Jezik i moderni mediji komunikacije -kako su mediji uticali na mnogobrojne promene u jeziku- Svi smo svedoci toga koliko su u dananje vreme mediji komunikacije postali neizostavan deo naih ivota i koliki uticaj na nas imaju, a da mi nekada toga nismo ni svesni. Postoje kako pozitivne, tako i negativne promene, neki ljudi veoma dobro reaguju na njih i usvajaju ih, dok ih drugi odbacuju. Kada kaemo moderni mediji komunikacije, prvo na ta pomislimo su internet i mobilni telefon koji su ve sada u velikoj meri povezani, toliko da ljudi nekada uopte ne mogu ni da isprate njihov kako pojedinani, tako i zajedniki razvoj. Nisam ba sigurna koliko smo mi zaista svesni toga u kojoj meri su oni uticali na nas i u kojim sve segmentima naih ivota. Ako pogledamo malo bolje, najvee promene pretrpeo je jezik koji se iz dana u dan menjao kako se upotreba ovih medija poveavala. Moemo slobodno rei da se razvio itav jedan jezik, danas uglavnom poznat mladima. Budui da ivimo u instant svetu, uvek teimo ka tome da to bre neto zavrimo, da to bre neto kaemo ili napiemo, a sve to dovodi do, ak i prekomernog, skraivanja rei i reenica. Za ovakvu situaciju zaslune su prvenstveno SMS poruke, pa zatim e-mailovi i sada najpopularniji et. Lingvista Mihailo epanovi kae: SMS jezik direktno ugroava strukturu i kulturu naeg jezika. To je tako zato to se reenice ne piu gramatiki ispravno, dovoljno je samo spomenuti da se ne piu velika slova i ne stavljaju znaci interpunkcije, ve se koriste samo neke elementarne strukture. Rei se takoe skrauju do granice maksimuma ili se tim skraenicama dodaju sufiksi, pa e se tako umesto roendan pisati ro ili rous. Sve se ee via poz umesto pozdrav, bezveze je postalo bzv, a fejsbuk fejs ili samo fbu. Ovi primeri nam pokazuju da se uglavnom ili izbacuje zadnji deo rei ili se izbace svi mogui vokali, pa ta od rei ostane, ostalo je. Ono to je moda jo pogubnije za srpski jezik jeste nekorienje dijakritikih znakova. Slovo je sada c, je s, a je z. A poto tako nekada doe do prevelike zabune jer ne znamo da li nam neko zove da idemo na pie ili na pice, onda se pribegava drugaijim reenjima. Tada c postaje ts, postaje sh, je tj, a je nekako zh. Brojevi takoe igraju ulogu u celom ovom procesu, budui da je lake napisati O5, nego li opet. S druge strane, istina je da je mnogo ljudi pod uticajem interneta i masovnih medija nauilo engleski jezik, ali etujui, mladi su naravno to doveli do sasvim drugog nivoa. Nismo ni stigli da shvatimo kako se i kada nae v pretvorilo u w, poeli su da priaju i piu ok, kul, pa ak i lol (laughing out loud), to bi na srpskom znailo smejati se na sav glas. Sve je uestalija upotreba skraenice omg, zatim engleskih transkribovanih rei, kao to su pliz, oping, dejt i mnoge druge. Mnogi lingvisti ovaj fenomen i ne smatraju loim jer misle da on podstie jeziku kreativnost, dok drugi kau da je ovo skranvljenje jezika u pravom smislu te rei. Moje miljenje se nalazi tu negde izmeu, ali je svakako bitno da, iako sada ve nikako ne moemo izbei ove medije komunikacije, moramo da se potrudimo da bar na jezik sauvamo od naruavanja.2