WEB dizajnŠta je web dizajn? Laici često misle da je web dizajn vizuelno uredjivanje internet stranice. Medjutim, vizuelno uredjivanje je grafički dizajn, i to je samo jedan u nizu bitnih segmenata u web dizajnu. Zapravo web dizajn obuhvata sve radnje od trenutka kad dobijemo ideju da napravimo sajt, pa do trenutka kad je sajt potpuno završen. Web dizajn obuhvata sledeće:

Osmišljavanje sadržaja sajta Odabir naziva sajta, registracija domena i zakupljivanje hosta Grafički web dizajn Programiranje sajta FTP konekcija na host Optimizacija sajta za pretraživače i indeksiranje sajta na pretraživače (poznatije kao

SEO)

Sadržaj sajta je najbitniji element web dizajna. Zapravo, sadržaj je glavni pokretač ideje kreiranja sajta, ali i glavna stvar za uspeh nekog sajta. Ako posetioci ne nadju ono zbog čega su i došli na Vaš sajt, oni u ogromnoj većini nikad više se neće vratiti na njoj. Medjutim, i ako nadju te informacije to ne znači da će vaš sajt biti uspešan. Da bi bio uspešan posetioci svaki put kad se vrate na sajt moraju naći to šta im treba, što znači da vrlo često morate osvežavati vaš sadržaj na sajtu sa aktuelnim i svežim informacijama. Možete napraviti idealan vizuelni izgled sajta, kao i upotrebiti najbolja programka rešenja, ali ako je sadržaj bezvredan sajt je osudjen na neuspeh. Medjutim, ukoliko je sadržaj jedinstven, jako zanimljiv, potreban ciljnoj grupi, stalno se osfežava sa novim aktuelnim informacijama onda čak i ako je vizuelni izgled slabiji sajt ima velike izglede na uspeh.

Postavlja se pitanje ovde šta je zapravo uspeh sajta? Da bi smo odgovorili na to pitanje moramo najpre videti kakvi sve sajtovi postoje:

Forumi Blogovi e-trgovine Lični sajtovi Prezentacije firmi Sajtovi za vesti Sajtovi za komunikaciju i upoznavanje Portali Obrazovni sajtovi Specifični sajtovi

Iz samog ovog spiska vidite da postoje razni ciljevi sajtova u zavisnosti od svoje namene. Samim tim, pošto je cilj raznovrstan, i uspeh se različito definiše. Neko će reći da je glavni cilj i uspeh svih sajtova stalno povećanje posete sajtu. Medjutim, to jeste glavni cilj skoro svih gore nabrojanih sajtova, ali ne baš svih. Na primer e-trgovina može imati izuzetnu posetu (zbog recimo dobre reklame), ali ako se preko sajta nedovoljno prodaje onda se sa pravom može reći da je sajt neuspešan. Sajtovima prezentacijama firmi nije primarna takodje poseta, već da posetioci koji imaju potrebe za uslugama te firme i ostvaruju te usluge, itd.

U zavisnosti od sadržaja sajta mi definišemo kojoj grupi sajtova će on pripadati, a na

osnovu grupe odredjujemo način dizajniranja sajta. Sam grafički izgled sajta zavisi i od grupe sajtova kojoj pripada, ali u velikoj meri i od ciljne grupe sajta. E sad naravno grafički dizajn mora biti jedinstven, ali ipak mora zadovoljiti neke standarde u zavisnosti od ciljne grupe kojoj je namenjen. Programski dizajn mora zadovoljiti odredjene kriterijume u većoj meri od grafičkog dizajna. Programski dizajn mora zadovoljiti kriterijume koji se očekuju za taj tip sajtova. Na primer normalno je da se vizuelno prilično razlikuju sajtovi za decu i sajt nekog ministarstva, ali ako su i jedan i drugi portali onda programski elementi sajta mogu biti prilično slični.

Kakve ciljne grupe sve postoje? Pod "ciljne grupe" se ne podrazumevaju samo pojedinci, pa hajde da vidimo spisak:

Ljudi koji traže posao Ljudi koji traže zabavu (muzika, video, PC igre, upoznavanja itd) Firme Istraživači Ljudi koji traže proizvode i usluge (razna fizička roba, putovanja, hoteli, avio karte,

poštanske i telekomunikacione usluge, itd) Poslovne informacije raznog tipa (gradjevinarstvo, pravo, ekonomija, zdravstvo,

veterina, poljoprivreda itd.) Mladji ljudi Ljudi srednjih godina Sredovečni ljudi itd.

Svaki pojedinac može pripadati većem broju ciljnih grupa od trenutka do trenutka. Na primer u jednom trenutku možemo tražiti posao, ali u drugom da tražimo zabavu. Ali ipak u globalu se očekuje da u većini sredovečni ljudi, ili pak ljudi srednjih godina gotovo nikad ne posete neki sajt koji za sadržaj ima berzu poslova. Znači po pravilu berzu poslova posećuju mladji ljudi, te u skladu sa tim tako ga i grafički uredjujemo.

Copyright

Domen i vrsta sajtovaŠta je internet domen? Domen (ili URL) sa imenom sajta predstavlja vašu adresu na internetu. Domen praktično predstavlja ime preko kog će biti pozivan vaš sajt u brauzerima.

www.moj-sajt.com

moj-sajt je ime sajta, a stručan naziv je segment domena. A .com je domen sajta, odnosno stručno ekstenzija domena. Segment može sadržati cifre (0-9), slova engleskog alfabeta (a-z) i crticu (-). Dužina segmenta ne sme biti kraća od 2, niti duža od 63 znaka. Segment ne sme da sadrži crticu na početku ili kraju, a takodje ne sme da sadrži uzastopne crtice na trećoj i četvrtoj poziciji.

Ekstenzije domena su klasifikovane na više načina. Imamo: .com koji označava komercijalne domene,.net koji se odnosi na stranice koje svoje poslovanje direktno vezuju za internet, .org se odnosi na organizacije i tako dalje. Ovo su samo neki od takozvanih

domena najvišeg reda. Ekstenzije domena su klasifikovane i po geografskom položaju, pa tako imamo npr. .sr - Srbija, .ba - Bosna, .us, .uk i druge domene koji označavaju domene pojedinih država. U okviru geografskih domena razlikujemo i domene po svojoj vrsti tako da imamo .co.rs domen koji se odnosi na komercijalne stranice u okviru.rs domena, itd.

