izvodi_iz_knjige_strah_od_ zivota.pdf

8/14/2019 izvodi_iz_knjige_strah_od_ zivota.pdf

1/68

111

STRAH OD IVOTA

(O anksioznosti i paninim napadima)

Autori:Renata SeniNeboja Jovanovi


2/68

222

Predgovor

ivot je rizik. A rizik je ono to u sebi nosi ansu i opasnost. Neto to nam nudi

moe nam biti privlano, ali moe biti i rizi

no. Kako se postaviti u odnosu na ovudilemu? Koliko nam je vana ansa, a koliko rizik? Ljudi zauzimaju razliite strategije u

odnosu na ovu dilemu koju ivot postavlja pred nas. Neki e biti hazarderi, jurie ansene obazirui se na rizik. Drugi e biti ziherai, trudie se da rizik bude to manji, pamakar i dobit od ivota bila mala. Trei e biti umereni, trudei se da ujednae zahteveod ivota sa rizicima koje ostvarivanje tih zahteva nosi...Da bismo bili uspeni u tojveoma sloenoj igri zvanoj ivot potrebno je da dobro poznajemo pravila igre, da budemoveti igrai i nauimo dobre strategije koje e nam uveati anse, a smanjiti rizike.Kako uzeti sve to ti ivot prua, a ne izloiti se i svim rizicima koje to sa sobom nosi?Kako znati koji su rizici nuni, a koji se mogu izbei? Kako prihvatiti rizik, a ne odrei seanse? To zaista zahteva vetinu ivljenja. Ako je imamo, ne plaimo se ivota. Ako je

nemamo, od njega nas hvata strah. Svakoga po nekada uhvati strah od ivota. Ali, ljudise na razliite naine bore sa tim strahom. Neki ga prevazilaze tako to se trude da boljeupoznaju pravila igre, zakone i pravilnosti ivota. Postaju realniji. Kad znampravilnosti, mogu neto i da predvidim, pa onda to i nije toliki rizik. Ako jo poznajem isebe, sopstvene vrline i mane, kompetencije, sposobnosti i vetine, ali i slabosti, mogu dapredvidim i sopstvene reakcije i mogunosti snalaenja u rizicima ivota. Ako imam ivolju da popravim ono to mi nedostaje da bih bolje igrao tu igru, upornost i strajnostda poboljam sopstvene alatke (kau da bez alata nema ni zanata) za reavanjeivotnih problemai rizika, onda u biti osoba na koju mogu da raunam kad se naem unekoj nevolji. Moi u da se pouzdam u sebe. Imau samopouzdanje.

Meutim, neki ljudi, dok se ne nau pred problemom koji prevazilazi njihovemogunosti reavanja, ne razvijaju sposobnosti koje su im potrebne za suoavanje satakvom vrstom zadataka koje ivot postavlja pred njih. Kada se to desi, uhvati ih panika.Njihov Ego biva preplavljen napetou sa kojom, jadan, ne moe da se nosi. Nijedovoljno jak ni vet za breme ivota, nema alatke, sposobnosti kojima bi reiosituaciju. Tako nastaje panika. Situacija se doivljava kao pitanje ivota ili smrti, biti iline biti, to izaziva i telesne reakcije koji imamo u situacijama kada nam je ivotugroen, kao da beimo od ogromne zveri koja hoe da nas prodere. Iako, gledano sastrane, nekome drugom situacija u kojoj se osoba u panici nalazi uopte ne bi izgledalakao borba za ivot, onaj kome se to deava je izgubio mogunost da gleda sa strane.Osoba je izgubila ptiju perspektivu, mogunost da ire pogleda na svoju situaciju. Onaje hiperfokusirana na zver koja joj preti. Njena percepcija je iskrivljena, a reakcije su uskladu sa iskrivljenom percepcijom. esto se ljudi u takvoj situaciji ponaaju kaopolitiari-demagozi prema sebi samima. Fokusiraju se na sam panini napad, nasimptome, tegobe, strahove...i oko toga poinje da im se okree ivot. Ulaze u zaaranikrug. Umesto da se bave problemima koji su doveli do paninog napada, zapravo,sopstvenim nedostacima, nerazvijenim sposobnostima zbog kojih nisu mogli da se suoesa izazovima ivota, oni se bave posledicama-panikom, i sve vie se zatvarajupokuavajui da izbegnu rizike. To rade i politiari koji nisu sposobni da vodeekonomiju, privredu, sudstvo...ono to stvara stabilnost i sigurnost. Bave se aferama koje


3/68

333

su posledica upravo ovih nesposobnosti. Zamajavaju narod. Tako i osoba u panicimoe dugo vremena da zamajava samu sebe skreui pogled od stvarnog uzroka i reenjaproblema.

Kako pomoi osobi koja se nala u zaaranom krugu anksioznosti i panike?Koleginica Renata Seni i ja (Neboja Jovanovi) emo se potruditi da, u ovoj knjizi,

damo to jasnije i konkretnije odgovore na pitanja ta je panini napad, kako nastaje,kako se reiti te muke. Razliiti psihoterapijski pravci su ponudili razliita objanjenja i

razliita reenja. Prikazaemo vam neka objanjenja i neka mogua reenja. Renata evam govoriti o tumaenjima paninih napada iz ugla REBT (Racionalne emocionalobihejvioralne terapije) i Psihoanalize, a ja u izneti svoje shvatanje ovih problema izugla moje psihoterapijske metode: O.L.I. Integrativne Psihodinamske Psihoterapije.

Ne bojte se, ivot nije zver, i nee vas pojesti. A nemojte ni vi njega. Da, moetepojesti svoj ivot prevelikim strahom od njega. Plaei se previe rizika ivota ovekpreduzima najvei rizik-rizik da ne ivi.

No, da krenemo sa priom o anksioznosti i paninim napadima. PreputamRenati da vas, sigurnim korakom, vodi kroz umu utvara to paniku stvara, a ja vasekam na izlazu (pri kraju knjige) da popri

amo o tome ta ste videli, i ta sam ja videoprolazei kroz tu umu sa svojim klijentima za ovih tridesetak godina psihoterapeutske

prakse.

Neboja Jovanovi


4/68

444

Uvod

Veliki broj ljudi pati od povremenih napada panike. Takoe, jako veliki broj ljudine razume zato im se to deava, jer doivljavaju kao da se panika javila iz vedra neba i

da nije ni sa im povezana.A teka je, neprijatna i doivljava se fatalno. Pa kako i da nepoelimo da pobegnemo od takvog stanja?

Uz paniku se esto javlja i stid, samooptuivanja, zabraneuasavanja samom sebi,zahtevi od sebe za prestankom paninog oseanja i ponaanja i cela svita zdruenihopasnosti. A gde vreba opasnost, tamo se ne ide. Posebno ako je opasnost te vrste da sejavi iz vedra neba, a mene oblije znoj i ne znam ta me je snalo. Kako ljudi da se nose satim?

Izgleda da nau nekakav nain. Ako nita drugo, po nekom principu zdrave logikeda se valja kloniti stvari koje nas uznemiravaju. Tako se valja i kloniti mesta i situacijakoje kod nas bude strepnju i paniku..to da ne?

Pa stvarno, to da ne. Ako je neko zadovoljan takvom organizacijom ivota, onda

neka i bude tako. Mada, nisam ba sigurna da su ljudi koji se povlae iz aktivnosti, mestana kojima ima puno drugih ljudi i stalno trae da im neko bude tu za svaki sluaj, oseajupreveliko zadovoljstvo svojim ivotom. Verovatno pre prave kompromise kako im se nebi desilo neto runo, izbegavajui na taj nain mogunost da im se dese i mnoge lepestvari. Sve u ivotu ima svoju cenu, pa tako i ovaj nain odbrane od panike. Cena jeosiromaivanje ivota.

Moj dobar prijatelj je nedavno poeo da doivljava prave sputavajue napadepanike. Nije smeo da izae iz kue, doivljavao je esto kao da e da se ugui i onesvesti.Posle razgovora sa njim, bilo mi je jasno koliko je to za njega postiujue iskustvo. On jemukarac, lep i uspean u svojoj struci koja zahteva da se sree sa puno ljud, i i ti ljudi

oekuju od njega da ih zabavi (deo njegovog posla se svodi na umetnike performanse).Od svog tinejderskog doba je vreme provodio po javnim mestima, druei se sa jakovelikim brojem ljudi iz pozicije javne linosti u usponu. I sve je ilo glatko, dok gaodjednom nije strefila panika.

Desilo je to u vreme kada je radio dva posla, i bio veoma uspean i zadovoljannainom na koji se nosio sa oba. Kolega mu je doneo trei posao, koji on nijeodbio...Sklon je (on je osoba sklona) perfekcionizmu i kae da uiva u svom poslu. Kadaje dobio trei posao, upitao se, po prvi put u ivotu, zato ja sve ovo uopte radim? Jel' ovek radi da bi lepo iveo, ili ivi da bi radio Odjednom mu je sve postalobesmisleno, i rad i sve ostalo to je radio u ivotu, i zabavljanje sa devojkom sakojom se takoe u tom trenutku pomirio, i izlaenje sa drugarima i kolegama:

Nita u tom trenutku nije imalo nikakvog smisla za njega. Tada je osetio jakuvrtoglavicu i srce je poelo snano da mu lupa. Mislio je da umire od sranog udara.Obiao je sve lekare, od svakog dobio komentar da je zdrav kao drebe. Bilo mu je bateko da u to poveruje, ali ipak se obratio za pomopsihologu. Kako kae, tek pre nekogvremena je prvi put uao sam u autobus. Do tada je na ulicu (je) izlazio isklju ivo uneijem prisustvu. Taj neko mu je bio garancija da nee doi do panike, da se neeosramotiti na sred ulice i da mu se nita fatalno nee desiti. On je, inae, osoba koja jevrlo kul, ali u pravom smislu te rei.Niti se preterano raduje, niti preterano oajava u


5/68


6/68

666

ga imamo? Na posletku je sebi priznala problem i reila da ga se otarasi. I bila je svesna da e za to morati da uloi izvestan napor. Priznajem, ne zvui ba lako. Trebaimati petlje i snage da se ovek bori sa problemima. Mada, na kraju, kad izraunamo kojesu dobiti od reenja tekoa, neprijatnosti kojima se izlaemo da bismo ih prevazili i nebudu toliko strane. Dodue tako nam izgleda uglavnom na kraju..kada neto ve

reimo..ili kada se sa neim ve

suo

imo...Uvek su po

eci najtei. Ova mlada ena,voljna da ivi uspean ivot i da se usudi da se sa njim suoi, postavljala je sebi razne

zadatke kako bi dola do cilja. Njena strepnja je bila specifino vezana za situacije ukojima bi mogla da ispadne luda usled nekog neprilagoenog poaanja. Ispasti lud najavnom mestu je, za nju, bio moda najtei zadatak. Zato je odluila da na razliitimjavnim mestima ispada luda to je ee mogue. Prvo, to je bilo manje strano negoda sluajno ispadne luda, jer je na ovaj nain ona birala i vreme i mesto za blesavoponaanje. I drugo, poto je dozvolila sebi da bude blesava pred oima sveta, primetila jeda, za divno udo, veinu sveta ba preterano i ne zanima ta rade sluajni prolaznici.. A ikad se zainteresuju, to nije da bi gurali nos u tua posla, nego prosto ele da vide kako ida li mogu da pomognu.

Iskustvo me je ubedilo da, u mnogim sluajevima, ono to definiemo kao stidno,i povodom ega sebe inimo anksioznima, drugim ljudima ne predstavlja ni povod za

najmanji stid. Zapravo, 99 % stvari oko kojih strahujemo se, u stvari, nikada ni nedogode.

Naveu primer hrabrog ponaanja ove moje koleginice kako bih ilustrovala nakoji nain je pobedila svoje strepnje i do kojih je saznanja dola.

