..AkvarijuS" Urednik edicije Nataa Markovi Adresa redakcije P.F. 173 Novi Beograd Preveli Veselin Mrden Nataa Markovi Recenzenti Prof. dr Jovan Rakovi dr Duica Lei Toevski Izdava Nataa Markovi Tehniko uredenje i dizajn Duar* Markovi Tira 5.000 tampa Novi dani", Beograd l Dozef Marfi MOC PODSVESTI . Naslov originala The Power of Unconscious Copynght za srpskohrvatsko ovorno podruje 1989 Nataa Markovi

Beograd, 1990. KNJIGAKOJAJEPRED VAMA PROIZVODI UDA

Prisustvovao sam udima koja su se dogaala Ijudima^&rorrrsveta Posegriete^ir za maglcnom moi sopstvene podsvesti^ uda e se dogaati i vama^ K-njiga koju drite u rukama pokazuje da vae uobiajene, svakodnevne rtiisli i mentalne predstave oblikuju, stva-raju i u potpunosti odreuju vau sudbinu. Jer, ovek je onakav kakva mu je podsvest. ZNATE Ll ODGOVORE? Zato je neko tuan, a neko srean? Zato je neko veseo i bogat, a neko jadan i siromaan? Zato je neko plaljiv i ispunjen zebnjom, a neko pun vere i samopouzdanja? Zato neko ima lep, raskoan dom, a neko ivi na pragu gladi u bednom predgrau? Zato neko postie uspehe, a neko neprestano nailazi na neuspehe? Zato je neko odlian i omiljen govomik, a neko sasvim osrednje prolazi kod Ijudi kojima se obraa? Zato neko vai za genijalnog u poslu kojim se bavi, a neko, uprkos nadljudskim naporima, ne postie nikakve rezultate? Zato nekome poe za rukom da se izlei od takozvane neizleive bolesti, a nekome ne? Zato tolike dobre i pobone Ijude razdiru strane tele-sne i duevne patnje? Zato toliki nemoralni Ijudi koji se odriu boga uspevaju u svojim namerama i uivaju u savrenom zdravlju? Zato je neka ena u srenom braku, a njena roena sestra ivi osujeena i nesrena? Nalaze li se odgovori na ova pitanja negde duboko u svesti i podsvesti svakoga od nas? Sigurno. RAZLOG ZBOG KOGA JE OVA KNJIGA NAPISANA vrsto reen da pruim odgovore na navedena, kao i mnoga slina pitanja, odluio sam da napiem ovu knjigu. Rukovodio sam se eljom da najjednostavnijim jezikom objasnim temeljne istine Ijudskog uma.

Ubeen sam da je sasvim mogue razjasniti osnovne zakonitosti ivota i Ijudskog duha koristei jezik svakodnevice. italac e se i sam uveriti da renik kojim se ova knjiga slui odgovara stilu njegovog dnevnog lista, omiljenog aso-pisa, poslovnih ili kunih razgovora. Stoga ga pozivam da knjigu paljivo proui i primeni tehnike koje se u njoj opisuju. Postupi li tako, uveren sam da e ovladati sposobnou da stvara uda koja e ga osloboditi zbunjenosti, bede, tuge i neuspeha i pokazati mu put do mesta koje mu uistinu pripada. Reiti ga nevolja, emo-cionalnog i fizikog ropstva i izvesti ga na stazu slobode, sree i duhovnog mira. udotvorna sila podsvesti u stanju je da dovede do izleenja i povrati ivotnu snagu. Ovladavajui sopstvenim unutranjim moima, italac e razoriti zidine straha i ui u ivot, kao to je rekao sveti Pavle, "u velianstvenu slobodu dece Boje". OSLOBAANJE UDOTVORNIH SILA Postizanje sopstvenog izleenja oduvek je predstav-Ijalo najuverljivije svedoanstvo prisustva podsvesnih moi u oveku. Pre etrdeset dve godine uspeno sam se oslobodio malignog tumora medicinski strunjaci su ga nazivali sarkom - sluei se snagom podsvesti koja me je stvorila i koja me odrava u ivotu. U ovoj knjizi iznosim tehniku kojom sam se, pri tome, sluio. Ubeen sam da e svima koji je prihvate pomoi da steknu poverenje u postojanje beskonane moi isceljenja u dubinama Ijudske podsvesti. Uz nesebinu pomo svo-ga doktora i prijatelja, iznenada sam shvatio da e se stvaralaka inteligencija koja je nainila sve moje orga-ne, uobliila moje telo i dala poetni impuls mome srcu, sasvim prirodno obraunati sa mojom boleu. Drevna poslovica kae: "Lekar ranu previja, a Bog je lei". UDA SE DEAVAJU NAKON DELOTVORNE MOLITVE Nauna molitva predstavlja usmeravanje u eljenom pravcu delovanja postojee sprege svesnih i posvesnih 8 stanja duha. Knjiga koju drite u rukama pokazae vam kako da, naunim putem, zauzdate beskonanu mo u sebi i postanete ono to zaista elite da budete. Svako od nas stremi srenijem, sadrajnijem i bogatijem ivotu. Krajnje je vreme da, u tu svrhu, ponemo da se sluimo udotvornom silom koju posedujemo i unesemo sklad u svoj svet prepun profesionalnih, porodinih i linih problemajotrudite se da ovu knjigu proitate vie puta! Njena brojna poglavlja e vam pokazati na koji nain udesna mo deluje i kako da skriveno nadahnue i mudrost iznesete na svetlost dana. Ovladajte jednostav-nim tehnikama podsticanja podsvesti na akciju; sledite novi nauni put ka beskonanom blagu. Proitajte ovu ^JibliJJ^ ) knjigiLp-^ivoJskolsJiubaiuJe^ Vioe ponno^i^visto_sajiLuije^ji_da e ptedstavijatL MOLITVA JE SVUDA OKO NAS Znate li ta znai moliti se delotvorno? Kada ste se poslednji put pomolili u okviru svojih svakodnevnih ak-tivnosti? U trenucima opasnosti, u vreme nevolja i bolesti ili u asovima kada vreba smrt- molitva predstavljajedini izlaz. Dovoljno je da otvorite bilo koji dnevni list: irom sveta, molitve se u svakom trenutku izgovaraju zbog deteta obolelog od neizleive bolesti, za mir meu na-rodima ili za grupu rudara zatrpanu u hodnicima nekog rudnika. Kasnije e spaseni rudari priati kako su se molili dok su ekali na izbavljenje, pilot e rei kako se neprekidno molio dok je pokuavao da prizemlji oteeni avion. Molitva je, zacelo, uvek prisutna kao pomo u nevolji. Ipak, zato ekati nesreu da bi molitva postala sastavni deo ivota. Krupni novinski naslovi esto govore o uslienim molitvama i predstavljaju sve-doanstvo njihove delotvornosti. ta, meutim, rei za milione molitvi izreenih svakoga dana za stolom, u crkvi, na bilo kom drugom mestu gde Ijudi jednostavno tee sjedinjavanju s Bogom? Radei sa Ijudima, dugo sam se bavio razliitim pristupima molitvi. Pri tome sam polazio od sopstvenog iskustva ali i od doivljaja mnogih sa kojima sam dolazio u dodir. Problem se najee sastoji u tome kako objasniti drugima na koji nain valja moliti. Ljudi u nevolji gube mo trezvenog razmiljanja i postupanja. Stoga je nuno pronai jednostavno pravi-lo, oigledno i efikasno uputstvo koje je lako rastumaiti i primeniti. OSNOVNO OBELEJE KNJIGE KOJA JE PRED VAMA Osnovno obeleje ove knjige je njena praktina pjirnenljivost, sadri jednostavne, korisne tehnike i obra-sce T tiposobnoj da pronae reenje problema. * Kosnije mi se poverila, "Nisam imala novca da kupim luihu ali mi je sada sasvim jasno gde se nalazi novac i IV O8talo to mi je potrebno - upravo u riznici venosti niotenoj u meni samoj".**-Evo jo jednog jednostavnog

primera. Ukoliko kaete, "Ne volim peurke", a nekom prigo-dom vam ih ipak poslue u salati ili kao predjelo, zacelo ovek ie popxit-kapetana kojj^ipravlja^bj^dorr^Sarno ispravne zapovesti vodebrodooluke^stoga i vrrngratg~ jzdavatiiirriati prave misli i mentalne slike) svojoj podsvesIT" ko|a]uprav[|a~svrm vaimTt ne osposobite se za ono emu stremite. Umesto taga, 11. .vorite sebi, " J stanju sam sve da uinim uz pomosvoje inidsvestr. # /. i konjjvotajezakon vere. Vera je misaojcoja se rada u yinJ. Ne veruite u_stvari koje vam nanose

stetu ili boj^ y. rr ujtejaje^oivest spoQhnaxla.vas lei. nadahnjuje^ r,i laziTvogju bolju budjiDOgt. Uspeh ujivotu upravo je arazmeran veri u uspeh. fomenite li svoie misli. promeniete svoju sudbinu. 24 25

