JEDNA OD NAJLEP IH IZJAVA NIKOLE TESLE Radim za budu nost, govorio je, i savremenici me ne e razumeti, ali jednoga dana prevlada e nau ni zakoni prirode ije sam tajne otkrio i sve e se izmeniti, kao dlanom o dlan, sve e se promeniti. Nastupi e nova era ove anske mudrosti, ije e glavne odlike biti razumevanje vremena, otkri e izvora beskrajne energije i oblikovanje materije po volji nau nika. Ljudska svest pomeri e granice ivota i bi e mogu e razgovarati sa du ama umrlih odvojenim od tela. Ova saznanja dodatno e pomeriti na e shvatanje o razlici ivota i smrti Uveren sam da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnu a, ono nas ve no privla i, ja ose am njegovu mo i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je odr ava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kad ho u da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to SVETLOST, a kad poku am da ga shvatim duhovno, onda je to LEPOTA i SAMILOST. Onaj koji nosi u sebi tu veru ose a se sna an, rad mu ini radost, jer se sam ose a jednim tonom u sveop toj harmoniji. Veliki ovek koji je zadu io ovo ove anstvo je rekao: Ja sam se samo igrao Jednota Ljepota i Ljubav- Oneness, Beauty and Love Svi smo mi jedno Nikola Tesla ovek je ro en da radi, trpi i da se bori. Ko tako ne ini, mora propasti! Svi smo mi jedno. Ljudi su me usobno povezani nevidljivim silama. vrsto verujem u pravilo kompenzacije. Istinite nagrade su uvijek u srazmeru sa radom i rtvama. 29 posljednjih dana u mjesecu je najte e. Dar mentalne energije dolazi od Boga, vrhunskog bi a i ako mi koncentriramo na e misli o toj istini postajemo skladni sa ovom velikom mo i. Ponosan sam to sam potekao iz zemljoradni kog vite kog naroda, koji je u neprestanoj ljutoj borbi za svoje ideale i europsku kulturu zadu io Europu i svuda

zaslu io ast i po tovanje itavog svijeta, naro ito velike Amerike. Sjeme biljke mor p sti n pogodno tlo, i treb g z ljev ti, njegov ti i ek ti d iznikne i olist . T ko je i s sv kim ovekom ili bi em koje im ljudsko obli je. Religij i filozofij u e d ovek mo e post ti Krist, Bud i Z r tustr . Ono z ime j tr g m lu e je, ve e i nemogu nije. To je: t u initi d se u svemiru sv ki ovjek rodi k o Krist, Bud i Z r tustr . U univerzumu i u prirodi postoji vi i mor l; n u nik treb njeg d sledi. to se ti e ljudskog mor l , sv istorij bi se mogl svesti n dvije re i: Krv i Zl to.I s mo krv te e i zl to sj ! Usmjerite sve vit lne i duhovne energije n djelo. Otud i o i enje od mnogih stv ri i potreb koje im ovek. ivot je rit m koji se mor spozn ti. J ose m t j rit m i upr vlj m se po njemu i prepu t m mu se. On je vrlo z hv l n i d o mi je zn nj koj im m. Sve to ivi povez no je dubokim i divnim vez m : ovjek i zvijezde, meb i Sunce, n e srce i kru enje beskon nog broj svjetov . Te veze su ner skidive, li one se mogu pripitomiti i umilostiviti t ko d ovek i s m po ne d stv r nove i drug ije odnose u svijetu, d vid je njegov n js vr eniji prijemnik. st re ne n ru i. Zn nje dol zi iz Svemira; n ovek. J time ni t nis m izgubio, ve s mo dobio. Toliko s m dobio d s m se r dov o sv kom svom d nu i no i. Z pi ite Nikol Tesl je bio sre n

Im mo dv ok : zem ljsko i duhovno. Treb n stoj ti d on post nu jedno oko. Univerzum je iv u svim svojim m nifest cij m , poput k kve misle e ivotinje. K men je mis ono i ose jno bi e, k o to su to biljke, zvijeri i ovjek. Zvijezd koj sij tr i d je gled mo, i d nismo ove obuzeti sobom r zumjeli bismo njen jezik i poruke. Svoje dis nje, o i i u i ovek mor uskl diti s dis njem, o im i u im univerzum . K d god je netko od meni bliskih i dr gih ljudi bio povrije en, j s m osje o fizi ku bol. To je z to to su n tijel od sli ne gr e, du e vez ne ner skidivim nitim . Neshv tljiv tug koj n s ponek d obuzme, zn i d je negdje, n drugom kr ju ove pl nete, umrlo dijete ili plemenit ovek. Cijel v sion je u izvjesnim periodim bolesn , od s me sebe i od n s. I eznu e neke zvijezde i poj v komete utje u n n s vi e nego

to mi to slutimo. Veze me u stvorenjim n Zemlji su jo j e; zbog n ih ose nj i misli cvijet e divnije z miris ti. Te istine iznov mor mo u iti d bismo se izlije ili. Lijek je u n em srcu We are all one Nikola Tesla Man is born to work, suffer and fight. Whoever does so, He wont fall! We are all one. People are interconnected by invisible forces. I firmly believe in the rule of compensation. True rewards are always in proportion to the work and sacrifices. The 29 days in the month are the hardest. The gift of mental power comes from God, the supreme being and if we concentrate our minds on that truth we become harmonious with this great power. I am proud that I came from the Knights of agricultural people, who were in a constant fight for their ideals and European culture,we indebted Europe and everywhere deserve honor and respect all over the world, especially the great American. The seed of the plant must fall on fertile ground, and it should be nourished. So it is with every man or creature that has a human form. Religion and philosophy taught us that man can become the Christ, Buddha and Zoroaster. What Im looking for is crazier, bigger. That every man in the universe will be born as Christ, Buddha and Zoroaster. The universe and the nature have a higher morality that scientist need to follow. As for human morality, all of history could be reduced to two words: Blood and gold. Only blood flows and gold shines. Write Nikola Tesla was a happy man. Life is a rhythm that must be comprehended. I feel the rhythm and managed it. It was very grateful and gave me the knowledge I have. Everything that lives is in a deep and wonderful relationships: man and the stars, the amoeba and the sun, the heart and the circulation of an infinite number of worlds. These bonds are unbreakable, but they can be tame and to propitiate the man and I began to create new and different relationships in the world. Knowledge comes from space. We have two eyes: the earthly and spiritual. It is recommended that it becomes a one eye. The universe is alive in all its manifestations, like a thinking animal. Stone is thoughtful and sentimental creature, such

as plants, animals and man. A star that shines is asking you to look at her, but we are too self-absorbed to understand its language and message. One must align with the breathing, the eyes and the ears of the universe. Whenever one of my close and dear people were hurt, I felt physical pain. This is because our bodies are of similar structure,souls unbreakably thread. Incomprehensible sadness that overwhelmed us at times mean that somewhere, in the other side of the planet a child died or a noble man. The whole universe is in certain periods sick of itself and of us. disappearance of a star, and the appearance of comets affect us more than we suspect. Relationships among the creatures on Earth are even stronger. The truth is that we must learn in order to be cured. The cure is in our hearts

y

I z p mtite: nijed n ovek koji je postoj o, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i k o t kvi postoje i d lje. Nikola Tesla S vremena na vreme, u retkim trenucima, veliki duh otkri a silazi na zemlju, da saop ti neku tajnu koja treba da unapredi ove anstvo. Bira najbolje pripremljenog, najzaslu nijeg i apu e mu tajnu na uho. Dragoceno saznanje dolazi kao bljesak svetlosti. Kad shvati skriveno zna enje, sre ni izabranik vidi udesnu promenu: pred njegovim ushi enim o ima je jedan novi svet, jedva da naslu uje sli nost sa starim. To nije prolazna iluzija, puka igra njegove razigrane ma te ili fantom od izmaglice koja e se razi i.

y

uda koja vidi, koliko god izgledala udaljena, osta e ovde. On to zna, nema senke sumnje u njegovom umu, svakim deli em svog bi a on ose a: To je Velika Ideja! Nikola Tesla . SVE TO JE U MENI DAROVITO POTI E NE OD MOG OCA-POPA, ve od moje nepismene majke. Tesla y y

Tesla: Najbolje je raditi no u, jer su zvezdana svetlost i misli u bliskoj vezi. Nikola Tesla-klip s prevodom kada ka e da uje ja e nego ostali ljudi i gledaju i u Sunce dobija ide -http://vimeo.com/149136866 Nikola Tesla Tunguska invazija (Kompletan film) http://www.youtube.com/watch?v=WIFe05qaKPo&feature=shareNikola Tesla Zraci smrti (Kompletan video u jednom delu) Ruski/Srpski http://www.youtube.com/watch?v=yNSyiCiX11c&feature=related

y

y

O NOSEVIMA-Predavanje Nikole Tesle, 3. decembar 1875. godine. Drage kolege, ta bismo znali o svijetu bez noseva? Uvjeravam vas da ne bismo znali ni ta! Nosevi nas povezuju sa nevidljivim svijetom. Obavje tavaju nas o zdravim i nezdravim stvarima. Ka u da li je postelja ista i da li je supa vrela. Daruju nam miris jutra i dolaze e

oluje. Ujedinjuju nas sa prirodom. Nosevi se, naime, esto porede sa biljkama: svi znamo za baburast, paprikast ili krompirast nos. Ljudski nosevi se kao most pru aju prema svijetu ivotinja. uli ste o orlovskom, pa jem, surlastom nosu. Mnogi nesre ni mladi je prozvan tukan, jednorog, nosorog. Nos nas povezuje i sa godi njim dobima. On nam donosi miris februarskog mraza i junskih lipa. Vonj paprika na plotni je heraldi ki simbol avgusta. Nos je vrsta alatke. Ljudi se pitaju: mo e li se tim nosem otvoriti konzerva? esto ga porede sa a ovom, sjekirom, sjeka em. To je i muzi ki instrument, sli an trubi, fagotu, trombonu. On je zloglasni rezonator hrkanja i zato omrznut me u cimerima. Nos odre uje boju glasa, on je blagoslov pjeva a i prokletstvo unjkavih. Ljudi osje aju miris ak i dru tvenih odnosa. Znam za miris novca i miris sirotinje. On do arava lice majke zemlje, podsje aju i i na gorde planinske litice i speleolo ke ponore. Nos je lavirint, gdje svjetlo i vazduh sre u mrak drijela. On omogu ava ivot. Ne zaboravite da nam nos daruje dah prije nego to e nam pokloniti miris. Kao tema, nos je oduvijek inspirisao mudrace. Paskal je vjerova da bi lice svijeta bilo druga ije da je Kleopatrin nos bio kra i. Koliko god plakao, svako se na kraju usekne na alio se Hajne. Volter je rekao da su svi ljudi ro eni sa deset prsta i nosem a niko sa znanjem o Bogu. Kopanje nosa odaje vje itu nedoraslost i demaskira pretenziju fino e. Tiho de Brahe imao je zlatni nos. Kao i uvo, on mo e biti ukra en min u om. Drage kolege, svi ste vidjeli kako eta bezuspje no vu e psa, a pas se ne mi e dok ne dovr i pri u koju mu pripovijeda neki miris ukraj puta. Nos pri a pri e. Taj vrhovni budilac sje anja jo pamti mirise tavana i podruma roditeljske ku e. Nos je presto za cviker.

