Kako povećati vidljivost istraživača i

rezultata njihovih istraživanja?

Milica Še kušić

bibliotekar Instituta teh ičkih auka “ANU

nacionalni kooridnator za otvoreni pristup pri EIFL-u

Narodna biblioteka Srbije, 12. oktobar 2015.

“adržaj

Uvod: kontekst

I. Profil istraži ača

II. Profil auč og rada

III. Profil časopisa

IV. Otvoreni pristup – gde i kako

)aključak

Kontekst: kvantitativni kriterijumi

• Tokom poslednjih decenija u evaluaciji nauč og rada preo lađuju k a titati i kriteriju i.

• Taj tre d je započet šezdesetih godi a XX eka, sa raz oje citatnih indeksa (Science Citation Index, Social Sciences

Citation Index , Arts and Humanities Citation Index).

• Sa razvojem interneta citatne baze podataka postaju

dostup e eće roju koris ika.

• U o e ru . godi e poja ljuju se još d e itat e aze podataka: Scopus (komercijalna) i Google Scholar

(nekomercijalna).

Ko tekst: glo al a reža

• Sa razvojem interneta promenio se ači

komunikacije na svim planovima, pa i u nauci.

• Nauč i i imaju uvid u sve eće količi e podataka

relevantnih za njihova istraži a ja.

• Nauč i i i aju oguć ost da informacije o svom

radu, kao i rezultate svojih istraži a ja, sami

plasiraju u javnost na globalnoj mreži.

• Lakša dostup ost e gara tuje eću idlji ost.

• Da as se s pra o ože reći da itira ost ekog auč og rada iše za isi od jego e idlji osti

nego od njegovog kvaliteta.

• “ pra o se ože reći da su da as auč i i pri ora i da se ar u određe oj eri a e lič i arketi go .

Kontekst: posledice

I. PROFIL AUTORA

Kako se indeksne baze podataka popunjavaju podacima?

• optički prepoz a a je teksta OCR iz PDF doku e ata i sa sajto a izda ača, jego i raščla ja a je i raz rsta a je ekstrahovanih podataka u odgo arajuća polja u utar aze podataka

• preuzimanjem iz drugih baza podataka

O i pro esi su auto atizo a i i zas i aju se a slože i algorit i a.

Poda i se e pro era aju pojedi ač o.

Poda i iz itat ih aza podataka služe kao os o a za ko er ijal e a alitičke ser ise Esse tial “ ie e I di ators, I Cites, “ iVal

Greške

• jed o autoru odgo ara iše autorskih profila u bazi podataka

• deo radova jednog autora pripisan je drugom

autoru ili profilu koji ne odgovara nijednom

„ži o autoru

• autori a su pripisa e pogreš e afilija ije

• z og pogreš o a ede e refere e itat ije prepoz at i uraču at

Do grešaka ože doći…

• zato što iz or i doku e t sadrži pogreš o navedena imena autora ili afilijacije

• zato što su refere e pogreš o itira e

• zato što je došlo do greške u prepoz a a ju teksta ili razvrstavanju podataka

• zato što je došlo do propusta priliko i deksira ja radova (npr. neki rad nije indeksiran)

• z og edosled og a ođe ja i e a autora priliko sla ja rado a časopisi a dijakritički z a i vs. „ošiša a lati i a , dj i đ, sred je slo o, i i ijal vs. puno ime itd.)

• zato što su autori pro e ili i e ili prezi e

• zato što u jed oj i stitu iji i a iše autora sa isti imenom i prezimenom (ili istim inicijalom i prezimenom)

• z og edosled og a ođe ja afilija ije

• zato što autori toko karijere e jaju afilija ije

• zato što je drža a pro e ila azi

Do grešaka ože doći…

Kako ispra iti greške?

• slanjem zahteva (putem web formulara) da se

određe i poda i ispra e

• korišće je siste a za jedi st e u ide tifika iju autora – kreiranjem ResearcherID i/ili ORCID

profila i uređi a je “ opus Author ID profila

“ opus o oguća a pretraži a je po ID roju autora

ResearcherID

ORCID

We of “ ie e o oguća a pretraži a je po Researcher ID kodu ili ORCID kodu.

SCOPUS AUTHOR ID

I. Profil autora: sistemi za jedinstvenu identifikaciju

SCOPUS

• “ opus auto atski grupiše rado e i for ira autorske profile kojima dodeljuje jedinstveni ID u idu u eričkog koda.

