Klasifikacija i Kvalifikacija Povreda(2)

VETAENJE TELESNIH POVREDA KLASIFIKACIJA I KVALIFIKACIJA POVREDA Prof. dr Slobodan Savi Povreda (trauma) predstavlja nasilno oteenje tela odnosno zdravlja, koje je izazvano iskljuivo dejstvom spoljanjih faktora, za razliku od oboljenja, kao prirodnog oteenja zdravlja, koje se razvija spontano, pod uticajem kako spoljanjih (egzogenih), tako i unutranjih (endogenih) inilaca. Nain i principi vetaenja telesnih povreda propisani su Zakonikom o krivinom postupku (ZKP) i Krivinim zakonikom (KZ).lan 141. ZKP (1) Telesne povrede vetae se, po pravilu, pregledom povreenog, a ako to nije mogue ili ako po izuzetku, nije potrebno na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka u spisima. (2) Poto tano opie povrede, vetak e dati miljenje, naroito o vrsti i teini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu, s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti sluaja, kakvo dejstvo te povrede obino proizvode, a kakvo su u konkretnom sluaju proizvele, ime su povrede nanete i na koji nain. (3) Prilikom vetaenja, vetak je duan da postupi u smislu odredbe lana 138. stav 4. ovog zakonika. lan 138. ZKP (4) Vetak je duan da obrati panju na naeni bioloki trag (krv, pljuvaka, sperma, urin i dr.) i da ga opie i sauva za bioloko vetaenje ako ono bude odreeno.

U lanovima 141. i 138. ZKP precizirani su zadaci koje lekar treba da izvri u toku vetaenja telesnih povreda: (a) utvrivanje postojanja povreda, konstatovanje njihovog broja i njihovo precizno opisivanje (b) utvrivanje vrste povreda (klasifikacija) i orua kojim su povrede nanesene (c) procena teine povreda (kvalifikacija) (d) utvrivanje naina nanoenja povreda (e) pronalaenje, opisivanje i uvanje biolokih tragova (lan 138. stav 4 ZKP). U zavisnosti od konkretnog sluaja, od lekara vetaka koji vri ekspertizu telesnih povreda sud moe zahtevati odgovore i na niz drugih pitanja, kao npr. da li su povrede nanesene od strane drugog lica, vreme i redosled nanoenja povreda, meusobni poloaj rtve i napadaa, sposobnost povreenog za kretanje posle povreivanja i dr. Odgovori na takva pitanja uglavnom spadaju u domen rada lekara specijaliste sudske medicine. Prema odredbama ZKP, sudskomedicinskog vetaka, odnosno lekara koji e izvriti kvalifikaciju povrede, kao vid sudskomedicinskog vetaenja, odreuje organ koji vodi postupak (istrani sudija ili predsednik sudeeg vea). Za uspeno obavljanje vetaenja vano je da sud odabere pravog vetaka u skladu sa karakterom odnosno sloenou konkretnog sluaja. Prema tome, ovu vrstu vetaenja mogu da obavljaju svi lekari, kako lekari opte medicine i lekari raznih klinikih specijalnosti (najee hirurzi), tako i lekari specijalisti sudske medicine. Lekar od koga je zahtevano kvalifikovanje povreda treba da bude kritian u odnosu na svoje mogunosti i proceni da li mu iskustvo i znanje dozvoljavaju da se upusti u obavljanje naloenog zadatka.

Prof. dr Slobodan Savi

2

Vetaenje telesnih povreda

Poto se upozna sa predmetom vestaenja, lekar koji obavlja vetaenje treba da odlui na koji nain moe da prikupi sve potrebne podatke o povredama i ostalim elementima bitnim za njihovu kvalifikaciju. Da bi se povrede mogle uopte kvalifikovati, neophodno je nepobitno utvrivanje njihovog postojanja. Dijagnostikovanje povreda i njihova kvalifikacija najpouzdanije se moe izvriti na osnovu pregleda povreenog (vidi stav 1. lana 129. ZKP), najbolje u fazi neposredno posle povreivanja, kada se karakter povreda najpouzadnije moe utvrditi. U nekim sluajevima pregled treba ponoviti - npr. ako se pregled vri u veoma kratkom vremenskom roku posle povreivanja, mogue je da sve povrede (naroito krvni podlivi) ne budu vidljivi spolja na koi, tako da se ponovnim pregledom (koji uglavnom treba obaviti sledeeg dana, odnosno posle oko 24 sata) omoguava sagledavanje svih krvnih podliva koji su se u meuvremenu vidno manifestovali. I u sluajevima kada se vetaenje povreda vri kasnije, odnosno vie meseci ili godina posle povreivanja, a na osnovu dostupne medicinske dokumentacije, poeljno je, ukoliko je to izvodljivo, izvriti pregled povreenog. Ovim pregledom mogue je objektivizirati eventualne tragove ranijih povreda, kao to su npr. oiljci koe na mestu rana, kalusi na mestu preloma, uporediti ih sa onim to je konstatovano u medicinskoj dokumentaciji i ustanoviti posledice koje su eventualno zaostale posle zavrenog procesa zaceljivanja povreda. U nekim sluajevima pregled nije mogue izvriti npr. ako je povreeni u meuvremenu umro ili je nedostupan. Ukoliko je posle povreivanja protekao dui vremenski period, a radilo se o povredama koje za sobom ne ostavljaju trajne vidljive promene na telu (krvni podlivi, oguljotine, uganua zglobova), nema potrebe da se vri telesni pregled. U takvim situacijama podaci o povredama neophodni za njihovo vetaenje mogu se dobiti iz medicinske dokumentacije. Vetak ima pravo da od organa koji je odredio vetaenje zahteva da se pribave svi podaci neophodni za kvalifikovanje povreda, a to svakako podrazumeva i kompletnu medicinsku dokumentaciju o povredama i njihovom zbrinjavanju. Zdravstvene organizacije su dune da na zahtev suda dostave vetaku potrebnu medicinsku dokumentaciju. Pored istorije bolesti, i drugi medicinski dokumenti (npr. lekarsko uverenje) mogu se u ekspertiznom postupku koristiti kao izvor podataka o povredama. est problem u praktinom ekspertiznom radu predstavlja loa medicinska dokumentacija koja je neupotrebljiva za adekvatnu klasifikaciju i kvalifikaciju povreda. Ukoliko lekar vetak ustanovi takvo stanje, a pri tome nije u mogunosti da izvri pregled povreenog, on to sudu treba da predoi i objasni da zbog nedostatka medicinskih injenica nije mogue pouzdano odgovoriti na pitanja suda o vrsti, broju, teini i drugim bitnim karakteristikama povreda, to bi organ koji vodi postupak trebalo da prihvati. U stavu 1. lana 141. ZKP-a predvia se i mogunost vetaenja telesnih povreda na osnovu drugih podataka u spisima. U praksi se to npr. moe desiti u sluaju povrede glave praene potresom mozga, koji se karakterie kratkotrajnim gubitkom svesti, tako da se esto do prijema u zdravstvenu ustanovu osoba osvesti te lekar prethodno postojee besvesno stanje ne moe objektivno da potvrdi. U takvoj situaciji izjava svedoka koji je prisustvovao povreivanju, o kratkotrajnom gubitku svesti kod povreenog, moe na sudu da bude prihvaena kao verodostojan dokaz potresa mozga, uz adekvatno objanjenje lekara vetaka o karakteristikama ove povrede. Vetaenje o telesnim povredama, kao i svako drugo sudskomedicinsko vetaenje, treba da se sastoji od uvodnog dela (zaglavlja), nalaza i miljenja (vidi poglavlje "Osnovi sudskomedicinskog vetaenja"). U nalazu treba utvrditi broj povreda i detaljno ih na odgovarajui nain opisati. Ukoliko je mogue, za potrebe suda treba obezbediti trajne dokaze o povredama koje se kvalifikuju, npr. njihovim fotografisanjem ili ucrtavanjem u odgovarajue sheme ljudskog tela. U miljenju se povrede klasifikuju i kvalifikuju tj. navodi se vrsta ustanovljenih povreda (a time indirektno i vrsta orua tj. dejstveni princip kojim su nanesene) i njihova teina.