Pariski i kelnski proizvo a i parfema veliki su prijatelji ljudske du e. Nos nam daruje mirise bosioka, kafe i kore limuna. Grci, Jevreji i drugi stari narodi vjerovali su da bogovi, kao i mi, vole miris ro tilja. Ti anti ki bogovi su nosevima nesumnjivo divnim primali rtve paljenice. Prosjaci poku avaju da se nasite ispred restorana, razdra eno udi u i mirise supe, gula a, pe enja. Eskimi se ljube nosem. On je krhak i osjetljiv a dje aci tu finu stvar vole da razbiju. - Udri ga u nos vi u o i e mu se napuniti krvlju. Poslije nije niza ta! Legenda ka e da je Napoleonov tobd ija odbio Sfingi nos jer je bio previ e savr en. Mnogi ljudi su nezadovoljni svojim nosevima. Vizionari sanjaju o trampi noseva. Ili, ak, berzi noseva koju bi kontrolisala Isto noindijska kompanija sa svojim centrima u Londonu i Amsterdamu. - Svako lice s nosom lijepo govorio je moj djed. Za noseve se mo e re i to i za konje: dobrom nosu hiljadu mana. R avom jedna ne valja. Drage kolege, inspirisane kolege slijedite svoj nos!

y

NIKOLA TESLA BIOGRAFIJA Pronalaza koji je izumeo to ak modernog doba Nikola Tesla je ro en u porodici pravoslavnog sve tenika 10. jula 1856. godine u Smiljanu, dana nja Republika Hrvatska. Njegovi roditelji Milutin i Georgina osim njega imali su sina Daneta i erke Angelinu i Milku, starije od Nikole i Maricu najmla e dete u porodici Tesla. Smiljan, mesto ro enja Nikole Tesle Svoje ime je dobio je po dedi sa o eve strane. kolovanje je zapo eo u rodnom mestu, gde je

proveo najbezbri nije godine svog ivota. Nakon nesre nog slu aja, prilikom koga je porodici Tesla poginuo sin prvenac, Dane, porodica se preselila u Gospi gde je mladi Nikola nastavio kolovanje. kolujuci se u Gospi u, a kasnije na Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, njega je morila injenica da e nakon toga morati da nastavi porodi nu tradiciju i da postane sve tenik. Ta injenica mu nije davala mira budu i da su ga iskreno zanimale prirodne nauke. Po zavr etku karlova ke gimnazije, na raspustu, vrativ i se u Gospi mladi Tesla se razboleo od kolere. U to vreme ova opaka bolest odnosila je veliki broj ivota. U jednom od samrtnih trenutaka za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Jo uvek pamtim njegovo bledo lice dok je poku avao da me razveseli, nesigurnim glasom. Rekoh mu: -Mo da bih mogao da se oporavim ako mi dopusti da studiram tehniku. -I i e u najbolju tehni ku kolu na svetu, odgovorio je sve ano, a znao sam da tako i misli. Kako je, zaista, i usledio udesan oporavak, kao to mu je otac i obe ao Nikola Tesla je 1875. godine upisao Vi u tehni ku kolu u Gracu. Na tim, toliko eljenim studijama, Tesla je iskazao vi e nego potrebnog interesovanja za savladavanje predmeta. Na taj na in je eleo da svome ocu poka e kako nije pogre io to mu je dozvolio da se posveti izu avanju tajni matematike, fizike i ma instva. Ipak, i pored priznanja profesora koje je dobijao u svedo anstvima, njegov otac kao da je bio nezainteresovan za sinovljeve uspehe. To je skoro ubilo moju ambiciju; ali kasnije kada je otac umro, potreslo me je kada sam na ao zave ljaj pisama koja su moji profesori pisali predla u i mu da me ispi e sa fakulteta, ukoliko ne e da se ubijem prekomernim radom. U Gracu, na tim studijama Tesli se rodila ideja o stvaranju obrtnog polja. Kada je jednom od svojih profesora izlo io ideju da bi mo da bilo mogu e pokretati motor bez etkica dobio je slede i odgovor: Mo da e gospodin Tesla da uradi velike stvari, ali mu sigurno ne e uspeti da uradi ovo. To bi bilo kao kad bi se jedna konstantna priva na sila kao to je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile, nemogu a ideja.

Godine 1879. Nikola Tesla je dobio svoje prvo name tenje, po eo je da radi kao pomo ni in enjer u Mariboru. Iste godine umro mu je otac i da bi ispunio o evu zelju da zavr i fakultet 1880. Tesla upisuje fakultet u Pragu. Nekoliko godina, koje su usledile, predstavljale su zna ajan period u karijeri Nikole Tesle. Nakon rada u Budimpe ti u Centralnom telefonskom uredu, usledio je izum obrtnog magnetnog polja (februara 1882.). Te iste godine na preporuku svojih predpostavljenih dobio je zaposlenje u Parizu u Edisonovom kontinentalnom dru tvu. Tu je proveo dve godine na raznim i vrlo odgovornim poslovima a kako njegovo ume e nije moglo da pro e nezapa eno preporu en je i samom Edisonu. Edison je u to vreme bio najzna ajnija li nost tehnike u Americi, heroj elektrike koga je slavila cela nacija. On je Tesli 1884. godine dao posao u svojoj laboratoriji u Njujorku, ali njihova saradnja nije dugo trajala. Nezadovoljan odnosom predpostavljenih prema svome radu, Nikola Tesla je ve naredne 1885. napustio Edisona i uz pomo nekih investitora osnovao Tesla Arc Light Co. U po etku, zbog obaveza prema investitorima, morao je da radi u oblasti lu nih svetiljki, ali je nakon toga krenuo u realizaciju svojih projekata iz oblasti polifaznih naizmeni nih struja. Nakon predavanja Novi sistem motora i transformatora naizmeni ne struje 16. maja 1888. koje je odrzao pred Ameri kim institutom elektroin enjera (AIEE), Tesla je dobio ponudu od firme Vestinghaus (Westinghouse) za otkup patenata iz oblasti polifaznih struja. Usledile su godine u kojima je Tesla sa Vestinghausovim in enjerima radio na prakti noj primeni svojih izuma. Tridesetog jula 1891. Nikola Tesla je dobio ameri ko dr avljanstvo. Dobar deo 1892. Tesla je proveo u Evropi. Tu je kroz mnogobrojna predavanja promovisao svoje ideje. Svoje predavanje Eksperimenti sa naizmeni nim strujama visokih napona i visokih frekfencija odr ao je u Engleskoj pred Institutom elektroin enjera i pred Kraljevskim institutom. Isto predavanje ponovio je u Parizu pred interacionalnim dru tvom elektri ara i Francuskim dru tvom za fiziku. Stigao je i da jedini put u ivotu poseti Beograd gde je ostao tri dana. Takode te 1882. godine Tesla je ostao i bez drugog roditelja. Umrla mu je majka i taj gubitak mu je stra no te ko pao. Nakon povratka u Ameriku usledila je nova borba. Zagovornici upotrebe jednosmerne, ujedno i protivnici kori enja naizmenicne struje osuli su drvlje i kamenje kritikujuci i upozoravajuci na opasnosti koje njena upotreba donosi. Trijumf, u ovom sukobu poznatom kao Rat struja, su

1893. odneli oni koji su imali malo vi e vizionarstva sa sobom. Svetska izlo ba u ikagu je te godine bila osvetljena uz pomo naizmeni ne struje.

Usledilo je istra ivanje na polju be i nog prenosa signala i energije. Ssvoju ideju i nameru da svoje istra ivanje uputi u tom smeru Tesla je javno izneo u govoru prilikom pu tanja u pogon elektrane na Nijagarinim vodopadima 1897. Kakav li je bio izraz lica ljudi kojima neko, tek sto su do iveli prenos elektri ne energije na ve u udaljenost, pri a o prenosu iste bez ica? Veliku misteriju predstavljaju Teslina istra ivanja na ovom polju. Iako je proveo skoro godinu dana u Kolorado Springsu (1899-1900), i vodio iscrpan dnevnik o svojim istra ivanjima, do ire upotrebe be i nog prenosa elektri ne energije do dana dana njeg nije do lo. Tesla je imao nameru da iskoristi gornje slojeve Zemljine kugle kako bi energiju sa jednog preneo na drugi kraj sveta. Neka svoja otkri a opisao je u eseju Problem pove anja ljudske energije, koji je izazvao iroko interesovanje nau nog i poslovnog sveta. Verovatno i sam zaintrigiran esejem J.P. Morgan (John Pierpont Morgan 1837-1913), u to vreme jedan od najbogatijih ljudi Amerike, ponudio je finansijsku podr ku Tesli. Do saradnje je do lo na projektu Svetski radio sistem koji je Tesla vodio u svojoj laboratoriji na Long Ajlendu. Ve posle godinu dana 1901. Morgan je nau niku uskratio finansije. Povod za prestanak saradnje je bilo prvo uspesno transantlantsko be i no slanje radio poruke, koje je izveo Markoni (Guglielmo Marconi 1874- 1937). Tesla je Morganu tada priznao da je on tako ne to mogao da u ini odavno, ali da to nije cilj njegovog istra ivanja. Morgan je bio besan zbog ove, kako je on smatrao, utaje i vi e nije nikada sara ivao sa Teslom. Tesla se nekako snalazio na ovom projektu do 1905. kada je i potpuno iscrpeo izvore finansiranja i bio je primoran da ga napusti. Usledile su godine u kojima je on radio na usavr avanju postoje ih i patentiranju novih pronalazaka u oblasti ma instva. Te godine su bile dosta te ke za njega. Javnost se podsetila velikog genija 1917. kada mu je

dodeljena Edisonova medalja, najve e ameri ko odli je u oblasti tehnike. 1919. Nikola Tesla je objavio svoju autobiografiju kroz seriju lanaka u asopisu Electrical Experimenter. Za ljude, koji mu nisu bili bliski, vesti od Tesle su stizale kroz novinske lanke u kojima su mogli da pro itaju njegove esto i previ e senzacionalne izjave. Izjave poput Kako signalizirati na Mars ili Rasturanje tornada i nisu ba doprinosile njegovom ugledu. Tada su se vi e smatrale plodom bujne ma te nego li mogu im nau nim dostignu ima. Tesla je nekako opstajao uz pomo prijatelja i skromne penzije koju je nerado prihvatio od tada nje jugoslovenske vlade. Njegovo zdravlje se zna ajno pogor alo nakon smrti njegovih prijatelja Roberta Andervuda D onsona (Robert Underwood Johnson) i Ri monda Pirsona Hobsona (Richmond Pearson Hobson) 1937. Te godine je do iveo i saobra ajnu nesre u udario ga je taksi dok je prelazio ulicu.Skoro sam, bez porodice, i samo u dru tvu sestri a Save Kosanovi a (sin Marice Kosanovi ) i par prijatelja, Tesla se retko pojavljivao u javnosti u poznim godinama svog ivota. Izuzetak je bila poseta Kralja Petra II Kara or evi a koji je do ao da se upozna sa Teslom u njegovom apartmanu u junu 1942. Susret Nikole Tesle i Kralja Petra II Kara or evi a. Godine 1943. petog januara Tesla je pozvao ameri ko vojno ministarstvo. U kratkom razgovoru veliki nau nik je ameri koj vojsci ponudio tajne svog super oru ja. Oficir nije shvatio o kome se radi i verovatno misle i da je u pitanju aljivd ija ili ludak obe ao je da e se javiti kasnije. U osamdeset i sedmoj godini u hotelu Njujorker 7. januara 1943. godine prestalo je da kuca srce ovog plemenitog nau nika. U katedrali sv. Jovana Bogoslova 12. januara okupilo se dve hiljade ljudi me u kojima je bio veliki broj pronalaza a, dobitnika Nobelove nagrade, svetski priznatih imena iz oblasti elektrotehnike, jugoslovenskih diplomata. Dva dana ranije tada nji gradona elnik Njujorka Fiorelo La Gvardija (Fiorello LaGuardia) odr ao je posmrtni govor koji je radio Njujork direktno prenosio.Tesla je bio veliki humanista- ist nau ni genije pesnik u nauci On je inio izvanredne, zapanjujuce, udesne stvari u toku svog ivota. inio je to jednostavno da bi slu io ljudskom rodu- a za svoje usluge nije tra io ni ta. Novac on za njega nije mario. Po ast ko je taj neko ko mo e da po astvuje drugog. To je bio njegov stav. Zahvalnost on je nije o ekivao niti je tra io

Onaj zna ajni deo Tesle ivi u njegovom dostignu u koje je ogromno-skoro nemogu e da se izra una-koje je sastavni deo naseg ivota i sastavni deo na e civilizacije, nase svakodnevnice na eg teku eg napora Posmrtni ostaci jednog od najve ih ljudi, koji su iveli u pro lom veku, nalaze se u muzeju Nikole tesle u Beogradu u urni idealnog sfernog oblika. Danas se u svetu ime Nikole Tesle uzvikuje glasno, sa puno po tovanja, to ovaj ovek i zaslu uje. Brojna udru enja, studentske i in enjerske organizacije, uvaju uspomenu na velikana svetske nauke. O njemu su napisane mnoge knjige, ispri ane razne i mogu e i nemogu e teorije, ali je samo jedna istina. Nikola Tesla je bio veliki nau nik, ovek bez ijih bi izuma te ko mogli da ivimo ovako kako ivimo sa puno komfora i slobode koju nam pru a elektri na struja. Na a je du nost da, u znak zahvalnosti, ne dozvolimo da se njegovo ime ikada zaboravi.

