REFREN

REFREN

Snevaj, da uvidi da prolazni snovi

Jo najblie stoje postojanoj srei,

Da ne pita nikad, zato jadi ovi,

A ne koji drugi, a ne koji trei.

Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan,

U ljubavi samo ti e jasno znati:

Kako malo treba da se bude sretan,

I sto puta manje da se veno pati.

I umri da spase verovanje isto,

Da si kad god stao pred istinom golom,

I da u ivotu nisi jedno isto

Jednom zvao sreom, a drugi put bolom.

LJUBAV

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna

Potreba da ljubim? Ova elja plava,

Je li el;ja srca monoga i edna?

Ili napor due koja malaksava?

Je li ovo ena koju ljubim zbilja?

Ili sen na prolasku preko moga puta,

Tumaranje misli bez svesti i cilja,

I sve delo jednog bolnog minuta!

Ne znam, no na mei toga sna i jave

Vidim moje srce da ezne i peti.

I suze kad dou rane zakrvave-

Ja ni onda od tog hita neu znati.

Jovan Dui

De profundis

Ti utehu eka. Ne, utehe nema:to utehom zovu, zovi zaboravom;Jad istinski dubok nikad ne zadrema.Rastrzana tako meu snom i javom,Gledajui kako nepomino bdijeTaj Aneo Stradanja nad tunom ti glavom.Ti eli i eka. I ne zna da nijeNi sad ispijena ta emerna aa,I svirepi otrov jedne ironije;I da e nas veno strasna prolost naaU nemirne noi da trgne i seti,Kao zveket lanca starog robijaa.Surovi e dani doi i uzetiSvaki po svoj deo od srca to bunca,to eli, to moli; a ti e se peti;Peti neprekidno, do kobnog vrhunca,Golom stopom, bleda, smrzla, jadno detePruajui ruke i vapiju: SuncaI tako ti dani bez sree i mete,Odnose svoj deo stradanja i suza,Kao gavrani e kraj nas da prolete,I ne pokidavi ni jednu od uato nas veu i sad za prolost, to stoji,Za nama i gleda na nas ko Meduza.Hajdmo, o Muzo Amo milu ruku,Mladosti moje to uzglavlje mekoDugo nam ima do u tihu luku,Ostrvo mira i sad je daleko.Katarke stoje gordo na toj vodito znai ivot... Mi hitamo urno;Nejasno nebo nad nama se svodi,Pod nama more nemirno i burno.I zaman hita nae slabo okoKule tog mora da pozna i spazi;Istina mora da lei duboko -Mi nad njom gremo po neznanoj stazi.Pitanja naa um nejasni sreta,I udnom duhu odgovara nije;Gde je poetak? Gde li udna meta?U neprovidnim maglama se krije.Brod mnogi ovud minu s mnogo muke,Istine blago trae u dubini;I ne spazie svetiljke iz luke -A gle po vodi razvalina njini...Ne s tekom kotvom ne srljaj duboko,Ranjeno srce drukije nam zboriNiti u pusto pustaj udno oko,Da te nespokoj za saznanjem mori.Spokojan pogled po povrju baci,Sladosnog mira tu e samo stei. -O, Muzo, tuda samo trepte zraci,I val se pjeni slatko uborei.I snivaj samo Bie manje suzaI vie svjetlih i spokojnih noci...Svikni na odmor pod teretom uaIstina jedna i sama e doiZovi se ljubav I nas samo pjevaj,I nau mladost bezbrino i tio:U jednom srcu cio svemir ima,U jednoj suzi ima ivot cioNe pitaj nikad: zvuke naih danaHoce li vjetri da raznesu umom,Ko bjeli behar sa procvalih grana,Il cvjee nekad nad naijem humom;Il e da ive... Niti pitaj, mlada,Da li se rodi odjek tvome glasu,I da l ga nae gluho doba sadaVjencima svojim il kamenjem zasu, -Budi ko ptica sa sjevernih mora,Stanovnik magle i ostrva leda,to pjeva udno izme lednih gora,Ne pitajui da l je kogod gleda,I da l je slua; i sred mrtvog dolaCjeloga vjeka zvonku pjesmu vijeI najzad umre - bez imalo bolato joj pjesmu nikad niko uo nije