Za nju je ispasti lud znailo izgubiti kontrolu nad sopstvenim ponaanjem najavnom mestu. Bila je ubeena da e je ljudi gledati sa prezirom i misliti o njoj svenajgore ako joj se tako neto desi. ta ako uem u autobus i onesvestim se? ta ako meuhvati panika na sred ulice i ja ponem da zovem upomo? ta ako nekontrolisanoponem da se tresem i crvenim u sred razgovora sa nekim? ... Ovo su sve reakcije kojeona nije mogla da kontrolie i kojih se jako plaila, jer je smatrala da su vrlo neprijatne.Drugim reima, kao i svi ljudi koji oseaju jake strepnje, ona je elela da sve bude podkontrolom. Meutim, (kako su mnoge stvari u ivotu nekontrolabilne za nas obinesmrtnike), imati potpunu kontrolu nad svim u ivotu je nemogue. Onda je poela daprimenjuje strategiju kontrolisanog rasplaivanja. Ako se svesno ponaamo na blesavnain, onda imamo ideju da mi sami kontroliemo sopstveno ponaanje. To onda ne budetako strano. Sledei put kada nas uhvati strepnja, pa ispadnemo blesavi, vie nedoivljavamo to tako dramatino jer smo prethodno sami, svojim naporima, shvatili ta utakvim situacijama moemo oekivati.

Moja koleginica je, jednog dana, reila da namerno padne na sred ulice.Prethodno, dok je strahovala da e joj se to sluajno desiti usled napada panike, smatralaje da bi u takvoj situaciji ceo svet stao i da bi svi zinuli od uda. Na njeno velikoiznenaenje, ne samo da se svet nije zaustavio, ve joj skoro ceo minut niko nije nipriao, niti je bilo ko obratio panju na injenicu da ona lei na ulici. Na posletku joj jeprila jedna bakica da upita da li je dobro. Ona je zaprepaeno ustala, zahvalila se,otresla mantil i nastavila svoj put. Niko, ali ba niko, u toj situaciji njenom padu nijepridao znaaj, osim bakice koja je pruila ruku da ustane.

Da se razumemo. Nisu ljudi monstrumi kojima je svejedno da li e neko umreti nasred ulice. Meutim, psiholoka istraivanja su pokazala da, upravo na javnim mestima,


7/68

777

gde ima najvie ljudi, pojedinci ne oseaju odgovornost da nekome pritre u pomo. Toje takozvani fenomen podeljene odgovornosti, prema kome svaki pojedinac smatra dane mora ba on da pomogne, jer je tu puno drugih ljudi koji takoe mogu da pritre upomo. Prema tome, upravo situacije u kojima se nalazi najvie ljudi su situacije ukojima ete, u najveem broju sluajeva, ostati neprimeeni.

S obzirom na to kako funkcioniu napadi panike i anksioznost, ovo jeparadoksalno, jer se anksiozni ljudi najee plae velikog broja ljudi, mislei da e takonajlake da pukne bruka ukoliko sve ne dre pod kontrolom. Meutim, istina je upravosuprotna.

Ali, da ne bismo sada generalizovali stvari, ovo ne mora da bude sluaj. Deavase i da nam se zaista ljudi, pa ak i sluajni prolaznici, smeju kada napravimo nekuglupost, odnosno neki ispust u ponaanju. Izgleda da, ba upravo zbog toga to jenajverovatnije da e nam se bliski prijatelji smejati kada se neprilagoeno ponaamo, mismo skloni da to generalizujemo i mislimo da e nam se smejati ceo svet ili, jo gore, dae oni koji nas ne znaju, misliti da je uzrok naeg neprikladnog ponaanja mnogo gorinego to u stvari jeste. Mada, jedno je da se neko smeje jer smo se poneli na uslovno

reeno smean na

in, a sasvim je drugo da taj neko misli da smo neadekvatni, ludi,nesposobni, nedostojni, i sline stvari. A ovo drugo se zaista retko deava.

Ako nekom ni ovo nije dovoljno, priznajemo, ponekada se verovatno deava i dapovodom nekog naeg neprilagoenog ponaanja neki ljudi mogu da pomisle da smo ludii neadekvatni, nesposobni ili bolesni. I sada smo upravo doli do najveih strahovanjaprethodno pomenute koleginice, koja bi u prolosti rekla pa da, ako postoji mogunostda neko pomisli da sam luda kada padnem ili se onesvestim, to je stvarno strano iuasno sramotno. Ona bi mislila na ovaj nain i sebe inila jako anksioznom po pitanjumogunosti da svet pomisli da je ona luda. I, bez obzira na to to, uglavnom, i veinanikada ne bi tako neto pomislila, dovoljna je i mogunost da nekada neko to pomisli, pada to bude grozno. A poto je to grozno i stidno, onda se valja izbegavati. I poto, u skorosvakoj situaciji, to grozno i stidno moe da se desi, onda je najbolje pobei od svega toga,zatvoriti se u kuu i ostati na sigurnom. Sa jedne strane su ansa i rizik, a sa druge sigurnaetiri zida. Sa jedne strane je ivot, a sa druge strah od ivota. Sa jedne strane jemogunost da ivimo ivot sa svim njegovim usponima i padovima, a sa drugemogunost da ga ignoriemo i pustimo da prolazi pored nas. ivot podrazumevasuoavanje sa strahovima i neprijatnostima koje emo ili pobediti, ili emo biti pobeeniod strane njih. A kako se svaki strah strahom hrani, to znai da, plaei se neega, dok sesa tim ne suoimo, mi sami sebe jo vie zastraujemo. Zdrava logika je u sledeem sveto smo konstruisali, moemo i da dekonstruiemo! A mi se nadamo da e vam ovo tivopruiti neka osnovna znanja i tehnike za dekonstrukciju sopstvenih strahova od ivota.

Renata Seni


8/68

888

Kriterijumi za odreivanje napada i poremeajapanike

Pre nego to pre

em na kriterijume za odreivanje napada panike popsihijatrijskom dijagnostikom kriterijumu, da odmah napomenem da to ne znai da je

osoba koja ima problema sa paninim napadima psihiki bolesna ili duevni bolesnikili neto slino. Ona samo ima ivotni problem sa kojim, u odreenom periodu ivota,nije u stanju da se nosi. Nisam zastupnik medicinskog modela psiholokih problemaprema kojem se egzistencijalni problemi ljudi, neuspenost u borbi sa ivotnimproblemima, tumae kao bolesti, poremeaji, koje treba leiti lekovima. Ovajdijagnostiki psihijatrijski prirunik iskoristiu samo kao sredstvo-prirunik u kojem suopisani simptomi-dakle tipina ponaanja i tegobe osoba koje imaju odreeni problemsa sobom i ivotom.

DSM IV je dijagnostiki psihijatrijski prirunik, koji daje na uvid simptome svihdo sada prepoznatih poremeaja, pa tako i napada panike i poremecaja panike. Za razlikuod mnogobrojnih teorija i terapijskih pristupa kako ostalim, tako i poremeajima koji setiu anksioznosti i panike, DSM pretenduje da bude vrednosno neutralan, to jest teitome da se, na to objektivniji nain, pobroje simptomi i karakteristike poremeaja, neulazei ni u jednu poznatu teoriju o nastanku, uzrocima i dinamciji poremeaja. Iako je,naravno, potpuna neutralnost nemogua, DSM IV prua koncizan pregled simptomanapada panike i anksioznosti i dogovoren nain za dijagnostifikovanje anksioznosti ipanike kao poremeaja. It tog razloga smatramo da je opravdano napraviti uvod u ovuknjigu prikazom te liste simptoma, kako bismo pruili uvid u to ta se danas u svetu upsiholokim i psihijatrijskim klinikama koristi za dijagnostifikovanje ovih problema,

odnosno da bismo se osigurali da se razumemo kada, na daljim stranicama, budemo pisalio problemima anksioznosti i panike.

DSM IV kriterijumi za napad panike:1. palpitacija, lupanje sra, povien puls2. znojenje3. obamrlost ili drhtavica4. oseaji kratkoe uzdaha i guenja5. oseaj davljenja6. bol ili oseaj nelagode u grudima7. munina ili nerijatnost u stomaku8. oseanja vrtoglavice, nestabilnosti, muenja u glavi i nesvestice9. derealizacije (oseaj da se ne nalazimo u realnosti) ili depersoanlizacija (oseaj

odvojenosti od samog sebe)10.strah od gubitka kontrole ili ludila11.strah od smrti12.oseaj utrnulosti13.jeza ili naleti vruin


9/68

999

DSM IV kriterijumi za poremeaj panike:

1. obnovljeni neoekivani napadi panike2. bar jedan od napada je u trajanju od bar jednog meseca (ili due) praen jednim

(ili vie) od sledeih simptoma:

3.

konstantnom brigom oko javljanja sledeeg napada panike4. prigom oko implikacija ili posledica napada (kao to su gubitak kontrole, srani

napad, strah od ludila itd)5. znaajna promena u ponaanju koja se dovodi u vezu sa napadima panike6. panini napadi nisu proizvod fiziolokih efekata supstanci kao to su lekovi ili

doge, niti posledica loeg fizikog zdravlja, kao to je uveanje titaste lezde ilineki drugi problem sa telesnim zdravljem

7. panini napadi nisu sastavni deo drugih mentalnih poremeaja kao to je socijalnafobija, opsesivno-kompulsivni poremeaj, posttraumatski stresni poremeaj,separacione anksioznosti.

Panini napad je podeljen na ist panini napad i panini napad praenagorafobijom.DSM IV kriterijumi za agorafobiju:

1. anksiozna oseanja povodom mesta ili sutuacija sa kojih bi bilo teko ili sramotnopobei ili u kojima bi bilo teko obezbediti pomo ukoliko bi nastali simptomipanike. Agorafobini strahovi ukljuuju karakteristian splet okolnosti kojiukljuuje ostajanje na otvorenom prostoru bez prisustva druge osobe, bivanje ugomili ljudi, ili stajanju u redu, na mostu, putovanje autobusom, vozom iliautomobilom.

2. ove situacije se izbegavaju ili,ako se ne izbegavaju,praene su neprijatnostima ianksioznostima povodom mogueg nastanka paninog napada ili panici slinihsimptoma. Ove osobe zahtevaju pratnju u gore navedenim situacijama

3. anksioznost ili fobino izbegavanje ne moe da se opie drugim izbegavajuimponaanjem i anksioznostima prisutnim u razliitim mentalnim poremeajima.

Statistiki podaci o rasprostranjenosti simptoma panike:Panini napadi su simptomi anksioznosti.. ali injenica je da je to jedno posebno

stanje koje je povezano sa anksioznou drugaije od svih ostalih. Osnovna vidljivakarakteristika napada panike je da se oni javljaju jako naglo, doivljavaju prilinoemocionalno i ugroavajue i utiu na ljude tako da se oni u toku napada oseaju potpunoonesposobljeno. Danas u svetu, panini napadi predsatavljaju veliki problem. Na primer,prognozira se da e oko 60 miliona ljudi u toku ivota doiveti napad panike. Dok oko 3miliona ljudi u toku ivota doivi pravi panini poremeaj. Najrizinije godine za prvojavljanje napada panike su izmeu 15 i 19.ene dva puta ee nego muskarci doivljavaju napade panike, i do osam puta jeverovatnije da e se napad panike javiti kod bliskog lana porodice koje imaju istorijunapada panike nego kod onih koje nemaju.

Napadi panike se razlikuju po vrsti i izraenosti simptoma. Nee svi ljudi doivetisve pobrojane simptome i nee ih doiveti u jednakoj jaini. Meutim, koliko god bili


10/68

111

izraeni simptomi, napad panike za sve koji ga doive predstavlja vrlo neugodno izastraujue iskustvo.

Napadi obino traju desetak minuta, ali mogu trajati i krae ili due: nekada trajuod jednog do pet minuta, a ima sluajeva u kojima su potrajali i po pola sata. Ima i ljudikojima su tek lekari, po odlasku u hitnu pomo,zaustavili napad panike. Generalno, svi

koji doive neprijatno iskustvo u vidu napada panike, posebno kako ti napadi imajutendenciju da se ponavljaju, potrae savet lekara opte prakse, ili savet kardiologa.Napad panike, bio on povezan sa agorafobinim strahovima ili ne, moe da

preraste u poremeaj panike. Uglavnom se ovi napadi ponavljaju i javljaju iznenadno utoku vie meseci ili godina. Oni traju dok se pojedinac ne odlui na traenjeprofesionalne pomoi povodom sve jaih simptoma koji utiu na celokupan ivot. Tajuticaj na celokupan ivot se ne odnosi iskljuivo na sve jae simptome panike, vein adruge negativne emocije koje se javljaju povodom panike, povodom simptoma i napada.Ljudi se uglavnom stide svojih poremeaja, a posebno je napad panike takva vrstaproblema povodom koje se mnogi ljudi stide.. Kako napadi panike bude burna ponaanjakoja ljudi u toku napada ne znaju kako da spree, jednom kada napad proe i kada osoba

ostane sa svojim seanjem na ponaanje i re

i koje je izgovorila u toku napada, uglavnomse osea postieno, neadekvatno, osramoeno,sa ponavljanim pitanjima oko toga ta li

sada okolina misli o meni kada sam u stanju da tako izgubim kontrolu. Sopstvenaoseanja neadekvatnosti se esto doivljavaju kao vee ili manje narcistike povrede.Stid povodom napada panike je moda ak i manje neugodna emocija od strahapovodom sledeeg napada panike. Kada se budemo bavili opisivanjem uzroka nastankaovog poremeaja iz perspektive racionalno emotivno bihejvioralne terapije, videemo daje strah povodom napada panike gotovo sigurna garancija da e osoba doiveti sledeinapad. to je jai strah od narednog napada, to e naredni napad biti jai, neprijatniji, aosoba se posledino oseati manje kompetentno i funkcionalno.

