NOVE

„КЊАЖевАЧКе нОвине“- ПРви КАО 422. БРОЈ

ГОДинА II БР. , . ЈУн . иЗЛАЗе ПеТнАеСТОДневнО ЦенА Дин.

Sre}na2010.

основна школа у Минићеву обележила је редак јубилеј - 165 година постојања и рада. Светковину су увеличали министар др Жарко обрадовић и прослављени српски спортиста Владе Дивац, председник оКС.

А на дечјој руци нашао се распевани славуј…

ИТАЛИЈАНИ НА „БАЊИЦИ“ ГРАДЕ ФАБРИКУ ВОДЕ

и општина Књажевац ових дана изложена је попла-вама, одронима на путевима и клизиштима. Због замућености воде на извориштима град је од сре-дине прошле недеље без здраве пијаће воде. најгоре је у улици Боре станковића где је клизиште «напало» четири куће. Однет је и део облоутврде у близини моста у центру града.

Душко Милошевић, директор Дирекције за изградњу града изјавио је да се предузимају све мере заштите, а да велике штете причињавају и подземне воде. Влада србије је Књажевцу као уругентну помоћ одобрила 8 милиона динара. на фотографијама нашег фоторепортера Душка Младеновића види се кли-зиште како «гура» на куће и како је однет део обало-утврде на тимоку у центру града.

Ср. 3

Ср. 5

Ср. 3

#TIMOMEDU" 13 ZLATNIH MEDAQA

KWA@EVAC U #NO]I MUZEJA"

MOLITVA POD MIYOROMNOvO LICE GRADsKOG PARKA

KU]A ZAHIQADE MLADIH

mINI]EvO

DObILO

DEPONIjU

SELO MOJE: VLA[KO POQE

"ZELENE MASKE" UMILE GRAD

#KOLO" ZA

VALTERA

#̂ UPAvAC" sA

TImOKA

[KOLA PO MERI DECE

Тешко се живи, економска криза је и даље присутна, а народ је у великим искушењима. Морамо схватити да је прошло време када је држава решавала све проблеме. У систему у коме живимо, предност се даје идеји, иницијативи и раду. Искористимо ресурсе, природне и људске на прави начин. Будимо ведрији и верујмо да је све остварљиво.

Грађанима честитам Дан општине и желим им сваку личну и породичну срећу!

Младен Радосављевић, председник општине Књажевац

UZ DAN KWA@EVCA

Ово село броји само два становника…

З. Д

амњ

анов

ић: С

тари

ца и

з П

апра

тне

С Т Р. 2INFO .

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

NOVE

За тринаест тачака дневног реда сО Књажевац (14. јун),

заједно са одборничким питањима на крају седнице, било је потребно сат и тридесет пет минута. После констатације да постоји кворум и усвајања Записника са претходне седнице, кренуло се са радом. највише полемике изазвале су прве две тачке: извештај о раду Општинске управе општине Књажевац и Општинског јавног правобранилаштва за 2009. годину и Предлог одлуке о завршном рачуну буџета општине Књажевац за протеклу годину. Први за реч јавио се одборник опозиционе ЛДП Владимир Продовић, који је замерио да у извештају не постоји број извшиоца, односно ра дника Општинске управе.

Шеф одб орничке групе Г17+ Мирољуб Божиновић је истакао да очекује извештај начелника Општинске управе по многим питањима, а Миодраг Павловић, одборник Покрета „Живим за Књажевац“, највише замерки имао је на рад комуналне и саобраћајне инспекције. начелница Општинске управе Гордана Огњановић је дала своје виђење целокупне ситуације и приложеног материјала и нагласила да сви шефови и све службе раде добро и да се „бираним речима“ одборници требају обраћати када говоре о овој тачки дневног реда.

израз „биране речи“ изазвао је негодовање одборника опозицио-них странака, који су јој на томе замерали, а могло се чути и да је она

„гост“ Књажевца, да је ту тренутно „у

пролазу“ и да не може она одборни-цима говорити како да се понашају и шта да причају, већ да то уређује важећи Пословник. Председник скупштине Дарко Живковић је подсетио присутне да је Књажевац увек био гостољубив град и да су његови грађани увек били добри домаћини. Љиља Миленковић, шеф Одељења за имовинско-правне односе Општинске управе је у свом излагању, одговарајући на питања опозиције, објаснила ситуацију око тужби некадашњих радника општинске уораве.

У име предлагача, о другој тачки дневног реда, о завршном рачуну буџета, говорила је анкица Марковић, шеф Одељења за буџет и финансије Општинске управе. За реч се јавио и Братислав Петровић, одборник ничићевог Покрета, који је пажњу скренуо на проблем паса

„луталица“ и начину решавања тог

проблема. Младен радосављевић, председник Општине, је појаснио да је фирма из Крагујевца једина која тренутно има дозволу за хватање и удомљавање паса, издату од Мини-старства за екологију и заштиту животне средине и да у Уговору стоји „клаузула“, да ће они пси, којима се после хватања, чиповања и кастрације не буде нашло уто-чиште, бити враћени у Књажевац и да је то, за сада, само један пас. По истој тачки дневног реда, говорило се и о (не)исплати бонуса, одно-сно солидарној помоћи радницима Општинске управе, а на основу извештаја државног ревизора.

Усвојена је и стратегија рурал-ног развоја Општине Књажевац за период од 2010 – 2020. године, као веома важан документ, који, по добијању статуса државе кан-дидата за улазак у еУ, омогућава и аплицирање многим предприступ-ним фондовима заједнице европ-ских народа

све остале тачке су, без икаквих расправ а , усв ојене в еликом већином до краја седнице, а односе се на усаглашавање рада Дома културе, Завичајног музеја и ЈКП „стандард“ са законским прописима, као и одлуке о измени и допуни одлука о оснивању народне библиотеке „Његош“, ЈКП „топлана“, о комуналним делатностима, одређивању локације за одлагање кабастог и другог отпада и одређивању локације за привремено одлагање отпадних возила. Дата је и сагласност и решење о именовању чланова УО Предшколске установе „Бајка“ у Књажевцу.

S. Todorovi}

ШЕФОВИ И СЛУЖБЕ РАДЕ ДОБРО

СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ

ALATI, VODOVODNI I ELEKTROMATERIJAL, BOJE, LAKOVI

С Т Р. 3PO LITIK AINFO .

ПрОЈеКат „социјална правда у србији – 8 стандарда рада“

реализију Ужички центар за људска права и демократију из Ужица и грађанска читаоница „Пиргос“ из Пирота, као идејни покретачи и четири локалне невла-дине организације: „тимочки клуб“ из Књажевца, „топлички центар за демократију и људска права“ из Прокупља, „Одбор за људска прва“ из Ваљева и „светионик“ из Лознице. Цео пројекат подржава USAID, а реализује га институт за одрживе заједнице.

