„MERCATA" DOO, BEOGRAD

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

O IZVRŠENOJ REVIZIJI

GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

ZA 2016. GODINU

„MERCATA" DOO, BEOGRAD

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA O IZVRŠENOJ REVIZIJI

GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2016. GODINU

S A D R Ž A J

Strana

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI:

BILANS USPEHA

BILANS STANJA

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU

IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

Privredno društvo za reviziju računovodstvo i konsalting

“MOORE STEPHENS Revizija i Računovodstvo” d.o.o.

Studentski Trg 4/V, 11000 Beograd, Srbija Tel: +381 (0) 11 3283 440, 3281 194; Fax: 2181 072

E-mail: office@revizija.co.rs, www.revizija.co.rs

Matični broj/ID: 06974848; PIB/VAT: 100300288

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Udeličarima „Mercata" d.o.o., Beograd

Izveštaj o godišnjim finansijskim izveštajima

Izvršili smo reviziju priloženih godišnjih finansijskih izveštaja „Mercata" d.o.o., Beograd, (dalje u tekstu i:

Društvo), koji uključuju bilans stanja na dan 31. decembra 2016. godine, bilans uspeha, izveštaj o ostalom

rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu završenu na taj dan, kao i

napomene uz finansijske izveštaje koje uključuju pregled značajnih računovodstvenih politika i druge

objašnjavajuće informacije

Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje

Rukovodstvo je odgovorno za pripremu i fer prezentaciju ovih finansijskih izveštaja u skladu sa

računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji, kao i za ustrojavanje neophodnih internih kontrola koje

omogućuju pripremu finansijskih izveštaja koji ne sadrže greške, bilo namerne ili slučajne.

Odgovornost revizora

Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o ovim finansijskim izveštajima na osnovu svoje revizije. Reviziju smo

izvršili u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da radimo u skladu sa etičkim

zahtevima i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri, uverimo da

finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze.

Revizija uključuje sprovođenje postupaka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima

datim u finansijskim izveštajima. Izbor postupaka je zasnovan na revizorskom prosuđivanju, uključujući procenu

rizika materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima, nastalim usled kriminalne radnje ili

greške. Prilikom procene rizika, revizor razmatra interne kontrole koje su relevantne za pripremu i fer

prezentaciju finansijskih izveštaja, u cilju osmišljavanja revizijskih postupaka koji su odgovarajući datim

okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o efikasnosti internih kontrola pravnog lica. Revizija takođe,

uključuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i značajnih procena izvršenih od strane rukovodstva, kao

i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja.

Smatramo da su pribavljeni revizijski dokazi dovoljni i odgovarajući da obezbede osnovu za naše revizorsko

mišljenje.

Mišljenje

Po našem mišljenju, finansijski izveštaji istinito i objektivno po svim materijalno značajnim pitanjima, prikazuju

finansijsko stanje „Mercata" d.o.o., Beograd na dan 31. decembra 2016. godine, kao i rezultate njegovog

poslovanja i tokove gotovine za poslovnu godinu završenu na taj dan, u skladu sa računovodstvenim propisima

važećim u Republici Srbiji i računovodstvenim politikama obelodanjenim u napomenama uz finansijske

izveštaje.

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

Udeličarima "Mercata" d.o.o., Beograd - Nastavak

Naglašavanje pitanja

Skrećemo pažnju, ne izražavajući rezervu u odnosu na dato mišljenje u paragrafu Mišljenje, da je u okviru

Dugoročnih finansijsih plasmana na poziciji AOP 0024 u Bilansu stanja Društvo iskazalo pozajmice društvu

„Gruppo MB“ d.o.o., Beograd u iznosu od RSD 1.001.303 hiljada (EUR 8.109.535) koje se nalazi u finansijskim

poteškoćama i iskazuje gubitak iznad visine kapitala. Rukovodstvo Društva preduzima aktivne mere za

iznalaženje načina za povraćaj navedene pozajmice, a kao što je obelodanjeno u napomeni 7.4, krajem 2015.

godine i početkom 2016. godine učinjeni su značajni pomaci u refinansiranju obaveza ovog društva i

oživljavanju aktivnosti zbog kojih je društvo osnovano, dok se u roku od dve do tri godine očekuje povraćaj

plasmana.

