Kako izbei najee greke u proizvodnji lubenica - iskustva iz prakse

ZAHTEVI PREMA USLOVIMA SPOLJNE SREDINE Na temperaturi od 25C seme lubenice nie za 4-8 dana, a to je i optimalna temperatura za rast biljke. Rasad propada na temperaturi od 1C. Minimalna temperatura za rast i razvoj biljke je 18C. Na temperaturi od 10C prestaje rast, a sa druge strane lubenica dobro podnosi visoke temperature, sve do 45C. Biljka ne cveta na temperaturi ispod 13C. Neophodno je da da u vegetacionom periodu bude 1.200 asova suneve svetlosti. Temperaturna suma je 2.000-3.000C. Ako biljke bre nakupe potrebnu sumu temperatura duina faza rasta (period vegetacije) se skrauje to rezultira smanjenjem prinosa. Nedovoljno visoka temperatura utie na smanjenu oplodnju kao i na nii procenat eera (ispod 12%). Nedovoljan intenzitet svetlosti takoe utie na smanjenje prinosa i lo kvalitet plodova. Lubenice najvie svetlosti zahtevaju u fazi cvetanja i sazrevanja plodova dok su neutralne reakcije na duinu dana. Lubenica dobro podnosi vazdunu suu dok sa poveanjem vazdune vlage dolazi do slabog zametanja plodova kao i do pojave bolesti. Nedostatak zemljine vlage dobro podnosi. Najvea potreba za vodom je u periodu intenzivnog rasta biljke, cvetanja i formiranja plodova. Bostan se jednako dobro moe proizvesti i iz rasada ili direktnom setvom. Svaki od ovih naina ima svoje prednosti i nedostatke sa time to prozvodnja iz rasada ima svoje ekonomsko opravdanje u ranoj proizvodnji. PROIZVODNJA IZ RASADA Ovaj vid proizvodnje omoguava ranije prispevanje za 10-15 dana. Sejemo u prvoj nedelji aprila. Pri temperaturnim kolebanjima od 7C (no) - 25C (dan) nicanje biljke traje 10-12 dana umesto uobiajenih 4-8 pri stabilnoj temperaturi od 25 C. esta greka na samom poetku se deava kada kreemo sa proizvodnjom rasada u negrejanim plastenicima. U hladnim uslovima seme sporo nie a povrh svega kada je supstrat ili smea batenske zemlje ili stajnjaka suvie zaliven tokom isparavanja (evapotranspiracije) suvine vode dodatno se sniava temperatura. Pri naglom duem snienju temperature nabubrelo seme propada ili to je ee nicanje krene ali biljka ne uspe da izbaci prve kotiledone listie iznad povrine zemlje. Ukoliko je biljka i nikla koren je slabo razvijen i sa porastom temperature u sunanim danima ne moe da nadoknadi vodu koja isparava preko listova i biljka propada. To je fizioloki simptom. Zbog toga nam je zbog to ujednaenijeg nicanja bitno i da seme ima veliku energiju klijanja ,da bude ujednaene veliine i po mogustvu najkrupnije frakcije. Sama veliina semena je sortna karakteristika. Pojedini proizvoai vre kvaenje (temperatura vode 32-35C tokom 2-3 asa) a vri se naklijavanje gde se seje kada se na 510% semena pojavi klica veliine 1 mm. Na taj nain se sa semena spere zatitni sloj fungicida (Tiram,Kaptan,Mankogal) pa treba obratiti panju da ne doe do pojave bolesti koje prouzrokuju poleganja rasada. To praktino znai da ranije krenemo sa preventivnim zalivanjem fungicidom (Previcur). Zbog hladnog perioda u aprilu rasad gajen u sterilnom tresetnom supstratu (Klasman, Flora Gard, Stender) mnogo je manje propada upravo zbog boljeg vazdunog reima u odnosu na pravljene zemljine supstrate. Gotovi tresetni supstrati navedenih firmi su sterilisani to znai da nema bakterija ni spora prouzrokovaa bolesti, a takoe je uniteno i seme korova. Mnoge formulacije imaju i sva potrebna hraniva za poetni rast biljke. Kod ovih isto tresetnih supstrata treba obratiti posebnu panju da budu stalno vlani jer se bre sue. Postoje razliiti recepti za vlastitu proizvodnju supstrata. U svakom

