„U Inte lek tu al nim šar la ta ni ma Sokal i Brik mon nam pru ža ju manje pozna te infor ma ci je koje bi tre ba lo da sva ku razum nu oso bu ube de

kako je pome nu ta pod va la bila istin ski potreb na i oprav da na. Izvan red na knji ga.”

– Ričard Dokins

* * * * *

„Soka lo va i Brik mo no va knji ga u naj ma nju ruku tre ba da izvr ši uti caj na sle de ću gene ra ci ju stu de na ta. [...] Iako se Sokal i Brik mon

usme ra va ju na zlo u po tre bu i pogreš no shva ta nje nau ke dese tak fran cu skih inte lek tu a la ca, nji ho va knji ga nači nje mno go širu

temu – nezgod na pozi ci ja nau ke i razumevanjе nauč ne raci o nal no sti u savre me noj kul tu ri.”

‒ Tomas Nej gel

* * * * *

„Knji gu Inte lek tu al ni šar la ta ni pro ži ma duh pra ved no i struč no izve de ne zaslu že ne kazne. [...] Pri tom, ima ju jake argu men te.”

‒ Tomas Luis

* * * * *

„Sve ovo je jako tužno, zar ne? Počev ši od jad nog Soka la. Nje go vo ime će zau vek biti pove za no s pre va rom – a ne nauč nim radom.”

– Žak Deri da

* * * * *

„Nazi va nas epi ste mič kim rela ti vi sti ma. Mi to nismo. Pogreš no je raz u meo. A pogreš no je raz u meo zato što je nedo volj no nači tan

i polu o bra zo van.”

– Dr Sten li Aro no vic

BibliotekaPOSEBNA IZDANJA

Urednik izdanjaAleksandar Šurbatović

Naslov originala Alan Sokal

Jean BricmontIMPOSTURES INTELLECTUELLES

Copyright © Odile Jacob 1997

Copyright © ovog izdanja Dereta

Beograd 2018.

DERETA

Alan Sokal Žan Brikmon

Intelektualni šarlatani

Pre vod Slobodan Damnjanović

Za Mari nuZa Kler, Toma sa i Anto a na

7

PRED GO VOR PRVOM IZDA NJU

Čini se da je obja vlji va nje naše knji ge Inte lek tu al ni šar la ta ni1 u nekim inte lek tu al nim kru go vi ma Fran cu ske dove lo do pra ve male olu je. Pre ma Džo nu Hen li ju iz Gar di ja na mi smo poka za li da je „moder na fran cu ska filo zo fi ja u stva ri gomi la buda laš ti na”.2 Prema Robe ru Mađi o ri ju iz Libe ra si o na mi smo nauč nič ki pedan ti bez smi sla za humor, koji u lju bav nim pismi ma ispra vlja ju gra matič ke greš ke.3 Hte li bismo da saže to obja sni mo zbog čega nije dan od dvo ji ce pome nu tih auto ra nije u pra vu i odgo vo ri mo kako kriti ča ri ma, tako i suvi še rev no snim pri sta li ca ma. Pre sve ga, želi mo da otklo ni mo broj na pogreš na tuma če nja naše knji ge.

Knji ga je nasta la kao rezul tat sada već čuve ne pod va le u kojoj je jedan od nas dvo ji ce, u ame rič kom časo pi su Sou šel tekst (Social Text), obja vio paro di ju pre pu nu besmi sle nih, ali naža lost autentič nih cita ta o fizi ci i mate ma ti ci istak nu tih fran cu skih i ame ričkih inte lek tu a la ca.4 Među tim, samo mali deo „dosi jea”, otkri ve nog tokom Soka lo vog istra ži va nja mogao je da bude uklju čen u parodi ju. Posle poka zi va nja većeg dosi jea pri ja te lji ma, nauč ni ci ma

1 Impo stu res intel lec tu el les, éditi ons Odi le Jacob, Paris, Octo ber, 1997.2 Hen ley (1997). 3 Mag gi o ri (1997). 4 Sokal (1996a), ovde preš tam pa no u Dodat ku A. Pri ča o pre va ri detalj ni je je opi

sa na u Pogla vlju 1.

8

ALAN SOKAL • ŽAN BRIKMON

i nena uč ni ci ma, poste pe no smo doš li do zaključ ka da ga tre ba poka za ti i široj publi ci. Hte li smo da pre ko neteh nič kih ter mi na obja sni mo zaš to su cita ti apsurd ni, ili u mno gim slu ča je vi ma jedno stav no besmi sle ni; i žele li smo da raz mo tri mo okol no sti koje su omo gu ći le da ove ras pra ve postig nu toli ku sla vu i da nji ho ve mane do dana današ njeg osta nu sakri ve ne.

Ali šta mi tač no tvr di mo? Ni pre vi še ni pre ma lo. Poka zu je mo da su čuve ni inte lek tu al ci kao što su Lakan, Kri ste va, Iri ga re o va, Bodri jar i Delez više puta pogreš no upo tre bi li nauč ne poj mo ve i ter mi no lo gi ju: to su čini li tako što su ili nauč ne ide je kori sti li izvan kon tek sta, bez i naj ma njeg oprav da nja – tre ba zna ti da mi nismo pro tiv eks tra po la ci je poj mo va iz jed ne obla sti u dru gu, ali smo pro tiv bez raz lo žnih eks tra po la ci ja – ili su se raz me ta li naučnim žar go nom pred nauč no neo bra zo va nim čita o ci ma, ne obraća ju ći pažnju na rele vant nost ili zna če nje tih poj mo va i ter mi na. Ne tvr di mo da ovo obez vre đu je osta tak nji ho vog dela, o kojem ne dono si mo nika kav sud.

Pone kad nas optu žu ju da smo aro gant ni nauč ni ci, ali naše shva ta nje ulo ge nau ke u stva ri je pri lič no skrom no. Zar ne bi bilo dobro (za mate ma ti ča re i fizi ča re) kada bi Gede lo va teo re ma ili teo ri ja rela ti vi te ta stvar no ima le nepo sred ne i važne impli ka cije na pro u ča va nje druš tva? Ili kad bi aksi om izbo ra mogao da se kori sti za pro u ča va nje poe zi je? Ili ako bi topo lo gi ja bila pove za na s ljud skom psi hom? Ali naža lost, to nije slu čaj.

Dru ga meta naše knji ge jeste epi ste mič ki (saznaj ni) rela ti vizam, nai me teza – koja je, bar kad se zastu pa eks pli cit no, ras prostra nje ni ja u anglo fon skom sve tu nego u Fran cu skoj – da moderna nau ka nije niš ta više nego „mit”, „nara ci ja” ili „soci jal na konstruk ci ja”.5 Osim nekih nezgrap nih zlo u po tre ba (npr. kod Iri gare o ve), bavi li smo se raz li či tim zabu na ma koje su pri lič no česte u

5 Nagla ša va mo da je naša ras pra va ogra ni če na na epi ste mič ki/kog ni tiv ni rela ti vizam; ne bavi mo se slo že ni jim pita nji ma moral nog ili estet skog rela ti vi zma.

9

PRED GOVOR PRVOM IZDANJU

post mo der ni stič kim kru go vi ma usme re nim na kul tu ral ne stu di je: na pri mer, pogreš nom upo tre bom ide ja iz filo zo fi je nau ke, ili recimo nedo volj nim pot kre plji va njem teo ri je doka zi ma, opser va ci jama opte re će nim teo rij skim pre mi sa ma, a sve sa ciljem doka zi vanja radi kal nog rela ti vi zma.

Ova knji ga je pre ma tome sasta vlje na od dva odvo je na – ali pove za na – rada, pod jed nim naslo vom. Prvo, tu je zbir ka ekstrem nih zlo u po tre ba koje je Sokal otkrio goto vo slu čaj no; to je to „šar la tan stvo” iz naslo va. Dru go, tu je naša kri ti ka epi ste mič kog rela ti vi zma i pogreš nih teza o „post mo der noj nau ci”; ove ana li ze su znat no sup til ni je. Veza izme đu ove dve kri ti ke pre sve ga je socio loš ka: fran cu ski „šar la ta ni” moder ni su u mno gim anglo fon skim aka dem skim kru go vi ma u koji ma je epi ste mič ki rela ti vi zam omilje na tema.6 Posto ji tako đe i jed na sla ba logič ka veza: ako pri hva timo saznaj ni rela ti vi zam, onda ima manje raz lo ga da se potre sa mo zbog pogreš nog tuma če nja nauč nih ide ja, koje su iona ko samo dru ga vrsta „dis kur sa”. Narav no, ovu knji gu nismo napi sa li samo da bismo uka za li na neke izo lo va ne zlo u po tre be. U vidu smo imali važni je stva ri, ali ne nužno one koje nam se pri pi su ju. Ova knjiga se bavi misti fi ka ci jom, sve sno opskur nim jezi kom, kon fu znim miš lje njem i pogreš nom upo tre bom nauč nih poj mo va. Tek sto vi koje citi ra mo možda su vrh lede nog bre ga, ali taj breg tre ba defini sa ti kao skup inte lek tu al nih navi ka, a ne kao druš tve nu gru pu.