TESLA: J se ne b vim polug m k o Arhimed, ve Elektricitetom i trudim se d ne z p lim Zemlju. Z p mtite, ml di u: dokle god ovek ne shv ti d je Minh uzen postupio s svim prirodno k d se izvuk o iz jezer dr e i se z sopstveni per in, ost e n Zemlji. Logici Minh uzenovog per in dugujem mnog svoj otkri . Gr vit cij je sil koj sve dr i n okupu; dok z d to nije op ti z kon jesu pti j kril . J zn m d je Gr vit cij n klonjen svemu to treb d leti i moj n mer nije d n pr vim vion ili r ketu, ve d oveku povr tim svest o njegovim sopstvenim krilim D lje, j poku v m d probudim energije koje se n l ze u v kumim . V kumi su n jve i izvori energij ; ono to se sm tr pr zninom s mo je m nifest cij neprobu ene m terije. Nem pr znine n Zemlji, niti u v sioni. U crnim rup m , o kojim govore stronomi, n jmo nije su energije i izvori ivot . Iza oklopa nedodirljivog spasitelja svijeta skrivao se sanjar koji je vjerovao u pravednost i kraj svih ratova. (izvor: Tesla arobnjak i genije: A. Milinkovi )

Komentar Obradin Mitrovic Zna i da su u CRNIM RUPAMA najmo nije energije i izvori IVOTA !! Komenter Milada Bijelic tako je Tesla rekao- no danas ima vise teorija o cenim rupama- i niko u stvari ne moze dokazati sto su one zapravohttp://nikolateslaclub.com/index.php/en/other-resources Tajna kule Wardencliff 1 Autor: Dr Velimir Abramovi Kakvu tajnu uva Teslina kula u Vardenklif-u? Posetimo ponovo Teslinu laboratoriju u Kolorado Springsu. Nai i emo na elektromagnetska polja vrlo niske frekvencije i Teslu koji eksperimenti e sa radom ljudskog mozga, na samome sebi. Prijatelju Johnsonu pi e o inteligentnim svojstvima elektromagnetskih polja. Za inje se biofizi ka osnova neurologije. Neposredno posle toga, 1901. godine po inje dizanje Svetske emisione stanice na Long Islandu. Radi se o slo enom emiteru elektromagnetskih talasa u ijoj izgradnji Tesla primenjuje celokupno dotada nje znanje: teleautomatsku kontrolu, be i ni prenos, nehercijanske talase, originalnu teoriju etra i elektriciteta, dinami ku teoriju gravitacije (po kojoj svaki prirodni elemenat Mendeljejevog sistema ima svoju karakteristi nu gravitacionu konstantu, specifi no G), kao i sopstvenu tehniku upravljanja brzinom proticanja vremena. Te 1901. godine nastaje nova fizika. Postavlja se pitanje kakva koncepcija sveta le i u osnovi izvodjenja eksperimenata sa fokusiranim rezonantnim magnetnim i elektromagnetnim poljima. Vratimo se na as mistiku D ord u Leonardu i njegovoj slici Kosmosa. Govore i o vibratu on isti e da ima raznih naroda, rasa i plemena, ali nigde na planeti ne mogu se na i ljudi koji ive li eni muzike i plesa. Pre vi e od 2500 godina Pitagora je rekao u enicima da je kamen zaledjena muzika. Poznato svojstvo svake estice u fizi kom svemiru je njena zavisnost od visine tona i gornjih tonova njenih pojedinih frekvencija, to zna i od njenog pevanja. Ljudi stvaraju muziku, ali pre toga, ona stvara ljude. Dar slu anja otvara nam mogu nost se anja na eg najdubljeg porekla. Muzika je izraz zvuka raznih struktura sveta i jasno ukazuje na ritmi ke osobine svih stvari. Vibrato nam poma e da ujedno istra imo sebe i svet iji smo deo. Ta pulsacija izviru a iz tona mo e da nas dovede do ne ega to je najspontanije i najkreativnije

u ljudskom ivotu. Vibrato koji pobudjuje unutarnje ljudske tonove mo e biti i duboko eroti an. Kod laganog stava Bahovog etvrtog Brandenbur kog koncerta, sviDalje

18.Oktobra 1931. godine u West Orangeu umro je jedan od najve ih tehni kih genija u istoriji sveta, Thomas Alva Edison. O otkri ima ovog genijalca u ilo se u koli. Njegovim najva nijim izumom smatra se prva upotrebljiva sijalica s ugljenom niti. Bez ovog otki a, ve ina nas ne mo e zamisliti svakodnevnicu. Osim sijalice, Edison je zaslu an i za brojna druga otkri a kojima je svet uveo u industrijsko doba. Zanimljivo je da je Edison bio genije u primeni naucnih otkri a uprkos tome to se nikad nije previ e interesovao za teorijsku nauku. Jeste da je neke stvari ukrao od N.Tesle i pokusao prisvojiti, ne treba ga osporavati kao osobu, jer je bio toliko hrabar da prisvoji neka otkrica N. Tesle, u stvari on je samo preradio neke izume Nikole Tesle i dao u upotrebu. I Marconni se dosta sluzio Teslinim idejama. NIKOLA TESLA! INTERVJU IZ 1899.gSAVRSENO INTERVJU TESLE SA DZON SMITOM NOVINAR: Gospodine Tesl , stekli ste sl vu covek koji se umes o u kosmicke procese. Ko ste vi, gospodine Tesl ? TESLA: To je pr vo pit nje, gospodine Smit, i j cu se potruditi d v m d m i pr vi odgovor n njeg . NOVINAR: K zu d ste iz zemlje Hrv tske, iz kr j zv nog Lik , gde z jedno s ljudim r ste drvece, k men i zvezd no nebo. K zu d v m je z vic j selo koje nosi ime po gorskom cvecu, i d je kuc , u kojoj ste se rodili, pored sume i crkve. TESLA: Z ist , sve je t ko. Ponosim se svojim srpskim rodom i hrvatskim zavicajem. Cujem d se moji Srbi nesto z le. St im nedost je? Im ju Vl diku i mene, ono sto je vrhunsko n Zemlji: Poeziju i N uku. NOVINAR: Ko su, z pr vo, Srbi? TESLA: Posrednicko pleme medu n rodim , trgovci sunc nom energijom n Zemlji.

Rob im d n s sl bo ide, p su se z brinuli. Lepot i miris ruze mogu se uzim ti k o lek, suncevi zr ci k o hr n . Zivot im beskon c n broj vidov , duznost n ucnik je d ih pron l zi u sv kom obliku m terije. TESLA: N jpre je bil energij , potom m terij . TESLA: M terij je stvoren iz prvobitne i vecne energije koju zn mo k o Svetlost. Z sj l je i poj vile su se zvezde, pl nete, covek i sve sto je n Zemlji i u univerzumu. M terij je izr z beskon cnih vidov Svetlosti; z to je energij st rij od nje. Postoje cetiri z kon Stv r nj . Prvi je d je izvor sveg u Nepoj mnom, crnoj cestici koju um ne moze z misliti, niti m tem tik izmeriti; u tu cesticu st ne cel v sion . Drugi z kon je sirenje t me, koj je pr v prirod Svetlosti, iz Nepoj mnog i njen preobr z j u svetlo. Treci z kon je potreb Svetlosti d post ne m terij . Cetvrti z kon gl si: nem pocetk ni kr j ; tri prethodn z kon oduvek tr ju i Stv r nje je vecno. TESLA: Up mtite nije z krivljen Prostor, vec covekov um koji ne moze d shv ti Beskr j i Vecnost! D je tvorcu Rel tivnosti to j sno, stek o bi besmrtnost, c k i fizicku ko mu je to po volji. J s m deo Svetlosti, on je muzik . Svetlost ispunj v mojih sest cul : j je vidim, cujem, osec m, mirisem, doticem i mislim. Misliti je kod mene sesto culo. Cestice Svetlosti su ispis ne note. Jedn munj moze biti cit v son t . Hilj du munj je koncert. Z t j koncert j s m stvorio lopt ste munje koje se cuju n ledenim vrhovim Him l j . NOVINAR: Gospodine Tesl , d li vi cujete tu Muziku? TESLA: Uvek je cujem. Moje duhovno uho je veliko k o nebo koje vidimo izn d n s. Svoje fizicko uho uvec o s m R d rom. Po Teoriji Rel tivnosti dve p r lelne linije s st ce se u Beskr ju. Time ce i Ajnst jnov kriv post ti pr v . Jednom stvoren, zvuk tr je vecito. Z covek on moze d iscezne, li n st vlj d tr je u tisini koj je njegov n jvec moc. NOVINAR: Cesto pominjete moc vizualiz cije. TESLA: Njoj mozd im m d z hv lim z sve sto s m stvorio. Dog d ji iz mog zivot i moj otkric su pred mojim ocim stv rni, vidljivi k o sv k poj v i predmet. U ml dosti s m se tog pl sio, ne zn juci st je to z pr vo, li k snije s m tu moc primio k o izuzet n d r i preimucstvo. Negov o s m g i ljubomorno cuv o. Vizualiz cijom s m n vecini izum vrsio i ispr vke, ond ih, t ko z vrsene, pr vio. Njome res v m i komplikov ne m tem ticke jedn cine, d ne ispisujem brojeve. N Tibetu bih zbog tog d r dobio cin visokog L me. TESLA: D , to se t ko r di. Moj vid i sluh su s vrseni i, smem to slobodno reci, j ci nego u ost lih ljudi. J cujem grmlj vinu n sto pedeset milj , i vidim boje u nebu koje drugi ne vide. To uvec nje vid i sluh im o s m i

k o dete. Kasnije s m to svesno r zvij o. NOVINAR: St je sedmo pril god v nje, gospodine Tesl ? TESLA: Zn nje k ko d se psihicke i vit lne energije pretvore u ono sto zelimo, i postignemo vl st n d svim osec njim . Indusi to n ziv ju Jogom Kund lini. Ov zn nj se mogu n uciti, z st su potrebne mnoge godine, ili se sticu rodenjem. J s m ih vecinu stek o rodenjem. On su u n jblizoj vezi s polnom energijom, koj je posle Svetlosti n jr sprostr njenij u v sioni. Zen je n jveci kr dljiv c te energije, time i duhovnih moci. J s m to oduvek zn o i cuv o se. Od sebe s m stvorio ono sto s m hteo: mis onu i duhovnu m sinu. (mjeseceva zenska energija tko je spominjao da Mjesec usisava nase izvjesne energije???) NOVINAR: A deveto pril god v nje, gospodine Tesl ? TESLA: Sve uciniti d se nijednog d n , nijednog trenutk ko je to moguce ne z bor vi ko smo i z sto smo n Zemlji. NOVINAR: St je deseto pril god v nje? TESLA: Ono je n jv znije. N pisite d se gospodin Tesl igr o. Igr o se cit vog svog zivot i uziv o u tome. NOVINAR: Gospodine Tesl ! D li se to odnosi i n v s otkric i v se delo? Je li i to bil igr ? TESLA: Jest, dr gi ml dicu. J s m t ko voleo d se igr m Elektricitetom! Uvek se n jezim k d slus m o onom Grku koji je ukr o v tru. Grozn pric o okiv nju i orlovim koji mu kljuju dzigericu. Z r Zeus nije im o dovoljno munj i gromov , p je bio ostecen z jed n ug r k? Tu je neki nespor zum NOVINAR: Cit oci n seg list vole humor. Ali zbunili ste me izj vom d i v s otkric , koj su neizmern dobrobit z ljude, predst vlj ju igru. Mnogi ce se n mrstiti n to. TESLA: Dr gi gospodine Smit, nevolj i jeste u tome sto su ljudi odvec ozbiljni. D to nisu, bili bi srecniji i zn tno duze bi ziveli. Kinesk poslovic veli d ozbiljnost skr cuje vek. NOVINAR: Oni bi r do d cuju u cemu je v s filozofij . TESLA: Zivot je rit m koji se mor spozn ti. J osec m t j rit m i upr vlj m se po njemu i prepust m mu se. On je vrlo z hv l n i d o mi je zn nj koj im m. Sve sto zivi povez no je dubokim i divnim vez m : covek i zvezde, meb i Sunce, n se srce i kruzenje beskon cnog broj svetov . Te veze su ner skidive, li one se mogu pripitomiti i umilostiviti t ko d covek i s m pocne d stv r nove i drug cije odnose u svetu, d st re ne n rusi. Zn nje dol zi iz v sione; n s vid je njegov n js vrseniji prijemnik. Im mo dv ok : zem ljsko i duhovno. Treb n stoj ti d on post nu jedno oko. Univerzum je ziv u svim svojim m nifest cij m , poput k kve mislece zivotinje. K men je mis ono i osec jno bice, k o sto su to biljke, zver i covek. Zvezd koj sij tr zi d je gled mo, i d nismo ovec obuzeti sobom

