JUL 2017.III ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU 5 Žita Srbije Mesečni Izveštaj 3.17/Beograd,...

POD POKROVITELJSTVOM

U okviru zajedničkog projekta " Jačanje Žitarske Asocijacije i izvoznih aktivnosti u Srbiji "

JUL 2017.

Za više informacija u vezi sa sadržajem ovog Izveštaja ili o Udruženju Žita Srbije, njegovim aktivnostima i

ciljevima, molimo kontaktirajte Sunčicu Savović na [email protected]

Udruženje Žita Srbije je strukovno, neprofitno udruženje proizvođača, izvoznika žitarica i uljarica i proizvoda, kompanija koje se bave skladištenjem, kontrolom kvaliteta, zaštitom, transportom i logistikom,

kao i udruženja proizvođača, posvećenih unapređenju proizvodnje žitarica, uljarica i njihovih proizvoda u Srbiji i izvoza iz Srbije. Sedište

Udruženja je u Beogradu, a kompanije članice se nalaze širom zemlje.

mailto:[email protected]

I SAOPŠTENJE O SARADNJI SA UN FAO i EBRD...................................................................................................3

II REČ UREDNIKA.................................................................................................................................................4

III ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU..................................................................................................4 IV PROIZVODNJA, IZVOZ i UVOZ SUNCOKRETA U SVETU.....................................................................................7

V BILANS SUNCOKRETA U SRBIJI........................................................................................................................10

VI IZVOZ SUNCOKRETA PO TRŽIŠTIMA...............................................................................................................11

VII PREGLED CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA NA DAN JUN 2016/JUN 2017............................................13

VIII STANJE USEVA...............................................................................................................................................15

IX AKTUELNE PROGNOZE USDA i IGC................................................................................................................20

Žita Srbije Mesečni Izveštaj 3.17/Beograd, jul 2017/e-mail : [email protected]

SADRŽAJ :

3


Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Udruženje za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica “Žita Srbije”, potpisali su Sporazum o saradnji kojim je nastavljena institucionalna, stručna i finansijska podrška UN FAO razvoju ovog sektora poljoprivrede i trgovine u Srbiji u okviru zajedničkog projekta pod nazivom "Jačanje Žitarske Asocijacije i izvoznih aktivnosti u Srbiji."

Sporazum obuhvata saradnju u brojnim aktivnostima ove dve organizacije, koje za cilj imaju dugoročni razvoj i unapređenje proizvodnje i trgovine žitaricama i uljaricama. Njime je planirana izrada sektorske analize i istraživanja tržišta, kojima bi se identifikovale osnovne mogućnosti i problemi u proizvodnji i trgovini, počev od kvaliteta žitarica, preko infrastrukture i logistike, do uspešnog plasiranja proizvoda iz Srbije na inostranim tržištima. Sporazum se odnosi i na unapređenje kapaciteta Udruženja i njegovih članova, proizvođača i trgovaca žitaricama i uljaricama, kroz adekvatno informisanje, edukaciju, učešće na međunarodnim skupovima i upoznavanje sa potencijalnim inostranim partnerima i njihovom najboljom praksom.

U okviru zajedničke saradnje UN FAO i EBRD finansiraće e-izdanje Mesečni Izveštaj Žita Srbije koje je pred Vama i koje ćete svakog meseca moći da dobijate na svoju e-mail adresu jednokratnom prijavom na listu na početnoj strani web prezentacije Udruženja - www.zitasrbije.rs.

Saradnja sa UN FAO značajna je ne samo za članice Udruženja, već za ceo naš žitarski sektor - od proizvodnje, skladištenja, logistike do izvoza. Očekujemo pomoć UN FAO u otvaranju novih tržišta za naše žitarice, posebno najvećih kao što su Kina, Egipat i Indonezija. Angažovanje UN FAO u Srbiji veoma je značajno imajući u vidu da svet sve više traži kvalitetne proizvode, da je konkurencija u proizvodnji žitarica i uljarica u svetu sve veća i da put do krajnjeg potrošača mogu pronaći samo kvalitetni proizvodi za šta u Srbiji postoje svi preduslovi.

I SAOPŠTENJE O SARADNJI SA UN FAO i EBRD

mailto:[email protected]://zitasrbije.rs/index.php

4


Poštovani prijatelji,

Ušli smo u drugu polovinu 2017. godine, žetva uljane repice i pšenice već je završena. Ali i jedna i druga ostale su u senci visokih temperatura i suše, kao i ozbiljne zabrinutosti kakav rod soje i kukuruza možemo očekivati. Za poslednjih sedamnaest godina imali smo sedam sušnih godina i još uvek se nismo navikli - uvek nam poslednja suša izgleda najgora. Sasvim izvesno, ova osma suša, sada već u 18 godina, neće biti katastrofalna kao 2000-te ili 2012-te godine, ali će prosečni prinosi prolećnih kultura ipak biti umanjeni do 30 % u odnosu na prethodnu godinu. Sunčica Savović