Pret po sta vi mo, na pri mer, da neki novi nar otkri je doku men ta koja nedvo smi sle no poka zu ju da su odre đe ni izu zet no poš to va ni poli ti ča ri korum pi ra ni i da ta doku men ta obja vi. (Nagla ša va mo da je ovo ana lo gi ja i da ne sma tra mo kako ovde opi sa ne zlo u po trebe ima ju istu teži nu). Neki lju di će nesum nji vo odmah zaklju či ti

6 Među tim, ovo pre kla pa nje nije savr še no. Fran cu ski auto ri ana li zi ra ni u ovoj knjizi u veli koj su modi u anglo fon skom sve tu pre sve ga na kate dra ma knji žev no sti, kul tu ral nih i žen skih stu di ja. Saznaj ni rela ti vi zam je vrlo raši ren i u obla sti antropo lo gi je, obra zo va nja i soci o lo gi je nau ke, koje se sla bo inte re su ju za Laka na i Dele za.

10

ALAN SOKAL • ŽAN BRIKMON

kako je veći na poli ti ča ra korum pi ra na, a dema go zi koji nasto je da iz toga izvu ku poli tič ku korist podr ža va će ih u tom sta vu.7 Ali ova eks tra po la ci ja bila bi pogreš na.

Slič no, shva ti ti ovu knji gu kao uopšte nu kri ti ku huma ni stič kih i druš tve nih nau ka – kako su je neki oce ni li u Fran cu skoj – nije samo nera zu me va nje naših name ra već zani mlji vo izjed na ča va nje koje otkri va pre zriv stav dotič nih pre ma ovim obla sti ma.8 Logič ki gle da no, stva ri sto je ova ko: ili se huma ni stič ke i druš tve ne nauke podu da ra ju sa zlo u po tre ba ma raz ot kri ve nim u ovoj knji zi ili ne. Ako se podu da ra ju, onda mi stvar no ove obla sti napa da mo en bloc, i to s pra vom. Ako se ne podu da ra ju (kao što misli mo), onda nema raz lo ga da jed nog teo re ti ča ra kri ti ku je mo zbog onog što govo ri nje gov kole ga. Uopšte ni je, sva ko tuma če nje naše knji ge kao fron tal nog napa da na X – bilo da je X fran cu ska misao, američ ka kul tu ral na levi ca ili neš to tre će – pret po sta vlja da je čitav X pro žet inte lek tu al nim navi ka ma koje raz ot kri va mo, a ta optu žba mora biti pot kre plje na, ma od koga da poti če.

Ras pra ve iza zva ne Soka lo vom pod va lom obu hva ti le su sve koli ki spek tar sla bo pove za nih pita nja koja se ne odno se samo na kon cep tu al ni sta tus nauč nog sazna nja, ili na zaslu ge fran cu skog poststruk tu ra li zma, već i na druš tve nu ulo gu nau ke i teh no lo gije, mul ti kul tu ra li zam i „poli tič ku korekt nost”, aka dem sku levi cu pro tiv aka dem ske desni ce i kul tu ral nu levi cu pro tiv eko nom ske levi ce. Želi mo da nagla si mo da se ova knji ga veći nom ovih tema ne bavi. Poseb no isti če mo da ovde ana li zi ra ne ide je ima ju malu ili nika kvu poj mov nu logič ku vezu s poli ti kom. Ma šta neko mislio o laka nov skoj mate ma ti ci ili opser va ci ja ma pre op te re će nim teo rijom, on može, ne pla še ći se pro tiv reč no sti, ima ti bilo kakav stav o

7 Poli ti ča ri uhva će ni in fla gran te delic to tako đe će podr ža va ti ovo tuma če nje novinar skog otkri ća, ali iz sasvim dru gih (mada jasnih) raz lo ga.

8 Mark Rišel u svo joj vrlo zani mlji voj i sklad noj knji zi (1998), izra ža va boja zan da će neki čita o ci (a poseb no neči ta o ci) iz naše knji ge pre br zo zaklju či ti kako su sve druš tve ne nau ke besmi sle ne. On pažlji vo nagla ša va da to nije naše shva ta nje.

11

voj nim troš ko vi ma, soci jal noj pomo ći ili isto pol nim bra ko vi ma. Narav no da posto ji soci o loš ka veza – mada se ona često pre u veli ča va – izme đu „post mo der ni stič kih” inte lek tu al nih stru ja koje kri ti ku je mo i nekih delo va ame rič ke aka dem ske levi ce. Da nema te veze, uopšte ne bismo ni pomi nja li poli ti ku. Ali ne želi mo da se naša knji ga shva ti kao još jedan pucanj u sumor nom „ratu kul tura”, još manje kao pucanj ispa ljen sa desni ce. Kri tič ko miš lje nje o nepra ved no sti našeg pri vred nog siste ma, o rasnom i pol nom tlače nju, tokom šezde se tih godi na proš log veka poja vi lo se u mnogim aka dem skim insti tu ci ja ma, a posled njih godi na izlo že no je pod sme hu i neko rekt noj kri ti ci. Nema ničeg u našoj knji zi što se može, makar i posred no, dove sti u vezu s tom prak som.

Naša knji ga se suo ča va s raz li či tim insti tu ci o nal nim kon tekstom u Fran cu skoj i anglo fo nom sve tu. Dok auto ri koje kri ti kuje mo ima ju veli ki uti caj na fran cu sko viso ko obra zo va nje, kao i mnoš tvo pri sta li ca u medi ji ma, izda vač kim kuća ma i inte lektu al nim kru go vi ma – što objaš nja va neke od besnih reak ci ja na našu knji gu – nji ho vi anglo a me rič ki pan da ni pred sta vlja ju manjinu unu tar inte lek tu al nih kru go va (iako dobro utvr đe ni u nekim aka dem skim upo riš ti ma). Zbog ovo ga oni delu ju „radi kal ni je” i „sub ver ziv ni je” nego što stvar no jesu, kako u sop stve nim, tako i u oči ma svo jih kri ti ča ra. Ali naša knji ga nije pro tiv poli tič kog radika li zma. Ona je usme re na pro tiv inte lek tu al ne kon fu zi je. Naš cilj nije da kri ti ku je mo levi cu, već da joj pomog ne mo da se odbrani od jed nog svog vrlo pomod nog dela. Majkl Albert, pišu ći u Z maga zi nu, ovo je uspeš no sažeo na sle de ći način: „Ne posto ji niš ta isti ni to, mudro, huma no ili stra teš ko u brka nju nepri ja telj stva prema neprav di i tla če nju, što je levi ca, i nepri ja telj stva pre ma nau ci i raci o nal no sti, što je besmi sli ca.9

9 Albert (1996: 69). Na ove poli tič ke teme vra ti će mo se u Epi lo gu.

PRED GOVOR PRVOM IZDANJU

12

ALAN SOKAL • ŽAN BRIKMON

* * *

Ovo izda nje je u više pogle da veran pre vod s fran cu skog origi na la. U pre vo du smo izo sta vi li gla vu o neraz me va nju rela ti vi teta pri sut nog kod Anri ja Berg so na i nje go vih sled ben ka, jer nam se čini da je to na mar gi ni inte re so va nja veći ne naših čita la ca. Sa dru ge stra ne, u engle skom pre vo du pro ši ri li smo neke ras pra ve o inte lek tu al nim deba ta ma u anglo fon skom sve tu. Tako đe, une li smo niz malih izme na da bi ori gi nal ni tekst bio jasni ji, ispra vi li odre đe ne nepre ci zno sti i pred u pre di li nespo ra zu me. Zahva ljuje mo mno gim čita o ci ma fran cu skog izda nja koji su nam posla li svo je suge sti je.

Pišu ći ovu knji gu, vodi li smo broj ne ras pra ve i deba te i dobi li mno ga ohra bre nja i kri ti ke. Mada nismo u pri li ci da se svi ma s koji ma smo raz go va ra li poje di nač no zahva li mo, želi mo da izra zimo zahval nost oni ma koji su nam naj vi še pomo gli uka zu ju ći na odre đe ne refe ren ce ili čita ju ći i kri ti ku ju ći delo ve ruko pi sa. To su: Mišel Alber, Rober Alford, Rože Baliјan, Luiz Bar, Pol Bogоsiјan, Rej mond Budon, Pjer Bur di je, Žak Buve res, Žorž Brik mon, Džejms Robert Braun, Tim Baden, Noam Čom ski, Hele na Kronin, Beran žer Depre, Žan Dom bre, Sira no de Domi ni si, Paskal Engel, Bar ba ra Epstajn, Rober to Fer nan des, Ven san Fle ri, Žili Frank, Alan Fren klin, Pol Žerar den, Mišel Žever, Mišel Gens, Iv Gin gra, Tod Gitlin, Dže rald Gol din, Sil vi ja na Goraž, Pol Gros, Etjen Gijon, Majkl Heris, ŽeriAnri Er, Dže rald Hol ton, Džon Hat, Mar ku Java ne nen, Žerar Žor lan, ŽanMišel Kan tor, Nore ta Kordž, Iber Kri ven, ŽanPol Kri ven, Anti Kupi ja nen, Luj le Bornј, Žerar Lemen, Heirt Ler no, Dže rald Levin son, Norm Levit, ŽanKlod Lem pak, Andrea Lopa rik, Džon Mador, Kri sti jan Maes, Fren sis Mar ten, Tim Modlin, Saj Mau skopf, Žan Moven, Marija Mek ga vi gan, N. Dej vid Mer min, Enri ke Munjoz, Mira Nan da, Mihael Nojen berg, HansJoa him Niman, Mari na Papa, Patrik Pekat, Žan Pestje, Dani jel Pin ka, Luj Pin to, Patri si ja Radlede Grav,

13

Mark Rišel, Beni RigoBrik mon, Rut Rou zen, David Rivel, Patrik Send, Moni ka San to ro, Abner Šimo ni, Li Smo lin, Filip Spin del, Hek tor Sasmen, JukaPeka Taka la, Serž Tise ron, Žak Tre ne, Kler Van Kat sem, Žak Van Riler, Loik Vakvan, M. Nor ton Vajz, Niko las Vit kov ski i Dani jel Cvan ci ger. Tako đe smo dužni ci našim izda vači ma Niku Vaj tu i Džor džu Vitu koji su nam dali mno ge vred ne suge sti je. Nagla ša va mo da to ne zna či kako se oni sla žu sa sadr žajem i name ra ma ove knji ge.

