SADRAJ

UVOD ........................................................................................................................................ 1 1. 2. 3. POJAM I ISTORIJSKI RAZVOJ JAVNOG ZAJMA ....................................................... 2 CILJEVI, FUNKCIJE I UZROCI JAVNOG ZAJMA ....................................................... 3 KARAKTERISTIKE JAVNOG ZAJMA .......................................................................... 5

4. KLASIFIKACIJA JAVNOG ZAJMA ............................................................................... 6 4.1. Unutranji i spoljanji ..................................................................................................... 6 4.2. Dobrovoljni, patriotski i obavezni .................................................................................. 6 4.3. Kratkoroni, srednjoroni i dugoroni ............................................................................ 7 4.4. Amortizacioni i rentni ..................................................................................................... 7 4.5. Produktivni i neproduktivni ............................................................................................ 7 5. EMISIJA JAVNOG ZAJMA.............................................................................................. 8 5.1. Direktna emisija .............................................................................................................. 9 5.2. Indirektna emisija............................................................................................................ 9 6. AMORTIZACIJA (OTPLATA) JAVNOG ZAJMA ....................................................... 10 6.1. Konsolidacija javnog zajma .......................................................................................... 10 6.2. Konverzija javnog zajma .............................................................................................. 11 6.3. Bankrot drave .............................................................................................................. 11 7. ARGUMENTI ZA I PROTIV JAVNOG ZAJMA ........................................................... 12 7.1. Opravdanost i granice zaduenja .................................................................................. 13 8. ZAKLJUAK ................................................................................................................... 14

LITERATURA ........................................................................................................................ 15

UVOD

Javni zajam ve dugo vremena predstavlja poseban instrument i znaajan faktor u strukturi javnih prihoda savremenih drava. U poslednjim decenijama prolog i u prvoj deceniji ovog vijeka skoro sve zemlje su prezaduene i zbog toga se sve ee odluuju za raspisivanje javnog zajma, koji predstavlja bitan faktor za odranje nivoa privrednog razvoja, efikasan instrument za sprovoenje fiskalne i ekonomske politike drave i preduslov za blagovremenu dravnu intervenciju u privrednim oblastima u kojima ona ima naglaen interes, a sve sa ciljem da se postigne ekonomska ravnotea, puna zaposlenost i ekonomski rast. Iz tih razloga, jasno je da je osnovni razlog za emisiju javnog zajma to to veliki broj kako nerazvijenih tako i razvijenih zemalja ne uspijevaju da hronini budetski deficit pokriju redovnim javnim prihodima. O javnom zajmu se govori onda kad fizika ili pravna lica u zemlji ili inostranstvu dravi ustupe pravo raspolaganja nad odreenom koliinom novanih sredstava na odreeno vrijeme, uz odreene uslove i uz obavezu vraanja. Pri tom se drava javlja u ulozi dunika, a fizika i pravna lica u ulozi povjerioca. U ovom radu bie ukratko predstavljeni pojam, istorijski razvoj i osnovne karakteristike javnog zajma. Takoe, bie rijei i o ciljevima, funkcijama i uzrocima njegovog nastanka, te o vrstama, nainima emitovanja i nainima otplate javnog zajma. Na kraju, bie iznesene odreene teze o opravdanosti i granicama zaduenja drave.

