Klju za Da Vinijev kod

MARTIN LUN

BEOGRAD2005

Naslov originala : Da Vinci Code Decoded - Martin Lunn Copyright na prevod za SiCGIP BABUNSva prava objavljivanja za SiCG zadrava B&B group

Izdava: B&B group

Prevod: Goran BojiLektura: Ana Beli

tampa: Lukatampa, BeogradTira: 1000Prvo izdanjeISBN 86-873737-31-4

Zahvalnica

Zahvaljujem se Trejsi Tvajmen i Brajanu Albertu iz aso-pisa Dagoberts Revenge(Dagobertova osveta) za njihovu neprocenjivu podrku i savete u istraivanjima izvrenim u ovoj knjizi, kao i za to to su me upoznali sa Gerijem Bejdi-lijem i Riardom Mecgerom iz Disinformation Company. Geri i Riard su takoe uloili mnogo vremena pomaui mi da doteram knjigu koju sada itate. Obavezan sam takoe i da se zahvalim Duliju i Stivu na njihovom strpljenju dok su iveli meu gomilom materijala za istraivanje koji nas je za-trpavao mesecima dok su trajala istraivanja na osnovu kojih je napisana ova knjiga.

Sadraj

Spisak fotografija i ilustracija 13

Uvod 15

Poglavlje jedanLeonardo da Vini njegov ivot i umetnost 17Pregled njegovo slikarstvo, nauka, kartografija i izum 17Leonardova ifrovana poruka i znaaj koji ona ima danas 19Vitruvijanski ovek 23Bogorodica u peini 24Mona Liza 26Poslednja veera 29Poklonjenje kraljeva 31Kontroverza u vezi Torinskog pokrova 33

Poglavlje dvaSionski priorat, njegovi Veliki Majstori i familija Plantar 37Od poetka 37Poznata istorija priorata 38Svrha i ciljevi Sionskog priorata 39Uspon i pad vitezova templara 42Obaranje hrasta 45Veza s Nostradamusom 47Veliki majstori Sionskog priorata 48Neke od linosti za koje se tvrdi da su bile veliki majstori 50Nikolas Flamel 50Rene Anujski 52Sandro Filipepi (poznat i kao Botieli) 54Robert Bojl 54Ser Isak Njutn 55arl Nodije 55

Viktor Igo 56Klod Debisi 57an Kokto 57Dananja situacija 58Alirski debakl 60KRUG 61Istina iza Pjer Plantar de Sen-Klera 62

Poglavlje triLoza Davida i Merovinga 64Da li su Isusovi potomci sedeli na evropskim prestolima i ta se desilo sa njima? 64Sveti Gral kao loza Isusa Hrista 64Merovinzi 67Kralj Dagobert 70Zakljuak 74Australijska kraljevska porodica 77

Poglavlje etiriPravi Sonijer i Ren le ato 82Ime Sonijer koje je izabrao Den Braun 82Pravi Sonijer Berene 82Otkrie u Ren le atou 83Istorija Ren le atoa 83Izvor Sonijerovog bogatstva 89Tajna se produbljuje 90Sveta geometrija 92

Poglavlje petKonstantin Veliki 95Stapanje Sol Invictus, mitraizma i hrianstva 95Despozini, Hristovi potomci 97Konstantin menja datume Boia i Uskrsa da bi se poklopili sa prethod-nim paganskim praznicima 97Ponovno pisanje Novog Zaveta 99Konstantinova darovnica 100

oglavlje estSveti Gral u Evropi 104Gral kao fiziki predmet 104Kralj Artur 105Dom Grala u paniji 110

Poglavlje sedamIsus Hrist injenice i izmiljotine 112Raskol izmeu Pavla i Hristovog brata, Jakova 113Detalji arijskih verovanja 113Poreklo rei mesija i njeno tumaenje 113Pavle odbacuje ortodoksnu jevrejsku religiju 113Pavlov odnos prema nejevrejima 113Kako je Pavle uticao na nae predstave o hrianstvu 114Nedovoljno pominjanja Rimljana u Novom Zavetu zato? 115Informacija o rimskoj okupaciji zatakana iz politikih razloga 115Proroanstvo o mesiji koga je rodila devica 116Zato je Isus morao da se rodi u Vitlejemu i zato je isfabrikovana pria o njegovom devianskom roenju u jaslama 116Judina izdaja 118Ponovno pisanje jevanelja 119

