Seminarski rad

IZ PSIHOLOGIJE

Jung o kompleksima(nastanjena unutranjost)

Beograd, oktobar 2007.

1

Sadraj:

1. Karl Gustav Jung biografski podaci.....................................3

2. Kratki pregled Jungovog uenja.............................................5

3. Stanovnici nesvesnog..............................................................7

3.1. Klasifikacija kompleksa........................................................8

3.2. Odnos instinkta i snova na kompleks.....................................10

4. Zakljuak...............................................................................12

5. Bibliografija..........................................................................13

1. Karl Gustav Jung biografski podaci

2

Karl Gustav Jung roen je 26. jula 1875. godine u Kesvilu, u vajcarskom kantonu

Turgau kao etvrto, ali jedino preivelo dete. Iste godine kada je rodila svog sina,

Emili Jung provela je par meseci u Bazelu na leenju od nepoznatog psihikog

oboljenja. Vrativi se iz bolnice, nastavila je da se ali na napade depresije i bila je

veoma melanholina. Ovakvo ponaanje jedine enske figure u ivotu mladog

Karla prouzrokovalo je njegov stav prema enama za koji se ne moe rei da je

pozitivan. Otac Paul bio je svetenik i veoma siromaan ovek, za razliku od

majke koja je u brak ula iz veoma bogate porodice. Kao osoba sa ogromnom

dunou prema svojoj porodici i prema svojim vernicima, Paul Jung se celog

ivota sukobljavao sa veoma izraenom racionalnou koja je dovodila do

njegovog slabljenja vere. Ovaj konflikt se ispoljavao i na njegovoj porodici, ma

koliko se on sam trudio da svoju nevericu zadri za sebe i veruje se da je to jedan

od razloga psihike rastrojenosti Emili Jung.

Jung je od ranog detinjstva bio ubeen da njegov mentalni sklop ine dve

strane linosti. Jedan je bio moderni vajcarski graanin, a drugi je bio

autoritativni, staromodni, uglaeni gospodin iz XVIII veka. Ova vrsta podeljenosti

koju je Jung intuitivno oseao, u stvari je njegova projekcija oevih nedoumica,

iako je bio veoma blizak sa oba roditelja.

Tokom prve godine gimnazije u Bazelu, Jung je doiveo iskustvo koje e

mu ostaviti ogroman peat na ivot. U dvoritu gimnazije, stariji deak ga je

gurnuo i Karl je pao na zemlju i u trenutku izgubio svest. Svaki naredni put kada

je trebalo na bilo koji nain da se susretne sa kolom, mali Karl se onesveivao.

Otac se zabrinuo za njega i tokom razgovora sa prijateljem, poverio mu je da ne

zna kako e Karl da zarauje za ivot kada ne moe da ui. Jung je preuo ovaj

razgovor i sledea stvar koju je uradio jeste da je seo za sto i poeo da ui, pritom

se onesveujui na svakom proitanom pasusu, ali posle nekog vremena je to

prevaziao i kola mu je krenula od ruke.

Kada je doao trenutak da izabere dalje kolovanje, Jungovo srce bilo je u

arheologiji, ali je bio svestan da oeva skromna primanja ne mogu da ga odvedu

3

dalje od Bazela i upisao je medicinu. Njegov prvi veliki projekat bila je studija o

asocijacijama na rei. Na studijama (1894 1900) njegova otvorenost prema

ljudima se znatno poveala i 1903. oenio je Emu Rauenbah. Jo jedan od susreta

koji mu je promenio nain percepiranja realnosti, ali i nesvesnog jeste susret sa

Zigmungom Frojdom 1907. Ova dvojica, moda najveih mislilaca XX veka,

sloila su se odmah i ustanovili su stalnu prepisku sa razmenom ideja, te su jedan

na drugog imali ogroman uticaj. 1913. Jung objavljuje ,,Psihologiju nesvesnog i

tu se stvara jaz izmeu njega i Frojda jer se nisu slagali oko nekih teorija i

prijateljstvo im se zavrilo neprijatnim nepriznavanjem mogue greke i kod

jednog i kod drugog.