Izveštaj o ostalim regulatornim zahtevima

U skladu sa zahtevima koji proističu iz člana 30. Zakona o reviziji („Sl. glasnik RS“ br. 62/2013) izvršili smo

proveru usklađenosti Godišnjeg izveštaja o poslovanju sa godišnjim finansijskim izveštajima Društva.

Rukovodstvo Društva je odgovorno za sastavljanje Godišnjeg izveštaja o poslovanju u skladu sa članom 29.

Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS“ br. 62/2013) i važećom zakonskom regulativom. Naša odgovornost je

da sprovođenjem revizorskih postupaka u skladu sa Međunarodnim standardom revizije 720 - Odgovornost

revizora u vezi sa ostalim informacijama u dokumentima koji sadrže finansijske izveštaje koji su bili predmet

revizije, iznesemo svoj zaključak u vezi sa usklađenosti izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima

Društva.

Na bazi sprovedenih revizorskih postupaka nismo uočili materijalno značajne nekonzistentnosti, koje bi

ukazivale da Godišnji izveštaj o poslovanju za 2016. godinu nije usklađen sa godišnjim finansijskim izveštajima

Društva za istu poslovnu godinu.

U Beogradu, 31. maj 2017. godine

„MOORE STEPHENS

Revizija i Računovodstvo“ d.o.o., Beograd

„MOORE STEPHENS

Revizija i Računovodstvo“ d.o.o., Beograd

Jelena Beljkaš Bogoljub Aleksić

Licencirani ovlašćeni revizor Direktor

1. OSNOVNI PODACI O DRUŠTVU

Preduze�e za trgovinu na veliko i malo i usluge “ Mercata” d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: Društvo) jeviše�lano društvo sa ograni�enom odgovornoš�u osnovano 1991. godine pod nazivom “FIK Marketing” kaoprivatno preduze�e za pružanje knjigovodstvenih i marketing usluga sa potpunom odgovornoš�u.

Tokom 1999. godine dolazi do promene u u�eš�u u kapitalu osniva�a i povezivanja preduze�a. Na osnovuugovora o istupanju osniva�a i kupoprodaji osniva�kog udela, “MPC” d.o.o. Beograd postaje jedini osniva�sa 100 % ulogom. Tako�e, dolazi i do promene oblika organizovanja preduze�a u društvo sa ograni�enomodgovornoš�u. Uskla�ivanje sa Zakonom o preduze�ima i Zakonom o klasifikaciji delatnosti i registromjedinice razvrstavanja, preduze�e je izvršilo i upisalo u sudski registar tokom 2000. godine. Promena nazivapreduze�a u “MPC Mercata” d.o.o. Beograd je izvršena 2001. godine, da bi kasniji naziv “Mercata” d.o.o.Beograd preduze�e dobilo 2002. godine. Naziv “MPC Holding Mercata” d.o.o. Beograd je dobilo 13.7.2006.godine. Sadašnji naziv “Mercata” d.o.o Beograd je registrovan u APR-u 29.03.2010. godine.

Registrovano je prevo�enje privrednog subjekta u Registar privrednih subjekata kod Agencije za PrivredneRegistre a na osnovu rešenja broj BD 38717/2005 od 17.8.2005. godine.

Društvo se bavi prometom robe na veliko i malo duvanskih proizvoda i ostale robe na doma�em tržištu.Društvo poseduje dozvolu za obavljanje trgovine duvanskih proizvoda na 5 godina po�ev od 3. septembra2013. godine.

Društvo ima 4 distributivna centara preko kojih vrši distribuciju duvanskih proizvoda na teritoriji celeRepublike Srbije.

Vlasni�ka struktura Društva je: “MPC Holding” d.o.o. Beograd kao pravno lice 85% udela i �edomir�irovi� kao fizi�ko lice 15% udela.

Društvo je saglasno kriterijumima iz Zakona o ra�unovodstvu razvrstano u velika pravna lica.

Sedište Društva je Bulevar Milutina Milankovi�a 1ž, Novi Beograd.