Svako od nas poseduje um i trebalo bi da naui da se njlmt slui. Dva su nivoa Ijudskog uma - svesni ili fiolonalni i podsvesni ili iracionajni. ovek razmilja VMnlm delom svoga uma i sve ono to zamisli sliva se U podsvest koja, kao stvaralaka snaga, iz svojih dubina upravlja ovekovim postupcima. Dakle, podsvest je se-lilftt svih oseanja ali i stvaralaki deo linosti. Mislite li neto jobro, dobro e vam sej_desiti. Imate li zle

usfedie zlTdogadaii. LjuskLum 7adi upravo_na-Iflkav nain, _ KiO polaznu taku valja zapamtiti sledee: kada pod-jjisvoji neku zamisao, istggjrenutka kree u njeno t^fl'vanje^Taj zakon podvesti vai kako za pozitivne, iO I za negativne misli. Ukoliko je vode loe ideje, divest raa neuspeh, nesreu, osujeenje. Ukoliko je vail nain razmiljanja skladan i konstruktivan, uivaete ii vrenom zdravlju, blagostanju i uspehu. jriirizdravo telo nuno slede iz pozitivnog ifi/nniljanja. Sve'to^duhovnoj^emotivno predstavite n" 'tinuJ_vaa e podsvest usvoiiti i uneti u vae^ bImi ivo. Dakle. potrebno je samo da navedete svoju vost"_da usvoji vau pozitjvnu zamisao i^prema^ nu podsvesti, iskusiete spokojstvo, zauzecete eT iiutveni poloaj i sl. Vae jejdaJzdate naredbu a_ vost ce vernojgprodukovat[z_amisao koju ta naredUkratko7podiyiir''eagure odnosno^odgovara U fl i kIu sa prirodomjiiisli koie&e_roje u svesti. ^ i' iholozi i psihijatri tvrde da svakom prelasku misli u pi h i .'ost odgovara odreeni hemijski proces u elijama . im podsvest prihvati ideju, istog trenazapoi-i ie sprovodi u praksi. Pri tome se slui celokupnim prikupljenim ivotnim saznanjem, oslanja se na i i .ijnu snagu, energiju i mudrost u svakome od nas. 11 cilju podreuje sve prirodne zakone. Ponekad do mi.i dode istog trena ali ima sluajeva kada treba danima, sedmicama ili due.,_. Njeni su putevi 29 RAZLIKA IZMEU SVESTI I PODSVESTI Treba imati na umu injenicu da nisu u pitanju dva razliita uma ve dva polja aktivnosti unutar jednog jedinstvenog uma. Svest je deo uma koji razmilja, njoj pripada aktivnost opredeljivanja, vrenja izbora. Na pri-mer, birate knjige koje ete itati, mesto u kome ete stanovati, osobu sa kojom ete iveti. Dakle, svest do-nosi odluke. S druge strane, vae srce radi automatski, bez uplitanja svesti, to isto vai i za proces varenja, krvotoka ili disanja. Navedeni procesi su nezavisni od svesti. Kao to je reeno, podsvest usvaja sve ono to joj se namee, odnosno ono u ta svest verujej^odsvest ne razmilja, ne dovodi u sumnju niti se uputa u rasprave. Vrlo je slina zemlji koja prihvata svako seme, bilo ono dobro ili loe. Samo su misli delatne i, u skladu sa iznetim primerom mogu se poistovetiti sa semenom. Negativne, razorne misli imaju isti uinak i u podsvesti i, nakon nekog vremena, uvek se pojavljuju kao odgovarajui doivljaj. ^majte na umu da se podsvest ne bavi razmiljanjem o tome jesu li vae misli dobre ili loe, istinite ili lane ve iskljuivo reaguje prema prirodi nametnutih joj misli. Ukoliko, na primer neku injenicu svesno prihvatite kao istinitu iako je lana, vaa e je podsvest prihvatiti kao istinitu i potruditi se da ostvari njoj odgovarajui rezultat. PSIHOLOKI EKSPERIMENTI Bezbrojni eksperimenti koje su psiholozi i drugi stru-njaci vrili sa osobama u stanju hipnoze pokazuju da podsvest nije sposobna za vrenje bilo kakvog izbora ili poreenja, nunog za proces zakljuivanja. Drugim reima, podsvest prihvata i usvaja svaku misao koja joj se prosledi, ma kako ona lana bila. Usvojivi je, odmah aktivira svoje mehanizme i reaguje u skladu sa njenom prirodom. 30 I vii i | inmera koji pokazuje u kojoj meri je podsvest i" m Hi i.-i 1.1 sugestiji. Ukoliko hlpnotizer naredi osobi koju lti| notlSe da usvoji identitet Napoleona ili se pretvori u r i nii.i e se bez oklevanja potpuno uiveti u dode- i ulogu, doi e do potpune promene linosti. Slino h iiiin, nki iliko hipnotizer pacijentu nametne pomisao da Ri iid primer, svrbe lea, da mu krvari nos, da mu je U'iiH' ili da se pretvorio u mermerni kip, on e ga i ii if.h i-'.. iti zapostavljajui sve elemente stvarnosti koji ne imIi |i iv.iraju toj ideji. i ivi navedeni jednostavni primeri jasno pokazuju ra11 i/meu svesnog dela uma i podsvesti koja je beI urt, neselektivna i koja kao istinitu prihvata svaku 10 za koju svest poveruje da je istinita. Otuda i znaaj i| i< . luljivanja svakoga od nas da se pri izboru svojih 11 'liii onih koje doprinosesrei, zdravlju i zadovo-l| i OIJEKTIVNI I SUBJEKTIVNI UM :;e ponekad naziva objektivnim umom jer se i apoljanjou. Objektivni um ima zadatak da spozhjektivni svet. U tu svrhu mu slui pet fizikih ula. 'i i|nklivni urn je vodi i usmerava svih ovekovih do-i an okolinom. Sva saznanja koja posedujete stekli l u/ pomo svojih pet ula. Objektivni um ui kroz i"i'nn,iiianje, iskustvo i obrazovanje. Kao to je ve iiajznaajnijafunkcija objektivnbg umaje aR^ n|e.------------------------; * nnislite da se kao turista nalazite u Los Anelesu. Nn tomelju posmatranja njegovih parkova, bati, veumtvenih graevina i udobnih kua za stanovanje i li M ii itte do zakljuka da se radi o veoma lepom gradu.

i. h.iii na koji deluje va objektivni um. T'nlsvest se vrlo esto naziva subjektivnim umom. ,'miiii.ik :-,ubjektivnog uma je da spozna svoju okolinu iii M9 koristei pet raspoloivih ula. Drugim reima, i ii i|oktivni um opaa uz pomo intuicije i predstavlja 31 sedite svih oseanja i skladite uspomena. Subjektivni um dolazi do izraaja u asu kada su objektivna ula pasivna. Ukratko, radi se o delu Ijudskog uma koji izbija u prvi plan u trenucima kada objektivni um zadrema ili miruje. Dakle, subjektivni um vidijuje, a_d^_pjJtom_ne_kgrLsti jprirodneljrgane v\3a\ sluha, poseduje sposobnotyj-dovitosti. Subjektivni um je u starijtrrfanTapusti telo, otputuje u daleke krajeve i odatle donese zapre-paujue tana i istinita saznanja. Uz pomo subjektiv-nog uma, svako od nas je u stanju da ita misli svojih blinjih ili sadraj zapeaenih pisama.Pri svemu tome subjektivni um se ne slui uobiajenim objektivnim sred-stvima komunikacije. Svako ko eli dldti j istinske molitve mora da shvatiprirodu_odnosa objektiv-nog i subjektivnog uma. PODSVEST NIJE OSPOSOBUENA ZA ZAKUUIVANJE Podsvest nije sposobna da bilo ta dovede u sumnju, odnosno nije u stanju da se bilo emu suprotstavi. Otuda svaku, ak i pogrenu, sugestiju prihvata kao istinitu i prihvata je kao iskustvo, osobinu ili dogaaj. Sve to se oveku deava zasniva se na mislima koje se u obliku verovanja utiskuju u podsvest. Ukoliko u vaoj podsvesti ve postoje pogrena shvatanja, jedini metod za njihovo prevazilaenje je neprekidno ponavljanje kon-struktivnih i ispravnih misli koje e podsvest na kraju usvojiti i pretvoriti u nove i zdrave ivotne navike jer podsvest je sedite Ijudskih navika._ Svestsvojim uobiajenim nainom razmiljanja urezu-je duboke brazde u podsvesti, to je veoma povoljno ukoliko su te misli skladne, konstruktivne i miroljubive. Meutim, ukoliko oveka obuzme strah, brige ili se prepusti nekom drugom obliku razornog razmiljanja, lek e pronai samo ako shvati i prepozna ogfomnu mo podsvesti i snagom volje pone da razmilja o srei, 32

>dl i zdravlju. _Dakle, ukoliko snano i iskreno stremili '.lnhodi i srei, vaa^ce^e^podsvest, kao stvara- 'iilii, potruditi da u njima i uzivate. OOROMNA MO SUGESTIJE Vniovutno je itaocu ve sasvim jasno da svest i'ttuvlja "uvara kapije" i da je njena osnovna uloga i i podsvest zatiti od lanih utisaka. Shodno tome, iii od osnovnih zakona Ijudskog uma glasi ^odi !' voomaj2oc[lona_sugestiii. Kao to je ve i io, podsvest se ne bavi poreenjem niti bilo kakvim i >!itulnim razmiljanjem koje, kao funkcija, pripada li l 'i k Isvest jednostavno reaguje na misli. odnosno 1 , Kojejo|_grpsleuje svest; nijednoa trenutka nije |ii cia vrsi bilo_kakvo opredeljivanje. i M.isinog primera ogromne moi sugestije. Zaii prilazite ubledelom putniku na brodu i kaete l/yledate veoma loe. Kako ste samo bledi! Sigurote dobiti morsku bolest. Dozvolite mi da vas otprain vae kabine." Putnik e, zacelo, jo vie prebleVoa sugestija se spojila sa njegovim sopstvenim hom. Zato e prihvatiti vau pomo, povui se u Hi i i poeti da pati od simptoma morske bolesti. i jatlvna sugestija se ostvarila. ha/LIITE REAKCIJE NA ISTU SUGESTIJU i ii/lliti Ijudi reaguju na razliit nain na istu sugestiju - |i't!nakog stanja podsvesti i sistema verovanja. itlto li se, na primer, mornaru reima: "Mome, neto

