio

je u mojoj jedinici!

Čekajte!Zar ne želite da

vam isprič...



Rugate mi se? Bolje bi bilo da mi pomogne-

te...

Oprostite.

Imam slaba leđa...

Šteta za Françoisa, bio je hrabar tip i dobar

prijatelj.

Ne, Pauli-ne...

Što hoćete od nas?

Ma zaboga! Zar vas svećenik nije naučio da po-mažete bližnjem

svome?

Ej, osta-vite to! Udaljite

se!



Što je bilo?...

Idemo dalje, ne obraćaj pa-žnju na njega.

Što je? Zar smrdim?

Hodamo već satima ne štedeći se

nimalo, no što god da uradimo

nećemo preduhitriti nevrijeme u

dolini.

Što je bilo, Florentine?

Zar si umoran?



Ne, sve je u redu...

Ma onaj čovjek... Još uvijek ide za

nama.

Znam, Florentine.

Trebamo se zaustaviti

da nešto pojedemo.

Zar nije bolje da idemo direktno do

Bourg-St-Mauricea? Ondje ćemo biti

sigurniji.

Ne brini, neće nam na-uditi. Dajem ti svoju riječ.

Blanca, ja mogu nositi

kovčeg, težak je. Preuzet ću ga kada krenemo. Ako

želiš.

Pa jebote, vas smo trebali poslati na prve linije. Ni

komandosi vam nisu do koljena.

Bože...

Zašto nas slijedite?

Trebao sam se

sastati s Françoisom u Bonvalu.

Nikada vas nije

spominjao.

Imao je svoje razloge...

Uzmite i jedite.



Da nemate možda i malo

vina?

Zašto ste se trebali

naći?

Imao je nešto što nam

je obojici pripadalo.

Nego, da njegove stvari

možda nisu ostale gore u

selu?

Od jutros si mislim kako

možda idemo u krivom smjeru...

Osim ako...

Još uvijek ne znam što želite

od nas...

A kamo ste uopće krenule?

Vaš je muž bio galantar? To je njegov kovčeg,

zar ne?Mogu bacit pogled?

Ne, ne dirajte

ga!

Ma smirite se, tako mu

svega!

Ne tjeraj-te me da postanem neugodan.



Što tražite? Unutra su

samo gumbi, igle i vrpce...

François vam ni-kada nije pričao o pokojnom generalu

Normandu? Ne?

Znate, imao je jedan predivan zlatni džepni

sat...

Ne, nije mi

ga uopće spomi-njao...

Odma-knite se od našeg kovčega!

Ovo je posljednji put da vas upozora-

vam.

Ma odakle ste izvukli tu starudiju?

Pazite da vam ne eksplodira

u ruci.

Ne dajte se zavarati, njime bih čak i cik cak bod mogla napraviti.

Prestat ćete nas slijediti, osim ako ne želite imati

posla s policijom.

Uskoro stižemo u Bourg-St-Maurice, a ondje ćemo ih lako pronaći...

Ne bih vam to preporučio, osobito ako

imate taj zlatni sat...

Moglo bi vam se obiti o glavu...

Isto to sam rekao i Françoisu:

kada pljačkaš leš, barem budi toliko oprezan da te netko ne vidi... Ha, ha, ha...


30 ■ Put kraljica

Na što ciljate? Moj muž nije bio

lopov! Mi taj sat nemamo!

Gubite se!

Blanca, ali odakle vam uopće taj pištolj? Od mog

oca... Idemo, ne želim ga upotrijebi-

ti...

Nadam se da vas nisam pre-strašila...

Vi ne, ali taj čovjek

stvarno ulije-va strah.

Čuo sam priče o

Blancinom ocu,

krijumčaru... Svakakve

su se stvari pričale.

Mnogi kažu da je na njega...

Posebno oni koji je se boje.

Ali mene nije briga. Pauline i Blanca su meni važne i želim ići s

njima. One su moje sunce,

moje kraljice.


KOLORKA Pastor - Fibra · A Florentin? I njegove su stvari spremne, ide s nama. Sigurno već tovari...

Documents

Transcript of KOLORKA Pastor - Fibra · A Florentin? I njegove su stvari spremne, ide s nama. Sigurno već tovari...