KNJIGA ABSTRAKATA - ukvss.rsukvss.rs/sites/default/files/abstrakti_kongres_ukss_2016.pdf · Knjiga...

Kardiovaskularne bolesti, očekuj neočekivano

II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE

Beograd, 02. - 03. jun 2016. / Hotel “Holiday Inn”

www.ukvss.rs

KNJIGA ABSTRAKATA

POKROVITELJ KONGRESA

Knjiga abstrakata | II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE 3

SESTRINSKE INTERVENCIJE KOD BOLESNIKA SA AKUTNIM ZASTOJEM SRCA

Miroslava Milošević VSSKCS, Klinika za kardiologiju, Pasterova 2, BeogradGlavna sestra postkoronarne jedinice 2

UvodSrčani zastoj je nagao i neočekivani prestanak cirkulacije krvi izazvan funkcionalnim prestankom rada srca - prekid mehaničke aktivnosti srca i nesposobnost da ispumpa dovoljno krvi da bi se održala adekvatna perfuzija i ishrana mozga.

Srčani zastoj predstavlja urgentno stanje u medicini koje zahteva brzu intervenciju. U lečenju srčanog zastoja jedan od najvažnijih faktora je vreme. Brzo prepoznvanje srčanog zastoja kao i brza intervencija medicinske sestre-tehničara i lekara uz primenjene mere kardiopulmonalne reanimacije i adekvatnu medikamentnu potporu mogu obezbediti pot-pun oporavak bolesnika i omogućiti mu da kasnije, bez posledica na sopstveno zdravlje, nastavi život. Obučenost medicinskog osoblja u urgentnim medicinskim stanjima ključan je faktor za unapređenje zdrvastvenog sistema i smanjenje morbiditeta nastalog usled srčanog zastoja.

Cilj radaSagledati sve aktivnosti medicinskih sestara-tehničara u radu sa bolesnicima kod kojih je došlo do akutnog srčanog zastoja.

Metod radaAnketa, test znanja, analiza dokumentacije

Istraživačku populaciju čine medicinske sestre - tehničari KCS Urgentnog centra odeljenje Koronarne i Postkoronarne jedinice. Uzorak je izabran hotimičnom metodom i čini ga 30 medicinskih sestara – tehničara.

RezultatiPodaci dobijeni na osnovu analize dokumentacije za 2014 godinu, utvrđeno je da u većem broju kod muškaraca dolazi do srčanog zastoja nego kod žena i to u starijem životnom dobu.

ZaključakMedicinske sestre-tehničari, Urgentnog centra, su pokazali solidno znanje iz oblasti akutnog srčanog zastoja,što do-kazuje veliki broj tačnih odgovora. Međutim postoji određeni broj pitanja na koje nisu dati tačni odgovori, što ukazuje da je potrebno sprovođenje kontinuirane edukacije.

Ključne reči: Akutni srčani zastoj, sestrinske intervencije, lečenje.

4 II KONGRES KARDIOVASKULARNIH SESTARA SRBIJE | Knjiga abstrakata

STANDARDIZOVANE SESTRINSKE PROCEDURE KOD BOLESNIKA SA AKUTNIM ZASTOJEM SRCA PRI PRIJEMU U KORONARNU JEDINICU

Senka Stojanović- SMSSKCS, Poliklinika, Pasterova 2, BeogradGlavna sestra Poliklinike

UVODUrgentna medicina je oblast u kojoj se odluke o dijagnozi i terapiji donose u kratkom vremenskom roku, zato što je faktor vreme veoma važan. Ovaj specifičan posao zahteva timski rad, a medicinska sestra je veoma važan član tima. Akutni zastoj srca je potpun prestanak cirkulacije koji se manifestuje odsustvom svesti, apneom, odsustvom pulsa na velikim arterijama (a.caritis conunis i a.femoralis) i beživotnim izgledom unesrećenog. Može biti primarni i sekundar-ni srčani zastoj. Koronarna bolest je odgovorna za 80- 85% svih slučajeva akutnog zastoja srca. Kardiopulmonalo cerebralna reanimacija predstavlja skup mera i medicinsko-tehničkih postupaka čiji je krajnji cilj uspostavljanje spon-tane srčane aktivnosti i disanja.

CILJ RADAUkazati na potrebu poštovanja i sprovođenja standarda zbrinjavanja pacijenata sa akutnim zastojem srca . Takođe ukazati na značaj dobro obučenih medicinskih sestara kao dela zdravstvenog tima i važnost timskog rada. Istaći potrebu poštovanja preporuka za kontinuiranom medicinskom edukacijom medicinskih sestara – trhničara.

REZULTATIU Urgentnom centru, Službi urgentne kardiologije, KCS sprovedeno je istraživanje kojim su dobijeni podaci o nivou znanja medicinskih sestara - tehničara

Ključne reči: Bolesnik, akutni zastoj, procedure


KOMPLIKACIJE U PPCI- PRIKAZ SLUčAJA

Milanka Lukić VMSKCS, Klinika za kardiologijuGlavna sestra interventne kardiologije

Komplikacije u toku PCI su retke, ali prepoznavanje i adekvatno reagovanje pri pojavi istih je od životne važnosti po pacijenta.

One mogu biti Periferne i koronarne.Periferne su:- Hematom na mestu punkcijei- Spazam radialne arterije

Koronarne su:- Akutna tromboza stenta- Disekcija koronarne arterije- Perforacija kor. Arterije- Akutni infarkt miokarda- Moždani udar- Aritmija- fibrilacija- Srčani zastoj- Smrtni ishod

Prikaz slučaja pri kom je nastala komplikacija perforacija koronarne arterije.

Zaključak:Visoka stručnost i obučenost tima za izvoženje PCI, je neophodna kao i saradnja sa kardiohirurškim timom, kaoi posto-janje adekvatne opreme i lekova, jer su svi postupci hitni.

Ključne reči: Komplikacije, Pci, hitno


DOBUTAMINSKI TEST U OTKRIVANJU ŽIVOG MIOKARDA KOD BOLESNI-KA SA HRONIčNOM ISHEMIčNOM DISFUNKCIJOM LEVE KOMORE

1. VMS Markovic Slavica Klinika za kardiologiju KCS Visegradska 26 Beograd Kabinet za ergometriju

2. spec smsMarica PivljaninKlinika za kardiologiju KCS Visegradska 26 BeogradKabinet za ergometriju

3. VMS Djurovic JelenaKlinika za kardiologiju KCS Visegradska 26 BeogradKabinet za ergometriju

UvodDobutamin kao snažni inotropni agens može da dovede do funkcionalnog poboljšanja u diskinetičnim segmentima srčanog mišića.

CiljDobutaminski test ( test vijabilnosti) se radi u cilju otkrivanja živog tkiva u zoni disfunkcionalnog miokarda jer re-vaskularizacija ( hirurška ili perkutanom intervencijom) ima smisla jedino ako ima vijabilnog miokarda u zoni vasku-larizacije arterije koja će biti tretirana intervencijom.

Postojanje vijabilnog miokarda ima dijagnostički, prognostički i terapijski značaj;1. dijagnostički: postojanje vijabilnog miokarda ukazuje na veću verovatnoću oporavka srčanog mišića posle re-vaskularizacije.2. prognostički: postojanje vijabilnog miokarda je povezano sa boljim preživljavanjem posle revaskularizacije.3. Terapijski: postojanje vijabilnog miokarda predstavlja indikaciju za revaskularicaciju.Test vijabilnosti je neinvazivna dijagnostička metoda koja se izvodi brzo sa minimalnim rizikom. Test izvodi lekar (specijalista kardiolog) uz asistenciju dve više medicinke sestre.

ZaključakUloga medicinske setre je veoma bitna da bi se uspešno obavio test vijabilnosti. Ona mora da poseduje široko znanje i iskustvo iz oblasti kardiologije. Potrebno je da usavršava svoje znanje kroz seminare, stručne sastanke i da to stečeno znanje primeni u okviru svog domena rada.

Ključne reči: dobutaminski test miokard medicinska sestra


NEGA PACIJENATA NA MEHANIčKOJ VENTILACIJI

1. Marković Marina, m.s.KBC Zvezdara, Dimitrija Tucovića 161Medicinska sestra u koronarnoj jedinici

2. Mirjana Trtović, m.s.KBC Zvezdara, Dimitrija Tucovića 161Medicinska sestra u koronarnoj jedinici

UvodMehanicka ventilacija je ventilacija pluca koja se izvodi kod bolesnika sa oslabljenim disanjem ili kod bolesnika koji nemogu da disu sopdtvenim plucima.U koronarnoj jedinici na mehanicku ventilaciju se stavljaju pacijenti sa kom-plikacijama posle akutnog infarta miocarda,edema pluca,posle PCI i drugih teskih stanja.