Jablanovi

Zato noas tako ume jablanovi,Tako strano, udno? Zato tako ume?uti mesec sporo zalazi za hume,Daleke i crne, ko slutnje; i snovi.U toj mrtvoj noi pali su na vodu,Ko olovo mirnu i suvu, u mraku.Jablanovi samo visoko u zrakuume, ume, cudno, i drhu u svodu.Sam, kraj mutne vode, u noi, ja stojimKo potonji ovek. Zemljom prema meni,Lei moja senka. Ja se noas bojim,Sebe, i ja strepim sam od svoje seni.

Ljubavne pesme

Pesma eni

Ti si moj trenutak i moj seni sjajna moja re u umumoj korak i bludnjai samo si lepota koliko si tajnai samo istina koliko si udnja.Ostaj nedostina, nema i dalekajer je san o srei vie nego srea.Budi bespovratna, kao mladost.Neka tvoja sen i eho budu sve to sea.Srce ima povest u suzi to leva,u velikom bolu ljubav svoju metu.Istina je samo to dua prosneva.Poljubac je susret najlepi na svetu.Od mog privienja ti si cela tkana,tvoj plat sunani od mog sna ispreden.Ti bee misao moja oarana,simbol svih tatina, porazan i leden.A ti ne postoji, nit' si postojala.Roena u mojoj tiini i ami,na Suncu mog srca ti si samo sjalajer sve to ljubimo - stvorili smo sami.

Krila

Leteti, leteti, leteti visoko,Neznanom prostoru kao starom drugu,Vitlati se kao omaijan soko,I umreti, sjajan, u sunanom krugu.

uti samo zamah svoj u prostorima-Muziku svog krila! I na samom kraju,Svoj trag izgubiti i cilj meu svima,Ieznuvi tako u nebu i sjaju.

Da mi e osete kobnu i sve viuOi to su tude dugo svetlost pile,Kao vir dve ovce sa runom od svile,Kao krv dve none sablasti to siu.

Da ne pamtim nisko roenje pod mrakom;Da kao gnev svetlost sva ispuni mene;Da sam kao kopljem proet svakim zrakom,Tu gde gore vene podnevi bez sene.

I strasna raskra sunaca, i putiKud oluj svetlost neprekidno ide,Kroz nemi predeo gde vlada i utiBog koji ubija oi kad ga vide.

Da samo s visina za ponore znadnemBacivi u prostor konce svojih ila;I letim veito, i letim dok padnem Samo pod teretom ozarenih krila.

Oi

Beskonane tvoje oi, mlada eno,Dve duge veeri u pustinji mora;Dve sumorne bajke to uznemirenoImaju um slutnje u granama bora,

Dve mirne galije s crnim zastavama;Dve ene u crnom, na molitvi neme;Dve ponone reke kroz kraje od kama;Dva glasnika bola koji kroz no streme.

Oi moje ene, mrani triumf ploti,Koje venom tugom opijene behu,Svoj su prostor nale u njenoj istoti,A svoj car nebeski u njenom grehu.

Od suza prosutih u velika bdenja,Te beskrajne oi sijaju se s toga,Dalekim i udnim sjajem ushienja,Kao neke oi to videe Boga.

uvaju na svojoj beskonanoj mreiSve tamne ekstaze snova koje sanja, Oi nepregledne, na ijem dnu leiVelika i mrana slabost oajanja.

Moja ljubav

Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,Kao tamna gora studenom tiinom;Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;Kao veni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,Tee mojom krvlju. ena ili mata?Ali tvoga daha prepuno je svata,Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,Raa se u meni kao sunce noi,I u mome telu drhti u samoi,Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,Celo moje bie to je trepet sene;O ljubljena eno silnija od mene -Ti struji kroz moje vene u sve dobi.

Kao mrana tajna lei u dnu mene,I moj glas je eho tvog utanja.Ja teNi ne vidim gde si, a sve druge sateOd tebe su moje oi zasenjene.

Simbol

Gledam tvoje krupne oi zljubljene,Gde sja vatra - ko zna - grena ili sveta.Svejedno ljubi ili drugog ili mene;Ti ljubi nevino kao cvet to cveta.