• “ opus Author ID sadrži i lio etrijske podatke u ezi sa auč i rado i a autora; u id u o e podatke i aju s i

korisnici koji imaju pristup Scopusu.

• Profil se auto atski ažurira.

• Autori a je data oguć ost da pute e for ulara zahtevaju da se podaci koriguju.

• Na osnovu tih zahteva, proces razvrstavanja podataka stalno

se usa rša a, pa se roj o ih grešaka re e o s a juje.

Scopus Author ID

lista rado a koja se ože sortirati po različiti kriterijumima

broj citata za svaki rad

različite arija te i e a autora

osnovni bibliometrijski podaci

grafički prikaz distribucije radova i

citata po godinama

Integracija sa servisom ORCID

Slanje zahteva da se isprave

podaci o autoru

o eležiti profile koje tre a spojiti

slanje zahteva za

spajanje profila

Pro edura poči je pretraži a je paze podataka na www.scopus.com

Spajanje autorskih profila koji odgovaraju istom autoru

Za ispra ke koje se od ose a pogreš o a ede a i e a autora, pogreš e afilija ije, rado e koji greško isu i deksira i, greške eza e za itate i sl. koristi se for ular dostupa pod Help a d Co ta t:

http://help.elsevier.com/app/ask_scopus

Ispravke

• spajanje autorskih profila koji odgovaraju istom autoru

• iz or želje e arija te i e a

• dodavanje radova koji nedostaju (radi se o pripisivanju radova

odgo arajuće autorsko profilu; ogu se doda ati sa o o i rado i koji se eć alaze u “ opusu

• risa je pogreš o pripisa ih rado a

• ispra lja je pogreš e afilija ije

• ispra lja je pogreš ih podataka u ezi sa pojedi ač i doku e ti a

• sla je zahte a da se u azu uključe rado i koji greško isu i deksira i

Detaljna uputstva: http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/jedinstvena-

identifikacija-autora-researcherid-scopus-author-id-orcid

ResearcherID

I. Profil autora: sistemi za jedinstvenu identifikaciju

ResearcherID

• Sistem jedinstvene identifikacije autora u Web of

Science uveden je tek nakon pojave Scopusa.

• Jedinstvena identifikacija autora u WoS rši se uz po oć ser isa Resear herID, kojeg je u ja uaru 2008. godine uveo Thomson Reuters.

• Za razliku od WoS, ResearcherID je besplatan.

ResearcherID

• društ e a reža a i ter etu a We . platfor i a e je a auč i i a; • o oguća a auč i i a da sa i kreiraju i uređuju s oj profil, koji o uh ata lič e podatke,

afilija ije, spisak pu lika ija, o last istraži a ja i ključ e reči; • s ako profilu dodeljuje se jedi st e a alfa u erička oz aka; • oguć ost preuzi a ja podataka o pu lika ija a iz aze podataka We of “ ie e ili iz

drugih programa (EndNote, Reference Manager, Zotero, Mendeley);

• Integrisan je sa Web of Science: WoS preuzima podatke iz ResearcherId profila i koristi ih

priliko raščla ja a ja podataka

• za sve publikacije koje su preuzete iz baze WoS auto atski ažurira i a alitički poda i o itira osti i koautori a dostup i su čak i o i koris i i a koji e aju pristup ser isu WoS;

• Profil se e ažurira auto atski. • ože i ati z ačaj u ulogu u ide tifika iji pote ijal ih sarad ika; • Resear herID „ edž se lako i korporira u e stra i u ili log istraži ača. • integrisan je sa servisom ORCID

Uputstvo: http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/jedinstvena-identifikacija-autora-

researcherid-scopus-author-id-orcid

Javno vidljiv profil

integracija sa servisom ORCID

lista radova

podaci o citiranosti

Iz eštaj o itira osti

ResearcherId Labs Mreža sarad ika

ResearcherID Labs statistički poda i o rado i a u koji a se itiraju rado i po e utog autora

Resear herId edž

generisanje koda

bedž inkorporiran u

web stranu

ORCID – OPEN RESEARCHER AND CONTRIBUTOR ID

I. Profil autora: sistemi za jedinstvenu identifikaciju

Open Researcher and Contributor ID

• jedinstveni identifikator za autore u vidu alfanumeričkog koda od 16 karaktera

• servis je pokrenut u novembru 2012. godine sa ambicijom da postane univerzalni

siste za ide tifika iju autora auč ih pu lika ija kao DOI za čla ke i I“BN za knjige)

• o oguća a auč i i a da sa i kreiraju i uređuju s oj profil, koji o uh ata lič e podatke, afilija ije, spisak pu lika ija, o last istraži a ja, ključ e reči, podatke o

finansijerima;

• o oguće a je raz e a podataka sa “ opuso , Resear herID

• profil se e ažurira auto atski

• eđu aj eći spo zori a alaze se A eri a Che i al “o iet , A eri a Ph si al Society, Elsevier, Springer, Wiley, PLOS itd.