Pre I svetskog rata 1913, Jung je snevao udne snove u kojima je ogromna

bijuca vode preplavljivala vajcarsku. Beskrajno mnogo ljudi je umiralo i prizori u

snovima su bili nepodnoljivi, ali kulminacija se desila kada su se okeani vode

pretvorili u krv. Jung je bio veoma uznemiren, ali kada je I svetski rat poeo, on je

uvideo da postoji veza izmeu njegovih snova i kolektivne budunosti, tj. stanja

celokupnog oveanstva.

Posle I svetskog rata, Jung se odvaio da krene na puteestvija celim

svetom, kako bi bolje prouavao filozofiju, svetske religije, mitologiju, umetnost i

snove. Na ovaj nain, Jung se razlikuje od ostalih psihologa koji svoje teorije i

uenja nisu bazirali na saznanjima o celom svetu, a ne samo na medicinskim i

psiholokim. Putovanja po svetu, pogotovu u Indiju, dovela su ga do zakljuka da

smisao ivota dosee mnogo dalje od samo materijalnih dobara jer se ona veoma

lako izgube, a znanja, vera i privrenost su ono za ta vredi iveti. Jung nije ba

postupao po svojoj ideologiji, jer je poznato da je tokom braka imao vie afera sa

svojim pacijentkinjama ili studentkinjama, to je Emi, njegovoj eni predstavljalo

emotivnu traumu sa kojim je morala da se bori sama sve do 1955. kada je

preminula.

Sve religije koje je Jung prouavao (hrianstvo, hinduizam, budizam,

gnosticizam i taoizam) dale su mu jasan uvid u svrhu ivota na isti nain na koji

4

svaka religija tei jednom nematerijalnom putu do samospoznaje i harmonije sa

samim sobom, ovek kao bie bi trebalo svakoga dana da se suoava sa samim

sobom i sa svojim duhovnim putem jer je spiritualnost (jo jedno razilaenje sa

Frojdom) put do Savrenstva samog.

2. Kratak pregled Jungovog uenja

Kada je za specijalizaciju odabrao psihijatriju, Jung nije znao ta ga

oekuje. Uao je u novu naunu disciplinu i postao jedan od njenih pionira. Studija

,,O psihologiji i patologiji takozvanog okultnog fenomena bila je o njegovoj

roaci Heleni Prajzverk koja je u ranoj adolescenciji imala sposobnost da

razgovara sa duama mrtvih, tj. da kroz nju, mrtvi govore. Jung je eleo da

objasni i razume ovaj fenomen i prouavao ga je koristei test asocijacije na rei1.

Gica Prajzverk je sluila kao polazna taka celokupne Jungove psiholoke teorije

o otkrivanju nesvesnog.

Da bi se dolo do ,,mape nesvesnog, prvo su se morali konstruisati

meridijani svesnog. Poetni faktor koji oblikuje svest jeste ,,Ego.

Ego na latinskom jeziku znai Ja i odraava ,,budno stanje osobe kog je ona sama

svesna i prihvata ga. Ego svest je deo oveka koji je okrenut ka realnosti i

konkretnim dogaajima, ljudima i emocijama. Nijedna emocija ili doivljaj nee

biti svesna ako je Ego ne procesuje.

Svest, tj. svesnost je tzv. budno stanje u kom se primaju uticaji spoljanjeg sveta,

ali uticaji okoline, oseanja, seanja i misli nisu neodvojivi od svesti. Oni mogu

postojati odvojeno, ali ljudima se ini besmislenom ona svest koja egzistira bez

sadraja.

1 Ovaj test predstavljao je skup rei koje su naizgled obine, a za zadatak imaju da otkriju reakcije subjekata na njih i time dovedu do objanjavanja unutranjeg stanja svesti, tj. nesvesti.

5

Arhetipovi su predispozicije reagovanja na odreene sadraje. Arhetipovi su

nasleeni i diktira ih sredina odrastanja koja se ne bira ve nam je data, a samim

tim i arhetipovi.

Persona je skup svih osobina koju individua eli da predstavi svetu. To je osoba

koja je suprotna unutranjem sklopu. Persona je predstava koja je u skladu sa svim

kriterijumima koje drutvo postavilo za obinog oveka.

Senka je suta suprotnost Personi jer ona predstavlja deo linosti kome ne

,,dozvoljavamo da se pokae jer nije u skladu sa socijalnim normama. To je lini

identitet kome Ego nije dopustio da bude svesni deo linosti, a manifestuje se

,,sluajnim lapsusima, snovima, fantazijama itd.