Na kra ju zahva lju je mo Mari ni, Kler, Toma su i Anto a nu, koji su nas trpe li posled nje dve godi ne.

PRED GOVOR PRVOM IZDANJU

15

PRED GO VOR DRU GOM IZDA NJU

Obra do va lo nas je zani ma nje koje je knji ga Inte lek tu al ni šar lata ni pro bu di la u Fran cu skoj i anglo fo nom sve tu. U ovom novom pred go vo ru hte li bismo da izrek ne mo neke opšte komen ta re na kri tič ke reak ci je na naše delo.

Poč ni mo zapa ža njem da mno gi naši pro tiv ni ci, čak i oni najžeš ći, pri zna ju mez zo voce da su naše glav ne teze valid ne. Na primer, Džon Sta rok piše u Lon don rivju of buks da smo „pri nu đe ni – šta vi še, zado volj stvo nam je – da se slo ži mo, bar kada se radi o navod no nauč nim meta fo ra ma ili pro ši re nim ana lo gi ja ma kod Laka na i osta lih, da su Sokal i Brik mon u pra vu i da ovi šar la ta ni zlo u po tre blja va ju poj mo ve o koji ma malo zna ju da bi mogli na njih da se pozi va ju”.1

Juli ja Kri ste va, koja nas optu žu je za „dez in for mi sa nje”, ipak pri zna je da „narav no, ja nisam pra vi mate ma ti čar”.2 Majkl Seriz, koji tvr di kako nije čuo za našu knji gu jer nema vre me na da čita novi ne, mno go je oštri ji pre ma Kri ste voj i Bodri ja ru od nas: „Bilo

1 Stur rock (1998: 8).2 Kri ste va (1997). Kad pomi sli mo na eks trem nu nera zu mlji vost mate ma tič kih poj

mo va koji se poja vlju ju u knji zi Séméiotiké (Kri ste va 1969), ne može mo a da ne bude mo začu đe ni ovom pri med bom (koja je ipak pot pu no isprav na). Vidi Poglavlje 3.

16

ALAN SOKAL • ŽAN BRIKMON

je pro sto urne be sno, čitao sam ih dav no: valjao sam se od sme ha”.3 Dakle, šta nam se zame ra? Kri ti ka se može gru bo pode li ti na četiri tipa. Malo (veo ma malo) pri ka zi va ča ras pra vlja o ono me što smo napi sa li, a još manje poku ša va da to ospo ri. Dru gi komenta to ri izri ču nega tiv ne sudo ve (često savr še no valid ne) o teza ma koje mi ne zastu pa mo – i koje smo izri či to odba ci li u knji zi – a koje nam oni eks pli cit no ili pre ćut no pri pi su ju. Tre ća gru pa kriti ča ra tvr di kako ras pra vlja o našoj knji zi, mada u stva ri čini nešto sasvim dru go: na pri mer, napa da našu lič nost, našu navod nu moti va ci ju za pisa nje knji ge ili se obra ču na va s mana ma nauč nika uopšte. I na kra ju, neki se pri ka zi va či sla žu s nama, ali misle da nismo išli dovolj no dale ko. U prvu kate go ri ju spa da čla nak ame rič kog fizi ča ra N. Dej vi da Mer mi na, koji bra ni neke Latu ro ve teze o teo ri ji rela ti vi te ta,4 kao i neke komen ta re psi ho a na li ti čara i mate ma ti ča ra o Laka no vom i Dele zo vom pri stu pu mate mati ci.5 Tre ba reći da su ove pri med be, mada po našem miš lje nju uglav nom pogreš ne, bar done kle rele vant ne u smi slu da nasto je da opo vrg nu naše doka ze. Ali što se tiče „šar la tan stva” izlo že nog u knji zi, o nje mu se niš ta ne govo ri. Odsu stvo rele vant ne kri ti ke u olu ji besa koju je iza zva la naša knji ga na posre dan način potvr đuje isprav nost naših teza: jer, ako gre ši mo, onda nas je lako ospori ti, poka zu ju ći da mate ma ti ka i fizi ka u tek sto vi ma koje citi ra mo stvar no ima ju kori snu inte lek tu al nu ulo gu. Sada ćemo se osvrnu ti na znat no broj ni je kri ti ča re koji nam direkt no ili indi rekt no pri pi su ju teze koje nismo izre kli. Neki od ovih auto ra naši ro ko i nadu gač ko ras pra vlja ju o onom što (pre ma nji ma) „Sokal i nje govi pri ja te lji” misle, ne navo de ći pritom ni jed nu jedi nu reče ni cu

3 Faro u ki i Ser res (1997: 14).4 Mer min (1997b). Vide ti post scrip tum Pogla vlja 6 za naš odgo vor na Mer mi no vu

kri ti ku.5 O Laka nu vide ti: Rou di ne sco (1998), Dar mon i Mel man (1998), Cha re aud (1998)

i Sau val (1997/98). O Dele zu vide ti: Salan skis (1998: 170–173, 175–176).

17

iz naše knji ge.6 Dru gi nas pove zu ju sa „sci en ti stič kim” stru ja ma koje onda ospo ra va ju (često s pra vom), impli ku ju ći da su naše ide je slič ne, ali ne navo de ći nije dan dokaz.7 Teh ni ku pri me nje nu u ovim napa di ma obja snio je Šopen ha u er pre više od sto pede set godi na u Kako biti uvek u pra vu: napra vi od pro tiv ni ka dovolj no lak plen da bi ga isme jao. Na pri mer, nas optu žu ju da odba cu je mo sve meta fo re, sva ku poet sku upo tre bu jezi ka, sva ko pre no še nje poj mo va iz jed ne u dru gu oblast, pa čak i sva ko kri tič ko miš ljenje.8 Pone kad nas ti lju di „opo vr ga va ju” navo de ći pri me re uspe lih meta fo ra ili filo zo fa koji ne zlo u po tre blja va ju nau ku. Ali i mi smo kao i svi osta li sklo ni da kori sti mo meta fo re i filo zof sku ana li zu. Mi se samo pro ti vi mo misti fi ka ci ji, a to je sasvim dru ga stvar.

Neki pri ka zi va či optu žu ju nas da smo filo zof ske nezna li ce: prika zu ju nas kao „naiv ne rea li ste” ili eks trem ne pri sta li ce „zdravog razu ma” koji zane ma ru ju čitav vek ras pra va u epi ste mo lo gi ji

6 Na pri mer, Amy Dahan Dalmedico i Dominique Pestre (1998), na više mesta govo re o onom što „Sokal i nje go vi pri ja te lji” (str. 78, 80, 86, 90, 91, 93, 96), ili „Sokal, Vajn berg i osta li” (str. 79, 81, 98), navod no misle, ne navo de ći pri tom ništa iz Inte lek tu al nih šar la ta na da doka žu ova tvr đe nja i ne pra ve ći raz li ku izme đu naših i ide ja naših „pri ja te lja”. Slič no, Yves Jeanneret (1998) nepre sta no govo ri o „soka li zmu” i „soka lov ci ma”, ne defi ni šu ći to navod no uče nje. Tre ba nagla si ti da mi, za raz li ku od takvih kri ti ča ra, nika da ne kri ti ku je mo auto ra zbog ono ga što nje go vi uče ni ci govo re.

U stva ri, pažljiv čita lac lako će otkri ti nijan se izme đu naših i teza Weinberga (1996a, b), Grossa i Levitta (1994). Naj zad, sasvim je nor mal no da lju di koji nisu u oba ve zi da zastu pa ju neku „lini ju” po pra vi lu raz li či to misle o raz li či tim pita nji ma.

7 Na pri mer, Dahan Dalmedico i Pestre (1998: 103) tvr de da mi odba cu je mo svaki soci jal ni pri stup nau ci; Patrick Petitjean (1998: 120), tvr di da se „Sokal dobro ukla pa u tra di ci ju odre đe ne levi ce, pre sve ga fran cu ske ali i engle ske, za koju je još od tri de se tih soci ja li zam zasno van na nau ci i u kojoj se sva ka kri tič ka ana liza nau ke odba cu je kao poten ci jal no opsku ran ti stič ka i pro fa ši stič ka”. Peti ža nov čla nak sadr ži zani mlji vu isto ri ju ras pra va o nau ci i teh no lo gi ji unu tar fran cu ske levi ce, ali sta no viš te koje on ospo ra va nije naše sta no viš te. U stva ri, mi smo uvek isti ca li svo ju sim pa ti ju pre ma kri tič koj ana li zi nau ke i nje ne soci jal ne pri me ne, pod uslo vom da se takva ana li za spro vo di s mini mu mom inte lek tu al ne stro go sti; vide ti Epi log u ovoj knji zi kao i Sokal (1998).