Registracija domena i zakup hostingaIme sajta je veoma važna stavka u  web dizajnu. Odabirom imena vi u stvari pravite brand sajtu. Takodje je bitno izabrati ime koje se lako pamti, i po mogućstvu koristi vrlo često u svakodnevnom govoru. Jer pamtljivi domeni imaju više šanse da čitaoce vaše stranice vrati natrag. Naravno ime sajta treba izabrati tako da ima veze sa temom vašeg sajta. Na primer glupo je za ime staviti cmokić ako sajt prezentuje neku ozbiljnu banku. Obično se za naziv sajta firme bira sam naziv firme, a ako ima više reči one se odvajaju crticom.

Ime sajta je prilično bitna stavka i za pretraživače, pošto neki pretraživači pri rankiranju web stranica uzimaju u obzir koje se reči nalaze u samom imenu domena. Pored toga, na primer, neko želi da kupi nešto od vas i traži vašu firmu na intenretu. Da bi vas našao normalno je da će u pretraživač ukucati ime vaše firme. E sad ukoliko ste kao ime sajta stavili ime vaše firme postoji velika verovatnoća da će baš vaš sajt biti na prvoj poziciji u pretrazi.

Koju ekstenziju domena izabrati?! Naš savet je da to u svakom slučaju bude .com jer se on primenjuje od samih početaka interneta. On je manje više postao sinonim interneta. Naime, većina ukoliko se ne seća prave ekstenzije domene, pokušaće sa ekstenzijom .com.

Svaki sajt mora imati jedinstven segment domena u okviru jedne ekstenzije domena, to jest jedinstven domen. E sad tu nastaju izvesni problemi. Na primer vi ste izabrali domen, ali kad ste pokušali da ga i registrujete hosting firma vam jednostavno kaže da je to ime već zauzeto.

Medjutim ne treba očajavati. Zapravo zbog toga se periodično i uvode novi domeni (com, net, org, itd) kako bi se omogućila upotreba jednog istog opšteg pojma za više sajtova. Elem, znači ako je zauzet domen sa com, onda pokušajte sa svim ostalim, na primer net, org, sr, itd. E sad ukoliko je to ime zauzeto u svim varijantama ne preostaje vam ništa drugo nego da smislite neko drugo ime.

U vezi imena sajta otvara se i pitanje autorskih prava i zaštita licenci žiga. Postoje pravila u pogledu registracije domena kada se radi o imenu nekog pravnog lica ili licenciranog brenda. Na primer ako biste registrovali domen http://www.mikimouse.bilošta siguran sam da bi Vas Disney tužio, i dobio na sudu.

Medjutim verovatno je druga stvar kada su u pitanja neki opšti pojmovi, tipa pas, ljubav, ljubimci ili kombinacija opštih reči. Na primer ako neka firma ima naziv Usluge.d.o.o., nije time stekla automatsko pravo na sve domene sa opštim pojmom "usluge". Znači u slučaju spora sud bi verovatno utvrđivao i da li je sporni naziv opšti pojam.

Medjutim ako vam ipak neko zapreti tužbom zbog imena domena, pa zatraže vašu ponudu pismenu da vam otkupe domen, moj vam je savet da nikako Vi prvi ne ponudite pismeno cenu. U SAD-u ukoliko Vi pošalješ prvi ponudu na sudu se to smatra kao ucenjivačka namera da bi izvukli novac od vlasnika brenda, što se uzima kao otežavajući faktor. Znači, oni treba

prvi da ponude cenu otkupa domena, a na vama je da li ćete nastaviti pogodbu, ili da li ćete uopšte i prodati domen.

Medjutim ovo su ipak samo pretpostavke a evo linka koji stručno obradjuje ovu temu vezano za žigove firmi: www.zis.gov.rs/sr/pdf/kako_se_stvara_zig.pdf

A proveru da li je neko ime, ili grupa reči zaštićen žigom možete izvršiti na adresi:http://www.wipo.int/ipdl/en/madrid/

I na kraju kad ste zakupili domen, takodje od iste hosting firme možete zakupiti i host. Medjutim, ne morate od iste hosting firme zakupiti i host i domen. Na primer ako je kod jedne firme jeftiniji domen možete tu zakupiti domen, a ako je kod druge firme jeftiniji host možete od te druge firme zakupiti host.

Postoje razne vrste hosting paketa, koji se razlikuju po mnogim parametrima:

Po veličini hostinga, odnosno prostora na serverskom hard disku (na primer 50Mb, 100Mb, 1000Mb)

Po veličini mesečnog saobraćaja (medjutim postoji tendencija da se ukine veličina mesečnog protoka)

Prostor za mejl naloge i broj mejl naloga Broj pddomena Podrška za neke serverske programe kao što su PHP ili neki drugi. Podrška za bazu podataka, najčešće MySQL bazu itd.

E sad na osnovu raznih brojki obično hosting firme nude odredjene pakete. Naravno što su brojke u paketima veće to je i cena paketa veća. Znači, vi na osnovu vašeg sadržaja, i na osnovu onoga kako će se vaš sajt u budućnosti razvijati zakupljujete odredjeni paket.

ForumForum se sastoji od većeg broja tematskih kategorija unutar kojih se nalaze diskusione teme koje otvaraju i započinju korisnici. Svaka tema ima svoju diskusiju u kojoj mogu potencijalno učestvovati svi registrovani korisnici pisanjem, odnosno objavljivanjem postova. Sve diskusije ostaju sačuvane na forumu dok ih ne obriše administrator ili moderator (osobe koje uredjuju forum), ili dok ih sa prve strane ne potisnu novije teme. Tema na koju se odgovori automatski izbija na prvo mesto u spisku tema.

Postoje vrlo raznovrsni forumi u smislu tematike, na primer koji se bave političkim temama, filmskim, muzičkim, itd. Medjutim postoje i opšti forumi koji imaju zastupljene veoma raznovrsne teme rasporedjene u podforumima.