Циљ пројекта је допринос побољшању квалитета радних услова у пословно – радном окружењу србије кроз примену 8 стандарда рада МОR (Међународна организација рада): запослење по сло б одном изб ору, нема дискриминације при запошљавању, нема експлоатације дечијег рада, слобода удруживања и право на колективно преговарање, плаћање за основне животне трошкове –

егзистенцијални минимум, нема прекомерних радних сати, здравље и безбедност на раду и законски обавезујући радни однос.

тим поводом, у Књажевцу је недавно одржан округли сто на тему „Социјална правда, однос Закона и праксе“ за представ-нике синдиката, инспекције рада,

инспекција здравља и безбедности на раду, представнике привредне коморе, Уније послодаваца србије и чланове локалних удружења привредника, а уприличен је и јавни едукативни час са темом

„социјална правда – стандарди и услови рада“ за ученике завршних разреда техничке школе.

Гордана савић, представ-ник Центра за људска права и демократију из Ужица и снежана Павковић, директор тимочког клуба, разговарали су са учени-цима завршних разреда техничке школе из Књажевца, са којима су у опуштеној атмосфери раз-говарали о плановима и жељама сваког понаособ, указујући им на сву озбиљност коју доноси одлука о запошљавању, јер тада заиста почиње живот на прави начин. Пракса, нажалост, показује да ће све мање деце бити у могућности да се школује, првенствено због немаштине родитеља, али и жеље многих да се што пре осамостале.

Зато је сазнање о правима која гарант у је Међународна организација рада значајно, с тим што треба узети у обзир чињеницу да процес транзиције још увек не показује своје „хумано лице“ у односима послодавац – запослени, сем у ретким случајевима.

S. Todorovi}

ДраГан Милутиновић, дипло-мирани економиста, од децем-

бра 2009. године, директора је агенције за локални економски развој која је већ превазишла сва очекивања, посматрајући првен-ствено реализоване пројекте и остварен прилив новца.

- Пројекат за израду стратегије руралног развоја општине прошао је код Канцеларије за одрживи развој републике србије, што ће омогућити плански развој руралног подручја на територији општине Књажевац, али и аплицирање код IPA фондова европске уније, онога тренутка када наша земља и зва-нично постане земља-кандидат за улазак у заједницу европских народа. Вредност овог пројекта је 250 хиљада динара – каже дирек-тор Милутиновић и наводи да је

то само почетак.- Пројекат реконструкције цен-

тралног парка, код хотела, вредан је 2 милиона и пет стотина хиљада динара и као такав предвиђа замену пешачких стаза, односно „плоча“ које су већ похабане и онемогућују нормално коришћење. извршиће се и планска замена зеленила и дрвећа, парковским биљкама, које ће наш парк направити правом „зеле-ном оазом“ за грађане Књажевца. Пројекат је прихваћен од стране Министарства за државну и локалну самоуправу.

из програма европске уније за размену „Exchange“, урађен је пројекат под називом ЈаЧаЊе тУристиЧКе КОнКУретнО-сти истОЧне срБиЈе, чији је носилац наша општина, а пар-тнери општине сокобања и Бело-градчик из Бугарске. Циљ пројекта је дефинисање заједничког тури-

стичког потенцијала и коришћење позитивних иск ус тава Бело-градчика, који су захваљујући прошлогодишњој кампањи за седам нових светских чуда, нудећи своје стене „скали“ и пећину „Магура“, забележили промет од 300 хиљада туриста у календарској 2009. години! Овај пројекат вредан је 12 милиона динара.

- Када се вредности пројеката саберу, долази се до цифре од 15 милиона динара, што превази-лази 3,5 милиона динара, колико се годишње из буџета издваја за рад ове канцеларије. напомињем да постоји још много пројеката са којима смо аплицирали и који су на

„чекању“- каже на крају разговора за „нове књажевачке новине“, Драган Милутиновић, директор агенције за локални економски развој.

НОВО ЛИЦЕ ГРАДСКОГ ПАРКА

АГЕНЦИЈА ЗА ЛОКАЛНИ ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

СОЦИЈАЛНА ПРАВДА У СРБИЈИ

БЕЗ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ И ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ

Драган Милутиновић

С Т Р. 4RAZGLEDNICA

УДрУЖеЊе војних пензио-нера србије је добровољна,

невладина, непрофитна, социјално-хумана, патриотска и нестра-начка организација, основана 1993. године, ради остваривања и унапређења права и интереса чланства. Општински одбор у Књажевцу је један од првих град-ских одбора у србији.

Књажевац је имао значајно место у војној историји србије и Југославије, да би се наредбом највишег државног и војног руковод-ства Гарнизонско место Књажевац, после 165 година битисања, укинуло 1. јуна 2004. године. транзиционе промене у целом друштву итекако мењају дотадашњи положај свих социјалних категорија, па и војних пензионера и њихових породица.

Од 2004. године Удружење војних пензионета (УВП) није имало своју просторију за рад и дружење, али захваљујући напо-рима челних људи ове организације обезбеђена је просторија, која задовољава потреба у реализацији свих активности. Укидањем гарни-зона, па самим тим и некадашње

Гарнизонске амбуланте, створили су се проблеми корисницима војног здраственог осигурања, али и то се решило потписивањем доку-мената Министарства одбране и Медицинског центра у Књажевцу. разумевањем власника апотеке

„Беладона“, омогућено је и подизање лекова војним пензионерима. Општински одбор на почетку сваке године организује колективну оверу здраствених књижица, а такође бла-говремено информише своје чла-нове о променама у вези услова лечења, наплате пертиципације и

стоматолошке заштите.В ел и к у п о мо ћ Уд р у же њ е

пружа својим члановима и у вези остваривања права на исплату разлика у пензијама, које им у складу са донетим решењима и усаглашавањем прописа припадају. Прикупљање потребних доку-мената за подношење тужби око остваривања ових права су на тај начин свим косисницима олак-шани.

Општински одбор редовно прима и обрађу је захтеве за једнократну новчану помоћ, која

се одређује на основу броја чланова домаћинства и историје болести. Добра сарадња одвија се и са Гар-низоном Зајечар, који према Закону о војсци, има обавезу регулисања материјалних трошкова и прото-кола око сахрана умрлих чланова УВП.