CiljZnacaj i uloga med.sestre u prevenciji zdravstvene nege kod pacijenata na mehanickoj ventilaciji.Metod-Osnovni metod rada je prevencija dekubita,sprecavanje intrahospitalnih infekcija,toaleta traheobronhijalnog stabla.

Rezultati radaNa osnovu statistike za 2014-2016 god.u koronarnoj jedinici KBC Zvezdara kod velikog broja pacijenata mehanicka ventilacija je imala pozitivan ishod.

ZaključakZahvaljujuci novim dijagnosticko terapiskim procedurama i novoj med.opremi,zdravstvena nega u koronarnoj jedinici se obavlja po svetskim standardima.


AORTNA STENOZA I NJEN ZNAčAJ

Gordana Isaković. Visoka strukovna sestra specijalistaKlinika za kardiologiju, KCS, Višegradska 26, BgdGlavna sestra Klinike za kardiologiju

Аоrtna stеnоza је kоd naјvеćеg brојa bоlеsnika bоlеst starеnja, takоzvana dеgеnеrativna bоlеst. Tоkоm prоcеsa starеnja dеšavaјu sе prоmеnе na samоm aоrtnоm zalistku u smislu zadеbljanja listića , nakupljanja kalciјuma štо dоvоdi dо sužavanja aоrtnоg ušća i nastanka aоrtnе stеnоzе. Pоstоје i urоđеni (kоngеnitalni) оblici aоrtnе stеnоzе, ali su оni znatnо rеđi. U prоšlоsti је čеstо aоrtna stеnоza bila pоslеdica rеumatskе grоznicе u dеčiјеm uzrastu ili mladоsti, ali је tо danas rеđi slučaј s оbzirоm na naprеdniје i bоljе lеčеnjе.

Cilj istraživanja-Saglеdati nivо infоrmisanоsti оbоlеlih о aоrtnој stеnоzi i mоgućnоstima savrеmеnоg lеčеnja- Saglеdati prоblеmе i pоtrеbе za negom paciјеnata оbоlеlih оd aоrtnе stеnоzе -Prоcеniti nivо znanja mеdicinskih sеstara о intеrvеnciјama u diјagnоstici, nеzi i lеčеnju bоlеsnika sa aоrtnоm stеnоzоm

Zadaci istraživanja-Ispitati kоlikо su paciјеnti infоrmisani о svојој bоlеsti i kоlikо prоmеna živоtnih navika mоžе uticati na tоk bоlеsti -Ispitati kоје su pоtrеbе za zdravstvеnоm nеgоm paciјеnata оbоlеlih оd aоrtnе stеnоzе-Utvrditi nivо znanja mеdicinskih sеstara о intеrvеnciјama u diaјagnоstici, nеzi i lеčеnju aоrtnе stеnоzе

Mеtоdе istraživanjaDeskroptivna, test, anketaTеhnikе istraživanja: testiranje, anketiranjeInstrumеnti istraživanja: test znanja, anketni list

Uzоrak40 bоlеsnika sa aоrtnоm stеnоzоm, 40 mеdicinskih sеstra-tеhničara

Mеstо istraživanjaКlinika za kardiоlоgiјu Кliničkоg cеntra Srbiје

Rezultati i zaključak :Аоrtna stеnоza pоstојi kоd јеdnе čеtvrtinе paciјеnata sa valvularnim manama. Iz gоdinе u gоdinu brој bоlеsnika sе pоvеćava uslеd starеnja pоpulaciје..

Istraživanjеm је utvrđеnо da dеgеnеrativnе prоmеnе na aоrtnim zaliscima uslеd prоcеsa starеnja naјčеšćе dоvоdе dо aоrtnе stеnоzе јеr је naјvеći brој ispitanika starоsnе dоbi prеkо 60 gоdina, a 52,5% ispitanika је imalо 70 gоdina i višе. Sеstrinskе intеrvеnciје trеba usmеriti na povećanje nivoa znanja o bolesti, kоје је naјčеšćе prоcеnjеnо kaо nеdоvоljnо, a štо је pоtvrđеnо analizоm pоdataka dоbiјеnih istraživanjеm( samo 27, 5% je dovoljno informisano) Mеdicinska sеstra-spеciјalista trеba da еdukuје paciјеnte i ukažе na značaј pravilnе upоtrеbе lеkоva i prоmеna živоtnоg stila kakо bi sе isključili faktоri rizika.


Аnalizоm pоdataka dоbiјеnih istraživanjеm utvrđеnо је da su kоd paciјеnata prisutni tipični simptоmi aоrnе stеnоzе ( bоl u grudima je prisutan kod 70% ispitanika, vrtoglavica i omaglica kod 72, 5% , a sinkopa kod 17,5%) . Mеdicinska sеstra-spеciјalista na оsnоvu prоcеnе stanja utvrđuје pоtrеbе za nеgоm i kоrišćеnjеm pоdataka iz prоcеnе mоžе da prilagоdi nеgu kојu pruža spеcifičnim pоtrеbama paciјеnata, umеstо da rutinski sprоvоdi nеgu.

Кvalitеt zdravstvеnе nеgе kојim su ispitanici bili nеzadоvоljni pоtrеbnо је pоbоljšati uvоđеnjеm standarda i nоrmativa u svakоdnеvnој praksi, kaо i pоbоljšati uslоvе rada, pоvеćati brој mеdicinskih sеstara-tеhničara.

Istraživanjеm је pоtvrđеnо da mеdicinskе sеstrе-tеhničari pоsеduјu visоk nivо znanja i оbučеnеsti, ali radе u vеоma tеškim uslоvima, bеz dоvоljnо srеdstava za rad i sa nadljudskim napоrima, zbоg manjka оsоblja uspеvaјu da оdgоvоrе zahtеvima prоfеsiје. Naјvišе ih bоli štо nеmaјu dоvоljnо vrеmеna da sе pоsvеtе paciјеntu i njеgоvim pоtrеbama. Ipak еntuziјazam ipak pоstојi i tо је svеtla tačka јеr mi ipak iznad svеga vоlimо svојu prоfеsiјu.

Ključne reči: Aortna stenoza, zdravstvena nega, edukacija

SESTRINSKE INTERVENCIJE KOD BOLESNIKA SA BAKTERIJSKIM ENDOKARDITISOM

Sms Biljana PaunovićKBC “Zvezdara”

• Infektivniendokarditisjeupalaendokarda.Endokarditisuzrokujesumovenasrcu,petehijenakozi,emboliju,ane-miju i endokardijalne vegetacije.• Mozedazahvatinativneiprotetickevalvule.Mozesejavljatinazaliscimalevogidesnogsrca.U85%slucajevaizazivaci su Streptokoke Viridans i Stafilokok.• Klinicka slika podrazumeva febrilno stanje nejasne etiologije, novonastale vaskularne sumove na srcu, kom-plikacija u vidu srcane slabosti, septicnih embolizacija (infarkt pluca, mozga, slezine,periferne embolizacije).• Dijagnozasepostavljanaosnovutransezofagijalnogitransezotoraklanogultazvucnogpregledauzmikrobioloskupotvrdu(pozitivne hemokulure).• Terapijajeantibiotskaizapocinjeseodmahpopostavljanjusumnjedopristizanjarezultataantibiograma,aslu-caju komplikacija u smislu srcane slabosti nekontrolisane valvularne infekcije ili ukoliko je prisutan veliki rizik od embolizacije lecenje je operativno.• Antibiotskaprofilaksabakterijskogendokarditisapotrebna jesamozavisoko rizicnepacijente ivisoko rizicneprocedure.


ZDRAVSTVENA NEGA BOLESNIKA SA HRONIčNIM PLUćNIM SRCEM

Marija Ristić,Visoka strukovna medicinska sestraKlinički centar Srbije,Klinika za kardiologiju,Višegradska 26-BeogradKabinet za neinvazivnu kardiopulmonalnu funkcionalnu dijagnostiku

UvodKardiovaskularne bolesti su jedan od najozbiljnijih problema savremenog društva. Bolesti srca i krvnih sudova nalaze se među vodećom grupom u morbiditetu, učestvuju sa preko 50% u ukupnom mortalitetu stanovništva, a prema pro-cenama stručnjaka invalidnost se kao rezultat javlja u oko 30%.

