Prof. dr Predrag Stani

Izvetaj o tokovima gotovineUvodAktivnost preduzea se moe zamisliti kao neprestani tok sredstava na relaciji gotovina gotovina. Proces aktivnosti zapoinje izdavanjem gotovine i njenim pretvaranjem u nenovana sredstva (faktore proizvodnje), koja se na kraju procesa prodajom proizvoda ili usluga konvertuju u novu gotovinu. U tom kontekstu nenovana sredstva (fiksna sredstva, zalihe, potraivanja) mogu se smatrati samo neophodnim tranzitornim stanicama na putu od izdavanja novca za pribavljanje materijalnih elemenata procesa aktivnosti do primanja novca od realizacije uinaka te aktivnosti. Smisao celog procesa aktivnosti je da se iz svakog poslovnog ciklusa (konverzije gotovine u gotovinu) dobije vie novca nego to je u njega uloeno. Taj viak primanja nad odlivima gotovine predstavlja prinos na angaovana sredstva i ostaje preduzeu na raspolaganju za potronju ili akumulaciju.

Kategorizacija novanih tokova preduzeaZa upravljanje finansijama preduzea od velike vanosti je kontrola i upravljanje tokovima gotovine sa ciljem da prilivi obezbede normalnu novanu reprodukciju utroenih poslovnih sredstava i isplatu dospelih obaveza o rokovima dospea. Permanentan uvid u tokove gotovine omoguava iznalaenje alternativa za saniranje eventualnih deficita ili upotrebu suficita gotovine za finansiranje rasta i razvoja preduzea ili otplatu dugova. Bez obzira na vanost kontrole i upravljanja tokovima gotovine tradicionalni finansijski izvetaji (bilans stanja i bilans uspeha), zbog obraunske osnove na kojoj se sastavljaju, ne pruaju relevantne informacije za taj proces. Naime, bilans uspeha efekte aktivnosti obuhvata na obraunskoj osnovi i izraava ih kao razliku prihoda i rashoda alociranih na odgovarajui obraunski period. Zbog manjeg ili veeg nepoklapanja prihoda i priliva, odnosno rashoda i odliva novca za odre eni period obino rezultat (Dobitak) iskazan u bilansu uspeha (relacija prihodi i rashodi) ne odgovara rezultatu utvr enom na gotovinskoj osnovi (relacija prilivi i odlivi gotovine). Zato u praksi nisu retke situacije da preduzea i pored visokog neto dobitka iskazanog u bilansu uspeha imaju smanjenje salda gotovine i probleme u odravanju tekue likvidnosti. Sve to ukazuje da je za upravljanje tokovima gotovine neophodno rezultat utvr en na obraunskoj osnovi (u bilansu uspeha) podesiti tako da aproksimira neto prilivu gotovine po osnovu procesa aktivnosti (prodaje). Upravo za te potrebe su i razvijeni izvetaji o tokovima gotovine U sutini, izvetaj o tokovima gotovine pokuava da premosti razliku izme u obraunskog i gotovinskog rezultata aktivnosti, odnosno da kroz rearaniranje podataka sadranih u finansijskim izvetajima preduzea prui dodatan uvid u izvore i upotrebu gotovine tokom posmatranog perioda. Izvetaj o tokovima gotovine izraava sumarni efekat svih poslovnih odluka donetih tokom perioda pokrivenog izvetajem a omoguava sagledavanje i ocenu

1

mogunosti finansiranja poslovnih potreba iz rezultata poslovanja i ocenu uskla enosti izvora i upotreba finansijskih sredstava. Jedinstveni tok priliva i odliva gotovine u preduzeu se za analitike potrebe, u skladu sa Me unarodnim raunovodstvenim standardom 7 Izvetaj o promenama finansijskog poloaja (Statement of Changes in Financial Position), diferencira sa aspekta porekla na novane tokove iz poslovne aktivnosti, novane tokove iz investicione aktivnosti, novane tokove iz finansijske aktivnosti. Novani tokovi iz poslovne aktivnosti (redovne i dopunske) preduzea tangiraju prihode i rashode (bilans uspeha) za odre eni period, a njihova razlika predstavlja dobitak i neto gotovinski tok. Prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti mogli bi se ematizovati na sledei nain Prilivi gotovinePrilivi od prodaje proizvoda, robe i usluga, Prilivi po osnovu razliitih prava (patenti, autorstvo), provizija, naknada, premija, regresa, subvencija, Prilivi po osnovu smanjenja zaliha, Prilivi po ugovorima iz poslovne i trgovinske aktivnosti (kamate, rente) Prilivi po osnovu poveanja tekuih obaveza Bezgotovinski rauni Amortizacija materijalnih i nematerijalnih sredstava, Amortizacija prirodnih resursa, Smanjenje (amortizacija) diskonta kod hartija od vrednosti1

Odlivi gotovineOdlivi po osnovu isplate dobavljaa, Odlivi po osnovu poveanja zaliha Isplate zarada, kamata, premija osiguranja Isplate tekuih obaveza i poreza na dobit

