Kako je nastala nafta Nafta se jo naziva i petrolej,to nam daje i k l j u z a o b j a n j e n j e k a k o j e n a s t a l a n a f t a . R e p e t r o l e j , n a i m e z n a i ulje iz stena.Naunici misle dea je petrolej stvoren od biljaka iivotinja koje su ziveli u pradavna vremena u toplim morim i nanjihovim obalama.U to vreme skoro itava Zemlja bila jeprekrivena morima.Uginule zivotinje i biljke su se nsgomilavalena dnu mora hiljadama i hiljadama godina.Vremenom se prekonjih nataloile vie miliona tona peska i mulja.Pod pritiskom su s e m u l j i p e s a k m e n j a l i u s t e n e . P r i t o m s u s e o s t a c i b i l j a k a i zivotinja pretvarali u tenost t a m n e b o j e k o j a s e u t i s k i v a l a u upljine stena.Kad je dolo do izdizanja nekih delova Zemljinekore,nekadanje morsko dno postalo je suva zemlja.Tom prilikom nesto od pomenute tenosti izbilo je na povrinu,pa jetako primeena od strane ljudi UVOD U PRICU Naftna mrlja ili naftno zagadjenje je takvo zagadjenje koje jenastalo usled izlivanja nafte u more.Veliki problem predstavljajueventualne havarije tankera tokom kojih se velike koliine nafteizlivaju u okejane.Postoji vise nacina kako moze doci do izlivanjanafte od kvara na opremi ,ratova izmedju drzava teroristikihn a p a d a , i l e g a l n o g i z l i v a n j a n a f t e g d e s e n a s t o j i d a s e u t e d e trokovi koje uzrokuje odlaganje otpada ili prirodnih uzronika uvidu uragana koji mogu da prouzrokuju prevrtanje tankera sanaftom.Izlivanja nafte imaju strasnje efekte na itav ekosistem-ptice umiru ukoliko im se peraja natope naftom jer pokusavajud a s e o i s t e o d n a f t e i t o m p r i l i k o m d o l a z i d o t r o v a n j a i umiranja,a isto se dogadja i sa ostalim ivotinjama kad im naftad o d j e u p l u a ili jetru. Posledice od i z l i v a n j a n a f t e e s t o s u katastrofalne,viestruke i nazalost veoma dugotrajne. UZROCI U toku jednog meseca preko okejana se transportuje vie o d s t o t i n u m i l i o n a t o n a s i r o v e n a f t e i t o v r l o e s t o u v e l i k i m tankerima koji mogu da ponesu oko petsto hiljada tona.Ukolikon e k i o d n j i h d o z i v i h a v a r i j u d e o t e n a f t e e s e i z l i t i u m o r e , a l i vetrom i talasima moze dospeti i do obale.Najee ba u 90%sluajeva ,se nafta u more izliva ba na ovaj nain.Havarije kojemogu izazvati slina zagadjenja se mogu desiti i nabuionama,a poznata su i takozvana pritajna zagadjivanja usledi s p i r a n j a b r o d s k i h t a n k o v a n a m o r u i l i z b o g l o e s p o j e n i h naftovoda.I pak,opisane nesree su odgovorne za tek petprocenata ukupnog zagadjivanja mora

