PITANJA I ODGOVORI IZ CARSTVA GLJIVA Carstvo gljiva Fungi za razliku od biljaka i ivotinja, prilino je ostalo po strani od ireg naunog interesovanja. Da bismo, makar i simbolino, proetali kroz ovaj udesni svet naih svakodnevnih suseda, pokuali smo da na tridesetak najeih pitanja vezanih za njih, damo odgovore. Verujemo da emo se na taj nain najbolje pribliiti ovim, kako se popularno kae, ivotinjama koje ne hodaju. Pitanje: ta su to gljive a ta peurke? Odgovor: Pod gljivama se u mikologiji podrazumevaju sve vrste heterotrofnih mikoorganizama, a pod peurkama samo mesnato plodonosno telo podrazdela Basidiomycotina sagraeno od eira i drke. Postoji jedna lepa i duhovita definicija koja razlikuje peurke od gljiva: sve su peurke gljive, a sve gljive nisu peurke.

Plodno telo tipa gljive Plodno telo tipa peurke (Geopixus carbonarius) (Macrolepiota procera) Pitanje: Od kada gljive ive na Zemlji? Odgovor: Kako svedoe fosilni ostaci, nie gljive pojavile su se u paleozoiku, koji je trajao od 570-350 miliona godina, a vie u mezozoiku, izmeu 235-170 miliona godina. Pun procvat gljive su doivele izmeu 230 i 220 miliona godina. U to vreme na Zemlji su ivele mnogobrojne vrste sisara, ptica, insekata, drvea i trava. Pitanje: Od kada ljudi koriste gljive? Odgovor: Na ovo pitanje teko je precizno odgovoriti. Neki kameni spomenici u obliku peuraka iz Indije i Latinske Amerike, stari 2 do 3 hiljade godina, nedvosmisleno govore o bliskom odnosu oveka i gljiva. No, nedavni nalaz (1991.) ledenog oveka Ocija (nazvanog po dolini Oci u kojoj je pronaen), donosi nam nova saznanja o ljudima i gljivama. Naime, u gleeru u Austriji otkriven je "ledeni ovek", sredoveni mukarac koji je iveo pre 5.300 godina. U njegovoj torbi naene su dve trud-gljive: Fomes fomentarius (pravi trud) i Piptoporus betulinus (brezin kopitnjak). Ove gljive Oci je verovatno koristio za paljenje vatre, a moda i kao lekove.

Spomenik u obliku peurke, Kerala, Indija

Kamene skulpture iz Gvatemale, stare oko 3000 godina

Mumificirano telo neolitskog ledenog oveka Ocija

Gljive koje je Oci imao u svojoj torbi Piptoporus betulinus (brezin kopitnjak) Fomes fomentarius (pravi trud) Pitanje: ta su to nie, a ta vie gljive? Odgovor: Mnogi misle da se strunim terminima nie i vie gljive oznaavaju sitne i krupne gljive. Meutim, ovi termini nemaju nikakve veze sa veliinom gljiva ve sa sloenou grae njihovog tela. Nie gljive su proste, a vie sloene grae tela. Dakle, nie gljive se karakteriu neseptiranim hifama, tj. neseptiranom micelijom (predstavnici podrazdela Mastigomycotina i Zygomicotina), a vie gljive se karakteriu septiranim hifama, tj. hifama koje su poprenim zidovima, septama, podeljene na elije. U vie gljive spadaju vrste iz podrazdela Ascomycotina, Basidiomycotina i Deuteromycotina. Pitanje: Koliko vrsta gljiva ima na Zemlji? Odgovor: To jo niko nije precizno izbrojao. Dugo se smatralo da ih ima izmeu 70 i 100 hiljada, meutim nova istraivanja ovu brojku pomeraju na neverovatnih 1.500 000 vrsta. Ovim brojem obuhvaene su sve vrste gljiva. A kada su u pitanju samo peurke, njih ima oko 7 hiljada vrsta. Pitanje: Da li gljive kao biljke zavise od svetlosti i fotosinteze? Odgovor: Ne. Gljive poput ivotinja, pa kao i ovek, uzimaju gotovu hranu iz prirode. One mogu iveti i u potpunom mraku samo ako imaju dovoljno vazduha, hrane i vode.