Bezgotovinski rauni Smanjenje (amortizacija) premija kod hartija od vrednosti

Na tokove gotovine iz poslovne aktivnosti utiu i tzv. bezgotovinski rauni koji ne podrazumevaju efektivno kretanje gotovine ali indirektno poveavaju ili smanjuju prilive i odlive gotovine. Tipian predstavnik tokova gotovine nastalih po ovom osnovu su rashodi po osnovu smanjenja (otpisivanja) materijalnih i nematerijalnih fiksnih sredstava (amortizacija). Za razumevanje sutine ovih tokova neophodno je napraviti distinkciju izme u dva aspekta amortizacije raunovodstvenog i finansijskog. U raunovodstvenom smislu otpisivanje predstavlja knjigovodstvenu tehniku kojom se izdatak gotovine uinjen u trenutku nabavke fiksnih sredstava isplatom obaveza prema dobavljaima alocira na interne obraunske periode unutar veka trajanja tih sredstava. Cilj otpisivanja je vremenska i predmetna alokacija trokova fiksnih sredstava na pojedine obraunske periode u funkciji utvr ivanja korektnih periodinih rezultata poslovanja, odnosno dodeljivanje alikvotnog dela tih trokova svakom periodu u veku korienja. U tom kontekstu se periodini trokovi amortizacije smatraju rashodom perioda i u bilansu uspeha pokrivaju na teret periodinih prihoda. U finansijskom smislu pribavljanje fiksne imovine zahteva izdatak gotovine samo u trenutku nabavke (isplate dobavljaa). Kasnije knjigovodstvene konstatacije smanjenja vrednosti tihDiskont ili premija na prodaji predstavljaju odstupanja trine cene odre ene hartije od vrednosti u odnosu na njenu nominalnu vrednost.1

2

sredstava i obraun trokova amortizacije ne podrazumevaju bilo kakvo izdavanje gotovine, tako da amortizacija predstavlja rashod koji ne zahteva odliv gotovine. Ovo je moda najlake razumeti u situaciji kad preduzee u odre enom periodu ostvari i naplati sve prihode u visini rashoda iskazanih u bilansu uspeha, odnosno kad je ostvareni finansijski rezultat jednak nuli. Obzirom da amortizacija ne zahteva izdavanje gotovine onda deo prihoda namenjen njenom pokriu kroz bilans uspeha ostaje na raspolaganju preduzeu. Kao posledica toga, u bilansu stanja na kraju perioda, naravno ako se apstrahuju efekti ostalih transakcija, saldo rauna Gotovina bi morao da poraste u odnosu na stanje na poetku perioda upravo za iznos smanjenja vrednosti fiksne imovine po osnovu amortizacije. Sledstveno tome, iznos periodinih rashoda za amortizaciju u finansijskom smislu predstavlja poveanje (priliv), odnosno izvor gotovine nastao po osnovu konverzije fiksne imovine u obrtna sredstva. Novani tokovi iz investicione aktivnosti ine drugi segment izvetaja o tokovima gotovine. Koncentrisan je na promene u fiksnoj (postrojenjskoj, stalnoj) imovini preduzea tokom posmatranog perioda, od koje se oekuje da e u duem periodu od jedne godine uticati na iznos buduih dobiti i novane tokove preduzea. U bilansnom smislu fiksnu imovinu preduzea mogu initi nematerijalna, materijalna i finansijska ulaganja, iz ega proizilazi da tokovi po svakom od ovih segmenata mogu posebno obuhvatiti i odvojeno analizirati. Prilivi i odlivi gotovine iz investicione aktivnosti mogli bi se ematizovati na sledei nain3 Prilivi gotovinePrilivi od prodaje fiksne imovine, Prilivi po osnovu prodaje dugoronih finansijskih plasmana4 (akcija ili obveznica drugih preduzea), osim prodaja za poslovne ili trgovake svrhe Naplate dugoronih kredita, Naplate po osnovu terminskih transakcija (opcije, fjuersi, swap ugovori), osim kad se ugovori prave za poslovne ili trgovake svrhe ili se svrstavaju u finansijske aktivnosti preduzea

Odlivi gotovineKupovina fiksne imovine Kupovina dugoronih hartija od vrednosti ili udela u drugim preduzeima, osim plaanja za instrumente koji se smatraju gotovinskim ekvivalentima ili se dre za poslovne ili trgovake svrhe Davanje dugoronih kredita ili avansa Isplate po osnovu terminskih transakcija (opcije, fjuersi, swap ugovori) ), osim kad se ugovori prave za poslovne ili trgovake svrhe ili se svrstavaju u finansijske aktivnosti preduzea

Na bazi ove eme jasno je da smanjenje bilo koje kategorije fiksne imovine nastalo po bilo kom osnovu predstavlja njenu konverziju u obrtnu imovinu, odnosno priliv gotovine u gotovinski tok preduzea. Nasuprot tome, poveanje bilo koje kategorije fiksne imovine pretpostavlja upotrebu gotovine, odnosno odliv iz novanog toka po osnovu investicione aktivnosti.