сарадња са локалном самоу-правом и осталим релевантним институцијама је одлична, а посебно са општинским организацијама ста-росних и пензионера инвалида рада. Заједничка дружења, путовања и реализација многобројних активно-сти, чине тзв. „треће доба“ лепшим и разноврснијим.

- Према званичној евиденцији Општинске организације војних пензионера, у Књажевцу живи 102 корисника војне пензије, а од тог броја 91 су чланови наше организације. то показује да ово удружење ужива велико поверење својих чланова, али и свих осталих чинилаца друштва у нашем граду - рекли су за „нове књажевачке новине“ председник ОО УВП Вла-стимир Ђорђевић и секретар Гор-дана Митић.

ВОЈНИ ПЕНЗИОНЕРИ

УЗ ЛЕК И - ПРЕДАХ

ОснОВан априла 1949. године, као социјално-васпитна уста-

нова, Дом ученика већ шездесет и једну годину васпитава младе и омогућује им школовање и живот ван својих домова. Прва настојања ка оснивању установе такве врсте датирају још из 1931. године, када је у вароши књажевачкој основана рудар-ска школа, иначе тада друга у држави. Већ 1933. године, интернат нуди уче-ницима осим стана и хране још и прање рубља, огрев и осветљење. Велику материјалну помоћ интернат тада добија од појединих рудника.

Дом је више пута мењао своју локацију, све до изградње садашње зграде и то старог дела, који је у упо-треби од 1958. године. Усељењем у нову зграду побољшани су услови за остваривање васпитне и смештајне активности Дома. Већ 1961. године, у Дому је смештено 92 ученика.

У Дому су првенствено били смеш-тени ученици Школе ученика у при-вреди, а касније и основних и средњих школа. У складу с тим, до 5. децембра 1958. године, Дом је носио назив Дом

ученика у привреди, затим Дом уче-ника „Бранко Милошевић Металац“, а након интеграције с Дечијим вртићем

„снежана“, новембра 1965. године, постаје Дом за децу и омладину „Б. М. Металац“. Културна и јавна делатност се у време сФрЈ одвијала у сарадњи са свим школама у Књажевцу, Домом Јна, Домом културе „едвард Кардељ“, библиотеком и осталим важнијим институцијама у граду.

Од 1993. године, одлуком Владе републике србије, Дом ученика постаје републичка установа и добија назив Дом ученика средњих школа Књажевац, чиме се добија нови квалитет у смислу васпитног рада и побољшања стандарда ученика и запослених. Деведесетих година се адаптира зграда, а од 1997. године уводи се и нови програм васпитног рада са савременом концепцијом.

Дом данас има 99 ученика и 22 запослена, који организују рад у четири васпитне групе. Говорећи за „нове књажевачке новине“, дирек-тор Милан Ћирковић је нагласио важност ове васпитно-образовне установе, јер је под окриљем ове институције на хиљаде младих одра-стало, проналазило свој животни пут, али и сачувало успомене из свог периода одрастања.

- 3000 динара месечно, од чега република обезбеђује 70 одсто, а само 30 одсто корисници, заиста представља олакшавајућу околност, за све ученике из других градова тимочке крајине, али и из удаљених села књажевачке општине. смештај у двокреветним, трокреветним и четворокреветним собама, квали-тетна исхрана, стручност васпи-тача и многе ваншколске активно-сти, биће у служби свих оних који желе да се школују у нашем граду. Капацитети су увек били попуњени и тако ће сигурно бити и ове школ-ске године – рекао нам је директор Ћирковић.

ДОМ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА

КУЋА ЗА ХИЉАДЕ МЛАДИХ

С Т Р. 5PO LITIK AKULT URA

У КЊаЖеВЦУ је 20. 05. 2010.године у новим просторијама

ул.Димитрија туцовића 8 након оснивачке одржана изборна скупштина Књижевног клуба “Бранко Миљковић”. скупштина,на којој је присуствовало више од 85% чланова клуба је у складу са новиим пререгистровањем инс тит у ција усв ојила нови статут и изабрала Управни одбор клуба, из реда књижевника, који чине Обрен ристић, небојша Ђорђевић,Милијан срејић, Петар Геров и Зоран Вучић. За председ-ника Управног Одбора изабран је Обрен ристић, који је уједно и председник Књижевног клуба

“Бранко Миљковић” на период од седам година, на који је и име-новао новог секретара небојша

Ђорђевића. нови, стари пред-седник је упознао чланство са радом књижевног клуба између

две скупштине, који је оцењен од стране присутних као најуспешнији у историји клуба, јер поред издаа-вачке делатности, ова институција и з д а ј е к а о с у у -и и з д а в ач ч а с о -пис “Бдење”, има књижевни конкурс, на којој додељује престижну награду

“раде томић”, затим поседује сајт www. кул-тим.нет који је постигао значајне

успехе на конкурсу неких од Министарстава, и који има дневно око 1.200 посета у просеку, што

је за овакве медије у култури више него добар резултат. иначе, овај књижевни клуб има дво-ицфрен број чланова Удружења књижевника.

У даљем току скупштине, изабрани су чланови надзорног одбора клуба, који чине Драгче Милојић, радомир Виденовић равид и адам томић.

изборна скупштина је пот-врдила одлуку Управног одбора о искључењу Далибора Филиповића Филипа из чланства Књижевног клуба “Бранко Миљковић” из Књажевца, због золупотребе инсигнија (отварања лажног рачуна у банци, фалсификовања печата) и осталих узастопних радњи упере-них против угледа клуба.

N. \.

ИЗБОРНА СКУПШТИНА КЊИЖЕВНОГ КЛУБА “БРАНКО МИЉКОВИЋ”

ПРЕДСЕДНИК ОБРЕН РИСТИЋ

У ЧетВртаК 3. јуна, у Холу књажевачког Дома културе, отворена је изложба радова са ликовне колоније „Гамзиград 2009“. Присутне су поздра-вили директорка Дома културе Драгана Милојић и гости из зајечарског Центра за културу, а у културно-уметничком делу програма насту-

пили су хор „свети стефан краљ дечански“ и књажевачка група „Бордерлајн“. на жалост, посета је била лоша, што није умањило ужитак верним поклоницима лепих слика, хорског певања и рокенрола.

S. Todorovi}

Министарство заштите животне средине и про-сторног планирања, орга-низовало је у суботу, петог јуна, на светски дан заштите животне средине, акцију под називом ‘’Очистимо србију’’, којој се придружила и Општина Књажевац. сва јавна предузећа и устaнове, удружења и све основне и средње школе, узеле су

активно учешће у акцији. Карневалом маски, инспи-ри с а н и х е кол ог и ј ом и проглашењем најуспешнијих аутора ликовних и литерар-них радова на тему „Звуци мога завичаја“, ученици Основне школе „Димитрије то д о р о в и ћ – К а п л а р “ п о к а з а л и с у и з у з е т н о интересовање ѕа очување животног простора.

