NAZIV PREDMETA:

JAVNE POLITIKE

Tema: Uvod u javne politike

NASTAVNIK:

Prof. dr Milomir Minić

ASISTENT

Adrijana Zindović – dip.pravnik

NASTAVNA PITANJA

1. Definisanje pojma Javne politike

2. Zašto izučavati javne politike

3. Javna politika kao naučna disciplina

4. Politički sistem, politika i javne politike

5. Policy proces – proces kreiranja javnih politika

6. Policy analiza - analiza javnih politika

ŠTA SU TO JAVNE POLITIKE?

Javne politike su sve ono što vlada odluči da uradi ili ne uradi (T.Dye).

Projektovanje ciljeva, programa,vrednosti i prakse (H.Lasswel).

Uticaj aktivnosti vlade (D.Easton). Svrsishodan tok akcije i aktera u rešavanju

javnih problema. Namerni tok delovanja preduzet od strane

vladinih institucija u rešavanju pitanja od javnog značaja (C.Cochran).

CILJEVI STUDIJA JAVNIH POLITIKA

Proučavaćemo ono što vlade rade, razloge zašto to rade i važnost toga što vlade rade

Cilj studija javnih politika je da opiše, analizira i objasni javne politike.

Naš cilj nije da samo analiziramo ono što vlade rade, već da analiziramo i ono što vlada odluči da neradi.

Subjekt kreiranja javnih politika je vlast, odluke drugih subjekata nisu javna politika iako oni mogu da utiču na javnu politiku.

JAVNE POLITIKE

Kreiranje javnih politika znači i ciljno orijenti-sano ponašanje vlasti.Uključuje definisanje ciljeva i sredstava za njihovo postizanje.

Policy znači takvo obavljanje vlasti čiji je cilj zadovoljavanje kolektivnih potreba i rešavanje problema u jednoj društvenoj zajednici.

Policy je sveobuhvatan, sadržajan opis tih potreba i ciljeva koje ostvaruje vlada preko javnih politika.

ZAŠTO NAM JE VLADA POTREBNA?

Na ovo pitanje može da se odgovori iz praktične, ekonomske ili filozofske perspektive.

Praktična perspektiva.Kako vlada utiče na naš svakodnevni život?

Vlada obezbeđuje osnovne životne potrebe građanima i privredi ili garantuje za njih (hrana, lekovi, čist vazduh, bezbednost na ulicama i putevima).

Da nema vlade zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba ne bi bilo garantovano onakvim kvalitetom koji može da obezbedi samo vlada.

ZAŠTO NAM JE VLADA POTREBNA?

Postoji mnogo stvari koje vlada radi svaki dan i mi se kao građani oslanjamo na te aktivnosti vlade.

Postoji i mnogo stvari koje vlada ne radi ili ne želi da radi.

U odnosu na vladu javno mnjenje je podeljeno.

Neki imaju veoma kritičan stav prema vladi i smatraju da njena uloga u našim životima treba da bude manja.

Drugi smatraju da vlada treba da rešava mnoge naše životne probleme i da pruža još veći broj usluga.

ZAŠTO NAM JE VLADA POTREBNA?

Ekonomska perspektiva.Ekonomisti smatraju da se vlada mnogo petlja u naše živote a posebno u privredu i zalažu se da ona sve više drži ruke dalje od privrede i njene slobode.

Oni smatraju da vlada ne treba da reguliše zarade i cene niti da vrši distribuciju dohotka već da će to bolje da uradi nevidljiva ruka tržišta.

Vlada treba da obezbeđuje samo zaštitu života, imovine i ugovora.

Druga škola smatra da država treba da se meša u privredni život jedne zemlje jer samo tako može da obezbedi nisku inflaciju, brz ekonomski razvoj, pravedno i stabilno društvo.

ZAŠTO NAM JE VLADA POTREBNA?

Međutim obe škole su saglasne da je vladina intervencija opravdana kada su u pitanju: monopoli, obezbeđivanje javnih dobara, eksternalije, nepotpuna tržišta, nedovoljna informisanost i u slučaju visoke nezaposlenosti i inflacije.

Tržišna ekonomija u ovim slučajevima ne uspeva da na efikasan način obezbedi rezultate potrebne društvenoj zajednici a koje vlada obezbeđuje preko javnih politika.

ZAŠTO NAM JE VLADA POTREBNA?

Filozofske perspektive.Ugledni filozofi u drugoj polovini XVII veka postavili su pitanje: kakav bi bio svet kada ne bi bilo vlade?

Pre nego što je uspostavljena vlada ljudi su živeli u “prirodnom stanju” i radi održanja uspostavljali su odnose sa drugim ljudima.

Bez vladinog autoriteta za rešavanje konflikata između pojedinaca, pojedinci su odgovarali samo pred sobom i u borbi za opstanak i hranu to vreme je oblikovalo neprekidnim ratom “svakog čoveka protiv svakog čoveka” što je dovodilo do nasilja i nesigurnog života.

To je motivisalo ljude da formiraju vladu (Tomas Hobs).

ZAŠTO NAM JE VLADA POTREBNA?

Ljudi su bili za to da se formira vlada.Narod je bio izvor vladine moći a vlada je odgovorna prema narodu.

Politički lideri su bili u obavezi da poštuju zakone kao i ostali građani.

Vlada je imala legitimitet da vrši vlast dok je štitila neotuđiva prava naroda.