Videti Mikerevi dr D.: Izvetaj o novanom toku (komentar), Finrar 11/2002, SRR Republike Srpske, str. 1737. 4 Finansijska ulaganja (plasmani), kao deo fiksne (postrojenjske) imovine, izraavaju dugorona novana ulaganja u tu a preduzea, bez namere ili mogunosti da se na dan bilansa pretvore u likvidna sredstva. U finansijska ulaganja uglavnom se svrstavaju uea, hartije od vrednosti i dugoroni zajmovi. Cilj ovih ulaganja nije pribavljanje odre enih dugoronih hartija od vrednosti radi njihove prodaje i zarade na razlici u ceni (poslovne ili trgovake svrhe) ve je motivisano tenjom da se preko njih dugorono uestvuje u dobitku tu ih preduzea. Opirnije videti Rankovi dr J.: Teorija bilansa I, V proireno i potpuno prera eno izdanje, Ekonomski fakultet Beograd, 1992., str. 350-353.

3

3

Novani tokovi iz finansijske aktivnosti preduzea ine poslednji segment izvetaja o tokovima gotovine, orjentisan na promene sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzea i obaveza nastalih po tom osnovu. Pri tome, vai opti stav da svako poveanje trajnih izvora i dugoronog kapitala preduzea predstavlja izvore a otplata tih kategorija kapitala, ukljuujui i otkup sopstvenih hartija od vrednosti i isplatu dividendi upotrebu gotovine. U ovaj segment izvetaja o tokovima se integriu i promene u kratkoronim kreditima, pod uslovom da nisu obuhvaene kroz promene kratkoronih obaveza u prvom segmentu ovog izvetaja. Karakteristini prilivi i odlivi gotovine iz finansijske aktivnosti mogli bi se ematizovati na sledei nain: Prilivi gotovinePrilivi od poveanja sopstvenog kapitala preduzea po osnovu prodaje emisije sopstvenih akcija i drugih trajnih uloga, Prilivi od novih zaduenja (obveznice, krediti), Gotovinski prilivi od donacija, Prilivi od finansijskog lizinga

Odlivi gotovineOtkup sopstvenih akcija, Novane otplate glavnice duga (plaanje kamate po kreditima svrstava se u poslovnu aktivnost), Isplate vlasnicima trajnog kapitala preduzea (dividende), Isplate po osnovu obaveza za finansijski lizing

U Izvetaju o tokovima gotovine sastavljenom prema Me unarodnom raunovodstvenom standardu 7 svaki od pomenutih tokova ini poseban segment. Svrha svakog segmenta je da istakne prilive i odlive gotovine, odnosno neto novani tok (cash flow) proistekao iz konkretne aktivnosti. Konsolidovanjem podataka iz svakog segmenta dolazi se do neto poveanja ili smanjenja gotovine preduzea u posmatranom periodu, kao to je ilustrovano na narednoj Slici 1Slika 1. Kompnente novanog toka

Prilivi gotovine po osnovu redovne poslovne aktivnosti Prodaja osnovnih sredstava i dezinvestiranje dugoronih ulaganja Prodaja hartija od vrednosti radi pribavljanja kapitala ili preuzimanje novih kredita

Cash flow iz poslovne (operativne) aktivnosti

Odlivi gotovine po osnovu redovne poslovne aktivnosti

+Cash flow iz investicione aktivnostiKupovina osnovnih sredstava i dugorona ulaganja Opoziv ili otkup sopstvenih hartija od vrednosti i isplata dividendi

+Cash flow iz finansijske aktivnosti

=Neto poveanje (smanjenje) cash flow

Neto poveanje (smanjenje) gotovine za analizirani period dodaje se na stanje gotovine sa poetka perioda iz ega rezultira konani saldo gotovine na kraju perioda, koji je predmet finansijskog upravljanja u smislu ulaganja vika gotovine iznad minimalno potrebnog salda ili pokrivanja eventualnog deficita. To je i razlog zbog koga se promene stanja gotovine i gotovinskih ekvivalenata ne ukljuuje u novane tokove po osnovu aktivnosti.