Poreski identifikacioni broj Društva je 100002268

Mati�ni broj Društva je 7777663

Broj zaposlenih na dan 31.12.2016. godine je 375 radnika (31.12.2015. godine – 342 zaposlenih).

2. OSNOV ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa važe�im propisima u Republici Srbiji zasnovanim naZakonu o ra�unovodstvu („Sl.glasnik RS“, br. 62/2013), koji propisuje Me�unarodne ra�unovodstvenestandarde (MRS), odnosno Me�unarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI) kao osnov zasastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja.

Rešenjem Ministra finansija Republike Srbije (broj 401-00-1380/2010-16 od 25. oktobra 2010. godine)utvr�en je prevod osnovnih tekstova MRS, odnosno MSFI, koji su izdati od Odbora za me�unarodnera�unovodstvene standarde do 1. januara 2009. godine, kao i tuma�enja izdata od Komiteta za tuma�enjera�unovodstvenih standarda do 1. januara 2009. godine. Izmene i dopune postoje�ih MRS, odnosno MSFI ituma�enja standarda, zamene važe�ih MRS novim, koji su stupili na snagu po�ev od 1. januara 2009.godine, kao i primena novih tuma�enja koja su stupila na snagu u narednom periodu, nisu imali za rezultatzna�ajnije promene ra�unovodstvenih politika Društva, niti materijalno zna�ajan uticaj na finansijskeizveštaje u periodu po�etne primene. I pored toga što mnoge od ovih promena nisu primenljive naposlovanje Društva, rukovodstvo Društva ne izražava eksplicitnu i bezrezervnu izjavu o usaglašenostifinansijskih izveštaja sa MRS i MSFI, koji se primenjuju na periode prikazane u priloženim finansijskimizveštajima.

Rešenjem Ministarstva od 13. marta 2014. godine, koje je objavl�eno u Službenom glasniku RS br. 35 od 27.marta 2014. godine (u dal�em tekstu “Rešenje o utvr�ivanju prevoda”) utvr�eni su i objavl�eni prevodiosnovnih tekstova MRS i MSFI, Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje (“Konceptualni okvir“),usvojenih od strane Odbora, kao i povezanih IFRIC tuma�enja. Navedeni prevodi objavl�eni u Rešenju outvr�ivanju prevoda ne ukl�u�uju osnove za zakl�u�ivanje, ilustruju�e primere, smernice, komentare,suprotna mišl�enja, razra�ene primere, kao i drugi dopunski objašnjavaju�i materijal koji može da se usvojiu vezi sa standardima, odnosno tuma�enjima, osim ako se izri�ito ne navodi da je taj materijal sastavni deostandarda, odnosno tuma�enja. Na osnovu Rešenja o utvr�ivanju prevoda Konceptualni okvir, MRS, MSFI,IFRIC i sa njima povezana tuma�enja koja su prevedena, u primeni su od finansijskih izveštaja koji sesastavl�aju na dan 31. decembra 2014. godine.

Izmenjeni ili izdati MRS/MSFI i IFRIC tuma�enja koja su bila na snazi za finansijske izveštaje koji supo�injali 1. januara 2014. godine (i kasnije), kao i naknadne izmene ili izdati MRS/MSFI i tuma�enjastandarda, nisu prevedeni i objavl�eni odnosno usvojeni u Republici Srbiji, pa stoga nisu ni primenjeniprilikom sastavl�anja priloženih finansijskih izveštaja. Pored navedenog, pojedina zakonska i podzakonskaregulativa propisuje ra�unovodstvene postupke, vrednovanja i obelodanjivanja koja u pojedinim slu�ajevimaodstupaju od zahteva MRS/MSFI i IFRIC tuma�enja.

Shodno navedenom, a imaju�i u vidu potencijalno materijalne efekte koje odstupanja ra�unovodstvenihpropisa Republike Srbije od MSFI i MRS mogu imati na realnost i objektivnost finansijskih izveštajaDruštva, priloženi finansijski izveštaji se ne mogu u potpunosti smatrati finansijskim izveštajimasastavl�enim u saglasnosti sa MSFI i MRS.