Ako bi vlada postupala “suprotno njihovom poverenju” narod bi opravdano preduzimao mere protiv vlade (Jon Lock).

ZAŠTO NAM JE VLADA POTREBNA?

U savremenom društvu osnovni cilj javnih politika je uspostavljanje ravnoteže između slobode i poretka u jednoj zemlji.

U raspravama o javnim politikama postavlja se osnovno pitanje, da li vlada treba da uradi bilo šta kao odgovor na određeni društveni problem.

Domet javnih politika jedne nacije može da maksimizira ili slobodu ili poredak.

Balans između slobode u odnosu na potrebe jednog društva je svrha javnih politika.

Otvoreno pitanje je prava količina/mera vlade-ne premalo, ne previše, već prava mera.

ŠTA VLADE RADE

Vlade na osnovu ustava, zakona i političkih odluka regulišu konflikte u društvu, obezbeđuju sigurnost, distribuiraju veliki broj vrednosti i materijalnih usluga u društvu ali i uzimaju novac od istog društva kroz formu poreza.

Institucija vlade odnosno vlasti stara je koliko i sama politika.Međutim, sistemsko proučavanje aktivnosti vlade, zasnovano na empirijskim podacima počinje u drugoj polovini XX veka kada i nastaje nauka o javnim politikama.

Zato se kaže da javne politike imaju dugu istoriju ali kratko naučno i sistematsko saznanje odnosno iskustvo o javnim politikama.

ŠTA VLADA RADI I ŠTA MOŢE DA RADI?

Vlada može uvesti poreze da bi finansirala javne potrebe.

Vlada može u svim oblastima društvenog života regulisati pravila (zakoni) kojih moramo da se pridržavamo.

Vlada može uvesti subvencije za građane i privredu kada je to u društvenom interesu da zaštiti građane, da podrži investicije i zapošljavanje, da izgradi infrastrukturu, da obezbedi obrazovanje, zdravstvo i kulturu.

ŠTA VLADA RADI I ŠTA MOŢE DA RADI?

Vlada može da pruža određene usluge građanima i privredi preko preduzeća u njenom vlasništvu (javna preduzeća, ustanove i agencije) a kada ih obezbeđuje privatni sektor ona i finansira i kontroliše.

Vlada vodi ekonomsku politiku, obezbeđuje monetarnu stabilnost i nisku inflaciju, podstiče investicije i izvoz, podstiče ili ograničava tržište.

Vlada vodi socijalnu politiku čiji je cilj da promoviše “dobro društvo”, da obezbedi jednake životne šanse za sve ljude (obrazovanje), da podrži siromašne.

Vlada vodi spoljnu politiku, uspostavlja saradnju sa drugim državama i međunarodnim organizacijama i brine o bezbednosti zemlje.

Vlada organizuje javnu upravu koja je odgovorna za sprovođenje zakona, odnosno javnih politika.

ŠIRA DEFINICIJA JAVNE POLITIKE

“Javne politike se sastoje od političkih odluka za sprovođenje programa radi postizanja određenih društvenih ciljeva”.(Charles L.Cohran i Eloise F.Malone).

Javne politike su:

1. Javne (public), odnose se na veliki broj ljudi, građana, narod.

2. Politika-rešava pitanja zadovoljenja potreba, ostvarivanja interesa građana i privrede i rešava konflikte u društvu.

3. Odluke.Odluke se mogu doneti ili ne doneti u vezi sa nekim društvenim problemom.

4. Implementacija.Jedna je od najvažnijih delova javne politike i ukazuje na to ko, šta, gde, kada i kako dobija od javne politike.

5. Programi.Ostvarivanje ciljeva javne politike se obezbeđuje određenim programima i njihovim sprovođenjem.Vlada raspolaže instrumentima za njihovo sprovođenje-zakoni, standardi, porezi, organizacije, podsticaji i sankcije.

6. Društveni ciljevi.Suština javne politike je u postavljanju i ostvarivanju društvenih ciljeva.I povodom ciljeva javne politike postoje različiti interesi, različita gledanja, sukobi oko načina kako da se društveni problemi rešavaju.

Zaključak: javnu politiku usvaja vlada.U njenom kreiranju učestvuju mnogi akteri.Oni se nekad slažu a nekad suprotstavljaju što nas upućuje na zaključak da je javna politika jedna složena društvena pojava koja utiče na naš svakodnevni život.

POLITIĈKI SISTEM, POLITIKA I JAVNE POLITIKE

Izraz politički sistem je osnovna kategorija sistemsko-funkcionalne teorije u političkim naukama čiji su tvorci američki politikolozi Dejvid Iston i Gabriel Almond.

Pojam političkog sistema.Politički sistem podrazumeva “sistem procesa, odnosa, ideja i institucija u kojima se i preko kojih se određuju globalni ciljevi društva ili ostvaruje globalno autoritativno usmeravanje društva i raspodela oskudnih društvenih vrednosti” (V.Vasović).

Nosioci različitih uloga u sistemu su živi ljudi a ljudski sistemi su skloni mnogo većoj invarijantnosti u delovanju.

Iston politički sistem definiše kao “mrežu intera-kcija izdvojenih iz totaliteta socijalnog ponaša-nja kroz koje se vrednosti autoritativno raspode-ljuju”.

Isto tako Iston definiše politički sistem kao sistem interakcija kojima se vrednosti autorita-tivno raspoređuju odnosno putem kojih se donose i sprovode obavezujuće odluke.