Modaliteti izvetaja o tokovima gotovineZa sastavljanje Izvetaja o tokovima gotovine neophodnu informacionu osnovu ine Sukcesivni bilansi stanja koji ome avaju analizirani period, Bilans uspeha za analizirani period i Dopunski podaci (stanja pojedinih knjigovodstvenih rauna za prilive i odlive koje nije mogue identifikovati na bazi bilansa stanja i bilansa uspeha). 4

Priprema izvetaja o tokovima gotovine podrazumeva proces koji ukljuuje nekoliko sukcesivnih koraka: Utvr ivanje neto promena u bilansu stanja izme u dve take u vremenu (razlika istovrsnih pozicija izme u bilansa stanja sa poetka i kraja posmatranog perioda i njihovim klasifikovanjem na izvore i upotrebu gotovine); Klasifikovanje pozicija bilansa uspeha sa aspekta uticaja na gotovinski tok - na one koje izazivaju poveanje i one koje uzrokuju smanjenje gotovine; Integrisanje podataka o izvorima i upotrebi gotovine u izvetaj o tokovima gotovine. Na bazi informacija sadranih u razlikama stanja na kraju perioda u odnosu na poetak mogue je identifikovati novane tokove i kategorisati ih prema aktivnostima iz kojih su proistekle na poslovne, investicione i finansijske. U zavisnosti od naina iskazivanja tokova iz poslovne aktivnosti u praksi egzistiraju dve varijante (metode) Izvetaja o tokovima gotovine, i to direktna i indirektna metoda. Direktna metoda polazi od celine poslovnih prihoda i rashoda iz bilansa uspeha, koje postepenom korekcijom svodi na tok priliva i odliva gotovine iz poslovanja. Indirektna metoda u iskazivanju tokova gotovine iz poslovne aktivnosti polazi od neto ili akumuliranog dobitka kome dodaje rashode iz bilansa uspeha koji nisu zahtevali odlive gotovine (kao direktno poveanje gotovinskog toka). Operiui sa manje-vie istim veliinama obe metode iskazivanja tokova gotovine iz poslovne aktivnosti, pod ostalim jednakim uslovima, rezultiraju istim iznosom neto novanog toka iz poslovne aktivnosti. Obzirom da direktni i indirektna metoda na isti nain iskazuju novane tokove iz investicione i finansijske aktivnosti, to ukupan neto novani tok preduzea za odre eni period mora biti identian, nezavisno od varijante iskazivanja tokova gotovine iz poslovne aktivnosti. Radi ilustracije metodologije sainjavanja izvetaja o tokovima gotovine posluiemo se bilansima stanja i uspeha datim u narednom primeru (Tabela 1)

5

PrimerAkcionarsko drutvo XYZ je u prethodnoj poslovnoj godini raspolagalo imovinom i izvorima koji su iskazani u finansijskim izvetajima (bilansu stanja na kraju i poetku poslovne godine): u 000 din. Klasifikovanje 01.01. t.g. 31.12.t.g. Razlike Izvori Upotreba Aktiva Gotovina 300 478 178 178 Kratkorone hartije od vrednosti 200 600 400 400 Kupci 500 400 -100 100 Zalihe 900 600 -300 300 Obrtana sredstva ukupno 1.900 2.078 178 Fiksna sredstva-nabavna vrednost 2.200 2.500 300 300 Ispravka vrednosti fiksnih sredstava 1.200 1.300 100 100 Fiksna sredstva-sadanja vrednost 1.000 1.200 200 Ukupna aktiva 2.900 3.278 378 Pasiva Dobavljai 700 600 -100 100 Kratkoroni krediti 500 700 200 200 Ostali kratkoroni izvori 200 100 -100 100 Kratkorone obaveze ukupno 1.400 1.400 0 Dugoroni krediti 400 600 200 200 Obaveze ukupno 1.800 2.000 200 Sopstveni kapital Obine akcije Preferencijalne akcije Kapitalni dobitak Akumulirani dobitak Sopstveni kapital ukupno Ukupna pasiva 300 120 180 500 1.100 2.900 300 120 180 678 1.278 3.278 0 0 0 178 178 378

178 1.078 1.078

U periodu 01.01. 31.12. t.g. kompanija XYZ je ostvarila sledei finansijski rezultat: u 000 din. Naziv pozicije Iznos Neto prihod od prodaje 1.700 Cena kotanja prodatih proizvoda 1.000 Bruto dobitak 700 Amortizacija 100 Trokovi prodaje 80 Trokovi uprave 150 Poslovni dobitak 370 Kamata 70 Dobitak pre oporezivanja 300 Porez na dobitak (14%) 42 Neto dobitak 258 Dividende 80 Akumulirani dobitak 178 Dopunski podaci: Osnovni kapital preduzea pribavljen je prodajom preferencijalnih akcija (1.000 kom. nominalne vrednosti od 120,00 din.) i obinih akcija (3.000 kom. nominalne vrednosti od 100,00 din.), koje su prodate uz premiju (aio) iskazanu u poziciji Kapitalni dobitak. Odlukom o raspodeli deo neto dobitka od 80 isplauje se u vidu preferencijalnih i obinih dividendi a ostatak se reinvestira u proces aktivnosti. Minimalno potrebni saldo gotovine iznosi 250