Poglavlje osamDa li je Isus bio oenjen? 120Den Braun o tome da li je Magdalena bila prostitutka 120Venanje Marije i Isusa u Kani 121Znaenje iza imena lika Ser Li Tibing 122Istina u osnovi jevanelja po Filipu i Jakovu 123Deo jevanelja po Marku koji govori o Hristovoj enidbi 124Istina u osnovi prie o Lazaru 122

Poglavlje devetOpus Dei 124Prelatura svetog krsta i Opus Dei 125Kult? 126Regrutovanje 127

ivot jednog lana 128Telesno umrtvljavanje 130Lanac 130Disciplina 130Hladni tuevi 130Obroci 131Herojski minut 131utanje 131

Poglavlje desetDruge teme obraene u Da Vinijevom kodu 133Kriptologija ifre Atba odgonetanje Da Vinijevog koda 133Kripteks pesnika sloboda? 135Bafomet: oboavaju li templari avole? 135Fibonaijeva spirala i zlatni presek 137Sveta drutva 140Suvereni Vojni red Jerusalimskog hrama 141P2 142Drutvo svetog sakramenta 143Poreklo Tarota 144Istorija Vatikanske opservatorije i zamka Gandalfo 146Gnostika jevanelja 148

Poglavlje jedanaestZnaajna mesta u Parizu spomenuta u Da Vinijevom kodu 150Luvr 150Crkva Sen Silpis 151Ulica Akso 152Zamak de Vijete 152

Poglavlje dvanaestKapela Roslin 153Uenikov stub 156Skriveno blago 161

Poglavlje trinaestLondon 162Crkva Templ 162

Vestminsterska opatija 163Grob ser Isaka Njutna 165Kua Kanonika 167Samostani 168Kapela svete vere 168Soba Piks 168Pojmovnik 170

Spisak fotografija i ilustracija

1. Autoportret Leonarda da Vinija2. Bogorodica u peini Leonarda da Vinija3. Mona Liza Leonarda da Vinija4. Poslednja veera Leonarda da Vinija5. Poklonjenje kraljeva Leonarda da Vinija6. Torinski pokrov7. Drvorez sa likom Velikog majstora templarskog reda aka de Moleja, sa vezanim rukama 8. Spaljivanje vitezova templara na lomai9. Kua Nikolasa Flamela u Parizu oko 1900.10. Flamelova kua danas11. Oficijelni znak Sionskog priorata12. Prvi Sonijerov pergament13. Drugi Sonijerov pergament14. Statua Berenea Sonijera u Sonijerovom muzeju15. Kula Magdala16. Bista Asmodeja u crkvi u Ren le atou17. Pastiri iz Arkadije Nikole Pusena18. Crkva u Ren le atou19. Nadgrobni spomenik Mari de Blanfor na groblju u Ren le atou, sa simbolom Priorata PS20. Srednjevekovna freska koja prikazuje Darovnicu21. Pehar Svetog Grala u crkvi Santi Kvatro Koronati u Ri-mu22. Papa Jovan Pavle drugi ljubi pehar23. Sedite Opus Dei u Njujorku24. Crte Bafometa francuskog okultiste Elifasa Levija25. Fibonaijeva spirala

15

26. Tarot karta Obeenjak, pripisana akeminu Gringoneu27. Luvr28. Obrnuta piramida u Luvru29. Crkva San Silpis30. Meridijan Ruina Linija (po pretpostavci izvorni, dre-vni) koji prolazi kroz crkvu San Silpis31. Zamak Vijet32. Kapela Roslin33. Uenikov stub, kapela Roslin34. Templ crkva u Londonu35. Vestminsterska opatija

Uvod

Od Objavljivanja da vinijevOg kOda u aprilu 2003. pita-nje kOje se svima vrzmalO pO glavi glasilO je: kOlikO je Od OnOg tO kae istina?. tanO, pisac den braun na pOetku kae da su svi Opisi slikarskih dela, arhitekture, dOku-menata i tajnih rituala u tOm rOmanu verni, ali, na kraju krajeva, tO je ipak rOman, pa je svakakO dOpustiO sebi malO pesnike slObOde.

Cilj ove knjige je da pokua da odvoji injenice od litera-ture. To nije lako! Ponekad teme koje Braun koristi iz jedne perspektive izgledaju na jedan, a iz druge na potpuno druga-iji nain.