Kompleks je sadraj u nesvesnom koji e kasnije biti podrobno razjanjen.

Kolektivno nesvesno jeste svojevrsni spoj arhetipa i instinkta koji deluje u

interakciji sa uvreenim obrascima ponaanja. Ovom segmentu nesvesnog je

najtee pristupiti, samim tim ga i shvatiti.

Sebstvo/Jastvo izraava odreenu vrstu ravnotee izmeu suprotnih osobina

linosti i u sebi sadri svesno i nesvesno. Kod Junga, Sebstvo je ultimativni ideal

kome se tei. Dodir sa Sebstvom je ravnotea, ne savrenstvo.

Animus je unutranje doivljavanje mukog arhetipa u eni.

Anima je unutranje doivljavanje enskog arhetipa u mukarcu.

6

Animus i Anima predstavljaju skup mukih, odnosno enskih osobina koje su

socijalno neprihvatljive za dati pol.

3. Stanovnici nesvesnog

Jedan od stanovnika nesvesnog koji moe najvie da utie na socijalizaciju oveka

jesu kompleksi koje on ima. Ovaj termin Jung je pozajmio od nemakog psihologa

Teodora Zihena koji ga je skovao, ali ga je Jung drugaije definisao, a kasnije ga

je preuzeo i sam Frojd. Kompleks je izraz koji Jung koristi kada Frojd kae ,,otpor

prema psihoanalizi, ,,rezultat potiskivanja ili ,,uticaj dogaaja iz ranog detinjstva

na mentalni sklop. Iz ovoga zakljuujemo da je kompleks deo nesvesnog koji

smo potisli jer ga se plaimo, tj. plaimo se posledica njegovog izlaska u svesno.

Da bi otkrio nain funkcionisanja nesvesnog prema kompleksima, Jung je

sprovodio istraivanje putem testa asocijacija na rei. Sa saradnicima je prvo

sastavio grupu od 400 rei koje su zvuale bezazleno, ali u stvari, u skup rei

poput olovka, stolica itd. Jung je ubacivao rei koje bi kod mnogih ljudi izazvale

nekakvu reakciju. Broj rei je smanjen na 100 da bi dobijeni rezultati bili to

validniji. Ove rei stimulusi su imale za zadatak da detektuju reakciju i time

pokau ta to uznemirava subjekta. Intenzitet reakcije na re stimulus pokazuje u

kojoj meri je doivljaj iz prolosti emotivno nabijen i koliko menja psihiko stanje

subjekta u trenutku kada se re stimulus izgovori. Prva re koja subjektu padne

na pamet objanjava njegovu podsvesnu vezu sa stimulusom. Reakcije su merene

vremenski i mala pauza znaila je da je subjekat blagovremeno reagovao na

stimulus, a vee pauze, ili nemogunost iznalaenja odgovora znaila je da je

stimulus pogodio kompleks.

Postojao je mali problem sa inteligentnijim subjektima koji su bili u stanju

da, kada se spomene re stimulus koja pogodi kompleks, ogromnom brzinom

7

odreaguju i kau re koja je nepovezana, a time su skrivali reakciju. Jung je, kada

je uvideo da postoji odreeni stepen otpora, doskoio ovom problemu

postavljajui ,,detektor lai na subjektovu kou. Ovaj ,,psihogalvanometar je

merio koliinu elektrine provodljivosti koe, tako da, i kada bi subjekat eleo da

slae, detektor je opaao fizike reakcije na stimuluse. U trenutku kada Ego

pokua da sauva psihu od priseanja na kompleks, subjekat ishitreno odgovara,

ali uprkos Egovoj reenosti, telo samo reaguje znojenjem dlanova, suenjem usta

ili poveavanjem zenica. Po prvom raenju testa, ceo postupak se ponavlja da bi

ispitanici dali iste odgovore ili sline. Jung je obrazovao grupe rei koje bi mogle

da izazovu reakciju, ali ih je izgovarao na prvi pogled, bez nekog reda, kako bi se

to blie odredio kompleks koji bi se kasnije psihoanalizom spoznao i doveo u

svesno kako bi se subjekat suoio sa njime i sa svojim sebstvom.