6

Izvetaj o tokovima gotovine prema direktnoj metodiDirektna metoda izvetaja o tokovima gotovine u segmentu tokova iz poslovne aktivnosti tei da iskae glavne vrste bruto priliva i odliva gotovine iz poslovanja. Zasniva se na prevo enju (korekciji) prihoda i rashoda (obraunskih tokova) iskazanih u bilansu uspeha na prilive i odlive novca iz poslovne aktivnosti. Osnov za korekciju pojedinih bilansno iskazanih prihoda i rashoda za odre eni period, ine promene na korespondentnim pozicijama obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza. Razlike krajnjeg stanja u odnosu na stanje sa poetka analiziranog perioda, na odgovarajuim pozicijama obrtne imovine i kratkoronih obaveza, koriguju prihode i rashode perioda prema sledeoj emi:Promene tekue aktive ili pasive5 obrtnih sredstava (sem gotovine7) obrtnih sredstava (sem gotovine) kratkoronih obaveza kratkoronih obaveza Uticaj na Gotovinu Nain korekcije Prihoda (Rashoda)6 Oduzeti od Prihoda ili dodati Rashodima Dodati Prihodima ili oduzeti od Rashoda Dodati Prihodima ili oduzeti od Rashoda Oduzeti od Prihoda ili dodati Rashodima

Tako, na primer, o obimu priliva po osnovu prodaje (naplaenih prihoda od prodaje) moe se suditi na bazi kretanja salda pozicije Kupci ukoliko je saldo u analiziranom periodu porastao jasno je da deo prihoda iskazanih u bilansu uspeha ostaje nenaplaen i da se kao potraivanje prenosi u naredni obraunski period. U sluaju da je saldo kupaca u tom periodu smanjen onda su prilivi gotovine vei od prihoda iskazanog u bilansu uspeha jer su naplaena ranije formirana potraivanja (koja su u poetnom bilansu stanja figurirala kao potraivanja od kupaca). Na isti nain se moe razmiljati o vezi cene kotanja realizovanih proizvoda i kretanja salda pozicija Dobavljai ili Zalihe. Uzimajui u obzir utvr ene razlike istovrsnih pozicija obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza u prethodno prezentiranim sukcesivnim bilansima stanja preduzea XYZ, korekcija prihoda i rashoda (obraunskih tokova) iskazanih u bilansu uspeha za isti period na prilive i odlive novca iz poslovne aktivnosti saglasno prethodnoj emi prezentirana je u narednoj Tabeli 2Korekcija Neto prihod od prodaje Cena kotanja prodatih proizvoda Bruto dobitak Amortizacija Trokovi prodaje Trokovi uprave Poslovni dobitak Kamata Dobitak pre oporezivanja Porez na dobitak (14%) Neto dobitak Dividende Akumulirani dobitak Iznos 1.700 1.000 700 100 80 150 370 70 300 42 258 80 178 + 100 200 300 100 Novani tok 1.800 900 900 0 80 150 670 70 600 42 558 80 178

Razlike stanja istovrsnih pozicija bilansa stanja sa kraja perioda u odnosu na poetna stanja. Ne radi se o an block korekciji ve se sa konkretnom promenom odre ene pozicije obrtnih sredstava ili kratkoronih obaveza koriguje korespondentna pozicija prihoda ili rashoda. 7 Izuzimanje promena na poziciji gotovine je samo po sebi razumljivo jer izvetaj o tokovima gotovine treba da prui objanjenje za kretanja i razliku izme u poetnog i krajnjeg salda gotovine. To je i razlog to se promene stanja gotovine i gotovinskih ekvivalenata ne ukljuuju u novane tokove po osnovu aktivnosti.6

5

7

Prezentirana Tabela 2 zahteva nekoliko objanjenja za izvrene korekcije prihoda i rashoda, i to: Bilansno iskazani Neto prihodi od prodaje uveani su za smanjenje pozicije Kupci u iznosu od 100 (prilivi po osnovu naplate prenetih potraivanja - prihoda iz prethodnog perioda). Proizlazi da bilansno iskazanim prihodima od prodaje od 1.700 odgovaraju prilivi gotovine od 1.800; Rashodi po osnovu direktne cene kotanja prodaje zahtevali su manje odlive gotovine od bilansno iskazanog iznosa za visinu smanjenja pozicije Zalihe (300). Istovremeno iskazane rashode treba uveati za iznos smanjenja obaveza prema dobavljaima (100) i ostalih kratkoronih obaveza (100), koji su zahtevali odlive novca. Direktnim izdacima po osnovu cene kotanja u ukupnom iznosu od 900 treba dodati i odlive gotovine po osnovu trokova prodaje i uprave u ukupnom iznosu od 230 (150 + 80), poto su isplaeni u celosti (u protivnom bi se pojavili kao obaveze u bilansu stanja na kraju perioda). Proizlazi da ukupne isplate po osnovu cene kotanja realizovanih proizvoda iznose 1.130; Rashodi amortizacije iskazani u bilansu uspeha u visini od 100, shodno prethodnim objanjenjima, ne zahtevaju odlive gotovine tako da ne utiu na novani tok; Rashodi kamate i poreza zahtevali su odlive u istom iznosu poto su isplaeni u celosti (u protivnom bi se pojavili kao obaveze u bilansu stanja na kraju perioda), pa se moraju odbiti od neto priliva iz poslovanja. Proizilazi da posle izvrenih korekcija prihoda i rashoda neto priliv gotovine iz poslovanja iznosi 558 i znatno prevazilazi iskazani Neto dobitak od 258. Radi kompletiranja izvetaja o tokovima gotovine ovaj neto priliv gotovine iz poslovanja potrebno je dopuniti prilivima i zdavanjima koja ne tangiraju direktno prihode i rashode iz bilansa uspeha. Ti prilivi i odlivi gotovine dolaze po osnovu investicionih i finansijskih aktivnosti preduzea i reprezentuju povremene i eksterne tokove gotovine. Novani tokovi iz investicione aktivnosti svedeni su na upotrebu gotovine radi pribavljanja novih fiksnih sredstava u visini od 300, to je uslovilo da ova aktivnost preduzea belei negativan gotovinski tok. Novane tokove iz finansijske aktivnosti reprezentuju prilivi po osnovu poveanja kratkoronih i dugoronih zaduenja (200+200) umanjena za deo neto dobitka od 80 namenjen za isplatu dividendi. Rezultat toga je pozitivan neto novani tok iz finansijske aktivnosti od 320. Izvetaj o tokovima gotovine8 prema direktnom metodu na bazi podataka iz finansijskih izvetaja preduzea XYZ prikazan je u sledeoj Tabeli 3