Proces pretvaranja ili konverzije je izvodljiv sve dok je neki politički sistem sposoban da izmami podršku svojih pripadnika.

KONCEPT POLITIČKOG SISTEMA JEDNOSTAVNIJE JE SHVATITI IZ NJEGOVOG ŠEMATSKOG PRIKAZA

NEGO KAO OPISNI PRIKAZ. ZATO GA KRAJNJE POJEDNOSTAVLJENO PRIKAZUJEMO U OVOM

DIJAGRAMU.

Zahtevi

Politički input (ulaz,

pitanja, očekivanja,

preference gradjanskog

društva).

Podrška

Povratno dejstvo odluka. Vrednovanje odluka. Nastanak politike.

Promene politike. Preispitivanje podrške i ponovni zahtevi.

Kružni tok političkog procesa. Razmenski proces

Rezultati

javnih

politika

POLITIČI SISTEM

Odluke.

Sprovođenje

odluka.

Vrednovanje

rezultata politike.

Nove input

politike.

Autput.

Izlaz.

Odgovor.

Sistemski model političkog sistema Dejvida Istona

Šta znači kad kažemo da je politički sistem autoritarna alokacija vrednosti i dobara za društvo?

Vrednosti su sve ono što ima značaj ili važnost za ljude.Mogu biti materijalne (novac, dobra, standard), duhovne (sloboda, jednakost, pravda), usluge (zdravstvena zaštita, zaštita od kriminala), uslovi (zdrava okolina, povoljna klima za razvoj) simbolička dobra (status).

Alokacija je proces raspodele vrednosti i dobara po nekom utvrđenom kriteriju-mu.Alokacija nekima daje a neke uskraćuje, a još uvek je ideal uravnotežena i pravična raspodela vrednosti i dobara.

Alokacija je autoritativna jer je članovi političke zajednice smatraju legitimnom i obavezujućom.

VLADA I JAVNE POLITIKE

Vlada usvaja javne politike i ovde se podrazumevaju sve tri grane vlasti: zakonodavna, izvršna i sudska.

Zakonodavne javne politike: u Srbiji zakone donosi Narodna skupština, lokalne samouprave donose odluke o pružanju komunalnih usluga i njihovim cenama.

Administrativne javne politike: odgovornost za sprovođenje zakona i drugih političkih odluka ima javna uprava.

Sudske javne politike: sudovi na nacionalnom nivou tumače zakone i kažnjavaju one koji ih krše, zato su i njihove akcije takođe javne politike.

Građanske

inicijative

Narodna skupština Republike Srbije

Vlada Republike Srbije

KO KREIRA JAVNE POLITIKE?

Javne politike se kreiraju u okviru institucija vlasti (politički sistem zemlje, parlament, vlada i njene institucije).Međutim u kreiranju javnih politika učestvuju i brojni drugi akteri koji su zainteresovani za određeno rešavanje nekog problema.

Primer: odluku o otkupu poljoprivrednih proi -zvoda donosi vlada Srbije i utvrđuje cene ali u tome učestvuju i asocijacije poljoprivrednika, prehrambena industrija, trgovina (pšenica, kukuruz, maline)

DVE DIMENZIJE JAVNIH POLITIKA

1. Vertikalna dimenzija: ovde se na policy gleda kao na pravilo odlučivanja na osnovu vlasti.

Legitimne politike kreatora politike (vlasti) sprovode se od nižih nivoa hijerarhije (administracija).Proces može biti pokrenut na bilo kom mestu a konačnu reč daje vrh: vlada, ministarstva, vladine agencije i ustanove.

Primer: budžetska politika, budžetski sistem, budžet.

DVE DIMENZIJE JAVNIH POLITIKA

2. Vodoravna dimenzija: policy se smatra strukturiranjem delovanja između različitih aktera u političkom procesu.

Ovde se ne pitamo ko stvara politiku već ko učestvuje u policy procesu i kako izgleda interakcija ovih aktera i šta ih kvalifikuje da utiču na javnu politiku.

Hall.Colebatch razlikuje ove dve dimenzije i kao normativnu i empirijsku.

DVE DIMENZIJE JAVNIH POLITIKA

Vertikalna dimenzija je normativna jer nam govori kako policy treba da izgleda.

Vodoravna, empirijska dimenzija nam pokazuje kako policy izgleda u stvarnosti.

Ove dve dimenzije nisu u suprotnosti, već jedna drugu podrazumevaju.

Sprovođenje vladinih odluka zahteva saradnju između vlasti i društvenih grupa koje su pogo-đene politikom ili imaju neku vrstu interesa i znanja vezanih za nju.

PROŠIRENJE POLICYJA I POVEĆANJE OBIMA RADA VLADE

Danas ljudi očekuju da vlada za njih uradi veoma mnogo stvari.Skoro da ne postoji lični ili društveni problem za koji neka društvena grupa neće zahtevati da ga vlada reši.

Sve više ljudi se okreće vladi za rešenja a broj i obim javnih politika se širio i povećavao.

Za sprovođenje javnih politika potrebni su:

1)politiĉke odluke, 2)finansijska sredstva i 3)organizacija.

Istorijski posmatrano budžet iz kojeg se finansira javna politika imao je pravu ekspanziju.

JAVNE POLITIKE I BUDŢET

Troškovi vlade na početku XX veka iznosile su 8% BDP-a.