r zumeli bismo njen jezik i poruke. Svoje dis nje, oci i usi covek mor uskl diti s dis njem, ocim i usim univerzum . NOVINAR: Dok govorite, cini mi se d slus m budisticki tekst, besedu t oiste ili tr kt t P r zulzus . TESLA: Dobro v m se cini! Zn ci d postoji opste zn nje i istine koje je covek oduvek posedov o. Po mom osec nju i iskustvu, u v sioni im s mo jedn m terij i jedn vrhovn energij s beskon cnim brojem m nifest cij zivot . Najlepse od sveg je to sto otkricem jedne t jne u prirodi, otkriv te i ost le. One se ne kriju, tu su oko n s, li mi smo slepi i gluvi z njih. Ako se emotivno vezemo z njih, one n m s me dol ze. Sve je Elektricitet. N jpre je Svetlost, beskr jni izvor iz kojeg istice m terij i r sporeduje se u svim oblicim koji predst vlj ju v sionu i Zemlju s svim njenim vidovim zivot . TESLA: Elektricitet s m j s m. Ili, ko hocete, Elektricitet u ljudskom oblicju. To ste i vi, gospodine Smit, li tog niste svesni. Svetlost je uvek bil n mojoj str ni. Zn te li ko mi je otkrio Obrtno M gnetno Polje i Indukcioni Motor, sto me je prosl vilo u dv deset sestoj godini? Jedne letnje veceri, u Budimpesti, posm tr o s m s svojim prij teljem Sigetijem z l z k Sunc . Hilj de v t r okret lo se pl mteci hilj d m boj . Setio s m se F ust i recitov o stihove iz njeg . I t d , k o u m gnovenju, video s m k ko se obrce M gnetno Polje i r di Indukcioni Motor. Video s m ih u Suncu! Zvuk ne postoji jedino u gromu, vec i u munji; kod nje je on pretvoren u sj j i boje, boje se mogu slus ti. Jezik je od reci, sto zn ci d je od zvukov i boj . Sv ki grom i munj su r zliciti i im ju svoj imen . J neke od njih n ziv m imenim onih koji su mi bili bliski u zivotu, ili po onim kojim se divim. U nebu sev ju i grme moj M jk , sestr , br t D nilo, pesnik Zm j i licnosti iz srpske istorije. Imen k o sto su Is ij , Jezekilj, Leon rdo, Betoven, Goj , F r dij, Puskin i sve neug sle v tre ozn cuju j t i spletove munj i gromov koji ne prest ju svu noc, i zemlji donose bl gorodnu kisu ili p le sume i ljudsk n selj . Postoje munje i gromovi, i to oni n jsj jniji i n jmocniji, koji ne iscez v ju. Oni se vr c ju i j ih prepozn m medu hilj d m . J s m se hr nio svojim mislim , n ucio s m d upr vlj m osec njim , snovim i vizij m . Oduvek s m je negov o, k o sto s m negov o i svoj z nos. Ceo svoj dugi vek proveo s m u z nosu. To je bio izvor moje srece. On mi je pomog o i d tokom svih ovih godin podnesem r d, koji je bio dovolj n z pet zivot . N jbolje r diti nocu, jer su zvezd n svetlost i misli u bliskoj vezi. NOVINAR: K z li ste d s m i j , k o sv ki stvor, Svetlost. To mi l sk , li, prizn jem, nije mi s svim j sno. TESLA: Z sto bi i treb lo d

v m bude j sno, gospodine Smit? Dovoljno je d poverujete u to. Sve je Svetlost. U jednom njenom zr ku je sudbin n rod ; sv ki n rod im svoj zr k u onom velikom svetlosnom izvoru koji vidimo k o Sunce. I z p mtite: nijed n covek koji je postoj o, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i k o t kvi postoje i d lje. T jn je u tome d se te svetlosne cestice povr te u prvobitno st nje. NOVINAR: To je v skrsenje! TESLA: J to radije n ziv m: Vr c nje u neku od prethodnih energij . Hrist i jos neki zn li su tu t jnu. J s m tr g o z time k ko d se ocuv ljudsk energij . On je jed n od vidov Svetlosti, k tk d r vn vrhunskom nebeskom svetlu. Nis m tr g o z time r di sebe, vec r di dobr svih. Verujem d ce moj otkric uciniti ljudim zivot l ksim i snosljivim, i usmeriti ih n duhovnost i mor lnost. . .TESLA: I zapamtite: nijedan ovek koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne cestice povrate u prvobitno stanje. NOVINAR: To je uskrsnu e! TESLA: Ja to radije nazivam: Vracanje u neku od prethodnih energija. Hrist i jos neki znali su tu tajnu.Ja sam tragao za time kako se ocuva ljudska energija.Ona je jedan od vidova Svetlosti, katkad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za time radi sebe, vec radi dobra svih. Verujem da ce moja otkri a uciniti ljudima zivot laksim i sno ljivijim, i usmeriti ih na duhovnost i moralnost.

Tesla 1932. pisao o neutrinima br im od svetlosti Srpski nau nik Nikola Tesla 1932. godine pisao o neutrinima koji putuju br e od svetlosti, koje bi mogle biti dokaz da je mogu e putovanje kroz vreme Nau nici u CERN-u su pro le sedmice otkrili da su tokom eksperimenta zabele ili neutrine koji su br i od svetlosti. - Malene estice, svaka tako malog naboja da ih mo emo zvati neutrinima. Kre u se velikim brzinama, prelaze i i brzinu svetlosti pisao je Tesla 1932. godine. Nau nici iz CERN-a ustanovili su da je snop neutrina poslan iz CERN-a ka Gran Sasu putovao deli sekunde br e od svetlosti, koja je prema Ajn tajnovoj teoriji najbr a u svemiru. - Mi nismo ljudska bi a koja ponekad imaju spiritualno iskustvo. Mi smo spiritualna bi a koja imaju ljudsko iskustvo Nikola Tesla K d god je neko od meni bliskih i dr gih ljudi bio povre en, j s m ose o fizi ku bol. To je z to to su n tel od sli ne gr e, du e vez ne ner skidivim nitim . Neshv tljiv tug koj n s ponek d obuzme, zn i d je negde, n drugom kr ju ove pl nete, umrlo dete ili plemenit ovek. Cel v sion je u izvesnim periodim bolesn , od s me sebe i od n s. I eznu e neke zvezde i poj v komete uti u n n s vi e nego to mi to slutimo. Veze me u stvorenjim n Zemlji su jo j e; zbog n ih ose nj i misli cvet e divniji z miris ti ili u ut ti. Te istine iznov mor mo u iti d bismo se izle ili. Lek je u n em srcu i, isto t ko, u srcu ivotinje koju n ziv mo v sionom. Nikola Tesla . NIKOLA TESLA Na pitanje ko je otkrio radioaparat, svaki e vam u enik dati odgovor koji stoji u ve ini enciklopedija i kolskih ud benika irom svijeta: Marconi!. A na pitanje ko je izumio vas toster, mikrovalnu pe nicu, kompjuter, uli nu rasvjetu, bez dvoumljenja ete dobiti odgovor: Edison, ko bi drugi! Ovi odgovori jednostavno nisu ta ni. Ispravan odgovor je: Nikola Tesla. Ovaj zaboravljeni genij je godinu dana prije W.K. Rentgena otkrio rendgenske zrake, upotrebljavao je

neonsko svjetlo etrdeset godina prije njegova industrijskog otkri a, istrazio je principe po kojima mi danas upotrebljavamo mikrovalnu pe nicu ili radar, elektri nu indukciju otkrio je decenijama prije nego sto je u la u masovnu upotrebu. Njegovi su i principi po kojima radi daljinski upravlja na eg televizora, visokofrekventna lampa i vise od sedam stotina drugih patenata. Radove ovoga giganta znanosti, me|utim, naj e e su prisvajali drugi. ivot i djelo ovoga pokradenog i pomalo i kod nas zaboravljenog genija (Smiljan kraj Gospica 1856 New York 1943) protekao je u samozatajnom radu, estitosti, a zavr io u siroma tvu i samo i. Nikola Tesla je rodjen 9. 10. jula1856. I ao u njema ku osnovnu kolu u Smiljanu, zavr io ju je u Gospi u, kao i ni u realku a vi u je dovr io u Rakovcu kod Karlovca. Potom, i pored insistiranja roditelja da postane sve tenik, Nikola odlazi na studije tehni kih nauka u Grac i Prag.. Po zavr enim studijama, Nikola je stupio u slu bu po tanskog telefonskog dru tva i priklju ivao telefone po ku ama. Zatim je jedno vrijeme radio i u Budimpe ti, ali ubrzo odlazi u Pariz i radi u Edisonovoj kompaniji. SUSRET SA EDISONM Kao mladi , Tesla je ispoljio karakteristi nu osobinu koju je smatrao temeljem svojih izuma. Imao je abnormalnu mo da, obi no dragovoljno, vizualizira stvari, scene, ljude, tako da ponekad ni sam nije bio siguran u to ta je stvarnost, a ta njegova vizija.Tesla je u New York do ao 1884. sa pismom preporuke za Thomasa Edisona.Tog dana, kad je Tesla ekao u predvorju Edisonove kancelarije, doslo je do havarije u ku i ameri kog finansijera, jedne od rijetkih ku a u gradu koja je bila osvijetljena. Ustvari, doslo je do kratkog spoja i ku a je po ela gorjeti.Tek to se Edison vratio sa Pete avenije, njegov mu je sekretar kazao da SS Oregon ve nekoliko dana eka u luci na potrebne elektri ne popravke i da sa svakim satom gubi novac. Ali, Edison nije imao vi e in injera. Tek tada sjetio se visokog mladi a koji je stajao ispred njegove kancelarije. Imao je pismo od Charlesa Batchelora, engleskog in injera koji je vodio evropsku podruznicu Edisonove firme. U pismu je stajalo: Znam dvojicu velikih ljudi i vi ste jedan od njih. Drugi je ovaj mladi . Tesla je Edisonu govorio o naizmjeni noj struji. Edison nije znao ni ta o naizmjeni noj struji, vjerovao je da su to avolja posla i nije htio ni ta niti da zna. Tesla se zatim zahvalio i krenuo

prema vratima. U tom trenutku u kancelariju je utr ao dje ak koji je, zadihan, Edisona obavijestio da je do lo do kvara na razvodnoj kutiji na uglu ulica Pearl i Nassau. Edison je zaurlao, zovu i svog predradnika, a onda se okrenuo Tesli: Gospodine, umijete li popraviti brodsku centralu? Tako je do lo do povijesnog sudara dva genija. Tesla je, Edisonu rekao da bi diname u njegovim centralama mogle raditi mnogo bolje, koriste i ak i istosmjernu struju. Ponudio je da obavi njihov remont. Za takav posao su bili potrebni mjeseci. Edison mu je ob ao 50.000 dolara ako to uradi, ra unaju i da je to nemogu e u initi. Poslije nekoliko mjeseci, Tesla je do ao u njegovu kancelariju i zatra io da bude ispla en nakon obavljenog posla. Edison je kazao: Kada postanete Amerikanac, znat ete sta zna i ameri ka ala, i ponudio mu povi icu. Tesla mu se hladno zahvalio i dao otkaz. Ne mogav i na i posao, ponosni je emigrant narednih mjeseci za zivot zara ivao kopaju i kanale. Me utim, brzo se pro ulo da je u New York do ao mladi genije sa Balkana, i Tesla je dobio ponudu da napravi novi plan uli ne rasvjete. Nikola Tesla se 16. maja 1888, u 31. godini, na ao pred lanovima Ameri kog udru enja elektrotehni ara na Univerzitetu Columbia. Na katedri ispred njega bile su zabilje ke, hitro ispisane prethodnu no , za predavanje pod naslovom: Novi sistem motora i transformatora izmjeni ne struje. Pored bilje ki, na stolu je stajala i mala ma ina koja e za nekoliko trenutaka promijeniti na in na koji se proizvodila i koristila elektri na energija. Uslijedilo je pokretanje prekida a, mali motor se upalio i po ela je nova tehnolo ka era. Tesla je ubrzo postao jedan od najbogatijih ljudi na svijetu. Slu ajno je otkrio da gasovi kao sto su argon i neon, kada se izloze visokofrekventnim talasima, po inju sijati. Komad metala postavljen blizu svitka do ao bi do usijanja zahvaljuju i isklju ivo elektri nim vibracijama. Taj se proces i danas koristi za zagrijavanje i oblikovanje metala. icu iz svitka razveo je po plafonu laboratorije. On je stao u centar dr e i vakumiranu cijev u ruci. Kada je struja uklju ena, cijev je jarko zasijala. Bio je to prvi dokaz, kazao je Tesla, da se energija mo e prenositi bez i anih veza. Period od 1891. do 1893. bio je jedan od najplodonosnijih u njegovom ivotu. U posljednjoj godini ovog perioda otkrio je bezi ni sistem prijenosa, koji e kasnije postati poznat kao radio. Ali, to je ipak bio samo korak u odre enom pravcu.