ИЗЛОЖБА КОЛОНИЈЕ „ГАМЗИГРАД”

КАРНЕВАЛ ЗЕЛЕНИХ МАСКИ

PO LITIK A С Т Р. 6sEL O mO jE

Село Влашко Поље се налази на самом северозападном

рубу општине, на обронцима планине Слемен и 750 метара надморске висине, на тромеђи трију општина, књажевачке, бољевачке и сокобањске. од админис тративног центра је удаљено 27 километара и налази се са леве стране пута ка Бољевцу. Село је збијеног типа и атар села се граничи са селима Зубетинац, Бучје, ласово, Добро Поље, Милушинац и Рујиште. У селу живи тридесет породица радно активних, а просек старо-сти становника је 51 година, што

је далеко испод просека старо-сти становника села општине Књажевац.

- од памтивека се у овом к р а ј у ж и в е л о о д с т о ч а р -ства и воћарства. Али, ново време је донело и нова пра-вила. Нестабилно тржиште и одлазак у стечај појединих прерађивача, удаљеност од већих центара и отежан пласман пољопривредних производа, демотивисали су произвођаче, тако да је сточни фонд у селу за непуних годину преполовљен. Због ниске откупне цене и неор-ганизованог откупа, стало се и са

подизањем нових засада воћака и примењивања нових агротех-ничких мера. Све се свело на пуко одржавање постојећих воћњака, првенствено за личну употребу. Сурова истина је показала да даља улагања, једноставно, нису економски исплатива – констатује, говорећи за „Нове књажевачке новине“, Мило-мир Петровић, књажевачки фотограф и председник Савета Месне заједнице Влашко Поље и констатује да је једино решење у овој ситуацији – сеоски тури-зам, привредна грана у којој се и сам окушао.

ВАСиљ, село са око хиљаду становника, удаљено је десе-

так километара од Књажевца. Домаћини вредни и радни, али и увек жељни песме и игре. Културно-уметничко друштво

„Руменка“ већ шест деценија песмом и игром чини живот л е п ш и м и с а д рж ај н иј и м . У опатији, у та давна времена, на међународном Фестивалу фоклора, направили су праву сензацију освојивши прво место, у конкуренцији са десетак ансам-бала из неколико земаља. Чла-нови КУД-а „Руменка“ су име свог села и књажевачке општине поносно презентовали и у некада престижној емисији „Знање-имање“ телевизије Београд, када су опет били најбољи. Угостили су их тада мештани села Коњух у

општини Крушевац, пре равно 36 година, да би већ 1975. године село Васиљ било домаћин ове, некада врло гледане емисије.

На финалној приредби „Знања-имања“ у Пачиру, Света Антић, као председник КУД-а, проглашава се за најбољег организатора тог циклуса

такмичења и као награду добија седмодневни одмор у Кладову.

- Председник КУД-а сам од 1964. године и морам признати да је љубав према песми и игри увек била „мелем за душу“, како мени, тако и свим члановима. Права илустрација за моју тврдњу је баба Станија Милићевић, рођена 1914-те, која је била учесник у опатији 1951. године, а која и дан-данас са истим жаром пева изворне песме – каже за „Нове књажевачке новине“ Антић и истиче да су учествовали на многим смотрама народног-изворног стваралаштва широм Србије и Бугарске, бележивши увек добре резултате.

Кола „Руменка“, „Васиљка“, „Катанка“, „Налево“ и друга, као и аутентична ношња овог села, пртене кошуље, шубаре „турлије“,

панталоне и опанци од свињске коже са „врвцима“, као и изворне песме „ој, Васиље“, „Белагонка“ и друге, обогатиле су српско кул-турно наслеђе, каже овај живахни господин, који и у пензионерским данима проналази време за песму и игру.

У Великој Плани, 8. маја ове године, Света и КУД „Руменка“ из Васиља добили су Награду за животно дело и Награду

„Златни корак Србије“, за више од 50 година чувања и неговања културне баштине села и за упознавање младих и других народа са обичајима и изворним наслеђем. Дародавац је Удру-жење културних стваралаца села Србије „Завичај“ и лист села Србије „Сеоске новине“.

S.T.

„РУМЕНКИНА“ ИЗ ВАСИЉА

ПЕСМА ЈЕ МЕЛЕМ ЗА ДУШУ

ДА СЕ ДИШЕ „ПУНИМ ПЛУЋИМА“

- Влашко Поље, окружено пашњацима, листопадним и четинарским шумама, на пла-нини богатој изворима и пла-нинским потоцима, идеално је место за људе жељне одмора

„пуним плућима“ и бега из урбаних средина. осим актив-ног одмора, потенцијалним г о с т и м а с е о м о г у ћ у ј е и снадбевање производима са села, који би били знатно јефтинији него у граду, уз њихову конзумацију за време боравка на одмору, дакле уз непосредну контролу квали-тета истих – идеја је овог младог човека, али и поткрепљена личним искуствима.

П е т р о в и ћ п о с е д у ј е фарму „Колибе“, која надо-мак села Влашко Поље, нуди п о т е н ц и ј а л н и м г о с т и м а мир, тишину, питому при-роду овог краја, комфоран смештај, базен, рибњак, воде-ницу, фарму са овцама и раз-новрсном украсном живи-ном, уз могућност скијања зими. Каже да је, за мање од годину дана колико фарма постоји, пријатно изненађен заинтересованошћу људи из градова Тимочког региона, Београда и Новог Сада, првен-ствено за викенд-туре.

о с т а л и м е ш т а н и с е л а чекају, надају се сигурнијим временима, али и помно прате шта њихов комшија ради. Па, ако их он окуражи, ето нама нових „Колиба“ и могућности да село живне, а са њим и цела књажевачка општина.

ВЛАШКО ПОЉЕ

167.индд

CМ

YК

С Т Р. 7PO LITIK AZ APIs

СВеЧАНА академија пово-дом прославе 77 година

живота и 55 година глумач-ког стажа легендарног Вели-мира Бате Живојиновића, од рж а н а ј е у с у б от у 5 . јуна, баш на дан његовог рођендана, у Великој сали

„Сава центра“ у Београду.У л о г е Б а т е Ж и в о -

ј и н о в и ћ а , к о ј и ј е п о с т а т и с т и ц и г л у м и о у сваком трећем филму српске и југословенске кинематографије, обеле-жиле су животе многих генерација, свих нас који смо расли уз његове глу-мачке роле. Било би неза-хвално набрајати све улоге овог филмског великана, али једну би свакако тре-бало истаћи - улогу Валтера, у филму „Валтер брани Сарајево“, филм који је хит већ деценијама не само на просторима некадашње нам заједничке државе, него и у далекој Кини.