l/flleda. Jel' ti muka? Kao da ima morsku bolest?" ivlsnosti od temperamenta, mornar e se nasmejati nu alu ili vam neto besno odbrusiti. U ovom Migestija nailazi na neprobojni zid, jer se u mornvmn umu spaja sa njegovim vrstim uverenjem da nor8ka"bolest ne moe pogoditi. Otuda ne izaziva ih vt pojaava samopouzdanje. 33 Renik kae da sugestija predstavlja pobuivanje od-govarajuih misli u neijem umu odnosno mentalni pro-ces u okviru koga se neka misao prihvata, usvaja ili sprovodi u ivot. Treba zapamtiti da se sugestijom ne moe nita nameTnuti podsvesti protiv voije svesnog~ dela uma^ Drugim reima, svest ima mo da odbacP svaku sugestiju. U pomenutom sluaju, mornar se ne plai morske bolesti; ubeen je da joj nikada nee podlei i negativna sugestija jednostavno nije u stanju da pobudi strah. Kod prvog putnika, meutim, sugestija dovodi u prvi plan njegov sopstveni skriveni strah od munine. Svako od nas ima mnotvo skrivenih^strahpva-nja, verovanja i misli, ovi unutranji, subiektivnLcjniocL upravljaju nasim ivotima. Suaestija^sama pojebi nema^ nikakvu mo osim ukoliko je podsvest ne usvoji. GUBITAK RUKE Svake dve ili tri godine drim predavanja u Londonu, u okviru seninara koji sam sam osnovao. Prilikom jednog od mojih boravaka u ovom gradu, dr.^velin Flit, direk-torka seminara, mi je prepriala lanak iz engleskih novina u vezi sa snagom sugestije. Neki ovek je preko dve godine neprekidno svojoj podsvesti upuivao sle-deu sugestiju: "Dao bih desnu ruku da moja erka ozdravi." Njegovo dete je bolovalo od tekog oblika artritisa i neizleive, istina blage, kone bolesti. S obzi-rom na injenicu da lekarima nije polazilo za rukom da olakaju njeno stanje, oca je razdiralo snano saoseanje, uz ogromnu elju za oporavkom svoga deteta, to je izraavao navedenom sugestijom. U novinskom lan-ku se dalje kae da je porodica jednog dana doivela saobraajnu nesreu, ocu, koji je bio za volanom, je otkinuta desna ruka u ramenu. Ve sledeeg dana svi simptomi erkinih oboljenja su nestali. Vodite rauna da svojoj podsvesti dajete iskljuivo sugestiju koje nadahnjuju, lee, smiruju. Zapamtite da | 11M m Isveu ne smemo aliti, ona nas uvek doslov-ihVitt. KAKO AUTOSUGESTIJOM ODAGNATI STRAH Aulonugestija je proces u kome pojedinac samome I nnmee odreenu misao. Herbert Parkin, u svom ntodnom priruniku autosugestije, belei sledei, nl|iv i zabavan dogaaj: "Njujoranin stie avionom Kago, pogleda na sat koji pokazuje jedan sat vie iknkog vremena i saoptava svorn ikakom da je podne. Domain iz ikaga previa j >|ftnje razlike u vremenu izmeu njegovog grada i N|u Jmka i odvraa Njujoraninu kako je veoma gladan ni da ide na ruak." AutoHugestija se, na slian nain moe upotrebiti za IiihImi jirotiv straha i ostalih negativnih stanja duha. 1 pevaica je pozvana na audiciju. Veoma se rado-vil novoj prilici koja joj se ukazuje ali je ve tri puta do i propadala zbog straha. lako ima veoma dobar noprekidno sebi govori: "Moda im se nee dopa-ii .i | )evam. Dau sve od sebe ali me verovatno nee ii Njenapodsvestusvajanegativnuautosugestiju, il je kao naredbu i pretvara u neposredan doivljaj. i^lca je svoj problem reila uz pomo sledee teh-Iii puta dnevno povukla bi se u svoju sobu, udob-i i u naslonjau, opustila se i zatvorila oi. Zatim 'i uinirlla duh ali i telo. Fizika nepokretnost je pogodna nintalnu pasivnost i ini ovekov um podloniji su-1111 I )i 'vojka bi zatim poela neprekidno da ponavlja: ^iinn aam, uravnoteena, sigurna, moj glas je lep i vtit" Ovu reenicu bi lagano ponavljala pet do deset i nlokupan postupak je, kao to je ve reeno, >\/odila tri puta dnevno i jednom neposredno pred iia imati na umu da podsvest raspolae bezgrailm znanjem i odgovorima na sva mogua pitanja. ^Hli ona se nikada ne suprotstavlja, nikada se ne m|m".i.i ii raspravu, nikada ne kae, "Ne sme misliti na i.il n ii iii Ukolikojoj.naprimer, uputitemisli kaotosu, wn u stanju to da uinim", "Prestar sam", "Ne mogu inltl datu obavezu", "Rodio sam se u pogreno vre"Ne poznajem prave Ijude", ona e uvek reagovati ii sladu sa njihovom sadrinom i nikako drufji i nne, dakle, sami sebi uskraujete sreu i dobro-pii/ivate osujeenost, nematinu i oskudicu svake 1 noliko u svesti stvarate prepreke, tekoe ili nega" misli, osuujete sopstvenu podsvest da bezgra^Hu umnost koju poseduje koristi u negativne svrhe. 1' iv/ari, stajete na stanovite da vaa podsvest nije iobna da rei probleme koji vas tite. Na taj nain, mujete u mentalnu i emotivnu osujeenost koju iiu tolesna bolest i sklonost neurotinim poremeaji' i ii|ii ostvarivania eljenog i prevazilaenja oskydjcg, 'i i hi svakoga dapajde_puta_yrst_o i hrabrojei^ irajna umnost koja je rodila elju prua mi savrsen :u ostvarivanje te elje. Svestan sam da unutranja t moje podsvesti priprema pravi odgovor i da e 41

f moja unutranja oseanja i tenje nai svoju materijali-I zaciju u spoljanjem svetu. Proimaju me mir, uravnoteenosti sklad." L_ Kaete li: "Nema izlaza; izgubljen sam; nedoumica nema reenja; zaustavljen sam i osujeen"" zacelo e izostati bilo kakav odgovor podsvesti. elite li da pod-svest radi za vas, postavite joj pravi zahtev saradnja nee izostati. Podsvest je uvek u vaoj slubi, nadzire rad vaeg srca, ritam disanja, lei posekotinu na prstu, usmerena je ka ivotu i veno se brine o vama. lako i sama poseduje sopstveni um, podsvest bez ostatka usvaja vae obrasce miljenja. Podsvest e odgovoriti uvek kada se upustite u traga- ' nje za reenjem problema ali e, u isto vreme, oekivati da u svesti stvorite ispravne polazne sudove. Imajte na umu da podsvest UVEK poseduje odgovor. Meutim, ako kaete, "Ne verujem da ima izlaza, zbunjen sam, zato mi odgovor neprestano izmie?" ponitavate sna-gu sopstvene molitve, odnosno sopstvene podsvesti. Stoga, unesite mir u duu, opustite se i odluno recite samome sebi: "Podsvest ima odgovor i ovog trenutka rm ga nudi. Zahyajai_sa7n~io[ jerbeskrajna mudrost pjgdsvestijgojnajejan^^ renj^jsjDfavno^^ odlunotrasfo-

baam cudesnu moc podsvetiT^" ~ PREGLED NAJZNAAJNIJIH STAVOVA Mislitfi rinhrn i uslfiriiR dnhrn Mislite zlo i usledie zlo. ovek ie ono to misli~ (Podsvest nije u stanju da se suprotstavlja ve usvaja sve to joj svest uputi. Nikada nemojte rei, "Nemam novaca za tako neto", ak i ako je to tano. Izaberite bolju pomisao, "Kupiu tu stvar. U mislima je ve moja". ^)Svaki ovek raspolae sa mogunou izbora. Opredelite se za zdravlje i sreu. Moete izabrati Ijubaznost ili ne-Ijubaznost prema blinjima. Opredelite se za saradnju, veselje, prijaznost i zapaziete povoljnu reakciju svih oko sebe. To je najbolji nain da se razvije pozitivna linost.

ii |o "uvar kapije", njen osnovni zadatak je da sprei in.mje lanih utisaka do podsvesti. Opredelite se za v.mjo u mogunost pozitivnih dogaaja. gvekova iliivesti nema granice. Ona nas nadahnjuje, ivrt, ona nam otkriva imena, prizore i injenice, lone u pamenju. Podsvest je dala znak za m| ik rnda srca svakoga od nas, briljivo nadzire 1 i i iviuorganizmu, regulievarenjeiostaletelesne Kada pojedemo komad hleba podsvest ga . .1 ii,i/i ii tkiva, miie, kosti i krv. Taj proces prevazi- mndrost ak i najmudrijih Ijudi na zemlji. Dakle, t kontrolie sve vitalne procese i funkcije tela i ii|o odgovor na sve probleme. oduvest nikada ne spava, nikada se ne odmara; na poslu. udesnu mo podsvesti otkriete na inostavan nain: dovoljno je da joj, neposredno Bpavanje, iznesete neku elju. Uskoro ete sa onjem otkriti da su se sile unutar vaeg uma lle i krenule u ostvarivanje traenog rezultata. svakome od nas, u vama, jeste izvor ogromne i nuidrosti, jeste sila koja pokree svetove, vodi "I svakoga dana donosi novo raanje Sunca.