1

1. POJAM I ISTORIJSKI RAZVOJ JAVNOG ZAJMA

Javni zajam je oblik javnog prihoda koji ostvaruje drava ili drugi dravni subjekt kao nosilac dohotka, a koji se raspisuje (emituje) zbog ostvarivanja odreenih ciljeva, odnosno zbog pokria debalansa u budetu (manjak javnih prihoda u odnosu na javne rashode). Najee nastaje u uslovima kada su dravi u kratkom roku potrebna sredstva za odreene (uglavnom vanredne) javne rashode, koje ne moe da pokrije redovnim javnim prihodima. Raspisivanjem zajma, bilo kod nosilaca dohotka u zemlji (fizikih i pravnih lica) bilo uzimanjem javnog zajma u inostranstvu, drava dolazi do potrebnih finansijskih sredstava, a vraa ga postepeno u duem vremenskom periodu, obino kroz anuitete (glavnica i kamate), koristei pri tome svoje redovne prihode (poreze i dr.) Danas je javni zajam jedan od osnovnih oblika javnih prihoda u razvijenim trinim privredama. Meutim, nije uvek bilo tako. U starom vijeku javni zajam se pojavljivao vrlo rijetko. Privatna potronja vladara i dravna potronja nisu bile jasno razgraniene, jer su vladari od svojih podanika uzimali onoliko koliko im je bilo potrebno. U srednjem vijeku, sa pojavom feudalne drave, ea je pojava zajmova, koji su se uglavnom koristili za podmirenje osnovnih potreba feudalnih gospodara i njihovih dvorova, te za potrebe rata dakle, u neproduktivne svrhe. Do poetka XIX vijeka imali su privatnopravni karakter, jer su bili usko vezani uz osobu vladara (zajmoprimca) i davani su uz realni zalog (krunska dobra, rudnici, lovita, line slobode i sl.), a nisu bili rijetki primjeri nevraanja zajma, zbog ega su se potencijalni zajmodavci osjeali nesigurnima i nisu imali povjerenje u zajam. Tek sa pojavom i jaanjem kapitalistike klase, tzv.finansijske oligarhije, koja je plasirala sopstveni kapital, javni zajam dobija javnopravni karakter, tj. prestaje biti zajam vladara i postaje zajam drave, zakljuuje se u ime drave, za njega garantuje drava i koristi se u javne svrhe. Do pojave Velike svjetske ekonomske krize, predstavljao je posljedicu poveanja javnih potreba, da bi nakon toga postao i ostao snano i djelotvorno sredstvo drave u domenu privrednih kretanja. U modernim pravnim dravama strogo je zakonom regulisana procedura zaduivanja drave, koja svoje obaveze izmirujuje po pravilu redovno i tretira se kao najsigurniji dunik. 2

2. CILJEVI, FUNKCIJE I UZROCI JAVNOG ZAJMA

Kad za podmirenje svih predvienih javnih rashoda nisu dovoljni raspoloivi javni prihodi, drava je suoena s problemom nepodudarnosti prihoda i rashoda. Da bi rijeila tu situaciju, na raspolaganju joj stoji nekoliko mogunosti, i to: poveati poresko optereenje, poveanjem poreskih stopa, uvoenjem novih poreza, ukidanjem olakica, proirenjem kruga poreskih obveznika, sniavanjem iznosa najnie oporezive osnovice, smanjiti javne rashode, da se njihova visina uskladi s visinom raspoloivih prihoda, i pribaviti nuna sredstva iz drugih izvora, npr. putem javnog zajma.1 Ciljevi zaduenja pomou javnog zajma mogu biti zasnovani na odlukama: da se zatvori kratkoroni (jednokratni) manjak pri finansiranju javnih rashoda; da se sredstva javnog zajma upotrijebe za finansiranje neke rentabilne investicije, koja e stvoriti prihode neophodne za njegovu otplatu; da se postignu ciljevi stabilizacione politike (zaposlenost, privredni rast, stabilan nivo cijena); da se postignu ciljevi preraspodjele (aktualna preraspodjela dohotka ili meu generacijama); da se privremeno izbjegne nepopularno poveanje poreza (npr. pred izbore). Tokom razvoja naela pokria javnih rashoda, izdvojile su se i tri funkcije javnog zajma koje su i danas opteprihvaene, a to su: funkcija premotavanja potreba za kratkoronim pozajmicama zbog vremenskog nepodudaranja izmeu pristizanja planiranih javnih prihoda i planiranih rashoda; funkcija kapitala javne investicije zahtijevaju odgovarajui kapital, a do njega je mogue doi javnim zajmom, pri emu je granica zaduenja javnim zajmom odreena rentabilnou investicije; funkcija ekspanzije sredstva pribavljena javnim zajmom dovode do uveanja BDP, jer je pretpostavka da e se ta sredstva vratiti sa porastom javnih prihoda.2

1 2

Jeli, B., (2001.) JAVNE FINANCIJE, str. 220. Isto, str. 226.