sluaju ukoliko koristimo ivinski stajnjak onda zastupljenost u ukupnoj smei ne sme biti vea od 20% jer pri veoj koncentraciji dolazi do oteenja korena. Za supstrat se najee koristi meavina 1 dela komposta, 1 deo oraninog sloja i 1 deo treseta ili zgoreli stajnjak. Umesto treseta moe se koristiti i pesak. Potrebno je dodati 3-5 kg. NPK ubriva na kubni metar supstrata. Pojedini proizvoai u supstrat dodaju manju koliinu (ispod 10%) glistenjaka ili zeolita. Dezinfekciju pravljenog supstrata vrimo pomou fumiganata (Basamid,metil-bromid) strogo prema upustvu. Od dezinfekcije do punjenja saksija (vreica) treba da proe 10-15 dana. Prostorija u kojoj se vri dezinfekcja treba da ima temperaturu 15 C jer u suprotnom sredstvo nee delovati. Spore u nedezinfikovanom zemljitu ekaju klijanac da izvre infekciju, povrh svega ako je seme suvie duboko posejano mlada biljka se prilino iscrpi u naporu da izbaci listie iznad povrine i podlonija je napadu bolesti. Optimalna dubina setve je 4 cm ukoliko smo obezbedili idealne uslove za nicanje. Tek kada se nakon kotiledonih formiraju prvi pravi listovi biljka poinje da se intenzivnije ravija i usvaja mineralne materije i vodu iz zemljita. Poinje da se iri kako nadzemna lisna masa tako i korenov sistem. Nakon nicanja temperaturu u plasteniku treba postepeno sniziti sa poetnih 25C na 14-16 C tokom noi. Danju kada je oblano na 15-18, a kada je sunano 20-23C. Razlog je spreavanje izduivanja nadzemnog dela biljke. Relativna vlanost vazduha u objektu gde se gaji rasad treba da je 70-80%. Veoma je bitno da se objekat moe brzo provetravati. Na taj nain pored regulisanja temperature smanjivanjem vazdune vlage spreavamo i pojavu mikoza (gljivine bolesti). Preduslov visokog prinosa pri ranoj proizvodnji nam je pre svega kvalitetan rasad. To podrazumeva zdravu biljku sa snanim korenovim sistemom. Sam koren se kod lubenice gajene u optimalnim uslovima brzo razvija te moramo obratiti panju da se korenove dlaice ne proire izvan okvira supstrata u kom se koren razvija. Ako se korenove dlaice osue onda one vie nisu funkcionalne a i razvoj mase korena je usporen. Zbog toga kada gajimo rasad lubenice treba da koristimo vee saksije ili hranljive kocke prenika 10 cm (minimum 8) . Kod nas se rasad najee gaji u plastinim kesama i dobri proizvoai znaju da svakoj biljci treba obezbediti solidnu zapreminu supstrata (minimalno 1 litar). Pri gajenju u kockama treba dodatno obratiti panju da se korenove dlaice izmeu kocki ne isprepletaju meusobno ili da ne krenu da se spajaju sa zemljanom podlogom na kojoj se kocke nalaze. Razdvajanjem kocki dolazi do kidanja korena to je otvoreni put za ulazak patogena koji se uvek u veem ili manjem broju nalaze u zemljitu. Ako je koren povreen samo primanje pri presaivanju na stalno mesto traje 2-5 dana due tako da razdvajanje kocki treba obaviti nedelju dana pre sadnje. Poznato nam je da cena na pijaci sa poveanjem ponude pada tako da nam je brz start posaenog rasada jedan od kljunih momenata ranostasnosti. Mlade biljke takoe treba obavezno pripremiti