Mada je u svetu uobiajeno da se, bez obzira na metod sainjavanja, izvetaj o tokovima gotovine prezentira u formi standardizovane liste (tafelna forma) to ne znai da on ne moe biti predstavljen u formi konta. Forma izvetaja nigde nije zvanino definisana tako da ni davanje prioriteta jednom ili drugom obliku prikazivanja nema posebno utemeljenje, ve ono pre zavisi od potreba i afiniteta samog analitiara.

8

8

Novani tokovi iz poslovne aktivnosti Naplata potraivanja od kupaca Isplate po osnovu cene kotanja Isplata kamate Isplata poreza I Neto novani tok iz poslovne aktivnosti Novani tokovi iz investicione aktivnosti Poveanje fiksnih sredstava-nabavna vrednost II Neto novani tok iz investicione aktivnosti Novani tokovi iz finansijske aktivnosti Poveanje kratkoronih kredita Poveanje dugoronih kredita Isplata dividendi III Neto novani tok iz finansijske aktivnosti Neto poveanje gotovine (I+II+III) Gotovina i gotovinski ekvivalenti na poetku perioda Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda

Pomona kolona 1.800 -1.130 -70 -42

Glavna kolona

558 -300 -300 200 200 -80 320 578 500 1.078

Izvetaj pokazuje da neto poveanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata (kratkoronih hartija od vrednosti) u analiziranom periodu iznosi 578 (558-300+320) i odgovara razlici ovih pozicija sa poetka i kraja perioda.

Izvetaj o tokovima gotovine prema indirektnoj metodiVarijanta izvetaja o tokovima gotovine prema indirektnoj metodi podrazumeva istu informacionu osnovu, a od direktne metode se razlikuje u nainu iskazivanja novanih tokova iz poslovne aktivnosti. Umesto postepene korekcije prihoda i rashoda, indirektan metod pri utvr ivanju ovog segmenta cash flow-a preduzea uobiajeno polazi od neto ili akumuliranog dobitka kome se dodaju rashodi iz bilansa uspeha koji nisu zahtevali izdavanje gotovine, poto oni predstavljaju direktno poveanje gotovinskog toka. Kao to je prethodno pomenuto tipian rashod iz te kategorije predstavlja amortizacija, nastala kao rezultat konverzije fiksnih sredstava u obrtnu imovinu (gotovinu). Zbir neto dobitka i amortizacije, u narednom koraku, treba korigovati za promene na obrtnoj imovini i kratkoronim obavezama, koje neposredno korespondiraju sa prihodima i rashodima iz bilansa uspeha. Ta korekcija se vri prema sledeoj emi:Promene tekue aktive ili pasive obrtnih sredstava (sem gotovine) obrtnih sredstava (sem gotovine) kratkoronih obaveza kratkoronih obaveza Uticaj na Gotovinu Nain korekcije Neto dobitka oduzeti od Neto dobitka dodati Neto dobitku dodati Neto dobitku oduzeti od Neto dobitka

Iz prezentirane eme jasno je da sva poveanja obrtnih sredstava na kraju perioda u odnosu na poetak (porast zaliha npr.) i sva smanjenja kratkoronih obaveza (isplata dobavljaa) znae upotrebu gotovine i indirektno smanjuju neto gotovinski tok. Suprotno, sva poveanja kratkoronih obaveza i sva smanjenja obrtnih sredstava znae prilive gotovine i indirektno poveanje neto gotovinskog toka. itav postupak utvr ivanja neto cash flow-a iz poslovne aktivnosti ematizovan je na narednoj Slici 2