3

Takoe, neophodno je poznavanje osnovnih razloga pojave budetskog deficita, koji su ujedno i uzroci zakljuenja javnog zajma. Najvaniji su: 1. kratkotrajna vremenska neusklaenost - likvidnosni problem, odnosno vremenska nepodudarnost izmeu dinamike priticanja javnih prihoda i obaveze podmirenja odreenih javnih rashoda; 2. dugotrajna neusklaenost redovnih prihoda i rashoda usljed: pojave velikih vanrednih rashoda (realizacija infrastrukturnih projekata), poveanja odreenih komponenti rashoda (penzija, plata i dr.), smanjenja poreskih stopa i ukidanja nekih poreza, nemogunosti usklaivanja poreskog optereenja sa rastom javnih potreba, nemogunosti smanjenja javnih rashoda uz smanjenje poreskog optereenja; 3. ostali razlozi (pad prihoda usljed recesije, poveanje poreske evazije i dr.)

4

3. KARAKTERISTIKE JAVNOG ZAJMA

Javni zajam predstavlja vanredni javni prihod koji nastaje zaduivanjem drave kod domaih i stranih pravnih i fizikih lica. Moe se definisati sa vie aspekata sa ekonomskofinansijskog aspekta kao pozajmljena novana sredstva dravi, sa normativnog aspekta kao zaduenje drave po osnovu ugovora o javnom zajmu i sa aspekta finansijskih instrumenata od kojih se sastoji kao HoV koje drava emituje da bi dola do sredstava zajma.3 Javni zajam se tretira kao javni prihod u momentu kada se obezbijedi, a kao javni rashod onda kada se plaa. Javni zajam treba razlikovati od javnog duga. Javni dug je iri pojam koji obuhvata ukupna dugovanja drave po svim pravnim osnovama, tj. svako zaduenje drave kako po osnovu ugovora o zajmu kod pravnih ili fizikih lica, tako i sve obaveze drave po drugim osnovama - zakonskim, ugovornim, sudskim (npr. naknade za dravne nabavke, za plate dravnih inovnika, za eksproprijaciju imovine, za ratne i druge tete, naknade po osnovu sudskih presuda i dr). Javni zajam ima ui smisao i on obuhvata samo ono zaduenje koje je organizovano u vidu zajma sa javnim upisom.

Osnovne karakteristike javnog zajma su: povratnost podrazumijeva ne samo povrat sredstva (glavnice) nego i plaanje ugovorene kamate kao cijene upotrebe novanih sredstava; meugeneracijska raspodjela - raspodjela tereta finansiranja drave kroz vrijeme (podjednako na vie generacija, bez veeg poreskog optereenja generacije koja je trenutno poreski obveznik ili ak rastereenje sadanje na teret buduih generacija, koje e imati koristi od troenja sredstava prikupljenih dravnih zajmom); namjenski (destinirani) javni prihod (izuzetak je letei javni zajam, koji slui za premoavanje vremenskog nepoklapanja izmeu priticanja javnih prihoda i odliva po osnovu javnih rashoda); vanredni javni prihod; nefiskalni javnih prihod drava obezbjeuje novana sredstva posredstvom javnog zajma na dobrovoljnoj bazi, a ne na bazi fiskalnog suvereniteta (izuzetak su prinudni zajmovi);3

Boji, M., (2010.) JAVNE FINANSIJE, str. 75.