Evropski Savet je Srbiji odobrio status zemlje kandidata 2012. godine, a pregovori o pristupanju započeti su januara 2014. godine. U nastavku prenosimo deo saopštenja Evropske Komisije upućeno Evropskom Parlamentu o napretku Srbije u 2016. godini koji se odnosi na poljoprivredu. " Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) podržava poljoprivrednike i ruralni razvoj. To zahteva jake sisteme upravljanja i kontrole. Postoje takođe zajednička pravila EU za politiku kvaliteta i organsku poljoprivredu. Srbija je dostigla izvestan nivo pripremljenosti u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ostvaren je izvestan napredak u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa ZPP i napredovala je izrada akcionog plana za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU. U narednom periodu, Srbija naročito treba da: → preduzme sve neophodne korake da ispuni zahtev kako bi joj bili povereni zadaci izvršenja budžeta za program IPARD II, uključujući raspodelu odgovarajućih resursa i jačanje kapaciteta svih tela programa IPARD i poboljšanje postupaka za sprovođenje; → usvoji akcioni plan za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja i započne sa njegovim sprovođenjem.

Kada je reč o horizontalnim pitanjima, akcioni plan za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i nacionalni programi za poljoprivredu i ruralni razvoj za period 2016–2020. treba da budu usvojeni. Nacionalni program mera i klasifikacije rashoda dodatno je usklađen sa konceptom dva stuba ZPP. Dalje usklađivanje sa politikama EU zahteva dalju harmonizaciju direktnih plaćanja. Uspostavljena je radna grupa za Mrežu računovodstvenih podataka poljoprivrednih gazdinstava (FADN), ali Srbija tek treba da odredi formalne institucionalne nadležnosti za FADN i da usvoji pravilnik u skladu sa propisima o FADN. Srbija tek treba da počne sa izradom integrisanog sistema administracije i kontrole (IACS) radi

II REČ UREDNIKA

III ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU


5


pripreme za upravljanje poljoprivrednim plaćanjima i kontrolu tih plaćanja. Rad treba usmeriti na uspostavljanje pravnog osnova, pojašnjenje odgovornosti zainteresovanih strana i razvoj sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) i registra poljoprivrednih gazdinstava. U oblasti zajedničke organizacije tržišta, u sektoru vina, registracija vinograda iznosi 25% nacionalnih vinograda. Usvojeni su podzakonski akti kojima se prenose standardi EU za enološke prakse i postupci i metode za organoleptičko ispitivanje vina. Srbija treba da nastavi sa usklađivanjem u ovom sektoru, naročito kroz jačanje tržišnog nadzora kretanja vinskih proizvoda i jačanje administrativnih kapaciteta. Zakon o žestokim alkoholnim pićima usvojen je u novembru 2015. godine. Međutim, potrebno je u potpunosti uskladiti pitanje koje se odnosi na definiciju. U oblasti ruralnog razvoja, zahtev za poveravanje zadataka izvršenja budžeta za program IPARD 2014–2020, dostavljen je u decembru 2015. godine. Međutim, pre nego što se započne sa poveravanjem, preostaje da se reši nekoliko ključnih pitanja, uključujući osoblje. Srbija hitno treba da reši otvorena pitanja kako bi bila u poziciji da napreduje u sprovođenju programa IPARD II. Napredak je spor u oblasti politike kvaliteta. Kada je reč o organskoj poljoprivredi, tek treba da se usvoji nacionalni akcioni plan za razvoj sektora organske proizvodnje.Površine pod organskom proizvodnjom su povećane i trenutno iznose 15.000 hektara što je 0,4% korišćenog poljoprivrednog zemljišta. 5.12. Poglavlje 12: Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika Pravila EU o higijeni za proizvodnju prehrambenih proizvoda obezbeđuju visok nivo bezbednosti hrane. Štite se zdravlje i dobrobit životinja i bezbednost hrane životinjskog porekla, kao i kvalitet semena, sredstva za zaštitu bilja, zaštita od štetnih organizama i ishrana životinja. Srbija je umereno pripremljena u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske I fitosanitarne politike. U protekloj godini nije ostvaren napredak. U narednom periodu, Srbija naročito treba da: → razvije sveobuhvatnu strategiju za prenošenje, sprovođenje i primenu pravnih tekovina EU u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike; → preispita kapacitete direkcija za veterinarske, fitosanitarne i nacionalne referentne laboratorije i usvoji akcioni plan za njihovo jačanje. U oblasti opšte bezbednosti hrane, Srbija tek treba da definiše pravni pristup za potpuno prenošenje pravnih tekovina EU. Potrebno je poboljšati proces javnih konsultacija za izradu nacrta zakona. Primenu važećeg zakonodavstva u oblasti higijene hrane treba proveravati strože uporedo sa njegovim usklađivanjem sa pravnim tekovinama EU. U oblasti pravila za bezbednost hrane i posebnih pravila za hranu za životinje, dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku povećan je pet puta i više nije usklađen sa pravnim tekovinama EU. Laboratorija za ispitivanje mleka u okviru Direkcije za nacionalne referentne laboratorije tek treba da bude puštena u rad i u potpunosti kadrovski popunjena. U oblasti veterinarske politike, godišnji programi mera zdravstvene zaštite životinja i praćenje farmakološki aktivnih supstanci za 2016. godinu usvojeni su ili dostavljeni Evropskoj komisiji. Nisu zabeleženi novi slučajevi klasične svinjske kuge. U toku je vakcinacija domaćih goveda kao odgovor na izbijanje bolesti kvrgave kože. Nastavljeno je sprovođenje višegodišnjeg programa za iskorenjivanje besnila kod divljih životinja, a broj potvrđenih slučajeva besnila kod životinja sveden je na istorijski minimum. Povećana je upotreba sistema TRACES. Uprava za veterinu ima ozbiljan nedostatak kadrova, a mnogi članovi osoblja bliže se penzijskoj starosti. Potrebno je ojačati primenu nacionalnog zakonodavstva o dobrobiti životinja, naročito o klanju. U vezi sa plasiranjem hrane, hrane za životinje i životinjskih nusproizvoda na tržište, Srbija još nije usvojila program za unapređenje