|"imkii nebo i zemlju, kako bi sprovela zapovesti iz svesti. Zato bi trebalo voditi rauna da te ii, ti utisci budu uvek ispravni i konstruktivni. vtom 3u rasprostranjeni beda i haos, jer Ijudi jedno-iM) inzumeju meuzavisnost sopstvene svesti i ivooti. "[ek ukoliko postipnemo da navedena dva 'i'.i /ajedniki deluju u medusobnom skladu, slozi, n i-mo_u zravlju, srei i totTTfT^de' d d _ podsvest deluju skladno i jstovremeno. nema i nosloge. 49 Hermesov grob je otvoren s velikim iekivanjem jer je postojalo uverenje da skriva najveu tajnu svih vreme-na. Tajna glasi: KAKO JE IZNUTRA TAKO JE I SPOLJA. KAKO JE GORE TAKO JE I DOLE._____________ Drugim reima, sve to je utisnuto u podsvest nalazi svoj izraz na ekranu slobodnog prostora. Takvu istinu propovedali su i Mojsije, Isaija, Isus, Buda, Zaratustra, Lao-ce i svi ostali prosveeni mudraci tokom Ijudske istorije. Sve to subjektivno osetite kao istinito, nai e svoj izraz kao iskustvo, osobina ili dogaaj. j?okret i oseanje_moraiu uspostaviti trajnu ravnoteu, kako na nebu (odnosno. u ovekovom umu)". tako i na zemlji (u telu i njegovoj okolini). Tako glasi osnovni zakon ivota. U svekolikoj prirodi susreemo se sa zakonom akcije i reakcije, pokreta i odmora. Tek po uspostavljanju rav-notee izmeu te dve pojave nastupie sklad i opta uravnoteenost. Zadatak je oveka da dozvoli i omogui ritmino i skladno odvijanje tog zakona kroz svoju svest i svoje telo. Poetni impuls mora biti jednak dobijenom rezultatu, utisak i njegov izraz moraju se poklapati. Negativne, razorne i zlobne misli stvaraju tetna oseanja koja nuno moraju nai svoj spoljanji izraz. Otuda se javljaju srane tegobe, povieni pritisak, ir organa za varenje, napetost i sl. ta mislite o sebi ovog trenutka? Svaki deli vaeg bia izraava tu pomisao. Telesno zdravlje, materijalno stanje, prijatelji, drutveni poloaj savreno odraava-ju ideju koju imate o sebi. Upravo se u tome ogleda stvarno znaenje svega to je utisnuto u podsvest i to dolazi do izraaja u svim fazama Ijudskog ivota. ^Zadravajui negativne mislKsamima sebi nanosimo

i_>u'Jete li dovoljno uporni,__poi_e vam za i Istisnete celokupno negativno naslee. nn 11-.| 11 > IVEST LEI MALIGNO OBOLJENJE KOE mjt samoga sebe je uvek najubedljiviji dokaz moi podsvesti. Pre etrdesetak godina, za rukom da se, kroz neprestanu molitvu, mnlignog oboljenja koe. Medicinskaterapi-| vala da zaustavi napredovanje bolesti koja je I 11 ntKila maha. Obratio sam se veri. Svetenik, . 'in h ihokim poznavanjem

psihologije, objasnio mi znaenje Psalma br. 139 koji, izmeu osta-tll: "Zametak moj vidjee oi tvoje, u knjizi je tvojoj i lisano, i dani zabiljeeni, kad ih jo nije bilo i(i,i " lk'kaomijedaizraz"knjiga"oznaavamoju i iM | lodsvest koja je oblikovala i izlila sve moje ledne jedine, nevidljive elije. Napomenuo je nst, u meri u kojoj je tvorac moga tela, moe 1 il inovi i izlei jer ve poseduje savreni obrazac nulu /a takav postupak. Atunik mi je, zatim, pokazao svoj sat i rekao: "Ovu 'ki i napravio. Casovniar je najpre sve zamislio umu i tek nakon toga je sat postao deo objekiini sti. Ukoliko se pokvari, lako e ga popraviti fiovu pivobitne zamisli". Zatim me je podsetio da ) tvorac mogatela, deluje potpuno isto kao n i da je u stanju da isceli, obnovi i usmeri sve inki ije i procese unutar moga tela ali da je moja iln joj izdam odgovarajuu zapovest, da je i ii m'in upuujui joj ideju savrenog zdravlja. To I lamo uzrok, a posledica e biti moje izleenje. ,ivii se na sledei, vrlo jednostavan nain: 1 i i svi njegovi organi tvorevina su beskrajne "-.ii moje podsvesti koja zna kako da me isceli. i i |i tkiva, miie i kosti mogatela, sada pristupa nvanju svakog atoma moga bia u skladu sa iinitn savrenim obrascem. Zahvalan sarn joj za 50 51 isceljenje koje mi, oseam, donosi. udesno je delo stvaralake inteligencije u rneni."* Molio sam se na glas, po pet minuta, dva ili tri puta dnevno. Posle neto vie od tri meseca, moja koa je ponovo bila u savrenom stanju. Kao to se vidi, samo sam svojoj podsvesti saopta-vao ivotvorne obrasce celovitosti, lepote i savrenstva koji su oduzimali mesto negativnim mislima i obrascima, smetenim duboko u mojoj podsvesti i uzronicima svih mojih nevolja. Svaka pojava na telu mora prethodno da se pojavi u umu, otuda, natapate li um pozitivnim misli-ma, prouzrokovaete sline promene na telu. To je temelj svakog izleenja.,./>T)ivna su djela tvoja, i dua moja (podsvest) to zna dobfo^ (PsaTfn 139:14). KAKO PODSVEST NADZIRE SVE TELESNE FUNKCIJE Dok spavate u svom mekom krevetu ili obavljate uobiajene svakodnevne poslove, vaa neumorna, uporna i sveprisutna podsvest kontrolie sve vitalne funkcije tela, ne raunajui pri tome na pomo svesnog dela uma. Kada spavate, na primer, srce vam i dalje ritmiki kuca, plua ne prestaju s radom te se proces disanja odvija jednako kao dok ste budni. Podsvest nadzire varenje i luenje raznih lezda ali i ostale, ne toliko oigledne aktivnosti vaeg tela. Dlake na licu i glavi rastu bez obzira da li ste budni ili spavate, naunici tvrde da koa lui znatno vie znoja dok je ovek u snu nego dok je budan. Oi, ui i ostala ula aktivna su tokom sna. Poznato je da su, na primer, mnogi naunici otkrili ree-nja najteih problema upravo u snu. Svest esto svojim strahovima, brigama, strepnjama i depresijama ometa normalni ritam srca, plua, eluca i creva. Navedeni obrasci miljenja ometaju skladno funkcionisanje podsvesti. Ukoliko ste izbaeni iz duhov-ne ravnotee, najbolji lek je da se opustite i zaustavite zamajac negativnih misaonih procesa. Obratite se svojoj ,..,, i ,., . 111 j i, iredite joj da preuzme kontrolu. donosei I .kojstvo i poredak. Postupite li na taj nain, i su sve vae telesne funkcije ponovo noriii v> ii hte rauna da se podsvesti obraate autorii uverljivo - samo e u tom sluaju postupiti i voim zahtevima. i livest se trudi da vam po svaku cenu sauva ivot i /dravlje. Navodi vas da zavolite sopstvenu i tnkoe ilustruje nagonsku elju za ouvanjem i illkog ivota. Pretpostavimo da ste sluajno jeli |mil'viin'iiu hi anu. Podsvest e vas navestidajeizbacite, ,.., nitiiK Ukoliko nehotice uzmete otrov, podsvest e i! iiinuti da ga uini bezopasnim. Prepustite li se ll .......iti njenim udotvornim moima. uivaete u n k'; -.iviftunom zdravlju sopstvenoj podsvesti. qo kontrolisano matanje predstavlja jo jedan II unoenja ideje zdravlja u podsvest. oveku obo-iim 'i i limkcionalne paralize naloio sam da zamilja .ube kako se kree svojom kancelarijom, dodi-tBdni sto, odgovara na telefonske pozive i obavlja in;.ijene radnjekojebi vriodaje zdrav. Objasnio mu da e takvu ideju o savrenom zdravlju njegova vont zacelo prihvatiti. On se saiveo sazadatkom i ini'.linna vratio u kancelariju. Odmah se osetilo dnvest kree na izvravanje konkretnog zadatka. m nokoliko sedmica ovakvog samouslovljavanja, u ivi i| kui je zazvonio telefon, scenario je unapred iun, te su se negovateljica i supruga "sluajno" 1' van kue. lako se telefon nalazio gotovo pet

metara od njegove postelje, ipak je podigao slualicu. Tog trenutka je bio potpuno izleen. Isceliteljska mo njegove podsvesti odgovorila je na duhovnu predstavu koju joj je neprekidno slao i usledilo je izleenje. Njegov problem se sastojao u mentalnom bloku koji je spreavao nadraaje iz mozga da dopru do udova. U asu kada je panju usmerio ka isceliteljskoj moi u sebi, prepreka je razbijena i on je bio u stanju ponovo da hoda i radi. foNOTO Bl TREBALO ZAPAMTITI Posvest nadzire sve telesne procese i poseduje odgovore na sva pitanja. Neposredno pred odlazak na poinak, uputite podsvesti tano odreeni zahtev i samima sebi dokaite postojanje njene udotvorne moi. Sve to utisnete u podsvest izbie na videlo kao osobina, iskustvo ili dogaaj. Stoga briljivo odabirajte ideje i misli koje upuujete podsvesti. Zakon akcije i reakcije je univerzalan. Misao predstavlja akciju dok je automatski odgovor podsvesti reakcija. Pazite na svoie misli! } Svaka frustracija temelji se na neuslienoj elji. Poklanjate ' li previe panje preprekama, odlaganjima i tekoama, usledie odgovarajuca reakcija podsvesti, time radite protiv sopstvenog dobra. ^Jkoliko svejno i jaino ponavljate, "Verujem da mijgpd^vesna~sna~5yoga asaJTkpristei rno)e~Teio ispun|a\/a^ arniljenu elju", osetiete proticanje Zivotnog principeP G"Rro~opIveno tejoTduh. SveTiedace^e nestatL Strah, zebnja i briga remete normalni ritam rada srca, plua i drugih organa. Nahranite podsvest mislima o skla-du, zdravlju i miru i sve telesne funkcije e ponovo postati \i normalne. ^pf*/ Nekasvesni deovaeg uma neprekidno oekuje najbolje, podsvest e se postarati da verno reprodukuje va nain razmiljanja. -A r Zamiljajte srean zavretak ili razreenje svog problema, ^ osetite radost ostvarenog cilja i sve to ste zamiljali i oseali pretvorie se, uz pomo podsvesti, u stvarnost.