1

Posledice P o s l e d i c e i z l i v a n j e n a f t e u m o r e , u d o d i r u s a v a z d u h o m s e stvara tanka skrama koja isparava.Medjutim usledt a l a s a n j a , n a f t a s e v e z u j e z a v o d u i n a s t a j e t z v . o k o l a d n a pena od koje umiru zivotinje u priobalnom pesku.Na povrinimora ,nafta je poput neprovidne folije koja onemoguavaprodor vazduha i suneve svetlosti,to uzrokuje pomorp l a n k t o n a , k o j i s u v a z a n d e o u l a n c u i s h r a n e u m o r u . M o r s k e ptice stradaju od katrana koji im se lepi za perije ionemoguava letenje.Osim posledica po zivi svet,ovazagadjenja unitavaju i ulove riba i plaze,gde ostavljaju debeosloj katrana Sanacija Kada se nafta izlije u more ,specijalni brodovi pokuavaju t o b r e d a j e u s i s a j u , a l i u t o m e u s p e v a j u s a m o a k o j e m o r e mirni o.Primenjuje se i spaljivanje te nafte,kao i hemijskasredstva,ali i tim nainom se zagadjuje more.Za oporavak odovakvog zagadjenja esto je potrebno i do nekoliko godina,jern a f t a k o j a s e n a t a l o z i l a n a d n u m o z e n a k o n d u g o v r e m e n a d a dospe na povrinu. STETE OD IZLIVANJA NAFTE tete od izlivanja nafte mogu da budu: ekoloske ekonomske estetske Uticaj nafte na vodenu floru i faunu zavisi od sastava ik o n c e n t r a c i j a n a f t e . N a f t a k o j a p l u t a n a povrini moze s v o j i m f i z i k i m o s o b i n a m a d a u g r o z i b i l j k e i z i v o t i n j e j e r s p r e a v a fotosintezu,d isanje i hranjenje.Nakon izlivanja nafte aromacki u g l j o v o d o n i c i u z r o k u j u n e p o s r e d n u s m r t k o d m n o g i h mikroorganizama.Nakon nekoliko dana oni ispare ,a nafta ostajeu kuglicama koje su nakon nekoliko nedelja ili meseci uniteneprirodnim procesima biodegradacije pri emu uestvuju i nekebakterije(pseudomonas,mycobacterium,nacardia),gljive(candida, c l a d o s p o r i u m ) i a l g e . P o s l e d i c a toga je smanjenje koliinek i s e o n i k a u m o r u , z b o g p o r e m e a j a u n j e g o v o m dotoku.Ekosistemi kontaminirani sirovom naftom mogu segodinama oporavljati ,a moze se desiti da se nikad neostvari.Nepostoje dve iste naftne mrlje zato to su uvek razliiti uslovi uk o j i m a s e javljaju,bilo da se radi o tipovima nafte,lokaciji i l i vremenskim prilikama.Ipak uopteno postoje etiri glavnemetode za ienje: 1. ostaviti naftu da se sama razlozi prirodnim putem 2. ograditi mrlju i sakupiti je sa povrine vode koristeiopremu za upijanje 3. d i s p e r z a n t i s e k o r i s t e z a r a z l a g a n j e n a f t e i u b r z a n j e prirodne biorazgradnje 4 . u b a c i v a n j e b i o l o k i h s u p s t a n c i i n a f t n u m r l j u r a d i ubrzanja biorazgradnje