У програму у „Сава центру“, учествовали су мнобројни пријатељи и колеге Вели-мира Бате Живојиновића, а цео програм је режирао Михајло Вукобратовић.

- На свечаности су насту-пили Национални ансамбл народних песама и игара

„Коло“ и Уметнички ансамбл Министарства одбране „Ста-

нислав Бинички“. Била је част седети у ВиП ложи и посматрати цео овај спек-такл, у друштву председ-ника Републике Србије Бориса Тадића, председника Народне скупштине Славице Ђукић-Дејановић, заме-ником премијера и мини-стром полиције ивицом Дачићем, министром кул-

туре Небојшом Брадићем и многим уваженим гостима и званицама – кажу усхићено млади социјалисти за „Нове књажевачке новине“ и истичу да је њих петна-ест тога дана из Књажевца кренуло пу т Београда. Делегацију општинског о д б о р а п р е д в о д и о ј е Дарко Живковић, председ-ник оо СПС-а и председ-ник Скупштине општине Књажевац, а вођа пута младим социјалистима био је иван Живковић, председ-ник окружног и општин-ског Савета социјалистичке омладине.

М л а д и људ и , Н е н а д и л и ј и ћ , А л е к с а н д а р М и л а д и н о в и ћ , К а т а -рина Тричковић и Стефан Миловановић, заувек ће памтити дан када су при-суствовали овом догађају – дану када је легендарни Бата прослављавао свој јубилеј.

МЛАДИ СОЦИЈАЛИСТИ КЊАЖЕВЦА КОД БАТЕ ЖИВОЈИНОВИЋА

„КОЛО” ЗА ВАЛТЕРА

167.индд

CМ

YК

PO LITIK A С Т Р. 8RAsKR[]A

назив у Краљево село, по краљу Алексан-дру Обреновићу, који је те године прошао кроз насеље. Статус варошице, Краљево село добија 1920. декретом, а 1939. године опет мења назив, овога пута у Андрејевац, по принцу Андреји Карађорђевићу. По пети пут, 1945. године, мења име и постаје Минићево, по народном хероју Милуну Минићу. Општина Минићево укида се 1965. године и насеље се припаја Општини Књажевац.

Сетна сећања на изгубљени статус општин-ског места можда и дан-данас „голицају“ меш-тане Минићева, но доказ да се у свакоднев-ном животу реализују ствари које по својој намени подсећају на варошицу, узели су маха ових дана. Председник Савета Месне заједнице Славољуб Милановић, звани Барбул и чланови, уз потврду на Збору грађана, одлучили су да очисте своје место,

МинићевО се по први спомиње као Јени-Хан у Аустро-турским ратовима

1718. године. По ослобођењу од Турака, 1833. године, нови Хан је у саставу среза Заглав-ског са седиштем у Гургусовцу (од 1859. Књажевцу). 1871. године нови Хан постаје среско место, одваја се од Заглавског среза и постаје административни и духовни срез, чинећи са двадесет и једним селом тада Тимочки срез. 1893. године нови Хан мења

СЕЛО ДОБИЛО ДЕПОНИЈУ

пре свега реку Клисуру, која је годинама била дивља депонија и ругло Минићева. Положај на путу Зајечар-ниш, требало би искори-стити на прави начин, натерати путнике-намернике да сврате и понудити им одређене садржаје, а не допустити да окрећу главу на другу страну.

Сходно акцији на републичком нивоу о значају екологије и чисте Србије, искоришћена је локација МЗ Дреновац и један суседни при-ватни посед, тако да је добијена одлична локација, ван насеља и довољно далеко од корита реке, да се изгради депонија за одлагање смећа. - Површина од једног хек-тара и 30 ари, уз разврставање отпада, сасвим је довољна, не само за потребе наше Месне заједнице, него и за потребе мештана околних села – каже председник Савета МЗ Минићево Милановић и у разговору за „нове књажевачке новине“ жели да се захвали челницима локалне самоуправе, као и књажевачком Јавном предузећу „Развој“ и директору Душку Милошевићу, који су искрено спознали добре намере минићеваца и активно им помогли знањем и механизацијом, да очисте терен и спреме га за даљу употребу.

- После некадашње изградње водовода у Минићеву, ово је друга битна инвестиција у нашем месту. Значај нема само изградња депоније, него и све оно што прати те актив-ности, а утиче на јачање еколошке свести људи. Конкретно мислим на увођење редов-ног сакупљања смећа, два пута месечно, од стране радника које смо ангажовали, као и увођење редовне наплате извоза смећа за само 185 динара месечно, што представља основно покривање трошкова. За сада изнајмљујемо трактор са кипером, али се надам да ћемо у будућности пронаћи начина да обезбедимо камион или трактор за извоз смећа, који ће бити у нашем власништву – говори нам Барбул, човек пун ентузијазма и планова које треба реализовати. Један од њих је и проналажење фирми које се баве рециклажом отпада, као шансом да Месна заједница додатно приходује, а у прилог томе у Минићеву су постављени и контејнери за пластичну амбалажу.

Одзив грађана је одличан, за сада 85 одсто грађана редовно плаћа услуге изношења смећа, а осталима који не плаћају не дозвољава се истоваривање смећа на минићевској депонији. Света Ракић предано води рачуна о томе и редовно дежура на депонији, а према речима председника Савета МЗ Минићево ускоро почиње и акција чишћења свих зеле-них површина у насељу, као и сређивање гробља, које је немаром свих мештана дове-дено у јадно стање. За те потребе, купљена је и Стилова косачица

S.T..

ЗА ЧИСТО И ЗДРАВО МИНИЋЕВО

С Т Р. 9PO LITIK AObRAZOvAwE

н а р О Д н и Ун и в е р з и т е т „Божидар аџија“ из Београда

већ деценијама нуди нефор-мално образовање и могућност преквалификације одраслих. некада су само велики градови у србији имали ту врсту понуде, а од септем-бра 2009. године, погодности које се нуде у оквиру овог образовања, доступни су и грађанима тимоч-ког региона.