Svaki forum bi trebao imati administratore i moderatore koji se brinu da na forumu bude reda, da nema vulgarnosti, vredjanja itd. Takodje oni uređuju forum u smislu brisanja ili nekog drugačijeg modifikovanja već objavljenih postova. Takođe mogu banovati korisnike, odnosno zabraniti učestvovanje na forumu nekim korisnicima ukoliko se nedolično ponašaju, ili krše pravila foruma. Banovanje može biti na neko vreme ili zauvek. Administrator ima veća ovlašćenja od moderatora. Zapravo administratori su ili vlasnici ili jako bliski po poverenju vlasnicima. Administratori unapredjuju neke korisnike u moderatore u kojima steknu poverenje, a i koji potvrde stručnost u okviru nekih tema. Administrator može banovati moderatore, u smislu oduzimanja administratorskih privilegija, ili čak i banovati ih i sa foruma.

Članovi foruma kao što smo već rekli su svi oni koji se registruju na forum. Registracijom automatski stiču pravo da objavljuju postove, kao i nove topic-e (odgovore na postove). U većini foruma korisnici uz svoje ime (nick) obično imaju malu sliku koja se naziva avatar. Takođe mogu primati i slati privatne poruke ostalim članovima. Često korisnici koriste i potpise - to jest reči ili slike koje se pojavljuju na kraju svakog posta koji objave. Većina foruma omogućava obaveštavanja e-mailom o odgovaranju drugih korisnika na vaš post. Za razliku od blogova, forumi dopuštaju svakome da započne novi razgovor, ili da učestvuje u bilo kojoj temi. Forumi se razlikuju i od chat-ova zato što više učesnika mogu da učestvuju u raspravi, a koja se može odigravati i tokom više dana pa i nedelja.

Grafički dizajn može biti raznovrstan ali programska organizacija foruma je uglavnom slična kod svih foruma. Danas na intenretu postoje bezbroj već gotovih programa za forume. Potrebno ih je samo skunuti i prebaciti na host, uz neka jednstavna podešavanja.

Postoje sajtovi koji isključivo i samo kao sadržaj imaju forum, ali postoje i sajtovi koji imaju forume kao deo sajta.

Blog i etrgovinaBlogoviBlogovi - postoje sajtovi koji "online" omogućavaju posetiocima da sami kreiraju sadržaj - "podsajt" sa jednom ili više stranica. Takvi "podsajtovi" se žargonski nazivaju blogovi.

Sajtovi koji psetiocima omogućavaju kreiranje blogova imaju u sebi programska rešenja (alate) koja na lak i brz način omogućavaju čak i onima koji nemaju programerska iskustva da "online" kreiraju raznovrstan sadržaj - to jest blog. Sadržaj može biti, na primer razne kombinacije teksta, videa i muzike, a čak dopustaju da "blogeri" i sami uredjuju vizuelno stranice svog "bloga", itd.

Obično posetioci bloga mogu da ostavljaju svoje komentare, a komentar je obično vidljiv tek kad dozvoli vlasnik bloga, to jest onaj koji je kreirao, odnosno otvorio blog.

Programiranje takvih sajtova koji omogućavaju blogove nije mnogo složeno. Jedini veći zahvat je napraviti programski alat koji će na što jednostavniji način omogućiti posetiocima da otvaraju blogove.

Elektronska trgovinaElektronska trgovina, ili skraćeno e-trgovina, a poznata i kao online trgovina, internet trgovina, webshop, e-commerce itd, je prodaje proizvoda i usluga preko interneta, odnosno sajtova. Znači, sajt nudi proizvode i usluge a posetioci kupuju. Takvi sajtovi uključuju elektronski transfer novca. Elektronski transfer novca je poznat kao elektronsko plaćanje, odnosno e-plaćanje. Da bi se ostvarilo e-plaćanje, onaj ko plaća mora imati e-račun. E-račun je elektronska programska isprava kreirana od strane banke koja u sebi sadrži sve podatke za izradu e-naloga za plaćanje. Tako se povezivanjem e-plaćanja sa e-računom dobija e-nalog za plaćanje koji se prosljeđuje banci na izvršenje.

Ostvarivanje trgovine preko sajta ima veliki broj prednosti u odnosu na klasične trgovine. Prednosti koje odma upadaju u oči su:  nisu potrebne skupe nekretnine, niti aranžiranje

izloga, minimalno prodajno osoblje i administracija, mogućnost da se prodaje kupcima na bilo kom geografskom području, trenutna komunikacija, prezentovanje interaktivnog multimedijalnog kataloga koji može da pruži onoliko informacija koliko kupac želi (bez skupih klasičnih kataloga i poštanskih troškova). Takodje, smanjuju se troškovi naručivanja i knjigovodstva, a web narudžbe se mogu slati direktno u skladište. Trenutnim uvidom u stanje zaliha, i potražnje znate kada je vreme za obnavljanje zaliha, a i prilično se štedi na magacinskom prostoru.

Prednosti leže i u marketinškom segmentu kao npr. slanje e-poruka tj. newslettera kupcima. To je jeftin a  vrlo efikasan oblik marketinga kojim se informišu klijenti o novim proizvodima, specijalnim ponudama, načinima dostave, i slično. Osim toga, određene informacije o stalnim kupcima mogu se pohraniti za stvaranje određenih analiza i formiranje različitih grupa kupaca.

Internet trgovina pogotovo ide na ruku proizvođačima jer omogućava plasiranje proizvoda direktno kupcima, bez posrednika tj. distributera. Što opet utiče i na nižu cenu robe.

Internet prezentacije firmiDok neke firme preko sajtova prodaju svoju robu, druge firme uglavnom samo imaju internet prezentaciju firme. Na samom početku interneta sve firme su preko sajtova imale prezentaciju u obliku internet brošura. Ali i danas mnoge firme imaju takav vid internet prezentacije, a naročito one koje nude svoje usluge tipa molerskih preduzeća i slično. Sajt tipa brošure mož biti u obliku od vizit karte prikazane u par web stranica do digitalnog skupa kompleksnijih marketinških informacija.