6


poljoprivredno-prehrambenih objekata. Sprovođenje propisa o upravljanju životinjskim nusproizvodima treba da se znatno poboljša, a nacionalna strategija za upravljanje životinjskim nusproizvodima treba da se usvoji i sprovodi. I dalje treba da se usvoji nacionalni program za monitoring i kontrolu bezbednosti hrane i hrane za životinje. Potrebno je izraditi jasnije postupke za kontrolu uvezenih pošiljki zasnovanu na proceni rizika. U oblasti fitosanitarne politike usvojeni su godišnji programi mera za zdravlje bilja i praćenje rezidua. Potrebno je usvojiti pravni okvir za održivu upotrebu pesticida, kao i nacionalni akcioni plan za smanjenje rizika i uticaja upotrebe pesticida. Nije zabeležen napredak u usklađivanju zakona o genetički modifikovanim organizmima sa pravnim tekovinama EU, što je preduslov za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).


7


PROIZVODNJA, POTROŠNJA i ZALIHE SUNCOKRETA U SVETU ( mil. t )

Ekonomska godina Proizvodnja Potrošnja Zalihe 2012/13 34.99 34.68 2.66 2013/14 41.61 40.93 3.01 2014/15 39.44 39.58 2.77 2015/16 40.51 40.83 2.29 2016/17 46.31 46.06 2.30 2017/18* 46.82 46.71 2.18 *Prognoza Posmatrajući poslednje tri ekonomske godine uočljivo je da je proizvodnja suncokreta u svetu išla uzlaznom putanjom. Rast svetske proizvodnje suncokreta pratio je rast potrošnje, ali i smanjenje zaliha suncokreta u svetu. Sudeći prema aktuelnim prognozama za nastupajuću ekonomsku godinu u 2017/18 očekuje se nešto veća proizvodnja u odnosu na prethodnu ekonomsku godinu, kao i nešto veća potrošnja, dovoljno da zalihe suncokreta u svetu padnu na nešto niži nivo u odnosu na godinu dana ranije.

IV PROIZVODNJA SUNCOKRETA U SVETU


8


DESET NAJVEĆIH SVETSKIH PROIZVOĐAČA SUNCOKRETA u periodu 2014/15, 2015/16, 2016/17

Zemlja Proizvodnja u 000 tona Zasejane površine

ha Prosečni prinosi

t/ha

Ukrajina 11.663.300 5.516.660 2,11

Rusija 9.180.000 6.673.333 1,37

Evropska Unija 8.353.330 4.230.000 1,97

Argentina 2.820.000 1.363.330 2,07

Kina 2.500.000 940.000 2,66

SAD 1.146.660 660.000 1,73

Turska 1.066.670 513.330 2,08

Južna Afrika 703.330 630.000 1,11

Srbija 564.667 188.000 3,00

Kazahstan 513.300 723.330 0,71

OSTALI 1.885.403 2.142.017 0,88

Svet 40.396.660 2.358.000 1,72

Deset najvećih svetskih proizvođača suncokreta u ukupnoj svetskoj proizvodnji učestvuju sa 74,45%. Srbija sa prosečnim rodom od 565 hiljada tona u ukupnom rodu suncokreta svetu učestvuje sa 1,4 %, a ono što je izdvaja od ostalih svakako je prosečan prinos koji u posmatranom trogodišnjem periodu iznosi 3 tone po hektaru.

DESET NAJVEĆIH PROIZVOĐAČA SUNCOKRETA u EU 2016. godine

Zemlja Proizvodnja u t

Rumunija 1.948.000

Mađarska 1.894.000

Bugarska 1.838.000

Francuska 1.190.000

Španija 713.000

Italija 230.000

Slovenija 210.000

Hrvatska 106.000

Grčka 101.000

Austrija 60.000


9


NAJVEĆI IZVOZNICI SUNCOKRETA U SVETU u periodu 2014/15 – 2016/17 u milionima tona

DESET NAJVEĆIH UVOZNIKA SUNCOKRETA U SVETU u periodu 2014/15 – 2016/17 u milionima tona

DESET NAJVEĆIH PRERAĐIVAČA SUNCOKRETA U SVETU u periodu 2014/15 – 2016/17 u milionima tona

*od str. 7 do str. 9 izvor : USDA,IGC,FAO AMIS


10


Proizvodnja suncokreta u Srbiji iz godine u godinu raste zahvaljujući povećanju setvenih površina, ali i podizanju prinosa.