регионални центар нУ „Божидар аџија“ се налази у Књажевцу, у улици Књаза Милоша и нуди могућност грађанима Борског и Зајечарског

округа да се преквалификују и да на тај начин, уз дипломе са међународно признатим сертифи-катом, лакше пронађу запослење. У зависности од афинитета и пла-нова, овај центар неформалног образовања нуди могућности: струч-ног оспособљавања и усавршавања ( з а н ат с ког о с по с о бљ а в а њ а ) , похађања Школе за негу лепоте, Универзитет за треће доба, Школу страних језика и тзв. Перманетно образовање.

Кандидати морају имати најмање завршену основну школу и могу се

пријављивати сваког радног дана у просторијама регионалног центра у Књажевцу. У зависности од жељеног уписа, кандидати добијају стручну литературу, формирају се групе и у одређеном року полажу се стручни испити. испитивачи су из Београда, а положена квалификација се, што је веома битно, уписује у радну књижицу.

- До сада смо у три наврата успешно организовали стручно полагање испита за кандидате из целог тимочког региона. инте-ресантано је да наш регионални

центар народног универзитета „Божидар аџија“ полазницима нуди и могућност уписа у средњу саобраћајно-техничку школу, за трећи, четврти и пети степен. такође желим да нагласим да је сарадња са фирмама у граду одлична, тако да се обука и преквалификација њихових кадрова одвија у нашем Центру, а с друге стране, наши кандидати се упућују на праксу у њихове радне просторије и процес производње

– рекао је за „нове књажевачке новине“ директор регионалног центра Драгољуб алексић.

НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ „БОЖИДАР АџИЈА“ У КЊАЖЕВЦУ

СРЕДИШТЕ НЕФОРМАЛНОГ ОБРАЗОВАЊА

Драгољуб Алексић

Републичко такмичење из енглеског језика одржано је 15. маја у Београду, у Основној школи „Трећи октобар“. У конкуренцији од 99 ученика из целе Србије, одличан успех постигла је Кристина Игњатовић, ученица осмог два одељења ОШ „Вук Караџић“ из Књажевца. Кристини је недостајао само један поен да пређе усмени део такмичења, што би јој омогућило борбу за једно од прва три места. Она се за ово такмичење квалификовала освајањем другог места на окружном такмичењу.

Петог и шестог јуна одржана је републичка смотра Центра за таленте, на којој је учествовало деветоро ученика из Књажевца ( из ОШ „Вук Караџић“ и Књажевачке гимназије), где је ученица Андриана Ђорђевић (VIII2) освојила друго место, а Ивана Миливојевић (VIII3) треће место у области Енглески језик, у изузетно великој конкуренцији.

И з а ш а о ј е и т р е ћ и број школског часописа на енглеском и немачком језику

„Happy Paper”, у коме се могу прочитати литерарни радови деце од трећег до осмог разреда, проверити знање кроз тестове, информисати се о значајним догађајима у школи, али и упознати успешни ученици и њихова достигнућа. Технички уредник часописа је Марија Ивановић-Божић, а чланови

редакције наставници немачког и енглеског језика из ОШ „Вук Караџић“. Часопис је издат у 70 примерака, уз финансијску подршку Општине Књажевац. Један примерак се налази у Градској библиотеци.

Основна школа „Димитрије

Тодоровић-Каплар“ једна је од 28 школа у земљи која је добила справе и реквизите за наставу физичког васпитања, у оквиру добротворне акције „Телетон“. Циљ је био прикупљање с ред с т ава з а опремање фискултурних сала основних школа у најсиромашнијим општинама.

ВЕСТИ ИЗ ШКОЛА

ТАКО БЛИЗУ...ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ КЊАЖЕВАЦ

PO LITIK A С Т Р. 1 0

аКО су у Казабланци, што Бора рече у песми, сви странци,

мало преко пута и испод, где је сунце и даље веома вруће – сви су као код куће. на тераси приватног

„Regency club“-а, на јужном делу тенерифа, а било је вече 6. окто-бра 2008, група која себе назива

„Канарски Битлси“ почела је да свира „Love Me Do“. Прво су ско-чиле две баке из енглеске, придру-жио им се пар из Пољске, јасно, један припити немац и неколико словака што Чеха. Једна Босанка, такође Хрвати, Холанђани и нас неколико срба држасмо се достојанствено. После треће песме, док је лажни Џон рашчишћавао рачуне Чака Берија са Бетовеном, сви су играли и певали. само су два дерана збуњено посматрала сцену… - део је текста, који је ува-жени колега Петар Поповић напи-сао у „Блицу“ 14. октобра 2008. године, дакле мало после доласка са тенерифа, док су утисци још увек били свежи.

Крај ове приче ме је посебно заинтересовао, а он гласи: „ P.S. - Док се музичари пакују за следећу тезгу, сазнајем да је високи до главе обријани момак, што са периком све време имитира Пола Макартнија заправо наш гастарбајтер. Живот га је из Књажевца пре пет година бацио на овај бајни архипелаг. Ко би рекао да ћу доживети да видим неког из Мокрањчеве крајине како недалеко од полутара лепо живи опонашајући најлепшег „Битлса.“

сасвим случајно, спремајући промоцију свог бенда „By The Way“, који искључиво свира unplugged (мало рекламе није на одмет), крајем маја сретох Дејана николића, момка за кога сам знао где је последњих десетак година, но, остали детаљи ми нису били познати. нике, како га сви у граду познају, увек је лепо свирао гитару и певао, а током деведесетих је био прилично активан, свирајући у пар музичких група. тако је дошло и до интервјуа за „нове књажевачке новине“.

„трбухом за крухом“, у потрази за бољим животом, на тенерифе је отишао захваљујући још неким младим књажевчанима који су се већ одомаћили на том архипелагу. За почетак, не бирајући послове, нике је, у тренуцима одмора, само за своју душу, свирао са неким другарима из аргентине, Уругваја и италије. Музика је повезала све те младе људе и дала им снаге

да издрже све изазове које нуди туђина, други људи и кодекси понашања.

небојша амановић је један од момака из наше вароши који се на тенерифима „одомаћио“ и који је новопридошлици Дејану, помо-гао у много чему. амана, како га књажевчани знају, такође је врсни музичар и гитариста, те је и он већ 6 месеци свирао у бенду који „ими-тира“ Битлсе. Прави назив групе је

„Premier Beatles“ tribute bend, који

искључиво свира песме „чупа-ваца“ из Ливерпула. наш саговор-ник Дејан је већ на „мала врата“ ушао у бенд, мењајући, на пред-лог амановића једног гитаристу, а онда се, након одласка колеге амане у америку, усталио у „Бит-лсима“. тада креће права, профе-сионална прича.