8 Vide ti na pri mer Mag gi o ri (1997), Dor ra (1997), Bruc kner (1997) i Somont (1998).

PRED GOVOR DRUGOM IZDANJU

18

ALAN SOKAL • ŽAN BRIKMON

i filo zo fi ji nau ke. Ali ovi auto ri pažlji vo izbe ga va ju da nave du i jed nu jedi nu reč iz podu žeg Pogla vlja 4, koje smo posve ti li pomenu tim pita nji ma.9 Ili pak iz naše knji ge selek tiv no vade cita te kako bi otkri li nepo sto je će „pro tiv reč no sti”.10 Sve sni smo da su ova filozof ska pita nja sup til na – mno go sup til ni ja nego deo knji ge posvećen „šar la tan stvu” – i bilo bi nam dra go da su naši doka zi pod vrgnu ti stro gom pre i spi ti va nju. Ali do sada se to nije dogo di lo.

Tre ći tip reak ci je koji navod no ras pra vlja o našim ide ja ma, ali u stva ri čini neš to sasvim druk či je – ima raz li či te obli ke; evo nekih:

9 Na pri mer, Dahan Dalmedico i Pestre (1998: 96), optu žu ju nas da smo „poniš tili” ras pra vu o Dije mo vom epi ste mo loš kom radu, mada smo mi sa odo bra va njem citi ra li Dije mo ve teze o opser va ci ja ma opte re će nim teo rij skim pre mi sa ma (vide ti fusno tu 73 na str. 92). John Krige (1998) sa oma lo va ža va njem našu knji gu nazi va „poli tič kim pam fle tom” i tvr di kako je „ona žalo sno rav no duš na pre ma isto ri ji i filo zo fi ji nau ke kao i pre ma raz vo ju ostva re nom unu tar druš tve nih i isto rij skih stu di ja o nau ci” – pri tom ni reč ju ne pomi nju ći našu detalj nu ras pra vu posveće nu sta vu Kuna, Faje ra ben da, Bar ne sa, Blu ra i Latu ra o tim pita nji ma. Mara Beller (1998) tvr di da smo Vajn berg i mi „naiv ni rea li sti”, ali ne navo di nijed nu defi ni cu ju tog uče nja, a još manje dokaz da ga zastu pa mo. Jim Holt (1998) tvr di da „zna čaj na otkri ća u obla sti mate ma tič ke logi ke pozna ta kao teo ri ja mode la i rea li stič ka objaš nje nja uspe ha nau ke koja nam auto ri nude... pre tva ra ju [se] u pra znu meta fi zi ku”; ali se pri tom nije potru dio da čita o cu poka že kako teo ri ja mode la opo vr ga va naše filo zof ske teze (osim toga, mi ne ras pra vlja mo detalj no, a još manje bra ni mo uče nje koje se u filo zo fi ji nazi va „rea li zam”; vide ti fusno te 56 i 59 u Pogla vlju 4).

10 Na pri mer, Didier Nordon (1998) tvr di da posto ji pro tiv reč nost izme đu našeg opi sa nauč nog meto da („koji se ne raz li ku je radi kal no od raci o nal nog sta va u sva ko dnev nom živo tu ili u dru gim obla sti ma ljud skog sazna nja”) i naše pri medbe da teo ri ja rela ti vi te ta opi su je feno me ne koji su neo pa žaj ni (Pogla vlje 11 u francu skom izda nju). Ali izme đu ove dve tvrd nje ne posto ji nika kva pro tiv reč nost, a objaš nje nje je dato samo tri reče ni ce posle one koju Nor don navo di i ono glasi: „Nauč na mere nja često su mno go pre ci zni ja od sva ko dnev nih posma tra nja; ona nam omo gu ća va ju da otkri je mo dosad nepo zna te poja ve; i često se nala ze u suko bu sa ’zdra vim razu mom’. Ali sukob posto ji na nivou zaklju ča ka, a ne na nivou osnov nog pri stu pa.” Nor don nije jedi ni pri ka zi vač koji zane ma ru je jasnu distink ci ju izme đu meto do lo gi je nau ke i nje nog sadr ža ja: Ston (1998: 31–32) i Jurdant (1998: 15–16) tvr de da su naš li istu navod nu „pro tiv reč nost”.

19

1. Eti ke ti ra nje. Neki od naših pro tiv ni ka kao da misle da dosetlji vi epi te ti mogu zame ni ti detalj no pobi ja nje naših doka za.11 Ima čitava gomi la uvre da: „uči telj či ći”12, „kau boj i apo te kar”,13 „franko fo bi” i „rasad ni ci dez in for ma ci ja”,14 „žan dar mi”15, „men tal na poli ci ja”,16 „cen zo ri”,17 pa čak i „tinejdž patulj ci koji se ne ski da ju s videoigri ca”.18 Idu ći korak dalje, Filip Solers u inter vjuu objavlje nom pod para dok sal nim naslo vom „Odgo vor imbe ci li ma” tvr di da naši pri vat ni živo ti „tre ba da budu pred met ispi ti va nja”: „Šta vole? Kakve sli ke drže na zidu? Kakve su im žene? Kako se ove lepe i apstrakt ne tvrd nje odra ža va ju na nji hov sva ko dnevni i sek su al ni život?”19 Dobro! Pri zna je mo jed nom zasvag da da smo aro gant ni, osred nji, sek su al no fru stri ra ni nauč ni ci, filo zofske nezna li ce i robo vi sci en ti stič ke ide o lo gi je (neo kon zer va tiv ne ili eks trem no mark si stič ke, vi iza be ri te). Ali moli mo vas, kaži te nam kakve to ima veze s valja noš ću ili neva lja noš ću naših doka za.

2. Napad na navod nu moti va ci ju. Neki komen ta to ri, ume sto da ispi ta ju naše argu men te, napa da ju moti ve koje nam sami pripi su ju. Na pri mer, Juli ja Kri ste va tvr di kako je naša knji ga deo

11 Zapa zi mo da u našoj knji zi, iako je ton kat kad iro ni čan, nema ni tra ga od lič nih napa da, kle ve ta ili uvre da. Naša jedi na bri ga bili su navo đe ni tek sto vi i ono što se iz njih može izve sti.

12 Sten gers (1997). Zapa zi mo da je teza „Sokal i Brik mon daju sla be oce ne iz matema ti ke Laka nu i dru gi ma”, (vide ti tako đe Dro it 1997) pot pu no pro ma ši la temu: u ško li se od đaka tra ži da pišu o odre đe nim stva ri ma, ali nije dan od kri ti ko va nih auto ra nije pri si ljen da u svo jim tek sto vi ma kori sti teh nič ke poj mo ve mate ma ti ke ili fizi ke.

13 LévyLeblond (1997b). Ovde se oči gled no pra vi alu zi ja na gospo di na Omea, „nauč nog” apo te ka ra u Flo be ro vom roma nu Gospo đa Bova ri.

14 Kri ste va (1997).15 Rou di ne sco (1998: 27).16 Ragon (1998).17 Der ri da (1997). 18 Crépu (1997).19 Hou el le becq i Sol lers (1998: 56).

PRED GOVOR DRUGOM IZDANJU

20

ALAN SOKAL • ŽAN BRIKMON

eko nom ske i diplo mat ske kam pa nje koju Sje di nje ne Drža ve vode pro tiv Fran cu ske.20 Iza bel Sten gers našu knji gu doži vlja va kao čisto „komer ci jal nu ope ra ci ju”.21 Ven san Fle ri i Jun Sun Limet optu žu ju nas da hoće mo da se sred stva izdvo je na za druš tve ne nau ke pre usme re na pri rod ne nau ke.22 Da pono vi mo, ova kav vid odbra ne je zani mljiv: čak i da su to bili naši moti vi (a to sigur no nije slu čaj), kako to može uti ca ti na valid nost ili inva lid nost naših doka za?

Ipak ima nečeg tra gi ko mič nog u kri ti ka ma koje nas pri ka zu ju kao „sci jen ti ste” i nepo pra vlji ve nepri ja te lje filo zo fi je i druš tve nih nau ka. Baš napro tiv, naše zani ma nje za te disci pli ne – zani ma nje koje mno ge naše kole ge fizi ča ri sma tra ju pre te ra nim – dove lo nas je do otkri ća „šar la tan stva”. Naš cilj nije bio da „bra ni mo pri rodne nau ke” – i doi sta, ogrom na veći na nauč ni ka nima lo ne obraća pažnju na (bla go reče no) pse u do ma te ma tič ko brblja nje Lakana, Kri ste ve ili Dele za. Nega tiv ne posle di ce ovog opsku ran ti zma ose ća ju se samo u huma ni stič kim i druš tve nim nau ka ma. Osim toga, kad naši kle vet ni ci ogra ni če nu i pre ci znu kri ti ku opskur nog žar go na pri ka zu ju kao opšti napad na huma ni stič ke i druš tve ne nau ke, upra vo oni se poka zu ju kao naj ve ći nepri ja te lji tih nau ka. I stvar no, onaj ko druš tve nim nau ka ma posta vlja niže stan dar de jasno sti i raci o nal no sti od onih koji se tra že u pri rod nim nau kama – poka zu je nesve stan pre zir pre ma nji ma. Na pri mer, kada Džon Sta rok kaže kako naša kri ti ka veći ne zlo u po tre ba izlo že nih u ovoj knji zi dopri no si „pri me ni meri la stro go sti i opšte pri hva ćeno sti, važnim za našu prak su (kao fizi ča ra), meri la koja gube smisao kada se pre ne su u dru gi kon tekst”, i sadr žaj svo je teze ilu stru je

20 Kri ste va (1997).21 Sten ge rs (1997). Ova optu žba pona vlja se u Sten gers (1998: 268). 22 Fle ury i Limet (1997). Oni nas osim toga optu žu ju da tra ži mo žrtve nog jar ca

za eko nom sku, druš tve nu i kog ni tiv nu kri zu kroz koju, po nji ho vom miš lje nju, nau ka (a poseb no fizi ka) tre nut no pro la zi. Ovu optu žbu tako đe izno se i Latour (1997) i Dahan Dal me dico i Pestre (1998: 103) u Fran cu skoj, Sturrock (1998) u Engle skoj i Nel kin (1996) i Babich (1996: 45–51) u Sje di nje nim Drža va ma.