3


KLASIFIKACIJA POVREDA Pod klasifikacijom povreda podrazumeva se njihova podela u posebno definisane grupe na osnovu utvrenih kriterijuma. U sudskoj medicini povrede su klasifikovane prema svom izgledu i osobinama, odnosno sredstvu (oruu, etiolokom faktoru) kojim su nanesene. Izdvojene su sledee grupe: 1. mehanike 2. fizike 3. asfiktike 4. hemijske 5. nutritivne 6. bakterijske i 7. psihike povrede. U okviru pojedinih od navedenih grupa izvrena je i dodatna podela koja e biti prikazana u osnovnim crtama. MEHANIKE POVREDE nastaju dejstvom mehanike sile odnosno mehanikog orua. Klasinom podelom klasifikovane su u dve osnovne grupe: ozlede i rane. Ozlede su nespecifine mehanike povrede, na osnovu ijih se karakteristika ne moe utvrditi kojom vrstom mehanikog orua su nanesene. U ozlede se ubrajaju: krvni podliv krvni izliv oguljotina nagnjeina rascep, prodor, proboj, provala razorina i raskomadina prelom i iaenje. Pored mehanikog orua, ozlede mogu biti izazvane i drugim vrstama povrednih sredstava (npr. oguljotine nastale dejstvom korozivnih otrova), a mogu nastati i usled oboljenja (npr. krvni podlivi kod hemofilije ili leukemije, oguljotine nastale u sklopu nekih konih oboljenja). Rane su specifine mehanike povrede, kod kojih je prekinut kontinuitet koe i ije osobine ukazuju na vrstu mehanikog orua odnosno dejstveni princip mehanikog orua kojim su nanesene. razderine - nanesene dejstvom tupine mehanikog orua ubodine - nanesene iljkom mehanikog orua sekotine - nanesene otricom mehanikog ustreline - nanesene projektilom ispaljenim iz vatrenog oruja. U grupu tzv. posebnih ustrelina izdvojene su povrede nanesene istovremenim dejstvom veeg broja projektila (povrede od same) i rane nastale dejstvom eksplozivnih rasprskavajuih sredstava (bomba i dr.). FIZIKE POVREDE se na osnovu dejstvujuih povrednih faktora mogu podeliti u tri vee grupe.


4


-Termike povrede izazvane su dejstvom visoke ili niske temperature. One mogu nastati usled lokalnog dejstva visoke temperature tj. suve ili vlane toplote (opekotine, oparotine), optim dejstvom visoke temperature na celo telo (toplotni udar tj. omarica) ili direktnim dejstvom sunevih zraka na glavu i vrat (sunanica). Dejstvo niske temperature takoe moe biti lokalno, kada dovodi do nastanka smrzotina i opte, kada moe doi do smrznutosti (hipotermija). -Povrede izazvane tehnikim i atmosferskim elektricitetom - strujni udar i udar groma. -Povrede izazvane dejstvom jonizujueg zraenja. ASFIKTIKE POVREDE nastaju usled nasilnog poremeaja disanja. Klasina podela nasilnih mehanikih asfiksija u dve osnovne grupe izvrena je prema mehanizmu nastanka ovih povreda. -Povrede koje nastaju zapuenjem disajnih puteva (sufokacije) su: - zapuenje nosa i usta - zapuenje drela i grkljana - zapuenje dunika i dunica - utopljenje. - Povrede koje nastaju stezanjem (strangulacije) su: - zaguenje - stezanje vrata akom odnosno akama - zadavljenje - stezanje vrata omom koju zatee neka iva ili neiva sila - veanje - stezanje vrata omom koju pasivno zatee teina sopstvenog tela - pritisak na grudni ko. HEMIJSKE POVREDE ili trovanja - klasina sudskomedicinska podela izdvaja sledee grupe: otrovi sa lokalnim dejstvom korozivni otrovi - kiseline i baze nadraajni otrovi - amonijak otrovi sa optim tj. resorptivnim dejstvom parenhimski otrovi (arsen, olovo) krvni otrovi (ugljen-monoksid) nervni otrovi (alkohol, psihoaktivni lekovi, opijati) otrovi koji imaju i lokalne i resorptivne efekte (siretna kiselina, iva). NUTRITIVNE POVREDE nasilna glad i e.