Ukoliko se osobe ne jave za pomo, napadi panike mogu prerasti u praveporemeaje panike, a oseanja i ivotni stil se toliko pogorati da postane ugroen itavnain ivota. Ponavljane epizode, strahovi i tenje da se situacija sakrije,bitno utiu nakvalitet i organizaciju ivota. Postoje tehnike samopomoi koje emo u ovoj knjiziopisati i podeliti sa itaocima. Danas se veliki znaaj pridaje biblioterapiji i smatra se daodreeni pojedinci zaista mogu da profitiraju od knjiga samopomoi i da sami, uz pomoodabranog tiva, sebi pomognu i sebe iscele.

Meutim, istina je da u veini sluajeva tehnike samopomoi funkcioniu naadekvatan nain tek nakon terapije i praktikovanja tih tehnika u odnosu saprofesionalcem, iskusnom osobom koja e vas nauiti kako da tehnike na pravi nainprimenite na sebi.

Pozitivna strana i lepa vest za ljude koji pate od napada panike je da jeuspenost tretmana napada panike visoka, u jednom broju sluajeva, tretmantegoba zavrava relativno brzo, dok kod drugih moe da potraje nekoliko meseci iliak godina. U zavisnosti od individue i vrste pomoi koju izabere, tretman napadapanike se, kod jednog broja ljudi, moe uspeno zavriti za samo nekoliko terapijskihseansi. Meutim, svaki tretman je posebno dizajniran za datog klijenta i, ako se ne zavriza nekoliko seansi, to ne znai da je osoba ozbiljno poremeena. Svako ima svoj ritam


11/68


12/68

111

Pitanje je da li postoji genetska predispozicija za javljanje ovih poremeaja. Akopoemo od toga da je anksioznost ili preterana briga uvod u napade panike, moemopredpostaviti da postoji nasledna predispozicija za javljanje istih. Neka istraivanja suukazala na znaaj genetskih faktora. Meutim, veza izmeu predispozicije i pravognapada panike u tim istraivanjima nije jasna, i danas dominira miljenje meu

strunjacima da porodi

ni stilovi, u

enje po modelu i odre

en na

in vaspitanja mogu dabudu pokretanastanka panike, bilo da se ovi porodini stilovi nadovezuju na genetsku

predispoziciju, na taj nain joj samo olakavajui da se razvije, bilo da su sami po sebidovoljni da stvore plodan milje za javljanje problema sa panikom.

Poremeaj panike je,u stvari,poremeaj anksioznosti sa ponavljanim epizodamanapada panike. Da bismo razumeli napade panike neophodno je da razumemo ta jeanksioznost, odnosno strepnja, te na ovom mestu navodimo kriterijume zageneralizovani poremeaj anksioznosti:

1. nemir, oseaj kao da smo na ivici2. lako umaranje3.

teko

e u koncentraciji ili ose

aj da nam je glava prazna4. iritabilnost, razdraljivost

5. miina tenzija6. poremeaj sna

Anksioznost je sastvani deo mnogih poremeaja, od blagih do tekih. Anksioznostje vrsta nefunkcionalne emocije sa izraenom kognitivnom (misaonom) komponentom.Odnosno, sa izraenim uticajem naeg miljenja ili nesvesnih pojmova u osmiljavanjusveta. Poto anksioznost pokree na odreena ponaanja ili, sa druge strane, utie naukidanje odreenih ponaanja, dakle poto ima motivacionu komponentu, moe da segovori o anksioznom stavu. Ako nekog karakterie anksiozni stav,to znai da je taj nekopreokupiran razliitim i preteranim brigama oko stvari, pojava i ljudi na nain koji jenefunkcionalan i ograniava njegove akcije i na emotivnom planu se doivljava kaoograniavaju i bolan. Neurotine osobe sa izraenim problemima anksioznosti estotoliko svoje energije troe na, sa logiki i objektivne strane, nebitne probleme, da impremalo energije ostaje za noenje sa realnim problemima. Osobe koje pate od preteraneanksioznosti se esto ponaaju na paradoksalan nain, brinui naizgled oko stvari kojeostatku sveta ne predstavljaju znaajnu brigu, a zapostavljajui bitnije stvari. Meutim,kako se anksioznost hrani anksiozsnou, i generie nove anksioznosti, nove anksioznemisli, stavove i ponaanja, neretko osobe sklone anksioznosti poinju da brinu oko svegai svaega i veito oseaju nemir, gr, napetost i kao da nikada nisu u stanju da se opuste.

I napadi panike i poremeaji panike su, u sutini, vrsta poremeaja anksioznosti. Kakobismo sumirali sve mogue simptome poremeaja anksioznosti na najplastiniji nain, nasledeim stranicama emo ih podeliti u kategorije.

Kognitivni simptomi poremeaja anksioznosti1. senzorni -perceptivni 2. tekoe u miljenju 3. konceptualni

Um: mutan,maglovit, fluidan.

Ne seamo sevanih stvari

Kognitivnaiskrivljenja


13/68

111

Objekti izgledajumutno i udaljeno

Okruenje izgledanerealno i drugaije

Oseamo se kao danismo u realnomsvetu

Panja jehipervigilna

Zbunjeni smo Nesposobni da

kontroliemomiljenje

Teko nam je da sekoncentriemo Bivamo lakoometeni

Blokiraju nam semisli

Teko rezonujemo Gubimo mogunost

da budemoobjektivni

Strah od gubitkakontrole

Strah da neemoizdrati

Strah da emo sefizi

ki povrediti iliumreti

Strah od mentalnogporemeaja

Strah od negativnihprocena od stranedrugih

Strane slike u glavi Ponavljajue

zastraujue ideje

Bihejvioralni simptomi Inhibirano, ukoeno ponaanje Miina ukoenost Potreba za beanjem Potreba za izbegavanjem Nefluentan, nejasan govor Neskladno kretanje Nemir Poljuljan telesni stav hiperventilacija

Simptomi vezani za fizioloki sistemkardiovaskularni

PalpitacijeUbrzan rad srcaPovien krvni pritisakNesvesticeSmanjen krvni pritisakSmanjen puls

Respiratorni:Ubrzano disanjeTekoa dolaenja do vazduhaKratkoa udahaPritisak u grudimaUbrzano disanjePlitko disanjeKnedla u glu


14/68

111

Oseaj davljenjaBronhijalni spazam

Neuromiini:Povieni refleksi

Nemirni kapciNesanicaSpazamTremoriRigidnostUkoen izraz licaNestabilnostGeneralizovana slabostUtrnule nogeNespretno kretanje

Gastrointestinalni:Bol u stomakuGubitak apetitaOdvratnost prema hraniMuninaNelagoda u stomakuPovraanje

Urinarni trakt:Pritisak za mokrenjem

esto mokrenje

Koa:Crvenilo u licuBledilo u licuLokalizovano znojenje (posebno dlanova)Generalizovano znojenjeTalasi hladnoe i vruineSvrab

Nastanak anksioznosti prema principimaracionalno emotivno bihejvioralne terapije


15/68

111

Postoje mnoge teorije koje na razliiti nain definiu poreklo i nastanak

anksioznosti. U ovom delu emo se baviti postavkama REBT-a, odnosno racionalnoemotivno bihejvioralne terapije, koja ima sopstveno odreenje porekla anksioznosti inudi tehnike za suoavanja i prevazilaenje iste.

REBT je podvrsta kognitivno bihejvioralnih terapija koja je nastala pedestihgodina prolog veka u Americi, kao odgovor na dugake psihoanalitike postupke.Tvorac ovog metoda, doktor Albert Elis, nije osporavao psihoanalitiku teoriju linosti,ali je smatrao da je psihoanalitiki proces nepotrebno dug, da su psihoanalitiaribezrazlono nedirektivni ili ak i pasivni, i predloio je aktivnu formu direktivne iedukativne terapije koja je znatno kraa od psihoanalize, a koja je, prema nekimistraivanjima, jednako uspena kao i psihoanaliza.

Osim ovih razlika izmeu dve terapijske metode, moda je kljuna razlika zarazumevanje tretmana napada panike, kao i mnogih drugih psihikih poremeaja, razlikau definisanju vanosti odnosa izmeu terapeuta i klijenta. Dok psihoanalitiari ovomodnosu pridaju centralno mesto za uspeh terapije, REBT orijentisani terapeuti smatraju da

odnos nije lekovit, niti se, poput psihoanalitiara, bave analizom odnosa izmeu klijenta iterapeuta. Prema REBT-u, tehnike su te koje donose krucijalnu promenu i oslobaanje odsimptoma. REBT orijentisani terapeuti, sa druge strane, vide psihoanalizu kao vid pomoiu kojem je bez toplog, permisivnog, saoseajueg odnosa izmeu klijenta i terapeuta,faktiki nemogue postii pomak u terapiji!

Pitanje je koliko su ovi razliiti pogledi realni, ali nain na koji je osnivaREBT-a video psihoanalizu, sa svim njenim pretpostavljenim manama, doveo ga je do ideje dastvori krau, fokusiraniju i direktivniju formu terapije, odnosno metod koji u tretiranjunekih problema moe biti bri od psihoanalitikog.

Polazei od postavki REBT-a, osnovno je shvatiti da ljudi nisu uznemireni

dogaajima po sebi, ve svojim mislima, idejama i filozofijama koje sami stvarajupovodom odreenih dogaaja.Drugaije reeno, svojim definisanjem odreenih stvariiz spoljanjeg i unutranjeg sveta. Misli o odreenim dogaajima i znaenje koji im samipripisujemo su ono to kod nas izaziva reakciju na te dogaaje. Sam dogaaj i naaoseanja i ponaanja nikada nisu u direktnoj vezi. Veza izgleda ovako: neto, za nasbitno, se desilo. Mi tome to se desilo pridajemo odreena znaenja, mislimo o tome naodreen nain i sebi govorimo neto o tome to se desilo. Taj unutranji govor, iodreenje znaenja koje za nas ima dogaaj koji se desio, stvaraju nae emocije povodomtog dogaaja i definiu nae ponaanje u odnosu na njega.

Kada klijenti dou na terapiju oni, u glavnom, ne postavljaju stvari ovako kakosmo ih mi opisali. Klijenti se uglavnom ale ili na odreene dogaaje, ili na negativne

emocije i senzacije koje doivljavaju. I preteno smatraju da odreeni dogaaji direktnoizazivaju negativne emcocije kod njih. U svakodnevnom ivotu esto ujemo izjave tipaljut sam jer vie na mene. Kada takvu osobu pitamo ta ju je naljutilo, krivac e bitisagovornik koji je vikao. Meutim, postavka REBTa je da sagovornik ne moe daizazove neiju ljutnju, ve da sami svojim tumaenjima doprinosimo da se ljutimopovodom neega tako to emo razmiljati na odreeni nain. U ovom primeru, kadaneko vie, ljudi su sklonu da smatraju da je to drsko i, zato to im to ne prija, oni samisebe unervoze i naljute mislei otprilike ko si ti da ti vie na mene, ti apsolutno ne sme


16/68

111

tako da se ponaa, ko to je dao za pravo da urla na mene. Tada ljudi postave jedannerealistian zahtev svom sagovorniku, koji je taj sagovornik ve unapred prekrio.Dakle, zahtev je ti apsolutno ne sme da vie na mene, dok sagovornik upravo to radi.Kada stvari postavimo tako da zahtevamo neto, a to neto se ne ispuni, mi povodom togneega doivljavamo takozvane nezdrave emocije. Dakle, tebi je zabranjeno da to radi, a

ti to ipak radi, i to je neuveno, ti si uasna osoba i to to radi je uasno i ja to ne

u daposnosim. Sve ove fraze su fraze koji sami sebi govorimo, ili pojmovi koji nam se

vrzmaju po glavi kada god se naemo u situaciji u kojoj doivljavamo nezdrave emocija.Dogaaji, sami po sebi, nemaju moda utiu na nas, nae misli, da stvaraju nae emocijei definiu naa ponaanja. Naspram vruih, mi imamo i takozvane hladne misli, kadamislimo na trezven, odnosno racionalan nain. Racionalno miljenje ne podrazumevazahtevanje neega za ta inae ne moemo da imamo garancije. Pandan ovoj situacijiljutnje ne bi bilo oseanje sree to neko vie na nas, jer bi to bilo vrlo neprikladno.Pandan ljtnji, kao posledici vrueg miljenja (zahtevanja) bi bilo nezadovoljstvo kaoposledica hladnog, odnosno trezvenog miljenja. Umesto zahteva da neko ne vie na nas,iako on upravo to radi, racionalnija misao bi bila, ne svia mi se to vie na mene, iako

to radi, oseam se nezadovoljno i planiram da uradim neto po tom pitanju (odetam,saekam da se smiri, pa da ponem normalno da razgovaram sa tobom itd).