• integrisan je sa Springer Publishing, Hindawi Publishing Corporation, Europe

PubMed Central, Vikipedijom…

• Integrisan je sa EES (Elsevier Editorial System)

jedinstveni

identifikator

autora

zapis preuzet sa

Scopusa Javno vidljiv profil

Uputstvo:

http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/

jedinstvena-identifikacija-autora-

researcherid-scopus-author-id-orcid

ResearcherID

Scopus

Preporuke

• Dosledno navodite ime i prezime (ako navodite i

sred je slo o, či ite to u ek i dosled o .

• Dosledno navodite afilijaciju.

• Iz ega ajte „ošiša u lati i u i e ojte ikada pisati CH u esto Ć ili Č.

• Podatke u okviru autorskih profila na Scopusu treba

redovno proveravati i korigovati.

• Istraži ači i tre alo da kreiraju i redo o ažuriraju profile u okviru servisa ResearcherID i ORCID.

II. PROFIL NAUČNOG RADA

)apaže o je da...

• pregled i rado i se češće itiraju

• ultis ipli ar i rado i i aju eće ša se da budu citirani

• radovi nastali u velikim istraži ački e tri a češće se itiraju

• rado i u ot ore o pristupu i aju eće ša se da budu citirani

Preporuke

• Vodite raču a o aslo u ora iti rele a ta , pre iza , e pretera o dugačak i ora da sadrži odgo arajuće ključ e reči .

• Pažlji o irajte ključ e reči tre a irati rele a t e, a kodifiko a e ter i e i dosledno ih koristiti u naslovu, apstraktu i tekstu, kao i u svim narednim

tekstovima).

• Poštujte propozi ije date u uputst i a za autore. • Citirajte izvore i literaturu.

• Pri a ite saglas ost za o ja lji a je ilustra ija koje isu aše i a edite jiho izvor.

• Izbegavajte sve oblike plagijarizma!

• Refere e a odite tač o i u skladu sa propisa i itat i stilo koristite i liografske alate kao što su )otero, Me dele , E dNote itd. .

• Pažlji o irajte sarad ike i ti o e sa koji a sarađujete o ratite paž ju a k alitet prethod o o ja lje ih rado a, pro erite da li su sklo i eetički praksa a, aročito plagira ju, i da li su o ja lji ali u tz . predatorski časopisi a .

III. PROFIL ČASOPISA

)apaže o je da...

radovi objavljeni u:

• časopisi a sa eći IF i • ultidis ipli ar i časopisi a • časopisi a koji se i deksiraju u iše aza

podataka

• časopisi a u ot ore o pristupu

i aju eće ša se da udu itira i.

Preporuke

• Časopis tre a da ude rele a ta za ašu o last istraži a ja irajte časopise u koji a te a ašeg rada spada u gla e te e .

• Birajte olje ra gira e časopise. • Birajte izda ače koji koriste apred ije izda ačke platfor e. • Vodite raču a o duži i traja ja postupka re e zije ako i ate tu

oguć ost, dajte pred ost časopisi a kod kojih o aj postupak traje kraće .

• Dajte pred ost časopisi a koji dopuštaju depo o a je prih aće e/re e zira e erzije rada u i stitu io al e i te atske repozitorijume.

• Naučite da prepoz ate i iz ega ajte predatore i pote ijal e predatore.

• Pro erite da li se časopis po i jao u egati o ko tekstu a forumima i blogovima, da li su korisnici ukazivali na negativne prakse

itd. (http://retractionwatch.com/, http://scholarlyoa.com/)

U iz oru časopisa ože a po oći...