KVALIFIKACIJA POVREDA Uslov za postojanje krivinog dela telesne povrede je postojanje povrede ovekovog tela i/ ili naruenja njegovog zdravlja. Telesno povreivanje obuhvata svako oteenje, odvajanje ili unitenje bilo kog dela tela, a naruenje zdravlja podrazumeva sve privremene ili trajne telesne i duevne bolesti ili pogoranje postojeih telesnih i duevnih oboljenja.


5


Kvalifikacija povrede vri se za potrebe sudskog postupka, te se stoga mora obavljati u skladu sa odredbama Zakonika o krivinom postupku i Krivinog zakonika. Lekari koji vre vetaenje telesnih povreda uvek treba da obavljaju samo svoj zadatak, a to je medicinska kvalifikacija povrede prema vaeim principima medicinske nauke i prakse. Pravnu kvalifikaciju telesne povrede kao krivinog dela vri sud na osnovu sveobuhvatne procene svih prikupljenih injenica, pri emu je sudskomedicinsko vetaenje povreda samo jedno od veeg broja raspoloivih dokaznih sredstava. Prema tome, lekar kvalifikuje povredu, a sud kvalifikuje delo. lanovi Krivinog zakonika o telesnim povredama:lan 121. KZ Srbije Teka telesna povreda (1) Ko drugog teko telesno povredi ili mu zdravlje teko narui, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. (2) Ko drugog telesno povredi ili mu zdravlje narui tako teko da je usled toga doveden u opasnost ivot povreenog ili je uniten ili trajno i u znatnoj meri oteen ili oslabljen neki vaan deo njegovog tela ili vaan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povreenog, ili trajno i teko naruenje njegovog zdravlja ili unakaenost, kaznie se zatvorom od jedne do osam godina. (3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt povreenog lica, uinilac e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. (4) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana uini iz nehata, kaznie se zatvorom do tri godine. (5) Ko delo iz st. 1. do 3. ovog lana uini na mah, doveden bez svoje krivice u jaku razdraenost napadom, zlostavljanjem ili tekim vreanjem od strane povreenog, kaznie se za delo iz stava 1. zatvorom do tri godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do etiri godine, a za delo iz stava 3 zatvorom od est meseci do pet godina. lan 122. KZ Srbije Laka telesna povreda (1) Ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako narui, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. (2) Ako je takva povreda nanesena orujem, opasnim oruem ili drugim sredstvom podobnim da telo teko povredi ili zdravlje teko narui, uinilac e se kazniti zatvorom do tri godine. (3) Sud moe uiniocu dela iz stava 2. ovog lana izrei sudsku opomenu, ako je uinilac bio izazvan nepristojnim ili grubim ponaanjem oteenog. (4) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog lana preduzima se po privatnoj tubi.

U lanu 121. KZ Srbije o tekoj telesnoj povredi stavovi od 1. do 3. odnose se na medicinsku kvalifikaciju povreda, a stavovi 4. i 5. na pravnu kvalifikaciju krivinog dela (nanoenje teke telesne povrede iz nehata i na mah). U lanu 121. KZ Srbije o lakoj telesnoj povredi stav 1. se odnosi na medicinsku kvalifikaciju, a stavovi 2. i 3. na pravnu kvalifikaciju krivinog dela (nanoenje lake telesne povrede orujem ili opasnim oruem, odnosno nanoenje povrede od strane osobe koju je povreenog tj. oteeni izazvao nepristojnim ili grubim ponaanjem). Stav 2. lana 122. KZ o lakoj telesnoj povredi odnosi se, u stvari, na pravnu kvalifikaciju dela, a ne na medicinsku procenu teine povrede. Radi se o sluajevima u kojima je povreda sa medicinskog aspekta laka, ali se sa pravnog aspekta tee kvalifikuje i sankcionie jer je nanesena nekim opasnim sredstvom, koje je podobno da izazove teku telesnu povredu (npr. povrna okrzotina nanesena projektilom ispaljenim iz pitolja). Naime, upotreba takvog povrednog sredstva ukazuje na to da je umiljaj izvrioca bio usmeren u pravcu izazivanja tee posledice, a samo kao rezultat sluajnih okolnosti je u konkretnom sluaju ishod takvog injenja bio samo laka telesna povreda. Ovaj stav se prvenstveno odnosi na upotrebu oruja, kao sredstava koja su posebno namenjena za napad i odbranu (npr. vatreno oruje).


6


Medicinska kvalifikacija povrede podrazumeva utvrivanje teine povrede na osnovu stepena oteenja tela odnosno zdravlja, koje je tom povredom prouzrokovano, kako lokalno tako i optom reakcijom organizma. PRINCIPI KVALIFIKACIJE TELESNIH POVREDAlan 141. ZKP (2) Poto tano opie povrede, vetak e dati miljenje, naroito o vrsti i teini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu, s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti sluaja, kakvo dejstvo te povrede obino proizvode, a kakvo su u konkretnom sluaju proizvele, ime su povrede nanete i na koji nain.