DUHOVNA 1SCELJENJA DIUVNAVREMENA

56 U ivlm narodima postoji vekovno, gotovo nagonsko \/nnje da negde duboko u oveku poiva iscelite< mo sposobna da sve naruene telesne funkcije i i vrati u normalno stanje. Veruje se da se ova udna pod odreenim okolnostima moe prizvati i das nh nakon njencg pojavljivanja, sve telesne i duevitnje nestaju. Istorija svih naroda puna je svedoani koja govore u prilog ovakvom verovanju. .nrnom poetku Ijudske istorije, smatralo se kako dn zlim ili dobrim (ukljuujui i isceliteljske) silama "h. ii na oveka poseduju vraevi, svetenici ili sveti II uopte. Pretpostavljalo se da rijihova mo potie >8redno od Boga dok su se konkretni postupci i ijn razlikovali kod razliitih naroda. Proces isceljenja i|Cee imao oblik prizivanja Boga kroz raznovrsne mI M" ic dodirivanje dlanova, bajanje, noenje amajlii itntonja, relikvija i svetih slika. 'iv.>.!< Tiici drevnih religija, na primer, davali su paciIma snana opojna sredstva ili ih izlagali hipnotikim "Ntljama pred spavanje, govorei im kako e ih lugovl u snu posetiti i izleiti. Takvi postupci su esto hin viId uspeni. Jasno je da se radilo o snanim suge npuenim podsvesti. Movaoci grke boginje Hekate su, na prirner, izvo-lili | n i'n ( )an obred prizivanja svoje zatitnice i isceliteljke M|i>**vo pred odlazak na poinak. Izlazili bi na otvoreno i H vreme punog meseca, posebnim postupkom i u 'Mlm posudama meali tamjan, miriljave smole, |-i|,t i i.-.i,itke rtvovanih pasa i gutera, Nako.n ovog "aknog obreda, odlazili bi u postelju i boginja bi im 'imvezno javljala. Brojni su izvetaji o isceljenjima > au usledila posle buenja. i |li ( Ino je da svi opisani postupci i obredi imaju za ! 11 >ntpunije usvajanje sugestije izleenja od strane i ! vi-.ti Isto je tako jasno da je u svim sluajevima llolj upravo podsvest i da se ne radi ni o kakvim iiin, hoanskim uplitanjima. 59 Iscelitelji su oduvek postizali izuzetne uspehe u sluajevima gde je zvanina medicinska nauka padala na ispitu. Brojni takvi primeri pozivaju na razmiljanje. Na koji nain iscelitelji irom sveta postiu izleenje? Odgo-vor lei u vrstom, gotovo slepom verovanju obolelih da e biti izleeni, to oslobaa monu isceliteljsku silu smetenu u podsvest svakog Ijudskog bia. Cesto se upotrebljavaju fantastini lekovi, pribegava krajnje ne-uobiajenim i udnim metodima, a sve u cilju pobuiva-nja mate obolelog i izazivanja snanih emocija. Takvo stanje duha olakava usvajanje sugestije o ozdravljenju

koja prodire najpre u svest a zatim i u podsvest obolelog. Podrobnije o tom procesu govoriemo u narednom poglavlju. BIBLIJSKI IZVETAJI O KORIENJU MOI SMETENE U PODSVESTI "Zato vam kaem: sve to itete u svojoj molitvi vjeruj-te da primate; i bie vam!" (Marko, 11:24) Obratite panju na razliku u gramatikim vremenima. Nadahnuti pisac nas upuuje da verujemo i kao istinitu prihvatimo injenicu da nam je elja ve ispunjena i usliena i da e do njene konkretne materijalizacije doi u bliskoj budunosti. Uspeh ove tehnike zavisi od vrstine uverenja da misao, ideja, slika predstavlja injenicu u ovekovom umu. Da_btbilo ta steklo svoiu materijaloostuJjudskarn duhu nungjejia ovek misli kako_to zajsta u duhu i postoji. Hlekoliko uvodnih rei saeto i sasvim odreeno iznosi uputstvo za korienje stvaralake moi Ijudske misli: dovoljno je, dakle, uneti, urezati odgovarajuu elju u sopstvenu podsvest. Svaka misao, ideja, plan ili namera jednako je stvarna kao i ruka ili srce. Drite li se biblijske tehnike.iiz__svoq ete uma potpunojjkloniti svako raz-miljanje ojjrilikarna^uslovima i ostalim pojavama koje 60 da izazovu neeljene posledice. Vae je isk- um bacite seme (miR^) ^jie, ukoliko i ) j B^e spreite. nepogreivo proklijaiLL ' i.iju, doneti plod. i n! Hristos je od svojih sledbenika zahtevao samo i irt svega veru. Najee rei u Bibliji su, "Po vjeri vaoi litsKn viim bude". Uvek kada bacite nekoseme u zemlju vui|i'k.' da e iz njega izrasti odgovarajua, sasvim dona biljka. Dakle, imate poverenja u zakonitosti lAtttn i poljoprivrede uopte seme e dati odraslu 11 sopstvene vrste. Vera, onako kako se pominje u Hllili|l, predstavlja nain razmiljanja, stav, unutranju Iguinost, saznanje da e ideja koju svesni deo uma u JKJtpunosti usvoji naii na isti prijem i u podsvesti i, imki m toga, krenuti na put materijalizaciji, ostvarivanja. Kri je. u izvesnom smjsJUjjjatihvatanje.kao istinitog to razum i ulaosporavaju, odnosno, uutkiva^Tilunog, racionalnoa. analitikog, svesnog dela ^H^I zauzimanjp stava pntpunog oslanjanja ng uputra^ < n ega isceliteljska struja obnavlja svoju normalnu i clju. Nijedanlekarneeizriitotvrditikakojeupravo l/loio pacijenta, ve e isceljenje pripisati iscelitei| aili koja ima gotovo bezbroj imena Priroda, ilvot, Bog, Stvaralaka inteligencija ili Mo podsvesti. "i to je ve reeno, mnogo je razliitih metoda injanja mentalnih, emocionalnih i fizikih prepreka "l.....i'inoguavaju slobodan protok isceliteljskog \\m u svakome od nas. Isceliteljski princip, smeten li i luboko u podsvesnom delu uma, u stanju je i uuin da pod rukovodstvom sopstvene svesti ili II nokoga sa strane izlei duu i telo od svake Itnln-iii Isceliteljski princip deluje u svakom oveku, bez n ii na boju, rasu ili veroispovest. Nije, dakle, potrebid Inii | ii ipadnik neke posebne crkve ili sekte, podsvest iin izleiti opekotinu ili posekotinu na ruci ak i Hko sebe smatrate ateistom ili agnostikom. iivromeni duevni terapijski postupak se zasniva na i/nnoj injenici da beskrajna snaga i umnost podii n >. u juje prema veri koja se u nju polae. Svetenik tiB | iti lome, dri onoga to mu propisuje Biblija: povlai VOJ svet i vrsto zatvara vrata za sobom, to znai tln mi> '.iniruje, oputa i predaje razmiljanju o beskrajnoj ^H)ltul|:;koj sili u sebi. Dakle, zatvara vrata uma za sve 73 to bi ga spolja moglo ometati i tiho i sa uverenjem se okree sopstvenoj podsvesti i saoptava joj svoju elju ili zahtev, shvatajui da e odgovor biti potpuno u skladu sa njegovim potrebama. Nije li udesno lepo znati da e ono to je stvoreno u mislima na kraju postati stvarnost? Upravo je u tome sutina stava: j'Veruj da_sLdobio i dobie". Na tome se i zasniva savremena terapija molitvom!

JEDINSTVENI PROCES ISCELJENJA Postoji samo jedan univerzalni isceliteljski proces koji deluje u svemu i svakome u maki, psu, drvetu, travi, vetru, zemlji jer sve na ovome svetu u sebi nosi daak ivota. Taj ivotni princip deluje u carstvu ivotinia, bi-Ijaka i minerala kao nagon i zakon rasta i razvitka. Covek je, za razliku od svih ostalih, svestan delovanja ivotnog principa i u stanju je svojom sveu njime i da upravlja, na sopstvenu dobrobit. Mnogo je razliitih pristupa, tehnika i metoda korie-nja ove univerzalne sile ali valja imati na urnu da postoji samo jedan proces isceljenja koji se zove vera, uverenje jer, "po vjeri vaojjiejogon subjektivne sile ivota koje se ispoljavaju tolo vae majke, donosei mu isceljenje. Um ii" poznaje vreme niti prostor. Jedan jedini um 11 vas i vau majku, bez obzira gde se trenutno III 1/ toga sledi da leenje u odsustvu kao pojava >tna leenju u prisustvu obolelog ne postoji jer je, I llo je ve reeno, univerzalni um sveprisutan i i uhvatan. Stoga nemojte ni pokuavati da aljete iinsli ili ih zadrite za sebe. Telepatija, u smislu koji ui.'is pridaje, ne postoji. Postupak koji vrite je, * IvnrI, svesno pokretanje misli. U asu kada postanete < >hina kao to su zdravlje, blagostanje i oputeM|, ta e se osobine pojaviti i u iskustvu vae majke i )Ih< .> .- 11Naredite podsvesti da pronae odgovor na problem koji

vas titi. Cinite to uvek pred odlazak na poinak i odgovor nee izostati. {$ Vodite rauna o svojim mislima. Svaku misao prihvaenu kao istinitu mozak upuuje u solarni pleksus odakle je samo jedan korak do njene materijalizacije. () Imajte na umu da je svaki ovek u stan ju da izmeni samoga sebe ukoliko svojoj podsvesti podari novi plan svoje lino-.sti> (". Podsvest je uvek usmerena ka ivotu. Vae je da se bavite sveu, hranite podsvest istinitim stavovima. Podsvest uvek reprodukuje va uobiajeni nain miljenja. X~ (^Svakih jedanaest meseci stiete novo telo. Izmenite svoje i telo menjajui svoje misli i ustrajui pri tim promenama. (J^ Normalno je biti zdrav. Nije normalno biti bolestan. Svakome od nas je uroen princip sklada. iJ)Misli pune Ijubomore, straha, brige i teskobe razaraju nerve i lezde, donosei duevne i telesne bolesti svih vrsta. J_ ^Sve to svesno ustvrdite i osetite kao istinito materijalizo-' vae se u vaem umu, telu i poslovnim aktivnostima. Mislite pozitivno i otvorite sebi vrata uivanja u ivotu. 109 KAKO DOBITI ELJENI REZULTAT