Cilj radaSvrha ovog rada je da prikaže specifičnosti zdravstvene nege bolesnika sa hroničnim plućnim srcem koja je usmerena na pomaganje bolesniku da se vrati u svakodnevnicu kao produktivan i nezavisan pojedinac što je više moguće.Metodologija rada: Predmet istraživanja su bili originalni pregledani članci iz oblasti savremene interne medicine,nege u internoj medicini, urgentne medicine, savremenog sestrinstva i zdravstvene nege. U radu je korišćen deskriptiv-ni metod u razmatranju publikovanih kliničkih studija o specifičnostima zdravstvene nege bolesnika sa hroničnim plućnim srcem. Literatura iz oblasti zdravstvene nege iskorišćena je za sagledavanje mogućih komplikacija i preduzi-manje postupaka u cilju njihovog prevazilaženja, sa osvrtom na zdravstveno-vaspitni rad sa pacijentima u stabilnoj fazi i promovisanje zdravog načina života.

ZaključakPregled trendova i problema u pružanju zdravstvene nege kardiovaskularnom bolesniku stvara sliku o složenosti uti-caja na razvoj kardiloškog sestrinstva. Kao relativna i usko specijalizovana grana zdravstvene nege, od medicinskih sestara traži zainteresovanost i angažovanost u učestvovanju i doprinosu u novim i dinamičnim aspektima zdravst-vene nege kardiovaskularnih bolesnika. Razvoj interne zdravstvene nege kao temeljni cilj ima poboljšanje kvaliteta nege za bolesnike i podsticanje bolesnika na što veću samostalnost u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba i očuvanju ili unapređenju kvaliteta života

Ključne reči: kardiologija, nega bolesnika


DELOKRUG RADA MEDICINSKE SESTRE U HISPA CENTRIMA

Struk. med.sest. Mila Vukadinović IKVB „Dedinje“, Beograd

Kardiovaskularne bolesti (KVB) najviše pogoršavaju kvalitet života, uzrokuju invalidnost, ekonomski slabe naciju, i skraćuju očekivanu dužinu života; i pri tome imaju negativan trend porasta incidence.Srbija se po učestalosti oboljevanja u Svetu nalazi u gornjoj polovini poretka, tj ima visoku stopu oboljevanja od KVB.Svaki četvrti stanovnik u razvijenim zemljama boluje od ishemijske bolesti srca i životni vek mu je skraćen 7 godina.Kardiovaskularne bolesti su najčešće aterosklerozne bolesti srca i krvnih sudova i obuhvataju:

1. Ishemijsku bolest srca: stabilna angina pectoris, akutni koronarni sindrom, iznenadna srčana smrt, srčana insufici-jencija.2. Akutni moždani udar(akutna insuficijencija CNS):ishemijski moždani udar(75%-80%), hemoragijski moždani udar(20%-25%).Moždani udar je uzrok 10% ukupnog svetskog godišnjeg mortaliteta, a polovina preživelih su invalidi.3. Periferna arterijska okluzivna bolest(ateroskleroza ekstremiteta) sledećih stepena: parestezije u ekstremitetima, claudicatio intermitens, bol u miru,posebno noću, ulceracije i gangrene.

Terapija arterijske hipertenzije je zapravo intervencija u prevenciji KVB.

Cilj lečenja je redukcija vrednosti krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg, a time i redukcija KV morbiditeta i mortaliteta.Terapija AH treba da je sveobuhvatna, tj podrazumeva i korekciju pridruženih faktora rizika uz farmakološko lečenje. Delkorug rada medicinske sester u HISPA centru koji se bavi prevencijom infarkta i šloga je veoma veliki i obuhvata:- asistiranje priliokm kardiološkog pregleda ( merenje arterijskog pritiska, EKG, nameštanje bulesnika u adekvatan položaj za ultrazvuk srca )- samostalni fizikalni pregled (merenje visine, težine, obima struka obima kuka ) - izračunavanje BMI- izračunavanje stepena abdominalne gojaznosti- izračunaanje stepena kardiovaskularnog rizika- ambulatorni monitoring krvnog pritiskaDobijeni podatci se upisuju u jedinstveni registar koji sadrži karton svakog pacijenta u koji se upisuju: opšti podatci (ime, prezime, adresa,datum rođenja, broj telefona,mail....), anamnestičke podatke, faktore rizika, podatke o socijal-nom stanju, antropometrijska merenja, vitalne znake, dijagnostičke metode (opisan EKG, ultrazvučni nalaz i ostale nalaze ), laboratorijske analize, ostala ispitivanja, dijagnoze, farmakološku terapiju,nefarmakološku terapiju, kardo-vaskularni rizik.

Radi ostvarivanja što boljih rezultata neophodno je obezbediti saradnju pacijenta i zadobiti njegovo poverenje. U svetu se komunikaciji u zdravstvu pridaje sve veči značaj.Savremani zdravstveni radnici treba da slušaju svoje pacijente i brinu o njima i njhovom zdravlju.Pocijent je bolestan i zabrinut i nalazi se u ranjivom emotivnom stanju i sa njim treba pažljivo komunicirati.Najbitnije je uspostaviti dobar konakt sa pacijentom i porodicom. Obezbediti podršku članiva porodice za promenu u stilu života i ishrani je neophodno.

U saradnji sa članovima porodice treba motivisati bolesnika da usvoji zdrave navike i da sam želi promenu koja je trajna, a ne samo dok je u strahu za svoj život.


VIDOVIMEHANIčKE VENTILACIJE I ODGOVORI NA ALARME VENTILATORA

sms Dragica TokodiIKVB „Dedinje“

Osnovni cilj mehaničke ventilacije je postizanje zadovoljavajuće respiratorne funkcije kritično obolelih pacijenata. Bolesnika na mehaničkoj ventilaciji treba da prati edukovano i iskusno medicinsko osoblje. Praćenje bolesnika obuh-vata niz postupaka, od inspekcije i detaljnog fizikalnog pregleda, monitoringa vitalnih funkcija, do složenih vidova monitoringa hemodinamike, ventilacije, oksigenacije, posebnih laboratorijskih i drugih metoda, ali i praćenje funkcije ventilatora.

Mehanička ventilacija pluća može biti kontrolisana pritiskom u vazdušnom putu ili volumenom, odnodsno protokom vazduha, invazivna i neinvazivna.Konvencionalni tipovi mehaničke ventilacije pluća su:- kontrolisana mehanička ventilacija pluća (CMV ili IPPV)- asistirana ventilacija pluća- asistirano-kontrolisana ventilacija- sinhronizovana intermitentna mandatorna ventilacija (SIMV)- asistirano spontano disanje (ASB)- potpora pritiskom (PS)- bifazni intermitentni pozitivan pritisak u disajnom putu (BIPAP).

Da bi se postigla zadovoljavajuća tkivna oksigenacija savremeni ventilatori opremljeni su višestrukim mogućnostima monitoringa, prvenstveno respiratorne funkcije tokom mehaničke ventilacije. Praćenje ostvarivanja zadatih param-etara mehaničke ventilacije delom je vezano za monitoring sistema ventilatora, koji može biti delimičan ili potpun, sa kompjuterskim povezivanjem svih podataka, njihovom vizuelizacijom i alarmima u slučaju odstupanja od zadatih vrednosti.

Za ovo praćenje neophodno je prisustvo obučenih medicinskih sestara-tehničara,spremnih da idu u korak sa vre-menom u smislu stalne edukacije i upoznavanja sa novim generacijama ventilatora.


FUNKCIONALNA SPOSOBNOST KORONARNIH ARTERIJA: PROCENA REZERVE KORONARNOG PROTOKATRANSTORAKALNOM DOPPLER EHOKARDIOGRAFIJOM

1. VMS Gordana StevanovićKBC Zvezdara-kardiologija.Ul.Dimitrija Tucovica 161 BeogradGl.med sestra neinvazivne dijagnostike KO za kardiovaskularne bolesti

2. MS Slađana SredojevićKBC Zvezdara-kardiologija.Ul.Dimitrija Tucovica 161 BeogradMed.sestra na odseku neinvazivne dijagnostike

3. MS Martina MićićKBC Zvezdara-kardiologija.Ul.Dimitrija Tucovica 161 BeogradMed.sestra na odseku neinvazivne dijagnostike 4. MS Vesna MajstorovićKBC Zvezdara-kardiologija.Ul.Dimitrija Tucovica 161 BeogradMed.sestra na odseku neinvazivne dijagnostike

Metoda procene rezerve koronarnog protoka zasniva se na fizioloskim svojstvima adenozina koji u organizmu regulise stepen prokvljenosti koronarnih arterija ili na vazodilatatornim svojstvima farmakoterapijskog Dipiridamola.