- За 2 недеље морао сам да научим цео репертоар Битлса који свирамо, да „поскидам“ све цаке и понашање правих „чупаваца“

и упустим се у нешто што сам одувек волео – музику. сада само то радим и на тенерифама живим само од тога. све је на нама ори-гинално – фризура (перике), одећа и инструменти. Ја, на пример, свирам у неким песмама и бас гитару из 1967. године „Hofner bеаtl-bass“, инструмент иденти-чан ономе на коме је и Макартни свирао. али, не свирам само њу, већ и акустичну гитару, а такође сам у неким песмама и главни вокални солиста, док пратеће вокале певам нон-стоп – каже у интервјуу Дејан и подвлачи да цео програм није само класична музичка представа, него прави Кабаре Шоу, музичко-визеуелна презентација, где се лепе мелодије допуњују причом и пошалицама са гледаоцима.

нике „музички хлеб“, у улози Џона Ленона (ипак, а не Пола), зарађује са шефом бенда који је пола Мађар, пола немац, бубњаром из Мађарске и гита-ристом аргентинцем. Осим честих свирки на тенерифама, бенд је до сада већ два пута свирао у енглеској, у престиж-ном „Cavern Club“-у, месту где су некада прави „чупавци“ сви-рали.

S. Todorovi}

OGLED A L O

У сУБОтУ, 5. јуна, „Центар за креативни развој“ Књажевац

је, као удружење грађана и уз помоћ института „Sustainable Communities“, USAID-a, BCIF-a и општине Књажевац, организо-вао саЈаМ МЛаДиХ, са циљем презентације достигнућа и акти-визма младих људи, као ресурса,

НАШИ „БИТЛСИ” ИЗ БЕЛОГ СВЕТА

ЛЕГЕНДАРНИ „ЧУПАВАЦ” СА ТИМОКА

САЈАМ МЛАДИХ

ОД МУЗИКЕ ДО НАУКЕ

иницијативе и снаге који покрећу друштво. Уметност, музика, спорт, православље и наука, приказани су на штандовима учесника овог сајма, одржаног у малој сали Дома културе. Учешће су узели, као домаћин, Центар за креа-тивни развој, Центар за одрживу будућност-Зелена Зона, астро-

номско удружење „андромеда“ и „екогим“ из Књажевачке гимназије, Пле сни к л у б „империја л“,

„Powerlifting klub“ Књажевац, одбојкашки клуб „Књажевац“, ски-клуб „Миџор“, параглајдинг клуб „Бабин зуб“, Школа за основно музичко образовање „Предраг Милошевић“, драм-ска секција, кровопокривачи, техничари-моделари коже и м а ш и н с к и т е х н и ч а р и з а компјутерско конструисање из техничке школе, Православна омладина Књажевачке гимназије и Друштво за српску духовну и биолошку обнову „источник“.

на кон с ајма , одржа н је одлично посећен рок-концерт, са књажевачким бендовима „наблес-нотесни“ и „Sick Distorsion“, као подршком и главним гостима бео-градском групом „Џа или Бу“.

С Т Р. 1 1mARKETING

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИПолиција 92Ватрогсно 93Хитна служба 94 и 733-124Општина 731-623Железничка станица 731-147Аутобуска станица 733-027Бум такси 734-734Бест такси 732-732Гига такси 9701Пошта Књажевац 732-353Пошта Минићево 769-222Пошта Кална 760-611Агробанка 732-832Комерцијална банка 730-004Меридиан банка 730-290Мењачница „Маркони“ 730-070Мењачница „Селекта“ 732-602Апотека градска 731-603Апотека Дома здравља 731-755Апотека „Беладона“ 733-105Конак „Вила Катарина“ 733-379СТУР „Барка“ 731-222Пансион „Мали предах“ 739-100Планинарски дом 732-543ЕПС хотел 731-780Југопетрол 733-006МОЛ оетрол 733-617Електродистрибуција 731-153

ВОЗНИ РЕД ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ КЊАЖЕВАЦ

ЗаЈеЧар 4,46 8,54 12,42 17,40 21,22ниШ 4,41 7,26 13,23 16,07 21,17

ВОЗНИ РЕД АУТОБУСКЕ СТАНИЦЕ У КЊАЖЕВЦУ

ЗаЈеЧар 3,34; 4,30; 6,00; 6,20; 7.оо; 7,45; 9,00; 13,30; 14,30; 15,00; 15,55; 22,00

ниШ 4,оо; 6,оо; 6,15; 14,2о; 15,о5; 16,1о; 21,оосОКОБаЊа 5,46; 10,00; 15,15

БеОГраД 3,3о; 4,3о; 13,3оважи само од понедељка до петка

БОр 4,3о...са преседањем, 9,оо; 10,оо; 15,1о,радним данима 16,3о и 19,2о свакодневно

Fiskalna kasa BEST LC Integrisani GPRS modul omogućava daljinsku administraciju, daljinsko očitavanje i ažuriranje baze podataka, slanje izveštaja Poreskoj Upravi ili nekom drugom udaljnom serveru, praćenje protoka novca itd. Kapacitet integrisane baterije zadovoljava autonomiju rada do 300 izdatih računa. Po zahtevu je moguće povečati kapacitet baterije. Ova kasa je, po karakteristikama, prilagođena najširem krugu korisnika.

Cena: 20.880,00 Din + PDV (Cena sa SIM karticom)

*Besplatna fiskalizacija i obuka*

KOMPJUTER CENTAR BOR DOO Trg oslobođenja 8, 19210 Bor

Tel/fax: 030/422-386

Fiskalna kasa BEST

ije

Ova kasa je odlično rešenje za sisteme gotovinske naplate srednje veličine. Baziran je na ideji “Sve u jednom” tako da krajnjem korisniku pruži najbolje i najprihvatljivrešenje. Integrisani GPRS modul omogućava daljinsku administraciju, daljinsko očitavanje i ažuriranje baze podataka, slanje izveštaja Poreskoj Upravi ili nekom drugom udaljnom serveru, praćenje protoka novca itd.

Cena: 28.080,00 Din + PDV (Cena sa SIM karticom).

*Besplatna fiskalizacija i obuka*

KOMPJUTER CENTAR BOR DOO Trg oslobođenja 8, 19210 Bor

Tel/fax: 030/422-386

Fiskalna kasa BEST LC Integrisani GPRS modul omogućava daljinsku administraciju, daljinsko očitavanje i ažuriranje baze podataka, slanje izveštaja Poreskoj Upravi ili nekom drugom udaljnom serveru, praćenje protoka novca itd. Kapacitet integrisane baterije zadovoljava autonomiju rada do 300 izdatih računa. Po zahtevu je moguće povečati kapacitet baterije. Ova kasa je, po karakteristikama, prilagođena najširem krugu korisnika.