• pretraži a je i deks ih aza podataka po ključ i reči a i a aliza dobijenih rezultata

• Elsevier® Journal

Finder (samo za

časopise koje izdaje Elsevier)...

uz izvesne

rezerve...

http://journalfinder.elsevier.com/

Pro erite da li časopis dopušta depo o a je u repozotoriju e ot ore og pristupa!

http://www.sherpa.ac.uk/romeo

“er is održa a U i erzitet u Noti ge u

SHERPA = Securing a Hybrid Environment for

Research Preservation and Access

Izda ači koji dupuštaju

deponovanje

finalne PDF

verzije

Pretraži a je časopisa

Embargo od 12 meseci

za post-print

Predatori

• Ko er ijal i izda ači ili pojedi ač i časopisi koji zloupotre lja aju koncept otvorenog pristupa kako bi ostvarili materijalnu korist.

• )a o e izda ače i časopise je karakteristič o da postupak re e zije nije dovoljno transparentan i ozbiljan, a ponekad se radovi

objavljuju i bez recenzije.

• Potencijalni autori se zasipaju porukama kojima se pozivaju da

o ja e rad u eko časopisu ili z or iku.

• Istraži ači a se šalju pozi i da posta u čla o i uređi ačkih od ora.

Blog Džefrija Bila, koji se bavi identifikovanjem i praće je predatorskih izda ača i

časopisa: http://scholarlyoa.com/individual-journals/

Kako prepoznati predatore?

• Pismo izda ača-predatora o ič o poči je a ođe je naslova nekog

rada koji je auč ik kome je pismo upuće o eć objavio.

• Cilj takvog o raća ja je da kod potencijalnog autora stvori utisak da iza

ponude stoji ozbiljna izda ačka politika i da neko pažlji o prati njegov

rad.

• Ovakva pisma su vrlo često upuće a sa e-mail adresa na gmail, yahoo,

hotmail domenima, ili sa nekih slič ih, a manje poznatih besplatnih

web servisa.

• U pismu se navode laž i podaci o kvalitetu i rangiranju časopisa (piše

da časopis ima IF, a nema ga; da se indeksira u Web of Science i da ce

uskoro dobiti IF, a ne indeksira se; da ga indeksira EBSCO –koji nije

indeksna/citatna baza, nego agregator, pa podatak da se neki časopis u

njemu nalazi ne z ači da je samim tim kvalitetan...često čak ni taj

podatak nije tača ).

Kako prepoznati predatore?

• Često se deša a da sajt časopisa koji je naveden u pismu uopšte ne

radi.

• Ako radi, on neretko dizajnom podseća na sajt nekog renomiranog

izda ača ( aročito boje i logotip).

• U sekciji „uređi ački odbor stoji vrlo duga lista imena, nekada čak

uglednih auč ika, od kojih mnogi i ne znaju da se na njoj nalaze, a

neki su prihvatili poziv takvog izda ača s atrajući to čašću i ne u oseći se mnogo u izda ačku politiku i pobude izda ača.

• Naziv časopisa o ič o mnogo liči na naziv nekog renomiranog časopisa

(zato uvek treba proveriti ovaj podatak, aročito ako je dat i ISSN broj).

• Adresa redakcije često je laž a.

Kako prepoznati predatore?

• Postoje predatorski časopisi koji imaju IF (treba biti posebno oprezan

kada se donosi odluka o objavljivanju rada u časopisu sa dna JCR liste

koji, pri tome, nema jasnu izda ačku politiku i profesionalno

sprovedenu proceduru recenzije).

• Autor dobija poziv da uz posebne pogodnosi objavi rad u jednom

časopisu određe og izda ača, da i, ako usposta lja ja ko u ika ije, io upuće da drugi, sla ije ra gira časopis istog izda ača.

• Potencijalni autor dobija pismo sa adrese koja liči na pravu adresu

pravog časopisa, a iza tak e poruke se krije pokušaj „kid apo a ja radova.

• Postoje i tz . „kid apo a i časopisi: http://scholarlyoa.com/other-

pages/hijacked-journals/

IV. OTVORENI PRISTUP

Otvoreni pristup

• Otvoreni pristup znanju predstavlja javni interes i doprinosi

s a ji a ju jaza iz eđu raz ije ih i eraz ije ih, ogatih i siro aš ih.

• Nauč e i for a ije predsta ljaju lago koje o oguća a napredak.

• “ e i for a ije u ot ore o pristupu tre a ču ati traj o

• Rezultati auč ih istraži a ja finansirani iz javnih izvora treba

da budu javni.

