Jednoobrazno knjigovodstvo i kontni

okvir JS

AKTIVA

• Neuplaćeni upisani kapital

• Stalna imovina• Obrtna imovina• AVR• Gubitak• POSLOVNA AKTIVA• Vanbilansna aktiva• UKUPNA AKTIVA

PASIVA

• Kapital• Dugoročna

rezervisanja• Obaveze• PVR• Dobitak• POSLOVNA PASIVA• Vanbilansna pasiva• UKUPNA PASIVA

Bilans stanja

POSLOVNI PRIHODI i RASHODI

• Poslovni prihodi• Poslovni rashodi• Poslovni rezultat – dobitak ili gubitak

FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI

• Finansijski rezultat – dobitak ili gubitak

NEPOSLOVNI I VANREDNI PRIHODI I RASHODI

• Neposlovni i vanredni rezultat – dobitak ili gubitak

BRUTO REZULTAT

• Dobitak ili gubitak

POREZI I DOPRINOSI

NETO REZULTAT

Bilans uspeha

Jednoobrazno knjigovodstvo je organizaciono – tehnička varijanta dvojnog knjigovodstva.

Iste poslovne promene obuhvataju se istim kontima.

U bilansu stanja – istim pozicijama obuhvaćene su iste kategorije aktive i pasive, a u bilansu uspeha -obuhvaćene su iste kategorije prihoda i rashoda.

To se postiže primenom jednoobraznog računskog sistema, koji se naziva kontni okvir.

Potreba za jednoobraznim knjigovodstvom javlja se ’30-godina XIX veka, zbog otežane kontrole poslovanja u državnim preduzećima.

Kod nas se primenjuje posle II sv. rata.

Pojam jednoobraznog knjigovodstva

Obezbeđuje da se knjiženje poslovnih promena i vođenje poslovnih knjiga u različitim preduzećima rade na na isti način.

Finansijski izveštaji (BS i BU) svih preduzeća sastavljeni su na isti način:Upoređivanje podataka jednog preduzeća sa drugim Lakša kontrola poslovanja

Značaj jednoobraznog knjigovodstva

Kontni okvir je spisak svih računa koji se mogu koristiti prilikom evidentiranja poslovnih promena.

Propisan je od strane državnih organa i jedinstven je na teritoriji čitave zemlje.

On je osnovni instrument jednoobraznog knjigovodstva (obezbeđuje da sva preduzeća svoje poslovne promene beleže na isti način i na istim računima).

Kontni okvir za privredna društva RAZLIKUJE se od kontnog okvira banke, osiguravajućih društava i vanprivrednih organizacija.

Svaki konto ima svoj naziv, oznaku i funckiju!!!

Pojam kontnog okvira

Preduzeća primenjuju jedinstven kontni okvir prema Zakonu o računovodstvu, otvarajući samo one račune koji su im potrebni.

Takav spisak računa koji se koristi u jednom preduzeću naziva se kontni plan.

Kontni plan je kontni okvir primenjen na jedno preduzeće.

Kontni okvir – svakom računu (kontu) određeni su naziv, oznaka i funkcija.

Pojam kontnog plana

Postoje 3 principa na kojima se zasniva kontni okvir:

Principi kontnog okvira

Dekadni princip

Funkcionalni princip

Bilansni princip

Računi u kontnom okviru grupisani su u:klase, grupe, sintetička konta i analitička konta.

Jednocifrenim brojevima od 0 do 9 obeležavaju se KLASE. Ukupno ima 10 klasa.

Dodavanjem jednocifrenog broja od 0 do 9 broju svake klase, dobijaju se dvocifreni brojevi koji pokazuju GRUPE.

Dodavanjem jednocifrenog broja od 0 do 9 broju svake grupe, dobijaju se trocifreni brojevi koji pokazuju podgrupe tj. SINTETIČKA KONTA .

Dodavanjem jednocifrenog broja od 0 do 9 broju svakog sintetičkog konta, dobijaju se četvorocifreni brojevi koji pokazuju ANALITIČKA KONTA (ovo po potrebi može svako preduzeće za sebe).

Dekadni princip

Klasa

0

Grupa

00, 01, 02, 03, 04, 05, 06, 07, 08, 09

Sintetički računi

001, 002, 003, 004, 005,

itd

Analitički računi

000-1, 000-2, 000-3, 000-4,

itd

Primer dekadnog principa za klasu 0

• Neuplaćeni upisani kapital i stalna imovinaKlasa 0

• ZaliheKlasa 1

• Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovinaKlasa 2

• KapitalKlasa 3

• Dugoročna rezervisanja i obavezeKlasa 4

• RashodiKlasa 5

• PrihodiKlasa 6

• Otvaranje i zaključak računa stanja i uspehaKlasa 7

• Vanbilansna evidencijaKlasa 8

• Slobodna (obračun troškova i učinka)Klasa 9

• Prva cifra 4 – Klasa 4 (Dug. cezervisana i obaveze)

• 43 – grupa• 433 - konto

Konto 433 Dobavljači

• Prva cifra 1 – klasa 1 (Materijal)• 10 – grupa• 101 – kontoKonto 101

Materijal

Primer:

Raspored klasa prati kružni tok kretanja kapitala kroz preduzeće po formuli:

N – R – P – R1 – N1 Finansijsko i upravljačko knjigovodstvo su

spojeni u jednu celinu. Sastavljanje BU je po metodi troškova prodatih

učinka.

Funkcionalni princip

N - Novac• Klase 0 i 1

R - Nabavka• Klase 2 i 3

P – Proizvodni proces• Klase 4, 5 i 6

R1 - Prodaja• Klase 7, 8, 9

N1 - Novac

0

Raspored klasa i računa odgovara rasporedu bilanskih pozicija u BS i BU.

Finansijsko i pogonsko knjigovodstvo su odvojeni.

Sastavljanje BU je po metodi ukupnih troškova.

Bilansni princip

• Klase 0 (NUK), 1 (Zalihe) i 2 (Potraživanja, Plasmani i Gotovina)

Aktiva Bilansa stanja

• Klase 3 (Kapital) i 4 (Obaveze)

Pasiva Bilansa stanja

• Klase 5 (R) i 6 (Pr)

Bilans uspeha

Klasa 7 – Otvaranje i zaključak računa BS i Bu

Klasa 8 – Vanbilansna evidencija

Klasa 9 – Upravljačko knjigovodstvo: obračun Tr

0

Kontni okvir (plan) je instrument za postizanje jednoobraznosti u knjigovodstvu.

Kontni okvir je podeljen na 10 delova koji se nazivaju klase.

Svaka klasa je podeljena na 10 grupa. Svaka grupa se deli na 10 trocifrenih konta. Zvaničan kontni okvir poštuju sva pravna lica u

zemlji.

Zaključak

KONTNI OKVIRKLIK ZA KONTNI OKVIR