2

Naime danas je naj korisnija metoda biorazgradnja,jer senafta ,kao i druge prirodne materije ,razgradjuju u jednostavnijesastojke kao sto su CO 2,voda i biomasa.Zbog dokazaneefikasnosti bioremedicijacija je postala glavna metoda zauklanjanje naftnih polutanata unetih na obalu.Nazalost ,mnogen a f t n e k o m p a n i j e n e r a d e o v a k v e m e t o d e j e r s u s k u p l j e ( i a k o efikasnije od drugih metoda)Problem zagadjenja voda naftom in j e n i m d e r i v a t i m a s v a k i m d a n o m j e s v e p r i s u t n i j i . N e z e l j e n i i n c i d e n t i koji k o j i d o n o s e o g r o m n e s t e t e o k o l i n i d o g a d j a j u s e prilikom vadjenja ,transporta ,obrade i spremanja nafte.Kako bise spreile nezeljene nezeljene posledice koje takva zagadjenjamogu imati na okolinu,potrebno je postaviti striktna pravila zanaftna preduzea.Ta preduzea su duzna da obezbede timovestrunjaka,ukljuujui i ekologe,koji e nadzirati njihovrad.Takodje svaka zemlja koja ima vea industriska postrojenjaduna je unapred da pripremi operativne planove u koima ei z n e t i n a k o j i n a i n e p o s t u p i t i u s l i a j u n e z e l j e n o g i n c i d e n t a izlivana nafte.Pri tome se gleda da se prilikom uklanjanja tetene koriste preparati koji bi o vie ugrozili sredinu umesto da jeouvaju(npr.upotreba hemijskih disperznih sredstava).U sluajuizlivanja nafte potrebno je izdati upozorenjje o kretanjuizliva,zajedno sa predvidjanjem padavina.Na taj nain jem o g u e n a v r e m e p r e u z e t i o d g o v a r a j u e m e r e u b l a z a v a n j a u ugroenim oblastima TA URADITI KADA SE PRIDJE MESTU IZLIVANJA? Odmah po registrovanju izlivanja nafte, potrebno je na licumesta: ugasiti cigaretu, izbegavati upotrebu zapaljivih sredstava, izbegavati kontakt sa iscurelom tenosti, ukloniti se sa mesta curenja u smeru suprotnom od smeraduvanja vetra, odnosno uz vetar), pozvati JP TRANSNAFTA na br. 011/2459-191 i miliciju (92) TA PREDUZIMA JP TRANSNAFTA U SLUAJUIZLIVANJA? Po prijemu obavetenja o havariji, prestaje se sa pumpanjem( a k o j e u t o k u ) , z a t v a r a j u s e s e k c i j s k i b l o k v e n t i l i u c i l j u izolovanja oteenog dela naftovoda. Interventna ekipa izlazin a l o k a l i t e t h a v a r i j e , o b e z b e u j e g a , i d e n t i f i k u j e m e s t o i p r i r o d u h a v a r i j e , k a o i n e p o s r e d n u o p a s n o s t o d p o a r a i eksplozije. Poziva miliciju (ako to ve nije uinjeno od stranelica koje je prvo primetilo izlivanje), I ako smatran e o p h o d n i m , v a t r o g a s c e . S h o d n o v r s t i i o b i m u o t e e n j a , pristupa se njegovom saniranju