Glavni cilj internet prezentacije firmi je da zainteresuje potencijalne kupce da stupe u vezu sa preduzećem. Takvi sajtovi ne donose direktno zaradu ali pospešuju marketinški tradicionalno poslovanje. Izrada ovakvih sajtova je tehnički jednostavna, a glavne stvari na koje treba obratiti pažnju su:

 

Ubacivanje tačne informacije o svim uslugama ili proizvodima firme Dobar vizuelni izgled lokacije, koji ostavlja utisak ozbiljnosti i pouzdanosti firme Omogućiti svaki vid kontakta posetilaca sa firmom (mejl forma, telefon i fiksni i

mobilni, faks, MSN, Skype, itd) Redovno i brzo ažuriranje sajta svaki put kad dodje do bilo kakve promene u

uslugama ili proizvodima, tipa promene cene ili vrste usluga ili roba

Kakve informacije posetioci žele da vide na internet sajtu vaše firme? To je pitanje na koje sajt kroz grafički dizajn i sadržaj mora dati precizan i jasan odgovor. Te informacije mogu biti raznovrsne od firme do firme, na primer sve vezano za proizvodni program, cene, od čega su izradjeni proizvodi, sertifikati proizvoda, itd. Jednostavno se sami postavite u položaju posetioca i definišite sebi koje informacije želite dobiti od sajta vaše firme. Obično web dizajneri pogrešno sugerišu da je potrebno postavljati informacije tipa gde i kad je firma osnovana, ko je vlasnik firme, gde su sve sedišta firme i slično, medjutim istraživanja su pokazala da ogromnu većinu posetilaca takve informacije najmanje zanimaju. Zapravo možete i takve informacije ponuditi, ali nikako na prvim stranicama, već u nekom sporednom delu sajta, pa ako nekog to zanima može pogledati. Dakle, u glavnom se usredsredite na ono što zanima posetioce vezano za vašu firmu. Na primer ako ste molersko preduzeće istaknite odma na prvoj stranici sajta sve vaše usluge, kao i cene i vreme za koje možete odraditi poso, itd itd. Dalje svaka usluga neka bude potkrepljena sa što više slika

raznih gradilišta na kojima ste završili poslove i slično. Ono što je i najbitnije cene na sajtu moraju biti tačne, jer ukoliko kažete da su cene na sajtu stare i da je došlo do poskupljenja verujte ogromna većina odmah će potražiti drugog jer ne ulivate ozbiljnost.

Što se tiče grafičkog i programskog dizajna to je za ovakve sajtove od ogromnog značaja. Mala preduzeća na internetu mogu zahvaljujući dobrom grafičkom i programskom dizajnu izgledati kao velika i impresivna preduzeća, ali isto tako velika preduzeća zbog lošeg dizajna mogu izgledati mala i beznačajna, te umesto da im internet prezentacija pomogne ona u stvari nanosi samo štetu preduzeću. Bez obzira na veličinu preduzeća u smilu broja zaposlenih i slično web prezentacija preduzeća mora biti impresivna.

Osim grafičkog izgleda sajta on i programski mora biti organizovan da se do glavnih i bitnih informacija dolazi na prvi klik.

Ako dobijete mejl od zainteresovanog posetioca morate u najkraćem mogućem roku odgovoriti, gotovo trenutno. Jer kako je on našo vašu firmu naćiće i još neke, pa ako druga firma ranije odgovori na njegov mejl ogromna je verovatnoća da nećete dobiti poso. Dakle, ako ste ozbiljna firma morate imati mejl operatera koji će samo na tom mestu raditi i odgovarati istoga trenutka. Isto važi i ako ste ostavili faks, ili telefon i slično. Ukoliko zainteresovani dobije momentalni odgovor, to uliva njemu veliko poverenje u vašu ozbiljnost izmedju ostalog. Takodje, kontakt telefonom je mnogo efikasniji nego odgovarati mejlom. Na primer i ukoliko postoji mejl forma na vašem sajtu (što se preporučuje jer ima stidljivijih ljudi koji se slabije izražavaju telefonom) vi ostavite opciono da mogu upisati telefon. Ako je zainteresovani ostavio telefon u mejl mnogo je bolje odma ga pozvati nego odgovoriti mejlom.

Sajtovi za vesti, komunikaciju i upoznavanjeSajtovima za vestiSajtovima za vesti je primarna svrha prezentovanja "online" vesti. Postoje dve glavne vrste sajtova za vesti: Sajtovi koji prezentuju opšte vesti, i sajtovi koji prezentuju specifične vesti, to jest vesti vezane za uske oblasti.

Dizajnerski gledano sajtove za vesti je lako izraditi. Potrebno je samo napraviti administracijski mod (koji je jako jednostavan) tako da uredjivači na jednostavan način mogu svakodnevno menjati svaki sadržaj sajta. Postoje mnoga gotova rešenja za takve sajtove koja se mogu i besplatno naći na internetu. Dovoljno ih je samo skinuti i podesiti po vašim nekim afinitetima, kako u tehničkom nekom smislu (na primer vremenska zona, jezik sajta i slično), tako i u smislu grafičkog izgleda sajta.

Danas gotovo sve medijske kuće, kako novinske tako i televizijske, imaju i svoja internet izdanja. Medjutim sve je više sajtova za vesti koje posluju isključivo na internetu.

 Sajtova za upoznavanje i komunikacijuSajtova za upoznavanje i komunikaciju je sve više na internetu, ali sve je više i posetilaca takvih sajtova. Takvi sajtovi su jako složeni za izradu jer moraju ispuniti veliki broj

usluga i servisa posetiocima. Medjutim gotovo svaki novi takav sajt nudi nove servise posetiocima i nove mogućnosti kako bi bio konkurentan.

Osnovni servisi su mogućnost kreiranja profila, ubacivanje raznoraznih ličnih informacija, slika i slično. Omogućavanje direktnog četovanja izmedju korisnika, slanje poruka, evidencija ko je online a ko ne, mogućnost pretrage članova po raznim kriterijumima, itd itd. Kao što rekoh svakodnevno nastaju novi servisi u sklopu tih sajtova tako da po tehničkoj i programskoj složenosti postepeno izbijaju na prvom mestu na internetu.