No i pristup dise i a iji z a ja koji poči a a raz oju i ter eta

Suber, Peter. 2012. Open Access. MIT Press Essential Knowledge Series.

Cambridge, Mass: MIT Press,

http://mitpress.mit.edu/sites/default/files/9780262517638_Open_Access_PDF_

Version.pdf

Modeli otvorenog pristupa

• Zlatni – autori ili jiho e i stitu ije plaćaju časopisu određe u adok adu koja o ez eđuje da jiho i rado i

udu s i a dostup i; u OA časopisi a, to pra ilo se primenjuje ne sve radove

• Hibridni – časopisi koji i ače isu OA o ogućiće ot ore i pristup pojedinim radovima ukoliko autori ili njihove i stitu ije plate određe u adok adu

• Zeleni – autori sami deponuju svoje radove u neki i stitu io al i ili te atski repozitoriju starajući se da pri to e e krše odred e ugo ora koje su potpisali sa izda ači a.

Nuspojave

• Pojedi i časopisi zloupotre lja aju o aj ko ept kako i stekli materijalnu korist (tzv. predatori).

• U tak i OA časopisi a postupak re e zije e spro odi se pre a sta dardi a prih aće i u u auč oj zajed i i.

Boha o , Joh . . Who’s Afraid of Peer Re ie ? Science 342 (6154): 60–65.

doi:10.1126/science.342.6154.60,

http://www.sciencemag.org/content/342/6154/60.full

Ri e, Curt. . Ope A ess Pu lishi g Hoa : What “ ie e Magazi e Got Wro g. The Guardian. October 4. http://www.theguardian.com/higher-education-

network/blog/2013/oct/04/science-hoax-peer-review-open-access.

.

Treba znati...

• Plaća je APC Arti le Pro essi g Charge izda aču ije jedi i ači da se o ogući ot ore i pristup auč o radu – rad se ože o ja iti u časopisu koji ije OA, pa deponovati u OA repozitorijum.

• Ne aplaćuju s i OA časopisi APC.

• Nisu s i OA časopisi lošeg k aliteta.

• Nisu s i OA časopisi predatori.

http://www.theguardian.com/higher-education-

network/blog/2013/oct/21/open-access-myths-peter-suber-harvard

DIGITALNI REPOZITORIJUMI

IV. Otvoreni pristup

Digitalni repozitorijum je...

• aza podataka koja sadrži dokumente koji

predsta ljaju rezultat auč og rada i etapodatke koji te dokumente opisuju,

• orga izo a a u skladu sa ažeći sta dardi a za etapodatke ajčešće Du li Core i jego e

varijante) i

• opremljena protokolom za prikupljanje metapodataka OAI-

PMH (Open Archives Initiative Protocol for Metadata

Harvesting , koji o oguća a preuzi a je podataka od strane drugih servisa.

Digitalni repozitorijumi

• Directory of Open Access Repositories (OpenDOAR) http://www.opendoar.org/find.php

• Registry of Open Access Repositories (ROAR) http://roar.eprints.org/

• Open Access Directory – Disciplinary Repositories http://oad.simmons.edu/oadwiki/Disciplinary_repositories

• Open Archives Initiative http://www.openarchives.org/Register/BrowseSites

• Open Archives Initiative http://www.openarchives.org/service/listproviders.html (agregatori)

)ašto tre a raz ijati i stitu io al e repozitoriju e?

• pružaju jasa u id u auč u produk iju i stitu ije;

• o oguća aju ot ore i pristup auč i rado i a;

• o oguća aju da se u ot ore i pristup sta e i drugi aterijali preda a ja, preze ta ije, posteri, po oć i aterijali, slike, ideo i

audio zapisi itd.);

• dostup a su esplat a soft erska reše ja Eprints, DSpace, DLibra,

OPUS...);

• postupak deponovanja radova je jednostavan;

• ogu se defi isati različiti skupo i podataka;

• odlič a idlji ost u pretraži ači a;

• brzo i jednostavno preuzimanje podataka od strane drugih servisa.

Pro erite da li časopis u ko je rad o ja lje dopušta da se eka jego a erzija deponuje u repozotorijum otvorenog pristupa!

http://www.sherpa.ac.uk/romeo

“er is održa a U i erzitet u Noti ge u

SHERPA = Securing a Hybrid Environment for

Research Preservation and Access

Digital i repozitoriju I stituta teh ičkih auka “ANU

Kolekcije – projekti

Tri i a „Creative Commons i

otvorene akademske

tendencije i prakse

Univerzitetska biblioteka

„“ etozar Marko ić , .