3.1. Klasifikacija kompleksa

Kompleks je takva ,,pojava u ovekovoj nesvesti da moe biti veoma

raznovrsna. Veruje se da je kompleks stvar line prirode, jer svaki ovek neku

situaciju doivljava tokom ivota, a to je nevezano za kolektiv. Ovakvi kompleksi

zovu se ,,lini i pripadaju samo onoj individui koja ga je doivela.

,,Drutveni kompleksi najbolje se odraavaju na primeru. Za Italijane se

oduvek govorilo da su dobri ljubavnici. Po ovakvoj predrasudi ili arhetipu, logino

je da veina Italijana ima strah od prvog seksualnog odnosa sa enom, pogotovu

ako je ona strankinja. Isto tako, uvreeno je miljenje da Italijani pate od

kompleksa veliine zbog malopre pomenute predrasude.

,,Generacijski kompleks odnosi se na traumu koju je preivela cela jedna

generacija. Primer za to je Vijetnam. Godinama se u iu amerike javnosti

8

stavljaju ljudi koji su preiveli rat u Vijetnamu i dobili traume i fobije kada su bili

u zarobljenitvu. Kod nas postoji kompleks ,,Oluje koji jo uvek ima posledice

koje se odraavaju na postavljanje arhetipske mrnje prema Hrvatima. Mladii

koji su odrastali u vreme rata u Hrvatskoj nisu preli preko rata, ve se i dalje

udruuju u organizacije koje paljivo gaje mrnju koja je, u stvari, samo strah od

prihvatanja.

,,Porodini kompleks predstavlja ponavljanje kompleksa u okviru ue

porodice. Najizraenije ponavljanje je izmeu majke i erke, ali ne zna se tano po

kom principu se to dogaa. Moje miljenje je da je tome uzrok vaspitanje, a ako

majka i erka imaju blizak odnos, prirodno je da e razgovarati o stvarima, a ako

se erka ugleda na majku, poprimie i njene strahove.2

Drutveni kompleks moe se smatrati i kulturolokim jer se tie jedne

kulture koja ima obrasce ponaanja koji se nikad, ili skoro nikad ne menjaju. Ovaj

kompleks je najlake prevazii jer se ovek u odreenom stadijumu ivota izdvaja

iz zajednice i obrazuje svoje miljenje koje, suoeno sa kompleksom, moe da se

promeni. Na isti nain se i porodini kompleks moe razreiti jer se dete, isto tako,

odvaja od roditelja i dospeva u vrnjaku grupu u koju treba da se uklopi, a ako

kompleks smeta integraciji, moe da se desi da ga dete prevazie.

3.2. Odnos instinkta i snova na kompleks

Vano je napomenuti da je instikt uroeno reagovanje na nadraaj bilo kakve

vrste. Paii smatraju za majku prvo bie koje ugledaju i poinju da je prate jer im

je instinktivno reagovanje na majku praenje. Kompleks nije uroena predstava, 2 Moje miljenje bazira se samo na mom linom iskustvu (a ono to nema veliki uzorak, nije validno) jer sam dete jednog roditelja, a kao uzor mi je sluila moja majka, pa sam i ja usvojila neke njene predrasude, miljenja i strahove.

9

ve se formira tokom ivota. Ono to je veoma slino kompleksu i instinktu jeste

sponatana reakcija na nadraaj. Zbog toga se moe rei da je kompleks kod ljudi

analogan instinktu kod ivotinja iako je kompleks kod oveka prouzrokovan

nekom stvarnom situacijom koja je rezultovala velikim emocionalnim nabojem i

ostavila svoj trag. U biti, kompleks je ono to ostane u psihi kada se neki dogaaj

preivi, a ako je bio traumatian za subjekta, psiha e se s njim boriti tako to e

Ego da ga potisne pokuavajui da se pravi da se nita nije dogodilo.

Snovi su predstavljanje nesvesnog. Jung je to najbolje okusio na

sopstvenom primeru. Kada se u nekom trenutku desi da je neki dogaaj, re ili

ponaanje oveka podsetilo na traumu koja mu se dogodila, on e da pokua da je

zaboravi, ali ona se manifestuje kroz njegove snove. Ako je Persona manifestacija

eljene predstave o sebi, onda je san taj koji rui tu predstavu. ovek koji u svojoj

biti nije okrenut iskljuivo novcu i materijalnom, a situacija ga je nagnala da se

ponaa kao da mu je samo do toga stalo, imae problema sa ,,saveu i sanjae

in koji mu je ,,uprljao obraz.