21

pohva lom „divlje i sva dlji ve” teze Iri ga re o ve o sek si zmu inhe rentnom u jed na či ni E = MC² (koja pri vi le gu je ono što se brže kre će), i kri ti ku je „nepri me re nu stro gost koju tako neu me sno zah te va ju Sokal i Brik mon”, onda se pita mo zaš to bi se neko uopšte zani mao za druš tve ne nau ke.

Četvr ti tip kri ti ke dola zi od pri ka zi va ča koji su nam naklo nje ni, ali zame ra ju da nismo išli dovolj no dale ko: po nji ho vom miš ljenju, u svo ju kri ti ku tre ba lo je da uklju či mo Fukoa i Deri du, čitav post mo der ni zam, celo kup nu savre me nu fran cu sku filo zo fi ju, ili čak čita vu poli tič ku levi cu. Tako Endi Mar tin, pišu ći u Dej li telegra fu, s pra vom zapa ža da naša knji ga „nije do kra ja oba vi la posao ras krin ka va nja” i zbog toga je nazi va „pro puš te nom pri li kom”.23 En Eplba um u Lite ra ri rivjuu tvr di (po našem miš lje nju neo d mere no) da je narav no sva poststruk tu ra li stič ka teo ri ja obič no đubre. Zaš to nam je tre ba la knji ga od 294 stra ne da nam to kaže?24 Ali ne može se sve sabi ti u jed nu knji gu: nismo hte li da raz vla či mo njen temat ski opseg kako zbog ogra ni če no sti naše kom pe ten ci je, tako i zbog širih pita nja koje ovi pri ka zi va či pokre ću, suvi še slože nih da bi se o nji ma moglo ras pra vlja ti na manje od 300 stra na. U sva kom slu ča ju, kao što poka zu je pri kaz nekih od reak ci ja, naš skro man i neva žan dopri nos doveo je do dovolj no ras pra va, koje će dvo ji cu osred njih fizi ča ra oku pi ra ti izve sno vre me.

23 Mar tin (1998).24 Appleba um (1998) ovo nagla ša va u ori gi na lu. Zapa zi mo usput da Eplba u mo

va pogreš no shva ta rezi me Ajnštaj no ve teo ri je rela ti vi te ta koji je na elo kven tan i nauč no bes pre ko ran način izlo žio Her man Min kov ski – „otu da su pro stor po sebi i vre me po sebi osu đe ni da se pre tvo re u puki pri vid i samo nji ho vo spa ja nje može saču va ti nji ho vu neza vi snu stvar nost” – kao poststruk tu ra li stič ko tra bu nja nje.

PRED GOVOR DRUGOM IZDANJU

23

1.

UVOD

Sve dok auto ri tet nadah nju je stra ho poš to va nje, kon fu zi ja i apsurd nost pove ća va ju kon zer va tiv ne ten den ci je u druš tvu. Pre sve ga, zato što jasno i logič no miš lje nje dovo di do akumu la ci je zna nja (za šta pro gres pri rod ne nau ke pru ža najbo lji pri mer) i što napre dak zna nja pre ili kasni je pot ko pa va tra di ci o nal ni pore dak. Kon fu zno miš lje nje, sa dru ge stra ne, niku da ne vodi, i može se bes ko nač no pri me nji va ti, a da pri tome nimalo ne delu je na svet.

– Sta ni slav Andre ski, Social Sci en ces as Sor cery (1972: 90)

Pri ča ove knji ge poči nje sa obma nom. Već neko li ko godi na zapanje ni smo i ras tu že ni nad inte lek tu al nim tren do vi ma u odre đe nim obla sti ma ame rič kih aka de mi ja. Veli ki delo vi druš tve nih nau ka usva ja ju filo zo fi ju koju ćemo u nedo stat ku boljeg izra za nazva ti „post mo de r ni zam” – inte lek tu al na stru ja koju obe le ža va ju manje ili više eks pli cit no odba ci va nje raci o na li stič ke tra di ci je pro sve titelj stva, teo rij ski dis kur si koji se ne mogu pove za ti sa isku stvom, kao i saznaj ni i kul tu ro loš ki rela ti vi zam koji nau ku shva ta isklju čivo kao „nara ci ju”, „mit” ili „druš tve nu kon struk ci ju”.

Da bi odgo vo rio na ovu poja vu jedan od nas dvo ji ce (Sokal) odlu čio se na neo bi čan eks pe ri ment: pomod nom ame rič kom časo pi su za kul tu ro loš ke stu di je, Sou šel tekst, ponu dio je paro di ju

24

ALAN SOKAL • ŽAN BRIKMON

na dela kakva se šire posled njih godi na, da vidi da li će je taj časopis obja vi ti. Čla nak pod naslo vom „Pre va zi la že nje gra ni ca: ka tran sfor mativnoj her me ne u ti ci kvant ne gra vi ta ci je” („Tran sgres s ing the Boun da ri es: Toward a Tran sfor ma ti ve Her me ne u tics of Quan tum Gra vity”)1 vrvi od besmi sli ca i oči gled nih sofi za ma. Pored osta log, u nje mu se zastu pa eks trem ni vid saznaj nog rela tivi zma: posle izvr ga va nja ruglu zasta re le „dog me” po kojoj „posto ji spo ljaš nji svet sa svoj stvi ma neza vi snim od sva kog poje di nač nog čove ka, ali i od čove čan stva kao celi ne”, kate go rič ki se tvr di kako je „fizič ka ’stvar nost’, isto kao i druš tve na, u osno vi samo druš tve ni i lin gvi stič ki kon strukt”. Posle niza logič kih vra to lo mi ja, zaklju ču je se: „Eukli do vo π i Njut no vo G, vred no sti za koje se misli lo da su kon stant ne i uni ver zal ne, sagle da ne su sada u svo joj neiz be žnoj isto rič no sti; dok je pret po sta vlje ni posma trač fatal no decen tri ran i odvo jen od sva ke epi ste mič ke veze s tač kom pro storvre me na, koja se više ne može defi ni sa ti samo pomo ću geo me tri je.” Osta tak član ka napi san je u istom duhu.

Ipak, ovaj čla nak je pri hva ćen i obja vljen. Da zlo bude gore, obja vljen je u poseb nom bro ju Sou šel tek sta posve će nog pobi ja nju kri ti ke post mo de r ni zma i soci jal nog kon struk ti vi zma, na kome je radi lo neko li ko istak nu tih nauč ni ka.2 Ured ni ci Sou šel tek sta teš ko su mogli da zami sle bolji način da se poka žu kao pot pu ne buda le.

Sokal je odmah obe lo da nio svo ju pod va lu, iza zvav ši pravu lavi nu reak ci ja, kako u popu lar nim, tako i u aka dem skim

1 Ovaj čla nak obja vi li smo u Dodat ku A, posle kojeg dola ze saže ti komen ta ri u Dodat ku B.

2 Među tim kri ti ka ma vide te, na pri mer, Hol ton (1993), Gross i Levitt (1994) i Gross, Levitt i Lewis (1996). Za pose ban broj časo pi sa Sou šel tekst, uvod je napisao Ros – Ross (1996). Paro di ja je Soka lo va – Sokal (1996a). O moti vi ma za pisanje ove paro di je detalj ni je se ras pra vlja u Sokal (1996c), član ku koji je obja vljen ovde, u Dodat ku C, i u Sokal (1997a). Za rani ju kri ti ku post mo de r ni zma i socijal nog kon struk ti vi zma, spro ve de nu done kle iz dru ga či je poli tič ke per spek ti ve – koja se među tim ne pomi nje u pome nu tom bro ju časo pi sa Sou šel tek sta – vide ti npr. Albert (1992/93), Chomsky (1992/93) i Ehren re ich (1992/93).

25

UVOD

publi ka ci ja ma.3 Mno gi istra ži va či iz obla sti huma ni stič kih i društve nih nau ka pisa li su Soka lu, pone kad vrlo dir lji vo, i zahva lji va li mu se što je svo jim delom izra zio i nji hov stav pre ma post mo derni stič kim i rela ti vi stič kim ten den ci ja ma pri sut nim u disci pli na ma koji ma se bave. Jedan stu dent je napi sao kako je svoj teš ko zarađe ni novac za stu di je zapra vo potro šio na ode ću cara koji je, kao u pozna toj baj ci, u stva ri bio go. Dru gi je napi sao kako su nje go ve kole ge i on bili odu še vlje ni paro di jom, ali se nije usu dio da otkri je svo je ime jer, mada želi da dopri ne se pro me ni sadr ža ja obla sti kojom se bavi, može to uči ni ti tek poš to sebi obez be di sta lan posao.