9

Slika 2 Postupak utvr ivanja neto cash flow iz poslovne aktivnostiNeto dobitak

+Amortizacija

+Smanjenja obrtne imovine Poveanja kratkoronih obaveza

Poveanja obrtne imovine Smanjanja kratkoronih obaveza

=Cash flow iz poslovne (operativne) aktivnosti

Ovako utvr eni tok gotovine iz poslovne aktivnosti dopunjava se, u narednom koraku, promenama koje ne tangiraju Bilans uspeha ali izazivaju efektivne tokove gotovine. Radi se o promenama na sredstvima i obavezama preduzea koje proizilaze iz investicione i finansijske aktivnosti. Kao to je ve istaknuto obuhvatanje novanih tokova iz investicione i finansijske aktivnosti je istovetno kod obe metode. Radi ilustracije postupka sainjavanja izvetaja o tokovima gotovine prema indirektnoj metodi posluiemo se podacima prezentiranim u sukcesivnim bilansima stanja preduzea XYZ iz Tabele 1. Izvetaj o tokovima gotovine prema indirektnom metodu na bazi tih podataka prikazan je u sledeoj Tabeli 4Novani tokovi iz poslovne aktivnosti Neto priliv iz poslovanja Neto dobitak Trokovi amortizacije A. Ukupno Promene na obrtnim sredstvima i kratkoronim obavezama Smanjenje kupaca Smanjenje zaliha Smanjenje dobavljaa Smanjenje ostalih kratkoroni obaveza B. Ukupno I Neto novani tok iz poslovne aktivnosti (A+B) Novani tokovi iz investicione aktivnosti Poveanje fiksnih sredstava-nabavna vrednost II Neto novani tok iz investicione aktivnosti Novani tokovi iz finansijske aktivnosti Poveanje kratkoronih kredita Poveanje dugoronih kredita Isplata dividendi III Neto novani tok iz finansijske aktivnosti Neto poveanje gotovine (I+II+III) Gotovina i gotovinski ekvivalenti na poetku perioda Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju perioda Pomona kolona 258 100 358 100 300 -100 -100 200 558 -300 -300 200 200 -80 320 578 500 1.078 Glavna kolona

Izvetaj pokazuje da neto poveanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata (kratkoronih hartija od vrednosti) u analiziranom periodu iznosi 578 (558-300+320) i odgovara razlici ovih pozicija sa poetka i kraja perioda.

10

Analitika interpretacija izvetaja o tokovima gotovineKao to je ve istaknuto izvetaji o tokovima gotovine predstavljaju pokuaj da se kroz rekonstrukciju poslovnih transakcija koje su se desile u analiziranom periodu omogui uvid u sposobnost preduzea da produkuje gotovinu. Analitika interpretacija podataka sadranih u izvetaju o tokovima gotovine (nezavisno od metoda sastavljanja) poinje sagledavanjem globalne uskla enosti priliva i odliva gotovine, preko identifikovanja suficita ili deficita po pojedinim segmentima (aktivnostima) do analize vrednosno-rone uskla enosti tokova gotovine u analiziranom periodu. Aplicirajui ovakav pristup na primer preduzea XYZ jasno se uoava da preduzee u analiziranom periodu ukupnim prilivima pokriva ukupne odlive gotovine i da u najvanijem segmentu poslovnoj aktivnosti ostvaruje znaajan suficit. Taj suficit je omoguio saniranje deficita u investicionoj aktivnosti preduzea. Poveanje kratkorone i dugorone zaduenosti (200 + 200) je omoguilo pozitivan gotovinski tok iz finansijske aktivnosti i, finansijski posmatrano, stvorilo osnovu za popravljanje pozicije likvidnosti korienje pozitivnih efekta finansijskog leverage-a. Uvid u stanje likvidnosti moe se proceniti na bazi kretanja osnovnih pokazatelja likvidnosti (Tabela 5)Opti racio likvidnosti (ORL= Obrtrna sredstva/Kratkorone obaveze ) Rigorozni racio likvidnosti (RRL= Likvidna sredstva/Kratkorone obaveze) Neto obrtna sredstva (NOS = obrtna imovina kratkorone obaveze) 01.01. t.g. 1,357 0,714 500 31.12.t.g. 1,484 1,056 678