Hrianska crkva svakako osea da je zbog Da Vinijevog koda dospela u centar panje - a njoj se ne svia da je neko posmatra kritikim okom. Ta crkva se 2000 godina zasnivala na veri svojih sledbenika, a za njih je vera, po definiciji, vero-vanje bez dokaza. Hrianstvo nije bilo u stanju da nae bilo kakav ubedljiv dokaz za ono u ta eli da njegovi sledbenici veruju, i vie od jednog veka unazad moralo je da se brani od mnotva naunih otkria za koje je elelo da najradije nesta-nu!

Sada se crkva opet nala suoena sa tekim pitanjima, ovog puta zbog romana-bestselera po imenu Da Vinijev kod.

Da Vinijev kod je postigao tako sjajan uspeh ne zbog oigledno zanimljivog, ali prilino prosenog avanturistiko-kriminalnog zapleta, ve zato to je Den Braun podstakao svo-je itaoce da ranije prihvaene poznate istine vide u potpuno nepoznatoj svetlosti.

1 17

Na taj nain, on je podstakao apetit mnogima, a opet nji-hovo ljubopitstvo ostavio nezadovoljenim na kraju romana. Braun provocira svoje itaoce da postave sebi teka pitanja, a ja se nadam da u u ovoj knjizi bar donekle izai u susret poraslom apetitu ljudi za ovakve teme.

Neki od nas misle da se u poslednjih par decenija odigralno odreeno otopljavanje koje vodi oveanstvo ka nekoj vrsti duhovnih otkrovenja. To se odigralo putem nauno-fantasti-nih filmova kakav je Matriks i opteg interesa i rasprava o ezoterikim temama kakve su letei tanjiri i krugovi u itu. To otkrovenje bi ak moglo da uzme oblik iskopavanja u Ren le atou, to bi dovelo do priznavanja porodica Grala.

Subverzivni roman Den Brauna Da Vinijev kod mnogo je doprineo promeni kroz koju svet prolazi. Da li ste deo te promene i elite li da znate vie?

Martin Lun, Barselona, panija

Poglavlje jedanLeonardo da Vini njegov ivot i umetnost

tO tO je den braun izabraO leOnarda da vinija za sredi-njeg umetnika u svOjOj knjizi i lik kOji se pOjavljuje u nje-nOm naslOvu istOvremenO je i interesantnO i OpravdanO. leOnardOvO znanje je krOz vekOve praktinO pOstalO svO-jina itavOg zapadnOg sveta. On je verOvatnO najvei pri-mer univerzalnOsti kOji je svet ikad videO. kaO i ime alber-ta ajntajna, ime leOnarda da vinija je sinOnim za genija.

U njegovo doba, uopte nije bilo retko da ljudi zadiru u vie oblasti znanja ili vie specijalnosti, ali uprkos tome, nikad nije bilo, ak ni u njegovo vreme, nikog ko bi se mogao meriti sa njim kao slikarom, vajarom, arhitektom i inenjerom. I ne samo to, on nije istraivao prirodu samo da bi stekao znanje kako stvari funkcioniu, ve da bi shvatio i zato. Den Braun je zato u pravu kad kae da je Leonardo bio poklonik boan-skog poretka Prirode. Dok su njegovi savremenici preslika-vali biljke sa slika u knjigama, on je preslikavao direktno iz prirode. Njegov izbor biljaka na njegovim slikama bio je sim-bolian. Kao to nam je okiranim tonom rekao Den Braun, on je zaista secirao leeve, ukupno 30, otprilike 2 godinje, dok je obavljao prouavanja. To je bilo nezakonito, ali drugo je pitanje da li je zaista sam iskopavao tela. Crkva je verovala da ljudsko telo mora da bude sahranjeno da bi moglo da vaskrsne Sudnjega Dana. Ipak, izgleda da je Leonardo imao odobrenje crkve za tu praksu; nema sumnje da su mnogi uticajni ljudi bili impresionirani vetinom kojom je u njegovim crteima prika-zano ljudsko telo u raznovrsnosti svojih slojeva. Drugim re-

klju za da vinijev kod

klju za da vinijev kod

18 19

ima, bilo je zabanjeno secirati leeve, ali se niko nije mogao nagnati da preduzme neto protiv toga to Leonardo to ini. (To oigledno prenebregavanje zakona u nekim sluajevima moe da zazvui poznato svakom ko poznaje savremeni itali-janski pravni sistem). Leonardovi detaljni crtei u velikoj meri su doprineli dananjem medicinskom znanju od koga imamo znatne koristi.