Teslini izumi: Svojim oscilatorima on je prvi uspio da proizvede struje visoke u estanosi i napona od vi e miliona volti. To je omogu ilo razvoj novih oblasti tehnike. NEKI KOMENTARI O TESLINIM DOSTIGNU IMA ANDRE BLONDEL, francuski nau nik Mislim da je rad Nikole Tesle u ono vrijeme, njegova velika zamisao obrtnog magnetnog polja, jedno od najve ih podru ja ljudske ma te u istoriji ovje anstva. Taj njegov rad je omogu io otkri e Rontgenovih zraka, kao i sav onaj rad irom svijeta koji su preduzeli J. J. Thompson i drugi, a koji je doveo do koncepcije moderne fizike. Englezi su sa divljenjem posmatrali Tesline eksperimente E. K. ARMSTRONG, nobelovac Velika djela Nikole Tesle na polju nauke o elektricitetu predstavljaju spomenik, koji simbolizuje Ameriku kao zemlju sre nog doba Za njega sloboda i samo]a je bila vaznija nego novac ili velika laboratorija. On je iveo u novim idejama idejama koje su za mnoge bile fantasti ne. Ali Tesla nije bio onaj koga bi ideje savladale, on je njih savladavao, a naro ito devedesetih godina proslog vijeka, kad je svijetu dao svoj indukcioni motor, koji je omogu io da se prenosi energija s Nijagare i pokre u elektri ne eljeznice u Sirakuzi na daljini od 160 milja, Teslin kalem ili transformator i mnoge druge pronalaske. On je bio pionir na polju radiotehnike Teslin um bio je ovje ija dinamo-ma ina koja je radila za sre u ovje anstva. Niels Bohr, veliki danski fizi ar Do ao sam do zaklju ka da je Nikola Tesla bio najve i pronalaza na podru ju elektriciteta koga smo ikada imali. Mogao bih i i ak tako daleko da ka em da je Tesla najve i pronalaza koji je radio u elektrotehnici

SLOBODNA ENERGIJA I TESLINA PLOCA Revolucija 21. veka

NIKOLA TESLA OTAC SLOBODNE ENERGIJE Jo pre nego to nestanu mnoge generacije, na e e strojeve pokretati sila koja je dostupna na svakom mestu u univerzumu! U celom svemiru postoji energija! Nikola Tesla Dr. Nikola Tesla nekada se ubrajao u najpoznatije ljude na planeti. Danas je nestao iz na ih nau nih ud benika i kolskih knjiga. ta je to otkrio, zbog ega je pao u nemilost Nexus Magazine Krajem 19. veka niko od elite New Yorka nije bio toliko proslavljan kao pronalaza Nikola Tesla. Tesla, Srbin, koji je imigrirao u Sjedinjene ameri ke dr ave, goste je esto primao u svojoj laboratoriji gde su njegovi prijatelji kao to je to bio Samuel Clemens, bolje poznat kao Mark Twain, pozirali za prve fotografije koje su bile osvetljene sa elektronkama sa plinskim izbijanjem. Oni su sa razjapljenim ustima od u enja stajali u sredini prostorije gde su iz Teslinih specijalnih visoko frekventnih transformatora pr tale duge iskre. Ponekada je njihov doma in stajao na ki i od iskrica visokofrekventne struje, dok je u njegovoj ruci svetlela staklena cev, a da pri tome nije bila spojena nikakvim icama. Teslina kreativnost i intelekt privla ili su druge zvezde kulturne scene kako u hotelskim dnevnim sobama tako i u privatnim salonima, a me u njima su bili pisac Rudyard Kipling, arhitekta Stanford White, pijanista Ignace Paderevski i pisac John Muir. Tesla je bio ovek protivre nosti, trezven i distanciran, ali i armantan. Iako je bio samotnjak, znao je privu i ljude oko sebe. Vitak i visok, uvek savr eno obu en, svojim aristokratskim dr anjem i svojom elegancijom izazivao je pa nju. Njegovo najuo ljivije obele je bila je njegova magnetska privla na snaga, kombinacija dobrog izgleda tamnog tipa, intezivnih plavih o iju i tajanstvene aure. inilo se da e svet padati tik ispred njega. Kada je Nikola Tesla preminuo 1943. godine u dobu od osamdeset i est godina, njegovi izumi i teorije bili su ve inom zaboravljeni i posmatrani sa nepoverenjem. Njegov plan da snabde svet sa slobodnom energijom, stavljen je ad acta. Mnogi su od kasnijih istra iva a na podru ju energije koji su se divili Tesli, nai li na iste probleme kao to je finansijska oskudica i dominantna opozicija koja je dovela do njegove propasti.

TESLIN SUKOB SA EDISONOM Thomas Edison je sreo Teslu prvi put 1884. godine. Edison je tada ve bio imu an, mo an ovek, a Tesla se tek uselio u SAD, sa ne to vi e od dvadeset dolara i jednim pismom preporuke u d epu od jednog njegovog nadre enog u fabrici Continental Edison u Parizu, gde je Tesla bio zaposlen nekoliko godina pre. Charles Batchelor je napisao Edisonu: Poznajem dva velika oveka, a Vi ste jedan od njih, drugi je ovaj mladi . Edison je Teslu zaposlio kao asistenta. Ovaj se u po etku divio tome ta je Edison postigao na temelju poku aja i gre aka i samo sa osnovnom kolom. Obrnuto, Tesla je pridobio nevoljno po tovanje Edisona, tako to je radio osamnaest sati dnevno i sedam dana nedeljno i re avao tehni ke probleme. Ali, Edison je vrlo skoro izgubio svog marljivog asistenta. Tesla je opisao kako je mogao pobolj ati u inak Edisonovog generatora, a Edison je odgovorio: Evo vam pedeset hiljada dolara ako to uspete. Ali. kada je to Tesli nakon nekoliko meseci rada po lo za rukom i kada je zamolio za novac, okiralo ga je Edisonova izjava: Tesla, vi ne shvatate ameri ki humor. Budu i da Edison nije platio, Tesla ga je napustio. Tri godine kasnije, nakon to je neko vreme radio kao gra evinski radnik na jednoj njujor koj ulici da bi zaradio za pre ivljavanje, Teslin ivot je krenuo na bolje. Dobio je priliku da razvije svoj sistem naizmeni ne struje za koji je izradio motor, generator i transformator i dao ih na patentiranje. Industrijalac i pronalaza George Westinghouse iz Pittsburgha, kupio je sve Tesline patente za svoj sistem i potpisao ugovor kojim se obavezao da e Tesli isplatiti gotovinski iznos i deonice plus naknade za tri licence od po 2,50 dolara po proizvedenoj konjskoj snazi. Edison se borio protiv razvoja naizmeni ne struje. Njegove su svetiljke radile na jednosmernu struju. Pri tome su elektroni tekli samo u jednom smeru. Jednosmerna struja se u vodovima mo e slati na udaljenost od samo nekoliko kilometara. Za razliku od toga, Teslina naizmeni na struja, koja treperi u stalnom ritmu tamo-amo, mo e se prenositi na stotine kilometara sa icama, visokonaponskim vodovima. Kod primaoca, transformatori smanjuju napon za krajnjeg korisnika. Edison nije eleo ni da uje za prednosti naizmeni ne struje. On je ulo io mnogo novca u sistem jednosmerne struje i smatrao je naizmeni nu struju pretnjom svom poslu. On je u svoju strategiju tokom tog strujnog rata uklju io javno ubijanje pasa putem strujnog udara i objavu zastra uju ih pamfleta, sve u naporu da prika e naizmeni nu struju kao smrtonosnu

opasnost. Ali, uprkos Edisonovim napadima, pobedu su odneli Tesla i Westinghouse. Westinghouse je za osvetljenje svetske izlo be u Chicagu 1893. godine instalirao sistem naizmeni ne struje. Tesla je bio zvezda izlo be. U belom fraku sa belom kravatom i cipelama sa izolacionim onovima od plute, stajao je na pozornici sa jednim od svojih Tesla-kalema, ure ajem koji proizvodi jaku struju. Elektri ne iskre su pr tale i svetlucale i inile da sijalice u Teslinim rukama zasvetle. Masu je odu evio takav spektakl, a uspeh izlo be doveo je do izgradnje projekta hidroelektrane na slapovima Nijagare. Na kraju je Teslina strujna mre a na celom kontinentu dostavljala ogromne koli ine elektri ne struje. Budu i da je ugovor sa Westinghousom Tesli osigurao 2,50 dolara po konjskoj snazi, Tesla je ustvari celog ivota trebao dobijati veliki prihod. Ali, George Westinghouse na ao se u finansijskim pote ko ama, budu i da su konkurenti poku avali da ga istisnu iz posla sa strujom. Tesla je pamtio da je Westinghouse verovao u njega kada niko drugi nije. I iako Tesla zasigurno nije imao ni ta protiv posedovanja novca, bilo mu je va nije da firma Westinghouse pre ivi. Zbog toga je pocepao ugovor, prihvatio otpremninu i odrekao se na milione o ekivanih dolara koji su mu bili osigurani u sporazumu o konjskim snagama. POHLEPA ZA PROFITOM GLAVNI RAZLOG SUZBIJANjA SLOBODNE ENERGIJE Dok je Tesla pocepao ugovor da bi pomogao prijatelju, drugi su u njegovo doba samo jurili za zgrtanjem to je vi e mogu e novca. Magnati su znali da steknu svoja bogatstva sa preduze ima za snabdevanje strujom. Ti su ljudi celu zemaljsku kuglu snabdeli sa elektri nim stubovima, transformatorima i vodovima. Preduze a za proizvodnju elektri ne energije na kraju su zakr ila reke i podsticala ljude na bolji ivot sa elektri nom energijom. Tesla je opet eleo izgraditi energetski sistem koji je bez ikakvog tro ka trebao prenositi struju po celom svetu. Njegov predlo eni sistem nije bio sistem slobodne energije u dana njem smislu energije iz neiscrpnog izvora, nego u tom smislu da je trebalo besplatno prenositi struju do korisnika. Za razliku od strujnog rata, ovo je bio rat koji Tesla nije mogao dobiti.

TESLINI PLANOVI ZA SLOBODNU ENERGIJU Energija za svakog ko u zemlju ubode odre eni prijemnik? Da, Teslin plan je bio da be i no prenosi kako vesti tako i energiju. Ovaj prvi slu aj poznajemo danas kao radio. Taj plan je bio dovoljno radikalan da navede Wall Steet da mu na kraju zatvori vrata pred nosom. U to doba su monopolisti za struju gotovo plivali u novcu, niko nije eleo probuditi vetar promene. Finansijski magnati poput bankara J. Pierponta Morgana ve su pokupovali rudnike bakra. Nije bilo potrebno mnogo internih informacija da bi se do lo do zaklju ka da e strujni vodovi jednog dana prekriti najve i deo zemlje sa mre ama od bakarnih kablova. Kao da se oglu io na planove monopolista, Tesla je nastavio da podsti e zapanjuju e novu ideju, prenos besplatne struje po celom svetu. 1893. godine, iste godine kada je zaslepeo dru tvo sa osvetljenjem svetske izlo be, Tesla je na uglednom Franklin institutu iz Filadelfije govorio o zemljinoj rezonanci. Zemljina rezonanca je bio deo njegove vizije o be i nom prenosu struje. Pri tome se radilo o tome da se elektri ni impulsi oda ilju sa prikladnom frekvencijom, odnosno, brzinom vibriranja kroz zemlju da bi se proizveli energetski talasi, isto kao to i ica klavira po ne vibrirati kada se na nekom drugom instrumentu u istom prostoru proizvede taj ton na koji je ica pode ena. Neki istra iva i Tesle, osim toga veruju da je on mogao da navede zrak izme u gornje atmosfere i zemlje da stupi u rezonanciju kao to to ini zrak u zvu nom telu violine. I to bi odaslalo talase energije. Tada bi tu energiju trebalo uhvatiti sa antenom. Takva rezonancija zna ila bi ispunjenje Teslinih snova koje je izrazio tokom svog predavanja 1897. godine, u kojem je govorio o prenosu struje od mesta do mesta bez ikakve upotrebe ica. On je u svojoj viziji video kako se pribli ava dan kada e takav sistem ubrzati prenos vesti, kontrolisati vreme i prenositi bezgrani nu energiju.

Obi nog oveka bi njegova slava i niz povezanih predavanja na me unarodnom planu odbili da uop te i razmi lja o takvim stvarima, ali Tesla nije bio obi an. Njegove ideje i izumi bili su njegova strast, a slede ih nekoliko godina on je zatra io i dobio patente za sistem za naizgled utopijski be i ni prenos energije i vesti, i po opasnost da time njegovi sopstveni predhodni izumi postanu suvi ni. TESTIRANjE BE I NE ENERGIJE 1899. Tesla se povukao u planine Colorado Springsa da bi testirao svoje nove ideje. Na visokom pa njaku izgradio je laboratoriju sa visokim naponom. To je bila jednostavna zgrada koja je bila izgra ena oko najve eg Teslinog kalema na svetu i sa koje je gore tr ao neobi an jarbol. Dole, u podno ju Pikes Peaka radio je na svom novom cilju, da po alje eletromagnetne vibracije kroz zemlju. Ne zna se ta no ta je u stvari Tesla postigao tokom svog boravka u planinama. Povremeno je pravio ture bele ke, ali je ipak hrpu informacija o principima funkcionisanja takvog ure aja sa uvao isklju ivo u svojoj glavi. Njegovi nacrti se danas moraju prevesti u savremene elektrotehni ke pojmove. Ali, legende o Tesli izviru iz injenica iz njegovih eksperimenata u Colorado Springsu. Poput Boga nad munjama on je svoj sna an kalem promera 16 metara namestio tako da postigne pra njenje od dvanaest miliona volti i izbaci preko trideset metara duge munje iz bakrene kugle na vrhu njegovog jarbola. Lokalno stanovni tvo dr alo se na udaljenosti budu i da su se pro irile glasine da poznati pronalaza mo e stvoriti munje koje jednim udracem mogu ubiti stotinu ljudi. Tokom eksperimenta grmljavina elektri nog pra njenja mogla se uti na udaljenosti od barem 25 kilometara. Zadovoljan to sada zna dovoljno da svoju viziju be i nog prenosa pretvori u delo, Tesla se u januaru 1900. godine vratio u New York. Anga ovao je jednog arhitektu koji mu je napravio nacrt drvenog tornja visokog 47 metara iznad zgrade izra ene od cigala na Long Islandu. Sa bakarnom elektrodom u obliku pe urke na svom vrhu toranj je trebao slu iti kao d inovski oda ilja . Tesla je taj projekat nazvao Wardenclyffe i zamislio je stanicu koja je trebala da alje energiju i vesti preko vi e kanala na svim radio talasnim du inama. 1902. godine toranj i kvadratna zgrada sa bo nom du inom od trideset metara, u koju su se trebali smestiti ma inska