5

4. KLASIFIKACIJA JAVNOG ZAJMA

Javni zajmovi se mogu klasifikovati prema veem broju kriterijuma, a najvaniji su: 1. Prema teritorijalnom principu (valuti) unutranji (domai) i spoljanji (strani); 2. Prema metodu i motivu upisa - dobrovoljni, patriotski i obavezni; 3. Prema vremenu otplate - kratkoroni, srednjoroni i dugoroni; 4. Prema nainu otplate amortizacioni i rentni 5. Prema svrsi zakljuivanja produktivni i neproduktivni 4.1. Unutranji i spoljanji Unutranji javni zajam zakljuuje se na domaem tritu i u domaoj valuti. Njegova prednost je to se ubire od domaih povjerilaca (fizikih i pravnih lica), ime se izbjegava eventualni politiki uticaj vanjskog povjerioca i omoguuje lake vraanje, a nedostatak to to moe biti dodatno optereenje na raspoloiva sredstva unutar nacionalne privrede. Spoljanji javni zajam zakljuuje se na inostranom tritu (sa kreditnim ustanovama jedne ili vie zemalja ili meunarodnim kreditinim ustanovama) i u stranoj valuti. Njegova prednost je to predstavlja dodatak na ve postojea sredstva u nacionalnoj privredi i to ne utie na ekonomsku snagu domaih fizikih i pravnih lica u momentu zakljuenja, a nedostatak to je u momentu dospijea neophodno osigurati potrebna finansijska sredstva za njegovu otplatu i to je tee pribavljanje valute zemlje povjerioca nego domae valute. 4.2. Dobrovoljni, patriotski i obavezni Dobrovoljni javni zajam ugovaraju fizika i pravna lica na osnovu slobodne volje i voeni odreenim interesom, koji se zasniva na prethodno utvrenim i objavljenim uslovima (kamatna stopa, rok i nain otplate, eventualne beneficije za davaoce zajma i sl.) Patriotski javni zajam je vrsta dobrovoljnog zajma, kojeg ugovaraju domaa fizika i pravna lica, ali i lica koja privremeno ili stalno borave u inostranstvu, na osnovu slobodne volje i voeni osjeajem patriotske dunosti, uz uslov da im se u ugovorenom roku vrate samo pozajmljena novana sredstva, tj. samo glavnica bez kamate. 6

Obavezni javni zajam zakljuuje sa na osnovu pritiska drave na fizika i pravna lica zasnovanog na njenom politikom i ekonomskom suverenitetu. Naziva se i poreskim zajmom 4, jer osim elementa prisile sadri i element povratnosti, ali pod uslovima koje jednostrano namee drava. Kriterijum za utvrivanje visine iznosa ovakvog zajma je uglavnom imovina potencijalnog povjerioca, a moe biti i dohodak ili neto drugo. 4.3. Kratkoroni, srednjoroni i dugoroni Kratkoroni javni zajam (letei, plutajui) zakljuuje se na rok od najvie 1 godinu, a predstavlja vrstu pozajmice kojom se otklanjaju potekoe nastale zbog neusklaenosti u priticanju javnih prihoda i podmirenju javnih rashoda. Srednjoroni javni zajam je onaj sa rokom otplate od 1 do 5 godina. Po pravilu se emituje u viim iznosima u odnosu na kratkorone. Dugoroni javni zajam je onaj sa rokom otplate preko 5 godina i sa najviim iznosima u kojima se emituje. 4.4. Amortizacioni i rentni Amortizacioni javni zajam je onaj kod kojeg drava otplauje ukupan iznos duga, tj. glavnicu i ugovorene kamate prema tano utvrenom planu, s time to rok otplate moe biti promjenjiv (zajam se otplauje u okviru ugovorenog vremenskog raspona, uz mogunost izbora najboljeg trenutka za likvidiranje duga) i nepromjenjiv (zajam se otplauje u okviru ugovorenog vremenskog raspona, po tano utvrenim anuitetima i rokovima). Rentni javni zajam je onaj kod kojeg drava redovno vraa samo kamatu, a za glavnicu preuzima obavezu da e je vratiti i pravo da izabere vrijeme kad e to i uiniti. 4.5. Produktivni i neproduktivni Produktivni javni zajam koristi se za produktivna ulaganja koja e poveati materijalnu bazu drave i na taj nain stvoriti ili poveati mogunost vraanja duga proisteklog iz tog zajma, to ga sa ekonomskog aspekta ini opravdanim. Neproduktivni javni zajam koristi se za svrhe koje ne izazivaju poveanje materijalne baze i stvaranje sredstava iz kojih e biti vraen, ime postaje poseban teret i namee potrebu pronalaenja drugih izvora za te svrhe.4

Prisilni zajam gubi karakter ugovora, jer znai prisilno oduzimanje (rekviziciju) financijskih sredstava. Oni su most izmeu poreza i dobrovoljnih javnih zajmova (Jeli, B., (2001.) JAVNE FINANCIJE, str. 224.)