Prema ZKP-u lekar vetak je duan da svaku pojedinu povredu opie i da da miljenje o njenoj vrsti (klasifikacija) i teini (kvalifikacija). Ukoliko kod jedne osobe postoji vie povreda, trebalo bi svaku povredu posebno kvalifikovati i na kraju skupno proceniti njihovo zajedniko dejstvo i kvalifikovati ga. Smisao ovakvog postupka je u tome to u nekim sluajevima vei broj povreda, koje svaka za sebe inae predstavlja laku telesnu povredu, mogu svojim skupnim dejstvom dovesti do tekog oteenja zdravlja ili ak do smrti (npr. mnogobrojni pojedinani manji krvni podlivi mogu svojim skupnim dejstvom uzrokovati veliki, nekada i smrtonosni gubitak krvi). Ovaj princip u kvalifikaciji je sa pravnog stanovita posebno vaan u onim sluajevima kada je jednoj osobi od strane dva ili vie napadaa nanet vei broj povreda (naroito ako su te povrede razliite teine i povlae za sobom razliito zakonsko sankcionisanje). Pravilo je da se povreda kvalifikuje na osnovu stepena oteenja tela i zdravlja koje je ona prouzrokovala u momentu nanoenja i koje je proisteklo iz same prirode odnosno karaktera povrede. Drugim reima, prilikom procenjivanja treba utvrditi kakvo oteenje ta povreda izaziva kod veine ljudi, nezavisno od nekih naroitih linih svojstava ili stanja (stav 2 lana 141 ZKP: "...kakvo dejstvo te povrede obino proizvode..." ). Na osnovu medicinskog znanja i iskustva moe se, naime, predvideti taj uobiajeni tok razvoja neke povrede sa nastankom odgovarajueg (oekivanog) oteenja tela odnosno zdravlja. U ZKP-u (stav 2. lana 141.) se dalje nalae da vetak proceni i kakvo dejstvo su konstatovane povrede proizvele u svakom konkretnom sluaju. Sutina ovog principa proizilazi iz injenice da oekivani tok razvoja neke povrede moe u izvesnim sluajevima biti u veoj ili manjoj meri izmenjen i stoga dovesti do teeg (nekada i lakeg) oteenja tela odnosno zdravlja nego to je to kod odreenog tipa povrede uobiajeno. Na takav neoekivan tok mogu prvenstveno uticati faktori koji vode poreklo od same povreene osobe (lina svojstva ili posebna stanja), zatim naroite okolnosti pod kojima je povreda nastala, a u nekim sluajevima ti inioci mogu ostati medicinski nerazjanjeni. LINA SVOJSTVA su naroita uroena ili steena svojstva organizma izvesnih osoba, koja u razliitom stepenu mogu uticati na tok i ishod povrede (ivotno doba, pol, uroene ili steene anomalije i oboljenja i dr.). Poznato je, na primer, da su deca i stare osobe osetljivije na gubitak tenosti, pa se kod njih ok moe razviti i pri znatno manjem gubitku krvi nego kod zdrave osobe srednjeg ivotnog doba. Svaka manja povreda koja je za veinu osoba bezazlena, ali uzrokuje krvarenje, moe kod ljudi sa hemofilijom, zbog nemogunosti zaustavljanja krvarenja, biti opasna po ivot. U literaturi se obino navodi primer gde osoba posle svae i zadobijenog amara naglo umire usled subarahnoidalnog krvarenja iz rupturirane aneurizme arterije na osnovici mozga. Sigurno je da se amar, koji sam po sebi predstavlja laku telesnu povredu, ne moe kvalifikovati kao smrtonosna povreda iako je bio praen smrtnim ishodom, jer u konkretnom sluaju za nastupanje smrtnog ishoda nije bila presudna priroda povrede (amara), ve posebno lino svojstvo organizma povreenog (postojea aneurizma). Vetak je duan da ove relacije potpuno razjasni sudu. POSEBNA STANJA organizma mogu bitno da utiu na tok i ishod povreda, inei ga osetljivijim na dejstvo raznih povrednih sredstava. To mogu biti izvesna fizioloka stanja


7


(npr. menstruacija, trudnoa, puerperijum) ili patoloka stanja (oboljenja), koja su uglavnom ograniena po svom trajanju, pri emu se neka mogu javljati vie puta (npr. trudnoa) ili ak ciklino (menstruacija). U vezi sa prethodno navedenim principima kvalifikacije povreda neophodno je objasniti razliku izmeu pojmova posledice i komplikacije povrede, koji se u praksi esto meaju i neadekvatno koriste. POSLEDICA POVREDE je nuno sadrana u karakteru povrede, proistie iz njenog uobiajenog toka i obavezno se javlja kao njen rezultat (npr. presecanje krvnog suda uzrokuje krvarenje; razorenje ili presecanje kimene modine dovodi do prestanka funkcije njenog distalnog dela sa odgovarajuim neurolokim ispadima). KOMPLIKACIJA POVREDE je pojava koja nije nuno sadrana u prirodi povrede i ne nastaje u svim sluajevima. Za nastanak komplikacija su, pored same povrede, bitni i drugi faktori, u prvom redu ve pomenuta lina svojstva i posebna stanja organizma, zatim kvalitet leenja i dr. Komplikacije mogu biti lokalne tj. mesne, ukoliko nastaju na mestu povrede ili u njenoj okolini i opte ako se razvijaju na nekom udaljenom mestu ili eventualno zahvataju celo telo (npr. nastajanje pijemijskih aspcesa u razliitim organima, sepsa, masna ili trombna embolija). Prema vremenu svog nastanka u odnosu na momenat povreivanja, komplikacije mogu biti rane ili kasne, koje se nekada mogu razviti i mesecima ili ak godinama po zadobijanju povrede. povreda sekotina koe kontuzija mozga prelom golenjae posledica krvarenje gliozni oiljak kalus komplikacija infekcija apsces mozga osteomijelitis