soba i laboratorija, bili su gotovo privedeni kraju. Ali, Wardenclyffe nikada nije bio potpuno dovr en. GOSPODAR NAD MUNjAMA JE PORA EN Teslina vizija o be i nom prenosu vesti toliko je uverila finansijske magnate poput Morgana da su finansirali njegovo istra ivanje, ali nisu uvideli da je njegova namera ustvari bila da struju ljudima svuda poklanja besplatno. Taj deo svojih predloga Tesla je izostavio kada je 1900. razgovarao sa Morganom, svojim glavnim finansijerom, o finansiranju Wardenclyffea. Umesto toga spomenuo je mogu nosti, kojima e se Morgan sigurno otvoriti, naime, monopolisti kog kontrolisanja svih radijskih stanica. Ali, Morgan je Tesli na raspolaganje dao ograni ena sredstva. Tri godine kasnije, tokom o ajni kog tra enja vi e novca pronalaza je bankaru otkrio svoje prave namere. Verovatno nikada ne emo saznati kako je Morgan reagovao na te novosti. U svakom slu aju, taj finansijski magnat je investirao u industrijske grane koje su bile povezane sa proizvodnjom energije i sigurno nije bio poznat po svojoj dare ljivosti. On je ostavio Teslu da propadne. Posao je napredovao samo sporadi no, dok je Tesla o ajni ki poku avao da prona e druge finansijere kao i da razvije komercijalne proizvode sa kojima bi mogao da plati svoje ra une. Gra evinski radovi su na kraju prekinuti 1906. godine, a jedanaest godina kasnije, nakon to je Tesla izgubio svoju hipoteku na Wardenclyffe, taj je toranj sru en radi njegove vrednosti kao otpada. PRAVI GENERATOR SLOBODNE ENERGIJE Postoje nagove taji da je Tesla bio zainteresovan i za slobodnu energiju u savremenom smislu re i; za energiju iz bezgrani nog izvora koja se pretvara u koristan oblik. U junu 1902. godine u New Yorku objavljen je lanak o oveku sa Kanarskih ostrva po imenu Clemente Figueras koji je tvrdio da je izumeo elektri ni generator kojem nije potrebna primarna snaga, to jest, nije mu bio potreban spolja nji izvor energije. Jednog dana, nakon to je taj lanak ve bio objavljen, Tesla je napisao svom prijatelju Robertu Johnsonu, uredniku Century Magazina, da je on sam ve izumeo takav ure aj. A 1934. godine Tesla je citiran u Timesu re ima: Nadam se da u iveti toliko dugo dok ne budem u stanju da nasred ove prostorije stavim neki stroj i stavim ga u

pogon sa energijom iz medija u pokretu oko nas. Na koje je od njegovih izuma Tesla mislio? Oliver Nichelson, nau nik i istori ar iz Utaha bavio se detaljno tim pitanjem. On ka e da je ure aj koji se naizgled uklapa u Tesline opise, aparat za kori enje energije zra enja za koji je 1901. izdat patent. Nichelsonova istra ivanja ukazuju na to da je Tesla u to doba verovatno ve radio na svom generatoru slobodne energije pre nego to je razradio ve i lanak za izdanje asopisa Century iz juna 1900, a u kojem se opisuje be i ni prenos energije. On pi e da ure aj kojim se energija uzima direktno od Sunca nije delotvoran i stoga nije najbolje re enje. Neki istra iva i su to protuma ili na taj na in da je Tesla iz svog iskustva sa Wardenclyffeom shvatio da bi slobodno tr i te uvek bilo zatvoreno za ure aj na slobodnu energiju kao to je njegov aparat na energiju zra enja i da bi magnati finansirali samo onaj be i ni sistem koji obe ava i profit. Ali, lanak u Centuryu koncentri e se ipak na ure aj koji ne bi bio samo u stanju da sam sebe odr ava u pogonu, nego bi crpeo energiju iz vazduha u okolini da bi osvetljavao gradove. Kao najverovatnijeg kandidata za crpljenje energije iz kosmosa Nichelsen je identifikovao Teslin neobi an kalem za elektromagnete za koje je Tesli 1894. godine izdat patent broj 512.340. Nichelson je objasnio da bi oblik kalema omogu io tom sistemu stvaranje ogromnih koli ina energije dok bi samo mali deo te energije bio potreban za odr avanje njegovog sopstvenog funkcionisanja. On je to uporedio sa automobilom sa vrlo velikim rezervoarom koji tro i samo dve litre na stotinu kilometara.

TESLIN PAD I USPON Kada je Nikola Tesla preminuo, njegova velika dostignu a iz poslednjih deset godina 19. veka, najve im delom su bila zaboravljena, a ljudi su se uglavnom prise ali njegove privatne ekscentri nosti, kao to je bio njegov ekstremni strah od bakterija ili njegova sklonost da podari neobi nu privr enost pitomoj golubici i da u njenim o ima posmatra odraz ivota punog

skrivenih misti nih e nji. Da li su Teslin progon iz istorijskih knjiga inscenirali oni koji su se osetili ugro enim njegovim snovima o slobodnoj energiji? Neki veruju da je to tako. Studenti dobijaju utisak da je on izumeo Teslin-kalem, da je jedna merna jedinica nazvana po njemu, i to je sve. iroj javnosti Teslino ime nije poznato. Ako su mo nici stvarno poku avali u javnosti da izbri u se anje na Teslinu genijalnost, tada ta strategija nije uspela u potpunosti. Danas gotovo svaka ve a knji ara u svojoj ponudi ima Teslinu biografiju. A od kraja ezdesetih godina obnovljeno je zanimanje pronalaza a za Teslu. Tehni ke informacije o njegovim teorijama i izumima distribuiraju se preko faksa ili kompjuterskih na ina preno enja informacija, a mnogi dana nji istra iva i smatraju Teslu ocem modernog Pokreta nove energije. I oni sada ose aju pote ko e koje je on morao trpeti gledaju i nadmo nog protivnika.

TESLA OSTAVLjEN NA CEDILU Smatram da se saga o Teslinim vrtoglavim finansijskim problemima vrti oko njegovog spomenika za prenos slobodno dostupne energije, oko Wardenclyffea. Margaret Cheney u svojoj klasi noj biografiji: Nikola Tesla pronalaza , arobnjak, prorok; pi e o raznovrsnim razlozima koji su doprineli da Teslu napusti sre a. Ona ka e da je Tesla pre svoje propasti ispri ao svom saradniku da mu je J.P.Morgan jednom dao nepotpisan blanko ek i rekao mu da sam unese sumu koja mu je potrebna. Nakon Tesline propasti taj bankar navodno nije odgovorio ni na jedno Teslino pismo, a i drugi finansijeri na Wall Streetu su mu okrenuli le a do kraja njegovog ivota. Mo da su ga smatrali opasnim sanjarom? Jedan od komentara koje je dao Tesla u jednom pismu, kojim je molio finansijsku pomo od jednog svog saradnika, glasio je: Moji su me neprijatelji vrlo uspe no prikazali kao pesnika i vizionara. Drugi autori davali su razli ita obja njenja za Teslinu propast. Istori ar Stephen S. Hall pretpostavlja da je Teslin pad mogao biti protivudar iz akademske zajednice. Tesla nije prihvatio njihovu igru, nije pokazivao interes da bilo kakav lanak dostavi nekoj akademskoj publikaciji. Hall tako e smatra da su Teslin talenat kojim je okupljao ljude oko sebe, njegove javne priredbe kao i svetska izlo ba 1893. godine, mo da probudili zavist njegovih

kolega. Dva druga istori ara nove generacije, Oliver Nichelson i Christopher Bird, smatraju da je Tesla svojim savremenicima predstavljao zagonetku: Njegove predstave bile su toliko napredne da nauka i industrija njegovog vremena nisu bile u stanju da shvate njihovu bit i dimenzije. TESLINI POSREDNICI PROTIV SMITHSONIAN INSTITUTA Dok neki od dana njih Teslinih pristalica nastavljaju sa njegovim istra ivanjem, drugi se trude da ga budu e generacije ne zaborave. John Wagner, u itelj iz Dextera, Michigan, zauzima se da se istorija ne se a samo Tesline smetenosti, koja je sve jasnije izlazila na svetlost dana to je nau nik bivao stariji. Sve do njegove penzije 1993. godine, Wagner je 10 godina predavao o tome ta je Tesla sve postigao na svom vrhuncu, umesto da se koncentrisao na poslednje dane tog oveka. Wagner je eleo da njegovi razredi u tre oj godini kolovanja saznaju o celovitoj istoriji, uklju uju i i injenicu, da Smithsonian Institute, nacionalni muzej SAD-a u Washingtonu, nije pokazao stalnu izlo bu o Tesli. Njegovi u enici su dvostruku nepravdu videli ne samo u tome to u Smithsonian Institutu nije bilo izlo be o Tesli, nego i u tome to je u okviru velike trajne izlo be o Thomasu Edisonu bio prikazan vi efazni generator, koji je ustvari bio jedan od Teslinih izuma. Na njemu se nalazi Teslin patentni broj, ali javnost sti e utisak da je njegov za etnik Edison. Pobuna dece dovela je do kampanje Dignite Smithsonian u vazduh reci Bust the Smithsonian stajale su na majicama koje su prodavali Wagnerovi u enici. Ali, kada su ponudili da e donirati Smithsonian institutu jedno Teslino poprsje, Barnex S. Finn, upravnik elektro-dela u muzeju, odbio je da prihvati takav poklon rekav i: Ne mo emo ga upotrebiti. 1979. godine Finn i njegov tab napisali su knji icu pod naslovom: Edison Lighting a revolution. Jedno poglavlje koje obuhvata sedamnaest stranica sa naslovom Po etak elektro doba ka e da e navesti sve osobe koje su bile va ne za po etak, pa ak i tehni are koji su radili kod Edisona, ali u njemu nema ni re i o Tesli. Wagnerovi u enici su dobili neo ekivanog saveznika u rock bandu Tesla, iji lanovi

su se mogli videti na MTV-u kako ma u naokolo listovima Teslinih potvrda o patentima. U itelj je tom sastavu poslao pismo u kome je objasnio cilj u enika. 1989. godine to pismo je navelo kalifornijski rock sastav da svrati u Michigan, a dvadeset i osam uzbu enih devojaka i mladi a zguralo se, radi ekskurzije do Univerziteta Michigan u Ann Arboru, u autobus tog banda kojim su putovali na turnejama. U univerzitetskoj biblioteci za in enjerstvo i nauku deca su muzi arima pokazala porsje Nikole Tesle kao ponosnog mladi a, koje je izra eno zahvaljuju i novcu koji je taj razred skupio prethodne godine. Band se slo io da bi se to umetni ko delo trebalo izliti u bronzi i ponudio je pomo deci u njihovim nastojanjima da taj kip postave u Smithsonian Institutu. Ali, muzej je i nadalje odbijao njihovo nastojanje, a jo uvek se Tesli i njegovim dostignu ima u Smithsonian Institutu ne odaje gotovo nikakavo priznanje.