Kompleks ima svoju strukturu i zbog toga je postojan i ne moe se nikada

iskoreniti. Strukturu kompleksa ine

a) njegova unutranja koherentnost (misli se na jainu kojom je vezana

prvobitna trauma i njena sadanja reakcija)

b) autonomija koju je kompleks sam izgradio, to znai da moe da postoji

sam za sebe i da mu je veoma teko prii i otkloniti ga

c) sveobuhvatnost svih njegovih aspekata

d) emocije koje slue kao vezivno tkivo izmeu seenja i reakcije

Zamrznuto seanje je iskustvo na kome se izgrauje trauma koja je potisnuta.

Trauma nastaje iz arhetipske predstave neega koja biva sruena loim iskustvom.

Okida kompleksa ne mora da bude iskustvo, to moe da bude i ruenje neke

arhetipske moralne predstave konfliktom i rezultat je nemogunost osobe da se

realizuje.

10

Kao i sve ostale pojave u prirodi i kompleks mora prvo da se rastavi na

najmanje delove da bi se shvatilo kako funkcionie, zatim se on opet sklapa i svaki

deo za sebe se ,,popravlja.

Analizom se kompleks shvata, Ego treba da ga prihvati i stavi u svesne

delove psihe kako bi njegova spoznaja eliminisala reakcije na njega koje su bolne i

neprijatne. Iako kompleks moe dugo da bude u nesvesnom delu linosti, on mora

da se ispolji u nekom trenutku. Najgori scenario razvoja jeste da ovek u pijanom

stanju (koristim ovo za primer jer je za ovo stanje svesti karakteristino

oslobaanje od uvreenog ponaanja osobe) pone da govori stvari koje ,,ne misli

i time povredi sebe i druge u svojoj okolini.

Najbukvalniji primer oslobaanja kompleksa je Turetov sindrom gde ljudi

sa ozbiljnijim oblikom ovog sindroma, kao jednu od manifestacija, mogu da imaju

i izgovaranje naglas nekih podsvesnih sadraja. Oslobaanje kompleksa ne mora

da bude negativno po oveka, ono moe biti i pozitivno. Kompleks gubljenja

novca rezultuje krtou to je dobro ako imate porodicu i treba na nuju da troite

novce. Kompleks spasioca je takav da e se ovek koji ga ima, u svakoj situaciji

truditi da spase osobu kojoj je spas potreban jer su njega u detinjstvu napustili

najmiliji.

4. Zakljuak

Kompleksi su stanovnici unutranjeg sveta. Oni nam se svakodnevno prikazuju,

mada mi to ne primeujemo. Svaki ovek ima neki kompleks, samo je pitanje

koliko e uspeti da ga kanalie i da li e se pomiriti sa njim i prihvatiti ga kao deo

svoje linosti. Iako nam je teko da se suoavamo sa naim najskrivenijim

delovima linosti, takve stvari su neophodne da bi se Sebstvo pojavilo, tj. da bi

naa linost bila u ravnotei sa samom sobom. Zimbardov Luciferov efekat moe

da bude najbolji pokazatelj kako treba da se Dobro i Zlo pomiri da bi ovek bio u

11

stanju da prihvati druge kao nesavrena bia. Jung se koristi Heraklitovskim

principom dvojnog sveta koji je ,,savren. Ako nam se ne svia naa ,,loa

strana, nikada neemo spoznati do kraja onu ,,dobru, a samo suivot obeju strana

vodi ka idealu svakog oveka harmoniji.

Bibliografija

(literatura i vebografija):

1. Jung, Karl Gustav: O psihologiji nesvesnog, Matica srpska, Beograd,

1977.

12

2. Jung, Karl Gustav: ovek i njegovi simboli, Mladost, Zagreb, 1987.

3. Stajn, Marej: Jungova mapa due, Laguna, Beograd, 2007.

4. http://en.wikipedia.org

5. http://webspace.ship.edu

6. http://www.cgjungpage.org/

7. http://www.intropsych.com

8. http://www.jungianstudies.org

9. http://www.sfjungjournal.org/

10. http://www.voidspace.org.uk

13

Seminarski radIZ PSIHOLOGIJE