za dalji rast u uslovima spoljne sredine i taj proces nazivamo kaljenje. Tada moemo i folijarno prihraniti sa 0,5% rastvorom kalijum-sulfata. Nakon ovog tretmana biljke obavezno ispiramo istom vodom. Kaljenje se obavlja tokom poslednje nedelje pred iznoenje na taj nain to foliju postepeno otkrivamo tokom dana. Da bismo spreili poleganje rasada pored provetravanja treba vriti i preventivno tretiranje fungicidima kao to su Cineb (0,3%), Previcur N (0,2%) , Ridomil MZ (0,4%) i Benlate (0,1%). Nakon prvog sledei tretman vrimo na svakih 10-14 dana . Maksimalno dva puta koristimo isto sredstvo. Prvo folijarno (preko lista) prihranjivanje mnogi proizvoai vre vrlo rano ve kada se pojave prvi ili drugi pravi list (Ferticare, Wuxal). Drugo prihranjivanje se vri nakon 10-14 dana. Treba paziti na koncentraciju jer je ona treba da je 10 puta manja (0,02%) nego kada prihranjujemo fertirigacijom (ubrivo rastvoreno u vodi kojom zalivamo - 0,2%). esto se zbog prihranjivanja preko lista dogaaju oteenja osetljivog tkiva mladih biljaka. Biljke izgledaju kao da su ''sprene'' a na listovima se vide braon fleke. Gotovo svakom proizvoau se to jednom dogodilo. Ako smo folijarno prihranjivali rastvorom klasinog mineralnog NPK (2-

5gr/10 l vode) moramo biljke isprati istom vodom. Pri zalivanju po sunanom vremenu treba da obratimo panju na kapljice koje ostaju na liu. Kapljice na liu deluju kao mala soiva (lupe) te se prolaskom sunevih zraka kroz njih takoe mogu dogoditi oteenja osetljivog parenhima lista. Zbog toga na kraj creva za zalivanje treba staviti nastavak sa najfinijim mikrorasprskivaima. Pri sunanom vremenu temperatura se u plasteniku zbog ''efekta staklene bate'' naglo poveava. Ako je rasad gajen na toploj leji dobijamo dodatnu temperaturu (fermentacijom stajnjaka). Kumulativnim efektom ova dva toplotna izvora (sunce i stajnjak) u zatvorenom plasteniku dobijamo temperature preko 60C kada se rasad jednostavno ''skuva''. tetni su i gasovi koji se oslobaaju fermentacijom stajnjaka. U praksi vie je propalo rasada lubenica zbog pregrejavanja usled slabe ventilacije nego zbog niskih temperatura. Greka je zagrejane biljke zalivati hladnom vodom jer je nagli pad temperature veliki ok za biljku. Temperatura vode treba da je 18-20 C to nije lako postii ak i kada imamo akumulacione bazene pored plastenika. Norma zalivanja treba da je 5-10 litara po kvadratnom metru. U hladnom periodu zaliva se svakih pet do sedam dana a kad otopli svaki drugi dan ili po potrebi i svaki dan. Nekoliko dana pred iznoenje treba smanjiti zalivanje. Uvee pred samo rasaivanje rasad obavezno zaliti. Biljku sadimo sa celim busenom. Dobro odnegovan rasad treba da je starosti 25-35 dana. Vreme sadnje je kada proe opasnost od mrazeva. U naim uslovima to je poetkom maja, oko urevdana. Zemljite za sadnju treba nekoliko dana ranije pripremiti da bi se sleglo pre sadnje. Ukoliko gajimo na mal foliji onda postavljanje treba obaviti deset dana pre sadnje (podne). Dobro je i tokom sadnje u iskopane rupe dodati jednu supenu kaiku ubriva i dobro zaliti da se napravi blato. Obavezno je svaku biljku zaliti i nakon sadnje. PROIZVODNJA DIREKTNOM SETVOM Primenjuje se kod srednje kasne i kasne proizvodnje. Bez obzira da li proizvodimo iz rasada ili sejemo direktno veoma nam je bitan izbor parcele. Lubenica