Cena: 20.880,00 Din + PDV (Cena sa SIM karticom)

*Besplatna fiskalizacija i obuka*

KOMPJUTER CENTAR BOR DOO Trg oslobođenja 8, 19210 Bor

Tel/fax: 030/422-386

Fiskalna kasa BEST

ije

Ova kasa je odlično rešenje za sisteme gotovinske naplate srednje veličine. Baziran je na ideji “Sve u jednom” tako da krajnjem korisniku pruži najbolje i najprihvatljivrešenje. Integrisani GPRS modul omogućava daljinsku administraciju, daljinsko očitavanje i ažuriranje baze podataka, slanje izveštaja Poreskoj Upravi ili nekom drugom udaljnom serveru, praćenje protoka novca itd.

Cena: 28.080,00 Din + PDV (Cena sa SIM karticom).

*Besplatna fiskalizacija i obuka*

KOMPJUTER CENTAR BOR DOO Trg oslobođenja 8, 19210 Bor

Tel/fax: 030/422-386

ТРКА КРОЗ СРБИЈУСтарт друге етапе 50. Међународне бициклистичке

трке кроз Србију кренуо je 15. јуна sа каменог моста, у центру Књажевца. Возило се до Врањске бање, што је представљало прави изазов на 36 степени. Трка је почела 13. и трајаће до 19. јуна , а учествује екипа из европе и Јапана.

Нашу земљу представљају три селекције, а трка се одржава под покровитељством три Министарстава: унутрашњих послова, економије и регионалног развоја и омладине и спорта.

PO LITIK A С Т Р. 1 2L OPTA

ТИМОЧАНИН ОСТАЈЕ У ЗОНИКЊаЖеВаЧКи зонаш је према незваничним информацијама,

захваљујући сплету околности „за длаку“ успео да сачува статус зонаша. ни после пуних 15 дана по завршетку лигашког такмичења из канцеларије Фс рис не стижу информације ко је успео да избегне испадање: Морава из Ћуприје или тимочанин из Књажевца. на званичном сајту још увек нема званичних информација нити је спорна утакмица у Ћуприји између Мораве и Озрена из сокобање регистрована иако је иста најпре регистрована постигнутим резул-татом 3:1 у корист Мораве, потом поништена и регистрована 3:0 службено у корист Озрена., потом и ова одлука преиначена и нало-жено поновно одигравање утакмице. Према, такође незванич-ним информацијама надлежних утакмица је ипак регистрована у корист Озрена па ће се тако Морава са 2 бода мање од тимочанина преселити у тамошњу окружну лигу. из лиге су испали и слога из Ћићевца, рудар из Бора, трудбеник из сталаћа, Озрен из сокобање и темнић из Варварина.

У српску лигу-исток, пласирала се слога из Деспотовца која је за само једну сезону од окружне лиге стигла до српске а пласман је оства-рила и екипа трстеника кроз баражне утакмице са Вучјем.

K. Simi}

У сВОМ трећем узастопном покушају, Књажевачки руко-

меташи су успели да се домогну друге лиге у којој су се већ једном такмичили у периоду од 1995 – 1999 године.

Уназад три првенствене сезоне били су на домак пласману и повратка у другу лигу али и поред титуле јесењег првака у Првој српској лиги у групи Морава, најпре Мајданпек а потом Пирот први су „ прошли кроз циљ“ и остварили пласман. такмичар-сака 2009/2010 биће златним сло-вима уписана у богату историју клуба. титули јесењег првака, додали су и пролећну и укупно као најбољи стигли до друголигашког друштва.

„Ове сезоне смо били убедљиви и нисмо дозв олили никакв а изненађења. Практично осим екипе нишекспреса која је уствари друга екипа наисуса, нисмо имали озбиљнијег противника. У 20 првен-ственеих сусрета остварили смо 18 победа и 2 пута играли нерешено уз инпозантни скор од 784 датиих и 534 примљених голова. скор би био далеко већи да из лиге није исључена екипа рембаса а такмичење напу-стила Друга екипа Зајечара па су резултатих тих утакмица брисани . У овој сезони поставили смо и клубски рекорда а уједно и укупни лигашки када смо против екипе из Ћуприје забележили резултат од 54:30.“- каже Братислав Павловић, тренер алфаи омега екипе.

играчки кадар за тешке утак-мице у другој лиги се неће битно мењати а планира се довођење 2 играча на бековским позицијама.

на ревијалној у такмици у Књажевцу, нови првак лиге је одиграо утакмицу против репрезентације лиге и том приликом капитену, најбољем играчу и најбољем стрелцу Милану Павловићу предат је шам-пионски пехар а уручио га је госпо-дин Јовица Павловић из Лесковца, комесар лиге.

МЛАДОСТ ЈЕ НАША ПРЕДНОСТ

Књажевачке рукометашице су једине од свих Књажевачких екипа осетиле драж такмичења у Првој лиги. Од 2005 , три првенствене сезоне заредом такимичиле су се на прволигашкој сцени када су са подручја целе тимочке крајине једино Борске рукометашице биле чланице српске елите.

По испадању из лиге, поли-тика клуба се значајно променила и усмерена је на сопствени играчки кадар. У екипи нема ниједне игра-чице са стране. Посебна пажња с е пок ла ња ра д у с а млађим категоријама и развоју школе рукомета којом руководи госпо-дин Живота Божиновић.

„У периоду од само годину дана, успели смо да окупимо 70-так девојчица. радимо у хали

„Каплар“ и у балон-сали „Дубрава“

КЊАЖЕВАЦ - ГРАД РУКОМЕТАа девојчице су из све 3 градске основне школе. из масовности рађа се квалитет и убеђен сам да ће неке од њих у догледно време постићи бар онолико колико Маја Драгољубовић, николета Милановић, сања Јевтић....

Крајем јуна биће селектиране играчице за рукометну академију узраста 1997 и млађе, а што се прве екипе тиче, задовољан сам постиг-нутим с обзиром да смо најмлађа екипа у лиги. Четврто место у јужној групи друге лиге даје нам заправо да се у наредномј сезони надамо и бољем, уз повратак неких наших

играчица које играју у другим клубовима. Желим да истакнем и успех млађих кадеткиња које су успеле да у другој српској лиги – тимок буду најбоље и остваре право на такмичење у Првој, што ће мо највероватније то право и искористити како би младе игра-чице имале што више јаких утак-мица и са много више искуства и знања дошле и до прве екипе што нам је заправо и циљ.“ – каже искусни стратег женског руко-мета.

Tekst i foto:Krunislav Simi}

CМ

YК