Pre Prvog svetskog rata javni rashodi su iznosili od 10 do 12% BDP-a a posle ekonomske krize 33% BDP-a.

Posle Drugog svetskog rata troškovi vlade još više su se uvećali 50-60% BDP-a tokom 80-ih godina.

Od 80-ih godina do 2008.troškovi su se smanjivali a posle nove finansijske krize oni se ponovo povećavaju.

ZAŠTO IZUĈAVATI JAVNE POLITIKE?

Političke nauke izučavaju politiku – izučavaju “ko šta dobija, kad i kako” (H.Lasswel).

Nauka o javnim politikama je naučna poddi-sciplina političkih nauka razvijena pre svega u Americi 50-ih godina prošlog veka.

Javne politike imaju za cilj da opišu i objasne uzroke i posledice aktivnosti vlade.Odnose se na: sadržaj javne politike, proces njenog kreiranja i posledice javne politike na društvo (planirane i neplanirane).

TRI RAZLOGA ZA POLICY STUDIJE

Prvi razlog je teorijski: politički istraživači pokušavaju da razumeju i objasne sve politike da razviju i testiraju odgovarajuće zakonitosti u političkom ponašanju pojedinaca i institucija.

Razvijaju se odgovarajući teorijski modeli: interesne grupe, moćne elite, institucionalne snage, racionalni izbor i zagovaranje koalicija.

Drugi razlog je praktiĉne prirode: studenti sa naših fakulteta primenjuju stečena znanja u rešavanju političkih problema i doprinose da javne politike budu efikasne i efektivne.

Treći razlog je politiĉke prirode: debate i kontroverze oko javnih politika u savremenom društvu su brojne, neslaganje je sve veće a veći je i broj pitanja.

Pred javnost se postavljaju mnogobrojni izbori: reforma države, zdravstva, obrazovanja, ekonomija, socijalna pitanja, urbanizacija, poreski sistem, decentralizacija i integracije.

Znanja stečena studijama javne politike mogu biti korisna za odgovore na izazove i iskušenja savremenih društava.

Postoji političko tržište i na njemu je velika konkurencija raznih političkih aktera.

U toj borbi prisutne su dve teme:1. Kako najbolje rešavati društvene probleme2. Ko može najbolje to da ostvari-prave se

politički izboriZaključak: uspešno rešavanje društvenih problema

u pluralističkom društvu zahteva znanja radi uspešnosti u politici-znanja nauke o javnim politikama.

JAVNE POLITIKE – POJAM I RAZVOJ

Ponekad se različiti realiteti koji nisu sasvim identični nazivaju politikom i političkim.

U engleskom jeziku postoje za politiku čak tri različite reči koje se prevode kao politika.

To su: polity, politics i policy. Polity označava politički poredak neke

zajednice (politički sistem).Polity je okvir u okviru kojeg se odvija politika kao proces i kao kompleks konkretnog odlučivanja.

Polity je zapravo bliska našoj reči državno uređenje.

JAVNE POLITIKE

Politics predstavlja sam politički proces, nastajanje, izražavanje, sukob i razrešenje ali i posredovanje interesa u jednoj zajednici.

U oblast politics spadaju klasični politički koncepti – moć, konsenzus, legitimnost i dr.

Policy označava politiku kao aktivnost konkretnog odlučivanja u svim oblastima javnog života.

Reč je o materijalnoj i sadržajnoj strani politike, o pretpostavkama, sadržaju i posledicama javnog odlučivanja.

Policy obuhvata prvenstveno funkcionalnu stranu politike-ciljeve, sredstva, instrumente, politički proces i analizu.

engleski srpski

POLITCS POLITIKA

POLICY JAVNA POLITIKA

JAVNE POLITIKE

Pomenuta disperzija pojma politike odražava i evoluciju moderne nauke o politici od prevashodnog istraživanja normi i institucija (polity), preko političkog procesa (politics) do ispitivanja mehanizama konkretnog odlučivanja (policy).

Uobičajeno je da se uz pojam policy dodaje i pojam public što znači javna politika ili javne politike.

U srpskom jeziku ne postoji reč kojom bi se adekvatno preveo pojam policy.Neki ga prevode kao praktična politika, javna politika a mi ćemo u našem radu koristiti množinu i jedninu-javne politike u zavisnosti od konteksta analize nekog pitanja.

NAUKA O JAVNIM POLITIKAMA

Javne politike su poddisciplina unutar političkih nauka.Javne politike se izučavaju kako bi se obezbedilo naučno razumevanje rada vlade i davanje stručnih saveta i preporuka za njihovo kreiranje.

Studije javnih politika se preduzimaju kako za naučne i stručne svrhe tako i sa ciljem da se unapredi znanje o javnim politikama i doprinese da one budu bolje i uspešnije.

Karakteristika današnjeg vremena je sve veća specija-lizacija u gotovo svim oblastima čovekovog života i sveta.

Tako je i u oblasti nauke, a to se dešava i u politici i političkim naukama.

Početkom druge polovine XX veka dolazi do potrebe da se pored, odnosno u okviru tradicionalnih političkih nauka (political science) razvije nauka o javnim politikama (public policy science).

Politika u klasičnom smislu predstavlja uopšte politički sistem i njegovo funkcionisanje (koncepti podele moći, izbori, vlade, partije, lobiranje)

Nasuprot tome javne politike se odnose samo na rad vlade.Javne politike su sve ono što vlade odluče da čine ili ne čine.