Posteri

saradnika

ITN SANU u

WorldCat-u

Tri i a „Creative Commons i

otvorene akademske

tendencije i prakse

Univerzitetska biblioteka

„“ etozar Marko ić , .

Posredstvom

OAI-PMH

protokola

Google Scholar

preuzima

podatke iz

repozitorijuma

Tri i a „Creative Commons i

otvorene akademske

tendencije i prakse

Univerzitetska biblioteka

„“ etozar Marko ić , .

ResearchGate

IV. Ot ore i pristup: društ e e reže za auč ike

ResearchGate

• platfor a za raz e u podataka o istraži ači a i dokumenata u punom tekstu

• uključuje i fu k iju diskusio ih foru a

• sadrži statističke podatke roj pregleda, preuzi a ja, citata unutar sistema)

• podrža a OAI-PMH protokol, pa drugi sistemi mogu da

preuzimaju podatke

• autori koji žele da posta e rado e u pu o tekstu oraju prethod o da pro ere da li ti e krše autorska

prava (SHERPA RoMEO)

GOOGLE SCHOLAR

IV. Ot ore i pristup: društ e e reže za auč ike

Google Scholar

• pretraži ač koji i deksira pu i tekst auč ih rado a čla aka iz časopisa, k jiga, teza, ali i drugih aterijala dostup ih a i ter etu ili metapodatke koji ih opisuju

• o oguća a autori a da kreiraju profile

• daje statističke podatke roj itata, h-indeks i i10-index)

• preuzima podatke iz drugih sistema posredstvom OAI-PMH protokola

• e postoji oguć ost depo o a ja rada u pu o tekstu, ali ako a i ter etu postoji ja o dostupa PDF, Google “ holar će to ajčešće registrovati

• autori koji imaju profile na ovom servisu bolje se rangiraju u

pretragama u Guglu

• jed o kreira i profili auto atski se ažuriraju

Doktorska disertacija

Radovi u kojima je citirana

Link ka

punom

tekstu

)aključak

• Uredite i redo o ažurirajte lič u stra i u a sajtu institucije u kojoj radite.

• Kreirajte ResearcherID i ORCID profile i redovno

proveravajte svoj Scopus Author ID.

• Kreirajte profile a društ e i reža a za auč ike, ali sa o ako a era ate da ih redo o ažurirate.

• Na lič oj stra i i posta ite li ko e ka s i aši profili a u akade ski ser isi a i a društ e i reže a za auč ike.

• Nauč i rado i koje pišete oraju, pre s ega, iti k alitet i • Poštujte etičke pri ipe. • Iz ega ajte sarad ike koji e poštuju etičke pri ipe. • Pažlji o irajte časopis u ko ćete o ja iti s oj rad. • Iz ega atje predatorske izda ače – o i trguju aši ugledo !

Edukativni program

• Predavanje: Nauč e informacije za istraži ače: KoBSON – pristup, oguć osti i namena

• Predavanje: Citatni indeksi, kategorizacija časopisa i bibliometrijski indikatori

• Predavanje: Naukometrija i altmetrija Open or Close

• Predavanje: Jedinstvena identifikacija autora: ResearcherID, Scopus Author ID, ORCID

• Radionica: Jedinstvena identifikacija autora: ResearcherID, Scopus Author ID, ORCID

• Predavanje: Nauč e informacije za istraži ače: auč i časopisi u otvorenom pristupu

• Predavanje: On-line kursevi za besplatno obrazovanje u otvorenom pristupu Open or Close

• Predavanje i radionica: Mendeley – program za organizovanje referenci, biblioteka jednog istraži ača i akademska društ e a reža

• Radionica: Zotero: nekomercijalni softver za organizovanje bibliografskih baza podataka i automatizovano formatiranje bibliografskih referenci

• Predavanje: Zeleni otvoreni pristup – oguć osti, obaveze i prednosti za istraži ače

• Predavanje: Predatorski izda ači • Predavanje: Korisni internet alati za istraži ače i bibliotekare

• Predavanje i radionica: Upotreba multimedija u istraži ačko radu: formati, programi, alati

• Predavanje: Regulisanje autorskih prava – za auč ike

http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/predavanja-i-radionice-za-istrazivace

Edukativni materijali: http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/edukacija