7

5. EMISIJA JAVNOG ZAJMA

Emisija javnog zajma oznaava metode i postupke kojim se trailac zajma (drava) slui radi privlaenja na upis zajma to veih slobodnih sredstava koje se nalaze u rukama fizikih i pravnih lica.5 Prilikom emisije javnog zajma drava je duna objaviti uslove (elemente zajma) kako bi budui povjerioci bili upoznati s injenicom da se zajam upisuje i kako bi bili motivisani da slobodna novana sredstva plasiraju upravo u obveznice dravnog zajma. Najznaajniji elementi zajma su: rok vraanja - upoznaje potencijalne upisnike zajma o vremenu na koje e svoja sredstva plasirati u kupovinu obveznica javnog zajma; kamatna stopa - odreuje cijenu zajma, moe biti fiksna ili promenjiva, a zavisi od brojnih faktora (kreditna sposobnost zemlje, rok vraanja, emisioni kurs, stanje slobodnog kapitala na tritu, opta ekonomska i politika kretanja u zemlji i u inostranstvu i dr.); odreuje se u odnosu na nominalnu vrijednost obveznice i zavisi od toga da li je zajam emitiovan po paritetu (obveznice zajma se prodaju po nominalnoj vrijednosti, a pri vraanju nominalna kamata odgovara realnoj), ispod pariteta (obveznice zajma se prodaju ispod nominalne vrijednosti, a pri vraanju realna kamata bie vea od nominalne) ili iznad pariteta (postoji samo kao teoretska mogunost); konverzija - najava drave da tokom otplate zajma nee vriti izmjenu njegovih bitnih elemenata (rok vraanja, kamatne stopa, glavnica) ili da e nakon odreenog vremena doi do eventualnih izmjena, ime povjerilac svjesno prihvata rizik na sebe. Drava raspisuje javni zajam na tri naina: emisijom HoV emitovanje dravnih (trezorskih) zapisa i obveznica; moe biti direktna i indirektna, a organizuje sa na sekundarnom tritu, sklapanjem ugovora o javnom zajmu i upisom u knjigu dravnog duga rijetko se koristi.

5

Jeli, B., (2001.) JAVNE FINANCIJE, str. 227.

8

5.1.Direktna emisija Direktnu emisija javnog zajma sprovodi se bez posredovanja novanih institucija, a sprovode je drave sa razvijenim privredama, tednjom i finansijskim tritem, najee preko trezora (upotrebom trezorskih zapisa). Mogunost i uspjeh direktne emisije zavisi od nekoliko faktora: sreeni finansijski odnosi u dravi i povjerenje graana u dravu, postojanje raspoloive koliine slobodnih finansijskih sredstava na tritu, administrativni aparat visoke strunosti. Prednost direktne emisije je u tome to nema posrednike uloge banaka i njihove provizije. Nedostaci su u tome to drava mora obaviti velik posao (publiciranje svih elemenata bitnih za upis zajma), to sredstva nee moi prikupiti odjednom (postepeno priticanje) i to na sebe preuzima kompletan (politiki i finansijski) rizik zajma.

5.2. Indirektna emisija Indirektna emisija javnog zajma sprovodi se tako to drava itav postupak upisa zajma (emitovanje obveznica) povjeri jednoj ili vie banaka ili bankarskom konzorcijumu. Banke isplauju zajam odmah, a potom preprodaju obveznice zainteresovnim kupcima i pri tome ostvaruju veliku posredniku proviziju. Indirektna emisija zajma moe se obaviti na 2 naina: bankarski konzorcijum organizuje upis na vie mjesta (na alterima banaka) i prekida ga odreenog dana kad se upis ujedno i zavrava; bankarski konzorcijum preuzima dravne obveznice do odreenog iznosa, pa ih onda prodaje na nain koji se primjenjuje pri prodaji ostalih HoV (plasira ih prema cijeni koja se formira na berzi), ostvarujui dobit na osnovu razlike izmeu prodajne i kupovne cijene obveznica zajma.Tabela 1. Odnos izmeu direktne i indirektne emisije javnog zajma

EMISIJA ZAJMA DIREKTNA INDIREKTNA

PREDNOSTI Niski trokovi emisije (nema posrednika) Vea vjerovatnoa uspjeha Bre prikupljanje novca

NEDOSTACI Vea mogunost neuspjeha Nepostojanje strunih i tehnikih uslova Visoki trokovi emisije (bankarska provizja) 9