Objavl�eni standardi i tuma�enja koji su stupili na snagu u prethodnim periodima i teku�em periodu naosnovu Rešenja o utvr�ivanju prevoda, obelodanjeni su u napomeni 2.1. Objavl�eni standardi i tuma�enja nasnazi u prethodnom i teku�em periodu koji još uvek nisu zvani�no prevedeni i usvojeni obelodanjeni su unapomeni 2.2. Objavl�eni standardi i tuma�enja koji još uvek nisu u primeni, obelodanjeni su u napomeni2.3.

Finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška i na�elom stalnosti Društva.

U skladu sa Zakonom, finansijski izveštaji Društva su iskazani u hil�adama dinara. Dinar predstavl�azvani�nu izveštajnu valutu u Republici Srbiji.Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanim Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskihizveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, br. 95/2014 i 144/2014), kojiodstupa od na�ina prikazivanja odre�enih bilansnih pozicija kako to predvi�a MRS 1 „Prezentacijafinansijskih izveštaja“. Shodno tome, priloženi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima MRS iMSF.

Prema Zakonu o ra�unovodstvu finansijski izveštaji obuhvataju: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj oostalom rezultatu, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i napomene uz finansijskeizveštaje.

Društvo je u sastavljanju ovih finansijskih izveštaja primenilo ra�unovodstvene politike obelodanjene uNapomeni 3, koje su zasnovane na važe�im ra�unovodstvenim i poreskim propisima Republike Srbije.

2.1. Objavl�eni standardi i tuma�enja koji su stupili na snagu u prethodnim periodima i teku�emperiodu na osnovu Rešenja o utvr�ivanju prevoda

•Izmene MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ – Izmene kojima se pobol�šavajuobelodanjivanja fer vrednost i rizika likvidnosti (revidiran marta 2009. godine, na snazi za godišnje periodekoji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2009. godine);

•Izmene MSFI 1 „Prva primena Me�unarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Dodatni izuzeci zalica koja prvi put primenjuju MSFI. Izmene se odnose na sredstva u industriji nafte i gasa i utvr�ivanje da liugovori sadrže lizing (revidiran jula 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon1. januara 2010. godine);

•Izmene razli�itih standarda i tuma�enja rezultat su Projekta godišnjeg kvalitativnog pobol�šanja MSFIobjavl�enog 16. aprila 2009. godine (MSFI 5, MSFI 8, MRS 1, MRS 7, MRS 17, MRS 36, MRS 39, IFRIC16) prvenstveno sa namerom otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija u tekstu (izmenestandarda stupaju na snagu za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2010. godine, aizmena IFRIC na dan ili nakon 1. jula 2009. godine);

•Izmene MRS 38 „Nematerijalna imovina“ (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. jula2009. godine);

•Izmene MSFI 2 „Pla�anja akcijama“: Izmene kao rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog pobol�šanjaMSFI (revidiran u aprilu 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. jula2009. godine) i izmene koje se odnose na transakcije pla�anja akcijama grupe zasnovane na gotovini(revidiran juna 2009. godine, na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2010.godine);

•Izmene IFRIC 9 „Ponovna procena ugra�enih derivata“ stupaju na snagu za godišnje periode koji po�injuna dan ili nakon 1. jula 2009. godine i MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje” – Ugra�eniderivati (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 30. juna 2009. godine);

•IFRIC 18 „Prenosi sredstava od kupaca“ (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. jula2009. godine);

•„Sveobuhvatni okvir za finansijsko izveštavanje 2010. godine“ što predstavl�a izmenu „Okvira zapripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja“ (važi za prenos sredstava sa kupaca priml�enih na dan iliposle septembra 2010. godine);

•Dopune MSFI 1 „Prva primena Me�unarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Ograni�eno izuze�eod uporednih obelodanjivanja propisanih u okviru MSFI 7 kod lica koja prvi put primenjuju MSFI (na snaziza godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. jula 2010. godine);

•Dopune MRS 24 „Obelodanjivanja povezanih strana“ – Pojednostavl�eni zahtevi za obelodanjivanjem kodlica pod (zna�ajnom) kontrolom ili uticajem vlade i pojašnjenje definicije povezanog lica (na snazi zagodišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine);