r c Osnovni razlozi neuspeha isceljenja uz pomo molitve su nedostatak vere i prevelik uloeni napor. Mnogi meu nama spreavaju uslienje molitve nesposobnou da potpuno shvate nain delovanja sopstvene podsvesti. U asu kada spoznate kako funkcionie va um stiete i znaajno pouzdanje u celokupan postupak. Nikada ne smete zaboraviti injenicu da podsvest zapoinje spro-voenje ideje u delo onog asa kada tu ideju prihvati, usvoji. U tu svrhu koristi sve svoje ogromne moi i pokree sve duhovne principe skrivene u dubinama vaeg uma. Navedeno pravilo vai kako za pozitivne tako i za negativne ideje. Shodno tome, negalivnejnisli prouzrokuiu nevolie, neuspehe i zbrke, konstruktivne misli donose slobodu, spokojstvo i sigurnost. Dakle, pravi odgovor nee izostati ukoliko su ideje pozitivne, konstruktivne i ispunjene Ijubavlju. Otuda je sasvim jasno da je, u cilju spreavanja neuspeha, po-trebno samo navesti podsvest da prihvati odgovarajuu ideju kao istinitu - zakon Ijudskog uma e se pobrinuti za ostalo. l^pasite svnj gghtev ili^elju s verom i samopouzdanjem i podsvest e vam doneti traeni od-" govor.

*mm Pribegnete li takozvanoj mentalnoj prinudi, rezultat e sigurno izostati - podsvest ne trpi prinudu i na nju nee odgovoriti, podsvest reaguje iskljuivo na veru i svesno prihvatanje. - Neuspeh moe biti i posledica tvrdnji kao to su, "Stvari se pogoravaju", "Nikada neu dobiti odgovor", "Nemaizlaza", "Nadajepotpunoizgubljena", "Neznam ta da radim", "Sasvim sam zbunjen", itd. Nemojte raunati na saradnju podsvesti ukoliko koristite takve izjave, uz njihovu pomo neete krenuti ni napred ni nazad, tanije neete nikuda stii. Uete li u taksi i vozau tokom pet minuta date deset razliitih adresa, on e se beznadeno zbuniti i, po svemu sudei, odbiti da vas bilo kuda odveze. Slino vai i za podsvest. Morate stvoriti JASNLJ ideju u svome umu, morate raspolagati tanom definicijom problema. 113 I Morate imati vere da izlaz postoji, morate znati da bolesti ima leka. Pravi odgovor zna samo beskrajna inteligenci-ja u podsvesti. Kada u svesti stvorite jasan i odreen pozitivan stav, podsvest e shvatiti da ste spremni i krenuti u akciju! Clakoa postupka Vlasnik kue prigovara vodoinstalateru to mu je na-platio dve stotine dolara za popravku bojlera. Majstor mu odgovara: "Naplatio sam pet centi za zavrtanj koji se polomio, a sto devedeset devet dolara i devedeset pet centi za injenicu da znam u emu je problem". Slino tome, podsvest je svemogui majstor, svezna-jui mudra koji poznaje sve naine i sredstva isceljenja bilo kog telesnog organa ili reavanja bilo kog poslov-nog i linog problema. Razmiljajte o zdravlju i podsvest e vam ga obezbediti. Klju je, meutim, u oputenosti! Postupajte s lakoom. Nemojte brinuti o pojedinostima i sredstvima mislite na konani cilj. OSETITE da vam je problem reen, bilo da se radi o zdravlju, novcu ili poslu. Dozovite u seanje oseanja koja su vas obuzi-mala kada ste se, na primer, oporavljali od tee bolesti, imajte neprekidno na umu da je ono to oseate probni kamen svih akcija vae podsvesti. Svaku novu misao morate najpre subjektivno osetiti kao zaokruenu, dovrenu dakle, ne kao neizvesnu budunostve kao sigurnu sadanjost. KORISTITE MATU UMESTO SNAGE VOLJE Pri obraanju sopstvenoj podsvesti nuno je oslobo-diti se navike pribegavanja snazi volje. Potrebno je za-misliti, u sopstvenoj mati predstaviti krajnji cilj, stanje osloboenosti od problema. Intelekt e uvek pokuavati da se probije, da izbije u prvi plan i ponudi svoje reenje. Meutim, nuno je potpuno ga iskljuiti i ostati pri pro-stoj, detinjastoj veri u udo. Stvorite sliku sebe osloboenog bolesti ili problema koji vas titi. Zamislite oseanja koja prate stanje osloboenosti kome teite. Izbegavajte sve zaobilazne puteve! Jednostavan nain je najbfiljLriainL KAKO DISCIPLINOVANA MATA PROIZVODI UDA Disciplinovana, odnosno nauno usmeravana mata jeste sredstvo uz iju se pomo dobijaju najpotpunije reakcije podsvesti. Kao to je ve reeno, podsvest je graditelj tela i nadzornik svih njegovih osnovnih funkcija. -~ U Bibliji stoji: "to u molitvi trai i emu veru pokla-nja, dae ti se". Verovati znai prihvatiti datu injenicu kao istinitu, odnosno iveti u stanju svesti koje se smatra istinitim. Poe li vam za rukom da zadrite takvo stanje svesti iskusiete radost usliene molitve! TRI KORAKA DO USPEHA Metod molitve se primenjuje po sledeem postupku: (?) Osmotrite problem. (J)Okrenite se reenju ili izlazu, poznatom samo vaoj podsvesti. (%) Opustite se, duboko uvereni u pozitivan ishod. Nemojte ublaavati snagu svoje molitve reima: "Ka-da bih samo naao leka svojoj bolesti", "Nadam se da u se izleiti". Uverite sebe da vladate situacijom. Zdrav-Ije je u vaim rukama. Sklad je u vaim rukama. Dozvolite beskonanoj isceliteljskoj sili podsvesti da se poslui vama kao sredstvom za ispoljavanje svoje moi. Unesite ideju zdravlja u podsvest, ubedite je u nju; zatim se potpuno opustite, dignite ruke od sebe. Oputanjem utiskujete ideju u podsvest i omoguujete da kinetika energija te ideje donese eljeni rezultat, odnosno sop-stvenu konkretnu realizaciju. 115 ZAKON OBRATNOG NAPORA ZATO JE UINAK SUPROTAN ELJAMA^ uveni francuski psiholog, Kue, ovako je definisao zakon obratnog napora: "Kada su elje i mata u suko-bu, mata nuno odnosi pobedu". Ukoliko, na primer, od vas zatrae da hodate po dasci poloenoj natlu, zacelo ete zadatak ispuniti bez ikakvih tekoa. Ako, meutim, pretpostavimo da je daska postavljena deset metara iznad tla, izmeu dva zida, da li biste i u tom sluaju njome zakoraili? elji da krenete suprotstavila bi se mata, odnosno strah od pada. Po-bedu bi odnela najsnanija ideja predstava da padate i doivljavate

povredu. Dakle, elja, volja, spremnost, napor da krenete po dasci okree se protiv sebe dok najsnanija ideja (predstava pada) stie dodatne pod-sticaje. Mentalni napor se uvek okree protiv samoga sebe, nepogreivo delujui protiv eljenog. Pomisao na sop-stvenu bespomonost pred okolnostima preplavljuje celokupan um, podsvest se uvek nalazi pod kontrolom najsnanije ideje. Dakle, podsvest usvaja najjau od dve meusobno suprotstavljene premise. - Kaete li, "elim da se izleim ali nisam u stanju to da ostvarim", "Veoma se trudim", "Prisiljavam se da se molim", "Koristim celokupnu snagu volje kojom raspo-laem", morate biti svesni injenice da je osnovna greka u naporu koji ulaete. Nikada ne pokuavajte snagom volje da naterate podsvest da prihvati sugeri-sanu ideju. Takvi pokuaji su osueni na propast i imaju upravo suprotan uinak od eljenog. ~ Evojednog sasvim uobiajenog primera. Studentima se, za vreme ispita, veoma esto deava da odjedanput shvate da ih je sve znanje napustilo. Vie nisu u stanju niega da se sete. to se vie trude i upinju, odgovori im sve vie izmiu. Meutim, u trenutku kada napuste prostoriju u kojoj se odrava ispit i oslobode se mentalne 116 napetosti, svi traeni odgovori se iznenada vrate. Uzrok neuspeha je upravo uporno prisiljavanje uma da se seti. To je primer delovanja zakona obratnog napora. SUKOB EUE I MATE SE MORA RAZREITI m Korienje mentalne prisile znai pretpostaviti da po-stoji i neto to joj se protivi. Kada usredsredite problem na sredstva za prevazilaenje problema, va um se vie ne zaustavlja na moguim preprekama. Jevanelje po Mateju (18:19) kae, tAko_se dva_odvas sloe n Podsvesti nikada ne nedostaju nove, prave ideje. Ona raspolae neogranienim brojem zamisli spremnih da se, na beskrajno mnogo naina, pretvore u gotov novac u vaem novaniku. Taj proces tee bez obzira na mogui krah lokalne berze ili pad vrednosti deviza. Veliina vaeg bogatstva nikada ne zavisi od koliine obveznica, deonica i novca kojom raspolaete. U pitanju su samo simboli neophodni i korisni, naravno, ali ipak samo simboli. -Dakle, trebalo bi jo jednom istai sledee: ukoliko sopstvenu podsvest uverite da je bogatstvo zaista u vaim rukama i da ete tokom celokupnog ivotnog veka njime raspolagati, nema sumnje da ete ga uistinu i imati, bez obzira na oblik koji e u stvarnosti uzeti. SASTAVLJANJE KRAJA^KRAJEM) Mnogi Ijudi tvrde kako jedva sastavljaju kraj s krajem. Pri tome se stie utisak kako svoje obaveze izvravaju uz veliki napor i borbu. Jeste li ikada sluali njihove razgovore? Uglavnom priaju o svojim tekoama i nevoljama. Neprestano osuuju one koji imaju uspeha i kojima je polo za rukom da se izdignu iz mase. Pri tome, verovatno govore, "Ima on mnogo veza i poznanstava, beskrupulozan je i prevarant, itd". Upravo zbog toga i ive u oskudici, osuuju ono to i sami ele. Kritiki se izraavaju o