Ali zbog čega se podi gla toli ka lar ma? Medi ji su poten ci rali ovu vest bez obzi ra na činje ni cu da samo obja vlji va nje parodi je malo toga doka zu je; u naj bo ljem slu ča ju ono otkri va ponešto o inte lek tu al nim nor ma ma časo pi sa koji je tre nut no u velikoj modi. Među tim, ispi ti va nje sadr ža ja paro di je može dove sti do zani mlji vih zaklju ča ka.4 Kada se pažlji vi je pogle da, vidi se da je paro di ja izgra đe na oko cita ta iz dela istak nu tih fran cu skih i ame rič kih inte lek tu a la ca, dela posve će nih filo zof skim i društve nim impli ka ci ja ma mate ma ti ke i pri rod nih nau ka. Ti cita ti mogu biti apsurd ni ili besmi sle ni, ali su ipak auten tič ni. U stva ri, jedi ni dopri nos Soka la sasto ji se u obez be đi va nju „lep ka” (čija je „logi ka” u naj ma nju ruku neo bič na), kojim su ovi navo di poveza ni u celi nu. Auto ri pome nu tih cita ta deo su istin skog pan te ona savre me ne „fran cu ske teo ri je”: Žil Delez, Žak Deri da, Feliks Gata ri, Lis Iri ga re, Žak Lakan, Bru no Latur, ŽanFran soa Lio tar,

3 Pre va ra je otkri ve na u Sokal (1996b). Skan dal je dospeo (na naše veli ko izne nađe nje) na prvu stra nu Nju jork taj msa (Scott 1996), Inter ne še nel Herald tri bjuna (Land sberg 1996), lon don skog Obser ve ra (Fer gu son 1996), pari skog Mon da (Weill 1996) i neko li ko dru gih veli kih listo va. Od reak ci ja vide ti poseb no ana lize: Frank (1996), Pol litt (1996), Wil lis (1996), Albert (1996), Wein berg (1996a, 1996b), Bog hos sian (1996) i Epstein (1997).

4 Za detalj ni ju ras pra vu, vide ti Sokal (1998).

26

ALAN SOKAL • ŽAN BRIKMON

Mišel Sere i Pol Viri lio.5 Iako cita ti tako đe uklju ču ju i niz istak nutih ame rič kih aka de mi ka u obla sti kul tu ro loš kih stu di ja i nji ma srod nih obla sti, ovi auto ri su često, bar jed nim delom, uče ni ci ili tuma či fran cu skih auto ra.

Budu ći da su cita ti uklju če ni u paro di ju rela tiv no krat ki, Sokal je naknad no saku pio niz dužih tek sto va koji ilu stru ju odnos ovih auto ra pre ma pri rod nim nau ka ma pa je te tek sto ve pode lio svo jim kole ga ma. Nji ho va reak ci ja bila je meša vi na vese lo sti i pre ne ra ženo sti; goto vo da nisu mogli da pove ru ju kako neko – i to uglav nom pozna ti inte lek tu al ci – može pisa ti takve besmi sli ce. Među tim, nena uč ni ci su, poš to su pro či ta li tek sto ve, tra ži li da se na pri stu pačan način obja sni zaš to su oni apsurd ni ili besmi sle ni. Zbog toga smo nas dvo ji ca odlu či li da napra vi mo niz ana li za i komen ta ra na pome nu te tek sto ve, što je dove lo do nastan ka ove knji ge.

Šta name ra va mo da poka že mo

Cilj ove knji ge jeste da pru ži ogra ni čen, ali ori gi na lan dopri nos kri tici nebu lo znog duha vre me na nazva nog „post mo der ni zam”. Ne želimo da ana li zi ra mo post mo der ni stič ku misao u celi ni; pre sve ga, naš cilj je da skre ne mo pažnju na jedan rela tiv no nepo znat aspekt ove misli, nai me, na upor nu zlo u po tre bu ter mi no lo gi je i poj mo va pre uze tih iz mate ma ti ke i fizi ke. Tako đe, ana li zi ra će mo odre đe ne misao ne kon fu zi je koje su česte u post mo der ni stič kim spi si ma a koje se odno se na sadr žaj pri rod nih nau ka, ili na filo zo fi ju tih nau ka.

5 U ovoj knji zi, nave de nom spi sku doda li smo još Žana Bodri ja ra i Juli ju Kri ste vu. Pet „naj zna čaj ni jih” fran cu skih filo zo fa o koji ma govo ri Lamont (1987): Bodri jar, Delez, Deri da, Lio tar i Sere. Tri od šest fran cu skih filo zo fa iza bra nih u Motley (1991) jesu: Deri da, Iri ga re i Sere. Pet od osam fran cu skih filo zo fa koji se nala ze u Rot zer (1994): Bodri jar, Deri da, Lio tar, Sere i Viri lio. Isti ovi auto ri poja vlju ju se među 39 zapad nih mislila ca inter vju i sa nih u Le Mon de (1984), a Bodri ja ra, Dele za, Deri du, Iri ga re o vu, Kri ste vu, Laka na, Lio ta ra i Serea, nala zi mo među 50 savre me nih zapad nih misli la ca koji su izdvo je ni u Lec hte (1994). Ovde se naziv „filo zof ” kori sti u širo kom zna čenju; pre ci zni ji izraz bi bio „filo zof skoknji žev ni inte lek tu a lac”.

27

Reč „zlo u po tre ba” ovde sadr ži jed nu ili više sle de ćih karak teri sti ka:

1) Opšir no izla ga nje nauč nih teo ri ja o koji ma autor, u naj boljem slu ča ju, ima izu zet no maglo vi tu pred sta vu. Uobi ča jena tak ti ka pome nu tih auto ra, svo di se na koriš će nje nauč ne (ili pse u do na ču ne) ter mi no lo gi je, bez mno go raz miš lja nja o tome šta upo tre blje ne reči stvar no zna če.

2) Pre u zi ma nje poj mo va iz pri rod nih nau ka i nji ho vo pre no šenje u druš tve ne nau ke bez ika kvog logič kog ili empi rij skog oprav da nja. Ako neki bio log hoće da u svo je istra ži va nje une se ele men tar ne poj mo ve mate ma tič ke topo lo gi je, teo ri je sku po va ili dife ren ci jal ne geo me tri je, onda je u oba ve zi da pru ži neko objaš nje nje. Nje go ve kole ge neće uze ti za ozbiljno neo d re đe nu ana lo gi ju. Među tim, ovde, u post mo der nizmu, od Laka na sazna je mo da je struk tu ra neu ro tič ne lično sti u stva ri torus (isto kao i sama stvar nost, up. str. 43), od Kri ste ve da se pesnič ki jezik može teo rij ski shva ti ti pre ko kar di na li te ta kon ti nu u ma (up. str. 65), a od Bodri ja ra da se moder ni rat odvi ja u nee u klid skom pro sto ru (up. str. 177); i sve to bez ika kvog objaš nje nja.

3) Raz me ta nje površ nom eru di ci jom kroz bestid no koriš će nje usko struč nih ter mi na, u kon tek stu u kome su oni pot pu no ire le vant ni. Cilj ova kvog postu pa nja nesum nji vo jeste da se čita lac – laik zase ni i pre sve ga upla ši. Čak su i neki istak nu ti aka de mi ci i tuma či upa li u ovu zam ku: Rolan Bart, zase njen je pre ci znoš ću dela Juli je Kri ste ve, a novi nar Mon da divi se eru di ci ji Pola Viri li oa.

4) Mani pu li sa nje fra za ma i reče ni ca ma koje su u stva ri besmisle ne. Neki od ovih auto ra poka zu ju istin sku intok si ka ci ju reči ma, spo je nu sa impre siv nom rav no duš noš ću pre ma njiho vom zna če nju.

UVOD

28

ALAN SOKAL • ŽAN BRIKMON

Ovi auto ri govo re sa samo po u zda njem koje pre va zi la zi njiho ve nauč ne kom pe ten ci je: Lakan se hva li kako kori sti naj no vi je „rezul ta te topo lo gi je” (str. 46), a Latur se pita da li je išta nau čio od Ajnštaj na (str. 160). Oni vero vat no zamiš lja ju kako mogu da kori ste ugled pri rod nih nau ka da bi sop stve noj teo ri ji dali privid ozbilj no sti. Osim toga, čini se da su ube đe ni kako niko neće pri me ti ti nji ho vu zlo u po tre bu nauč nih poj mo va; kako niko neće povi ka ti da je car go.

Naš cilj je da kaže mo da car jeste go (a cari ca tako đe). Ali budimo jasni. Ne napa da mo mi filo zo fi ju i druš tve ne nau ke uopšte; napro tiv, sma tra mo da su ove disci pli ne izu zet no važne, ali hoćemo da oni koji se nji ma bave (poseb no stu den te) upo zo ri mo na oči gled no šar la tan stvo koje se u nji ma poja vlju je.6 Pre sve ga, hoće mo da „izvr ši mo dekon struk ci ju” repu ta ci je dubo ko um no sti koju izve sni tek sto vi uži va ju zbog navod ne slo že no sti svo jih ide ja. U mno gim slu ča je vi ma, doka za će mo da neshva tlji vost nekih teksto va ne tre ba pri pi si va ti dubi ni izlo že nih misli, već činje ni ci da one niš ta ne zna če.

Posto ji više ste pe na zlo u po tre be. Sa jed ne stra ne nala zi mo ekstra po la ci je nauč nih poj mo va izvan obla sti nji ho vog važe nja; ekstra po la ci ja pogreš nih zbog niza raz lo ga. Sa dru ge stra ne, nala zi mo broj ne tek sto ve pune nauč nih reči, ali pot pu no liše nih zna če nja. I narav no, posto ji čitav niz dis kur sa koji se mogu sme sti ti između ove dve kraj no sti. Mada ćemo se u ovoj knji zi kon cen tri sa ti na naj o či gled ni je zlo u po tre be, saže to ćemo obra di ti neke manje očigled ne kon fu zi je pove za ne sa teo ri jom hao sa (gla va VII).