Rezerva koronarnog protoka (CFR) predstavlja odnos maksimalne (u hiperemiji) i bazalne (pre davanja stresora) br-zine koronarnog protoka. Prihvaćeno je da se CFR > 2 smatra adekvatnim, što istovremeno znači da je koronarna arterija u stanju da dva puta ili više poveća protok kada su metabolički zahtevi povećani. Određuje se za prednje descedentu koronarnu arteriju(LAD) i posteriornu granu (PD) koja je češće ogranak desne koronarne arterije (RCA). Za izvođenjeprocedure potreban je ehokardiogafski aparat sa adekvatno podešenim parametrima (frekvenca sonde 3.5-8 MHz, kolor Doppler PRF 15-25 cm/s i nizak PW filter). Bolesnik se postavlja u klasičan položaj na levi bok, a koronarne arterije se vizuelizuju u modifikovanim apikalnim presecima tri, odnosno dve šupljine.

Kao stresori se koriste Adenosin 140 /min tokom 1-2 minuta, ili Dipiridamol 0.84 mg/kg/6 min intravenski. Indikacije za test obuhvataju procenu funkcionalne zanačajnosti stenoza (40-70%), otkrivanje kritičnih stenoza (>90%), evalu-aciju nakon revaskularizacije miokarda (perkutane koronarne intervencije ili by-pass operacije), procenu oštećenja mikrocirkulacije i druge. Kontraindikacije za procedure su atrioventrikularni blok II i III stepena (ukoliko nije implanti-ran pacemaker), sick sinus sindrom, akutna srčana insuficijencija, teški oblici astme, alergija na lek.

Komplikacije podrazumevaju crvenilo lica (18%), otežano disanje/dispnea (12%), glavobolja (2%) i druge znatno ređe. Specifičnost, senzitivnost i tačnost metode za LAD je 85%, 100% i 95%, dok za PD je 89%, 96% i 93% (respektivno). CFR je relativno nova neinvazivna metoda koja se koristi za procenu stanja epikardne koronarne i mikrocirkulacije i najčešće se koristi kao dopuna stress-ehokardiografskom testu.

Ključne reči: CFR, koronarna rezerva, adenozin


STRESNA EHOKARDIOGRAFIJA U DIJAGNOSTICI ISHEMIJSKE BOLESTI SRCA

1. spec sms Marica PivljaninKlinika za kardiologiju KCS Visegradska 26 BeogradKabinet za ergometriju

2. VMS Djurovic JelenaKlinika za kardiologiju KCS Visegradska 26 BeogradKabinet za ergometriju

3. VMS Markovic SlavicaKlinika za kardiologiju KCS Visegradska 26 Kabinet za ergometriju

UvodZnacaj stresne ehokardiografije kao tehnika koja pruza dodatne dijagnosticke i prognosticke informacije o bolesniku sa ishemijskom bolescu srca uvedena na Institut za kardiovaskularne bolesti u Beogradu KCS 1986 god.

Cilj radaPrincip neinvazivnih testova za procenu znacajnosti koronarne stenoze je da delujuci putem smanjenja ponude ili kombinacijo oba dovede do destabilizacije odnosa ponude/potraznje miokarda za kiseonikom i izazivanja mio-kardne ishemije.Test fizickog opterecenja (TFO) i dobutamin (Dob) infuzija deluju povecanjem zahteva miokarda za kiseonikom,dok dipiridamol (Dipi) i adenozin infuzija deluju predominantno smanjenjem ponude kiseonika. Kombinacijom testova iz ove dve grupe,tj.istovremenim povecanjem zahteva i smanjenjem ponude moze da se iza-zove ishemija miokarda koja nije mogla biti dokumentovana primenom samo jednoga testa.Kombinacija testova su Dipi+Tfo,Dipi+Dob,Dipi+atropin,Dob+atropin.Tfo se moze izvoditi na pokretnoj traci ili na ergo biciklu u sedecem ili lezecem polozaju.Stres ehokardigrafski pritikol obuhvata kontinuirano elektrokardiografsko (12 0dvoda), ehokardio-grafsko, hemodinamsko i pracenje subjektivnih simptoma pre, u toku i posle testa.Kriterijumi za prekidanje testa su : bol u grudima,znacajna depresija ST segmenta u EKG| u,dostignuta submaksimalna frekvenca,sistolna hipotenzija ili hipertenzija,poremecaji ritma i zamor.

ZaključakPrednosti stresne ehokardiografije su visoka dijagnosticka tacnost (70-95 %) i neinvazivnost, uz nisku cenu i visoku dostupnost u kardioloskim centrima.

Ključne reči: Stresna ehokardiografija dijagnostika medicinska sestra


SESTRINSKE AKTIVNOSTI U PREVENCIJI KOMPLIKACIJA POSLE PRIMARNE PERKUTANE KORONARNE INTERVENCIJE

Radmila Antonijević- VMSKCS, Klinika za kardiologiju, Pasterova 2; BeogradMentor- edukator zdravstvene nege

Akutni infarkt miokarda se najčešće leči u ranim satima, primarnom perkutanom koronarnom intervencijom. Medicinska sestra –tehničar, najviše vremena provodi sa pacijentom i njen značaj nije zanemarljiv u prevenciji kom-plikacija i ranom prepoznavanju istih. Pojava krvarenja na mestu uboda ili bilo kog drugog mesta u organizmu je moguća , a ozbiljna komplikacija, koja može promeniti pravac u lečenju i znatno produžiti bolnički tretman ili akutna bubređna insuficijencija u vezi sa kontrastom koji je pacijent dobio u toku intervencije.

Primena antiagregacione terapije ide u prilog komplikacijama i zbog toga je njena prevencija značajna aktivnost medicinskog osoblja. I pored stalne kontrole ubodnog mesta, često je hematom neminovno izbeći, te se javlja problem medicinskog tretmana pacijenta sa ingvinalnim hematomom.

Rano otkrivenu komplikaciju sestra prijavljuje lekaru. Uzorkuje se krv za laboratorijske analize- KKS; PT; PTT; INR... Pojava hematoma na ubodnom nestu zahteva imobilizaciju iste noge- minimalna pokretljivost i niz konsultacija i snimanja( vaskularni hirurg, kolor dopler ubodnog mesta, a u retkim slučajevima kod velikih hematoma, neophodna je i hirurška intervencija .

Za sve preglede i dijagnostičke procedure, sestra psihički i fizički priprema pacijenta. Pošto ova komplikacija naknadno komplikuje tok lečenja, pacijenta je potrebno psihički smiriti i dati mu sve informacije u domenu svoje nadležnosti.Naglasiti pacijentu značaj njegove saradnje još dok se ne javi komplikacija i upozoriti na nju, kako do nje ne bi došlo.Statistički podaci nam izdvajaju posebno rizične procedure po pacijente ( kasnije deplasirani intraarterijski kateteri, Heparinska infuzija, trombocitopenije..) i daju nam mogućnost da ih, posebnim nadzorom zaštitimpo od pojave ove komplikacije.

Cilj Prepoznavanje ovog potencijalnog problema i aktivnosti u vezi sa njim bi značajno smanjili broj komplikacija i skra-tili bolniko lečenje, a samim tim povećale kvalitet usluga medicinskog osoblja.

Ključne reči: Prevencija, krvarenje, pacijent


PRIKAZ PREOPERATIVNOG I POSTOPERATIVNOG TOKA KOD BOLESNIKA SA AKUTNOM DISEKCIJOM AORTE, SESTRINSKE INTERVENCIJE

Nataša Brzulović, strukovna medicinska sestra, specijalista kliničke negeInstitut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“;Heroja Milana Tepića 1, 11000 BeogradAnestetičar, Klinika za anesteziju i intenzivno lečenje

Disekcija ascedentne aorte je poremećaj aorte koji se karakteriše uzdužnim cepanjem njenog zida, pri čemu krv ulazi u pukotinu i tako nastaje drugi, lažni lumen aorte. Ovo daje dramatičnu kliničku sliku i vrlo visok mortalitet. Ciljevi rada: 1. Steći uvid u parametre posmatranja i kontrole preoperativnog i postoperativnog stanja pacijenata sa akutnom disekcijom aorte. 2. Sagledati sestrinske intervencije kroz parametre istraživanja.