KRITERIJUMI ZA KVALIFIKACIJU TELESNIH POVREDA Kriterijumi za kvalifikaciju telesnih povreda decidirano su navedeni samo za teke telesne povrede iz st. 2. lana 121. KZ. Postoji pet kvalifikatornih elemenata koji e u daljem tekstu biti pojedinano prikazani i objanjeni. 1) OPASNOST PO IVOT - Povrede iz st. 2. lana 121. KZ su takvog karaktera da nose sa sobom tzv. konkretnu opasnost po ivot povreenog, odnosno bez adekvatne lekarske intervencije moe se oekivati njihov nepovoljan tok i sledstveni smrtni ishod (npr. kontuzija mozga, rascepi jetre i slezine). To, meutim, ne znai da takve povrede, ak i ako nisu struno zbrinute, u svim sluajevima moraju smrtno da se zavre. Prethodno je bilo naglaeno da su za ishod povrede, pored njenog karaktera, bitni i drugi faktori. Stoga je mogue da mlada zdrava osoba i bez leenja preivi neku povredu koja je po svom karakteru ugroavala ivot. Dakle, za utvrivanje opasnosti po ivot povreenog kao kvalifikatornog elementa nije bitno da li je smrt u konkretnom sluaju stvarno i nastupila niti koliko je opasnost po ivot dugo trajala, ve da je ta opasnost uopte postojala i da je proistekla iz same prirode povrede. Deava se da lekari, ne poznajui pomenuti princip kvalifikacije povrede u momentu njenog nanoenja, pogreno lake okvalifikuju neku povredu, ukoliko je njen uobiajeni tei ili ak smrtonosni tok spreen blagovremenom i adekvatnom lekarskom intervencijom. Treba se pridravati pravila da izvrena lekarska intervencija kojom je uklonjena opasnost po ivot ne sme da utie na kvalifikaciju povrede, koja je u vreme nanoenja konkretno (realno) ugroavala ivot povreenog. Tako npr. ubodina u trbuh sa perforativnom povredom creva, koja je na vreme hirurki zbrinuta, ime je spreen dalji razvoj njenog po ivot opasnog toka sa nastankom peritonitisa i sepse, mora se, i pored dobrog ishoda u konkretnom sluaju, kvalifikovati kao teka telesna povreda opasna po ivot, jer to proizilazi iz njenog karaktera u momentu nanoenja. Slino tome, rascep slezine sa izlivom krvi u trbunu duplju predstavlja teku telesnu povredu opasnu po ivot i


8


u sluaju kada je povreeni na vreme operisan i hirurkim putem mu je odstranjena slezina, ime mu je spasen ivot. Neke povrede po svojoj prirodi neminovno dovode do smrtnog ishoda npr. razorenje glave, raskomadavanje tela, razorenje srca, presecanje aorte i dr. (tzv. apsolutno smrtonosne povrede), za razliku od drugih, kod kojih se nastupanje smrtnog ishoda moe oekivati sa veom ili manjom verovatnoom (relativno smrtonosne povrede). Kod tekih telesnih povreda iz st. 1. lana 121. KZ opasnost po ivot je apstraktna (teorijska). To znai da takve povrede, po svojoj prirodi, u veini sluajeva ne dovode do smrti, ali ta mogunost ipak postoji (pomenuta je u st. 3. lana 121. KZ), pri emu smrtni ishod uglavnom nastupa zbog nekih komplikacija povrede. Tako na primer prelom kostiju potkolenice u veini sluajeva ne ugroava ivot povreenog, ali smrtni ishod usled ove povrede ipak ponekad moe nastupiti, ako se prelom komplikuje npr. masivnom masnom embolijom, trombnom embolijom plua ili infekcijom (gnojni osteomijelitis) sa sepsom. Kod lake telesne povrede po pravilu ne postoji nikakva opasnost po ivot. U stavu 3. lana 121. KZ najtee su krivino sankcionisani uinioci u sluajevima u kojima je "usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana" nastupila smrt povreenog lica. U ovim sluajevima organ koji vodi postupak treba da odredi vrenje (sudskomedicinske) obdukcije. U poglavlju o obdukciji kao vetaenju u lanu 138 ZKP navodi se sledee:lan 138. ZKP (2) Ako je na leu naena kakva povreda, utvrdie se da li je tu povredu naneo ko drugi, i ako jeste, onda ime, na koji nain, koliko vremena pre nego to je smrt nastupila i da li je ona prouzrokovala smrt. Ako je na leu naeno vie povreda, utvrdie se da li je svaka povreda naneta istim sredstvom i koja je povreda prouzrokovala smrt, a ako je vie povreda smrtonosnih, koja je od njih ili koje su svojim skupnim delovanjem bila uzrok smrti. (3) U sluaju iz stava 2. ovog lana naroito e se utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i optom prirodom povrede ili zbog linog svojstva, ili naroitog stanja organizma povreenog, ili zbog sluajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta. Pored toga, utvrdie se da li bi blagovremeno pruena pomo mogla otkloniti smrt.

Od vetaka se, dakle, trai da utvrdi koja povreda ili koje povrede su prouzrokovale smrtni ishod. Drugim reima, prema odredbama ZKP i KZ, obdukcijom se mora pouzdano utvrditi da je smrtni ushod u uzrono-posledinoj vezi sa povredom, odnosno povredama koje ine krivino delo teke telesne povrede u konkretnom sluaju. Ovu vezu uglavnom nije teko utvrditi u sluajevima kada je smrt nastupila ubrzo po povreivanju i kada se radilo o povredama koje sa sobom nose konkretnu opasnost po ivot. Problemi u razjanjavanju uzrono-posledine veze mogu nastati onda kada smrt ne nastupi neposredno usled povrede ve usled neke od komplikacije povreda. Tako se kod osobe koja je zadobila teku povredu glave i mozga (npr. kontuziju mozga sa prelomom osnove lobanje) i koja izvesno vreme nadivljava povredu u besvesnom stanju, mogu javiti komplikacije kao to su teko gnojno zapaljenje plua (zbog kompromitovanog disanja usled povrede i dugog leanja) ili gnojno zapaljenje modanica (meningitis zbog prodora bakterija u lobanjsku duplju kroz prelom osnove lobanje). Ukoliko smrt nastupi usled ovih komplikacija, ona je po poreklu nasilna jer je uzrono-posledino vezana sa primarnom povredom koja je uslovila pojavu smrtonosnih komplikacija. U tom sluaju primarna, po ivot opasna povreda predstavlja posredni (indirektni) uzrok smrti, a smrtonosna komplikacija neposredni (direktni) uzrok smrti. Nekada se smrtonosne komplikacije mogu javiti dugo vremena posle povreivanja, nekada ak i godinama. U tim sluajevima upravo dug vremenski period izmeu povreivanja i smrtnog ishoda oteava dokazivanje uzrono-posledine veze izmeu povrede i smrti. to je taj interval dui, veza se sve tee uspostavlja. I u takvim situacijama vetak moe pomoi sudu razjanjavanjem sutine uzrono-posledine povezanosti prvenstveno utvrivanjem kontinuiteta u toku od primarne povrede, preko nastajanja komplikacija do smrtnog ishoda, to je mogue samo ako je medicinska