Navodimo ovaj primer iz svakodnevnog ivota da bismo ukazali da tendenciju zaracionalno i iracionalno miljenje imaju ba svi ljudi, a ne samo oni koji pate odmentalnih tegoba ili postaju klijenti psihoterapijskih i psihijatrijskih tretmana. Takoe,navodimo ovaj svakodnevni primer da bismo odmah na poetku skrenuli panju da vruei hladne kognicije nije uvek lako razlikovati. Nije ih lako otkriti, za poetak. Retko komisli u tako jasnim terminima dok doivljava neku snanu emociju. ee je na pogledna svet koji boji nae miljenje spakovan u neku vrstu podrazumevajuih pojmova,automatskih misli koje nisu sasvom razluene jedne od drugih. Iz toga razloga jepoetnicima, uglavnom, potreban vodi koji je iskusan u prepoznavanju ivotnihfilozofija ili terapeut da ih tome naui.

Vratimo se na priu o anksiozosti koju prikazujemo iz ugla racionalno emotivnobihejvioralne terapije.

Dakle, da se odmah na poetku ispravim u formulaciji anksioznost, premakonceptima REBT-a, ne nastaje, veje mi sami pravimo. Moemo da se sloimo daprethodno pomenuta bioloka osnova anksioznosti postoji. Moda bi neki rekli da impostoji bioloka osnova za neto, to mora da ima smisla ili mora da je korisno. I ja seslaem da je bilo korisno za nae prethodno pomenute pretke, ali se ne slaem da jekorisno sada za nae savremenike. Sa druge strane, to se smisla tie, smatram da je bilosmisleno nekad, ali smatram da je smisleno i danas! Smisleno i smiljeno.Na odgovor, kada polazimo od teorije REBT-a, na pitanje o poreklu anksioznosti je daje mi sami sebi pravimo. inimo sebe sami uznemirenim povodom odreenih stvari zatoto na odreeni, anksiozni nain,mislimo o njima. Kada mislimo na nain tipa Ne bi libilo grozno da se takva-i-takva- stvar desi vrlo lako sebe moemo da nainimoanksioznima.

Situacije su najrazliitije mogue, od linih do socijalnih. Na primer. Dovoljno jeda na poslovnom razgovoru pomislimo zar ne bi bilo gadno da sada kaem netoglupo pa da sebi izazovemo frustraciju, oseaj nelagode i preterane brige oko toga da li


17/68

111

emo zaista rei neto glupo. Ili u jo bezazlenijoj situaciji, na primer u kafiu saprijateljima, dovoljno je da pomislimo, iz nekog razloga, da bi bilo ba uasno daprospem kafu tu, na javnom mestu pred svima, gde bi mi se svi smejali ili mislili da samtrapava osoba, pa da prestanemo da u toj kafi uivamo i umesto toga nainimo sebepreterano opreznim i obazrivim u vezi svog ponaanja. Primenite na bilo koju situaciju

miljenje tipa zar ne bi bilo grozno, poraavajue, potpuno demoraliu

e inepodnoljivo kada bi se neka stvar desila i eto recepta da se uinite anksioznim!

Meutim, nije svaka anksioznost koju doivimo povezana sa samo-poraavajuimmislima oko nekih linih slabosti koje e izai na videlo u javnim situacijama. Drugapoznata vrsta anksioznosti se razvija iz pogleda na svet koji imaju mnogu ljudi, a koji suu psihologiji povezuje sa niskom tolerancijom na frustraciju. Osnovna ideja ljudi kojislabo toleriu frustracije je otprilike sledea: ivot bi trebalo da bude lak i da seodvija na nain koji meni odgovara, bez previe prepreka i nerviranja, a ako se neodvija na takav nain, to je onda grozno i ja to ne mogu da podnesem.Ako imateovakve misli ili varijacije na temu ove ideje, onda ste u zamci da sebe ponavljanofrustrirate i inite anksioznim u pogledu komfora ivota. Tipine varijacije ove ideje su

misli tipa Moram da se oseam dobro, Ne smem da budem anksiozan-zabrinut,Moram da budem kul itd. Seate se mog druga kog sam pomenela u uvodu ove

knjige koji je olienje kul osobe. Za njega je biti kul, biti hladne glave i ne uzbuavatise preterano oko bilo ega, bio imperativ. Sve dok se nije naao pred velikim ivotnimizazovima koji su zahtevali mnogo napora i u kojima je objektivno zaista teko bilo ostatikul. Tada je, ako se prisetimo, doiveo po prvi put simptome panike i omalovaio smisaosvega to je radio. Povlaenje od ivota mu je u tom trenutku bilo lake nego da priznasebi da ne moe ba uvek da bude kul.

Ako dozvolite sebi da razvijate ovakav pogled na svet i da zahtevate od sebe dabudete kul, smireni, oputeni i da vam uvek bude udobno, kada se naete u situaciji kojanije udobna, prijatna, i ne slae se sa vaim zahtevima, napad brige, anksioznosti ineprijatnosti e se trenutano pojaviti! Sa ovakvom ivotnom filozofijom vrlo je lakoda postanete anksiozni, ak i po pitanju toga da moete postati anksiozni!

Mnogi ljudi sa kojima smo priali na temu anksioznosti i brige smatrali su, i/ili idalje smatraju da je normalno i logino i poeljno da se u nekim ivotnim situacijamaovek brine. U zavisnosti od toga ta je kome vano, razliiti ljudi e oko razliitihsadraja razvijati brige. Oni koji veruju u predskazanja, mogu da smatraju da je normalnoda brinemo oko nadolazeeg smaka sveta. Ili, na konkretnijem nivou, mnogi roditelji erei da je normalno, da je sasvim prirodno i ak i da bi bilo nenormalno ne brinuti da li eneto loe da se desi njihovoj deci, da li e, na primer, svakog dana uspeno prei ulicu naputu do kole.Ako ne brinem o tome, kau ljudi skloni ovakvom miljenju, onda moe dase desi..na primer.. da mi dete zgazi auto. Pretpostavljam da se mnogi ljudi sa tim slau.Naravno, biti oprezan, voditi rauna da nauimo kako da se zatitimo i zatitimo one dokojih nam je stalo, veoma su poeljne stvari. I bilo bi malo udno da roditelji ne povedurauna da naue svoju decu kako se paljivo prelazi ulica i na taj nain poveaju anse zabezbednost sopstvenog deteta tokom celog budueg ivota. I poto smo rekli da sviimamo predispoziciju da nekada inimo sebe anksioznima i preterano zabrinutima, nije ninenormalno ako ponekada osetimo brigu povodom nekih stvari. Ali, iza oseanjapreterane zabrinutosti u ovakvim sluajevima lei jedno paradoksalno miljenje. Jedno odiroko rasprostranjenih iracionalnih uverenja koje glasi Ako neto strano moe da se


18/68

111

desi, ja moram da brinem !! Verujemo da i sa ovim uverenjem mnogi ljudi mogu da sesloe i verujemo da ovakvu izjavu mnogi ljudi ne smatraju iracionalnom. U to verujemojer smo se u to lino uverili. Ali, da bi neto bilo racionalno, za to moraju postojati dokaziu stvarnosti. Pa, ako bilo ko uspe da odgovori na pitanja - zato mora da brine ako netostrano moe da se desi, gde pie da mora da brine povodom stranih stvari koje mogu i

ne moraju da se dese, koja je korist od takve brige, da lie briga sama po sebi umanjitianse da se neto loe zaista i desi i da li je logino misliti da briga o neemu moe da

sprei bilo kakve situacije i dogaaje..onda emo se sloiti da je takav stav racionalan.Ali, kako smo i mi probali da naemo odgovore na sva ova pitanja, shvatili smo dadokazi za racionalnost tog uverenja ne postoje. Bar ne postoje logini, realistini ipraktini dokazi koji bi potkrepili postojanje preterane brige.

Moda je najbolje pokazati sve ove ideje na primeru.Zamislimo osobu koja je nesigurna u sebe, i kao takva se plai svakog odbijanja. To imaveze sa njenim niskim kapacitetom za tolerisanje frustracije, i nesigurnost i strah odmogueg odbijanja je uvode u poziciju u kojoj izbegava sve mogue socijalne situacije u

kojima bi mogla da bude odbijena. Ova persona verovatno nema mnogo prijatelja, ako ihoupte ima, a teko da ima i nekog ljubavnog partnera. Kao i veina nas, volela bi daima nekog uz sebe, ali svaki put kada se ukae prilika da se inicira neki razgovor, ona sesakrije i odustane od bilo kakvog pokuaja, jer je to situacija u kojoj bi mogla bitiodbijena. Sklanjanje od socijalnih kontakata ovakvu osobu definitivno ini otpornom naodbijanja, ali je ini i usamljenom, prepadnutom u socijalnim situacijama, nesnaenom ifrustriranom. Niko ne voli da bude usamljen jer se plai kontakta. Ako zamislimo jednutakvu osobu, moemo se pitati kako je ona postala takva?.

Razliite teorije imaju razliite pristupe i sigurno da mnogi faktori mogu da utiuna neiji nedostatak samopuzdanja i loe tolerisanje frustracije. Ali, ta u konkretnojsituaciji povodom koje osoba osea paraliuu anksioznost povodom mogunosti da budeodbijena izaziva ove jake i neprijatne emocije?

Kako se nalazimo u oblasti shvatanja anksioznosti iz ugla REBT-a, jo napoetku, kada je postavljeno pitanje kako nastaje anksioznost, odmah smo se ispravilinapisavi da anksioznost ne nastaje, veje sami stvaramo. Stvaramo je svojim mislima iubeenjima da su neke stvari, situacije i ljudi, uasni i da ne moemo da ih podnesemo.Ova osoba (zovimo je osobom X) iz primera najverovatnije razmilja u stilu bolje dami niko ne prie i da nikom ne priem, jer je svaki kontakt potenicjanla ansa dame neko odbije na ovaj ili onaj nain, da se nekom ne svidim i da me odbaci, a kadabi se to stvarno desilo, to bi bilo toliko strano da ja to ne bih mogla da podnesem. Ideja o nepodnoenju je toliko jaka da osobu spreava da ulazi u socijalne situacije kakobi ostala na kvazi sigurnom terenu sopstvene usamljenosti i ideja o nepodnoenju jetoliko jaka da stvara preteran oseaj neugode, brige i anksioznosti povodompotencijalnog odbijanja.

Ideja da neko ne moe da podnese situaciju koja mu se ne svia je bliskopovezana sa idejom da ako neto strano moe da se desi, mi moramo oko toga dabrinemo. Jedan stav se svodi na drugi. Iako su naravno oba stava iracionalna. Na pitanjezato neko mora da brine ako neto loe moe da se desi, koliko god odgovor koji e


19/68

111

uslediti bude bio direktan ili indirektan,dolazimo do toga da takav pojedinac ne moeda podnese posledice oekivane katastrofe i da smatra da e svojom brigom da je sprei.

Da sumiramo ovo to smo sada rekli o sopstvenom doprinosu stvaranjaanksioznosti:

1.

zahtevamo da svet oko nas bude komforan i da se ivot odvija onako kako elimo2. ako se ovaj zahtev ne ispuni, mi doivljavamo preplavljujuu anksioznost3. ideja da je strano doiveti neprijatnosti i anksioznosti potkrepljuje ideju da ako

neto strano moe da se desi mi i treba da povodom toga brinemo4. to dovodi do stvaranja jo vee anksioznosti

Da se vratimo osobi X koja se uasava odbijanja. Kako jednoj takvoj osobi, utakvim ivotnim okolnostima, moemo da pomognemo da se oslobodi preterane brige ianksioznosti povodom ideje da e biti odbijena, i pomognemo joj da se adaprira na svet ,ivot i mogunost da bude odbijena, da izgradi ideju da ona to moe da podnese?