BILANS SUNCOKRETA u hiljadama tona

* Procena izvoza stručna služba “ Žita Srbije " ** Prognoza

Zahvaljujući dobrom rodu 2016. godine zasejane površine pod suncokretom povećane su za 9.10 % i sada dostižu 231.000 ha. Drugi razlog koji navodi proizvođače da više seju suncokret svakako su suše. U poslednjih 17 godina u Srbiji je zabeleženo 7 sušnih godina, i u svim godinama umanjenih prinosa u odnosu na druge poljoprivredne kulture bilo je najmanje kod suncokreta.

2012/13 2013/14 2014/15 2015/16 2016/17* 2017/18**

Proizvodnja

Požnjevena površina 167 187 175 179 210 231 Prinos t/ha 2,60 3,31 3,2 2,7 3,1 2,9

Proizvodnja 434 620 560 483 651 670

Snabdevanje

Početne zalihe 0 0 0 0 0 0 Domaća proizvodnja 434 620 560 483 651 670

Uvoz 4 3 18 26 5 10

Ukupno raspoložive količine 438 623 578 509 656 680

Potrošnja

Industrijska prerada 381 505 511 407 484 480 Druge svrhe 6 10 10 10 10 10

Gubitak 1 4 2 2 2 2

Ukupna domaća potrošnja 388 519 523 419 496 492

Krajnje zalihe 0 0 0 0 0 0

Izvoz 50 104 55 90 160 188

Ukupna potrošnja 438 623 578 509 656 680

V BILANS SUNCOKRETA U SRBIJI


11


IZVOZ i UVOZ SUNCOKRETA u tonama

Suncokret 2016/17

Suncokret 2015/16

Suncokret 2014/15

izvoz uvoz izvoz uvoz izvoz uvoz Avgust 16.771 87 14.948 56 1.082 69 Septembar 73.940 449 32.036 6.774 23.728 2.000 Oktobar 21.326 266 11.289 10.512 11.998 1.248 Novembar 2.494 374 9.403 3.913 2.885 6.964 Decembar 4.690 190 4.531 3.303 2.591 4.186 Januar 1.406 428 6.621 437 6.478 973 Februar 8.541 1.242 2.783 554 3.741 567 Mart 10.220 71 3.714 567 1.120 364 April 10.201 3.634 3.680 184 562 160 Maj 6.849 681 476 156 230 78 Jun 2.191 182 44 74 37 80 Jul / / 15 181 32 46 UKUPNO: 158.629 7.604 89.540 26.711 54.484 16.735

stručna služba “ Žita Srbije "

IZVOZ I UVOZ SUNCOKRETOVE SAČME u tonama

Suncokretova sačma

2016/17

Suncokretova sačma

2015/16

Suncokretova sačma

2014/15 izvoz uvoz izvoz uvoz izvoz uvoz

Avgust 2.786 91 4.459 536 2.324 1.893 Septembar 7.854 370 12.877 957 13.424 476 Oktobar 4.825 468 9.107 1.025 5.729 772 Novembar 5.857 70 9.024 1.030 5.698 2.132 Decembar 5.737 529 5.125 1.754 8.908 1.607 Januar 7.199 1.846 1.608 1.056 5.623 1.456 Februar 6.799 752 1.915 2.475 4.281 617 Mart 4.749 1.575 1.569 3.332 3.502 1.312 April 4.039 642 1.438 1.237 4.243 2.039 Maj 3.454 475 4.913 1.506 6.447 840 Jun 5.699 254 6.285 2.386 6.233 386 Jul / / 7.079 40 5.419 550 UKUPNO: 58.998 7.072 65.399 17.334 71.861 14.080


VI IZVOZ SUNCOKRETA PO TRŽIŠTIMA


12


Male setvene površine i razvijena prerađivačka industrija dugo godina bile su ozbiljna prepreka razvoju tržišta suncokreta. Proizvedene količine suncokreta tokom žetve otkupljivane su od prerađivača po cenama koju su određivali otkupljivači uz asistiranje državne administracije i ceo postupak trgovanja trajao je mesec dana tokom žetve. Sa ukidanjem administrativnih ograničenja za izvoz tržište suncokreta se razvija jer se kao kupci, pored prerađivača, pojavljuju izvoznici, trgovci na domaćem tržištu i proizvođači hrane za ishranu životinja. Tržište suncokreta postalo je aktivno tokom cele godine, a izvoz iz godine u godinu raste pa je sa 54.484 t, koliko je iznosio 2014/15 ekonomske godine, povećan na 158.629 tona u 2016/17 godini.

IZVOZ SUNCOKRETA PO TRŽIŠTIMA u tonama

Suncokret zemlje okruženja Suncokret FOB Ukupno suncokret FOB učešće u % 2016. 100.200 36.380 136.580 26.64 2015. 72.141 12.267 84.408 14.53 2014. 47.312 8.863 56.175 15.78

stručna služba “ Žita Srbije " Kupci srpskog suncokreta su iz zemalja okruženja: Bosne i Hercegovine, Makedonije kao i zemalja Evropske Unije : Rumunija, Italija, Mađarska, Belgija i Nemačka. Najveće količine srpskog suncokreta kupuje kompanija Bimal iz Bosne i Hercegovine koja pored izvezenog suncokreta određene količine prerađuje u domaćim uljarama.