Njegovi pronalasci pokazuju da je imao znaajne vizionar-ske moi. Pravio je nacrte za tenkove, padobrane, automobile i helikoptere, koji nisu mogli da se ostvare vekovima. Zami-slio je ak i teleskop 100 godine pre Galileja. Za Leonarda, vid je bio najvii ovekov ulni organ, zbog njegove sposo-bnosti da tano prenosi znanje. Zato je njegova filozofija bila super vedere znati kako da se gleda. Moda je nepoteno prema Leonardu to to je Den Braun rekao da je ovaj slikao hrianske motive iz komercijalnih razloga, da bi mogao da nastavi svoj raskoan nain ivota. Sve to je inio, inio je sa neuporedivom vetinom, koja je poticala od izvrsne podloge koju je za nju stvorio. Istina je da on nikad nije naslikao ra-spee Hristovo. Teko bi se takoe moglo rei da je stvorio ogroman broj dela sa hrianskim temama; od sedamnaest preostalih slika koje se sigurno mogu pripisati njemu, nekoli-ko nije dovreno.

Njega istoriari umetnosti spominju naprosto kao Leonar-da. Naziv da Vini (od Vinija) nije prezime; ono samo oznaava odakle je poreklom. Ako bismo ga koristili kao pre-zime, bilo bi to kao da o Aleksandru Velikom govorimo samo kao o Velikom; meutim, Da Vini se toliko esto koristi da ne moe biti nedoumice o kome je re.

Leonardo se rodio 1452, kao nezakoniti sin ser Pjera, uspenog advokata i zemljoposednika iz Firence. Majka mu je bila florentinska seljanka koja se kasnije udala za jednog

ondanjeg radnika. Leonardo je odrastao na oevom posedu u okolini Empolija, gde se prema njemu postupalo kao prema zakonitom sinu i tu je nauio itanje, pisanje i aritmetiku. Ka-snije je uio latinski, viu matematiku i geometriju.

Kad je imao oko 15 godina, otac je odveo Leonarda Andrei del Verokiju, pa je on, postavi njegov pomonik, kod njega uio slikarstvo, vajarstvo i tehniko-matematike vetine. Ta-da e se susresti sa jo jednim Velikom majstorom Sionskog priorata, Botielijem, koji je tada takoe uio kod Verokija. Verovatno je da je svoje prouavanje anatomije Leonardo za-poeo u jednom oblinjem studiju u tom periodu. Radio je nezavisno u Firenci sve do 1481. Mnoga njegova dela datiraju iz tog perioda, ukljuujui i veliko nedovreno Poklonjenje kraljeva.

1482. Leonardo je stupio u slubu Ludovika Sforce, pozna-tog takoe i kao Lodoviko Moro (Crni), Vojvode od Milana, gde se na listi dvorana navodi kao pictor et inegarius ducalis (vojvodin slikar i inenjer). Sforca je bio blizak prijatelj Re-nea Anujskog, jo jednog velikog majstora Sionskog priora-ta. Tamo je Leonardo proveo narednih 17 godina, dok Ludo-viko nije zbaen sa vlasti. Pored slikanja, vajanja i ureivanja dvorskih proslava, on je bio tehniki savetnik za arhitekturu, fortifikaciju i vojna pitanja, pa je ak sluio i kao inenjer za hidrauliku i mehaniku. U tom periodu je najpotpunije razvio svoju univerzalnu genijalnost.