Ljubav bi ti moja bila zatoenje,U tvom bezgraninom, granica i meta;Takva, vena zeno, kroz ivot i mrenjeU slavi instikta ti si samo sveta.

Ti si sat od kojeg nebo zarumeni,Simbol vei nego bol ljudski to grca,I ti si boanstvu blia nego meni;Vie zakon svat, nego zakon srca.

Strofe jednoj eni

Gledau tvoj sjajni sen na talasima,I stope na pesku; s jutrom na vrhuncu,Kao prvo gnezdo budno meu svima,Ja te pevam kao himnu zemlje Suncu.

Ti si iskra moga maa pobednoga;Sto muzikih vrela to bruje i plave;Pogled koji hoe da sagleda Boga;Pehar iz kog pijem strasno pie Slave.

Kroz tamnu je pusto moje krilo seklo,Gde sad sja tvoj pokret i tvoja re zari;I kao da svemu ti bee poreklo,Sunce to mi otkri mesto sviju stvari.

Sve vode postae za odsev tvog stasa,Prostor, da imadne duu zauenu,Mir tamnih dolina za eho tvog glasa,Sunce da na svetu baci svoju senu.

Ti si kao laa sa krupinim jedrilima,to nosi poneblja drugih kopna; o, ti,to se, neumitna, javi meu namaDa da svoj dah zemlji i svoj glas lepoti.

Podne

Nad ostrvom punim cempresa i bora,Mlado, krupno sunce pri, puno plama;I trepti nad umom i nad obalamaSlan i modar miris proletnjega mora.Ljubicaste gore, granitne, do svoda,Zrcale se u dnu; mirno i bez pene,Povrina uti i celiva stene;Svod se svetli topal, staklen, iznad voda.Prah suncani trepti nad ispranim peskom,I srebrni galeb ponekad se vidi,Svetluca nad vodom. I mirisu hridiMirisom od riba i modrijem vreskom.Sve je tako tiho. I u mojoj duiProdueno vidim ovo mirno more:ume oleandra, ljubicaste gore,I bled obzor to se protee i pui.Nemo stoje u njoj srebrnaste, rodneObale i vrti; i svetli i paliMlado, krupno sunce; i ne ute vali,-Galeb jos svetluca. Mir. Svuda je podne.Pored vode Put mesecev srebrn niz more se vidi,Lei beskonacan vrh zaspalih vala.Mir. Zadnji je talas doao do hridi,Zapljusno setno i umro kraj ala.Noc mirie tuno cempresovom smolom.Nebo pepeljasto. I kopno i vodaKo da nocas diu nekim cudnom bolom,Tiha tuga veje sa dalekog svoda...Sto srca nocas kucaju u meni,I celo mi bice budi se i dieCasom nekoj zvezdi, a cas kakvoj eni.Sve kipi u meni, ko plima kad stie:Kao sad da postah Dokle zvezde brodeJedne bezimene noci, pored vode.

Senka

Ide sen moja pored mene,Ognjena sablast i din modar,Predamnom kao vod bez smene,Kao zbir za mnom, nem i bodar.Pred umom presta da me prati,Za umom vec me opet ceka;Pred prag ce crkve zbunjen stati -Taj prediskonski strah coveka.Taj sjaj to mrkne i to sjaje,Taj govor tela recju tamnom!Dokle ce ici i ta traje -Ta gorka igra sunca sa mnom?Sve ce pod nebom dalje sjati,A sen i covek, dva blizanca,Na raskrccu ce nekom statiDa oba zbace teret lanca...No traice se, dok dan sija,Dve sudbe vecno sjedinjene:Senka od zemlje bezmernija,I covek laki i od sene.

Vraanje

Kad mi opet dodje, ti mi pridji tada,Ali ne ko ena to ezne i voli,Nego kao sestra bratu koji strada.Trae mekom rukom mesto gde ga boli.Puna nostalgije beznadene, duge,Ne seaj me nikad da bi mogla doiZadocnela radost iz dubine tuge,Ko ponono sunce iz dubine noi.Jer ti ne zna, bedna kroz sve dane dugeDa te voljah mesto ko zna koje eneU tvom aru ljubljah sav ar neke druge...I ti bee samo sen neije sene...