IZVOZ I UVOZ SUNCOKRETA u tonama PO ZEMLJAMA

Zemlja

IZVOZ UVOZ

2016 2015 2014 2016 2015 2014

BIH 64.197 62.147 45.704 144 142 97 Mađarska 32.598 1.582 8.775 774 242 215

Rumunija 15.272 7.072 14 693 3.145 9.076 Italija 14.276 6.148 61 24 55 11 Makedonija 4.665 2.176 488 34 46 39

Belgija 2.558 / / / / / Češka 1.304 / / / / /

Nemačka 1.232 3.613 108 / / / Austrija 166 46 / 2 / / Ruska Federacija 125 77 315 / / /

Bugarska 53 36 37 1.120 832 642 Francuska 51 24 20 369 808 202

Moldavija 25 / / 132 87 175



13


Cene odabranih roba na dan 2016./2017. na unutrašnjem tržištu Srbije

“ Žita Srbije " arhiva

Cene žitarica, uljarskog kompleksa i mineralnih đubriva, sa izuzetkom uree, na dan 30.06.2017. godine niže su u odnosu na cene na tržištu mesec dana ranije. Na pad cena pored dobre ponude uticao je i kurs dinara u odnosu na američki dolar i euro. U posmatranom periodu pšenica je pojeftinila za 5.24 % zbog visokih završnih zaliha i početka žetve. Pad cene kukuruza od 3.62 % posledica je promene cene na međunarodnom tržištu, kursa dinara i dobre ponude. Soja je u navedenom periodu pojeftinila za 5.44 %, a sojina sačma za 8.73 %. Cena suncokretove sačme niža je za 12.44 %, NPK za 2.85 %, AN za 13.3 %, dok je cena UREE porasla za 12.54 % zbog procentualno većeg učešća na tržištu UREE iz uvoza.

Srednji kurs dinara na dan

Na dan Cena Nedelju

dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA na

godišnjem nivou

EUR 30.06.2017. 120.8486 121.7544 122.7429 123.3115 +2.03 US $ 30.06.2017. 105.6461 109.0501 110.2811 111.0714 +4.91

izvor : NBS Dinar je na dan 30.06.2017. godine u odnosu na mesec dana ranije ojačao svoju poziciju za 1.56 % u odnosu na euro i 4.21 % u odnosu na američki dolar. Trend jačanja dinara zadržan je i dalje, pa je u periodu od sedam dana ranije jači u odnosu na euro za 0,75 %, a u odnosu na US$ 3.12 %.

Na dan Cena RSD/kg

Nedelju dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA nedeljna

PROMENA na

godišnjem nivou

Pšenica 30.06.2017. 16.30 16.60 17.20 15.50 -1.81 % +5.16 %

Kukuruz 30.06.2017. 16.00 16.00 16.60 19.80 0 % -19.20 %

Soja 30.06.2017. 47.00 45.80 49.70 44.00 + 2.62 % +6.82 %

Soja sačma 30.06.2017. 47.60 48.70 52.15 47.50 - 2.36 % +0.21 %

Sunc.sačma 30.06.2017. 16.20 16.70 18.50 23.25 -3.00 % -30.33 %

NPK 30.06.2017. 34.10 34.40 35.10 39.00 -0.88 % -12.57 %

AN 30.06.2017. 25.70 26.00 29.55 28.00 -1.16 % - 8.22 % UREA 30.06.2017. 33.20 27.55 29.50 31.15 +20.50 % +6.58 %

VII PREGLED CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA NA DAN


14


Cene pšenice u US$ i EUR/t na dan

Na dan Cena Nedelju

dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA na

godišnjem nivou

€/t 30.06.2017. 134.88 136.34 140.13 125.69 +7.31 $/t 30.06.2017. 154.28 152.22 155.96 139.54 +10.56 Cena pšenice u odnosu na godinu dana ranije povećana je u eurima (po zvaničnom srednjem kursu NBS) za 7.31 %, odnosno za 13.95 €/t. Istovremeno rast cene u US$ iznosi 10.56 % odnosno 14.24 $/t. U istom periodu u dinarima cena je porasla za 5.16 % ili 0.80 din/kg, što je posledica kursnih razlika.

Cene kukuruza u US $ i EUR/t na dan

Na dan Cena Nedelju

dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA na

godišnjem nivou

€/t 30.06.2017. 132.39 131.41 135.24 160.56 -17.55 $/t 30.06.2017. 151.44 146.72 150.52 178.26 -15.05 Cena kukuruza u eurima u poređenju sa istim datumom godinu dana ranije manja je za 17.55%, odnosno 28.17 €/t. Izraženo u US$ cena je niža za 15.05 %, odnosno za 26.82 $/t. U istom periodu dinarska cena niža je za 19.20 % odnosno 3.80 din/kg. Pad cene je posledica kretanja cene na međunarodnom tržištu, a razlike u procentu pojeftinjenja izražena u eurima, dolarima i dinarima posledica su kursnih razlika.