6. AMORTIZACIJA (OTPLATA) JAVNOG ZAJMA

Amortizacija javnog zajma je postupak vraanja zajma na nain, pod uslovima i u rokovima koji su ugovoreni izmeu drave povjerioca. Zasnovana je na povratnosti kao njegovoj osnovnoj karakteristici. Povratom pozajmljene koliine novca i plaanjem ugovorenih kamata prestaje ugovor o zajmu. Zajam se vraa u prebivalitu povjerioca i u roku koji su stranke utvrdile u ugovoru o zajmu. Rokove u kojima e izvriti otplatu zajma i iznos otplate drava utvruje planom amortizacije (otplate). Amortizacija javnog zajma moe biti: direktna najea i najpopularnija; predstavlja klasian oblik otplate javnog zajma redovnim putem (drava isplauje javni dug licu koje poseduje dravne HoV u skladu sa uslovima ugovora); indirektna drava na finansijskom tritu otupljuje svoje HoV kada joj to odgovara (ugovorom moe biti ogranien ili zabranjen otkup HoV drave); ugovorna (automatska) - drava otplauje dug (kamatu i glavnicu) prema planu amortizacije sadranom u ugovoru ili ponudi, fakultativna drava redovno plaa kamatu, a glavnicu plaa onda kada joj to finansijske mogunosti dozvoljavaju. monetarna kombinacija monetarnih reformi; nepopularna metoda. Uredno servisiranje duga od strane drave je vaan element ukupne finansijske discipline u odreenoj zemlji. Ujedno, to je uslov za njen kredibilitet na domaem i meunarodnom tritu, odnosno poboljava kreditni rejting zemlje i smanjuje trokove zaduivanja (bolji kreditini rejting => manja kamatna stopa pri zaduenju).

6.1. Konsolidacija javnog zajma Konsolidacija javnog zajma je finansijska operacija kojom drava objedinjuje vei broj zajmova sa razliitim uslovima amoritizacije u jedan zajam sa jedinstvenim uslovima amortizacije, npr. pretvaranje leteih dugova u zajmove s duim rokom otplate, pretvaranje vremenski ogranienog zajma u rentni zajam. Konsolidacijom se esto produuje prosjeni period otplate duga i ujedno smanjuju trokovi administriranja javnog duga, pojednostavljuje postupak otplate, spreava kamatna arbitraa i dr. 10

6.2. Konverzija javnog zajma Konverzija javnog zajma je postupak kojim drava mijenja neki od sastavnih dijelova ugovora o zajmu, ime poboljava svoj finansijski poloaj, tj. ranije sklopljen zajam pretvara u novi zajam s povoljnijim uslovima. Najee se promjena odnosi na smanjenje kamatne stope, ali i drugih elemenata (visina glavnice, rok otplate, prenosivost obveznica i dr.) Konverzija se obino dogaa kada su uslovi na tritu povoljniji za dravu nego to su bili u periodu emisije duga. Ti uslovi mogu biti osnovni (postojanje obilja kapitala na tritu, pad trine kamatne stope ispod kamatne stope zajma) i pomoni uslovi - finansijske (uravoteenost budeta, nizak budetski deficit), pravne (postojanje klauzole o konverziji) i socijalne prirode (zatita upisnika zajma koji ive od prihoda po osnovu kamate po zajmu). Konverzija javnog zajma moe biti: dobrovoljna dominantna; zasniva se na obostranom sporazumu o promjeni uslova servisiranja duga i iskazana je kao mogunost u ugovoru o javnom zajmu; javlja se kao opciona (izbor izmeu smanjenja kamate ili isplate preostalog dijela glavnice) i fakultativna (vlasnik obveznice ne daje saglasnost na smanjenje kamate i zadrava staru obveznicu); prinudna jednostrano mijenjanje uslova servisiranja duga od strane drave; nema pravnu osnovu i tretira se u teoriji kao oblik dravnog bankrotstva. 6.3. Bankrot drave Prema ekonomskoj teoriji, bankrot drave je posljednja faza privredne krize, kada ugroena zemlja - bilo zbog posljedica rata (Njemaka nakon II svjetskog rata) ili pogrene ekonomske politike (Argentina krajem devedesetih godina XX vijeka) - nije u stanju da plaa svoje obaveze i vraa ranije uzete zajmove, niti da pronae, na meunarodnom nivou, novi izvor kredita, ak iako je spremna da plati ekstra kamate.6 Bankrot drave moe biti: otvorni bankrot (repudijacija) drava javno izjavi da odbija ispuniti svoju ugovornu obavezu, tj. odbije priznati postojanje ve zakljuenog zajma; prikriveni bankrot drava odredi moratorijum (tokom veih kriza, ratova, elementarnih nepogoda) i privremeno obustavi vraanje zajma, izvri njegovu konverziju ili odustane od klauzole o osiguranju realne vrijednosti zajma.