NAUKA O JAVNIM POLITIKAMA

IZBORI

Politički

sistem Rad vlade

Ideologije Političke

partije

Nauka o politici

Nauka o javnoj politici

OSNOVNA STRUKTURA NAUKE O JAVNIM

POLITIKAMA

Društvene nauke

Politikologija

Nauka o javnoj

politici

Studije javne politike

(razumevanje – podrška

procesa kreiranja javne

politike)

Analiza javne politike

(formulisanje politike koja će

biti realizovana)

ZAKLJUĈCI

Javne politike su uži pojam od pojma politike i javna politika obuhvata samo jedan aspekt onoga što obuhvata pojam politika.

Kad govorimo o javnim politikama govorimo o politikama koje se preduzimaju u određenim oblastima (zdravstvo, obrazovanje, ekonomska politika, socijalna politika, zaštita životne okoline, i dr.).

Zakljuĉak: distinkcija između tradicionalne nauke o politici i nauke o javnim politikama je u sledećem: nauka o politici (politikologija) predstavlja akademsku disciplinu koja se bavi izgradnjom znanja o politici (politički sistem, stranke, ideologije, politička kultura, državne institucije).

KARAKTERISTIKE NAUKE O JAVNIM POLITIKAMA

Nauka o javnim politikama sistemski istražuje jedno konkretno pitanje a to je aktivnost vlasti.Druga bitna karakteristika javnih politika i nauke o javnim politikama je njena praktičnost-primenjivost.

Svrha i cilj ove discipline je da utiče na realne probleme društva i da nudi konkretna rešenja za prevazilaženje problema.

Relacija problem-rešenje ključna je u javnim politikama. Primer: nije dovoljno analizirati uzroke o nezaposlenosti u jednom

društvu da bi se razumeo ovaj problem, već studijom javnih politika treba primeniti ova saznanja u realnoj situaciji, razumevanjem uzroka problema, ukazivanjem da je problem relevantan, da zajednica ima taj problem i da se predlaže pravac ili kurs aktivnosti kojim bi on bio ublažen ili rešen.

Svrha nauke o javnim politikama je da proizvede primenjivo znanje radi efikasnijeg i efektivnijeg ostvarivanja ciljeva političkih odluka.

OSNOVNI ELEMENTI JAVNIH POLITIKA

1. Javna politika se donosi u ime javnosti; 2. Javnu politiku obično donosi ili inicira javno

upravljačko telo (parlament, vlada, minista -rstva);

3. Javna politika je sve ono što vlada odluči da čini u odnosu na neki problem;

4. Javna politika je i ono što vlada odluči da ne čini.

Ne rešava vlada sve probleme već one probleme za koje se proceni da su od javnog interesa.

KARAKTERISTIKE JAVNIH POLITIKA

1. Javna politika je autoritativna upravljačka akcija,

2. Javna politika je reakcija na realne društvene probleme i potrebe,

3. Javna politika je ciljno orijentisana i ona predstavlja kurs ili niz akcija,

4. Javna politika je odluka da se nešto uradi ili odluka da se ništa ne uradi,

5. Javna politika je sprovedena od jednog ili više aktera i predstavlja već donetu odluku a ne nameru ili obećanje da će nešto da se uradi.

STUDIJE JAVNIH POLITIKA I ANALIZE JAVNIH POLITIKA

1. Studije javnih politika nastoje da razumeju proces kreiranja javnih politika, da pruže podršku tom procesu na osnovu primarnih istraživanja određenog problema.

Studijama javnih politika se bave istraživači i pripadnici akademske zajednice.

2. Analiza javnih politika je više usmerena ka ostvarivanju direktnog uticaja na donošenje politike njenim predlaganjem predstavnicima vlasti.

Analizama javnih politika obično se bave analitičari, odnosno timovi stručnjaka.

POLICY ANALIZA-ZNANJE O POLITICI I ZNANJE ZA POLITIKU

Policy analiza započinje svoj razvoj krajem 60-ih godina prošlog veka i danas je jedna od standardnih poddisciplina političkih nauka.

Njeni su izvori i podsticaji kako u politikologiji tako i u srodnim društvenim naukama (politička ekonomija, pravo, sociologija, javna uprava) ali i u potrebama društva za naučnim i stručnim odgovorima za rešavanje socijalnih problema.

Jedan od uslova je i razvijenost, veličina i kompleksnost političkog tržišta-političari gube monopol na političko odlučivanje.

KOJI JE ZNAĈAJ ZNANJA О POLITICI?

Demokratizacijom i pojavom političkog tržišta i konkurencije državni akteri moraju da razmišljaju o troškovima i uspešnosti njihovih politika.

Uspešna politika zahteva znanje.Politički analitičari postaju sve traženija “radna snaga”.Industrija socijalno primenjivog znanja danas je u ekspanziji.

Kako povezati znanje i političku moć, kako obezbediti da političke odluke budu zasnovane na pravim i proverljivim informacijama, na stručnom uvidu u uzroke i posledice socijalnih problema, klasično je pitanje savremenih političkih zajednica.

ELITE MOĆI I ELITE ZNANJA

Visoko složena savremena društva razvila su elitu moći i elitu znanja.

Vladanje i upravljanje društvom danas nisu zamislivi bez analitičkog uvida u uzroke, moguća rešenja i posledice odluke, pitanje povezivanja pozicija moći i pozicije znanja odlučujuće je za savremeno društvo.