Ideja o podnoenju, misao da moemo da podnesemo neprijatne situacije,

omoguava nam da ivimo, isprobavamo, eksperimentiemo, nekad doivimo neto lepo,nekada neto runo, ali, sve u svemu, prolazimo kroz ivot kao i svi drugi, sa lepim i

manje lepim uspomenama. Ideja da ne moemo da podnesemo frustrirajue i tekesituacije paralie, ini nas anksioznima i pomae nam da odustajemo i posustajemo izdana u dan.

Dakle, u pitanju je ideja. Misao. Pogled na svet. Promenimo ideju i promeniemokako se oseamo! Zvui jednostavno, i jeste jednostavno, ali nije lako. Nije lako jer takveideje koje imamo nismo napravili jue, ve je neto to sebi ponavljamo godinama uslinim situacijama i ime sebe dugotrajno indoktriniramo. I, po principu da i sto putaponovljena la postaje istina, ako ubeujemo sebe u svoja iracionalna uverenja,vremenom emo postati potpuno ubeeni u njih. Kako ovek postane ubeen u netoto je sasvim nedvosmisleno iracionalno i nelogino i nepoeljno za njega?Tako tote misli i ideje koje uvamo godinama postaju ukorenjene i automatizovane i gotovopredsvesne. To su ponekad pojmovi koji i nisu iste misli, ve su kombinacija slika iideja o ijem kredibilitetu uopte ni ne razmiljamo. Zato je uasno biti odbijen? Mnogina takvo pitanje odgovaraju zato to je uasno - eto tako! Kada jedna odrasla i pametnaosoba na pitanje odgovori na ovakav deiji nain, uz to esto i iziritirana to joj nekopostavlja glupa pitanja kada je tako oigledno da je neto uasno i nepodnoljivo ... ondavalja nastaviti sa ispitivanjem ispravnosti, korisnosti i loginosti takvog argumenta.

Ako istrajemo u preispitivanju razloga osobe X iz prethodnog primera ako netostrano moe da se desi ja moram da brinem, biti odbijen je strano, stoga brinem, i nedolazim u situacije u kojima mogu da budem odbijena, jer ja ne mogu da podnesem dabudem odbijena doiemo da toga da su njeni privatni razlozi njene elje. Dakle, nesme da se desi jer ja to ne elim, uasno je jer mi se ne svia i ne mogu da podnesemjer sebe ubeujem u prethodna dva stava!

Sigurno, nikom nije prijatno da bude odbijen, ali na koji tano nain je to jedanuasan i grozan dogaaj? Kada je neto toliko uasno i grozno to znai da je vie nego stoposto loe pa, ako takve stvari sebi govorimo, nije ni udo da mislimo da tako groznestvari neemo moi da podnesemo. Ali, koliko je verovatno da neko stvarno nee moi


20/68


21/68

222

Moda je ovo dobro mesto da pobrojimo razlike izmeu anksioznosti, odnosno preteranebrige i normalne poeljne brige. Dakle izmeu emocije koja je posledica izvesnogzahteva, i emocije koja je posledica odreene elje.

EMOCIJA KVALITETEMOCIJE

MILJENJEKOJEIZAZIVAEMOCIJU

TIPUVERENJA

POSLEDICE MILJENJA PONAANJE

Anksioznostoko linevrednosti iliudobnostiivota

Nezdravaemocija

Mislimodaimamorazlog zabrigu jernamnetopreti

iracionalno precenjujemoopasnost

potcenjujemomogunostda moemodasavladamoopasnost

to nasdovodi dotoga damislimo da jeopasnost jovea nego tojeste

to stvarahroninubrigu

fizikopovlaenje odpretnje

psihikopovlaenje odpretnje

pokuaj daponitimo

pretnjumagijskimmiljenjem ilisujeverjem

obamrlostoseanja

traenjerazuveravanja

briga Zdrava

emocija

Mislimo

daimamorazlog zabrigu jernamnetopreti

Racionalno na realannainsagledavamo

i definiemobrigu

na realannainrazmiljamokako da se sanjomsuoimo

samim timstvaramo setpotencijalnihnaina da sesa njomsuoimo

suoavanje sapretnjom naosnovuprethodnoosmiljenihnaina na kojesa njommoemo da sesouimo

konstruktivneakcije uodnosu napretnju

Kognitivna struktura i najee vrste misli koji izazivaju anksioznost:


22/68

222

bilo koja udna situacija treba biti opaena kao opasna situacija ili osoba je nebezbedna sve dok se ne dokae da je bezbedna uvek je najbolje da oekuje najgore moja sigurnost i bezbednost zavise od predvianja i pripremanja za sve mogue

opasnosti

ne mogu da poverim svoju bezbednost nekom drugom. Ja sam moram daosiguram sopstvenu sigurnost u nepoznatim situacijama, moram biti nepoverljiv i utljiv moja opstanak podrazumeva da uvek moram biti kompetentan i snaan nepoznate osobe mrze da vide slabost drugih napae me im primete znak moje slabosti ako me napadnu, svi e videti da sam slab i socijalno neadekvatan

Kako se izlazi iz tog kruga?Jedan od odgovora je poseta psihologu, drugi od odgovoraje uenje kako da se suprotstavljamo svojim iracionalnostima i motivisanost da u timsuprotstavljanjima istrajemo sve dok ih ne zamenimo funkcionalnijim, realistinijim i

loginijom pogledom na svet.Iza svake emocije stoji odreeno miljenje koje je izaziva i na nju utie. To miljenje je

izraeno u vidu jednog stava u koji verujemo.Za svako takvo miljenje moemo da proverimo da li je racionalno ili iracionalno,pitajui se tri osnovne stvari

1. da li je realistino? da li prolazi test realnosti, da li je dokazivo2. da li je logino? da li sledi iz nekih realnih principa i zakonitosti3. da li je za mene poeljno, pragmatino, praktino

U veini sluajeva, ukoliko je odgovor na tree pitanje negativan, to je dovoljnoda se trudite da promenite miljenje i da ga spustite sa nivoa zahteva na nivo elje.Dovoljno je jer, ako neto nije poeljno, veina ljudi eli da ga se oslobodi.

S obzirom na to da smo dali primer osobe koja je anksiozna povodom moguegodbijanja, i da smo analizirali njena iracionalna miljenja da ona odbijanje ne moe dapodnese, da bi bilo uasno da bude odbijena i da mora stalno da brine oko toga da li e jeneko odbiti, moda moemo da pretpostavimo da je ta osoba spremna da prihvatiloginost, realistinost i poeljnost ponuenih alternativa ( a to je: ono to smatrauasnim je u sutini samo neprijatno, ono to smatra da ne moe da podnese, je sigurnone bi ubilo, pa samim tim moe da podnese, da briga ne samo da ima mnogo vie tetenego koristi, nego nikako ne moe da prevenira sled buduih dogaaja) mogli bismo dapredloimo trening protiv anksioznosti i preterane brige i ponudimo jednu od efikasnihtehnika suoavanja sa brigama i anksioznostima.

U ovom sluaju, pandan izbegavajuem ponaanju koje nosi anksioznost jeasertivno ponaanje koje e osobu suoiti sa anksioznostima. Veba glasi manje vieovako: radi ono to te ini anksioznim i to misli da ne moe da podnese, kako bisebi pokazao1. da moe da podnese2. to se vie suoava sa sopstvenom anksioznou u neprijatnim sitiacijama, tosituacije postaju manje neprijatne, a ti manje anksiozan


23/68

222

Dakle, na konkretnom primeru, ovakvu osobu X treba dovesti u situaciju u kojojmoe da bude odbijena.

Ukoliko je strah od odbijanja preplavljujue jak, valja krenuti sa zadacima manjihproporcija. Sa ovim stvarima valja biti paljiv. Niko nije u stanju da proguta prevelikzalogaj, i nikom ne treba situacija kojom e biti uasnut. Uvek se moe nai, za poetak,

neto to je manje neprijatno i prihvatljivije. Na primer probaj da pita nekog na ulicida ti pozajmi novac za kartu za prevoz jer si zaboravio novanik kod kue. Na sledeemnivou probaj da pozove saradnika istog pola na ruak (gde pretpostavljamo da jeodbijanje od strane istog pola, u sluaju heteroseksualnih osoba, lake podnoljivo odemocionalnog odbijanja osobe koja nam se seksualno dopada) i, na sledeem nivou,probaj da pita osobu koja ti se svia da izaete na sastanak

Ovi koraci se prilagoavaju konkretnim osobama u konkretnim situacijama, ali jebitno skrenuti panju na to da, iako situacija ne mora da bude odmah ona povodom kojeoseam najveu anksioznost, svaka blaa situacija ipak treba da izaziva odreen nivoanksioznosti ili neprijatnosti, jer u suprotnom ove veba nema smisla. Jedino suoavanjesa anksioznou moe da nas ubedi da mi zaista moemo da je podnesemo.

Napadi panike iz perspektive racionalno emotivnobihejvioralne terapije

Do sada smo priali o anksioznosti koja moe da se povee sa socijalnim i linimsituacijama, i koja je povezana sa idejom da svet u kome ivimo mora da bude udoban iprijatan i da mi ne smemo da budemo frustrirani i uskraeni za neto to elimo.

Panini napad koji je pomenut kao specifina forma anksioznih poremeaja uuvodu ovog teksta je, u principu, forma ponavljajuih anksioznosti koje sami stvaramo, i

to ponavljajuih do te mere da se osoba koja pati od paninih napada osea zarobljena uzaaranom krugu i esto sasvim nemona da shvati ta se tu, u stvari, deava i kako da satim izae na kraj.

Kako nastaje napad panike? Vodei se principima REBT-a, moemo dati sledeeodreenje. Jednom kada ste veosetili anksioznost bez nekog vidljivog razloga, ondaje mogue da izgradite anksiozan stav prema potencijalnim buduim epizodamaanksioznosti. U tom sluaju, mislili biste neto poput bilo bi ba grozno da opetbudem anksiozan. A misliti na ovaj nain vodi u anksioznost (setimo se izreke: strahse strahom hrani)! Zatim, na sledeem nivou, vi opaate narastajuu anksioznost imislite neto u stilu ovo je ba gadno, sad postajem anksiozan. Ovakvo miljenje

vodi do poveane anksioznosti koja je okida za sledeu misao tipa O ne, sada vegubim kontrolu, ta ako se onesvestim, ili uspaniim ili dobijem srani udar iliponem da se ponaam potpuno ludo? To bi bilo uasno. Anksioznost je, na ovajnain, ponovo uveana, to vodi do jo drastinijim anksioznih misli, i tako u krug. Bitnoje obratiti panju na injenicu da se ovaj obrazac odvija veoma brzo. Toliko brzo daosoba bude svesna samo narastajueg oseaja panike.


24/68

222

Da dodamo i negativne propratne elemente. Veliki broj ljudi koji doivljavanapade panike ima tendenciju ka hiperventilaciji (prebrzom, preobimnom disanju). Toznai da u organizam unose previe kiseonika, dok se paradoksalno oseaju kao damoraju jo vie i bre da diu jer nemaju dovoljno vazduha. Smanjenje nivoa ugljen-dioksida glavna posledica hiperventilacije. Osim toga, hiperventilacija dovodi domanjka kiseonika u mnogim elijama, bez obzira to brzim udisanjem unosimo i viekiseonika u plua. To za posljedicu ima sledece dve grupe simptoma:1. Vrtoglavicu; dozivljaj zbunjenosti; nedostatak vazduha; zamagljen vid i osjecanje da jesve nestvarno;

2. Ubrzan rad srca; utrnulost i neosetljivost na dodir u rukama i nogama; oznojeni dlanovii ukoenost miia

Kako hiperventilacija predstavlja fiziki napor, osoba koja hiperventilira esto oseatoplotu u telu, crvenilo, iscrpljenost i umor. Naprezanje grudnih miia tokomhiperventilacije dovodi do stezanja i bolova u grudima. Ako se prebrzo ili predubokodisanje nastavi, dolazi do druge faze hiperventilacije, koja se ispoljava na sledei nain

- jo jaom vrtoglavicom, esto praenom oseajem munine- oseanjem guenja- bolom u grudima- privremenom oduzetou miia- gubitkom svesti- sve veim oseanjem straha straha da e se neto strano dogoditi, u krajnjem

sluaju-smrt.