6

http://www.mondo.rs/Info/Ekonomija, preuzeto 03.12.2011.

11

7. ARGUMENTI ZA I PROTIV JAVNOG ZAJMA

Vanredni javni rashodi su osnovni faktor pojave javnog zajma i formiranja javnog duga. Sve vee javne rashode koje ima moderna drava (rashodi za izgradnju, infrastrukturu, istraivanje i razvoj, energiju, ekologiju, naoruanje, socijalnu politiku, itd.) nije mogue pokriti samo porezima. Obzirom da se teko mogu uvesti vanredni porezi, ee se pribjegava instrumentu javnog zajma (duga). S tim u vezi, treba napomenuti da teorijski pravci u ekonomiji razliito tretiraju javni zajam. Klasina ekonomska teorija polazi od stava da javni zajam (dug) odvlai kapital iz privatnog u dravni sektor, to je protivno tezi o prednosti privatnog kapitala nad javnim i neogranienoj privatnoj inicijativi. Teorija, dakle, ima negativan stav prema javnom zajmu, a njeni osnovni argumenti su: odsustvo tednje u gazdovanju dravnom imovinom, rasipnitvo u upotrebi tako prikupljenih sredstava, ograniavanje ili spreavanje privrednog razvoja lako zaduivanje koje esto dovodi do bankrota dravne blagajne. 7 Moderna ekonomska teorija realnije posmatra javni dug i o javnom zajmu ima znatno pozitivniji stav, zasnovan na sljedeim argumentima: koritenje javnog zajma za funkcije drave, koritenje javnog zajma za javne investicije (neto imovinska pozicija drave se ne mijenja), investirana sredstva mogu stvoriti prihode u budunosti (putarine, eljeznike usluge, komunalne usluge i dr.) koje se mogu upotrijebiti za vraanje javnog zajma, zajam dobijen u inostranstvu poveava nacionalnu tednju u periodu kada se koristi i ne dovodi do istiskivanja privatnih investicija u zemlji, u vanrednim situacijama mogue je mnogo bre obezbijediti prihode kroz javni zajam nego putem poreza, javni zajam je uglavnom kratkoronog karaktera, pa ga najveim dijelom pokriva generacija koja ga stvara, iz svog nacionalnog dohotka.

7

Sejmenovi, J., Komazec, S., Risti, ., (2008.) MONETARNE I JAVNE FINANSIJE, str. 458.

12

7.1. Opravdanost i granice zaduenja U savremenim drutveno-politikim i ekonomskim uslovima prisutna je tendencija poveanja zaduenja drava, tako da se danas ne postavlja pitanje jesu li zajmovi potrebni, ve moe li se i kako utvrditi granica zaduenja. Granica zaduenja je nedovoljno odreena i zavisi od mnogih unutranjih i spoljnih faktora, a moe biti opredijeljena ekonomskim, pravnim, politikim i psiholokim razlozima. Dok se granice zaduenja drave sa ekonomskog i pravnog stanovita mogu odrediti, to nije sluaj kada se ta granica eli utvrditi sa politikog i psiholokog aspekta. Brojni su kriterijumi za utvrivanje granice dravnog duga, a najvaniji su: zaduenje po stanovniku, zaduenost u odnosu prema dravnoj imovini, zaduenost u odnosu prema budetskim prihodima, odnos zajmodavca prema duniku, neeljena raspodjela dohotka i imovine, odnos prema dravnom proizvodu, kriterijumi MMF-a (otplata zajma ne smije da prelazi 25% tekueg deviznog