Izvozne cene fjučersa odabranih roba na dan - berza Čikago, SAD

Na dan Cena $/t

Nedelju dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA nedeljna

PROMENA na godišnjem

nivou

$/t % Pšenica HRW 30.06.2017. 246 235 201 185 + 4.7 + 32.8 Kukuruz No. 2, žuti 30.06.2017. 157 152 157 166 + 3.3 - 5.5 Soja 30.06.2017. 364 349 353 468 + 4.3 - 22.2

izvor FAO Amis Cene pšenice, kukuruza i soje tokom proteklih mesec dana pratile su svaka svoju putanju. Reagujući na sušne vremenske prilike u Francuskoj i pogoršanje stanja roda prolećnih i


15


ozimih useva u SAD cene pšenice, posmatrajući na mesečnom nivou, otišle su na gore za 4.4%. Cene kukuruza drastično su skočile tokom prve nedelje juna, a zatim su opadale postepeno sa smanjenjem zabrinutosti oko loših vremenskih uslova, da bi mesec završile na nivou za 2.2% višem u odnosu na prethodni. Kao odgovor na velike zalihe soje u svetu, cene soje nastavile su sa padom od početka 2017-te godine i na mesečnom nivou izgubile su 2.9%. Posmatrajući na godišnjem nivou cene pšenice, kukuruza i soje manje su za 6%, 9% i 19%. Žetva pšenice završena na 98 % zasejanih površina. Prosečan prinos procenjen je na 4.3 t/ha, a ukupan rod na 2.3 miliona tona. Prosečan prinos je bolji od žetve 2014. godine kada je iznosio 3,8 t/ha, isti kao 2013. godine, a slabiji od 2015. godine kada su prosečni prinosi bili na nivou od 4,7 t/ha, i takođe znatno manji u odnosu na rekordnu 2016. godinu kada je prosečan prinos bio 5,1 t/ha. Prosečan prinos je za 5.70 % manji u odnosu na petogodišnji prosek koji iznosi 4.56 t/ha i za 15.29 % manji u odnosu na rekordni prinos iz prethodne godine koji je iznosio 5.1 t/ha.

BILANS PŠENICE u hiljadama tona

* Procena izvoza i zaliha stručna služba “ Žita Srbije " ** Prognoza

2012/13 2013/14 2014/15 2015/16 2016/17* 2017/18**

Proizvodnja

Požnjevena površina 481 600 608 550 610 540 Prinos t/ha 4,34 4,9 3,8 4,7 5,1 4,3 Početne zalihe 216 53 188 329 262 464 Domaća proizvodnja 2.087 2.940 2.310 2.585 3.111 2.322 Uvoz 12 7 8 7 7 7

Ukupno raspoložive količine 2.315 3.000 2.506 2.921 3.380 2.793

Potrošnja

Semenska potrošnja 120 155 150 150 150 150 Stočna hrana 80 100 80 200 300 100

Potrošnja za ljudsku ishranu 1.200 1.200 1200 1.200 1.200 1.200 Gubitak 20 30 25 25 25 25 Izvoz 842 1327 722 1.084 1.241 1.100 Krajnje zalihe 53 188 329 262 764 218

VIII STANJE USEVA


16


Ekonomska 2016/17 godina za pšenicu završena je 30. juna. Za nama je ekonomska godina u kojoj je izvezeno 912.348 tona pšenice i 252.473 tone brašna, što preračunato na zrno daje izvoz od 1.240.563 tona. Veći izvoz pšenice zabeležen je samo 2013/14 ekonomske godine kada je izvezeno 1.327.000 tona. Rekordan prošlogodišnji rod i pored dobrog izvoza ostavio je visoke prelazne zalihe koje, zajedno sa ovogodišnjim rodom od 2,3 miliona tona, čine ukupno raspoložive količine pšenice na početku ekonomske 2017/18 godine od 2,8 miliona tona što je na nivou petogodišnjeg proseka u Srbiji. Kada je izvoz u pitanju petogodišnji prosek ( 2012/13 - 2016/17 ) iznosi 1.043.000 tona, što ukazuje da bi izvoz u 2017/18 mogao iznositi oko 1,1 miliona tona. Zbog očekivane veće tražnje iz zemalja okruženja na domaću cenu tokom ove ekonomske godine presudan uticaj imaće izvozne cene na paritetima pogodnim kupcima iz regiona ( FCA, DAF i sl. ). Bilans ukazuje na to da će tržište pšenice tokom ekonomske 2017/18 biti dosta mirno imajući u vidu da pšenice ima dovoljno za domaće prerađivače, izvoznike u zemlje regiona, a da će izvoznici na FOB-u biti najčešće po strani imajući u vidu domaću cenu.