Tokom tog perioda zavrio je samo sedam slika, ukljuu-jui i prvu verziju Bogorodice u peini, koju pominje Den Braun. To je bio deo oltara koji je trebalo da bude izloen u crkvi Svetog Franje Velikog u Milanu. U to vreme je takoe naslikana i velianstvena Poslednja veera, na zidu crkve San-ta Marija del Gracie (Santa Maria dell Grazie) u Milanu.

leonardo da vini-njegov ivot i umetnost

klju za da vinijev kod

20 21

Leonardo je tada poeo da razvija svoju ideju o nauci slikarstva. Zakljuio je da su slikari, koji koriste svoju na-dmonu sposobnost vienja, savreni medijumi za prenoenje znanja pomou slika, pa je zato svoju umetnost koristio za poduavanje drugih. Ovo je posebno vano za razumevanje uloge Leonarda da Vinija u Da Vinijevom kodu. Nije Le-onardo samo naslikao lepu sliku Poslednja veera. Bio je to njegov nain da nam saopti neto od ogromnog znaaja, tako da to dopre do nas i do dananjeg vremena, i da to moe razumeti svako ko poznaje njegovu ifru. Kad bi zajedno po-stavljao tekst i ilustracije, on je prednost davao ilustracijama. Ilustracije ne izraavaju tekst; tekst slui samo da objasni sli-ku.

Izmeu 1490. i 1495. pisao je rasprave o slikarstvu i arhi-tekturi i knjige o elementima mehanike i ljudske anatomije. Takoe je nastavio sa prouavanjima u raznim naunim obla-stima. Napisao je i skicirao detaljan prikaz svega to je radio, a itav taj opus ima na hiljade strana, od kojih su mnoge pre-ivele do dana-dananjeg.

Poto je Leonardo bio levoruk, pisanje kao u ogledalu nije mu previe teko padalo. Njegov stil nije lak za itanje, a nje-gove greke u pisanju i skraenice jo uveavaju tu tekou. A ni njegove beleke nisu uvek imale logini redosled. U svom delu koristio je pisanje obrnuto kao u ogledalu, ali njegova prepiska sa drugima pokazuje da mu nije bilo teko ni normal-no pisanje. Glavni Leonardov biograf, Ser Bremli, prouio je sve preivele Leonardove rukopise i zakljuio da je pisao obema rukama i u oba smera.

Jedan od rezultata ako ne i razlog njegovog obrnutog pisanja bio je taj da se mastilo nije razlivalo kada je pisao le-vom rukom. Naravno, moda je takoe imao nameru da pie u potaji poto nije hteo da mu drugi kradu ideje. Jo jedan

razlog za takav oprez poticao je iz njegovih nekonvencional-nih predstava o hrianstvu. Kao to je Den Braun istakao, u Leonardovo vreme se levorukost povezivala sa putem leve ruke i satanskim silama. Zato se na levoruke gledalo sa po-dozrenjem; nije u to vreme bilo lako nai nekog ko je to tako otvoreno ispoljavao kao Leonardo. On je, naime, pisao sa na-merom da objavi i na marginama jednog od svojih anatomskih crtea trai od svojih sledbenika da obezbede da njegova dela budu odtampana.

Do 1500. Leonardo je ve bio otiao iz Milana i vratio se u Firencu preko Venecije, ija je vlada zatraila njegov sa-vet u pogledu pretnje od turske invazije na Friuli. Leonardo je preporuio da se ta oblast potopi. Po povratku u Firencu, Leonardo je zapoeo skicu za sliku Devica Marija i dete sa sv. Anom i Bogorodica sa preslicom1. 1503. Leonardo je otiao iz Firence i stupio u slubu ezara Bordije, vojvode od Valentina, koji je bio bioloki sin pape Aleksandra VI i ovek koga su se najvie plaili u to doba. Sumnjalo se da je ubio svog brata, ali je zloin za koji je nesumnjivo bio kriv bilo ubistvo njegovog uraka Alfonsa, vojvode od Bikelje, drugog mua njegove neasne sestre Lukrecije, u avgustu 1500. Leo-nardo je bio fasciniran Bordijom, koji je, sa svojih 27 godina, bio duplo mlai od njega.

U tom periodu, Leonardo se bavio crtanjem planova grada i topografskih mapa. Njegov rad postavio je osnove savreme-ne kartografije. 1503. vratio se u Firencu i projektovao kanal koji bi se protezao od grada do mora. To nikad nije izvedeno, ali danas autoput koji povezuje Firencu sa morem ide tano tim pravcem koji je predloio Leonardo.

leonardo da vini-njegov ivot i umetnost

1 Ta slika je avgusta 2003. ukradena iz zamka Dramlaring u kot-skoj.

klju za da vinijev kod

22 23

Leonardo je naslikao Mona Lizu izmeu 1503. i 1506, dok je radio na muralu u Dvorani pet stotina u Firenci. Tu sliku je ostavio nedovrenu, poto se tada vratio u Milano na zahtev arla od Amboaza, namesnika francuskog kralja u Mi-lanu. Narednih est godina proveo je u Milanu, koncentriui se na arhitekturu, sa kraljevskom platom od 4000 dukata godi-nje. Tada je naslikao drugu verziju Madone na stenju.