blinjima povoljnijeg imovinskog stanja jed-nostavno zato to im zavide na blagostanju. UOBIAJENA PREPREKA STICANJU BOGATSTVA Uzrok oskudice, odnosno nedostatka bogatstva u ivotu mnogih jeste jedno tano odreeno oseanje: zavist. Ugledate li, na primer, kolegu kako ulae ogrom-nu svotu novca u banku, a vi raspolaete neznatnu sumu, ne budi li to u vama zavist? Negativno oseanje ete prevazii ukoliko sebi kaete: ,'pivno! Radujem se 127 ^njegovom uspehu. elim mu da postane jo bogatiji." Dozvolite li da vam zavist ispunjava um, sebe stavljate u izuzetno nepovoljan poloaj, tada bogatstvo tee od vas umesto ka vama.jAkoJkada osetite bes ili nelagodnost izbog uspeha drugih, pokuajte odmah da se oslobodite takvih misli i da im iskreno poelite jo vee bogatstvo. \time ete neutraj.isa.ti negativne misli i izazvati jo vef ^pritok bogatstva ka^samome sebi., Ukoliko ste zabrinuti ili nezadovoljni zbog toga to neko na nepoten nain stvara bogatstvo, bez oklevanja prestanite da se brinete oko toga. Imajte na umu da takva osoba zloupotrebljava zakon podsvesti, zakon podsvesti e se, na kraju i pobrinuti da je stigne zasluena kazna/DaJ^lejTemgjte^nikada kritikovatf druge. t^apamtite^^repreka sticanju bogatstva nalazi se u vvaem ufnu. {J^stanju ste da je unitite i to mislei o svima Qok~o seblTna pozitivan nacm. SE STIE U SNU ' Svake veeri, neposredno pred spavanje uvebavajte sledeu tehniku: Jiho, JaganpJ ubeeno ponavljajte re 'lpogatstvo". Neka vam ta re poslui kao uspavanka. Rezultat e vas zaprepastiti. Kroz izvesno vreme e bogatstvo poeti da vam pritie u nekom od svojih raznovrsnih oblika. udotvorna mo podsvesti je pono-vo na delu. POSEGNITE ZA SILAMA PODSVESTI {^Odluite da se obogatite na najlaki nain koristei se podsveu koja nee izneveriti. l^Pokuate li da nagomilate bogatstvo tekim radom, na najboljem ste putu da postanete najbogatiji itelj oblinjeg groblja. Nema potrebe za ropskim radom. (/Bogatstvo predstavlja uverenje podsvesti. Ugradite ideju bogatstva u sve pore svoga uma. (5bOsnovni problem veine Ijudi je u injenici da ne poseduju nevidljiva sredstva pomoi. pet minuta, neposredno pred spavanje, ponav-Ijajte lagano i smireno re, "bogatstvo" i vaa e se podsvest postarati da bogatstvo zaista postane deo vaeg iskustva. ^Oseanje bogatstva proizvodi novo bogatstvo. Imajte to uvek na umu. i podsvest moraju uspostaviti saradnju. Podsvest usvaja samo ono to zaista oseate kao istinito. Podsvest uvek prihvata iskljuivo najsnaniju ideju. Stoga bi najjaa ' ideja trebalo da bude "bogatstvo", a nikako "siromatvo". esto ponavljate tvrdnju, "Danju i nou beleim uspehe na svim poljima svojih interesovanja", prevazii ete sve mentalne konflikte u vezi sa bogatstvom. C)Uveajte svoju zaradu ponavljajui, "Svakoga dana sve vie zaraujem, napredujem, uveavam svoju imovinu, sve sam bogatiji". ^Prestanite da potpisujete "blanko" ekove, kao to su "Nemam dovoljno sredstava", "ivim u oskudici" itd. Tak-ve tvrdnje uveavaju i umnogostruavaju gubitke na svim poljima. (>Uloite u podsvest misli o napretku, srei, bogatstvu i uspehu i^dobiete kamatu naTkamatu. ^)Nikako ne biste smeli da ono to jednog trenutka svesno " tvrdite ve nakon nekoliko asaka misaono osporite. Time samo neutraliete uinak pozitivne tvrdnje. ()lstinski izvor bogatstva jesu ideje vaeg uma. Podsvest e vam uvek dati pravu ideju, ak i onu vrednu milion dolara. (j^Zavist i Ijubomora su osnovne prepreke priticanju bogat-stva. Radujte se blagostanju drugih. ^)Prepreka sticanju bogatstva nalazi se u vaem umu. Ra-zorite prepreku mislei o svima oko sebe na pozitivan nain. 129 I SVAKO IMA PRAVO DA BUDE BOGAT

f Vae je pravo da budete bogati. ovek se raa i postoji da bi vodio ivot u izobilju, srei, zadovoljstvu i slobodi. Stoga bi svako, pa i vi, trebalo da raspolae s dovoljno novca za potpun i ispunjen ivot. - ovek postoji da bi rastao, razvijao se i irio kako duhovno, misaono, tako i materijalno. Neotuivo je' ovekovo pravo da se iskazuje u svim delatnostima i na svim poljima sopstvenog postojanja. Okruite se lepo-tom, skladom i raskoi. - Zato biste se zadovoljili minimalnim kada moete da uivate u raznolikim bogatstvima kojima vas snabdeva podsvest? U ovom poglavlju ete nauiti kako da se sprijateljite s novcem j kako da uvek imate vie nego to vam je neophodno. elja za bogatstvom jeste elja za punijim, srenijim i lepim ivotom. To je tenja svekoli-kog kosmosa. Ta tenja nije tek pozitivna ve izuzetno pozitivna. Vnovajesimbol c^Jovac je simbol razmene. tPredstavlja ne samo oslo-boenjeocf nematine vec i lepotu, rasko, obilje i istananost. Istovremeno, novac je i simbol privrednog zdravlja svake zemlje. ovek je zdrav ukoliko njegovim telom krv slobodno krui; ovek je ekonomski zdrav ako njegovim ivotom slobodno krui novac. Ekonomska bolest se javlja u asu kada ovek poinje novac da zgre, sakriva u limene kutije i plai se za svaki cent. Tokom mnogih stolea, novac je uzimao razliite oblike kao sredstvo razmene so, zrnevlje, nakit itd. U samim poecima istorije, imovina se merila brojem ovaca ili goveda u posedu.

Danas koristimo nacionalne valute i ostale finansijske instrumente - naime, znatno je lake popuniti ek nego sa sobom uvek nositi nekoliko ovaca i njima plaati raune. 133 KAKO ZAKORAITI BLISTAVOM STAZOM BOGATSTVA Poznavanje moi podsvesti jeste osnovno i najznaaj-nije sredstvo koje e vam omoguiti da se uputite ka bogatstvu bilo koje vrste - duhovnom, misaonom ili finansijskom. Znalac zakona podsvesti siguran je da e uvek imati dovoljno, bez obzira na trenutnu ekonomsku situaciju, kolebanja trita vrednosnih papira, krize, trajkove, ratove i sline nepredviene dogaaje. Ra-zlog tome lei u injenici da je svojoj podsvesti preneo ideju bogatstva i ona se dalje brine o njegovom snabdevanju, ma gde se naao ili uputio. Uverio je samoga sebe da novac neprestano i slobodno tee njegovim ivotom i da uvek odnekud pritie u dovoljnim koliinama. lako se ve sutra moe dogoditi potpuni krah privrede, ime bi mu sva imovina postala potpuno bezvredna, on se ne brine - podsvest e se pobrinuti da mu bogatstvo, u novom obliku, ponovo bude nadohvat ruke. I ZATO NEMATE NOVCA Dok itate ovo poglavlje, verovatno govorite, "Vreditn mnogo vie od plate koju dobijam". Smatram da je veina Ijudi nedovoljno nagraena na poslu. Jedan od uzroka zbog kojih mnogi nemaju zadovoljavajue mate-rijalne nadoknade jeste i injenica da novac osuuju, preziru, smatraju nedostojnim. Prema novcu se odnose kao prema "neem prljavom" i govore kako je "Ijubav prema novcu koren sveg zla". Pored toga, mnogi gaje skriveno oseanje da je siromatvo vrlina. Ovakav podsvesni obrazac verovatno nastaje u najranijem deti-njstvu, kao posledica pogrenog vaspitanja, ili je posle-dica praznoverja ili, ponekad, kao rezultat pogrenog tumaenja verskih rukopisa. 134 I LNOVAC I URAVNOTEEN IVOT Jednom mi je poznanik rekao, "Propao sam, novac mi vie nita ne znai. On je uzronik sveg zla na svetu." Ovakva izjava oigledno potie iz pometenog, neuro-tinog uma. S druge strane, Ijubav prema novcu koja ne ostavlja mesta niem drugom vodi drugoj vrsti neurav-noteenosti. Mo valja koristiti s merom. Cinjenica je da mnogi tee vlasti, a mnogi i novcu. Opredelite li se iskljuivo za novac i neprekidno ponavljate, "Sve to elim jeste novac, svu panju i energiju poklanjam gomilanju novca; nita mi drugo nije vano", moda ete novac i stei ali ete zacelo izgubiti mnogo s druge strane, smetnuete s uma potrebu da vodite uravno-teen ivot. Drugim reima, dunost vam je da jednako zadovoljite i potrebu za spokojnou, skladom, Ijubavlju, veseljem i savrenim zdravljem. Odluite li se iskljuivo za novac, napraviete po-grean izbor. lako u jednom trenutku pomislite da novac predstavlja sve to elite, nakon mnogih napora shva-tiete da to nikako ne moe biti potpuna istina. Vaa linost tei i da pronae pravi izraz svojim skrivenim talentima, stremi lepoti, pravom mestu u ivotu kao i uivanju da doprinosi blagostanju svojih blinjih. Spoz-nate li zakone podsvesti, moete imati milione dolara i, u isto vreme, ouvati spokoj due, zdravlje i sklad. ( SIROMATVO JE DUEVNA BOLEST . Siromatvo nije nikakva vrlina ve bolest, jednaka bilo kojoj drugoj duevnoj bolesti. Kada fiziki obolite, za-paate simptome datog oboljenja, obraate se za po-mo i preduzimate mere da oboljenje suzbijete. Slino tome, ne protie li dovoljna koliina novca vaom sva-kodnevicom, to je siguran znak da se sa vama neto ozbiljno deava. ivotni princip u vama deluje u pravcu rasta, razvoja, irenja, stvaranja obilja u svim oblastima ivljenja. ove135 ku nije dato da ivi u bedi, odeven u rite i gladan. ovek bi trebalo da je srean, uspean, progresivan. | ZATO SE NOVAC NE SME KRITIKOVATjJ Oistite svoj um od svih negativnih uverenja i predra-suda o novcu. Nikada ga nemojte smatrati prljavim ili nedostojnim. inite li tako, zacelo ete uvek ostajati bez dovoljno novca. Zapamtite da ono to osuujete, po pravilu i gubite. Nikada neete privui ono to kritikujete. STVARANJE PRAVOG ODNOSA PREMA NOVCU "^*- Evo jednostavne tehnike za poveavanje koliine ra-spoloivog novca. Nekoliko puta dnevno izgovarajte sledeu reenicu: "Novac mi je drag, volim ga, koristim ga mudro, konstruktivno, razumno. Novac se nepresta-no kree mojim ivotom. Oslobaam ga se s radou ali mi se on na udesan nain vraa, umnogostruen. To je divno, sjajno. Novac mi pritie kao reka, kao snana bujica. Koristim ga samo za sopstvenu i tuu dobrobit i zahvalan sam za materijalno bogatstvo i bogatstvo due kojima raspolaem". KAKO NAUNI MISLILAC POSMATRA NOVAC Pretpostavimo da ste na zemlji nali komad zlata, srebra, bakra, gvoa ili bilo kog drugog metala.