EDISON JE TAJ KOJI SE SLAVI, A NE TESLA Je li u odre enom trenutku ovog stole a donesena odluka da se Tesla ne samo finansijski bojkotuje, nego i ukloni iz istorijskih spisa Sjedinjenih ameri kih dr ava, a Edison proglasi zvani nim ocem doba elektri ne energije? Ne bih eleo o tetiti Edisona, koji je bio izuzetno produktivan i postigao veli anstvene stvari za doba elektri ne energije, oduzimaju i mu ugled koji mu pripada. Ali, ipak, smatram da ogromna razlika u tretiranju Edisona i Tesle pokazuje samo jedan deo ve e slike koja se sastoji u tome da jedna grupa iz svog koristoljublja poku ava manipulisati javnim mnjenjem. Edisona je svet nakon njega podigao na presto nakon velikih akcija na podru ju odnosa sa javno u. 1929. godine vi e od pedeset lanova vojne i

industrijske elite, me u kojima je bio i John D. Rockefeller ml., Julius RosenWald, Henry Ford, Harvey S. Firestone, Herbert Hoover i general John H. Pershing, osnovalo je odbor za proslavu stogodi njice svetlosti da bi proslavili ono to je tada nazvano izraz zahvalnosti Thomasu Alvi Edisonu od celog sveta, povodom 50. godi njice izuma njegove sijalice. Kao deo te proslave omiljeni pisac tekstova pesama George M. Cohan napisao je pesmu Thomas A. Edisonu. arobnjak sa stihovima poput ovih: O, recite, mo ete gledati sa svetlom koje je on dao vama i meni. Kakav je to samo veliki ovek, kakav veliki stari arobnjak. Odbor je pismo sa Cohanovom pesmom poslao na elnicima op tina i u iteljima, a u njemu je stajalo da je ta pesma posveta najve em ivom Amerikancu, a toj posveti doprine ete ako je budete pevali u svakoj pogodnoj prilici. Ose aji javnosti mo da bi po li drugim smerom da se gra anima reklo da im je Nikola Tesla eleo omogu iti besplatan pristup elektri noj struji. Ali, za razliku od hvalospeva Edisonu od strane Odbora povodom proslave stogodi njice svetla, Teslu nikada nije slavio jedan takav sloj ljudi. I dok se neka referentna dela koncentri u na njegovo delo, druga vi e poklanjaju pa nju njegovim osobenostima. Na primer, biografska enciklopedia Isaaca Assimova Biografic Encyclopedia of Science Tehnology obuhvata 25 godina njegovog zivota sa re enicom:Poslednja etvrtina njegovog (Teslinog) ivota degenerisana je njegovom ekscentri no u. (Na to je jedan dana nji pronalaza rekao: Svi bismo trebali biti tako estoki). Mislim da Edison nije bio jedini pronalaza koji je prikazan velikim na Teslin ra un. Zbog ega, na primer, ud benici zanemaruju odluku Vi eg suda Sjedinjenih ameri kih dr ava protiv Gugliema Marconia u Teslinu korist? 1901. godine kada je Marconi preko Atlanskog okeana poslao svoj poznati radio signal, Tesla je rekao: Samo neka nastavi. On koristi sedamnaest mojih patenata. Vi i sud je 1943. godine nakon Tesline smrti ispravio gre ku, na taj na in to je to objasnio time da je Tesla bio jedan od tri pronalaza a na prelazu stole a koji je pre Marconija patentirao rasklopne krugove prijema, ali, u ud benicima i drugim istorijskim prikazima Marconi se i nadalje prikazuje kao otac radija. Kratka publikacije Smithsonian Instituta Book of Inventions

(Knjiga izuma), sadr i poglavlje o radiju. Uprkos odluci Vi eg suda Teslinom se delu ne odaje priznanje. PONOVNO OTKRI E TESLE Legenda o Nikoli Tesli ivi i dalje, iako je previ en u ud benicima. Stotinu godina nakon njegovog doba slave, nastaje mnogo knjiga o novoj energiji razli itih gledi ta njegovih istra ivanja, a sve ve i broj mladih istra iva a i pronalaza a na celom svetu prebire po njegovim patentnim spisima tra e i va ne dokaze. Tesline pristalice organizovale su se u razli ite grupe. Najve a je International Tesla Society sa sedi tem u Colorado Springsu, Colorado, koja prodaje knjige i video kasete i vodi Tesla muzej. Ta grupa broji vi e od 7000 lanova. Tesla je tako e dao podsticaj nizu novina i asopisa. Rusi su pokazali veliko zanimanje za Teslin rad. Ali, to je istra ivanje ve inom sprovo eno u uslovima hladnog rata. Zbog toga, o tome postoji samo malo objavljenih dela. Pri a se da je, na primer, vrhunski fizi ar i dobitnik Nobelove nagrade, Peter Kapitsa, svoje poslednje godine proveo u intezivnom prou avanju Teslinih spisa. Prema Margaret Cheney, Kapitsa je eleo napisati dodatak Teslinom radu o loptastim munjama, o jednom delu njegovih eksperimenata za be i no preno enje energije. Po etkom sedamdesetih godina nau nici iz biv eg Sovjetskog saveza pohrlili su u Muzej Nikole Tesle u Beogradu, da bi istra ivali Tesline bele ke i ure aje. Istra iva i nove energije dr. Andrew Michorovski iz Otave saznao je za op irna istra ivanja Akademije Nauke SSSR-a prilikom svoje posete muzeju 1975. godine. Direktor muzeja, profesor Aleksandar Marin i , pokazao je Michorovskom debelu knjigu sa malim slovima. Vidite ta ste prona li. To je bio samo privremeni izve taj, rekao je Marin i . Michorovski smatra da bi Sovjeti na osnovu svog istra ivanja Tesle mogli izvoditi eksperimente sa vrlo futuristi kim tehnikama. Ruskom fizi aru dr. A.V.Chernetskiju dogodila se slu ajno ponovo jedna Teslina nezgoda, u kojoj je 1899. godine pregoreo generator hidrocentrale iz Colorado Springsa. 1971. godine Chernetskij je zajedno sa svojim kolegom izveo eksperiment u kome je napravljena velika loptasta munja iz koje su prskale iskrice. Udar elektri ne

energije koji je pri tome pro ao kroz strujne vodove na Institutu za vazduhoplovstvo u Moskvi, doveo je do prevelikog napona i razorio strujnu podstanicu. To se dogodilo u poku aju da se konstrui e jedan ure aj prema Teslinom konceptu koji prizvodi vi e energije nego to tro i. I danas postoji zanimanje za Teslin koncept be i nog prenosa struje. To je tema diskusija na konferencijama o novoj energiji, a razli ite grupe poput Institute for New Energy sa sedi tem u Salt Lake Cityu, Utah, nastavljaju sa istra ivanjem. Drugi se istra iva i zanimaju za Teslin rad o rezonanciji Zemlje. Teslini naslednici sa strahopo tovanjem posmatraju njegove eksperimente sa jakim elektromagnetskim talasima koji okru uju Zemlju i pri tome bi se trebali poja avati. Vode i eksperimentator Ron Kovac iz Colorada prona ao je da je Teslina oprema ustvari mogla da proizvodi vrlo jake talase za zemljinu rezonanciju, ali ka e da dana nji istra iva i tek po inju da shvataju Teslin rad. Jedan drugi Teslin izum koji su dana nji istra iva i nastavili dalje da razvijaju, je njegova turbina bez lopatica. Turbine koje pokre e struja iz vazduha, vode ili pare uobi ajeni su sastavni delovi konvencionalnih sistema proizvodnje struje. Ali, Teslina turbina je delotvornija, jednostavnija i ja a. Ona mo e da dobija dodatnu energiju iz neiskori ene toplote uobi ajene turbine ili iz drugih vrsta neiskori enih energija, koje se npr. pojavljuju kod naftnih ili plinskih rafinerija. Istra iva Jeff Hayes navodi da bi proizvo a i automobila mogli koristiti turbinu bez lopatica kako bi zamenili na hiljade pokretnih delova u klipnom motoru, ime bi se udvostru io vek trajanja motora. Jeff Hayes, za etnik Udru enja konstruktora Teslinih motora u Milwakeeu, Wisconsin, ka e da bi Teslin motor uz energiju koja bi se u tedela prilikom same izrade automobila utrostru ilo i iskori enje goriva. On obja njava kako se turbina uklapa u koncept super delotvornog elekro automobila: kao Teslina turbina bez lopatica koja pokre e visokofrekvencijski Teslin ure aj za proizvodnju naizmeni ne struje, koji opet pokre e elektromotor. Hayes ka e da bi se, kada ne bi postojao politi ki otpor protiv postavljanja takvog sistema, ta tehnologija mogla razvijati gotovo na licu mesta. Ipak, on predose a da vlada ne bi podsticala sistem, koji gu i potro nju benzina

budu i da jedan deo dr avnih prihoda poti e iz poreza na benzin. Teslina turbina mo e proizvoditi i struju kada se priklju i na postrojenje generatora. Jeane Manning, SLOBODNA ENERGIJA Revolucija 21. veka, Omega-Verlag, ISBN 3-930343-04-0

PURPURNE PLO E ZA PURPURNE ISKRE Ve smo nau ili da svaki materijalni predmet i svako ljudsko bi e vibrira sa individualnom frekvencijom koja se mo e meriti. To je energija ivotne snage, na kojoj po ivaju univerzalna harmonija i sinhronizovanost, zaboravljene duge i zaboravljene melodije. Oni ine jedinstvo univerzuma, koji je potvrdio Clove Backester sa svojim otkri em primarnog shvatanja. U Indiji ta ivotna energija naziva se Prana. Ali, bez obzira na njeno ime, bez te snage ne mo ete iveti, a trenutno koristite samo jedan mali deo. Va duh na nivou tre e dimenzije mo e koristiti ivotnu energiju u svrhu uskla ivanja sa kosmi kom svesti etvrte dimenzije (va e vi e Ja). Tada ete videti svetlo i uklopiti se u harmoniju univerzuma, jer kod tih boja i zvukova prima se sve ono magi no, ra aju se sva uda. Postoji mnogo mogu nosti da se uskladite. Ne samo jedna ili dve. Mnogo. Jednu od mogu nosti predstavlja Teslom inspirisano otkri e u doba Wassermanna koje zbog nedostataka boljeg izraza nazivam purpurnim plo ama. Znanje o tim plo ama stiglo je sa vi ih sfera na Zemlju kroz duh i razum oveka kojeg je Nikola Tesla poznavao i detaljno prou avao njegova otkri a. Anodizirane aluminijumske plo e proizvode se u dve veli ine 8,55,5 cm i 2121 cm. Ve samo mala plo a mo e posti i veliko udo, ali smatram da je u razli ite svrhe korisno pri ruci imati obe te veli ine. Plo e se anodiziraju ljubi astom bojom, lekovitim

zrakom u duginom spektru. Time se menja atomska struktura plo a tako da budu sa visokofrekventnim vibracijama ivotne snage koja je na vrlo komplikovan na in povezana sa poznatom energijom negativnih jona. Purpurne energetske plo e okru ene su energetskim poljem, a ta energija je u stanju pro eti sva iva bi a: biljke, ivotinje i ljude. Ta se ivotna snaga mo e meriti na vi e na ina, na primer: elektronskim ure ajima. Kod te metode merenja ja ina energije neke osobe koja jo nije potpuno osvetljena mo e da na skali postigne vrednost 20. Kada se istoj osobi pru i purpurna plo a, ja ina energije se odmah pove ava na vrednost 90 ili 95. Ali, ona ne ostaje na tom stanju. Kada se ta plo a koristi stalno, izmenjena energija mo e iznositi 100. Mo da e energija biti ak vi a od 100, jer do sada nema instrumenata sa kojim bi se ivotna snaga mogla meriti u potpunom obimu. U svakom slu aju, primenom ovog arobnog ure aja povi ava se va a frekvencija, a to je sigurno potrebno za va spiritualni razvoj. Poma e vam i na putu do regeneracije stanica. Vi ne morate ta no znati kako plo e funkcioni u. Puno je va nije znati ta plo e mogu u initi za vas. One posti u toliko malih uda (neke ete sami otkriti) da ih je te ko sve ta no opisati. Evo samo nekoliko primera: najva nije delovanje plo a sastoji se u tome to polako, ali sigurno povisuju frekvenciju vibracija osoba koje ih koriste. Osim toga uz njihovu pomo mogu se smanjiti negativne vibracije u prehrambenim namirnicama, vodi, drugim te nostima i duvanu. Mnogi vlasnici plo a svoje namirnice ve u torbi ostavljaju 15 minuta na velikoj plo i. Putnici su vrlo esto do iveli da su se razboleli zbog ukusa vode u stranim zemljama. Ali, ako stave vodu u a i na purpurnu plo u i puste da energija doti e dva ili tri minuta, ni ta im se ne e dogoditi. Cigarete postanu bla e ako se ostave 15 minuta na purpurnoj plo i, a ananas gubi svoj kiselkast ukus i postaje sasvim sladak. Kod mene je najkorisnije delovanje te plo e povezano sa bolovima. Kada se purpurna plo a stavi na opekotinu ili posekotinu ili se koncem ili uzicom pri vrsti na bilo koje bolno mesto na telu, vidno se ubrzava proces zarastanja. Bol jasno popusti, ili za u uju e brzo nestane. Ve inom to traje samo pet do deset minuta, retko du e od dvadeset. Energija plo a dovodi do vibracije ozle enih stanica ili ozle enog tkiva na normalnu frekvenciju. Dakle, zara ivanje ili nestajanje