je izuzetno osetljiva na ostatke herbicida na bazi atrazina. Dobri predusevi su strnine, jednogodinje leguminoze (graak, pasulj, boranija) i rano povre. Loi predusevi su biljne vrste iz familije tikava (Cucurbitaceae) i pomonica (Solanaceae - paprika, paradajz, krompir). Mnogi proizvoai istiu vanost to dublje jesenje obrade. Dubina treba da je preko 30 cm a najbolje je 40 cm u toku oktobra ili poetkom novembra. Pre dubokog oranja unosimo stajnjak a poeljno je i izvriti jedno plie oranje u toku leta na 15 cm. Nezgoreli stajnjak unosimo iskljuivo u jesen u koliini 40-50 tona/ha. Proveriti da li se za dezinfekciju tala koristio hlor na koga je lubenica veoma osetljiva.U prolee zimsku brazdu zatvaramo drljanjem ili kultiviranjem. Ako se unosi zgoreli stajnjak potrebna je manja koliina (20-30 tona) koja se unosi u jesen ili u prolee. Predsetvena priprema podrazumeva 1-2 kultiviranja na dubinu od 10-15 cm neposredno pred setvu ili sadnju kada unosimo zaitno sredstvo protiv zemljinih tetoina.Veliki problem mogu biti iari ije larve presecaju koren mladih biljaka a lubenicu napadaju i razne vrste podgrizajuih sovica i gundelji. Ukoliko u zemljitu utvrdimo prisustvo larvi ovih insekata treba da se konsultujemo sa zatitarima zbog pravilnog izbora , aplikacije i koncentracije pesticida. Upotreba insekticida Lindana ne samo da utie na ukus plodova nego moe izazvati stomane probleme kod potroaa. Protiv iara moemo se efikasno boriti sredstvom Force. Obzirom da je mali broj selektivnih herbicida koji se mogu koristiti pri gajenju lubenica najbolje je konsultovati se sa strunim slubama. Pre nicanja ili sadnje mogu se koristiti Glifosav,Roundap,Basta i Reglon. Pre setve ili sadnje moe se koristiti Devrinol. Izmeu folija moemo koristiti Dual. Posle nicanja Fusilade, Select,Focus Ultra, Targa Super,

Leopard, Pantera i Furore Super. Lubenicu rado napadaju vai, grinje i crveni pauk. esto se ne vide golim okom nego tek uz pomo lupe. U naim uslovima najbolje je direktnu setvu obaviti izmeu 20. i 30. aprila. U praksi najbitnije nam je da temperatura zemljita na dubini do 10 cm bude izmeu 10-12C. Kod mainske setve najbolje je koristiti pneumatske sejalice. Seme lubenica dri klijavost 4-5 godina i ne treba sejati vie semenki pa proreivati. Seme za uzgoj bezsemenih lubenica loe nie i veoma je skupo. Zbog toga se one gaje iskljuivo iz rasada. Pored dva reda bezsemenih sejemo jedan red obinih lubenica koje vre oplodnu (polinatori). Nije problem ako nakon direktne setve sa jednim semenom hibrida na stalno mesto imamo neto praznih mesta. Potreban nam je sklop od 4.000 4.500 biljaka/ha. To konkretno znai da meuredni razmak treba da je 1,8 metara , a u redu 1,1-1,2 m. Ako je seme sitno i parcela dobro pripremljena sejemo na dubinu od 3-4 cm. Na lakim zemljitima krupno seme moemo sejati i dublje na 5-7cm. Nakon setve po potrebi treba izvriti navodnjavanje i razbijati pokoricu. NEGA USEVA U toku vegetacije primenjuju se redovne i specifine mere nege. Redovno vrimo meurednu obradu, prihranjivanje, navodnjavanje i zatitu od bolesti, korova i tetnih insekata. U specifine mere spada proreivanje, popuna praznih mesta, malovanje, pinciranje, postavljanje i ventiliranje tunelia, ankerisanje i sklanjanje polipropolienske folije, pomeranje i fiksiranje vree itd. Dovoljno nam je