Prioritetno je društveno pitanje-konstrukcija mosta koji će povezati političko odlučivanje sa proizvodnjom primenjivog i potrebnog znanja.

S jedne strane tog mosta su političari koji se žale na nauku i njenu korisnost a na drugoj su naučnici, sociolozi, ekonomisti i pravnici koji su nezadovoljni ignorisanjem njihovih naučnih nalaza, kritika i analiza.

KOJA JE SVRHA POLICY ANALIZE?

Policy analiza bi trebala da premosti taj jaz i bude analitički izvor i komunikacijski mediji za oblikovanje i sprovođenje uspešnih politika.

Policy analiza se moţe definisati kao prime-njena politikološka disciplina stvaranja znanja koja se mogu koristiti za rešavanje javnih i kolektivnih problema.

Policy analiza je svojevrsna mešavina nauke i stručnih znanja, iskustvom proverenih socijalnih veština i tehnike, političkog instikta i kreativnosti.

Policy analiza je više stručna veština nego nauka.

KARAKTERISTIKE POLICY ANALIZE

Bliže određenje policy analize kao poddiscipline političkih nauka moguće je prikazati i njenim ograničenjima i omeđenošću:

1. “Srednjim nivoom” i dometom političkih odluka-između ustavnih odluka, odnosno strategijskih odluka državnog razvoja i dnevnih administrativnih rutina-to je prostor delovanja političkog sistema.

2. Procesnim obeležjem političkog odlučivanja i delovanja, velikim brojem aktera i tačaka na kojima se odluke donose.

3.Reč je o multidimenzionalnoj analizi koja u sebi sadrži ekonomske, socijalne, političke, pravne, etičke, nacionalne i dr.dimenzije što zahteva interdisciplinarni i kolektivni analitički pristup.

4. Ciljanom racionalnošću i problemskim (vredno -snim) usmeravanjem koje ne bira uvek istraživač, nego mu to može zadati naručilac analize.Policy analiza je gotovo uvek naručeno istraživanje.

5. Legitimnim i formalnim političkim okvirom političkog procesa i institucija-policy analiza je formalno često omeđena propisima ili zakonima.

KARAKTERISTIKE POLICY ANALIZE?

1. Ciljevi policy analize mogu biti različiti: Jednostavno prikupljanje činjenica i stavova o nekom problemu, izrada mogućih rešenja, vrednovanje programa ili zakona.

2. Vrste naručioca analize mogu biti unutar organi -zacije ili spoljne institucije i organizacije.

3. Institucionalni ambijent u kojem se policy analiza sprovodi-unutar vladinih institucija, nezavisnim istraživačkim organizacijama, nevladinom sektoru, političkim strankama, medijima i na univerzitetima.

4. Opseg i vreme koje analitičarima stoji na raspolaganju može biti-kratkoročna istraživa-nja, dugoročne analize, manji i veći budžet.

5. Metodološki pristup i tehnike-politikološki, ekonomski, pravni, antropološki i dr.teorijski pristup, kvantitativne i kvalitativne metode, deskriptivna i preskriptivna svrha analize.

Policy studije se smatraju onom vrstom znanja koja govori o političkom procesu-ima deskripti -vno usmerenje.

ANALIZE JAVNIH POLITIKA

Policy analiza se odnosi na znanja za politički sistem (proces) i ima preskriptivno značenje.

Policy nauka je opšti pojam koji obuhvata oba značenja. Pretpostavke za policy analizu: policy analiza nije

samo veština primene analitičkih tehnika i mernih instrumenata već se sastoji i od netehničkih aspekata koji su najčešće političke prirode.

Politički analitičar mora razumeti dinamiku političke scene (arene) iz nje izvući elemente koji mogu biti korisni u njegovoj analizi i preporukama.

Analitičar će utvrditi koje varijable u tom problemskom prostoru mogu biti promenjene političkom ili pravnom intervencijom.

KOJI JE GLAVNI ZADATAK POLICY ANALIZE?

Glavni zadatak policy analitičara je da pronađe mesta intervencije-tačke na kojima je moguće ostvariti željenu i vidljivu promenu.

Najčešće tačke delovanja su zakoni i pravila, distribucija prihoda ili prava, promena organizacije (broj minista-rstava, institucije agencije) podsticanjem, jačanje i/ili preusmera vanje već započetih delatnosti (privatizacija, preduzetništvo, decentralizacija).

Policy analiza je pre svega savet zasnovan na znanju i istraživanju koji se odnosi na javne poslove i javne politike.

ŠTA MOŢEMO SAZNATI IZ ANALIZE JAVNIH POLITIKA?

Analizom javnih politika može se saznati:

1. Sadržaj javne politike (opis, deskripcija)

2. Uzroci nastanka javne politike i misija koju treba da obavi

3. Posledice koje su proizašle sprovođenjem javne politike.

Deskripcija: možemo opisati javnu politiku -šta vlada čini (obrazovanje, zdravstvo, porezi), koliko poreza ubira, zašto troši javni novac i dr.

Uzroci: možemo saznati razloge ili determinante javne politike, zašto je ona baš takva kao što je, koji su razlozi da vlada čini to što čini, koliki je partijski uticaj na vladu, koji su efekti socijalni, ekonomski i kulturni u oblikovanju javne politike (smanjenje budžetskih sredstava, povećanje starije populacije i njen uticaj na socijalni i zdravstveni sistem).