Web portali, obrazovni, lični i specifični sajtoviWeb portaliWeb portali sadrže raznorazne web servise i usluge, od vesti, četova, forume, web igrice, viceve, raznorazne informacije iz sveta filma, muzike, biznisa, mode, i još mnogo toga. Medjutim ovako napisano ovo bi bio neki na primer zabavni portal. Medjutim i Yahoo sajt je takodje portal jer sadrži ogroman broj servisa a korisnici sami biraju servise u svoj personalizovan portal. Takodje i neke državne institucije imaju svoje portale, na primer policija koja tako pruža gradjanima raznorazne web servise i web usluge, ali i raznorazne informacije iz njihovog delokruga.

Znači, definicija portala bi bila, da su to sajtovi koji svojim posetiocima pružaju internet servise i internet usluge iz raznoraznih, često puta nepovezanih oblasti.

Dizajniranje takvih sajtova nije lak poso jer je to smeša više tipova sajtova u jedan.

Obrazovni sajtoveObrazovne sajtove sam njihov naziv ih definiše. Dakle, to su uglavnom usko specijalizovani sajtovi iz neke oblasti koji pokušavaju da edukuju ljude. Informacije na takvim sajtovima ipak moraju pisati stručni ljudi koji ulivaju poverenje. Tekstovi moraju biti pisani na svima razumljiv način i to tako da se znanje brzo i lako prihvata. Tu spadaju sajtovi za kućne ljubimce, medicinski sajtovi, obraovni školski sajtovi i slični.

Dizajniranje ovakvih sajtova nije težak posao jer uglavnom treba samo preneti sadržaj lepo vizuelno upakovan na internet. Medjutim programski takvi sajtovi mogu jako biti slični sajtovima za vesti te ih kao takve i dizajnirati. Ali ukoliko im je sadržaj statičniji onda se daleko lakše dizajniraju.

Medjutim postoji po nekad želja vlasnika da se omogući na svakoj temi opcija da posetioci diskutuju o temi. Znači nešto slično kao forum, ali posetioci ne mogu da pišu nove teme već samo mogu komentarisati. Elem, nešto slučno kao blog.

Lične prezentacijeLične prezentacije su sajtovi pojedinaca koji žele da se pretstave na internetu. Ti pojedinci mogu biti potpuni anonimusi ali i jako poznate ličnosti. Na primer imate sajt Novaka

Djokovića, Cece, Jelene Janković itd. Na takvim sajtovima se prezentuju uglavnom raznorazne stvari vezani za ličnosti, njihov poso, lični život, i slično. Medjutim neki lični sajtovi nude i neke servise tipa foruma, četova itd.

Izrada takvih sajtova varira od vrlo jednostavnog do vrlo kompleksnog, u zavisnosti od željenog sadržaja koji se prezentira.

Specifični sajtoviU specifične sajtove ulaze svi sajtovi koji ne mogu da se podvedu pod neku od navedenih grupa. Na primer to su sajtovi tipa svima poznati youtube, zatim porno sajtovi, sajtovi koji nude neke online servise tipa online fotomontaža, sajtovi za download raznoraznih programa, itd. Izrada ovakvih sajtova takodje varira od vrlo jednostavnog do vrlo složenog, u zavisnosti naravno od sadržaja.

Grafički web dizajnKada govorimo o grafičkom dizajnu sajtova tu se pored vizualnog misli i na funkcionalnost sajta. Pod funkcionalnost sajta (usability) se podrazumeva da je sajt pregledan, jasan, dobro organizovan, vidljiva u različitim brauzerima itd.

Neki dizajneri su mišljenja da se stranicama o modi, bendovima, filmovima, umetnosti, ličnim prezentacijama i sl. može oprostiti nepoštovanje nekih usability standarda, jer od takvih stranica posetioci mogu i očekivati da budu pomalo kontraverzni, neobični, "in", te da koriste npr. Flash animaciju ili čudnu navigaciju i sl. ali za neke sajtove kao što su e-trgovine, prezentacije firme, forume, i slične ozbiljne sajtove je neoprostivo da budu grafički funkcionalno neobični.

Gledajući prosečnu web stranicu, njena osnovna svrha je pružanje informacije o nekim temama, proizvodu, usluzi ili firmi. Ako posetioci ne mogu doći do željene informacije zbog koje je i posetio sajt, sajt je osudjen na neuspeh. Ne postoji jednostavan recept kako napraviti dobar sajt, pogotovo danas kada postoje na hiljade sajtova sa istom tematikom i sličnim sadržajem, ali postoji mnoštvo sitnih (i ne tako sitnih) detalja na koje valja obratiti pažnju. Pokušaću u nastavku nabrojati neke od njih kroz niz primera.

Boja pozadine i fontovaBoje pozadine i fontova su bitan faktor u grafičkom dizajniranju sajta. Boje zavise od teme sajta i ciljne grupi kome je sajt namenjen. Na primer neki dečji sajtovi imaće boje koje su šarene, crvene, vesele i slično, dok recimo sajtovi firmi imaće dve, do najviše tri boja sa njihovim nijansama, bez šarenila, itd.

Biznis sajt Dečji sajt

Odnos izmedju boje pozadine i boje fonta je najbitniji za čitljivost teksta, da ne bi došlo do zamaranja posetilaca prilikom čitanja. Ukoliko se prilikom odabira pozadine teksta uzima neka slika, napravite je manje transparentnom pomoću phptoshop-a. Ili izaberite pozadinu teksta koja nije šarena, već je sa blago složenom teksturom, čisto da nije prazna monotona boja. Ako je previše šarena i drečava pozadina teksta onda je čitanje teksta jako zamarajući, a u nekim delovima čak čitanje može biti i totalno onemogućeno ako se boja fonta i boja pozadine poklope ili su jako slične u nijansama.

                                Loše                                                                     Bolje

Bolje

Kolor šeme možete odabirati automatski na sajtu: http://colorschemedesigner.com

Veličina i tip fonta

Postoje veliki broj studija koje su istraživale koji je font najbolji i po pitanju veličine, a i po pitanju tipa. Došlo se do zaključka da veličina fonta od 14 tačaka se brže čita od teksta veličine 12 tačaka ili druge veličine. Takodje serif-ni font (Times, Georgija) se brže čita od sans serif-nog (Arial, Verdana) u 14 tačaka. Medjutim iako se serifni fontovi brže čitaju, ispitanici preferiraju sans serifne fontove. Evi dve slike iz tih studija o ovome:

 Medjutim ispitivanja su takodje ustanovila da različiti tipovi fontova ostavljaju različite utiske na posetioce. Na primer većina ispitanima su Comic Sans Ms prokomentarisala kao mladalački i zabavan. Zato bi za zabavne i mladalačke stranice takav tip fonta imao najbolji efekat, dok za sajtove firmi taj tip fonta nikako ne bi smeo da se koristi. Za stranice koje nastoje ostaviti ozbiljan utisak bi trebalo koristiti na primer Times ili Courier.