3

PRIMERI Naftni tanker Presti je potonuo19. novembra 2 0 0 2 . i t o m p r i l i k o m j e u m o r e d o s p e l a p o l o v i n a u k u p n o g t o v a r a k o j i j e iznosio oko 77.000 tona sirove nafte. Zagaenje je pogodilo oko2.900 kilometarapanskeobale.Slini primeri su se desili1978.k a d a j e t a n k e r A m o k o K a d i z uz o b a l e Bretanjeispustio oko2 3 0 . 0 0 0 tona nafte i 1989. kada je EskonValdezizliooko40.000 tona izazvavi uginue na hiljade morskih iv otinja,posebno sisara. DEAVANJA U SVETU U VEZI IZLIVANJA NAFTE Najvee dosad zabeleeno izlijevanje nafte u okeane desilos e 1 9 8 9 . a v e z a n o j e u z t a n k e r E x x o n V a l d e z i n j e g o v o isputanje u more oko 42 miliona litara sirove nafte. Ovaekoloka katastrofa ostavila je veliki trag usprkos injenicida je samo kompanija Exxon potroila vie od 2 milijarded o l a r a k a k o b i o i s t i l a m o r e i o b a l u o d z a g a e n j a . K a o rezultat ove ekoloke katastrofe velik broj biljnih iivotinjskih vrsta nepovratno je nestao iz pogoenog zalivaC o o k i m o r s k o g p r o l a z a P r i n c W i l l i a m g d e s e d o g o d i l a nesrea.Pokuaji ienja takoe su bili loi po procenaman e k i h s t r u n j a k a , j e r s u d e t e r d e n t i i r a z n e h e m i k a l i j e dodatno zagadili more. Da bi se to vie smanjio negativanuinak ekolokih katastrofa nastalih izlivanjem uljaAmeriki Kongres je 1990. doneo takozvani OceanPollution Act (OPA) u kojem je izmeu ostalog naglasak nasledeim stavkama: svaki vlasnik tankera mora imati planu sluaju eventualne katastrofe, a taj plan mora biti u pisanom obliku, tankeri moraju imati trup sa dvostrukomoplatom, svaki vlasnik odgovara iznosom od 1200 dolaraza svaku tonu nafte koja se izlije, te da obalna straa uviekmora znati i davati instrukcije tankeru kuda sme da plovikako bi se spreilo izlivanje.Dokle god se insistira na naftikao primarnom energentu dogaae se i havarije izagaenja okeana sa tekim posledicama, iako spomenutemjere iz OPA programa predstavljaju pozitivne pomake uspreavanju nastanka havarija tankera i ublaavanju venastalih havarija Sredinom jula, zbog izraelskih vazdunih napada nae l e k t r a n u j u n o o d B e j r u t a , u S r e d o z e m n o m o r e i z l i l o s e izmedju 10 i 15.000 tona sirove nafte. Libanski zvaninici imedjunarodni eksperti procenjuju da je time oteeno 150kilometara ibanske obale. Naftna mrlja plovi ka severu, a prema nekim izvetajima ugroena je obala Sirije.Medjutim, portparol libanskog ministarstva za zatitu i v o t n e s r e d i n e , G a d a M i t r i , k a e d a j o n i j e m o g u e u potpunosti proceniti tetu. Izrael nam nije vratio kontrolunad naim teritorijalnim vodama, tako da ne moemo da o d e m o n a l i c e m e s t a i p r o c e n i m o s i t u a c i j u . Umesto t o g a primorani smo da koristimo satelitske snimke kaeM i t r i . P r e s u k o b a , l i b a n s k e p l a e b i l e s u v e l i k a t u r i s t i k a atrakcija. No, zvaninici brinu da e dugoroni efektin a f t n e mrlje zadati novi udarac libanskom turizmu, k o j i z e m l j i d o n o s i o k o 2 m i l i j a r d e d o l a r a p r i h o d a g o d i n j e . Industrija ribolova takodje je ozbiljno ugroena jer je naftaotrovala ribe i druge morske ivotinje. Ekolozi brinu i zbogposledica izlivanja nafte na ugroenu vrstu morskihkornjaa, jer se nesrea dogodila za vreme njihove sezonep a r e n j a . G a d a M i t r i i z m i n i s t a r s t v a z a z a t i t u i v o t n e sredine kae da e ienje obale verovatno kotati vie od6 4 m i l i o n a d o l a r a , i t r a j a t i n a j m a n j e g o d i n u d a n a . T o n e z n a i d a e za godinu dana libanska obala biti isto to je bila ranije, napominje Mitri. Ona dodaje da su neke vladei m e d j u n a r o d n e o r g a n i z a c i j e obeale sredstva, opremu istrunu pomo, ali se nastavljaju napori da se

4

obezbedem i l i o n i d o l a r a p o t r e b n i d a b i s e s p a s i l a l i b a n s k a o b a l a . O b i n o , u r o k u o d 7 2 s a t a o d i z l i v a n j a , s t r u n j a c i v e okrue mrlju i prate razvoj situacije. To nije bio sluaj u L i b a n u , z a t o t o n i k o n i j e m o g a o d a b r z o r e a g u j e p o d vatrom... Ekoloka organizacija Grinpis nedavno je poslala jednog odsvojih ronilaca u more blizu elektrane Dijeh iz koje se izlilanafta. Grinpis je dokumentovao da je velika koliina naftepotonula na dno mora, prekrivi povrinu od oko stotinumetara duine i vie desetina metara irine. BasmaBadran, portparol Grinpisa, kae da se kod izlivanja nafteretko deava da mrlja potone, i dodaje da je u ovomsluaju do toga dolo zato to su strunjaci morali dasaekaju prestanak neprijateljstava kako bi zapoeloienje i spreavanje daljeg irenja naftne mrlje