Kad su Francuzi isterani iz Milana 1513, Leonardo se pre-selio u Rim. ulijano de Medii, brat pape Lea X, dao mu je apartman u svojoj palati, Belvedere, koja je bila deo Vatikana. Bio je plaen, ali dok su drugi, poput Mikelanela, radili na raznim arhitektonskim i slikarskim projektima, Leonardu nije ostalo mnogo toga da radi.

Leonardo je bio pridruen vojsci arla de Monpensijea i Burbona, marala Francuske, i viceguvernera Langdoka i Mi-lana, koga je bio glas da je najmoniji plemi u Francuskoj poetkom 16. veka. On je postao veliki majstor Sionskog pri-orata nakon Leonarda da Vinija, 1519. g.

U svojoj 65. godini, Leonardo prihvata ponudu mladog francuskog kralja Franje I, da stupi u njegovu slubu. Posle-dnje tri godine svog ivota proveo je u maloj vili u Kluu (koji e kasnije biti nazvan Klo Lise) blizu kraljeve letnje reziden-cije na reci Loari. Titula mu je bila prvi kraljev slikar, arhite-kta i mehaniar. U tom periodu se u velikoj meri prema nje-mu postupalo kao prema uvaenom gostu. Jedina slika koju je uspeo da zavri bila je Sv. Jovan Krstitelj, a mnoga od ostalih dela koja je zapoeo bile su skice za dvorske proslave. Napra-vio je nacrt vrtova za kraljevu majku, ali su ti planovi morali da se napuste zbog opasnosti od malarije.

Leonardo da Vini je umro 2. maja 1519. u Kluu i sahranjen u dvorskoj crkvi Sv. Florentina. Ali, ta crkva je tokom fran-cuske revolucije bila teko oteena i na kraju sruena u 19.

veku. Njegov grob vie ne moe da se nae. Njegovo imanje nasledio je njegov najposveeniji uenik, Franesko Melci.

Leonardo je opisan kao jedan od prvih ruokrstovaca, a je-dan njegov biograf, Vazari, napisao je da je mislio jeretiki. Ta jeres je ukljuivala njegovo verovanje da je Isus Hrist imao brata blizanca, Tomu. Na njegovoj slici Poslednja veera to je ono to se zapaa kao dva gotovo identina lika Hrista. Drugi lik s leva pokazuje izrazitu slinost sa Hristom, koji je prikazan kako sedi u sredini, i smatra se da taj lik moda pred-stavlja Tomu.

Robert Langdon, Sofi Neve, Li Tibing i drugi likovi iz Da Vinijevog koda raspravljaju o nekoliko Leonardovih dela. Neka od vanijih su:

Vitruvijanski ovekJedno od poslednjih pojavljivanja Da Vinijevog crtea

Vitruvijanski ovek (i, bez sumnje, najrasprostranjenije), je na italijanskom noviu od 1 eura, to ukazuje da popularnost tog simbola ne opada. On se takoe nalazi na koricama ove knjige. Sam Leonardo je o ovom crteu napisao:

Vitruvije, arhitekta, u svom delu o arhitekturi kae da se mere ljudskog tela sledee: 4 prsta ine jedan dlan, a 4 dlana ine jednu stopu, 6 dlanova ine lakat; ovekova visina je etiri lakta. A 4 lakta ine jedan korak, a 24 dlana ine oveka. Duina ovekovih rairenih ruku jednaka je njegovoj visini. Rastojanje od korena kose do dna brade ini osminu njegove visine; rastojanje od vrha grudi do korena kose bie sedmina itavog oveka. Rastojanje od bradavica do vrha glave bie etvrtina oveka. Najvea i-rina ramena sadri etvrtinu oveka. Od lakta pa do vrha ake to je petina oveka; a od lakta pa do pazuhe je osmi-na oveka. itava aka bie desetina oveka. Rastojanje

leonardo da vini-njegov ivot i umetnost

klju za da vinijev kod

24 25

od dna brade do nosa, a od korena kose do obrva je u oba sluaja ista, i kao i uho, ini treinu lica.