Tre ba reći da nema ničeg lošeg u tome što neko ne zna mate mati ku ili kvant nu meha ni ku. Ono što mi kri ti ku je mo jeste pre ten zija nekih čuve nih inte lek tu a la ca da izla žu dubo ke misli o slo že nim

6 Uzdr ža va mo se da damo pri me re dobrih dela iz ovih obla sti – što su neki čitao ci tra ži li – jer bi pra vlje nje pot pu nog spi ska takvih dela dale ko pre va ziš lo naše moguć no sti i uvu klo nas u pro blem rele vant no sti (zaš to ste pome nu li X, a ne Y?).

29

tema ma, koje raz u me ju u naj bo ljem slu ča ju na nivou popu lar nih zna nja.7

Ovde se čita lac može zapi ta ti da li su ove zlo u po tre be posle di ca sve sne pre va re, samo ob ma ne ili je u pita nju kom bi na ci ja ovo dvoje? Ne može mo dati kate go ri čan odgo vor na ovo pita nje, što tre ba pri pi sa ti nedo stat ku javno dostupnih dokaza. Ali što je važni je, tre ba reći da ovo pita nje za nas nije u prvom pla nu. Naš tre nut ni cilj jeste pod sti ca nje kri tič kog sta va, ne samo pre ma odre đe nim poje din ci ma, već pre ma delu inte li gen ci je (kako u Sje di nje nim Drža va ma, tako i u Evro pi) koja, ne samo što tole ri še, već i podsti če ovaj tip dis kur sa.

Da, ali...

Pre nego što nasta vi mo, dozvo li te nam da odgo vo ri mo na neke pri med be koje će čita lac vero vat no ima ti:

1. Mar gi nal nost cita ta.

Neko može reći da cepi dla či mo kada kri ti ku je mo auto re koji očigled no ne pozna ju nau ku i koji su možda pogre ši li kada su se usudi li da zađu na nepo znat teren, ali čiji je dopri nos filo zo fi ji i društve nim nau ka ma nesum nji vo zna ča jan, pa sto ga ne tre ba da ga obez vre đu ju „male greš ke” koje smo otkri li u nji ho vim spi si ma. Naj pre ćemo odgo vo ri ti kako ovi tek sto vi sadr že mno go više od „obič nih” gre ša ka. Oni poka zu ju dubo ku rav no duš nost, ako ne i pre zir pre ma činje ni ca ma i logi ci. Naš cilj, pre ma tome, nije da izvrg ne mo pod sme hu knji žev ne kri ti ča re koji pogreš no citi ra ju

7 Neki tuma či (Dro it 1997, Sten gers 1997, Eco no mist 1997), upo re đu ju nas sa školskim nastav ni ci ma koji su dali loše oce ne iz mate ma ti ke i fizi ke Laka nu, Kri ste voj i osta li ma. Ali ova ana lo gi ja je pogreš na: u ško li, đak je u oba ve zi da savla da neke pred me te, dok ove auto re niko ne pri si lja va da u svo jim spi si ma kori ste struč ne mate ma tič ke poj mo ve.

UVOD

30

ALAN SOKAL • ŽAN BRIKMON

teo ri ju rela ti vi te ta ili Gede lo vu teo re mu, već da odbra ni mo kanone raci o nal no sti i inte lek tul nog poš te nja, koji su pri sut ni (ili bi tre ba lo da budu pri sut ni) u nauč nim disci pli na ma.

Samo se po sebi raz u me da nismo kom pe tent ni da sudi mo o nena uč nim aspek ti ma dela ovih auto ra. Odlič no shva ta mo da njiho ve „inter ven ci je” u pri rod nim nau ka ma ne kon sti tu i šu cen tralne teme nji ho vih dela. Ali kada se inte lek tu al no nepoš te nje (ili veli ka nekom pe ten ci ja) poka že u jed nom delu – makar i mar ginal nom – neči jeg spi sa, onda je sasvim pri rod no pože le ti da se kri tič ki ispi ta i osta tak tog dela. Ne želi mo da pre ju di ci ra mo rezulta te takve ana li ze, već jed no stav no nasto ji mo da otklo ni mo auru dubo ko um no sti koja pone kad pla ši stu den te (i pro fe so re).

Kada se ide je pri hva ta ju na teme lju mode ili dog me, one su poseb no ranji ve, čak i kada se nji ho vi mar gi nal ni aspek ti dove du u pita nje. Na pri mer, geo loš ka otkri ća iz XVI II i XIX veka, pokaza la su da je Zemlja znat no sta ri ja od 5000 godi na, kako su to tvrdi li neki tuma či Bibli je; i mada ova otkri ća pro tiv re če samo malom delu Bibli je, ona su indi rekt no pot ko pa la nje nu ukup nu kredi bil nost kao isto rij skog izvo ra. Zbog toga danas malo lju di (osim u Sje di nje nim Drža va ma) veru je u Bibli ju na doslo van način, na koji su Evro plja ni to čini li neko li ko veko va rani je. Raz mo tri mo sa dru ge stra ne delo Isa ka Njut na: pozna va o ci nje go vog dela pro cenju ju da se 90% nje go vih spi sa bavi alhe mi jom ili misti ci zmom. Pa šta? Onaj osta tak je opstao, jer je zasno van na čvr stim empirij skim i raci o nal nim doka zi ma. Slič no, veći deo Dekar to ve fizi ke je pogre šan, ali su neka od filo zof skih pita nja koja je on posta vio i danas aktu el na. Ako se isto može reći za delo naših auto ra, onda otkri ća o koji ma govo ri mo ima ju samo mar gi nal nu važnost. Ali ako su ovi spi sa te lji posta li pla ne tar ne zve zde, pre sve ga zbog socio loš kih, a ne inte lek tu al nih raz lo ga, i ako su oni maj sto ri jezi ka, sposobni da čita o ce zase ne pro miš lje nom zlo u po tre bom sofi sti cira ne ter mi no lo gi je – kako nauč ne tako i nena uč ne – onda otkri ća sadr ža na u ovom ese ju mogu da ima ju zna čaj ne posle di ce.

31

Dozvo li te da istak ne mo kako se ovi auto ri znat no raz li ku ju po sta vu koji ima ju pre ma nau ci i zna ča ju koji joj pri da ju. Ne tre ba ih sve trpa ti u istu kate go ri ju, pa sto ga želi mo i čita o ca da upo zo ri mo da to ne čini. Na pri mer, mada su cita ti iz Deri de koje nala zi mo u Soka lo voj paro di ji pri lič no zabav ni8, oni nisu pra vi lo. Poš to ne posto ji siste mat ska zlo u po tre ba nau ke u Deri di nom delu, u ovoj knji zi pome nu tom auto ru nismo posve ti li veću pažnju. Nasu prot tome, Sere o vo delo je pre pu no, manje ili više, poet skih alu zi ja na nau ku i nje nu isto ri ju; ali nje go ve tvrd nje, mada izu zet no neo d ređe ne, nisu ni pot pu no besmi sle ne, ni pot pu no lažne, i mi ih zato ovde nismo detalj no raz ma tra li.9 Rani spi si Juli je Kri ste ve se snažno (i pogreš no) pozi va ju na mate ma ti ku, mada je ona još pre 20 godi na napu sti la ovaj pri stup; ovde ih izla že mo kri ti ci zato što ih sma tra mo simp to ma tič nim za odre đe ni inte lek tu al ni stil. Nasuprot tome, dru gi auto ri se u svo jim deli ma u veli koj meri pozi va ju na nau ku. Latu ro vi spi si sadr že u sebi niz argu me na ta za savreme ni rela ti vi zam, a ti argu men ti su navod no zasno va ni na ana li zi nauč ne prak se. Dela Bodri ja ra, Dele za, Gata ri ja i Viri li ja, puna su pri vid no uče nih pomi nja nja teo ri je rela ti vi te ta, kvant ne meha nike, teo ri je hao sa i tako dalje. Ne može se reći da cepi dla či mo ako tvr di mo da je nauč na eru di ci ja ovih auto ra izu zet no plit ka i površna. Osim toga, za neke auto re naveš će mo niz refe rent nih tek sto va u kojima će čita lac pro na ći mnoš tvo dodat nih zlo u po tre ba.

2. Nera zu me va nje kon tek sta.

Bra ni te lji Laka na, Dele za i dru gih, mogu tvr di ti kako je nji ho vo pozi va nje na nauč ne poj mo ve valid no, pa čak i dubo ko, i kako naša kri ti ka ne poga đa metu jer nismo shva ti li kon tekst. Sprem ni smo da pri zna mo da nismo u sta nju da uvek raz u me mo osta tak

8 Pot pu ni citat može se naći u Der ri da (1970: 265–268). 9 Za naj o či gled ni je pri me re zlo u po tre ba u Sere o vom delu vide ti Poglavlje 11.

UVOD

32

ALAN SOKAL • ŽAN BRIKMON

dela ovih auto ra. Da nismo mi neki aro gant ni i zadr ti nauč ni ci koji pre vi đa ju sup til ne i dubo ke aspek te dela pome nu tih auto ra?

Naj pre ćemo odgo vo ri ti da pozi va nje na poj mo ve iz mate ma tike i fizi ke u nekoj dru goj obla sti istra ži va nja mora biti pot kre pljeno argu men ti ma. U svim ovde nave de nim spi si ma, takve argumen te nismo uspe li da pro na đe mo; ni u odlom ci ma nave de nih dela, a ni u nekoj dru goj knji zi ili član ku.