Uzgajani ampinjoni (Agaricus bisporus) rastu u mraku Pitanje: Gde sve ive gljive? Odgovor: Gljive ive skoro u svim sredinama. Ima ih na zemlji, u zemlji, u vazduhu i vodi. Neke podnose ekstremno niske, a druge visoke temperature. ak preko dvadeset vrsta raste u bezvodnoj i arkoj Sahari. Pitanje: Koliko dugo ive gljive? Odgovor: Gljive su, uglavnom, kratkoveka bia a to znai da ive od nekoliko sati do desetak dana, meutim, meu njima ima i dugovekih. Te gljive ulaze u sastav liajeva i dokazano je da ive i do 600 godina. Drvenasta tela nekih trud-gljiva ive na drveu izmeu 10 i 20 godina. Evo jo jedne zanimljivosti a u vezi sa postavljenim pitanjem: Kazali smo da veina gljiva raste desetak dana. Usled brzog rasta one usisavaju veliku koliinu vode iz tla, koja u njihovom telu ini 90 do 95 procenata ukupne teine. Pritisak na elije dostie i do 7 atmosfera koji je jednak pritisku u gumama teretnjaka od 10 tona. Gljiva gradski ampinjon (Agaricus bitorquis) svojim nenim telom moe da razbije asvaltnu podlogu na putu, tartan stazu na stadionu, ak i beton. Istu mo ima i vrsta obina bestidnica (Phallus impudicus).

Liaj na kamenu (zajednica algi i gljiva)

Agaricus bitorquis (gradski ampinjon) Phallus impudicus (obina bestidnica)

razbija asvalt Pitanje: Koliko dugo ivi micelija? Odgovor: Micelija, koja predstavlja vegetativno stablo gljive, moe da ivi vie stotina godina o emu svedoe tzv. "vilina kola", koja se godinje ire u preniku od 10 do 50 cm. Po preniku kruga vilinog kola moe se izraunati starost micelije. Pronaena su vilina kola stara preko 700 godina.

Vilina kola u kojim kruno rastu gljive. Ovo na fotografiji staro je oko 100 godina. Pitanje: Koja gljiva najbre raste? Odgovor: Smatra se da najbre raste gljiva Phallus impudicus. Njeno podizanje iz zemlje moe se pratiti golim okom. Ona raste oko 1 cm za 2 minuta. Zanimljiv eksperiment u vezi rasta ove gljive izveo je autor ovog teksta. Naime, u staklenu teglu stavio je tzv. jaje vrste Phallus impudicus. Posle probijanja koice (nakon 48 sati), gljiva je poela naglo da se uzdie u tegli. Za nepun sat i po ve je izvirila van. Dostigla je visinu od petnaestak centimetara.

Jaje u tegli vrste Phallus impudicus Situacija nakon 49 sati

Situacija nakon 50 sati Pogled na gljivu iz ablje perspektive Pitanje: Da li gljive u toku rasta menjaju svoj izgled? Odgovor: Da. Gljive u toku svog kratkog ivota vie puta menjaju svoj izgled. Najvee promene se dogaaju u ovojnici i izgledu eira.

Mlada smea preslica (Amanita fulva) Ista vrsta gljive ali razvijen primerak u jajetu Pitanje: emu slui razliita obojenost plodnog tela gljiva? Odgovor: Gljive se javljaju u razliitim bojama. Boja koice je vezana za osobine pigmenta. Sa rastom plodonosnog tela, boja moe da se menja. Najpostojanije su uta i

braon boja. Crvena i zelena su manje postojane. No, nauka do danas nije dala odgovor na postavljeno pitanje, s obzirom da se gljive ne razmnoavaju uz pomo insekata ve vegetativno ili polno.

Upadljiva skerletna drka (Boletus sp.) Izrazito ljubiasta boja (Cortinarius

violaceus) ljubiasta pauinka Pitanje: Koji su osnovni mirisi gljiva? Odgovor: Gljive, zbilja, imaju vrlo izraene i to razliite mirise. No, najee miriu na zemlju i bu, ali odreene vrste miriu na brano, rotkvice, kajsije, bademe, anis, hlor, haringu, beli luk itd. Pitanje: Da li na pojavu gljiva utie velika koliina vlage? Odgovor: Da. Sua je veliki neprijatelj gljiva. Zapaeno je da to je leto suvlje, to je manje gljiva, a i one koje se jave, rastu u blizini stabala drvea. to je vreme vlanije i umereno hladnije, to je na terenu vie gljiva. Pitanje: U kojim umama gljive najee rastu? Odgovor: U svetlijim umama, gde ima vie mahovine i travnatog zemljita, gde je drvee udaljeno jedno od drugoga. to je uma gua, to je manje gljiva. Pitanje: Da li gljive vie vole listopadne ili zimzelene ume? Odgovor: Gljive vole i jedne i druge ume. Zapaeno je da ih u prolenim mesecima ima vie u listopadnim, a u jesen u zimzelenim umama. Razlog tome treba traiti u brem zagrevanju zemljita u prolee u umama koje su jo bez lia, i ujesen u sporijem hlaenju zemljita u crnogorinim umama.