25/68


26/68

222

Na sledeim stranicama emo detaljno prikazati istoriju sluaja osobe koja je patila odnapada panike:

Diana je dvedesetosmogodinja ena, doktor po profesiji, majka jednog deteta. Dijana jeu poslednje tri godine bila zaposlena na odeljenju za gastro-intestologiju.

Osnovne albe: Diana se obratila za pomou pogledu napada panike i generalizovanogporemeaja anksioznosti. Tretman je trajao 18 seansi. Dva meseca pre tretmana, ona jedoivela tri napada panike i bila u jakom strahu od narednog. Rekla je: Od pre desetakgodina sam poela da se oseam nervozno i prilino anksiozno povodom svog ivota,mog budueg posla kao lekara, mojih veza sa kolegama i muem, i vanih aktivnosti umom ivotu, kao to su uspeh u koli, doktoriranje..mada, iskreno govorei, trenutno sammnogo vie zabrinuta oko javljanja novog napada panike.

Tok: pre oko osam godina Diana se preselila u novi stan, daleko od svojihprezatiujuih roditelja, kako bi studirala medicinu na prestinom fakultetu. Od tada je

poela da se ose

a bespomo

no, i kae da je ose

ala napade jake anksioznosti i brige okosvega. Ova emocionalna stanja su esto bila povezana sa napetou miia, oseanjem

slabosti, umora i nesanicama. Uvek joj je bilo teko da kontrolie ove fizike simptome, ina posletku je poela da izbegava aktivnosti koje su zahtevale fiziki napor. Mislila je dae svi ovi simptomi da unite njenu efikasnost na poslu i vrednost nje same kaokompetentnog ljudskog bia. Posledica svega toga je da se esto oseala bespomono ida je imala nisko samopotovanje. Lekar opte prakse i psihijatar koje je posetila traivipomo su joj pripisali lekove za smirenje (anksiolitike). Nakon nekoliko mesecimedicinskog tretmana, ona je napustila tretman jer su se simptomi redukovali mnogomanje nego to je ona to oekivala. Prvi napad panike se javio kada je pripremala svojudoktorsku tezu, oko dva meseca pre nego to je dola na psihoterapijski tretman. Okomeseca dana nakon toga doivela je drugi napad panike. U vreme kada se desio druginapad panike, ona je istila svoj stan. Trei napad panike se desio nedelju dana prenego to se javila psihoterapeuti za pomo, dok je bila kod kue, sama, pripremajuipapire za nauni kongres o grastro intestologiji. Panini simptomi su ukljuivali sledee:verovanje da e umreti, verovanje da e dobiti srane smetnje i da e se onesvestiti.Bihejvioralni simptomi: izbegavanje fiziki napora i traenje mesta na kojima bi seoseala sigurno kada je mislila da e da se onesvesti. Fizioloki simptomi: lupanje srca,trnjenje, drhtavica i bol u grudima. Povodom ovih simptoma panike ona je konsultovalapsihijatra koji joj je prepisao xanax (anksiolitik), samo dva meseca pre poetkapsihoterapije.

Osnovni stresovi u Dijaninom ivotu su bili uglavnom socijalnog porekla. Ona je biladete koje su roditelji prezatiivali. injenica da se odselila daleko od roditelja kako bizavravala fakultet je bio prvi veliki stres koji je mogao da bude faktor nastankageneralizovanog poremeaja anksioznosti. tavie, pre nego to se udala, Dijana senadala da e njen budui mu biti njena velika ivotna podrka. Verovala je da e jojpomoi da prevazie anksioznosti i brige po pitanju bilo ega. Na alost, Dijanin mu jebio veoma zauzet poslovni ovek. Bio je asisitent i istraivakoji bi radio do kasno, ak ivikendima. Nije bio umean u poslove oko domainstva i u vaspitanje deteta. Posledino,


27/68

222

Dijana se oseala preplavljeno ivotnim okolnostima i ulogama majke, ene, domaice,doktora i studenta, kao i punog radnog vremena koje je imala na poslu. Tokom ovogperiod ivota, kada je ona bila pretrpana obavezama, javio se prvi napad panike.

Lina i socijalna istorija: Dijana je bila jedinica. Opisala je svog oca kao rigidnog,

kontroliueg i zabrinutog oko njene budu

nosti. Rekla je da je zbog njegovogautoritativnog stava bila uplaena da se raspravlja sa njim ili ak da ga bilo ta pita (to

je sluaj ak i sada kada je odrasla ena). Opisala je svoju majku kao toplu osobu, iveoma zabrinutu oko erkinog obrazovanja i budunosti. Dijana se sea da je celogivota, od obdanita, preko osnovne i srednje kole, bila prezatiena od strane svojihroditelja, ali i da joj se taj njihov stav uopte nije svideo. Na primer, svakog jutra bi jeoni odbacili do kole, posle koje bi je ekali. Na ovaj nain, ona nije imala mogunost dastekne prijatelje. U tom kontekstu, opisala je sebe kao devojicu (i sada kao enu) saveoma siromanim socijalnim ivotom i vetinama i sa nedostatkom asertivnosti1 i kodkue i u drugim socijalnim situacijama. Tokom srednje kole, poele su njene pripremeza medicinski fakultet. Oba roditelja su elela da im dete studira medicinu. Dozvolili su

joj da ima deka (mada veza nije bila intenzivna), ali su mogli da se vi

aju isklju

ivo kodnjene kue, nekoliko sati u toku popodneva. Nakon upisa na medicinski fakultet, Dijana

se otselila u drugi grad. Tokom prve godine studija (imala je 18 godina) roditelji su jeredovno poseivali. Nisu joj dozvoljavali da ostane u studentskom domu sa svojimkolegama, vesu joj iznajmili stan, kako bi mogla da ui na miru i ne bude uznemiravanaod strane drugih. U toku te prve godine studija, poela je da doivljava simptomegeneralizovanog poremeaja anksioznosti i neke simptome blage depresije. Osetila seusamljeno, bespomono, i poela je da brine oko svega i svaega (ali ne i oko separacijeod svojih roditelja to je jedan od osnovnih razloga zato nismo uzeli u obzir da jedijagnostifikujemo kao osobu koja pati od separacione anksioznosti). U toku drugegodine studija, odluila je da poseti lekara opte prakse i psihijatra, koji su joj prepisalianksiolitik koji je ona prestala da pije veposle nekoliko meseci, jer nije bilo znaajnogpoboljanja.. Uprkos postojeim simptomima, uspeno je zavrila fakultet i krenula naspecijalizaciju iz gastro-intestinalne medicine. U to vreme je srela svog budueg mua.Opisala ga je kao veoma inteligentnog, snanog i zrelog oveka, koji je 15 godina starijiod nje. Venali su se u toku sledee godine. Ostali su u istom gradu u kom je onadiplomirala. Godinu dana nakon toga dobili su sina. Takoe, te godine je ona krenula nadoktorske studije. U toku druge godine braka doivela je prvi napad panike a, kakopomenusmo, psihoterapeutu se obratila nakon treeg. Paralelno sa tokom psihoterapije,Dajana je nastavila da koristi xanax koji joj je prepisao psihijatar.

1

Asertivnost je vetina komunikacije, koja se nalazi izmeu pasivnog izbegavanja razgovora oproblemu i agresivnog napada druge osobe sa kojom imamo neki problem. Asertivna komunikacijapodrazumeva odluno, uvremenjeno, ali i obzirno komuniciranje sopstvenih misli i oseanja povodomnekog nesporazuma sa drugom osobom. Osnovna prednost asertivnog ponaanja i odnosu na agresivno je utome to se na sagovornik ne osea napadnuto, pa ima prostora da razume kako se mi oseamo povodomneke neprijatne situacije. U odnosu na pasivno ponaanje, asertivna komunikacija omoguava naemsagovorniku da sazna da neko neslaganje uopte postoji. Srna karakteristika asertivne komunikacije jenenapadnje sagovornika, ve izraavanje nezadovoljstva povodom nekog njegovog postupka, ponaanja,dela. Kada se ponaamo asertivno, naa negativna ponaanja i miljenja su usmerena ka problemu, a akcijeka reavanje problema.


28/68

222

Medicinska istorija: Dijana nije imala nikakvih medicinskih problema ili bolesti koje bina bilo koji nain mogle uticati na tok i ishod psihoterapije

Psihiki status: Dijana je imala potpuni kontakt sa relanou sa izraenim stanjimaanksioznosti.

Dijagnoza:Panini poremeaj bez agorafobije i generalizovani poremeaj anksioznosti(blaga depresija, neznaajna sa klinike take gledita)Dijana je imala zavisne crte linosti. Ali je paljiva analiza otkrila zavisna ponaanjakoja su bila u vezi sa njenim preteranim brigamaImala je neadekvatnu socijalnu podrku, bila je preplavljena ivotnim okolnostima.

Formulacija sluaja i terapija problema:aktivirajui dogaaji separacija od prezatiujuih roditelja. Dijanin nedostatakasertivnosti, nalaenje u potpuno novim ivotnim okolnostima su faktori koji su prethodilipreplavljujuem oseanju anksioznosti.

injenica da je mu stalno bio odsutan od kue je faktor koji je prethodio poreme

ajupanike.

misli i ponaanja dok se spremala za doktorat, bivajui sama u svojoj radnoj sobi,Dijana je imala set automatskih misli: Neu biti spremna da uspeno pripremimdoktorat i izvedem sve kako treba u narednih nekoliko godina, jer mi niko ne pomae dase nosim sa drugim dunostima, i nemam dovoljno vremena za uenje. Na emotivnomnivou, oseala se anksiozno i nefokusirano na itanje i uenje, i oseala se kao da biiskoila iz svoje radne stolice. Onda bi dobila simptome kao to su kratkoa udisaja,lupanje srca i nekontrolisane drhtavice. Tada bi imala drugu automatsku misao sakatastrofinim tumaenjem bolesna sam, i upravo imam srani udar . Prethodnisimptomi bi postajali sve intenzivniji (javlja se panika povodom panike, kao sekundarniemocionalni problem) i svet joj je izgledao udan, nepoznat i nerealistian (oseanjederealizacije). Oseala je strah od intenzivnog diskomfora/nelagode. Izala je iz sobe ipokuala da ode do kupatila kako bi se umila hladnom vodom.

Sledea tipina situacija se odnosi na sledei napad panike: dok je istila svojstan, primetila je da joj srce jae lupa. Njena automatska misao/katastrofizirajuainterpretacija je bila: ne opet, umreu i niko nee biti tu da se brine za mog sina. Usledeih nekoliko minuta, razvila je napad panike sa jakim lupanjem srca, drhtavicom ibolom u grudima. Pokuala je da dopre do stolice (kako bi se pridrala u slu ajunesvestice) i da dospe do telefona kako bi pozvala mua (mada ga nije pozvala).

U treoj situaciji pripremala je papire za kongres. Mislila je Oh Boe, ja samstvarno bolesna. Onesvestiu se. U toku nekoliko narednih minuta razvila je sledeinapad panike, ali se ovog puta plaila da e potpuno izgubiti kontrolu i poludeti. Strahovisu ovog puta bili jai. Otila je iz svoje u dnevnu sobu kako bi bila blie telefonu i sela ufotelju da se opusti. Uprkos uveravanju od strane njenog lekara opte prakse da je sve uredu po pitanju njenog fizikog zdravlja, Dijana je i dalje verovala da su anksioznosti inapadi panike povezani sa nekom fizikom boleu. Iako je bila dovoljno otvorena dadoe kod psihoterapeuta po pomo, nije bila uverena da su njeni problemi psiholokogporekla.


29/68

222

Tretman:Lista problema:

1. napadi panike2. opte oseanje brige oko svega i svaega3.

prezauzetost i stalno odsustvo mua4. nisko samopotovanje i slabe socijalne vetine

Ciljevi tretmana:1. redukovati napade panike (ukljuujui i paniku povodom panike)2. redukovati iracionalne misli3. izgraditi asretivnost i vetine za reavanje problema kako bi poboljala vezu sa

svojim muem i kapacitet za reavanje praktinih problema

A-B-C terapijski model je model po komeemo prikazati Dijanin slu

aj. Ona jeizjavila da je najvie zabrinuta povodom narednog napada panike, tako da se fokusiramo

na ono to nju najvie brine.