priliva zemlje). 8 Postoje i kriterijumi Evropske unije iz Mastrihta, po kojima godinji budetski deficit ne smije biti vei od 3% BDP-a, a ukupno zaduenje ne smije prei 60% BDP-a. Granica zaduenja drave utvruje se propisima, tzv. institucionalna granica zaduenja drave, a pri njenom utvrivanju treba voditi rauna o sljedeim injenicama: raspoloiva tednja, novano trite, potrebe privatnog sektora za novanim sredstvima, raspodjela nacionalnog dohotka i visina dohotka po stanovniku, namjena troenja zajma, psiholoki razlozi. Ukratko, poveanje zaduenja drave mogue je tako dugo dok je u budunosti mogue odgovarati obavezama iz ugovora o zajmu.

8

Goranovi, P., (2008.) JAVNE FINANSIJE PRIRUNIK ZA POLAGANJE STRUNOG ISPITA, str. 39.

13

8. ZAKLJUAK

Svi smo svjedoci brojnih problema sa kojima se susreu drave u pogledu finansiranja sopstvenih obaveza i servisiranja svojih dugovanja. Posebno to dolazi do izraaja u periodu svjetske ekonomske krize i recesije koja je jo uvijek aktuelna na globalnom planu, a posebno su aktuelna politika, ekonomska i socijalna deavanja u zemljama june i jugoistone Evrope (panija, Portugal, Italija, Grka). Javni zajam je instrument pomou kojeg se vrlo efikasno mogu prevazii mnogi ovdje navedeni problemi i postii ciljevi fiskalne i ekonomske politike drave. Meutim, otvoreno je pitanje na koji nain i do koje visine drava moe da se zadui sa aspekta javnog zajma, kao jednog od mnotva elemenata koji ine javni dug. Kad je rije o BiH, iako se svrstava u kategoriju umjereno zaduenih zemalja (uee javnog duga u BDP oko od 34%) prema najnovijim ocjenama, iznesenim od meunarodnih agencija za procjenu kreditnog rejtinga Standard & Poor's i Moody's Investors Service,9 kreditni rejting BiH nalazi se na nivou B, odnosno B2, to je daleko ispod nivoa na kojem agencije preporuuju ulaganje. Takve ocjene mogu izazvati mnotvo negativnih posljedica (smanjenje stranih investicija, tee dobijanje kreditnih sredstava, vee kamatne stope i sl.), a posebno smanjenje interesa domaih i inostranih subjekata za upis javnog zajma (kupovinu trezorskih zapisa i dr.) Da bi se zaduivanje BiH na unutranjem i meunarodnom planu, a naroito zaduivanje radi pokrivanja nekih ranijih dugova ili neproduktivnih rashoda, zadralo u okvirima koji omoguuju kontrolisanje duga, rjeenje, po mom miljenju, dobrim dijelom treba traiti kroz sprovoenje mjera tednje na svim nivoima vlasti (dravnim, entitetskim i lokalnim) u smislu smanjenja brojnosti slubenika dravne administracije i smanjenja izdataka za njihovo finansiranje, uvaavajui principe ekonominosti, efikasnosti i efektivnosti. Tako bi se u velikoj mjeri uticalo na smanjenje razlike izmeu planiranih javnih rashoda i ostvarenih javnih prihoda, a emitovani javni zajmovi bili bi mnogo bolje iskoriteni, prije svega u privredi za finansiranje rentabilnih investicija, koje e u blioj ili daljoj budunosti donijeti prihode neophodne za otplatu istih.

9

http://www.cbbh.ba/print.php?id=549, preuzeto 03.12.2011.

14

LITERATURA

Boji, M., (2010.) JAVNE FINANSIJE. Visoka kola za primijenjene i pravne nauke PROMETEJ. Banja Luka. Goranovi, P., (2008.) JAVNE FINANSIJE PRIRUNIK ZA POLAGANJE STRUNOG ISPITA. Vlada Crne Gore Uprava za kadrove, Podgorica. Jeli, B., (2001.) JAVNE FINANCIJE. RRiF plus. Zagreb. Sejmenovi, J., Komazec, S., Risti, ., (2008.) MONETARNE I JAVNE FINANSIJE. Univerzitet za poslovne studije. Banja Luka.

http://www.mondo.rs/Info/Ekonomija http://www.cbbh.ba/print.php?id=549

15