Takodje postoji još jedna jako bitna stvar vezana za fontove, a to je da na stranicama čitavog sajta mora da se koristi jedan te isti font, a nikako mešati dve ili vrste fontova. Isto važi i za veličinu fonta. Znači samo jedna veličina fonta.

Slike, animacije i zvukStranice ispunjene čistim tekstom ili stranice ispunjene uglavnom slikama, gif animacijama ili zvukovima su krajnosti, od kojih ni jedna nije dobra. Očito je optimalno naći dobar odnos

te dve krajnosti.

ZvukNimalo se ne preporučuje da se prilikom otvaranja internet stranice automatski pokrene nekakva melodija. Nametati tako nešto posetiocima nije poželjno, jer to može prilično usporiti otvaranje stranica sa jedne strane, a sa druge većina posetilaca ne očekuje tako nešto te im je možda glasnoća zvuka postavljena preglasno, ili im se možda neće svideti odabrana melodija, ili sama činjenica da se melodija učitava bez njihove volje. U svakom slučaju više je razloga protiv korišćenja automatske muzike i zvukova na stranicama. Ukoliko se ipak odlučite na korišćenje muzike, npr. tako nešto nije toliko iznenađujuće kod stranica u Flash-u, uvek treba omogućiti opciju za uključenje i isključenje zvukova, i to na jako vidnom mestu u gornjem delu stranice.

AnimacijeNa stranicama su najraširenije gif i Flash animacije. Najčešće se radi o gumbima ili bannerima kojima se želi privući pažnja posetilaca. I dok jedan do dva takva elementa po stranici ne smeta previše, više od toga nije estetski lepo jer pravi prilično šarenila. Takvo šarenilo za dečje i zabavne sajtove možda i ne smeta previše ali ako je u pitanju poslovni sajt to apsolutno nije preporučljivo. Što se tiče poslovnih sajtova nimalo nije preporučljivo koristiti bilo kakvu animaciju u tekstualnom delu, ali ne smeta recimo u top (gornjem) delu sajta gde je logo firme na primer. Medjutim takva animacija mora biti ozbiljna, lepo uradjena i ne previše napadna i drečavih boja. Najbolje je napraviti je tako da se pokreće možda prvih desetak sekundi ali kasnije da bude statična kako ne bi odvlačila pažnju posetiocima od onoga zbog čega i dolaze na takve sajtove – informaciju. Takođe treba obratiti pažnju na veličinu takvih animacija jer mogu znatno usporiti učitavanje stranice.

SlikeSlike web stranice čini zanimljivijima i manje suvoparnim, ali treba pažljivo odmeriti koliko je pojedina slika uistinu potrebna. Nije poželjno postavljati slike koje nisu potrebne sadržaju stranice. Svaka slika je u većini slučajeva veća u bajtima u odnosu na sav tekst na stranici te time usporava njeno učitavanje. Kao orjentacija može se uzeti da pojedini grafički elementi ne bi trebao biti veći od 20KB dok celoukupna stranica ne bi trebala prelaziti 150KB. Preporučljivo je da se sve slike komprimuju, ali ne previše da ne bi slika bila previše "mutna".  Ali svakim danom brzi internet je sve pristupačniji pa se i prihvatljiva merila u skladu sa tim menjaju. Osim na brzinu treba obratiti pažnju i na sam izgled slika koje se koriste. Treba izbegavati preterano korišćenje drečavih boja, šarenih tekstura, bevel opcije i čudnih oblika. Evo par primera par dobrih i loših dugmića:

TehnologijaJavaScriptPostoje prilike kada je korišćenje JavaScript opravdano, ali i kada je apsolutne nedozvoljeno. Na primer  izrada navigacije u JavaScript-u je apsolutno nedozvoljena, jer takvi linkovi su totalno nevidljivi pretraživačima što dovodi (ukoliko nemate HTML mapu sajta) da vaše unutrašnje strane budu jako sporo indeksirane. Odnosno, neće biti indeksirane preko vašeg sajta već će biti indeksirani ukoliko neki drugi sajtovi linkuju te vaše unutrašnje stranice. A ako se to ne desi onda nikad te unutrašnje stranice neće biti indeksirane. Takodje nikako nesmete sadržaj sajta prikazivati pomoću JavaScript, jer takav tekst nikad neće biti indeksiran od strane pretraživača, što znači da se nikad neće naći u rezultatima pretrage.

Možda se pitate pa zašto onda uopšte i koristiti JavaScript? JavaScript se koristi za izradu dinamičkih grafikona, dinamičkih tabela, četova (naročito posle pojave AJAXA), bokseva za poruke, igrica, provera ispravnosti unetog teksta preko HTML formi, pravljenje kalendara, raznoraznih kalkulatora, ili dinamičkih kalkulatora, dinamičko uredjenje grafičkog dizajna stranica, prikladne raznovrsne animacije, izrada dinamičkog sadržaja koji vam nije bitan da se pojavi u rezultatima pretrage, pružanje informacije o posetiocu, na primer o njegovom sistemu, brauzeru, rezoluciji ekrana i slično, časovnici, itd itd. Ovo je samo jedan uopšteni i mali prikaz za šta se sve može koristiti JavaScript, ali mogućnosti i upotrebljivos je jako velika.

FlashI u Flash-u se nikako ne preporučuje izrada menija, linkova i bitnog sadržaja, takodje iz razloga što pretraživači neće moći kompletno indeksirati sajt. Postoje neke teorije o tome kako se može ovaj problem prevazići, ali verujte to su takve programske vratolomije koje odnose i vreme a i resurse, te je krajnji zaključak da se ipak okanete takvog posla.