nekoliko kultiviranja u zavisnosti od zastupljenosti korova dok se vree ne sklope. Prvo meuredno kultiviranje raditi na 12-15 cm jer se esto usled kia i prohoda tu stvori tvrdi sloj zemljita koji treba probiti. Ako smo uneli 40-50 tona stajnjaka onda treba dodatno uneti ukupno 70-80 kg N, 80-90 kg P i 80-100 kg K. Ukoliko nismo uneli stajnak onda treba 20% vie. Osnovnim ubrenjem unosimo polovinu azota (N) polovinu kalijuma (K2O) dve treine fosfora (P2O5). Ostatak kroz 3-4 prihranjivanja nedaleko od redova biljaka na dubinu od 8-10 cm. Ukoliko gajimo na foliji (kod nas 80% povrina) i koristimo ''klasina'' mineralna ubriva onda u jesen sa dubokom brazdom unosimo 60% od navedene norme sa NPK formulacijom 8:24:16 ,a ostatak predsetveno sa NPK 15:15:15. Zbog nemogunosti povrinskog ulaganja tada vrimo folijarna prihranjivanja do cvetanja. Najbolje je napraviti analizu zemljita i iskoristiti ansu da vidimo ime raspolaemo. Nema potrebe ubriti napamet. Sa analizom dobijamo i preporuku tako da ciljano ubrimo biljku a ne zemljite. Velika je greka prestati sa prihranjivanjem nakon prve berbe. Visoki prinosi zahtevaju vee koliine ubriva te nam za prinos od 50-70 tona treba 180 kg azota, 90 kg fosfora i 280 kg kalijuma! Ukoliko koristimo helatna hidrorastvorljiva ubriva firmi Kemira, Haifa, Hydro a pogotovo ako ih doziramo kroz sistem kap po kap treba se konsultovati sa strunjacima firmi koje ih prodaju jer se formulacije menjaju tokom vegetacije u skladu sa potrebama biljke. Biljkama je potreban azot u poetnim fazama razvia za razvoj biljne mase meutim prevelika koliina azota u fazi intenzivnog razvoja ploda produuje zrenje, biljka je meka i podlonija bolestima , meso je iliasto a prinos se ne poveava. Za pravilan razvoj cvetova je neophodan fosfor. U fazi plodonoenja je najbitniji kalijum. Ovo uopteno pravilo vai za sve povrtarske kulture.

Najbitniji periodi za navodnjavanje su u fazi intenzivnog porasta biljke i plodonoenja. Norma zalivanja je 40 mm. Kada je plod obima 15 cm veoma je bitno da u zemljitu ima dovoljno vlage. Ne navodnjavamo 15 dana pre berbe. Treba naglasiti da nam je u fazi cvetanja veoma bitno prisustvo insekata. Zbog toga tada obavezno moramo ukloniti tunelie (zvona) i polietilensku foliju. Za optimalno zametanje ploda svaki cvet mora biti poseen od strane insekta barem 7 puta. Ove sezone (2004) u zbog male poseenosti cvetova insektima (pele) bilo je puno deformisanih plodova u ranoj proizvodnji. Vie insekata znai vie semena, vei plod i manje odbaenih plodova. Pojedini proizvoai zbog toga postavljaju konice u usev lubenica. Nikako ne treba prati lubenice jakim mrkom od ostataka zemlje jer na taj nain spiramo i zatitni votani povrinski sloj pa plod bre propada. Ukoliko nemamo unapred ugovorenu prodaju setva u rokovima nam omoguava produen period prodaje. Zbog toga treba napraviti pravilan izbor sortimenta i prilagoditi tenologiju (rana,srednje rana,kasna proizvodnja).Tako emo imati vee anse da pogodimo i vreme kada je ponuda manja a tada su i cene po pravilu vee. Najvaniji faktor stabilnosti i sigurnosti visokih prinosa lubenica kao i svog drugog povra je sistem za navodnjavanje. autor Dipl. Ing. Miroslav Menader za razvoj za jugoistonu Evropu E-mail: miroslav.bedov@nickerson-zwaan.com +381 65 3667050 +381 21 366705 Bedov Nickerson-Zwaan