A (aktivirajui dogaaj) za prvi panini napad predstavlja set anksioznih mislikojima je samu sebe uznemirila. Setimo se, sama sebi je govorila da nee stii da ui, daza to nema vremena, jer joj niko ni u emu ne pomae. To su bile automatske misli. Reklismo da automatskih misli nismo uvek sasvim svesni, jer su one ukorenjene u na sistemuverenja do te mere da se javljaju vie kao nejasni pojmovi koji utiu na izazivanjeodreenih emocija. Kada razloimo Dijanine automatske misli, dobijamo serijuiracionalnih uverenja:- ja moram da stignem da uim- ljudi oko mene moraju da mi pomau- ako ne stignem i ne ispunim svoja oekivanja povodom doktorata, posle svih ovihgodina uenja, to e biti sasvim uasno

Ovakvim miljenjem (taka B beliefs) Dijana je sebi stvarala jaku anksioznost(taka C consequences, posledice). Kako je godinama bila podlona anksioznom nainurazmiljanja, a sada se odjednom nalazila u situaciji u kojoj je imala previe obaveza,asasvim malo podrke, anksioznost je za nju postala preplavljujua i pretoila se u napadpanike. Njene anksiozne misli su poele u ovakvoj pogoranoj ivotnoj situaciji da bukte iizazvala su prvi napad panike.

Kako je napad panike (kao novi aktivirajui dogaaj A) za nju predstavljaosnano neprijatno iskustvo, ona je umislila da sa njom neto zdravstveno nije u redu (topredstavlja novo uverenje, odnosno novo B). Uveravanja doktora da je fiziki zdrava nisupomogla, i ona je poela da razvija straan strah od mogunosti da ponovo doivi takavnapad mislei onaj napad je bio uasan, ja ne mogu sa tim da se suoavam, sigurnoneto ozbiljno sa mnom nije u redi, ti napadi ne smeju da mi se deavaju i ja ne smem daumrem jer nema nikog ko e voditi brigu o mom malom sinu. Ovde vidimo setiracionalnih misli koje u anksioznom lancu miljenja prate jedna drugu. Prethodno smoopisali kako zahtevi za izvesnou uvek stvaraju loe emocije kod ljudi, jer potpuna


30/68

333

izvesnost u svetu u kome ivimo ne postoji. Dijana je zahtevala da ne doivi naredninapad panike, kao to je zahtevala garanciju da joj se nita katastrofalno nee desitikako bi mogla da vodi brigu o svom sinu. Ovi zahtevi su stvarali emocije sve veeanksioznosti povodom mogunosti da se napad ponovo desi i povodom ideje da ga ovajput nee preiveti. Kako je novo B, odnosno novi set uverenja, nosio ideju da sledei

napad panike ne sme da se desi, kada je sledei napad panike usledio, posledica je bilanovo C consequences to je jo vei strah od narednog napada panike, kao i oseanje

beznaa.Kada joj je sledei put zalupalo jae srce (taka A, novi aktivirajui dogaaj) dok jeistila stan, to je mogao da bude samo znak da se fiziki zamorila usled poveane fizikeaktivnosti nastale tokom ienja. Ona je ovo lupanje srca povezala sa lupanjem srcakoje je nastalo kao posledica panike u prvom napadu i svojim mislima poela da izazivanaredni napad panike. Ona je mislila (taka B novi set uverenja) opet mi ubrzanolupa srce, ba kao i onada kada sam doivela prethodni napad panike, to nije dobro, to jepokazatelj da sa mnom zaista neto ozbiljno nije u redu. Ja ne smem opet da se osetimtako slabo, ne smem opet da prolazim kroz to i nikako ne sme nita strano da mi se desi,

jer imam jo toliko toga da uradim... Naravno, ove misli u situacijama panike bivajuautomatizovane, i tek naknadnom analizom mogu da se izdvoje i uoblie u ovakavsmisleni samogovor. Dijana je za vreme napada oseala samo narastajui oseaj panike,i zahtevima za izvesnou je sebe i uvela u naredno panino stanje, koje je doivela jotee nego prvi napad. (taka C consequences - novi napad panike)

Sledei napad se dogodio po istom principu, jer se Dijana sada ve nalazila uzaaranom krugu sve veeg straha povodom svakog mogueg sledeeg napada ineprijatnih oseanja nesvestice, trnjenja i jakog lupanja srca. Strah je narastao do temere da doktor nije uspeo da je ubedi da je fiziki zdrava.

Sada, kada smo pobrojali sve aktivirajue dogaaje, otkrili i razluili automatskeiracionalne misli, i videli na koji naan one stvaraju paniku, potrebno je klijentkinjiponuditi i set racionalnih misli kao alternativu. Da bi do toga dolo, prvo trebaopovrgnuti iracionalna uverenja. ( taka D dispute opovrgavanje iracionalnih misli)Ali pre toga, kako se radi o klijentkinji koja je uverena da sa njom neto fiziki nije uredu, valja joj objasniti zaarani krug anksioznih misli iz kojih sama sebi stvara paniku.

Jedan od argumenata protiv ideje da sa njom neto nije uredu na fizikom nivouje injenica da ubrzano disanje i jai otkucaiji srca nee sami od sebe uvesti osobu upanino stanje. Ukoliko nema anksioznih misli da pokrenu ove fizike manifestacije,panika e izostati. Dijana nije imala problema da, kao obrazovana ena, shvati ipoveruje ovim injenicama.

Zatim je usledila modifikacija straha od napada panike, jer je strah od napadapanike, u stvari, predstavljao sekundarni emocionalni problem klijentkinje. Dakle strah ilupanje srca su bili aktivirajui dogaaj, posledica je bila napad panike, a posrednik,odnosno misli koje su izazvale taj napad panike su glasile otprilike ovako lupanje srcaznai da u umreti i ja ne mogu da podnesem ove uasne senzacije, ovo je sigurandokaz da je sa mnom neto loe, meni ne sme nita da se desi. Ukazavi klijentkinji nainjenicu da je strah sama sebi izazivala mislima da ne moe podneti jo jedan napad jerto znai da e umreti i poludeti, ukazavi joj na injenicu da je napad podnela, sama, beziije pomoi, i da je sada iva i zdrava, i objasnivi joj da lupanje srca bez anskioznihmisli samo od sebe ne moe da izazove paniku, ona se vebolje oseala.


31/68

333

Tada smo bili spremni da analiziramo kako je dolo do prvog napada panike.Kako je u detinjstvu uvek imala prezatiujue roditelje, a sada se nalazila u sitiaciji ukojoj je niko nije titio i u kojoj je imala previe obaveza, ona je oseala jak diskomfor.Oekivala je da e njen snaan i zreo mu da bude tu za nju i da je zatiti. Ubrzo je navidelo izalo da ona nije samo oekivala da je mu zatiti,veje to i zahtevala. Takoe je

izalo na videlo da ne samo da joj nije odgovarao diskomfor razliitih uloga ipreoptereenosti u kom se nalazila, ve je zahtevala da joj ivot bude udobniji i da ne

radi sve sama. Ti zahtevi su se pratakali u njene definicione izjave tipa grozno je tonemam podrku od mua, grozno je to sve moram sama i ja ne mogu to sve dapodnesem. Osporavanje ovih uverenja se kretalo kao tome da Dijana shvati da jeterapeut potpuno razume, i da razume da se nalazi u tekim ivotnim uslovima koji seznatno razlikuju od njenog detinjstva u kom je imala previe podrke, ali da to to nemapodrku i uivanje u stepenu u kom bi elela nije toliko grozno i nepodnoljivo koliko jeona prikazivala. Terapeut je ponudio alternativne naine osmiljavanja stvarnosti koje subile formulisane tako da su za nju bile poeljne, prihvatljive i iznad svega realistine.

Kako smo do sada svi zajedno ustanovili da nema univerzalnog zakona koji binam zagarantovao sreu i komfor, tako je i Dijana prihvatila da Mu ne mora da bude tuza nju, iako bi svakako bilo mnogo poeljnije da jeste, da nije uasno kada nije tu, jer onasvakako to moe da podnese, jer je to kroz ivot i dokazala. (u ovoj taki klijentkinjapostaje svesna svoje snage i sposobnosti koje su joj omoguile da izlazi na kraj sa tekimsituacijama. Ukazivanje na njenu snagu samo po sebi dovodi do toga da se osea bolje isamostalnije)

Dijana je razumela da nije poeljno da postavlja sebi zahteve da budenajuspenija u svim ulogama u kojima se nalazila, jer je to preveliki zalogaj. Postavljanjeprioriteta je vana vetina koju bi valjalo svako od nas da naui. Ukoliko elimo previe,kao to je Dijana elela da bude i dobra majka, i lekar, i ena, i student i domaica,nekada jednostavno neemo biti sposobni da sve ispunimo, i nekada emo ak moratinekih stvari da se odreknemo. Postavljanje prioriteta je svesno donoenje odluka opitanjima koja su nama vana, kao i o stepenu vanosti koje razliite stvari imaju.Jednom kada odluimo da nam je neto vanije od neeg drugog, neemo sebe initianksioznim, ak i ako ne ispunimo elje vezane za tu manje vanu stvar. Moda emoosetiti nezadovoljstvo povodom toga, ali takoe i zadovoljstvo to smo uspeli da uradimoprioritetniju stvar.

Dijanine iracionalne misli po pitanju toga da ivot mora biti udoban i da onamora imati podrku i da mora biti uspena na svakom polju u ivotu su se redukovale napreferencije koje su glasile da bi sve te stvari bile poeljne, a ako se ne odvijaju ponjenom planu, ona e biti nezadovoljna (umesto preplavljena brigom, anksioznostima ipanikom). A kada je osoba oko neega nezadovoljna, ona je i dovoljno sposobna dapreduzme akcije koje bi to nezadovoljstvo promenila i ivot uinile lakim.

Tada smo doli do take u kojoj je Dijana bila spremna da ui set novih sociajlnopoeljnih radnji i da veba svoju asertivnost. (taka E efekti novih naina miljenja iponaanja). Postavljanje prioriteta je samo uvodna lekcija koja ne mora da se praktikuje,ali je dobra jer ljudima olakava da sebe ne ine preterano uzbuenim oko svega isvaega. Neminovno je da postoji redosled vanosti za razliite pojave u naim ivotima.


32/68

333

Uenje asertivnosti kod Dijane je, u stvari, bilo ohrabrivanje pacijentkinje da kae taeli, a ta ne eli. Iako je, moda, kada je bila dete bila sputna da glasno iznosi svoje eljeroditeljima, sada kao odrasla ena nema nikakvih realnih razloga da ne kae kako elida provede svoj ivot i da trai pomokada joj je potrebna. Upuivanje mua u to kakose Dijana osea je dovelo do pozitivne promene jer se ona posle dueg vremena osetila

kao da je on razume i podrava. Samo njegovo razumevanje je donelo do oseajarastereenja kod Dijane, jer je njeno psihiko nezadovoljstvo bilo jae od relanih

ivotnih prepreka.Naravno u ovom sluaju moramo rei da ne postoji pravilo koje kae da bi svaki

mu u ovakvoj situaciji reagovao podravajue. Neki bi okrenuli glavu, pokrenuli svau iodbili da prue bilo kakvu pomo ili podrku. U takvoj situaciji bismo se baviliinjenicom da drugi ljudi ne moraju da rade ono to mi smatramo poeljnim i da,ako seponaanju neprimereno, drsko ili neadekvatno, to zaista nije prijatna stvar ali,s obziromna to da ne moemo kontrolisati ponaanje drugih ljudi, valjalo bi uzdati se u sebe i nainaine putem kojih emo redefinisati i smanjiti postojee probleme.

Na ovom primeru smo videli kako set aktivirajuih doga

aja uti

e na stvaranjemisli i stavova koje konstruiu nae emocije u uslovljavaju naa ponaanja. Kako prema

ovim konceptima sami konstruiemo emocije, isto tako moemo sami (ili uz pomokompetentnijeg lica) da ih dekonstruiemo. Jednom kada zamenimo irecionalne mislionim racionalnijim i za nas poeljnijim, treba vebati te misli, kako bi se one ustalile ipostale isto tako automatizovane, kako su nekada iracionalne bile. To vebanjepodrazumeva akciju, jer se kroz ponaanje i dela misli i stavovi najlake uvruju.Udaljem tekstu vam nudimo primere nekih od tehnika za uvrivanje racionalnihpogleda na svet i pospeivanje zdravijih emocionalnih reakcija.