Sajtovi u Flash-u se i duže učitavaju, naročito kada su u pitanju posetioci sa običnim 56K modemom. Kao još jedan od razloga da se sajt ne izradjuje isključivo u Flash-u je da amateri (a i priličan broj profesionalaca) često ubacuju obilje nepotrebnih efekata i sadržaja koji se čak i bolje, ili jednako dobro mogu prikazati putem običnog HTML-a ili CSS-a. Za pregled

stranice izrađene u Flash-u potrebna je instalacija Flash player-a od strane korisnika, što takodje pretstavlja jednu od mana.

Danas je sve više korisnika sa brzim internet vezama a takav trend povoljno utiče i na flash dizajn, te se deo razloga protiv korišćenja Flash-a smanjuje.

Zašta je opravdano koristiti Flash? Flash je pravi alat za efektnu prezentaciju nekog proizvoda ili usluge, reklame, nekih grafičkih dizajnerskih efekata i slično.

Dobar primer efikasnog korišćenja Flash-a je sajt: www.sonyericsson.com

OstaloJavaScript i Flash su klijentski programski jezici, ali postoje i serverski skriptni jezici kao što su ASP i PHP. Serverski su jer se izvršavaju na serveru a klijent (tj. posetilac) u svom brauzeru dobije običan HTML dokument. I ako ASP ili PHP ne utiču direktno na grafički izgled same stranice, svakako je poželjno koristiti ih prilikom izrade većih sajtova u grafičkom smislu, jer omogućavaju održavanje konzistentnog izgleda celog sajta.

CSS (Cascading Style Sheets) je gotovo nezamenjljiv u grafičkom dizajniranju web sajtova. CSS omogućava kreiranje, menjanje i održavanje konzistentnog stila celog sajta kroz najčešće jednu datoteku u kojoj smo definisali stilove svih relevantnih HTML elemenata. CSS je takođe podržan od većine današnjih internet preglednika pa je njegovo korištenje svakako preporučljivo.

Razmeštaj elemenata sajtaGlavni elementi svake internet stranice su navigacija, sadržaj, link za pomoć, registracija, logovanje, itd. Istraživanja su pokazala da posetioci od odredjenih tipova sajtova očekuju da će se pojedini bitni elementi sajta naći na očekivanim mestima. Zato je jako bitno ispoštovati odredjena nepisana pravila o tome kako i gde razmestiti bitne elemente sajta. Zapravo to je važno da korisnici ne bi lutali po stranici, a samim tim gubili vreme i živce umesto da se usredsrede na sadržaj sajta. U slučajevima kad su ti bitni elementi jako malih dimenzija, i pri tome totalno smešteni u neki neobičan deo stranice, verovatnoća da će neki posetioci čak i odustati od traženja se jako povećava.

Iako možda imate neku inovativnu ideju za razmještaj pojedinih elemenata, ipak se treba pridržavati standarda koga nameću poznatiji sajtovi, bar u početku dok razradite sajt. Koliko god je važno da stranica bude unikatnog izgleda to je samo jedan od elemenata koji čini kvalitetan sajt, i to čak manje bitnim. Nikad nemojte zaboraviti da osnovni razlog zbog kojeg neko dolazi na većini sajtova je informacija. Ukoliko posetilac ne može naći na brz i efektan način željenu informaciju on će tu informaciju potražiti na drugom sajtu makar taj drugi sajt vizuelno i inovativno izgledao i upola dobro. Evo grafički kako izgledaju očekivanja posetilaca gde se nalaze pojedini bitni elementi sajta (što je boja tamnija to je očekivanje veće):

Formatiranje tekstaPrezentacija teksta je još jedan važan element u grafičkom dizajnu stranica. Osim na pravilan raspored slika i ostalih elemenata unutar teksta, potrebno je obratiti pažnju i na korištenje praznina u obliku margina, novih redova i paragrafa, proreda i sl. Važno je da tekst sadrži dovoljno praznina ili npr. okvira jer se na taj način tekst grupiše u celine koje se lakše pretražuju pogledom. Većina posetilaca koji se prvi put nađu na nekoj stranici prvo pogledom "prelete" po sadržaju stranice i na taj način odluče sadrži li ona ono što ih zanima. Zgusnuti tekst otežava takvo pretraživanje.

Na ovoj slici levo je dobro uredjen tekst a na desnoj, taj isti tekst je vrlo loše uredjen. Primećujete da su slike na desnoj strani "zamarajuće" organizovane, kao i naslov i nema proreda. Sve to rezultira lošim utiskom i obeshrabruje posetioce da čitaju tekst.

Sve vezano za margine i prorede pravilno korišćenje CSS-a na brz i jednostavan načim može automatski uredjivati bilo koji tekst bez obzira da li se redi o dinamičkim ili statičkim sajtovima.

Kompatibilnost sajta u raznim okruženjimaPrilikom grafičkog dizajna potrebno je izgled stranice pogledati u različitim okruženjima, i to u skoro svim:

Vrstama internet preglednika, kao i u gotovo svim njihovim verzijama Rezolucijama ekrana Brzinama interneta

Najpopularniji brauzeri su Internet Explorer, Firefox, Opera, Google Chrome itd. Među nabrojanim preglednicima trenutno postoje najveće razlike u interpretaciji CSS-a. Izuzetno pogrešan pristup bi bio odabrati jedan preglednik u kojem stranica dobro izgleda i očekivati od posetilaca da koriste baš taj preglednik ukoliko žele ispravno videti Vaš sajt. Znači jednostavno morate napraviti grafički dizajn tako da je sajt potpuno identično vidljiv u svim preglednicima. Naravno nije praktično sad davati nekakve spiskove stvari koje se ne vide podjednako u svim preglednicima i njihovim varijantama jer bi spisak bio prilično veliki, a pri tome verovatno ne bi bio konačan i sveobuhvatan. Zato je ipak najbolje od slučaja do slučaja proveravati konkretne satjove prilikom izrade u svim popularnim preglednicima i njihovim varijantama, i štelovati HTML i CSS kodove kako bi sajt bio dobro vidljiv u svim

preglednicima. Ali ako baš želite te nekakve spiskove imate na ovoj stranisi:http://en.wikipedia.org/wiki/Comparison_of_web_browsers

Rezolucija ekrana može uveliko promeniti izgled stranice, čak dotle da je stranica potpuno nečitljiva. To se može preduprediti na dva načina. Prvi način je da se koriste fiksne dimenzije (u pikselima) u dizajniranju, a to dovodi do toga da će posetioci čija je rezolucija ekrana manja od širine stranice morati da skroluju da bi videli celu stranicu. Drugo rešenje bi bilo fluidni grafički dizajn stranice, odnosno stranica koja se prilagođava veličini prozora brauzera. Postavlja se pitanje koja varijanta je bolja? Prvi način deluje prilično loše jer kad posetiloci sa manjim rezolucijama čitaju nešto moraju za svaku rečenicu da skroluju. Ispostavlja se da je drugi način bolji, ali mali nedostatak drugog načina je taj što pri većim rezolucijama postoji verovatnoća da će se pojaviti velike praznine na stranici, što nije baš estetski.