Hoete li taj dogaaj proglasiti nedostojnom ili zlim? Svo zlo potie od nerazumevanja, od neznanja, od pogrenog tumaenja ivota i od zloupotrebe podsvesti. Komad metala bilo koje vrste mogao bi se koristiti kao sredstvo razmene. Umesto uranijuma ili gvoa, mi u tu svrhu upotrebljavamo papirne novanice, ekove i kovani no-vac. Fiziari i hemiari danas znaju da se metali meusobno razlikuju samo po broju elektrona i brzini njihovog okretanja oko jezgra. Bombardovanjem atoma u monom ciklotronu mogue je dobiti jedan metal iz 136 drugoga. Zlato se pod odreenim uslovima pretvara u ivu. Ubeen sam da e naunici ve u bliskoj buduno-sti biti u stanju da u svojim laboratorijama sintetiki proizvode zlato, srebro i ostale metale. Danas su troko-vi preterani ali je proces, sam po sebi, mogu. Ne mogu da zamislim da iko dovoljno pametan moe videti bilo ta zlo u elektronima, neutronima, protonima i izotopi-ma. Komad papira u vaem depu sastoji se od atoma i molekula, rasporeenih na specifian nain. Od srebra se razlikuje samo po broju elektrona i brzini njihovog okretanja oko sredita. KAKO PRIVUI POTREBAN NOVAC Pre mnogo godina, u Australiji sam sreo momka koji je eleo da postane hirurg ali nije imao dovoljno novaca. Objasnio sam mu kako seme poloeno u zemlju privlai sve to mu je potrebno za rast i razvoj te da bi valjalo da naui lekciju od semena i poloi eljenu ideju u sopstve-nu posvest. Ovaj sjajni mladi je, za poetak, krenuo da isti lekarske ordinacije, pere prozore i obavlja razne popravke medicinskih instrumenata. Priao mi je kako je svake noi, pred spavanje, zamiljao diplomu medicinskog fakulteta okaenu na zid, sa sopstvenim ime-nom, ispisanim ogromnim, masnim slovima. esto je istio tue diplome, uramljene i obeene u raznim ordi-nacijamagdeje radio. Stoga mu nije bilo posebnoteko da u svest usadi sliku svoje diplome. Rezultat je usledio nakon etiri meseca. Nastavak prie je veoma zanimljiv. Jednom od dokto-ra se momak veoma dopao, obuio ga je u sterilisanju instrumenata, davanju injekcija i ostalim poslovima u ordinaciji i zaposlio kao tehniara. Kasnije ga je poslao i na studije, o sopstvenom troku. Danas je mladi ugledni lekar u Montrealu, u Kanadi. Koristei podsvest na pravi nain, otkrio je smisao zakona privlanosti. Iskoristio je drevni zakon koji glasi, "Zamislivi cilj, opre137 I delili ste se sa sredstva koja vode ostvarenju tog cilja". CILJ je, u ovom sluaju, postati lekar. Mladi je, dakle, bio u stanju jda zamisli, vidi i zaista oseti samoga sebe kao lekara. iveo je sa tom idejom, odravao je u svome umu, hranio, negovao i voleo sve dok nije prodrla kroz sve slojeve njegove podsvesti i postala uverenje privlaei, na taj nain, sve inioce potrebne za ispunjenje njegovog sna. ZATO NEKIMA IZMIE POVIICA Ukoliko ste zaposleni u velikoj organizaciji i utke razmiljate i alite zbog injenice da ste slabo plaeni, da vas ne cene dovoljno i da zasluujete vie novca i drutvenih priznanja, tada podsvesno kidate veze sa sopstvenom organizacijom. U stvari, natemelju drevnog zakona navodite efa da vas, kroz izvesno vreme, pozo-ve i kae vam, "Prisiljeni smo da vas otpustimo". Dakle, sami ste sebe otpustili. ef je samo instrument uz pomo kojega se potvruje vae sopstveno negativno duevno stanje. Radi se o primeru delovanja zakona akcije i reakcije. Akcija je vaa misao, a reakcija odgovor vae podsvesti. PREPREKE NA STAZI BOGATSTVA Zacelo ste vie nego jednom uli nekoga kako kae, "Taj se gura kroz ivot", "Onaj ima veze", "On zarauje neasno", "Taj je varalica", "Znao sam ga kada nije imao nita", "On je lopov, prevarant, itd." Izvrite li analizu osobe koja tako govori, otkriete da vrlo esto pati bilo od fizike bilo od finansijske bolesti. Moda su ga nekadanji kolski drugovi prestigli na drutvenoj lestvici te je ogoren i zavidan. Meutim, upravo je zavist najei uzronik drutvenog i finansij-skog kraha. Negativno razmiljanje o tuem uspehu jednostavno razvejava svaku ansu za sopstveno 138 napredovanje. ovek o kome govorimo osuuje ono za ta se moli. Pri tome, moli se na dva naina. S jedne strane, kae, "elim bogatstvo", a s druge, tiho ali razgovetno izgo-vara, "Gnuam se bogatstva svojih blinjih". Proti-vrenost u koju zapada spreava ga da oseti biagodeti prve molitve. Stoga se uvek radujte bogatstvu drugih. / ZATITITE SVOJE INVESTICIJEI Traite li savet u vezi sa investicijama ili ste zabrinuti za deonice i obveznice koje posedujete, tihim glasom izrecite, "Beskrajna inteligencija upravlja svim mojim finansijskim transakcijama i brino ih nadzire, stoga me oekuje samo blagostanje." Ako to inite dovoljno esto, zapaziete da ne greite u ulaganju novca, osim toga, biete zatieni od krupnih gubitaka i uvek ete na vreme dobiti

odgovarajui znak da prodate akcije za koje se oekuje pad vrednosti. SVE IMA SVOJU CENU , Velike robne kue zapoljavaju detektive kako bi spreile posetioce da kradu. Svakoga dana, detektivi hvataju na delu mnotvo pojedinaca koji pokuavaju da dobiju neto, ne plativi za to traenu cenu. Takvi Ijudi ive u duevnoj atmosferi nematine i oskudice i od samih sebe kradu mir, sklad, veru, ast, integritet, dobru volju i poverenje. Pored toga, na sebe privlae sve vrste gubitaka, kao to su gubitak karaktera, ugleda, drutve-nog poloaja i spokojstva. Nedostaje im vera u izvor materijalnih sredstava i razumevanje nainafunkcionisa-nja sopstvenog uma. Kada bi bili u stanju da misaono motiviu sile svoje podsvesti, lako bi nali posao i stalnu zaradu. Potom bi, svojom au, integritetom i vrsti-nom karaktera postali punopravni i vredni pripadnici drutva. 139 STALNI IZVOR NOVCA Poznavanje sila skrivenih u podsvesti i stvaralake moi celokupnog uma i njegovih mentalnih predstava pravi je put ka blagostanju, slobodi i stalnom priticanju materijalnih sredstava. Prihvatite u svesti ivot u izobilju. Mentalno prihvatanje i oekivanje bogatstva raspolae sopstvenom matematikom i mehanikom izraavanja. Osvojite li raspoloenje, intimno opredeljenje za bogat-stvo, sve to je neophodno za ivot u izobilju vremenom e postati deo vae stvamosti. Neka sledea reenica predstavlja va pozdrav sva-kome danu i pratilac kroz svaki va slobodan trenutak: (. "^jedlnjujem^e^b^^rajnim^ svoje podsvei'StiJ^oiej^pr^^d^budenLbogat, srean i uspean. J^ij^p^^^Lg, p Novac mi slobodnoTobilno i stalno pritie. Zauvek sam svestan svoje prave^vrednostL Slobodno upranjavam svesvojetalenteiiy[mjjfinansi]sl