9


dokumentacija adekvatno napisana i ako se izvri sudskomedicinska obdukcija, koju istrani sudija nikako ne bi trebalo da propusti da naredi iako je od povreivanja protekao dui vremenski period. Tako se npr. kod osobe koja je zbog preloma kime i povrede vratnog dela kimene modine ostala nepokretna (paraplegija), kao posledica povrede javlja nemogunost kontrolisanja mokrenja, a kao komplikacija tog stanja obino se javljaju bakterijske infekcije mokranih puteva. Stoga se moe desiti da se lokalna bakterijska urinarna infekcija nekoliko godina posle povreivanja komplikuje prodorom bakterija u krvotok i pojavom sepse koja dovodi do smrti. U tom sluaju, iako je od povreivanja do smrti prolo vie godina, sudskomedicinski vetak moe izmeu njih utvrditi postojanje uzrono-posledine veze na osnovu poznavanja karakteristika primarne teke povrede kime, nastalih smrtonosnih komplikacija i njihove meusobne povezanosti, tako da je i u ovim sluajevima smrt po poreklu nasilna jer je u osnovi uzrokovana povredom. Poseban problem u vetaenju ine oni sluajevi u kojima smrtna komplikacija nastaje posle povrede koja u svom karakteru ne nosi konkretnu opasnost po ivot. Tako npr. u veini sluajeva prelom butne kosti posle izvesnog vremena i uz odgovarajue leenje zarasta bez ikakvih posledica. Meutim, u nekim sluajevima kao komplikacija ovog preloma moe nastati tromboza dubokih vena nogu, a delovi tromba se mogu odvojiti i krvotokom biti preneti do krvnih sudova plua, koje zapuavaju, a to moe dovesti do brzog nastanka smrtnog ishoda zbog trombne embolije plua. U ovom sluaju primarna povreda (prelom butne kosti) nije sama po sebi bila opasna po ivot, a smrtni ishod je ipak u vezi sa ovom povredom jer je ona uslovila razvoj smrtonosne komplikacije. U sudskom postupku se od vetaka tada zahteva da objasni koji su faktori uticali na pojavu te komplikacije. Prethodno je navedeno da na pojavu komplikacija, sem karaktera primarne povrede, bitno utiu i lina svojstva i naroita stanja organizma povreenog, kao i kvalitet leenja. Prema tome, u skladu sa stavom 3 lana 138 ZKP, vetak treba da utvrdi i razjasni sudu da li je smrt povreenog prouzrokovana: - samom vrstom i optom prirodom povrede (teke telesne povrede opasne po ivot - direkna uzrono-posledina veza sa smrtnim ishodom) - zbog linog svojstva ili naroitog stanja organizma povreenog, koji mogu usloviti pojavu potencijalno smrtonosnih komplikacija - zbog sluajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta. 2) OTEENJE VANOG DELA TELA ILI VANOG ORGANA - U st. 2. lana 121. KZ pomenut je pojam "vaan deo tela ili vaan organ", pri emu se ne precizira o kojim organima tj. delovima tela je re, jer takva procena spada u domen medicinske, a ne pravne struke. Oigledno je, dakle, da je lekaru vetaku ostavljeno da se o tome izjasni na osnovu svog znanja i iskustva i vaeih principa medicinske nauke i prakse. eramilac pie da je vaan onaj deo tela ili organ "koji predstavlja prirodnu celinu i ima samostalnu funkciju u sklopu celokupnog organizma" (gornji udovi, posebno ake, donji udovi, posebno stopala, generativni i koitusni delovi polnih organa, organi ula). Da bi utvrdio da li se radi o povredi nekog vanog dela tela ili vanog organa, lekar mora da razjasni na koji nain i u kom stepenu gubitak ili trajno i teko oteenje tog dela tela ili organa ugroava i ograniava normalnu ivotnu aktivnost osobe (npr. normalno kretanje, razliite radnje gornjim ekstretmitetima, komunikacija sa okolinom, funkcionisanje ula i pojedinih unutranjih organa, generativna sposobnost itd.). Prilikom kvalifikacije povreda neophodno je utvrditi sledee elemente: 1. koji deo tela ili organ je povreen 2. koliki je stepen oteenja tela (samog povreenog dela tela i celog organizma) 3. trajanje tog oteenja. Unitenje ili oteenje dela tela ili organa treba procenjivati kako sa anatomskog tako i sa funkcionalnog aspekta. Unitenje podrazumeva da je zbog povrede dolo do


