Рељеф Јужне Азије одликују велике супротности:- највише планине које се налазе изнад пространих низија- најкишовитије регије граниче са најсушнијим- на једном крају регије простиру се пустиње, а на другом бујају тропске шуме.

Највећи планински систем чија је укупна дужина око 2 500 км а ширина до 300 км су Хималаји.

Највећи врх је Монт Еверест (8 850м), а још 11 врхова су виши од 8 000м.

Због велике количине падавина речна мрежа је густа, и настао је велики број ледника.

Када преводимо реч ’’Хималаји’’ на српски језик значи ’’царство снега’’.

Налази се у подножју Хималаја.Названа је по рекама Инд и Ганг које су је изградиле својим наносима.

Простире се око 3 000 км, у облику полумесеца, од Арабијског мора до Бенгалског залива. На истоку се завршава највећом делтом на свету- заједничком делтом река Ганг и Брамапутра.

Она је и најгушће насељена област Азије.

Јужно од Индо- гангске низије налази се Индијско полуострво, али се и због своје величине назива и Индијски потконтинент који је део пастарог континента Гондвана.Он се пре 10-20 милиона година одвојио и сударио са Азијском литосферном плочом.То је проузроковало набирање земљине коре и настанак Хималаја. У јужном делу полуострва налази се висораван Декан што значи југ, а средња надморска висина је 800м.Његове ивице степенасто прелазе преко Западних и Источних Гата, у уски појас приобалних низија.

У Јужној Азији је заступљена монсунска клима. Током лета (од јуна), са мора долазе топле и влажне ваздушне масе које доносе обилне падавине. У подножју Хималаја се налази најкишовитије место на свету – Чeрапунџи (12 000 mm). Овакво стање траје пола године, а друга половина године је сушна. Тада дувају ваздушне масе са копна на море па стога и нема падавина. Оваква клима узрокује појаву монсунских шума које су богате квалитетним тврдим дрветом (тиковина).

Највеће реке су Ганг, Брамапутра и Инд. Пошто се становништво већином бави пољопривредом јасна је њихова велика улога у животу људи. Ганг и Брамапутра граде највећу делту на свету. Јужну Азију запљускује Индијски океан, тј. Арабијско море и Бенгалски залив.

Главна религија је хиндуизам, а у Индији је настао и будизам који је доминантна религија у Бутану, Непалу и Шри Ланки.

Хиндуизам је древна азијска религија чији почеци датирају од 16. до 15. века пре Христа, а свој развој је започела у Индији где је и данас главна религија. Индијци, међутим, радије говоре о вечном учењу и закону, јер је нагласак на начину живота а не начину мишљења.

Будизам је религија настала у североисточној Индији око 527. године п. н. е. Оснивач будизма је Сидарта Гаутама, по чијој духовној титули, Буда (будан, пробуђени), је ово учење и добило име.

Индија или званично Република Индија (хин. भारत गणराज्य,

трансл. Bhārat Ga arājya) је држава у јужној Азији. Седма је ṇдржава на свету по површини своје територије, друга по броју становника.

На југу излази на Индијски океан, на западу на Арапско море, а на Бенгалски залив излази на истоку.

Са Пакистаном се граничи на западу, на северу са Кином, Непалом и Бутаном, а на истоку са Бангладешом и Мјанмаром. У близини Индије, као острва у Индијском океану, налазе се Шри Ланка и Малдиви. Главни град je Њу Делхи.

Њу Делхи

Индијски потконтинент, као дом Цивилизације долине Инда и област историјских трговачких путева и пространих царстава, је током великог дела своје дуге историје био познат по свом привредном и културном богатству.

Средином 19. века Индија постала колонија Уједињеног Краљевства.

Индија је постала независна држава 1947.

Индија је република са парламентарним системом демократије и састоји се од 28 држава и 7 савезних територија.

Економске реформе које се спроводе од 1991. су омогућиле привреди ове земље статус једне од најбрже растућих привреда на свету. Ипак, Индија и даље има проблема са сиромаштвом, неписменошћу, корупцијом, болестима и неухрањеношћу становништва.

Индија се дели на седам географских регија. То су:Северне планине које укључују Хималаје и североисточне планинске ланцеИндо-гангска низијаПустиња ТарСредишња побрђа и висораван ДеканИсточна обалаЗападна обалаГранична мора и острва

Велики лук планина, састављен од ланаца Хималаја и Хиндукуша, дефинише индијски потконтинент. Те планине су обликоване сударима индијске и евроазијске тектонске плоче који су започели пре отприлике 50 милиона година и трају и данас.

Пустиња Тар (такође позната под именом Велика индијска пустиња) обликује значајан део западне Индије. Простире се кроз четири државе у Индији - Пенџаб, Харајану, Раџастан и Гуџарат, и покрива површину од 208.110 км².

Средишња висораван је састављена од три главне висоравни је Декан.

Источна обалска раван је велики простор који лежи између Источних Гата и Бенгалског залива.

Западна обалска раван је узак појас земље стишњење између Западних Гата и Арапског мора.

Индија има два већа приобална архипелага: Лакадивска острва и Андаманска и Никобарска острва. Обе острвске групе налазе се под управом Савезне владе Индије као Савезне територије.

Острва Лакадиви леже у Арапском мору. Састоје се од дванаест коралних атола, три корална гребена и пет обала.

Пољопривредна земља – плодно земљиште и топла клима, мала употреба механизацијe.

Са почетком монсунских киша почиње сетва – пиринач, шећерна трска и јута, треба им доста влаге, престанак киша почетак жетве.

Памук, разни зачини и чај. Највећи број говеда на свету, говеда зарад и

добијање млека, месо се не користи , јер су Индијци углавном вегетаријанци.

Туризам, ходочаснички. Воз главно превозно средство

अच्छा दिदिन- Acchā dina- добар дан सुबह दअच्छा- Subaha acchā- добро јутро नमस्कार- Namaskāra- добро вече हाय- Hāya- ћао आप दकैसे दहै- Āpa kaisē hai - ṁ како сте