Listopadna uma Zimzelena uma Pitanje: Da li se gljive javljaju u ciklusima? Odgovor: Da, ali neke skoro i u svim godinjim dobima. Veliki broj gljiva potuje kalendar pojavljivanja pa ih moemo nai samo u odreenom vremenskom intervalu, recimo smrke samo u prolee (Morchella spp.). Druge vrste se javljaju vie puta u toku godine, kao na primer jablanovaa (Agrocybe aegerita). Ona raste od sredine marta do poetka decembra ukupno u 3-4 ciklusa.

Morchella conica (kupasti smrak), Agrocybe aegerita (jablanovaa), prolena, ranoprolena vrsta letnja i jesenja vrsta Pitanje: Da li je istina da vrganji rastu u godinjim ciklusima? Odgovor: Na osnovu dugogodinjih posmatranja mikolozi su zapazili da letnji vrganj (Boletus edulis) ima ciklus rasta od deset godina. Jedna godina je sa izuzetnim rodom, tri sa srednjim, tri sa niskim, dve mestimino, i jedna skoro bez roda.

Boletus edulis (letnji vrganj) porastao nakon sunog leta Pitanje: Da li su gljive strogo vezane za odreeno podneblje? Odgovor: I jesu i nisu. Postoje vrste gljiva koje se javljaju samo u karakteristinim sredinama, na pojedinim kontinentima, na razliitim nadmorskim visinama itd. No, druge vrste su kosmopoliti. Njih ima skoro svuda. Ali, u poslednje vreme, usled transporta raznih roba, pa i biljnih sadnica s jednog kontinenta na drugi, i gljive putuju, odnosno njihove spore, pa, recimo, vrsta koja je bila

karakteristina za vanevropske regione, danas se moe nai i pored Loznice u Srbiji, ili na nekom drugog mesta u Evropi.

Coprinus micaceus (svetlucava gnojitarka), Clathrus archeri (zategnuta polipovka), kosmopolitska vrsta egzotina vrsta koja je stigla u Srbiju Pitanje: Da li je istina da micelija pojedinih vrsta gljiva svetli u mraku? Odgovor: Istina je. Micelija vrste Armillaria mellea (prava medenjaa) svetli u mraku. Postoji jo nekoliko vrsta gljiva kojima svetle i eir i drica. Takve su Omphalotus olearius (podla zavodnica), Pleurotus japonicus (japanska bukovaa), Mycena rorida var. lamprospora itd. Bioloku funkciju luminiscencije gljiva nauka jo nije objasnila.

Svetlea gljiva, Mycena rorida var. lamprospora

Pitanje: Da li je istina da gljive iz roda Coprinus uz upotrebu alkohola u toku jela izazivaju alergiju? Odgovor: Rod gnojitarki (osim velike gnojitarke - Coprinus comatus) sadri hemijske sastojke koji u organizmu razlau alkohol na acetaldehide koji izazivaju trovanje u obliku alergije, koja se manifestuje jakim gaenjem i znojenjem, kao i pojaanim lupanjem srca i crvenjenjem koe. U nekim zemljama pojedine gnojitarke, kao recimo Coprinus atramentarius (jajasta gnojitarka) u klinikama koriste kao sredstvo za odvikavanja od alkohola.

Coprinus comatus, jestiva vrsta Coprinus atromentarius, ne ide uz alkohol Pitanje: Da li smrci vole mesta na kojima su bili poari? Odgovor: Da. Smrcima, koji su saprobi, odgovara bazna i sterilna sredina. Zabeleeno je da su se u vajcarskoj, posle katastrofalnog umskog poara 1943. godine, na poaritu pojavile velike koliine smraka.

Okrugli smrci (Morchella rotunda) porasli na zgaritu Pitanje: Poznato je da su spore gljiva veoma sitne, pojedinano vidljive tek pod mikroskopom. Koliko ih ima u jednom plodnom telu gljive? Odgovor: Pravi trud (Fomes fomentarius), prenika do 25 cm, formira oko 30 milijardi spora. Velika elavica (Langermannia gigantea), veliine lubenice, ima oko 7,5 triliona spora (toliko sadri 400 srednjih ampinjona). Ako bi svaka spora puhare izrasla u gljivu, one bi prekrile teritoriju jednaku povrini Japana. A kada bi se razmnoile spore druge generacije, onda bi prenik izraslih gljiva bio 800 puta vei od prenika Zemlje. S

obzirom da se velika puhara sree retko, moe se zakljuiti da malo spora doe u povoljnu priliku da se razvije u gljivu.