Izmirenje

I kada te ivot bolno razoara,I kada prestanu i elje, i snovi;Ono to nam vrati jedna suza stara,Vredi jedan ivot neznani i novi.

Pamti to je prolo, s puno vere neme,Kroz sve dane drugih stardanja i mena:uvaj svoju prolost za sumorno vremeKad se ivi samo jo od uspomena.

Pa e da zapita jednom, i nenadno -Nato samo suze, nato boli samo?I ta da ikad ali srce jadno,Kada je sve nae, sve to oseamo!

Opsena

Ti si kao zvezda jednog jutra slave,A u meni osta kao crna rana;Ti si trista vrela to bruje i plave -Da sva budu jedna suza otrovana.

Bee kao carska galija kroz pene,S glasom o pobedi; bee u as zoreHimna zemlje suncu; a samo za mene - Red crnih zastava to kroz mrak vihore.

Ruka ti je bela meka kao cvee,A moja ostade sva okrvavljena,Otkud si i ko si, niko znati nee;Ljubav ili mrznja, sudba ili ena.

Leto

Okienu lozom i cveem od maka,Sreo sam je jednom, jednog vrelog dneva.Na puini magla providna i laka,U vruome itu prepelica peva.

Iz vode i kopna odisae letoMirisom i vatrom. Tesne staze behuPune kosovaca. Veselo je cvetoTurinak u njenom govoru i smehu.

Ona je kraj mene tada koraala,Strasna kao leto, pored mirnih vala,Polivenih toplim bojama i sjajem.

Vaj! I mladost proe, ko sunce nad gajem!Samo jo u meni ti si i sad taka;U kosi ti isti cvetovi od maka.

Carica

Ti si lepa naa carica u kruni,S deset dubrovakih paeva; i grejeS tebe sjaj dragulja to donese puniU Kotor brodovi s Kipra i Moreje.

Orli od bisera lee po tvom skutu,Krsti po stiharu, i safiri vratom;Mirise Istoka ostavlja po putu;Tvoga konja vode potkovana zlatom.

Sve crkve u carstvu tvoje ime zbore,I nae velmoe i nai vazaliGledaju te s enjom i sa strahom dvore.

Dok ti gleda kao pa plaljiv i mali,Kako jedna briga, tanka kao para,Pree preko ela krunisanog Cara.

Ave Serbia

Tvoje sunce nose sad na zastavama,Ti ivi u besnom ponosu sinova;Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama,I zore da zrae na putima snova.Jo si uz nas, sveta majko, koju mue;Sve su tvoje munje, u maeva sevu,Sve u naoj krvi tvoje reke hue,Svi vetri u naem osvetnikom gnevu.Mi smo tvoje bie i tvoja sudbina,Udarac tvog srca u svemiru. Vena,Tvoj je udes pisan na elu tvog sina,Na ma njegov re ti strana, neizrena.Mlekom svoje dojke nas si otrovala,U bolu i slavi da budemo prvi;Jer su dva blizanca to si na svet dala-Muenik i heroj, kap suze i krvi.Ti si znak u nebu i svetlost u noi,Kolevka i groblje, u odei sunca;Ti si gorki zavet stradanja i moi,Jedini put koji vodi do vrhunca.Mi smo tvoje trube pobede, i valiTvog ognjenog mora i suncanih reka:Mi smo, dobra majko, oni to su daliSvagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.

Vee

Mre potonja svetlost i postaje smea,Oktobarsko sunce gasne iza huma...A tvoja je dua puna bolnog uma,Teka suza stala u dnu tamnih vea.

Dok u tvome vrtu dan oajno tinja;U tamnoj se senci rasplakale esme;umi gora, kao rosa da rominja,A u tebi huje rime moje pesme...

Huje tamne rime, ko mistino vrelo,Kroz lie, i zvezde, i sen to jo pada:U svakome stihu ima suza jada,U svaku je strofu leglo srce celo.