Metod radaAnaliza medicinske i sestrinske dokumentacije. Populacija: 30 pacijenata sa dijagnozom akutne disekcije aorte hos-pitalizovanih u JIL kardiohirurgije. Mesto i vreme istraživanja: IKVB „Dedinje“, od marta do septembra 2014. godine.

Najveći broj pacijenata bio je muškog pola starosti između 50 i 70 godina sa postojanjem arterijske hipertenzije u anamnezi. Najveći procenat, 41% pacijenata, je postoperativno u JIL proveo manje od 7 dana, a više od 30 dana 9%. Najveći broj pacijenata, 57% je nakon operacije otpušten kući, letalni ishod bez hirurškog lečenja imalo je 27% paci-jenata, a 18% je letalno završilo nakon operacije.

ZaključakRezultati istraživanja ukazuju na ozbiljnost i urgentnost stanja pacijnata, složenost postoperativnog toka, kao i značaj timske saradnje, adekvatne edukovanosti kadra i obučenosti za primenu neophodnog hemodinamskog monitoringa. Standardi jasno definišu poslove i zadatke sestara, preciziraju postupke, omogućuju bolju organizovanost i obezbeđuju maksimalno prilagođavanje nege potrebama bolesnika.

Ključne reči: Disekcija aorte, zdravstvena nega, medicinska sestra


ELEKTROKONVERZIJA

1. AMIRA KARIĆ VALJEVAC AMIRA KARIĆ VALJEVAC,DIPL.MED.SESTRAUKC TUZLA-TRNOVAC,,BB“KLINIKA ZA INTERNE BOLESTI-INTENZIVNA TERAPIAJ I NJEGA

2. Redžić HankaHanka Redžić,dip.med.sestraUKC TUZLA-Trnovac,,bb“-75000 TuzlaKlinika za Interne bolesti-Prijemna ambulanta i dnevna.bolnica

3. Ademir SpahićAdemir Spahić,magistar zdr.njege KCU Sarajevo-Klinika Urgentne medicine Sarajevo

Elektrokonverzija je postupak koji se koristi za ispravljanje određenih vrsta abnormalnih srčanih ritmova (aritmija). Ona može biti izvršena u hitnim situacijama ili kao ne-hitna procedura za liječenje postojećih aritmija. Elektrokon-verzija takođe može biti izvedena pomoću lijekova. Većina elektivnih ili ne-hitnih kardioverzija se izvodi za liječenje atrijalne fibrilacije ili atrijalnog flatera, benignih poremećaja srčanog ritma.

U hitnim situacijama se koristi da ispravi nepravilan brz ritam srca vezan uz slabost, nizak krvni pritisak, bolove u grudnom košu, teško disanje i gubitak svijesti.

Neki abnormalni ritmovi kao sto su tahikardija i ventrikularna fibrilacija mogu biti po život opasne. Ventrikularna fibri-lacija može dovesti do iznenadne srčane smrti ako se napadaj ne liječi u roku od nekoliko minuta. Kardioverzija ima ograničen uspjeh u liječenju ljudi sa dugogodišnjom atrijalnom fibrilacijom (godinu i duže) ili nekih drugim drugim srčanim problemima. Ova tehnika je posebno korisna za osobe sa atrijalnom fibrilacijom u trajnju duže od 30. dana.

Za izvođenje elektrokonverzije koristimo uređaj koji se naziva defibrilator,a tim se sastoji od ljekara specijaliste kardi-ologa i medicinske sestre/tehničara. Kardioverzija je siguran i učinkovit postupak za vraćanje srčanog ritma u normalu.

Ključne riječi: elektrokonverzija, aritmija, atrijalna fibrilacija, atrijalni flater .


MONITORING PACOJENTA NAKON UGRADNJE PRIVREMENOG PACE -MACKERA

1. Ivana Rajković, m.s.KBC Zvezdara, Dimitrija Tucovića 161Medicinska sestra u koronarnoj jedinici

2. Dragana Živković, m.s.KBC Zvezdara,Dimitrija Tucovića 161Medicinska sestra u koronarnoj jedinici

UvodAritmija je bolest kod koje postoji poremećaj brzine ili ritma srčanog rada.Kada srce radi jako brzo ili jako sporo ili ne-pravilnim ritmom, njegova pumpna funkcija se smanji i ne može da ispumpa dovoljno krvi do svih delova tela.To može da ošteti mozak ,srce i druge organe

CiljZnačaj i uloga medicinske sestre u prepoznavanju bradikardije i asistiranje pri implataciji privremenog Pace-mackera.

Metod radaPrivremeni Pace macker se koristi kod AIM, ako postoji teška bradikardija usled ishemije.U ovakvim slučajevima P.M. nije implantiran,već postoji ,mali uredjaj koji šalje električni signal do srca preko elektrode koja se ubaci u desnu komoru srca.P.M. se postavlja pre ugradnje trajnog P.M.,takodje kada je uzorak usporenog rada srca prolazno stanje (privremeno snadbljevanje krvlju ili štetno dejstvo leka).

Rezultati radaStatistički podaci u koronarnoj jedinici KBC Zvezdara u periodu 2015.godini.

ZaključakSestra je ravnopravan deo tima i neophodno je da prati KME kao i sve novitete iz oblasti medicine.


ARTERIJSKA HIPERTENZIJA

Brankica Cesmadziski, VMSKBC-Zvezdara Beograd,Ul. Dimitrija Tucovica 161Koronarna jedinica

UVODU zavisnosti od trajanja, hipertenzija se može podeliti na akutnu i hroničnu hipertenziju. Akutna hipertenzija može da traje od nekoliko sati do nekoliko dana i najčešće se ispoljava naglim povišenjem arterijskog pritiska iznad 200 mmHg. Sinonim za ovo stanje je hipertenzivna kriza. Hronična hipertenzija je trajno povišenje arterijskog pritiska.Prema uzroku nastanka, hipertenzija može biti:

EsencijalnaRenalna ili bubrežna hipertenzijaEndokrina hipertenzijaKardiovaskularna hipertenzijaNeurogena hipertenzijaHipertenzija u trudnoći ili gravidna hipertenzijaHipertenzija izazvana lekovima ili ijatrogena hipertenzija

METOD RADAPracenje pacijenataDijagnosticke procedureLecenje pacijenataPrevencija

CILJUloga medicinske sestre u sprecavanju komplikacija primarne I sekundarne hipertenzije

ZaključakVisoki krvni pritisak je primarni uzročnik koji dovodi do moždanog udara, kardivaskularnih bolesti i trajnog oštećenja bubrega. Ukoliko je visoki krvni pritisak udružen sa debljinom, pušenjem, visokim holesterolom ili šećernom bolesti, rizik od srčanog i moždanog udara se višestruko povećava

Ključne reči: Hipertenzija, Akutna, Visoki krvni pritisak


ULOGA MEDICINSKE SESTRE U KONVERZIJI ATRIJALNE FIBRILACIJE, SPOLJAšNJI SINRONIM DC šOKOM

Zlatiborka Mijatović , Visoka strukovna medicinska sestra specijalistaKlinika za kardiologiju, Klinički centar Srbije, Višegradska 26, BeogradIntenzivna nega u aritmologiji i kliničkoj kardiologiji, Klinika za kardiologiju, KCS

UvodAtrijalna fibrilacija (AF)g je najčešća dugotrajna aritmija kod odraslih. Učestalost AF je oko 2% u opstoj populaciji.Prisustvo AF povećava mortalitet obolelih, prvenstveno povecavajući rizik od tromboemboliskih komplikacija i srčane insuficijencije. Savremeni pristup lečenju AF je: prevencija tromboemboliskih komplikacija, procena tromboembo-liskog rizika (CHA2DS2-VASc skor), procena hemoragiskog rizika (HAS-BLED skor), ublazavanje nepovoljnih hemo-dinamskih posledicda AF i smanjenje tegoba, kontrola komorske frekvencije za vreme trajanja aritmije, kontrola ritma (konverzija AF u sinusni ritam farmakološkim i nefarmakološkim merama).

Spoljašnja sinhrona DC(direct-current) kardioverzija podrazumeva transkutano oslobađanje jednosmerne struje sinhrono sa R zupcem u elektrokardiogramu pomoću aparata koji se naziva spoljašnji kardioverter-defibrilator. DC kardioverzija AF moze se sprovoditi u hitnim stanjima,kod hemodinamski nestabilnih bolesnika (URGENTNA DC KAR-DIOVERZIJA) ili kod odraslih bolesnika koji su predhodno na odgovarajući način pripremljeni za DC šok (ELEKTIVNA DC KARDIOVERZIJA).