10


anatomskog gubitka nekog vanog dela tela ili vanog organa ili potpunog i trajnog prestanka njegove funkcije. Ovo moe nastati ili direktno usled same povrede (npr. traumatska amputacija ili razorenje ) ili usled hirurke intervencije koja je zbog same prirode povrede bila neminovna (npr. splenektomija zbog rascepa slezine). Tako na primer unitenje ake kao vanog dela tela moe nastati ili zbog njenog anatomskog gubitka (amputacija, razorenje) ili zbog potpunog prestanka njene funkcije uzrokovane npr. povredom ivaca. Prilikom kvalifikacije ovih povreda ne sme se uzeti kao olakavajuci faktor mogunost da se uniteni deo tela ili organ moe zameniti ili nadoknaditi (npr. transplantacijom). Stoga se traumatska amputacija ake, kao vanog dela tela, u svim sluajevima mora proceniti kao teka iz stava 2. lana 121 KZ, ukljuujui i one osobe kojima je aka uspeno priivena brzom i odgovarajuom hirurkom intervencijom. Teka telesna povreda iz st. 2. l. 121. KZ - vaan deo tela ili vaan organ uniten ili trajno i u znatnoj meri oslabljen. Teka telesna povreda iz st. 1 l. 121. KZ - vaan deo tela ili vaan organ oslabljen teko, ali privremeno ili trajno, ali u blagom stepenu - trajno i znatno oslabljenje nekog dela tela ili organa koji nisu naroito vani Laka telesna povreda l. 122. KZ - vaan deo tela ili vaan organ oslabljen lako i u kratkom periodu tj. bez ikakvih posledica - manje vaan deo tela ili organ moe biti privremeno i znatno ili trajno ali neznatno oteen 3) OTEENJE ZDRAVLJA - Ovaj kvalifikatorni element odnosi se na takvo oteenje telesnog i/ili duevnog zdravlja koje je nastupilo usled povrede. eramilac naglaava da u ovom kontekstu "naruenje zdravlja ne treba poistovetiti sa boleu, poto ono treba da bude posledica povrede". Primer za ovakva oteenja zdravlja je npr. radijaciona povreda (povreda nastala zraenjem) koja uzrokuje aplaziju kostne sri i sledstveno teko i trajno oteenje zdravlja, zatim posttraumatska epilepsija, posttraumatska psihoza i dr. Teka telesna povreda iz st. 2. l. 121. KZ - teko i trajno oteenje zdravlja (spontano ozdravljenje se ne moe oekivati u nekom izvesnom vremenskom periodu). Teka telesna povreda iz st. 1 l. 121. KZ - teko i prolazno oteenje zdravlja Laka telesna povreda l. 122. KZ - lako i kratkotrajno oteenje zdravlja 4) NESPOSOBNOST ZA RAD - Iz same formulacije ovog kvalifikatornog elementa nasluuje se da on prevazilazi okvire isto medicinske kvalifikacije povreda. Smatra se da u ovom kontekstu treba podrazumevati apsolutnu radnu nesposobnost tj. nesposobnost za obavljanje bilo kakvog posla. Potpuno je razumljivo da profesija povreenog ne bi trebalo da bude kvalifikatorni element za medicinsku procenu teine povrede. Tako se navodi primer kvalifikacije gubitka malog prsta kod muziara (pijaniste, violiniste npr.) s jedne strane i fizikog radnika s druge strane. Sa medicinskog stanovita ovakva povreda se u oba sluaja mora ravnopravno tretirati i kvalifikovati kao teka telesna povreda iz st. 1 lana 121 KZ. Sasvim drugi problem lei u tome to ta povreda kod muziara moe uzrokovati gubitak njegove profesionalne sposobnosti (u odnosu na njegovu specifinu profesiju), to ne podrazumeva automatski i apsolutnu radnu nesposobnost. Pitanja smanjenja ili gubitka


11


profesionalne radne sposobnosti vie su problem rasprave u graanskoj parnici, a ne medicinske kvalifikacije povreda. 5) UNAKAENOST - U zakonu nije precizirano ta se pod ovim pojmom podrazumeva. U literaturi se, meutim, navodi da pod unakazenou treba smatrati trajne estetske promene na pojedinim delovima tela, koje su nastale kao posledica povrede i koje kod okoline izazivaju neprijatne utiske (oseaj odvratnosti, zgraavanja, odbojnosti i sl). Takve promene su uglavnom na otkrivenim delovima tela, ali mogu biti i na potencijalno vidljivim delovima tela, pri emu za kvalifikaciju nije bitno to se promene eventualno mogu prikriti upotrebom nekih vetakih sredstava, ili korigovati medicinskim putem (npr. plastinom operacijom). Sutina unakaenosti kao kvalifikatornog elementa proistie iz injenica da ovakve telesne promene mogu u znatnoj meri oteati budui ivot osobe i dovesti kod nje do ozbiljnih psihikih poremeaja. U isto medicinskom smislu tj. u odnosu na nastali stepen oteenja zdravlja ili vanog dela tela odnosno vanog organa, ovakve povrede mogu imati karakter lakih, ali njihova lokalizacija i izgled utiu na to da se one ipak kvalifikuju kao teke telesne povrede iz st. 2 lana 121 KZ. Tako npr. oiljak posle opekotine na licu moe predstavljati povredu koja uzrokuje unakaenost, dok ista takva povreda na nekom drugom mestu na telu moe biti kvalifikovana kao laka. Procena unakaenosti i njeno eventualno gradiranje esto se vie zasnivaju na subjektivnom utisku i proceni onoga koji kvalifikuje povredu, nego na objektivnim medicinskim injenicama. Pejakovi smatra da ukoliko povreda uzrokuje takve promene koje kod okoline izazivaju jaku odvratnost, grozu ili ak strah, moe se govoriti o tzv. bitnoj unakaenosti. Za promene koje su manjeg intenziteta i ne izazivaju kod okoline posebno nepovoljne utiske esto se koristi izraz "estetska izmenjenost koja nema karakter unakaenosti". Prilikom kvalifikovanja povrede treba obratiti panju na to da li je unakaenost nastala kao posledica samo povrede (npr. veliki, runi oiljci koji obino ostaju posle opekotina) ili je eventualno rezultat nekih posebnih linih svojstava (npr. sklonost nekih osoba da reaguju stvaranjem keloidnih oiljaka moe dovesti do unakaenosti i posle neke manje sekotine na licu, koja bi u normalnim sluajevima ostavila skoro neuoljiv crtast oiljak). Kao i kod radne sposobnosti, i kod ovog kvalifikatornog principa, treba se drati pravila da su kriterijumi kvalifikacije isti za sve osobe, bez obzira na njihovu profesiju. Stoga se manji oiljak na licu glumice ili manekenke ne sme ni u kom sluaju kvalifikovati kao unakaenost, bez obzira na to to takva povreda moe bitno negativno da utie na profesionalnu sposobnost. Ovaj problem se, kao to je ve prethodno reeno, reava u graanskoj parnici. Ponekad problemi u kvalifikaciji povreda nastaju zbog toga to kriterijumi za procenu lake telesne povrede i teke telesne povrede iz stava 1. lana 121 KZ nisu decidirano definisani u Krivinom zakoniku. U pravnoj i sudskomedicinskoj literaturi ti kriterijumi se uglavnom izvode na taj nain to se elementi za procenu tekih telesnih povreda iz st.2 lana 121 KZ stavljaju u odrinu formu. Na taj nain se kao teke telesne povrede iz st. 1 lana 121 KZ kvalifikuju one koje nose sa sobom: apstraktnu opasnost po ivot povreenog; oteenje vanog dela tela ili vanog organa (odnosno oteenje zdravlja) koje je teko, ali privremeno, ili trajno, ali izraeno u blagom stepenu; trajno i znatno oteenje nekog dela tela ili organa koji nisu naroito vani; teko ali prolazno oteenje zdravlja privremenu nesposobnost za rad; estetsku izmenjenost koja predstavlja izvesni nedostatak, ali nema karakter unakaenosti (ne izaziva oseanje zgraavanja i odbojnosti).