Jovan Dui misli, izreke, poslovice, mudrosti:

U braku ena trai sve to joj se dopada i uzme sve to moe oteti.

ena se ne slui laju da napadne, nego da se odbrani.

Lepa je svaka ena osim one koja misli da to nije, i one koja misli da jeste.

ene ne znaju da potuju, nego da vole. Stoga one ne trae ni da vi njih potujete, nego da ih volite.

Mukarci su hrabri pred smru, a ene pred ivotom. Mukarci su hrabri pred drugim mukarcem, a ene pred celom sudbinom.

ena iskreno veruje da je mukarac voli samo onda kad zbog nje pati i kad u nju stalno sumnja.

eni nije dovoljno da dobije najvie od mukareve sree, nego da to vie otme od njegove slobode.

Kao glad, ni ljubav nema oiju, ali ljubomora nema pameti.

Ljubav je ak i herojstvo, jer trai rtve.

Mladost i ljubav, to je sve to ivot ima.

Postoji ludilo ljubavi, ali ne i mudrost ljubavi.

Samo se u ljubavi i u snrti ljudi mogu da izjednae, i da poslednji stigne prvog.

Dve su prave i najvee ovekove nesree, nemati zdravlja i nemati prijatelja.

Ljudi koji mrze, to su najpre glupaci, a zatim i kukavice, ali nikad heroji.

Svi ljudi imaju iste mane, ali nemaju iste vrline.

Prva osobina primitivnog oveka ja da se boji svega to ne razume, a na prvom mestu se boji pameti.

Velika je nesrea kad ovek ne zna ta hoe, a prava katastrofa kad ne zna ta moe.

Veliki ovek sudi oveka po njegovim vrlinama, mali sudi po manama.

Ko smisao ivota nije traio, taj nije iveo, ali ako ga je traio, nikad nije bio dovoljno srean.

Treba se uvati vie sebe nego svojih zlotvora.

Glupak se naslanja na glupaka, kao slepac na slepca.

Neko ostari kao zlato i mermer, a neko kao cipele.

Pola sata govorite o nekom dobro, i vi postanete mirni i blaeni, ak i ponosni na lepotu svojih oseanja.

Za samou treba biti sposoban, ak i spreman.

Retko je ovekov cilj zao, a esto su zla sredstva kojima ostvaruje cilj.

Ima ljudi koji su hrabriji pred smru, nego pred ivotom.

Ako mudrac izbegava glupaka, jo vie glupak izbegava mudraca.

to pametan uspe, to esto pokvari ud.

Ko veruje da je srean, on je zaista srean.

Nema ni jednog ostarelog kralja koji ne bi pristao da bude mlad porunik.

Svet podnosi starca samo ako je duhovit ili bogat.

Nikad ovek prema oveku nije pravedan, ni kad voli ni kada mrzi.

Zavist je uroena u svakom oveku, makar to neki krili a neki u sebi suzbijali.

Jedino onaj pisac koji enu ne bi "napao" u umi nae je "napasti" ni u knjizi.

Zlo je ko ne ne zna, a uiti se ne da.

Jedino to mukarci ne oprataju drugom mukarcu, je kad ima lepu enu nego to je njihova.

Ono to u ljudima postoji zversko ne moe se ukrotiti nikakvim poklonom, koliko se to moe ukrotiti lepom reju.

Kad bi mladost imala filozofiju starca, ne bi bilo na svetu ni ijednog sunanog dana.

Makar nesree bile stare koliko i sree, ipak se svetu ini kao da neko zlo nije ni postojalo.

Za svaku nau nesreu kriva je ili naa lakoumnost, ili naa gordost, ili naa glupost, ili na porok.

Dua Zato plae,draga, svu no i dan ceo. Izgubljena srea jo je uvek srea! I taj jad u dui to te na nju sea, To je jedan njezin zaostali deo. Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko: Srea nikad ne mre, i onda kad mine. Taj eho kog jedva uje iz daljine, To jo ona zbori u tebi duboko - U samotne noi kad zalosno ume Reke pune zvezda, gore pune sena... Do sluha ta pesma ne dopire njena, No dua je sluti, uje i razume...

, , , , .

, , , , .

, , , .

, , , , .

, , , .

, , , , .

, , , .