Velika elavica (Langermannia gigantea) i autor teksta Pitanje: ta je to geotropizam? Odgovor: Zapaeno je da su trud-gljive uvek himenoforom okrenute prema zemlji (ova pojava u biologiji se naziva geotropizam). Ukoliko se uspravno stablo na kojem raste trud-gljiva usled neke vie sile savije ili padne, tada gljiva stvara novo plodno telo iji himenofor usmerava prema zemlji.

Desno je novo plodno telo gljive Pitanje: Da li u gljivama ima lekovitih svojstava? Odgovor: Da. Ogroman broj vrsta gljiva, ak i onih koje su s ljudskog stanovita otrovne, sadre veliki broj lekovitih sastojaka koji se koriste u humanoj medicini. Meu najpoznatijima su predstavnici niih vrsta iz roda Penicillium i Aspergillus, iz kojih su izolovani poznati antibiotici. A u narodnoj medicini, u raznim krajevima sveta, poznato je da se crni praak (uzrele spore) raznih puhara (Lycoperdon spp, Calvatia spp, Langermannia gigantea) koristi kao sredstvo za zaceljivanje posekotina i ogrebotina jer ima baktericidno svojstvo. Meu najlekovitijim vrstama viih gljiva smatra se hrastova sjajnica (Ganoderma lucidum).

Penicillium sp. Aspergillus sp.

Uzrele spore vrste Calvatia utriformis - Ganoderma lucidum (hrastova sjajnica) (trbuasta puhara) Pitanje: Da li je istina da se neke vrste gljiva kreu? Odgovor: Da. Primeeno je da se neke gljive keu. Naime, neke zvezdae su higroskopne, to znai da nou upijaju vlagu, a danju se sue. Skupljanje i irenje njihovih krakova pomera ih sa jednog mesta na drugo. Ali neke vrste sluznjaa i bukvalno se sele sa jednog mesta na drugo. Njihovo kretanje je u vezi sa potragom za novom hranom.

Astraeus hygrometricus (vlagomerna Fuligo septica (uta sluznica) zvezdica)

Pitanje: Koliko ima jestivih vrsta gljiva? Odgovor: Smatra se da je jestivo oko 3.000, a koristi se tek oko 100 vrsta. Pitanje: Da li su gljive koje jedu razne ivotinje jestive i za ljude? Odgovor: Mnoge veoma otrovne vrste gljiva bez posledica jedu razni insekti i puevi, pa ak i umske kornjae, ali to nikako nije dokaz da su te gljive nekodljive za ljude. Oigledno, re je o razliitom metabolizma.

Pu je pojeo jestivu puharu Neki glodar je pojeo eiri vrganja

Otrovnu crvenu muharu (Amanita muscaria) i jo otrovniju panterovu muharu (Amanita pantherina) jeli su neki glodari. Pitanje: Da li su jestive gljive dijetalna hrana? Odgovor: Da. Gljive se mogu svrstati u dijetalnu hranu. One nisu mnogo kalorine. Srednja kalorina vrednost jednog kilograma gljiva ne prelazi 300-500 kalorija, a jedan kilogram masti sadri 9.100 kalorija.

Pica sa zvonastim smricama (Mitrophora urevae na rotilju (Calocybe gambosa) semilibera)

Marinirani vrganji (Boletus edulis) Marinirani ampinjoni (Agaricus benesii) Pitanje: Koliko esto treba jesti gljive? Odgovor: Gljive ne treba jesti svakodnevno. I to je jo vanije, za jedan obrok ne treba uzeti vie od 200-300 grama. Gljive sadre hitin koji je neprobavljiv u ljudskom elucu pa zbog toga i najjestivije vrste mogu izazvati odreene probleme. Munina posle obilnog jela od gljiva esta je kod dece i ljudi sa osetljivim elucem. Pitanje: ta je to micetizam? Odgovor: Micetizam je trovanje gljivama. Poznato je da u carstvu gljiva postoje teke otrovnjae koje se mogu iz raznih razloga zameniti sa jestivim vrstama. Posledice trovanja otrovnim gljivama moe imati fatalan ishod po onoga ko ih je jeo.

I. Hadi