Tehnike za razreenje napada panike

Kako je cela REBT filozofija o poreklu anksizonosti i panike bazirana na istojideji, a to je da mi anksioznost i paniku stvaramo i hranimo svojim iracionalnim isamoporaavajuim miljenjem, videemo da se tehnike za oslobaanje od napada panikevrlo sline tehnikama za oslobaanje od bilo koje vrste anksioznosti!

Po istom principu, prvenstveno valja napraviti razliku izmeu neprijatnog inepodnoljivog. Anksioznost nije kraj sveta, i niko nee umreti od nje! Jeste neprijatna iponekad je bolna, ali nije nepodnoljiva, osim ako je vi sami ne definiete kao takvu.

Dakle, ako elite jo jedan ponovljen obrazac anksioznosti koja moe da dovede dopaninog napada, definiite je kao nepodnoljivu. U suprotnom, probajte da jeokarakteriete onako kako valja, a to je kao neprijatnu.To je najbolje initi ba u onimsituacijama kada osetite da anksioznost pone da se javlja. Tada, umesto da sebiponavljate dobro poznat tekst, da je to neto uasno to vi ne moete da podnesete,probajte da sebi kaete da je to neprijatno, loe, ali da nikakva stvarna opasnost ne vreba ida nee doi do smaka sveta.


33/68


34/68

333

2. Poto ste do sada nauili kako da prepoznate anksiozne misli, zapisujte ih usituaciji kada anksioznost nastupi. Terapeut bi, u poetku ove vebe, bio odpomoi jer bi Vas uputio u najbolje naine hvatanja ovih misli i najboljestrategije prevazilaenja. Meutim, moete probati i sami. Jedan od zadataka bibio da u toku nedelju dana sebe inite anksioznim na prethodno opisan nain u

odreenim vremenskim intervalima. Na primer: svakog dana od pet do sedamasova, ili u odreenim intervalima od po deset minuta, ili da jednostavno ponete

brojati sopstvene anksiozne misli kada se pojave ili da, pak, obraate panju samona specifine tipove anksioznih misli. Brojanje anksioznih misli je jedna veomakorisna tehnika noenja sa anksioznou, jer sam in brojanja omoguava da sedistanciramo od misli, daje nam oseaj da vladamo sosptvenim mislima i pomaenam da prepoznamo automatski kvalitet, umesto da prihvatamo te misli kao odrazspoljanje realnosti. Obraanje panje na kvalitet anksioznih misli namomoguava da shvatimo ta mi to sami mislimo da je najgore to moe da se desi,na koji mi to nain sami sebe inimo anksioznima.Najee kategorije anksioznih misli su vrlo iroke kategorije, koje se mogu

opisati na sledei na

in:a) preterivanje ena je ubeena da e je mu napustiti, da je postala

prestara i neprivlana, dobila je bore i poneku sedu, i svakoga dana jeporedila sebe sa mlaim pripadnicama istog pola. Nije bila u stanju daprepozna nijedan od sopstvenih kvaliteta, a postala je dovoljnouznemirena da uvidi da neki i dalje postoje. Potcenjivala je muevljevuljubav i lojalnost, i nije joj ak ni na pamet palo da i on, nita manje negoona, stari.

b) Katastrofiziranje kada anksiozna osoba predvia opasnost ili tekoe,ona tei da predvia totalnu katastrofu kao verovatan ishod. Anksioznipacijent koji treba da se podvrgne jednostavnoj hirurkoj intervenciji, plaise da e prilikom iste umreti ili ostati obogaljen zauvek

c) Preterano generalizovanje jedno negativno iskustvo, kao na primerodbijanje da osoba bude unapreena na poslu, dovodi do prevoenja oveinjenice u zakon koji upravlja celokupnim ivotom osobe (nikada nitau ivotu neu postii)

d) Ignorisanje pozitivnog anksiozna osoba zanemaruje znakove sopstvenesposobnosti uspenog noenja sa neprijatnim situacijama u prolosti,zaboravlja sva pozitivna iskustva i oekuje ogromne probleme inepodnoljivu patnju u budunosti. Na primer: anksiozni student eignorisati dobre ocene na prethodnim ispitima, takoe e zaboraviti da sesuoava samo sa jednom od mnogo prethodnih ispita i, ako ne budeuspean na ba tom jednom ispitu, smatrae da je dolo do sloma ugraenju njegove budue karijere, da je glup i nesposoban.

3. U dnevniku koji ste poeli da vodite, poeljno bi bilo zapisati strategije zatestiranje sopstvenih anksioznih misli i uverenja oko toga ta e se u budunostidesiti. Na primer mladikoji se plai odbijanja, planira da pita devojku da izauna sastanak, ne da bi zaista dobio njen pristanak, ve kako bi proverio svojusposobnost da je uopte pita da se vide. Na ovom mestu bi valjalo da zapie svoje


35/68

333

preterane misli i sve naine na koje misli da bi mogla da ga odbije i sopstveneemocije povodom odbijanja.

4. Diskusija rezultata prethodno zamiljene situacije mladiiz prethodnog primerakoji se suoio sa anksioznostima povodom mogueg odbijanja, najverovatnijeosea znatno manju anksioznost jer je, razmiljajui i zapisujui potencijane

ishode, obraaju

u panju na verovatno

u ba tih ishoda, verovatno doao i doserije potencijalnih drugaijih ishoda, kao i do ideje da, i ako bude odbijen, to

nee biti najstranija situacija koju bi on u ivotu mogao da zamisli.5. Igranje uloga. Terapeut, posebno poetnicima, ovde moe da bude od velike

pomoi. Meutim i bliske osobe mogu da vam pomognu da zamislite situacijuoko koje sebe inite anksioznim i, poput glumaca, odigrate do kojih bi ishodamoglo doi. Osoba sa kojom se nalazite u ovakvoj situaciju bi glumilaanksioznog Vas, Vi biste trebalo da se suprotstavljate sopstvenimiracionalnostima i anksioznim mislima. Ova tehnika Vam pomae da pogledatesebe sa druge strane ograde i, na veoma plastian i konkretan nain, shvatiteiracionalnost sopstvenih misli. Ako se tehnika sprovodi na pravi nain, kod

klijenata ne samo da dolazi do rasplaivanja povodom moguih ishoda, ve

i,esto, do potpunog oslobaanja, smeha i porasta samopouzdanja.

Kontrola nad disanjem

Prilikom napada panike mnogi ljudi diu prebrzo, mislei pri tome da teba da diujo vie i bre, jer se oseaju kao da im nedostaje kiseonika. Da biste povratili kontrolunad normalnim disanjem, potrebno je dosta vebe. Preporuljivo je da ove vebe raditeuz prisutvo profesionalca. Kontrolisano disanje podrazumeva lagane, regularne i

uvremenjene uzdahe (ni plitke, ni preduboke, oko 70% kapaciteta plua, sa duplo duimizdahom od udaha). Udiite vazduh kroz nos, a izdiite kroz usta u regularnim ciklusima.Dvanaest uzdisaja i izdisaja u minuti predstavlja standard normalnog disanja i moe vamposluiti kao reper za vebu. Ali, kako se svi razlikujemo, ipak je najbolje naiindividualni ritam. Ovi ciklusi uzdisaja i izdisaja reguliu koliinu kiseonika, tako da nedolazi do trnjenja, nesvestice, vrtoglavica, i senzacija ubrzanog rada srca koje supovezane sa hiperventilacijom.

Na alost, uvrivanje ove tehnike protiv anksioznosti i napada panike zahtevaponekad dosta vebe ali, prema statistici, mnogi klijenti prave brz i stabilan progres uterapiji primenjujui ovu tehniku..

Vanost preuzimanja akcije

Osporavanje iracionalnih misli i stavova je veoma vano. Ali, ove tehnike koje vam ovdeprezentujemo podrazumevaju da su pojedinci spremni, ne samo da uvide svojairacionalna uverenja, ne samo da ih zamene setom racionalnih uverenja, veda uporno i


36/68

333

kontinuirano nastavljaju da osporavaju svoje iracionalne misli i da preduzimaju akcije uvidu poeljnih ponaanja koja e pomoi da se racionalne misli stabilizuju.

Ideja je da zamena iracionalnih misli racionalnim mislima nee mnogopomoi dok se sve to ne prevede i na plan ponaanja. Dakle, u sluaju panike ianksioznosti, dok se pojedinac ne prepusti situacijama koje okidaju njegove misli za

stvaranje anksioznosti, i upravo u tim situacijama pone da primenjuje novonau

eneracionalne i poeljnije stavove uz nova ponaanja, teko da e do prave i potpune

promene doi. Promena se veba, u laganim i izazovnim koracima, sve dok se potpuno nerasplaimo prethodno uasnih i nepodnoljivih situacija.

Tehnike za uvrivanje novih vidova ponaanja inovih emocija

Postoje takozvane tehnike samo-pomoi, tehnike koje sami moete da primenite i vebatekako biste uvrstili nova miljenja, emocije i ponaanja. Te tehike vam mogu pomoi dase upustite u pustolovinu i da se suoite sa situacijama koje definiete kao situacije kojepogoduju javljanju anksioznosti, preterane brige ili panike.Jedna od tehnika funkcionie po principu nagraivanja. Psihologija je otkrila da kadaje osoba nagraena za neko ponaanje sa kojim se suoila, a koje je prethodno smatralatekim ili neprijatnim, ovo ponaanje poinje da se doivljava kao lake za izvoenje. Aposle viestrukih nagrada za uspeh u savladavanju odreene nove akcije i poanaanja,

ponaanje se uvruje i postaje poluautomatizovano i osoba ga doivljava kao prijatno ilako za izvoenje.

Na prethodnim stranicama smo osbjasnili da iracionalne misli ponekad deluju napredsvesnom novou i da, u situacijama kada osoba doivljava napada panike, ona ni nebude svesna svih iracionalnih misli koje izazivaju panino ponaanje, ve bude svesnasamo narastajueg oseaja panike. Takoe, naveli smo da do toga dolazi jer su nae misli,pogledi na svet i ivotne filozofije, duboko ukorenjene zbog toga to smo ih sebi bezbrojputa ponovili. To su, za nas, postulati koje ne treba ni da dokazujemo. to prilino lukavoostaje u naem sistemu verovanja jer, jednom izazvani da ih dokaemo, mi, u stvari,uviamo da ne postoje realni i logini razlozi za odravanje takvih misli. Ali, one postoje,

jake su, i javljaju se automatski. Teko je promeniti ih i, upravo zato to je tekopromeniti ih, mnogi od nas nee da se upuste u teak zadatak, veprave razne manevre iizbegavanja problema, jer im je, na neki nain, to lake.

Svakako da bi bilo lake osloboditi se problema i omoguiti sebi potpuniji ivotkroz iri repertoar ponaanja i funkcionalnijih emocija. Tehnika koju ovde nudimo je, ustvari, tehnika koja omoguava da se instalira novi sistem uverenja i, kada se instalira, dato bude uinjeno na takav nain da nam donosi zadovoljstvo.


37/68

333

Objasnili smo da je prvi korak uvid u neracionalnost odreenih misli, ali da zasveobuhvatnu promenu treba promeniti ponaanje i uskladiti ga sa novim racionalnimmiljenjem. Samo ponavljanje racionalnih misli u toku izvoenja smislenih i adaptiranihradnji moe da bude teko. Ali, nagraivanje za svaki uspeh znatno olakava celu priu.Nagrade mogu da dolaze od drugih i to je jedan nain vaspitanja dece. Roditelji nagrade

decu kada se ona ponaaju na primeren nain, deca budu sre

na,i to zadovoljstvo poveusa odreenim ponaanjem, koje nastavljaju da praktikuju, jer sada samo ponaanje

vrednuju kao pozitivno i poeljno.U odraslom dobu ne moramo da oekujemo nagrade od drugih, jer smo sposobni

da sami shvatimo principe ovog uenja i velike dobiti koje moe da nam donese. Prematome, sami sebi moemo da osmislimo sistem nagraivanja za odreene postupke.

Na primer, ako odlaete odlazak lekaru jer vas pomisao na to da sa vama netonije u redu uasava, a na ovom mestu u tekstu pretpostavljamo da smo uvideli sve manepreterane brige i sve koristi racionalnih ideja, onda takoe pretpostavljamo da saproblemom elite da se suoite to pre. Dakle, smatramo da racionalno elite da leenje

pone blagovremeno kako bi se simptomi sanirali.Ovakvo racionalno milje

izvodi_iz_knjige_strah_od_ zivota.pdf

Documents

Transcript of izvodi_iz_knjige_strah_od_ zivota.pdf