(Belenice Leonarda da Vinija, tom 1 od 2 toma u broi-ranoj verziji, str 182-3, Dover, ISBN 0-486-2252-0.)

Bogorodica u peiniDen Braun tvrdi da je izvorni nalog za izradu Bogorodice

u peini doao od monahinja iz kapele Device u crkvi Sveti Franja Veliki u Milanu. Nju su, zapravo, naruili monasi te cr-kve. Jedna od verzija Bogorodice u peini nalazi se u Luvru i smatra se da je ona u potpunosti Leonardovo delo. Strunjaci nisu tako sigurni da je drugu verziju, u Nacionalnoj galeriji u Londonu, slikao samo on. Ona ima plastiniji izgled, to je dovelo do teorije da je ona delo udruenog rada. Ta slika ne samo da opisuje bezgreno zaee, ve odraava i injenicu da je legenda o sv. Jovanu Krstitelju bila popularna u Firenci tog perioda. Ta slika prikazuje dete Isusa kako po prvi put sree Jovana Krstitelja. Oba deteta nastoje da pobegnu od uvenog Irodovog pokolja nedunih, a Jovan Krstitelj je pod zatitom anela Urijela. Zapravo, Leonardo je u neku ruku itavog i-vota bio opsednut Jovanom Krstiteljem. U izvornim skicama, Urijel je naslikan kao veoma enstven, ali na samoj slici aneo ima mnogo vie hermafroditskih crta.

Dileme koje je ta slika izazvala nisu podstaknute uasom koji je ovde predstavljen. Jovan Krstitelj je bio uitelj Isusa Hrista i u jevaneljima je na nespretan nain opisano kako Jovan krsti Hrista. Jovan Krstitelj je bio glavni lik u Isusovom ivotu. Ta dva deaka su bila roaci, prema piscu treeg jevan-elja, Luki. Kao Aronov potomak, Jovan je mogao da polae pravo na titulu Svetenika Mesije. A poto je Isus potomak i Arona i Davida, on je mogao da polae pravo i na titulu svete-nika Mesije i kralja Mesije. Zato su ta dva roaka predstavljala

odgovor na molitve Jevreja da se ujedine duhovni i zemaljski aspekti u istoj porodici. Ta se situacija jo jednom ponovila tokom dinastije Makabejaca poslednje izraelske monarhije. To se ne uklapa u plan rimokatolike crkve da predstavi Isusa kao sina Boijeg. Teko da bi to mogao da bude, ako je drugog oveka smatrao svojim uiteljem.

Jovan Krstitelj je bio prorok koji je predvideo da e se po-javiti jedna kraljevska figura i ispuniti proroanstvo da e rim-ski okupatori Judeje biti zbaeni. Rimske vlasti su ga smatrale toliko opasnim da je morao da bude pogubljen. Za raspravu je da li slika jasno i glasno izraava tu poruku. Poloaj dece u odnosu jedno na drugo nije izrazito drugaiji na drugoj slici. Glavni problem u kompoziciji slike odnosi se na injenicu da na prvoj slici nijedan od svetih likova nema oreol, pa su zato monasi konstatovali da je neprihvatljiva i traili da se naslika druga verzija.

Ima i drugih razlika izmeu te dve slike, na primer, druga slika je mnogo plavlja po koloritu. Urijelova ruka, koju Den Braun opisuje kako pravi pokret kao da see, ispod Marijine ruke nalik na kandu, na drugoj slici ne pokazuje na Sv. Jova-na. Na prvoj slici to bi odgovaralo proroanstvu da e Jovanu u budunosti biti odseena glava.

Leonardu je 25. aprila 1483 reeno da naslika tu sliku. Dat mu je veoma tesan rok, da je zavri do praznika Blagovesti 8. decembra. Leonardo, to je tipino za njega, nije potovao taj rok, to je dovelo do dva duga sudska procesa. Mogue je da je Leonardo dao kopiju koja je danas u Luvru francuskom kralju Luju XII, u znak zahvalnosti to je reio zakonske pro-bleme koji su se pojavili. To bi zahtevalo da se naslika drugi primerak. Monasi su ustanovili ta tano ele na slici:

Stavka, naa Bogorodica: nalazie se u sreditu, njena odora bie od zlatnog brokata i marinsko plava, skute e

leonardo da vini-njegov ivot i umetnost