Cilj rada je da opiše postupke pripreme bolesnika i medicinske opreme za DC kardioverziju AF, način sprovodjenja DC kardioverzije, moguce komplikacije procedure i mere za njihovo sprečavanje, sa posebnim osvrtom na ulogu medicin-ske sestre .

Metod radaDC kardioverzija atrijalne fibrilacije je metoda kojom se kratkotrajnom primenom impulsa(šoka) jednosmerne elekrične struje koja je sinhronizovana sa R zupcem na elektrokardiogramu postiže zaustavljanje atrialne fibrilacije i uspostav-ljanje sinusnog ritma kod obolelog. Za efikasno i bezbedno obavljanje DC kardioverzije AF neophodno je učestvovanje adekvatno edukovanog zdravstvenog osoblja koje uključuje i medicinske sestre.

ZaključakUloga medicinske sestre je od posebnog značaja u svim etapama pripreme bolesnika i sprovođena DC kardioverzije, kao i praćenju terapijskog uspeha, prepoznavanju eventualnih komplikacija i njihovom lečenju.Edukacijom ostalih medicinskih sestara i tehničara o indikacijama i nacinu sprovodjenja DC kardioverzije, formira se tim zdravstvenih radnika koji učestvuju u ostvarivanju savremenih principa lečenja obolelih od atrijalne fibrilacije.

Ključne reči: Atrijalna fibrilacija, DC konverzija, kardioverter-defibrilator


PRIMARNA PCI LEFT MAIN-A U AKUTNOM INFARKTU MIOKARDA

Dejan Lazovic, zdravstveni tehnicarKlinički centar Srbije, Ul. Koste Todorovica 8, BeogradSala za kateterizaciju srca, Klinika za Kardiologiju

Anatomski aspekt koronarnih krvnih sudova i visoki rizicni pristut intervenciji na glavnom stablu leve koronarne ar-terije kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda veliki je izazov u domenu interventne kardiologije.Participacija medicinske sestre-tehnicara kao clana tima u ovoj vrsti procedure od izuzetnog je znacaja sa nesmetano sprovodjenje intervencije i pomoci lekaru pri izvodjenju ove jako sofisticirane i nadasve teske intervencije koja sa sobom moze nositi izvestan rizik.

Prikazom slucaja moze se tacno uvideti uloga i aktivnosti sestre kao clana tima u kome svako deluje sa aspekta svoje strucnosti i kompetencija. Medicinska sestra-tehnicar ucestvuje u pripremi pacijenta za intervenciju, pripremi ma-terijala i instrumenata za proceduru, asistiranje tokom izvodjenja zahvata, kontroli vitalnih parametara i zbrinjavanju pacijenta nakon procedure do najblize jedinice intenzivne nege i terapije gde se nastavlja kontinuirana nega i opser-vacija pacijenta tretiranog na ovaj nacin.

Ova sofisticirana metoda i risik sa kojim se ulazi u proceduru govori o napretku interventne kardiologije i visoko obra-zovanoj strucnosti i spremnosti svih clanova tima da svojim angazmanom doprinesu spasavanje zivota u ovoj akutnoj fazi svakom pacijentu koji ima ovu vrstu patologije koja zahteva sto urgentnije dopremanje do sale i pomoc strucnog osoblja.

Nakon vise uspesnih procedura ovog tipa, sa pravom mozemo reci da smo jedinica i sluzba koja 24h dnevno, 365 dana u godini moze primiti najteze pacijente iz oblasti interventne kardiologije i pruziti im neodloznu medicinsku pomoc i time uticati na spasavanje i popravljanje kvaliteta zivota svake osobe koja ima ovu vrstu medicinskog problema

Ključne reči: Primarna PCI left main a u AIM


ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD NA KARDIOLOGIJI

Sms Biljana VasovićKBC “Zvezdara”

• Kardiološkoodeljenjejeodeljenjegdesesmestajuoboleliodkardiovaskularnihbolesti.• Kardiovaskularnebolestisubolestisistemakrvotoka,srcaikrvnihsudovaipredstavljajuvelikugrupuoboljenja.• Faktorikojinajčešćedovodedokardiovaskularnihoboljenjasu:pušenje,povišenkrvnipritiak,konzumiranjealko-hola svakodnevno ili povremeno,gojaznost i fizička neaktivnost.Svi nabrojani faktori, samostalno ili u intereakciji sa ostalim faktorima povećavaju rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.• Naodeljenjuzakardiovaskularnebolestijejakovažnodaseuspostavidobrakomunikacijaizmedjuzaposlenihiosobe koja je hospitalizovana na odeljenju kao i sa članovima porodice koji su u stalnom kontaktu sa obolelim.• Zdravstvenovaspitniradnaodeljenjukardiolgijeseodvijakrozindividualnesavete,odnosnonajprelekarapotomi medicinska sestra govore pacijentu o značaju zdravih stilova života.• Faktorikojiutičunazdravstvenovaspitanjesu:zdravstvenakulturaobolelog,stavovi,vrednosti,navike,običaji,predrasude,sujeverje... • Trebauticatinaobolelogdausvojinoveobrazceponašanjaidasvefaktorerizikanakojemožedautičesvedenanajmanju moguću meru.• Ulogazdravstvenovaspitnogradanaodeljenjukardiologijeseogledanaprevencijinastankaozbiljnijihkardio-vaskularnih poremećaja i kontroli već postojećih oboljenja.• Na odeljenju kardiologije zdravstveno vaspitnim radom se utiče na to da se smanji obolevanje i umiranjestanovništva od kardiovaskularnih bolesti, usvajanjem zdravih stilova poboljša život bolesnika koji su već oboleli od nekog kardiovaskularnog oboljenja.


IVUS ( INTRAVASCULAR ULTRASOUND )

Smt Strahinja Tot, Sms Sandra MiljkovićKBC “Zvezdara”

UVODIntravskularni ultrazvuk je specificna metoda snimanja i vizualizacije unutrasnjih povrsina krvnih sudova kao i povr-sine endotela ( unutrasnjeg zida ) samih krvih sudova.Metoda se zasniva na koriscenju specijalno dizajniranog katetera koji na distalnom delu poseduje minijaturnu ultraz-vucnu sondu a proksimalnim delom je u konekciji sa aparatom koji prima slike.

METOD RADAPriprema pacijenta ( Fizicka i psihicka priprema )Priprema materijala i instrumenata Priprema katetera i kompjutera za IVUSAsistiranje tokom same intervencijeRaspremanje materijala i zbrinjavanje pacijenta kao i njegovo pracenje do Koronarne jedinice

CILJ Snimanje se izvodi kako bi se utvrdilo stanje koronoranih krvnih sudova ( postojanje plaka,stenoze )Procena indikacije i evaluacija rezultata PCI intervencije

ZAKLJUČAKIvus metoda zajedno sa metodom OCT ( Opticke koherentne tomografije ) spada u red najsavremenijih procedura u interventnoj kardiologiji koji se izvode za dobrobit pacijenata.


PRIMENA I PREDNOSTI BIORESORPTIVNIH STENTOVA U INTERVENTNOJ KARDIOLOGIJI

Sms Natalija Orović, Smt Tadija AndrićKBC “Zvezdara”

UVODBioresorptivni stentovi predstavljaju najnoviju tehnologiju u lecenju pacijenata PTCA.Izgradjeni su od degradabilnog polimera.Poseban znacaj ima cuvanje I implantacija stentova prema preporukama proizvodjaca kao I pridrzavati se propisanih kontraindikacija.

METODPriprema pacijenata ( psihicka I fizicka )Priprema materijala I instrumenataAsisitiranje prilikom izvodjenja intervencijeRaspremanje upotrebljenog materijala I zbrinjavanje pacijenata po zavrsenoj intervenciji

CILJPoredjenje implantacije bioresorptivnih stentova u odnosu na standardnu th sa BMS I DES stentovima

ZAKLJUČAKNema polimera posle 2 godineMogucnost CABG na m estu implantacije posle 6 meseciJednaka duzina dvojne antiagregacione terapije


SESTRINSKE INTERVENCIJE PRI PLASIRANJU INTRAAORTNE BALON PUMPE

Aleksandra Mladenović, strukovna medicinska sestraInstitut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje“

UvodOpšte je poznato da postoji veliki problem sa brojem srčanoobolelih osoba kao i sa stopom smrtnih ishoda u slučaju bolesti.Nakon infarkta miokarda,samo manji broj ljudi uspe da se u potpunosti oporavi pomoću neinvazivnih medicin-skih metoda ,dok je za veliku većinu potrebna hiruška intervencija.U slučaju blažeg infarkta dovoljno je pomoći srcu pri pumpanju krvi, odnosno smanjiti napor koji je potreban za pumpanje krvi.