Oigledno je da stanje likvidnosti preduzea sa poetka perioda nije bilo zadovoljavajue bez obzira na neto vei nivo gotovine u odnosu na minimalno potrebni i pozitivna neto obrtna sredstva, obzirom da gro obrtne imovine ine zalihe (900) i potraivanja od kupaca (500). Stanje se na kraju perioda popravilo, jer su kratkorone obaveze u celini pokrivene likvidnom imovinom preduzea (RRL = 1,056). Sa aspekta vrednosno-rone uskla enosti tokova gotovine, odnosno pravila finansiranja poslovnih ulaganja, evidentno je da je ostvareni neto novani tok iz poslovne aktivnosti (558) i nova dugorona zaduenja (200) bio je dovoljan da pokrije ulaganja u fiksnu imovinu (300) i dozvolio je da se iz dugoronih izvora finansira i ukupno poveanje potrebnih obrtnih sredstava (178), to koincidira sa rastom neto obrtnih sredstava na kraju u odnosu na poetak perioda (cca 35%). Sve to ukazuje da preduzee striktno uvaava horizontalna pravila finansiranja uskla ujui ronost izvora sa ronou njihove upotrebe, iz ega se namee zakljuak o zdravoj i stabilnoj finansijskoj situaciji. Takva situacija u kombinaciji sa relativno visokom zara ivakom moi preduzea (Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = 11,287%; Stopa prinosa na ukupna sopstvena sredstva =18,455%) prua relativno sigurne garancije da e se pozitivne tendencije na planu pravljenja gotovine nastaviti i u budunosti. Visoka rentabilnost poslovne aktivnosti daje ansu za njeno proirenje, to je istovremeno i najrazumniji ventil za plasman relativno visokog salda gotovine na kraju perioda (skoro duplo vei od minimalno potrebnog). Ove naznake nedvosmisleno ukazuju da izvetaji o tokovima gotovine nisu vani samo za tekue upravljanje finansijama preduzea ve i za planiranje i kontrolu buduih aktivnosti. Krug korisnika izvetaja o tokovima gotovine relativno je irok. Pored menadmenta preduzea za izvetaj su direktno su zainteresovani postojei i potencijalni akcionari, poverioci i investitori, zatim razliiti eksterni analitiari itd.

11

Mada svaka od pomenutih grupa fokusira pojedine za njih znaajne aspekte izvetaja, sve one u sutini tee da kroz izvetaj procene anse za opstanak i razvoj preduzea U poslednjoj deceniji prolog veka (poev od 1990. godine) dosta frekventno se koristi Izvetaj o slobodnom cash flow (FCF - free cash flow), kao derivat ili me uprodukt izvetaja o tokovima gotovine. U osnovi ovaj FCF izvetaj obuhvata neto novani tok iz poslovne aktivnosti umanjen za neophodna ulaganja za odravanje pogonske spremnosti proizvodnih kapaciteta i uobiajene isplate dela dobiti za dividende vlasnicima obinih akcija i pokrie obaveza po preferencijalnim akcijama. Saglasno tome struktura FCF izvetaja data je u narednoj Tabeli 6 Neto novani tok iz operativne aktivnosti - neophodna ulaganja u odravanje kapaciteta - izdaci za uobiajen iznos dividendi na obine i preferencijalne akcije Izvetaj o slobodnom cash flow Ovaj izvetaj ima za cilj da primora eventualne analitiare hartija od vrednosti ili potencijalne kreditore da pri oceni neto novanog toka iz poslovne aktivnosti u razmatranje uzmu i neophodna izdavanja (odlive) gotovine.

ZakljuakNepodudaranje obraunskog i gotovinskog toka vrednosti u procesu aktivnosti ini moguom situaciju da bilansno iskazana dobit ne odraava u potpunosti uspenost preduzea. Naime, iskazana dobit zbog primenjenih raunovodstvenih politika ne iskljuuje probleme u obezbe ivanju novanih sredstava iz redovne poslovne aktivnosti preduzea. U teoriji finansijskog upravljanja se sposobnost preduzea da generie gotovinu i gotovinske ekvivalente smatra najpouzdanijim pokazateljom njegove uspenosti. Obzirom na ogranienja bilansa uspeha na ovom planu, za potrebe sagledavanja stvarnih tokova gotovine kroz proces aktivnosti dizajniran je poseban izvetaj o tokovima gotovine, koji je ukljuen u korpus redovnih finansijskih izvetaja preduzea.

12

Apstrakt:

Dr Predrag Stani, vanredni profesor

Izvetaj o tokovima gotovineSposobnost preduzea da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente u teoriji finansijskog upravljanja smatra se pouzdanim pokazateljom njegove uspenosti. Poto bilans stanja i bilans uspeha, zbog obraunske osnove na kojoj poivaju, nita ne govore o tokovima gotovine tokom obraunskog perioda, za te svrhe je kreiran poseban izvetaj o tokovima gotovine. Izvetaj o tokovima gotovine se dobija posebnim rearaniranjem podataka sadranih u bilansu stanja i bilansu uspeha omoguava uvid u prilive i odlive gotovine iz poslovnih, investicionih i finansijskih aktivnosti preduzea. Izvetaj pokazuje promene u gotovini tokom perioda na koji se odnosi, odnosno iznos i osnov poveanja ili smanjenja gotovine i gotovinskih ekvivalentima na kraju obraunskog perioda u odnosu na poetak. Informacije sadrane u izvetaju o tokovima gotovine imaju veliku vrednost kako za menadment preduzea tako i za eksterne korisnike.

Kljune rei: gotovina, izvetaj, aktivnost, poslovanje, investiranje, finansiranje, direktan, indirektan

13

14

Statement of Cash Flow

15

16