12


Kod lakih telesna povreda navode se sledei kriterijumi: nema ni teorijske opasnosti za ivot povreenog; vaan deo tela ili vaan organ oteeni su lako i u kratkom vremenskom periodu tj. bez ikakvih posledica; manje vaan deo tela ili organ moe biti privremeno i znatno ili trajno ali neznatno oteen; lako i kratkotrajno oteenje zdravlja; nesposobnost za rad je ili kratkotrajna ili uopte ne postoji; povreda ne dovodi ni do kakve estetske izmenjenosti odnosno estetskog nedostatka. Za lekare je est problem kako da na adekvatan nain formuliu miljenje o teini telesnih povreda. Osnovni je princip da se moraju koristiti termini koji su navedeni u Krivinom zakoniku. Prema tome, dok vae postojee zakonske formulacije, lekari ih se moraju pridravati. Neretko se deava da lekari koji vetaenje obavljaju bez dovoljnog poznavanja vaeih zakonskih odredbi, naroito kada ele da izvre neko posebno gradiranje teine povreda, neopravdano i pogreno koriste izraze koji ne postoje u Krivinom zakoniku (npr. laka ili tea telesna povreda, srednje teka telesna povreda, vrlo teka telesna povreda i sl.). Ovakva praksa je potpuno neprihvatljiva i organ koji je zahtevao vetaenje duan je da na to upozori vetaka. Predvieni zakonski tekst omoguava relativno lako razdvajanje pojmova lake i teke telesne povrede. Problemi uglavnom iskrsavaju kada sudu treba naznaiti o kojoj vrsti teke telesne povrede se radi, odnosno da li su u pitanju povrede iz stava 1. ili stava 2. lana 121 KZ. U tom cilju vetaci mogu u obrazloenju svog miljenja da ukau na to kakvo je oteenje tela odnosno zdravlja prouzrokovano konkretnom povredom, koristei pri tome kriterijume tj. formulacije navedene u stavu 2. lana 121 KZ (npr. teka telesna povreda opasna po ivot). U sudskomedicinskoj terminologiji esto se u cilju jasnijeg tumaenja ekspertiznog miljenja za povrede iz stava 1. koristi izraz "obina" teka telesna povreda", iz stava 2. "naroito teka" ili "kvalifikovana teka" telesna povreda i iz stava 3. teka telesna povreda "kvalifikovana smru". U praksi smo, meutim, nailazili na sitaucije da su pojedini pravnici bili protiv upotrebe ovih naziva, koji nisu navedeni u tekstu Krivinog zakonika. Postoje i povrede za koje je dosadanja praksa pokazala da se vrlo teko mogu svrstati u jednu od navedenih grupa povreda. Drugim reima, one se nalaze nalaze na granici izmeu lakih i tekih povreda (tzv. granine povrede). Kao primer se obino navode: prelom jednog ili dva rebra bez dislokacije, prelom nosnih kostiju bez dislokacije, izbijanje jednog zuba, manje perforacije bubne opne itd. Stavovi lekara vetaka u odnosu na ove povrede su esto opreni, a Pejakovi smatra da bi vetak, umesto da se prisilino opredeljuje za neku od alternativa, u ovakvim sluajevima trebalo sudu da iznese svoju dilemu i nemogunost da donese odluke, i time eventualno ukae na potrebu angaovanja strunijeg lica ili organa. Iz svega to je do sada reeno o problemu sudskomedicinske kvalifikacije povreda proizilazi jedno od osnovnih naela ovog oblika sudskomedicinskog vetaenja. Naime, ne postoji mogunost uoptenog kvalifikovanja povreda ve se one moraju zasebno kvalifikovati u svakom konkretnom sluaju. Jo je Milovan Milovanovi napisao da "za ocenu teine povrede nije moguno odrediti shemu ili pravilnik po kome bi jedna vrsta povrede bila laka ili teka, zato to svaka vrsta povrede moe u jednom sluaju biti laka, a u drugom teka, pa ak i opasna za ivot i smrtonosna...". Ovaj princip, kao i ostala pomenuta naela kvalifikovanja povreda, lekari vetaci moraju uvek potovati u svom radu, prvenstveno imajui na umu znaaj svoje delatnosti za sve zainteresovane stranke u postupku i opte drutvene interese u celini. Veoma je znaajno da organ koji vodi postupak za obavljanje sudskomedicinskog vetaenja povreda odabere lekare vetake ije je medicinsko znanje i iskustvo u skladu sa karakterom i teinom ekspertiznom zadatka koji se postavlja u konkretnom sluaju.


13


LITERATURA: 1. eramilac A. Opta i specijalna patologija mehanike traume. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1986. 2. Luki M, Pejakovi S. Sudska medicina. Beograd: Privredno-finansijski vodi, 1975. 3. Milovanovi M. Sudska medicina. Beograd - Zagreb: Medicinska knjiga, 1979. 4. Pejakovi S. Sudskomedicinska ekspertiza i lekarska greka pred drutvom i sudom. Beograd: Nauna knjiga, 1991. 5. Zeevi D i sar. Sudska medicina. Zagreb: Jugoslavenska medicinska naklada, 1986. 6. Zeevi D i sar. Vjetaenje teine tjelesnih ozljeda u krivinom postupku. Zagreb: Informator, 1985.

Klasifikacija i Kvalifikacija Povreda(2)

Documents

Transcript of Klasifikacija i Kvalifikacija Povreda(2)