Novi sad-ekoloska crna mrlja Novi Sad predstavlja jako dobar primer sta sukob, odnosnobombardovanje moe da doprines ,i koliko moe da narusijedan eko sistem.Iako se ovo desilo pre 11 godina posledice jopostoje i svako od nas je svedok tome,jer smo to osetili nasopstvenom terenu,kozi....B o m b a r d o v a n j e i r u e n j e Rafinerije Novi Sad predstavljanajvei ekoloki problem za celo gradsko podruje Novog Sada iire.Razaranje objekata, opreme i rezervoara izazvalo je i z l i v a n j e n a f t e i n j e n i h d e r i v a t a n a z e m l j i t e u R a f i n e r i j i , k a o i oticanje dela nafte i derivata putem atmosferske ,kanalizacije uDunav, a pri nepotpunom sagorevanju nafte nastali produkti suse taloili na okolno zemljite.Zbog potapanja brodova i ruenjaterminala deo naftnih derivata dospeo je u kanal DunavTisaDunav (DTD).Prema proceni strunjaka izRafinerijeNovi Sad od 73569 tonanafte izgorelo je 90%, izliveno na zemljite 9,9%,d o k j e i z l i v e n o u k o l e k t o r i d o s p e l o u D u n a v 0 , 1 % . N a o s n o v u modela o sagorevanju nafte procenjena jeemisija tetnihsupstanci u vazduh koja je iznosila:820 t SO2, 150 t NOx , 1 8 t PAH, 114 t elementarnog ugljenika i 183 t ugljenikaorganskogp o r e k l a . P o s l e z a v r e t k a b o m b a r d o v a n j a i z v r e n a j e identifikacija lokaliteta i povrina zemljita u kruguRafinerijeN o v i S a d k o j i s u z a g a e n i . U t v r e n o j e d a p r o s t o r z a g a e n benzinom iznosi oko 8500 m2, to je posebno opasno imajui uvidu brzinu prodiranja benzina kroz pesak i mogunostz a g a e n j a p o d z e m n i h v o d a , s a o b z i r o m n a b l i z i n u R a t n o g ostrva sa kojeg se Novi Sad snabdeva vodom. Sirova nafta sei z l i l a n a p o v r i n u o d o k o 5 1 0 0 0 m 2 , a l i o n a sporo prodire k r o z z e m l j i t e i p r e d s t a v l j a m a n j u o p a s n o s t . O s t a l i n a f t n i d e r i v a t i (kerozin, dizel,mazut i goriva), koji su se izlili na povrinu 35000m2takoe predstavljaju problem, s obzirom da pojedinekomponente ovih derivata brzo prodiru kroz zemljite, aposebnokroz pesak. Ispiranje nafte i derivata padavinama,takoep r e d s t a v l j a v e l i k u o p a s n o s t z a k v a l i t e t p o d z e m n i h v o d a . N a o s n o v u p r e t h o d n o i z l o e n o g , r e g i s t r o v a n i s u s l e d e i e k o l o k i akcidenti: nepotpuno sagorevanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije Novi Sad , izlivanje nafte i derivata na lokalitetu Rafinerije Novi Sad , izlivanje nafte i derivata u zoni kolektorao t p a d n i h v o d a S E V E R I V i z l i v a n j e n a f t e i d e r i v a t a u D u n a v i kanal DTD, razaranje uljnekanalizacione mreeRafinerije Novi Sad , oteenje sistema za obradu otpadnih vodaRafinerije Novi Sad i oteenje dela gradske kanalizacione m r e e . S v e o v o j e u t i c a l o i z a g a e n j e D u n a v a , b u d u i d a j e zatrovan od Novog Sada pa sve do ua.Naime, naftna mrlja ud u i n i o d 15 km, nastala izlivanjem iz pogoenih rezervoara n o v o s a d s k e i p a n e v a k e r a f i n e r i j e , p o t p u n o j e z a t r o v a l a r i b u na delu Dunava. STA SU NAFTA I NAFTNI DERIVATI Nafta i naftni derivatisu kompleksne smee ugljovodonikarazliitih molekulskih struktura i masa. Zbog toga se, za vodek o j e s u u g r o e n e n a f t n i m z a g a e n j e m p o r e d o p t i h m o r a j u p r a t i t i i s p e c i f i n i p a r a m e t r i k v a l i t e t a v o d e . O p t i p a r a m e t r i kvaliteta vode su: 1. provodljivost, 2. ukupni ugljovodonici,