PROLEĆNA SETVA - ZASEJANE POVRŠINE u ha

prema podacima Republičkog Zavoda za statistiku

2017. 2016. PROMENA

Kukuruz 1.007.429 1.020.525 - 1.3 %

Soja 203.114 184.225 + 9.3 %

Suncokret 221.735 200.670 + 9.5 %

Podaci Republičkog Zavoda za statistiku razlikuju se od podataka Udruženja Žita Srbije po kojima je kukuruz zasejan na 4.29 % površina manje u odnosu na prethodnu godinu, a površine pod suncokretom povećane su za 8.70 %, a pod sojom za 23.56 % u odnosu na setvu prethodne godine. Manjak padavina, posebno u Vojvodini, i visoka temperatura u celoj zemlji nepovoljno deluju na razvoj prolećnih poljoprivrednih kultura. Prema sadašnjem stanju useva na poljima očekuju se manji prinosi do 30 % u odnosu na prethodnu godinu kod kukuruza i soje, i do 12% kod suncokreta.


17


izvor USDA

Površinska vlaga zemljišta (mm) u CENTRALNOJ SRBIJI

Površinska vlaga zemljišta (mm) u VOJVODINI

VLAGA u ZEMLJIŠTU (mm) u CENTRALNOJ SRBIJI


18


VLAGA u ZEMLJIŠTU (mm) u VOJVODINI

izvor USDA

EVROPA - POVRŠINSKA VLAGA zemljišta na dan 10. jula 2017.

EVROPA - VLAGA U ZEMLJIŠTU na dan 10. jula 2017.

izvor WMO

mm

mm


19


izvor FAO Amis

PŠENICA - Na Severnoj hemisferi vremenski uslovi variraju dok počinje žetva ozime pšenice, a prolećna pšenica je u ranoj vegetativnoj do reproduktivne faze. Pogoršanje stanja roda usled loših vremenskih prilika najuočljivije je u SAD i Evropi. U EU nastavak sušnih vremenskih prilika sa visokim temperaturama rezultirao je nepovoljnim uslovima za nalivanje zrna u nekim regionima, najprimetnije u Španiji i Francuskoj. U Kini stanje useva je dobro i vremenske prilike su povoljne i za prolećnu i za ozimu pšenicu. U SAD je u toku žetva ozime pšenice sa pažnjom usmerenom prema severnim regionima proizvodnje pšenice zbog suše i zakasnele snežne oluje u aprilu mesecu čiji se uticaj na stanje roda još procenjuje. Pod "budnim okom" su i usevi prolećne pšenice, iz istih razloga. U Rusiji vremenske prilike su izuzetno povoljne za ozimu pšenicu i razvoj prolećne pšenice. U Ukrajini stanje roda je različito usled nedostatka prolećnih i letnjih kiša. Ipak, u glavnim proizvođačkim regionima Ukrajine (jug i istok) vremenske prilike su bile povoljne u kritičnim fazama razvoja roda. U Kanadi su skorašnje padavine poboljšale uslove za razvoj prolećne pšenice i setva je završena, ali jake padavine i hladno vreme ometaju razvoj roda u pojedinim regionima proizvodnje. Na Južnoj hemisferi ili je u toku setva pšenice ili je pšenica u ranim vegetativnim fazama, i stanje useva je različito kao i vremenske prilike - jake i obilne padavine u Argentini i suša u Australiji, mada je još uvek rano za bilo kakve procene jer je sezona tek počela. U Australiji suša vlada u većem delu južnih i zapadnih regiona proizvodnje, ali još uvek je rano za davanje procena. U Argentini jake padavine ometaju napredak setve.

KUKURUZ - Uslovi su, uopšteno govoreći, u zemljama Severne hemisfere, povoljni ovako rano na samom početku sezone, sa izuzetkom manjih površina u SAD, Kini, Ukrajini i Kanadi. U SAD uslovi su generalno povoljni, sa manjom sušom na severozapadu. U Kini suša na severoistoku i nedostatak sunčanih dana na jugoistoku stvorili su različite uslove za razvoj prolećnih useva kukuruza dok je letnji rod pod uticajem povoljnih vremenskih prilika. U EU toplo vreme je rezultiralo povoljnim vremenskim uslovima za kukuruz u vegetativnim fazama rasta, posebno na istoku Evrope. U Ukrajini uslovi su različiti zbog skorašnjih nedostataka padavina u severnim i centralnim regionima. U Kanadi usevi su i dalje pod uticajem preteranih padavina i hladnih vremenskih prilika u glavnom regionu proizvodnje ( Ontario). U zemljama Južne hemisfere vremenske prilike su odgovarajuće dok se žetva u Argentini i Brazilu nastavlja. Za letnji rod kukuruza u Brazilu vremenski uslovi su povoljni. Očekuje se povećanje proizvodnje na godišnjem nivou usled povećanja zasejanih površina i povoljnih vremenskih uslova, što je evidentno kako žetva odmiče. U Argentini uslovi su generalno povoljni, žetva prvog roda kukuruza je skoro završena, a žetva kasno zasejanih useva počinje, ali napreduje sporo zbog soje koja ima prioritet.

SOJA - Žetva je skoro završena u zemljama Južne hemisfere. Uprkos skorašnjim poplavama u Argentini se očekuje dobar rod kako se žetva bliži kraju. U zemljama Severne hemisfere, nastavlja se setva pod povoljnim vremenskim uslovima. U SAD se približava setva pod povoljnim vremenskim uslovima širom zemlje. U Kini usevi su u ranim vegetativnim fazama razvoja, a ponegde setva još traje, i jedno i drugo pod povoljnim vremenskim uslovima. U Kanadi je i dalje prisutan višak padavina i vlage, kao i niskih temperatura. Zbog


20


nedostatka padavina u Ukrajini uslovi pod kojima se nalazi rod soje su različiti, od regiona do regiona.