Već smo pisali da treba obratiti pažnju koliko je stranica velika u bajtima tj. vreme potrebno da se ona učita. Pisali smo da stranice nikad ne bi trebale biti veće od maksimum 150kB. Ali bez obzira kolika je vaša stranica u bajtima morate proveriti koliko je potrebno vremena da se učita Vaša početna stranica na najsporijoj vezi (danas bi to još uvek bilo 56Kbps). Ako posetilac otprilike za 4 sekunde ne može videti o čemu se radi na stranici šanse su da će je i napustiti.

Još jedna od stvari koje treba izbegavati je "splash screen", odnosno pozdravni ekran, koji zapravo ne služi ničemu i zahteva od korisnika da još jednom klikne ili pričeka da se završi učitavanje strane.

FTP konekcijaZavršili ste vaš sajt u smislu programiranja, grafičkog dizajna, takodje ste zakupili domen i host, i sada vam preostaje još da te vaše fajlove sajta sa kućnog računara prebacite na host servera kako bi vaš sajt bio vidljiv na internetu. E to prebacivanje fajlova sa kućnog računara na host obavlja se FTP konekcijom.

FTP ( eng. File transfer protocol – protokol za prenos foldera i fajlova)  je najčešće korišćen protokol za prenos podataka između dva računara na mreži. Veza se uspostavlja na zahtev klijentskog računara prema serverskom računaru. Klijentski računar poseduje program koji omogućava FTP protokol, takozvani FTP klijent, a serverski računar poseduje program koji prihvata konekciju na standardnom FTP, takozvani FTP server ili FTP demon.

Kada se veza uspostavi, klijentski program šalje korisničke komande serverskom programu, koji ih obavlja i šalje odgovor. Taj odgovor može biti poruka da je komanda uspešno obavljena ili poruka o grešci.

U nastavku bavićemo se samo osnovnim praktičnim stvarima vezanim za FTP klijent, i to kako uspostaviti konekciju i kako prebaciti fajlove vašeg sajta sa kućnog računara na host, kako bi sajt bio vidljiv na intenretu.

Postoje mnogi FTP klijenti ali najpoznatiji je Total Commander. Postoje još i Windows Commander, CuteFTP i drugi. Mi ćemo ovde objasniti Total Commander jer verovatno njega već imate i koristitega već za neke druge potrebe.

Ukoliko nemate Total Commander skinitega sa interneta i instalirajte. Nakon instalacije pokrenite program. Početni prozor bi trebao izgledati ovako:

Kliknite na ikonicu FTP, a ona je na gornjoj slici zaokružena pod 1. Nakon klika pojaviće se sledeći prozor:

Kliknite sad na dugme New connection, a koje je pokazano strelicom 2. Kad ostvarite prvu konekciju program će sam zapamtiti sve podatke tako da kasnije možete brzo ostvariti konekciju u ovom prozoru kliktanjem na dugme koje nosi naziv Connect. Nego mi da

nastavimo, nakon kliktanja na New connection otvara se ključni prozor za našu priču koji izgleda ovako:

U polje Session pišete šta god hoćete, na primer neka primera radi bude prvi sajt. U polje Host namese piše ime sajta sa ekstenzijom domena ali bez www, na primer: imesajta.com. U polje User namese piše vaš user name koji ste dobili prilikom registracije domena. U polje Password se piše vaša šifra koju ste takodje dobili prilikom zakupa domena.

I to bi bilo otpriliko dovoljno za konekciju. Ostala polja ništa ne dirajte. Medjutim neke host firme zahtevaju da se popunjavaju još neka polja. Pa ukoliko popunite sve ovako kako je ovde zapisano ali ipak ne možete ostvariti konekciju pozovite tehnički servis firme kod koje ste zakupili host da vam daju detaljnije informacije kako da popunite FTP nalog za konekciju.

Nakon uspešne konekcije otvara vam se sledeći prozor:

U ovom prozoru na desnoj strani su folderi hosta. Vidite pod "A" je adresa početnog host folderao:/*.* - što znači da ste na hostu. A takodje primećujete i neposredno iznad strelice "A" goreftp://sajt.com gde će u vašem slučaju naravno umesto "sajt" pisati ime vašeg sajta.

Na levoj strani otvorite folder na vašem računaru koji sadrži fajlove vašeg sajta koje želite prebaciti na host. E sad jako je bitno da jedan fajl nosi naziv index kao pod "D" na slici !! Kasnije kad linkujete vaš sajt (na primer www.vassajt.com) otvoriće se taj prvi početni fajl, odnosno index će biti vaša početna stranica. Ukoliko ne imenujete ni jedan fajl sa nazivom index Vaš sajt neće biti vidljiv na intenretu.

Na desnoj strani strelica pod "B" pokazuje folder na hostu pod nazivom WWW. Otvorite taj fajl. Nakon otvaranja prebacite sve fajlove vašeg sajta sa leve strane na desnu u folder WWW. I to bi bilo to. Nakon prebacivanja možete brauzerom linkovati vaš sajt i on će biti vidljiv.

U WWW folderu možda će te primetiti neke foldere kao što je na primer cgi-bin i slično. To su sistemski folderi i njih ništa ne dirajte. Zapravo nemojte brisatim ili menjati apsolutno ništa na hostu što VI NISTE UBACILI ukoliko niste sigurni šta radite !!