bola mo e se svesti na to da se zahva eno podru je tela ponovo dovodi u ravnote u. Kada je jedan od gra evinskih radnika koji su pomagali pri renoviranju moje ku e u Coloradu, jednog jutra na posao do ao sa stra nom migrenom i eleo uzeti bolovanje, pri vrstila sam malu purpurnu plo u na njegovo telo pomo u kai a ku nog ogrta a. Zamolila sam ga da tu plo u ostavi 15 minuta. Dodu e, on je sa njom izgledao vrlo glupo, ali se povinovao mojoj molbi. Kada sam se nakom 5 minuta elela raspitati o njegovoj glavobolji, sedeo je na merdevinama i zbijao ale. Pogledao je dole ka meni, nasme io se i rekao: Nestala je. Kao da je isparila. Dobro, onda mi mo ete vratiti moju purpurnu plo u, rekla sam i nasme ila mu se. Obradovalo me je to sam jo jednom videla da plo a nije zakazala. Ali, on je ozbiljno odvratio: O, ne. Ne dam vam plo u. Ostavi u je ceo dan na sebi, a onda u je poneti ku i!. On se naravno alio, ali sam mu ipak poklonila plo u. Radovao se kao da sam mu poklonila arobni tapi , a na odre eni na in je to i bila. Ko sa purpurnom plo om le i svog prijatelja, uvek e ga napadati da mu pokloni takvu plo u, zbog toga je mudro za slu aj nu de imati nekoliko takvih plo a. Upravo prikazani slu aj samo je jedan od mnogih kod kojih sam tokom godina mogla videti kako purpurne plo e pacijentu odmah pru e olak anje. Jednom drugom prilikom jedan mi je prijatelj sekao drva i povredio je ruku. Nadlaktica ga je stra no bolela, pa je odlu io da odmah ide kod doktora u Woodland park. Postavila sam ga na kau , skuvala mu olju aja i zavezala purpurnu plo u na njegovu ruku. Dok je popio aj i pojeo komad kola a, bol je nestala. Pet minuta kasnije ponovo je stajao u dvori tu i cepao drva. Posebno esto koristim udesno delovanje energetskih plo a da bi se oslobodila mu nine. Svaki put kad mi je lo e, brzo uzmem purpurnu plo u, legnem u krevet na le a i stavim plo u na solarni pleksus. Ve a plo a u takvim slu ajevima deluje br e, ali i manja slu i svojoj svrsi samo to onda traje nekoliko minuta du e. Mu nina obi no nestaje nakon pet minuta, ve inom nakon jednog do dva minuta, a ponekad ve nakon trideset sekundi. Ne znam ta bih radila bez tih plo a za smirivanje bolova, pa ih uvek dr im pri ruci u slu aju da mi nekad hitno zatrebaju. Moje trudne prijateljice, koje su imale jutarnje mu nine cene purpurne plo e poput dragocenog dragog

kamenja. Neki moji prijatelji stavljaju plo u u svoju jastu nicu (na donju stranu, ne direktno ispod glave) i no u spavaju na njoj. Energija prodire kroz sve osim kroz metale. ovek se ujutro probudi sa vi e energije i ose a se kao da je spavao punih osam sati, pa i kada je to bilo manje. Ali, ima i ljudi koji svoju frekvenciju vibracija ne mogu povisiti na taj na in, zbog toga to vrlo osetljivo reaguju na energiju tako da celu noc probdiju! U svakom slu aju, plo a bi se u takvim okolnostima trebala upotrebiti najvi e jednom ili dva puta nedeljno, ili ako slede eg jutra morate vrlo rano ustati i potrebno vam je posebno mnogo energije za va an razgovor ili va an termin. Postoje ljudi koji se ose aju energi nije i manje umornima kada dva puta dnevno nose purpurnu plo u 30-60 minuta u svom gornjem d epu na bluzi ili ko ulji.

Svaki ovek reaguje druga ije. Ako ovek malo eksperimenti e brzo e saznati kako e najbolje primeniti plo e. Osim to purpurne plo e smiruju sve vrste bola za najkra e mogu e vreme i pokazuju razli ite druge efekte, postoji jo jedna primena u koju gotovo da ne poverujete. Ona se da videti i pojavljuje se neuo ljivo. Ipak se bojim da nema drugog na ina da vas stvarno uverim u to; morate to sami jednom poku ati. Ve smo nau ili da svaki ovek titra sa individualnom frekvencijom svetlosnih talasa. Na toj metafizi koj istini ili injenici po ivaju brojna neslu ena uda. Uro enici u d ungli esto odbijaju da ih fotografi u posetioci. Oni to obja njavaju svojim necivilizovanim razumom (koji nije zamagljen smogom civilizacije) i sa budnim estim ulom i tre im okom: tvrde da im onaj ko ih fotografi e, na misteriozan na in krade komad du e. To ni u kom slu aju nije ta no. Dodu e, ta no je da im fotograf krade njihovu frekvenciju, ali to za nekoga ko je upoznat sa fenomenom individualne frekvencije

vibracija, ni u kom slu aju nije misteriozno. Samim procesom fotografisanja individualna frekvencija slikane osobe pro ima pozitivnu i negativnu sliku. Iz tog razloga ovo posebno udo purpurne plo e funkcioni e samo onda kada negativ pozitivnog otiska koji se upotrebljava nije uni ten i kada jo negde postoji kod ku e ili u arhivi fotografa koji je te snimke napravio. Mo e se koristiti polaroidni snimak koji sadr i i pozitiv i negativ, pole inu na pole ini. Pretpostavimo, da se va e dete, va suprug, va ljubavnik ili va prijatelj (mo da ak i poslodavac, kom ija ili kolega) pona a u asno i stra no vas provocira, kao to to mi svi s vremena na vreme i inimo to je u ljudskoj prirodi. Doti nu osobu mo ete doslovno preokrenuti i to tako, iako ne trajno nego samo prolazno, da njeno negativno pona anje pretvorite u pozitivno, tako da purpurne plo e upotrebite na slede i na in (ipak nemojte toj osobi re i da to radite). Stavite polaroidni snimak ili pozitiv neke fotografije koja jo uvek ima negativ koji nije uni ten sa prednjom stranom na malu purpurnu plo u. Ali, sliku nemojte ostaviti na njoj du e od jednog sata. Ve inom se ve nakon 15 do 20 minuta mo e uo iti za u uju a promena u pona anju doti ne osobe. Oduran, svojeglav, sebi an, gnevan i neljubazan ovek popusti i postane veseo, nesebi an, pun razumevanja i ljubazan. Tu primenu purpurnih plo a morate sami isprobati da biste shvatili to udo. Ve nakon nekoliko minuta doti na osoba e vas nazvati ili se pojaviti li no, zavisno gde je i kako je do lo do razlike u mi ljenju (inicijativu mo ete i sami preuzeti). Ustanovi ete da se pona anje te osobe potpuno promenilo i da se ona izvinjava za svoje lo e pona anje ili svoje re i. Prvih nekoliko puta osta ete bez re i i osetiti strahopo tovanje prema snazi te energije. To udo mo ete izvesti pre komunikacije sa nekim ovekom kako bi vam telefonski razgovor ili susret protekao harmoni no. Ali, nemojte zaboraviti da nikada toj drugoj osobi ne smete re i da to radite. Ina e bi ona uz pomo duha mogla blokirati ili negirati dotok pozitivne energije. Efekat purpurnih plo a se ne bi nikada trebao upotrebiti zbog neke sitnice, nego samo kada je stvarno va no da promenite vibracije izme u vas i te druge osobe. Nemojte pomisliti da se ovde radi o crnoj magiji kojom se ljudi prisiljavaju na menjanje odluka

donesenih njihovom slobodnom voljom. Jer, to nije tako. Radi se o beloj magiji kojom se iako prolazno, menja vibracija neke osobe iz negativne u pozitvnu na odre eno vreme. Drugim re ima kada neko okleva da u ini ne to to tra ite od njega, pomo u purpurnih plo a mo e se posti i promena mi ljenja samo onda kada ta druga osoba nesvesno te i toj promeni mi ljenja. Ina e purpurna plo a ne e posti i promenu mi ljenja. U svakom slu aju tada imate mo da izme u dva oveka stvorite novu atmosferu, neku vrstu primirja ili mira. A to tada vas i va eg antipoda navodi da o va im eljama bez sva e razgovarate miroljubivim tonom bez gor ine i zle volje. Od mnogih slu ajeva iz mog sopstvenog iskustva ispri a u vam o jednom posebno zanimljivom. Jednog me je dana posetila prijateljica iz Colorado Springsa u Cripple Creeku. Bila je sva u suzama, njen suprug kojeg je iskreno volela postao je alkoholi ar. Ona je poku avala sve, ali ga ni ta nije moglo nagnati da prestane sa pijan enjem, iako je ustvari bio religiozan dobro udan ovek i esto je ponavljao kako eli prestati sa pi em, ali mu to ipak ne uspeva. Zamolila sam prijateljicu da mi na nekoliko dana pozajmi jednu njegovu sliku. Pogledala me je iznena eno, ali mi je pru ila polaroidnu fotografiju iz svog nov anika. Zatim me je iz sasvim razumljive znati elje upitala ta nameravam sa njom. Budu i da sam znala da jo nije postigla stadijum spoznaje u kojem bi shvatila mo harmonijskih frekvencija univerzuma, i budu i da sam imala predose aj da bi njena neverica mogla osujetiti moje namere, izbegla sam odgovor. Nasme ila sam se tajnovito i rekla: O, poku a u malo s belom ve ti jom magijom. Kada je moja prijateljica oti la, stavila sam sliku njenog supruga na jednu moju manju purpurnu plo icu ceo sat. Fotometod do tada jo nisam nikada primenila na taj na in i nisam znala ta e se dogoditi, odnosno ta se ne e dogoditi. Slede eg me je dana popodne nazvala prijateljica sa svog radnog mesta, iz jednog restorana. Bila je sretna i potpuno rastresena. Ne e mo i da pogodi ta se dogodilo pre ne to manje od sat vremena!, vikala je u slu alicu, Jim je navratio za vreme svoje pauze i rekao mi je da je odlu io da prestane sa pi em. eli potpuno da se odvikne. Osim toga, svake e nedelje i i u crkvu! Ovoga puta e to stvarno i u initi. To sam osetila. Jo nikada nije bio tako ozbiljan u vezi toga. Kako si samo uspela?.

Rekla sam joj da me ta vest jako razveselila, ali da ne razmi lja o tome kako, nego da prvo pri eka da vidi koliko je on ustvari ozbiljan u vezi toga. Dva meseca kasnije ponovo me je posetila u Cripple Creeku. Jim ju je svake nedelje vukao u crkvu i nije popio niti jednu kapljicu. Godinu dana posle jo uvek je bio trezan. Rekla sam prijateljici da sam molila i pri tome koristila sliku, te sam joj sliku vratila. Nakon dve godine njen je mu po eo ponovo da pije. Tada sam prijateljici rekla za purpurne plo e, te sam bila nagra ena time to ona nije izrazila nikakvu sumnju, nego je pokazala apsolutno poverenje u magiju. Iako se u me uvremenu razvela, a njen mu ivi u drugoj dr avi, zamolila me je za purpurnu plo u. Dala sam joj jednu plo u, ali sam je upozorila da se kod alkoholizma, za razliku od normalne primene, ne mo e predvideti koliko e trajati dok udo ne po ne delovati i da bi umesto uobi ajenih 15 ili 20 minuta mogla biti potrebna du a terapija, jednom dnevno ili nekoliko puta nedeljno. Ona je to shvatila. To je bilo pro le godine. Pro le nedelje me je pozvala u Kaliforniju i ispri ala mi da se Jim vratio ku i i da je sada trajno izle en. U drugoj dr avi je i ao na odvikavanje i zaklju io da e se vratiti kad vi e ne bude ose ao elju za pi em. Njih dvoje su sretni poput dva goluba kao to je to znala re i moja irska baka. Naravno, da ne mogu obe ati da se alkoholizam mo e uvek izle iti pomo u purpurnih plo a, ali one ni u kom slu aju ne tete. Fotografija na purpurnoj plo i ne bi trebala le ati nikada du e od jednog sata (i po mogu nosti ne vi e od jednom ili dva puta nedeljno), zbog toga to neki ljudi vrlo ostljivo reaguju na energiju. Previsoka doza mo e dovesti do toga da tretirani ovek postane nervozan i dobije visok krvni pritisak. Kada neko eksperimenti e sa fotografijama svesno gaje i zlu nameru, ipak ne e uzrokovati takvu reakciju, jer zakon univerzuma koji deluje na ivotnu snagu spre ava takav efekat, a nervozna napetost se ponovo vra a po iljaocu poput bumeranga. To je nezaobilazan zakon magije u slu aju da neko poku a zloupotrebiti svetu ivotnu snagu u zle svrhe. Od prekomerne doze ovek se mora uvati samo onda kada je motivisan eljom da pomogne drugom oveku. Ali, i u tom slu aju, nervoza je vidljiva samo na kratko vreme, budu i da prekomerna doza nije bila namerna. Jo jednom treba re i: korisnik plo a bi mogao

jako za aliti, ako poku a na koditi drugom oveku. Kako neki ljudi mogu osetljivo reagovati na te energije pokazalo se kada su se purpurne plo e u razli itim klinikama stavile blizu du evno poreme enih pacijenata. Oni su reagovali vrlo razli ito, ali uvek vrlo estoko. Ako elite pomo i du evno poreme enom oveku preporu ljivo je fotografiju ne ostavljati na plo i du e od pola sata. Dok vam je mo da neobi na energija purpurnih plo a udna, posebno primena sa fotografijama, imajte na umu da nau nici ve godinama uspe no eksperimenti u sa njima. Tako nau nici npr. sa njima uni tavaju insekte, tako to osvetle fotografiju zahva enog podru ja, barem ortodoksni nau nici. Osim toga, nije va no da li je fotografija koju izla ete energiji snimljena tek nedavno, ili poti e iz doba kad je doti na osoba bila dete ili beba. Individualna frekvencija vibracija se ne menja.

Prema mom li nom iskustvu du em od deset godina kod energetskog polja purpurnih plo a, do izle enja nije do lo samo kod istegnutih mi i a, bolesti meniskusa ili uklje tenja ki me. Svaka bol drugog porekla ili znatno jenjava ili potpuno nestaje. Ovde evo jo jednog posebnog saveta za ljubitelje biljaka: polivajte svoje biljke