Intraaortna balon pumpa sprovodeći privremenu podršku levoj komori srca,mehanički istiskuje krv kroz aortu preko intraaortnog balona koji je priključen na konzolu spoljašnje pumpe.Balon se najčešće plasira preko zajedničke femo-ralne arterije i postavlja se svojim vrhom odmah ispod leve arterije supklavije.Preko njega se može kontrolisati perfuz-ija miokarda i efekti lekova na funkciju i perfuziju miokarda.Pravilno korišćenje intraaortne balon pumpe popravlja dva ključna aspekta fiziologije miokarda:povećava snabdevanje miokarda krvlju bogatom kiseonikom i smanjuje potrebe miokarda za kiseonikom.

Medicinska sestra u jedinici intenzivne nege na kardiohirurgiji ima važnu ulogu u psiho-fizičkoj pripremi pacijenta,aparata i materijala za plasiranje intraaortne balon pumpe.Ukratko mu objašnjava da će mu lekar plasirati balon u aortu kako bi olakšao srcu pumpanje krvi.Proverava osnovne vitalne znake pacijenta pre u toku i nakon plasiranja balona.Sestra mora znati značenje upozorenja i poruke na kontrolnom sistemu i kako da na njih odgovori.

CiljSgledati specifičnosti sestrinskih intervencija pri plasiranju intraaortne balon pumpe.

ZaključakMedicinska sestra u jedinici intenzivne nege najviše vremena provodi uz pacijenta ,stoga je i njena uloga od ogromne važnosti.Od nje se pored neprekidne prisutnosti zahteva posedovanje odredjenih znanja i veština, posebno prilikom intervencija specifičnih za kardiohirurgiju.


UčEšćE INSTRUMENTARKE U TOKU OPERACIJE ZAMENE AORTNE VALVULE

Milena Janković, strukovna medicinska sestraInstitut za kardiovaskularne bolesti Dedinje

SažetakMedicinska sestra - instrumentarkana kardiohirurgiji je pouzdan saradnik za pripremu operacionog bloka, instrume-nata, aparata i bolesnika za operativni zahvat.

Pored manuelne sposobnosti i poznavanja tehnika instrumentiranja za instrumentarku na kardiohirurgiji je neophodno da poseduje široko medicinsko obrazovanje i da teži kontinuiranom unapređenju tog znanja i razmeni iskustava.

CiljPotrebno je ukazati na specifičnosti rada instrumentarke u toku operacije zamene aortne valvule u odnosu na druge kardiohirurške operacije, kao i na njeno aktivno učešće.Takođe je potrebno poznavanje svih etapa operativnog zahvata zamene aortne valvule, poznavanje mehaničkih i bioloških valvula, kao i njihova priprema pred implementiranje.

Cilj ovog rada je prikaz složenosti rada instrumentarke kroz strogo sprovođenje protokola standardniih operativnih postupaka u sali kardiohirurgije.

Ključne reči: instrumentarka, aortna valvula, specifičnosti rada.


ZNAčAJ EHOKARDIOGRAFIJE U DIJAGNOSTICI TAKOTSUBO KARDIOMIPATIJE - PRIKAZ SLUčAJA

1. Biljana Vukobrat Vujanović , strukovna medicinska sestra-specijalistaKCS,Klinika za kardiologiju( Poliklinika), Koste Todorovića 8,BeogradEhokardiografski kabinet

2. Danijela Trifunović-Zamaklar, Ass dr subspecijalista -kardiologKCS, Klinika za kardiologiju( Poliklinika),Koste Todorovića 8,BeogradEhokardiografski kabinet

Takotsubo kardiomiopatija (sindrom apikalnog baloniranja, stres kardiomipatija, „amfora „ CMP, sindrom slomljenog srca. Relativno je noviji kardiološki entitet, prvi je opisao Sato i sar.,u čijoj osnovi se nalazi tranzitorna apikalna asin-ergija leve komore, koja nastaje bez prisustva stenoze koronarnih arterija, a ispoljava se bolovima u grudima, EKG promenama ,i minimalnim porastom kardiospecifičnih enzima. Naziv takotsubo CMP je dobila zbog sličnosti sa japan-skom spravom za hvatanje hobotnica( ćup sa uzanim vratom i širokom bazom).Učestalost Takotsubo CMP od svih hospitalizovanih bolesnika je 1.5-2.5%. Za sindrom je karakteristično da u preko 60% bolesnika je predhodio je snažan emocionalni ili fizički stres ( smrt bliske osobe,i sl.).

Pacijentiknja hospitalizovana na Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS,12.10.2015.god. radi prekida poodmakle trudnoće, nakon urađene amniocenteze i nalaza koji je ukazivao na Sy Edeards. U toku 2013.godine je bila hospital-izovana na VMA pod Dg. Insufitietntio v. mitralis(3-4+), prolapsus v. Mitralis, radi operativnog lečenja mitralnog zalist-ka, a zbog tegoba po tipu zamaranja i osećaja nedostatka vazduha, kao i ultrazvučno dijagnostikovane hemodinamski značajne IVM, sa prolapsom oba kuspisa, rađena kateterizacija b.o. U toku hospitalizacije urađena anuloplastica v. Mitralis cum ring sec.Carpentier-Edwards No 28.

U toku preoperativne pripreme na Klinici za ginek.i akušrstvo upućena od strane interniste na ultrazvuk srca 25.9.2015., tom prilikom je postavljena Dg. Takotsubo CMP, ili IM , gde je uočena apikalna aneurisma LK, jasna diskinezija vrha LV, uz blagu hipokineziju donjeg zida. Hiperehogen mitrelni anulus, listići deblji, zadnji restriktivnog pokreta, umerena rezidualna MR u povećanu LA. Traženo je uzeti labaratorijske analize CK,CK-MB,Troponin. Savetovana koronarografija. Zbog bolova u grudima pacijentkinja prevedena sa Ginekol.akuš.klinike KCS, gde je u dva navrata u toku hospitalizacije, nakon većeg stresa imala stežući bol u grudima u miru. Urađena kateterizacija srca, zaključak: koronarne arterije su bez angiografskih značajnih stenoza. Nakon detaljne priprene izvršena gore nave-dena operacija. Postoperativni tok protekao uredno. Rađen nakon OP kontrolni eho srca 13.11.2015.god., koji je bio bez značajnih promena u odnosu na predhodni. Prevedena u regionalni ZC, gde je ponovljen eho srca gde nisu viđeni segmentni ispadi u kinetici... itd.

ZaključakTakotsubo CMP kliničkom slikom, ehokardiografskim i labaratorijskim karakteristikama podseca na AIM. Patogeneza sindroma jošuvek je nedovoljno razjašnjena, a na osnovu dosadašnjih istraživanja moguće je da ne postoji jedinstveni etiološki faktor. Dominantna pojava kod ženskog pola, uticaj stresa na nastanak bolesti, karakteristično zahvatanje apikalnog i medijalnog dela leve komore , kao i potpuni oporavak u kratkom periodu, za sad nema objašnjenja.

Ključne reči: Takotsubo kardiomipatija, bol u grudima, ehokardiografija, apikalna aneurizma.