Posledice: analizom javne politike možemo saznati uticaj i efekte javne politike, odnosno donetih političkih odluka.Da li je doneta odluka postigla očekivane rezultate-primer: da li reforma socijalnog osiguranja umanjuje siromaštvo i dr.

PROCES KREIRANJA JAVNIH POLITIKA

Javne politike se kreiraju u okviru političkog sistema jedne zemlje.Taj proces ima više faza a najviše se analizira njih pet:

1. Podsticaj za nastajanje javne politike je definisanje problema koji treba rešiti njenim usvajanjem.

2. Pošto je problem određen i definisan pristupa se izradi mogućih akcija koje mogu da reše problem -kreira se javna politika.

3. Nakon što je politika kreirana i definisan predlog između više alternativa da bi politika mogla da deluje neophodno je da je zvanične vlasti usvoje.

POLICY PROCES I ANALIZA JAVNIH POLITIKA

4. Pošto je javna politika usvojena pristupa se njenoj imple -mentaciji odnosno sprovođenju.

5. Da bi se politika opravdala ili opovrgla neophodno je utvrđivanje njenih efekata i ovaj proces se naziva evaluacija javne politike.

Podela procesa kreiranja javnih politika na faze omogućava nam da lakše shvatimo analizu javnih politika i njihov značaj.

Kada želimo da saznamo sadržaj javne politike pre svega se analiziraju druga i treća faza (kreiranje i usvajanje), ukoliko se žele ustanoviti razlozi nastanka politike ispituje se faza 1 a da bi saznali posledice koje su nastale donetom politikom analiziraju se 4.i 5.faza-sprovođenje i evaluacija.

CIKLUS JAVNE POLITIKE

Određenje

problema

Evaluacija Kreiranje

politike

Impleme

ntacija

politike

Usvajanje

politike

VRSTE ANALIZE JAVNIH POLITIKA

Analiza javne politike je postupak-proces saznavanja sadržaja, uzroka tj.determinanti i posledica tekuće, prošle ili potencijalne javne politike njenim metodološkim raščlanjavanjem na sastavne i logične elemente.

Razliĉiti tipovi analize javnih politika:

1. Analiza javne politike može biti: a)parcijalna i b)kompletna.

U parcijalnoj analizi istražuje se samo jedno pitanje odnosno samo jedna faza a u kompletnoj analizi se obuhvata ceo proces njenog kreiranja.

DESKRIPTIVNA I PROSPEKTIVNA ANALIZA JAVNE POLITIKE

1. Deskriptivna analiza opisuje politiku koja je sprovedena u prošlosti ili ukazuje na efekte aktuelne politike koja se sprovodi i koja proizvodi posledice.

Deskriptivna analiza se moţe podeliti na dva tipa:

- Retrospektivna kojom se daje opis i interpre-tacija neke prošle politike (šta se desilo).

- Evaluativna kojom se ukazuje na stepen ostvarenja ciljeva i efekte koje jedna politika proizvodi (šta se dešava).

2. Prospektivna analiza ukazuje na moguće posle-dice predložene politike odnosno predviđa rezultate neke politike pre nego što se ona usvoji i počne da se sprovodi.Postoje dve vrste ove analize:

- Prediktivna ukazuje na projekciju budućeg stanja koje će rezultirati usvajanjem određene politike.

- Preskriptivna nudi predlog akcija odnosno politiku koju bi trebalo preduzeti kako bi se postigao očekivani rezultat.

Preskriptivna analiza za razliku od ostalih tipova sadrži prikaz rezultata analize ali i kreiranje predloga.

VRSTE ANALIZA JAVNIH POLITIKA

Deskriptivna Proslektivna

Retrospektivna Evaluativna Predikativna Preskriptivna

Realno posmatrano ovi različiti tipovi analize često su isprepleteni i međusobno se dopunjuju pa su zato neophodni.

Deskriptivna analiza često je uključena u prospekti-vnu - da bi se kreirala nova politika treba dobro analizirati prošlu politiku.

Ključne tačke prospektivne analize javne politike su identifikacija problema i poređenje alternativa koje mogu da reše problem.

Završni rezultat analize javne politike ima svoj proizvod a to je izveštaj, memorandum, predlog politike (Policy paper, nacrt zakona i sl.).

ANALIZA JAVNIH POLITIKA I ZAGOVARANJE JAVNIH POLITIKA

Važno je razlikovati analizu javne politike od zagovaranje javne politike.

Objašnjavanje uzroka i posledica politika nije isto što i propisivanje javne politike koju vlada treba da sprovodi.

Saznanjem zašto vlade rade to što rade i koje posledice to ima nije isto što i zalaganje za to šta vlade treba da rade.

Zagovaranje javne politike zahteva veštine retorike, ubeđivanja, organizovanja i aktivizma a analiza je preduslov za propisivanje, zagovaranje i aktivizam.

Dobro je kada se argumenti analize javnih politika koriste za njeno zagovaranje.

Analiza javne politike konkretno uključuje:1. Primarnu brigu za objašnjenje a ne za propi –

sivanje.Preporuke politike ako ih uopšte ima su podređene opisu i objašnjenju.

2. Rigorozno traganje za uzrocima i posledicama javne politike-koriste se naučni standardi zaključivanja i kvantitativne tehnike.