SVETSKA PROIZVODNJA, POTROŠNJA i ZALIHE PŠENICE, KUKURUZA i SOJE (u milionima tona) – jul 2017.

•

PŠENICA POČETNE ZALIHE

PROIZVODNJA

POTROŠNJA

IZVOZ

ZAVRŠNE ZALIHE

2015/2016 217.7 736.98 711.83 172.87 242.84 2016/2017 242.84 754.31 739.11 181.64 258.05 2017/2018 258.05 737.83 735.28 178.42 260.60

KUKURUZ POČETNE ZALIHE PROIZVODNJA POTROŠNJA IZVOZ ZAVRŠNE ZALIHE 2015/2016 209.58 968.81 965.62 119.62 212.77 2016/2017 212.77 1,068.79 1,054.05 159.74 227.51 2017/2018 227.51 1,036.90 1,063.60 152.46 200.81

SOJA POČETNE ZALIHE PROIZVODNJA POTROŠNJA IZVOZ ZAVRŠNE ZALIHE 2015/2016 77.37 312.87 314.22 132.39 77.05 2016/2017 77.05 351.78 290.45 145.17 94.78 2017/2018 94.78 345.09 345.27 149.66 93.53

• za 2016/2017 – procena • za 2017/2018 – prognoza

Američko Ministarstvo poljoprivrede u svom julskom Izveštaju o svetskoj poljoprivrednoj ponudi i potražnji za ekonomsku 2017/18 godinu procenjuje da će početne zalihe pšenice u svetu, posmatrajući na godišnjem nivou, biti za 6% veće (258 mil. t). Rod pšenice u svetu za ekonomsku 2017/18 očekuje se na nivou od 738 mil. tona, za oko 2% manji u odnosu na prethodnu ekonomsku godinu, a potrošnja bi trebalo da dostigne rekordnih 735 mil. t. Prognoze proizvodnje kukuruza u svetu za ekonomsku 2017/18 povećane su , a u isto vreme i prognoze potrošnje, ali u znatno manjoj meri. Prognoze američkog ministarstva poljoprivrede za soju u svetu u ekonomskoj 2017/18 predviđaju proizvodnju na nižem, a potrošnju i izvoz na višem nivou u odnosu na prethodnu ekonomsku godinu.

IX AKTUELNE PROGNOZE


21


Internacionalni Žitarski Savet AKTUELNE SVETSKE PROGNOZE i PROCENE

u milionima tona / jun 2017. •

KUKURUZ PŠENICA SOJA 2015/

16 2016/

17 2017/

18 2015/

16 2016/

17 2017/

18 2015/

16 2016/

17 2017/

18 PROIZVODNJA 977 1069 1025 738 754 735 315 351 348 TRGOVINA 136 139 143 166 173 170 134 142 148 POTROŠNJA 974 1050 1055 718 738 735 320 339 352 PRENESENE ZALIHE 209 228 199 225 242 241 32 44 41 PROMENA na godišnjem nivou 3 19 -30 19 16 0 -5 12 -3

- 2016/17 procena - 2017/18 prognoza

Internacionalni Žitarski Savet umanjio je svoje prognoze proizvodnje pšenice u svetu za ekonomsku 2017/18 zbog smanjenja zasejanih površina i lošijih prosečnih prinosa, usled čega se očekuje da će proizvodnja pšenice u svetu u 2017/18 ekonomskoj godini biti za 4% manja na godišnjem nivou. Brojni proizvođački regioni pšenice širom sveta bili su pod uticajem nepovoljnih vremenskih prilika tokom prethodnih nedelja i na osnovu toga umanjene su očekivane prognoze proizvodnje pšenice u SAD i EU. Ipak, trebalo bi imati na umu da je tačan procenat štete još uvek nepoznat za mnoge proizvođačke regione, naročito za one gde je rod pšenice daleko od perioda sazrevanja. Očekuje se rekordan od soje u svetu u ekonomskoj 2016/17, na nivou od 351 mil. t zbog izuzetno visokih prosečnih prinosa. Za 2017/18 prognoze proizvodnje soje su na otprilike istom nivou kao i za prethodnu ekonomsku godinu, gde se očekuje da bi eventualno manje prinose moglo da nadoknadi povećanje zasejanih površina.

Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje i distribucija ovog Izveštaja, podataka ili delova ovog dokumenta bez pisanog odobrenja od strane Udruženja Žita Srbije


Ekonomska 2016/17 godina za pšenicu završena je 30. juna. Za nama je ekonomska godina u kojoj je izvezeno 912.348 tona pšenice i 252.473 tone brašna, što preračunato na zrno daje izvoz od 1.240.563 tona. Veći izvoz pšenice zabeležen je samo 2013/14 ek...

JUL 2017.III ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU 5 Žita Srbije Mesečni Izveštaj 3.17/Beograd,...

Documents

Transcript of JUL 2017.III ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU 5 Žita Srbije Mesečni Izveštaj 3.17/Beograd,...