5

3. mineralna ulja, 4. potronja KMnO4, 5. ukupni organski ugljenik (TOC total organiccarbon) i 6. prisutnost tekih metala (Pb, Cd, Hg, Fe, Cu,Mn, Ni, Zn). Specifini parametri:PAH-ovi (polyaromatichydrocarbon) supoliaromatini ugljovodonici. Kod pojedinih je dokazana kancerogenost,na primer benzo(a)piren. Po pravilniku,m o g u n o s t p r i s u s t v a P A H - o v a s e i s p i t u j e k o d n o v i h vodozahvata,ali usled bombardovanja i izlivanja nafte PAH-ovipredstavljaju oekivanu materiju i njihova prisutnost ikoncentracija se mora proveravati. VOC (volatile organicc o m p o u n d ) s e j a v l j a k o d l a k i h f r a k c i j a n a f t e . T o s u l a k o isparljiva organska jedinjenja. BTEH (benzen, toluen, etilbenzen,ksileni).Za bioremedijaciju zemljita zagaenog naftom koristese mikroorganizmi koji jedu naftu, razmnoavaju se i izbacujuC O 2 i H 2 O . P r o c e s s e o d v i j a k o d n p r . b e n z e n a , t a k o t o s e o n prevodi u cisdihidrol, a ovaj opet ukatehol, nakon ega dolazido otvaranja prstena. PCB Polihlorovani bifenili kao tehnikimaterijal se koristi u proizvodnji izolacionih materijala,plastinih masa, boja, lakova, maziva, itd. Pored svojih dobrihosobina poseduje izrazitu toksinost i kancerogenost.P o h e m i j s k o j s t r u k t u r i p r e d s t a v l j a h l o r o v a n i c i k l i n i u g l j o v o d o n i k . R a z l i k u j u s e p o m e s t u i b r o j u a t o m a C l . I m a 2 0 9 kombinacija, a svega 50-tak se komercijalno koristi.Njegovims a g o r e v a n j e m n a 5 0 0 8 0 0 C u p r i s u s t v u k i s e o n i k a n a s t a j u i z u z e t n o t o k s i n i : dioksiniifurani.Izaziva reproduktivne igastrodigestivne probleme i oteenja koe ZAKLJUCAK P o s l e d i c e r a z n i h z a g a d j e n j a v e o m a s u v i d l j i v e u s v e t u a i k o d nas.Unistava se na hiljade eko sistema.Tim dovodimo u pitanjene samo zivote biljaka i zivotinja, ve i nae sopstvene.Ljudi supostali najvei uzronici ekolokih katastrofa,ali deluje kao dao n i z a t o i n e m a r e , j e r n i s u s v e s n i p o s l e d i c a , k o j e s e m o z d a u tom trenutku ne vide,a koje e hiljade ljudi,pa i oni sami osetitik a s n i j e . U kom trenutku smo postali tako bezobzirni,i o k r u t n i prema prirodi.Sve ese se vidjaju obale reka zatrpanegomilom flaa i raznog drugog smea.ume i izletita postali sun a m p o r o s t o r i z a d e p o n i j e . S v e t o j e j a k o s t r a n o i t u z n o , a posledice svega toga vidjamo sve ee.U kom trenutku e mopostati svesni ta radimo prirodi,okolini,sebi? Treba podsticatin a r o d da razmilja o tome ta e biti sa n a o m zemljom,livadama,umama,potocima,jezerima,morima ako seovo nae ponaanje nastavi!Sve ovo je veoma tuzno istvarno,deava se svuda oko nas, gde god da uperitepogled.Sve ovo predstavlalja veliku borbu za oivljavanje naesvesti,i sam opstanak prirode.

6