3. Napor da se razviju i testiraju opšte pretpo-stavke o uzrocima i posledicama određene javne politike i da se akumuliraju pouzdani rezultati istraživanja opšte relevantnosti.

KO ODLUĈUJE O JAVNIM POLITIKAMA?

O političkim pitanjima odlučuju politički akteri-imenovani funkcioneri i administracija, interesne grupe a povremeno i birači.

Istraživanja društvenih nauka često ne prolaze najbolje u političkoj areni-ona se mogu tumačiti pogrešno, ignorisati ili koristiti kao oružje od strane političkih protivnika.

Analiza javne politike ponekad daje neočekivane i politički blamirajuće rezultate jer javna politika ne funkcioniše uvek onako kako je predviđeno.

Vođeni političkim interesom politički akteri će prihvatati, odbacivati ili koristiti nalaze prema svojim potrebama.

ANALIZA JAVNIH POLITIKA I TRAŢENJE REŠENJA ZA DRUŠTVENE PROBLEME

Analize javnih politika ne mogu da reše sve probleme jednog društva-neznanje, kriminal, siromaštvo, nejednakost, slabo zdravlje, nesrećan život već duže vreme utiču na ljude i društva.

Analiza javnih politika ne može da reši javne probleme ali može da pomogne svojim saznanjima iako i ona ima ograničenja.

1. Ograniĉenje vlasti vlade.Vlada može imati dobru ili lošu politiku ali ona ne može da reši sve društvene probleme jer su neki problemi dugotrajni.

2. Neslaganje oko problema.Analiza javne politike ne može da ponudi rešenje za javne probleme ako ne postoji opšta saglasnost oko toga šta su zapravo problemi.Analiza ne može da reši sukob vrednosti.

3. Subjektivnost u interpretaciji.Analiza se bavi veoma subjektivnim temama i oslanja se na interpretaciju rezultata-istraživači različito tumače rezultate svojih analiza a nisu oslobođena vrednosti-šta je važno u društvu i vredno pažnje.

4. Ograniĉenja formi ljudskog istraţivanja.Nije moguće izvesti neke oblike kontrolisanih eksperimenata nad ljudskim bićima.Tako da i kada se radi o nekim poboljšanjima teško je znati da li su oni rezultat metoda i inovacija ili eksperimentalne situacije.

5. Kompleksnost ljudskog ponašanja.Naučnici jednostavno ne znaju dovoljno o pojedinačnom i grupnom ponašanju da bi mogli da daju pouizdane savete kreatorima politika.

ANALIZA JAVNE POLITIKE-UMETNOST I VEŠTINA

I pored svih nedostataka veoma je veliki značaj i uticaj analize javih politika na njenu sadržinu i zato se ova disciplina intenzivno razvija.

Analiza javne politike je istovremeno i umetnost i veština.- Umetnost je zbog toga što zahteva uvid kreativnost i

maštovitost tokom identifikovanja i opisivanja društvenih problema i osmišljavanja javnih politika.

- Veštinom se smatra jer zahteva određena znanja iz ekonomije, političkih nauka, javne uprave, sociologije, prava i statistike.

Analiza javne politike je primenjena pod oblast ovih tradicionalnih akademkih disciplina.

ZAKLJUĈAK

U analizi javne politike ne postoji samo jedan “izabrani model”-model ili metod koji se koristi više nego drugi i koji nudi najbolja rešenja za javne probleme.

Analiza javne politike je aktivnost za koju ne može postojati fiksni program, ona je sinonim za kreativnost koja može biti stimulisana teorijom a izoštrena praksom koja se može učiti ali ne i predavati.

PITANJA ZA PROVERU ZNANJA

1. Navedite definiciju pojma Javne politike i obrazložite osnovne elemente koji čine javnu politiku.

2. Objasnite zašto nam je vlada potrebna, šta vlada radi i navedite ključne razloge za postojanje vlade.

3. Objasnite kako David Easton objašnjava pojam političkog sistema i njegov uticaj na javne politike.

4. Šta znači kada kažemo da je politički sistem autoritarna alokacija vrednosti i dobara za jedno društvo?

5. Objasnite ko kreira javne politike, ko su akteri policy procesa i kakav je njihov uticaj na javne politike.

6. Objasnite vertikalnu i horizontalnu dimenziju javnih politika, šta se pod njima podrazumeva i kakva je njihova uloga?

7. Navedite osnovne razloga za studije javnih politika i šire ih obrazložite.8. Objasnite koja je razlika između pojmova polity, politics i policy.9. Koje su osnovne karakteristike i šta je cilj nauke o javnim politikama, kao i

koji su njeni osnovni elementi?

10. Obrazložite karakteristike i ciljeve studija javnih politika i analize javnih politika.

11. Koja je svrha analize javnih politika, navedite njen pojam kao i karakteristike.

12. Koji su ciljevi analize javnih politika?13. Šta je glavni zadatak policy analize i šta sve možemo saznati iz analize

javnih politika?14. Navedite koje elemente sadrži proces kreiranja javnih politika-policy

ciklus i kratko ih obrazložite.15. Koje vrste analize javnih politika postoje i kratko ih obrazložite.16. U čemu je razlika između analize javnih politika i zagovaranja javnih

politika?17. Navedite koji su limiti i ograničenja analize javnih politika i objasnite ih.18. Šta podrazumevamo pod stavom da je analiza javne politike

istovremeno i umetnost i veština?