Osim toga, posto je neka „pro vi zor na pra vi la” na osno vu kojih može mo da utvr di mo da li se mate ma tič ki poj mo vi i izra zi uvo de sa nekim istin skim teo rij skim ciljem ili ih auto ri uvo de samo zato da bi zadi vi li i poma lo zapla ši li svo je čita o ce. Na prvom mestu, autor mora dobro da raz u me mate ma ti ku koju pri me nju je – dakle ne sme da pra vi gru be greš ke – a koriš će ne struč ne poj mo ve tre ba da uči ni što je mogu će razu mlji vi jim i pri stu pač ni jim čita o ci ma, koji u naj ve ćem bro ju slu ča je va nema ju ade kvat no nauč no obrazo va nje. Dru go, poš to mate ma tič ki poj mo vi ima ju pre ci zno znače nje, mate ma ti ku tre ba pri me nji va ti na one obla sti u koji ma pojmo vi tako đe ima ju manje ili više pre ci zno zna če nje. Teš ko je pretpo sta vi ti kako se mate ma tič ki pojam kom pakt nog pro sto ra može pri me ni ti na ono što psi ho a na li ti ča ri nazi va ju „pro stor jou is sancea (uži va nja)”. Tre će, mora mo biti poseb no opre zni kada neja sni mate ma tič ki poj mo vi (poput aksi o ma izbo ra u teo ri ji sku po va) koji se vrlo ret ko ili goto vo nikad ne kori ste u fizi ci – a zasi gurno nikad u hemi ji ili bio lo gi ji – odjed nom nekim čudom posta nu rele vant ni za druš tve ne nau ke.

3. Pesnič ka slo bo da.

Nama ne sme ta kada pesnik kori sti reči kao što su „crna rupa”, ili „ste pen slo bo de” van kon tek sta i bez pra vog raz u me va nja njiho vog nauč nog zna če nja. Isto tako, kad roma no pi sac kori sti tajne pro stor novre men ske pro la ze da bi svo je liko ve poslao u doba

33

krsta ša, pita nje je knji žev nog uku sa da li ćemo pri hva ti ti ovaj način pisa nja.

Ali želi mo da nagla si mo da pri me ri nave de ni u ovoj knji zi nema ju niš ta sa pome nu tom pesnič kom slo bo dom. Auto ri o kojima govo ri mo, u kraj njoj ozbilj no sti, naši ro ko i nadu gač ko obrađu ju teme filo zo fi je, psi ho a na li ze, semi o ti ke ili soci o lo gi je. Nji hova dela pred met su bez broj nih ana li za, egze ge za, semi na ra i doktor skih diser ta ci ja.10 Oni hoće da stvo re teo ri ju i mi ih kri ti ku je mo sa tog sta no viš ta. Osim toga, nji hov način izra ža va nja obič no je težak i pom pe zan, pa se nika ko ne može reći da su pri li kom stvara nja svo jih dela ima li neki knji žev ni ili pesnič ki cilj.

4. Ulo ga meta fo ra.

Neko će možda pomi sli ti kako tuma či mo ove auto re pre vi še doslov no i kako se nave de ni pasu si mogu čita ti pre kao meta fo re nego kao pre ci zni logič ki doka zi. Stvar no, u odre đe nim slu ča je vima „nau ka” se nesum nji vo slu ži meta fo ra ma; ali kakav je nji hov cilj? Uosta lom, meta fo ra se obič no upo tre blja va kako bi se neki nepo znat pojam raz ja snio pomo ću pozna ti jih poj mo va, a ne obrnu to. Pret po sta vi mo, na pri mer, da na semi na ru iz teo rij ske fizi ke tre ba da obja sni mo neki stru čan pojam iz teo ri je kvant nih polja upo re đu ju ći ga sa poj mom apo ri ja iz deri dov ske knji žev ne teo ri je. Naša publi ka i fizi ča ri s pra vom će se zapi ta ti šta je cilj te meta fo re, osim što tre ba da bude poka za telj naše eru di ci je. Na isti način, ne uvi đa mo smi sao koriš će nja, čak i meta fo rič nog, nauč nih poj mova koje onaj ko ih kori sti raz u me samo deli mič no. Osim ako nije hteo da svo jim banal nim filo zof skim i soci o loš kim teza ma pru ži

10 Radi ilu stra ci je tvrd nje da su nji ho vi rado vi ozbilj no shva će ni, naveš će mo sekundar na dela koja ana li zi ra ju, ili raz ra đu ju, na pri mer Laka no vu topo lo gi ju i matema tič ku logi ku, meha ni ku flu i da Iri ga re o ve, i Dele zo ve i Gata ri je ve pse u do na učne inven ci je.

UVOD

34

ALAN SOKAL • ŽAN BRIKMON

pri vid dubo ko um no sti, obra ća ju ći se uglav nom nauč no neo brazo va nim čita te lji ma?

5. Ulo ga ana lo gi ja.

Mno gi auto ri, uklju ču ju ći i neke o koji ma ovde piše mo, kori ste dokaz po ana lo gi ji. Narav no, nema mo niš ta pro tiv poku ša ja usposta vlja nja ana lo gi ja izme đu raz li či tih obla sti ljud skog miš lje nja; u stva ri, uspo sta vlja nje valja ne ana lo gi je izme đu dve teo ri je, često može da pod stak ne nji hov obo stran raz voj. Među tim, ovde se kori ste ana lo gi je izme đu ute me lje nih teo ri ja (u pri rod nim nauka ma) i teo ri ja koje se empi rij ski ne mogu pro ve ra va ti (na pri mer Laka no ve psi ho a na li ze). Ne može mo, a da ne posum nja mo da je funk ci ja ovih ana lo gi ja u stva ri pri kri va nje sla bo sti jed ne neu teme lje ne teo ri je.

Dozvo li te da nagla si mo: nedo vr še na teo ri ja – bilo u fizi ci, biolo gi ji, ili druš tve nim nau ka ma – ne može se isku pi ti tako što će se uvi ti u sim bo le i for mu le. Soci o log Sta ni slav Andre ski ovu tezu izra ža va sa nje mu svoj stve nom iro ni jom:

Recept za ovu vrstu posla nije samo jed no sta van, već je i pro bi ta čan: doče paj te se nekog udž be ni ka mate ma ti ke, prepi ši te manje slo že ne delo ve, sta vi te ih u fusno te kao lite ratu ru za neku gra nu soci o loš kih stu di ja ne vode ći nima lo raču na da li for mu la koju ste zapi sa li ima bilo kakve veze sa stvar nim ljud skim postup ci ma. Važno je da ta for mu la lepo zvu či i da navo di na pomi sao kako ste pro naš li ključ za uspo sta vlja nje egzakt ne nau ke o kolek tiv nom pona ša nju.

(Andre ski 1972: 129–130)

Kri ti ka Andre skog usme re na je pre sve ga na ame rič ku kvan tita tiv nu soci o lo gi ju, ali se može pri me ni ti i na neke od ovde citi ranih tek sto va, pre sve ga na tek sto ve Žaka Laka na i Juli je Kri ste ve.

S A D R Ž A J

PRED GO VOR PRVOM IZDA NJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7PRED GO VOR DRU GOM IZDA NJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2. ŽAK LAKAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 3. JULI JA KRI STE VA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 4. INTER ME CO: EPI STE MIČ KI RELA TI VI ZAM U FILO ZO FI JI

NAU KE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 5. LIS IRIGARE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 6. BRU NO LATUR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 7. INTER ME CO: TEO RI JA HAO SA I „POST MO DER NA NAU KA” 163 8. ŽAN BODRI JAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 9. ŽIL DELEZ I FELIKS GATA RI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18510. POL VIRI LIO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20111. GEDE LO VA TEO RE MA I TEO RI JA SKU PO VA:

NEKI PRI ME RI ZLO U PO TRE BE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20812. EPI LOG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214DODA TAK A • PRE VA ZI LA ŽE NJE GRA NI CA:

KA TRAN SFOR MA TIV NOJ HER ME NE U TI CI KVANT NE GRA VI TA CI JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

DODA TAK B • NEKI KOMEN TA RI NA PARO DI JU . . . . . . . . . . . 285DODA TAK C • PRE VA ZI LA ŽE NJE GRA NI CA: POGO VOR . . . . 294BIBLIOGRAFIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307SPISAK PREVEDENE LITERATURE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322INDEKS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323

Alan Sokal, Žan Brikmon INTELEKTUALNI ŠARLATANI

Za izdavača Dijana Dereta

Izvršni urednik Tijana Petković

Lektura i korektura Milena Radić

Likovnografička oprema Marina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 9788664572163

Tiraž 1000 primeraka

Beograd 2018.

Štampa ŠTAMPARIJA GLASNIK

Lazarevački drum 1315, 11030 Beograd

Izdavač / Plasman DERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs

Knjižara DERETA Knez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

001.35

СОКАЛ, Алан, 1955–

Intelektualni šarlatani / Alan Sokal, Žan Brikmon ; prevod Slobodan Damnjanović. – 1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2018 (Beograd : Glasnik). – 327 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Posebna izdanja / [Dereta])

Prevod dela: Impostures intellectuelles / Alan Sokal, Jean Bricmont. – Tiraž 1.000. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 307–322. – Registar.

ISBN 9788664572163

1. Брикмон, Жан, 1952 – [аутор]

a) Nauka – Критицизам

COBISS.SRID 271952140

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град