ZDRAVSTVENA NEGA BOLESNIKA SA PROMENAMA U SPROVODNOM SISTEMU SRCA I POTREBOM ZA UGRADNJU STALNOG PEJSMEJKERA

1. Vms Jelica DavidovicKBC Zvezdara-kardiologija.Ul.Dimitrija Tucovica 161 BeogradGl.med sestra KO za kardiovaskularne bolesti

2. Vms Ana VeljkovicKBC Zvezdara-kardiologija.Ul.Dimitrija Tucovica 161 BeogradGl.med.sestra Odeljenja za interventnu kardiologiju

3. Ms Jovana RadenkovicKBC Zvezdara-kardiologija.Ul.Dimitrija Tucovica 161 BeogradMed.sestra tehnicar-instrumentar u angio sali

UVODNI DEO-POREMECAJI RITMA SRCA,SIMPTOMI I ZNACI POREMECAJA RITMA. -DIJAGNOSTICKE METODE -PRIPREMA BOLESNIKA ZA UGRADNJU PEJSMEJKERA -UGRADNJA STALNOG PEJSMEJKERA -ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD SA PACIJENTIMA SA UGRADJENIM PEJSMEJKEROM CILJ RADA-1.DA SE UTVRDI ZADOVOLJSTVO PACIJENATA O PRUZENIM USLUGAMA ZDRAVSTVENE NEGE I TIMSKOM RADU MEDICINSKIH SESTARA. 2.UTVRDITI STEPEN INFORMISANOSTI I PRIPREMLJENOSTI PACIJENATA ZA INTERVENCIJU. 3.DA SE PROCENI ODNOS PACIJENATA PREMA ZIVOTU SA PEJSMEJKEROM. METODOLOGIJA RADA-ANKETA


MEHANIčKA POTPORA CIRKULACIJE

Smt Goran MiloševićIKBV “Dedinje“

Mehanicka cirkulatorna podrska (MCP), pocinje sa razvojem kardiopulmonarnog bypass-a i ima za cilj rasterecenje i asistenciju ostecenom srcanom misicu do funkcionalnog i metabolickog oporavka ili do transplatacije. Jedan broj pacijenata u kardio hirurgiji zahteva MCP, pa treba znati indikacije, kontraindikacije, moguce komplikacije i negu takvih pacijenata, da bi izbegli ozbiljne komplikacije i pravilno vodili takve pacijente. Fokusiracemo se na IABP jer je to na-jcesce koriscena tehnika na IKVB Dedinje.Bolesnici kod kojih se primenjuje MCP su u kateterizacionoj sali ili smesteni u jedinicu intezivne nege, tako da perfuzer vodi takve procedure u sali dok je med. sestra ta koja je pored pacijenta dalje u intezivnoj nezi.

ISTORIJAT EKSTRAKORPORALNE CIRKULACIJE (E.K.C.)

Smt Dragan JovanovićIKBV “Dedinje“

Ekstakorporalna cirkulacija je specifična i složena procedura u kardiohirurgiji, koja ima za cilj da : 1. Pacijent preživi kardiohiruršku proceduru i zaustavljanje srca 2. Omogući hirurgu obeskrvljeno operativno polje, kako bi što uspešnije priveo kraju kardiohirirški zahvat. - Za ostvarivanje ove procedure ekstrakorporalne cirkulacije podrazumevaju se dva principa : 1. Ostvarivanje adekvatne cirkulacije i sistemskog arterijskog pritiska uz pomoć mehaničke potpore ROLER ili CENTRIFUGALNE pumpe . 2. Ostvarivanje adekvatne perfuzije tkiva i organa veštačkom oksigenacijom venske krvi koristeći membranu oksigenatora.

Ideja EKC-a je stara 200 godinaPre 65 godina je urađena prva EKC procedura u svetu, a 1960 i u Srbiji

Na IKVB Dedinje prva EKC procedura je urađena 1978 godine...

SADRŽAJ:

SESTRINSKE INTERVENCIJE KOD BOLESNIKA SA AKUTNIM ZASTOJEM SRCA ............................................................................ 3Miroslava Milošević

STANDARDIZOVANE SESTRINSKE PROCEDURE KOD BOLESNIKA SA AKUTNIM ZASTOJEM SRCA PRI PRIJEMU U KORONARNU JEDINICU ............................................................................................................ 4Senka Stojanović

KOMPLIKACIJE U PPCI - prikaz slučaja ..................................................................................................................................... 5Milanka Lukić

DOBUTAMINSKI TEST U OTKRIVANJU ŽIVOG MIOKARDA KOD BOLESNIKA SA HRONIčNOM ISHEMIčNOM DISFUNKCIJOM LEVE KOMORE ........................................................................................................ 6Markovic Slavica, Marica Pivljanin, Djurovic Jelena

NEGA PACIJENATA NA MEHANIčKOJ VENTILACIJI .................................................................................................................... 7Marković Marina, Mirjana Trtović

AORTNA STENOZA I NJEN ZNAčAJ ............................................................................................................................................. 8Gordana Isaković

SESTRINSKE INTERVENCIJE KOD BOLESNIKA SA BAKTERIJSKIM ENDOKARDITISOM ............................................................... 9Biljana Paunović

ZDRAVSTVENA NEGA BOLESNIKA SA HRONIčNIM PLUćNIM SRCEM ..................................................................................... 10Marija Ristić

DELOKRUG RADA MEDICINSKE SESTRE U HISPA CENTRIMA ...................................................................................................... 11Mila Vukadinović

VIDOVIMEHANIčKE VENTILACIJE I ODGOVORI NA ALARME VENTILATORA ............................................................................ 12Dragica Tokodi

FUNKCIONALNA SPOSOBNOST KORONARNIH ARTERIJA: PROCENA REZERVE KORONARNOG PROTOKA TRANSTORAKALNOM DOPPLER EHOKARDIOGRAFIJOM ..................................... 13Gordana Stevanović, Slađana Sredojević, Martina Mićić, Vesna Majstorović

STRESNA EHOKARDIOGRAFIJA U DIJAGNOSTICI ISHEMIJSKE BOLESTI SRCA ....................................................................... 14Marica Pivljanin, Djurovic Jelena, Markovic Slavica

SESTRINSKE AKTIVNOSTI U PREVENCIJI KOMPLIKACIJA POSLE PRIMARNE PERKUTANE KORONARNE INTERVENCIJE ........... 15Radmila Antonijević

PRIKAZ PREOPERATIVNOG I POSTOPERATIVNOG TOKA KOD BOLESNIKA SA AKUTNOM DISEKCIJOM AORTE, SESTRINSKE INTERVENCIJE ..................................................................................................... 16Nataša Brzulović,

ELEKTROKONVERZIJA .................................................................................................................................................................. 17Amira Karić Valjevac, Redžić Hanka, Ademir Spahić

MONITORING PACOJENTA NAKON UGRADNJE PRIVREMENOG PACE -MACKERA .................................................................... 18Ivana Rajković, Dragana Živković

ARTERIJSKA HIPERTENZIJA ....................................................................................................................................................... 19Brankica Cesmadziski

ULOGA MEDICINSKE SESTRE U KONVERZIJI ATRIJALNE FIBRILACIJE, SPOLJAšNJI SINRONIM DC šOKOM ........................ 20Zlatiborka Mijatović

PRIMARNA PCI LEFT MAIN-A U AKUTNOM INFARKTU MIOKARDA .......................................................................................... 21Dejan Lazovic

ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD NA KARDIOLOGIJI ........................................................................................................................ 22Biljana Vasović

IVUS (Intravascular ultrasound) .............................................................................................................................................. 23Strahinja Tot, Sandra Miljković

PRIMENA I PREDNOSTI BIORESORPTIVNIH STENTOVA U INTERVENTNOJ KARDIOLOGIJI ........................................................... 24Natalija Orović,Tadija Andrić

SESTRINSKE INTERVENCIJE PRI PLASIRANJU INTRAAORTNE BALON PUMPE ............................................................................ 25Aleksandra Mladenović

UčEšćE INSTRUMENTARKE U TOKU OPERACIJE ZAMENE AORTNE VALVULE ........................................................................ 26Milena Janković, strukovna medicinska sestra

ZNAčAJ EHOKARDIOGRAFIJE U DIJAGNOSTICI TAKOTSUBO KARDIOMIPATIJE - PRIKAZ SLUčAJA ....................................... 27Biljana Vukobrat Vujanović, Danijela Trifunović-Zamaklar

ZDRAVSTVENA NEGA BOLESNIKA SA PROMENAMA U SPROVODNOM SISTEMU SRCA I POTREBOM ZA UGRADNJU STALNOG PEJSMEJKERA ......................................................................................................................................... 28Jelica Davidovic, Ana Veljkovic, Jovana Radenkovic

MEHANIčKA POTPORA CIRKULACIJE ........................................................................................................................................ 29Goran Milošević

ISTORIJAT EKSTRAKORPORALNE CIRKULACIJE (E.K.C.) .......................................................................................................... 29Dragan Jovanović

SPONZORI KONGRESA

POKROVITELJ KONGRESA

KNJIGA ABSTRAKATA - ukvss.rsukvss.rs/sites/default/files/abstrakti_kongres_ukss_2016.pdf · Knjiga...

Documents

Transcript of KNJIGA ABSTRAKATA - ukvss.rsukvss.rs/sites/default/files/abstrakti_kongres_ukss_2016.pdf · Knjiga...