•Dopune MRS 32 „Finansijski instrumenti: Prezentacija“ – Ra�unovodstveno obuhvatanje pre�eg prava nanove akcije (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. februara 2010. godine);

•Dopune razli�itih standarda i tuma�enja „Pobol�šanja MSFI (2010)“ rezultat su Projekta godišnjegkvalitativnog pobol�šanja MSFI objavl�enog 6. maja 2010. godine (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 7, MRS 1, MRS27, MRS 34, IFRIC 13) prvenstveno sa namerom otklanjanja neslaganja i pojašnjenja formulacija u tekstu(ve�ina dopuna bi�e na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine);

•Dopune IFRIC 14 „MRS 19 – Ograni�enje sredtava definisanih primanja, zahtevi za minimalnimfinansiranjem i njihova interakcija“ Avansna uplata minimalnih sredstava potrebnih za finansiranje (na snaziza godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine);

•IFRIC 19 „Poništavanje finansijskih obaveza sa instrumentima kapitala“ (na snazi za godišnje periode kojipo�inju na dan ili nakon 1. jula 2010. godine);

•Dopune MSFI 1 „Prva primena Me�unarodnih standarda finansijskog izveštavanja“ – Velika hiperinflacija iuklanjanje fiksnih datuma za lica koja prvi put primenjuju MSFI (na snazi za godišnje periode koji po�injuna dan ili nakon 1. jula 2011. godine);

•Dopune MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ – Prenos finansijskih sredstava (na snazi zagodišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2011. godine);

•Dopune MRS 12 „Porezi na dobitak“ – Odloženi porez: povra�aj sredstava koja su služila za obra�unporeza (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2012. godine);

•MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“ (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1.januara 2013. godine);

•MSFI 11 „Zajedni�ki aranžmani“ (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara2013. godine);

•MSFI 12 „Obelodanjivanje o u�eš�ima u drugim pravnim licima“ (na snazi za godišnje periode koji po�injuna dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•Dopune MSFI 10, MSFI 11 i MSFI 12 „Konsolidovani finansijski izveštaji, Zajedni�ki aranžmani iObelodanjivanja u�eš�a u drugim pravnim licima: Uputstvo o prelaznoj primeni” (na snazi za godišnjeperiode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•MRS 27 (revidiran 2011. godine) „Pojedina�ni finansijski izveštaji“ (na snazi za godišnje periode kojipo�inju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•MRS 28 (revidiran 2011. godine) „Ulaganja u pridružena pravna lica i zajedni�ke investicije u pridruženeentitete i zajedni�ke poduhvate“ (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2013.godine);

•MSFI 13 „Merenje fer vrednosti“ (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara2013. godine);

•Dopune MSFI 1 „Prva primena Me�unarodnih standarda finansijskog izveštavanja” – Državni krediti pokamatnoj stopi nižoj od tržišne (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2013.godine);

•Dopune MSFI 7 „Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ – Netiranje finansijskih sredstava i finansijskihobaveza (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

•Dopune MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja“ – Prezentacija stavki ostalog ukupnog rezultata (nasnazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. jula 2012. godine).

•Dopune MRS 19 „Naknade zaposlenima” – Pobol�šanja ra�unovodstvenog obuhvatanja naknada poprestanku radnog odnosa (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2013.godine);

•Godišnja pobol�šanja za period od 2009. do 2011. godine izdata u maju 2012. godine koja se odnose narazli�ite projekte pobol�šanja MSFI (MSFI 1, MRS 1, MRS 16, MRS 32, MRS 34) uglavnom na otklanjanjunekonzistentnosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1.januara 2013. godine);

•IFRIC 20 „Troškovi uklanjanja otkrivke u proizvodnoj fazi površinskog kopa“ (na snazi za godišnje periodekoji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2013. godine);

2.2.Objavl�eni standardi i tuma�enja na snazi u prethodnom i teku�em periodu koji još uvek nisuzvani�no prevedeni i usvojeni

Na dan objavl�ivanja ovih finansijskih izveštaja, dole navedeni standardi i izmene standarda su bili izdati odstrane Odbora za me�unarodne ra�unovodstvene standarde, a slede�a tuma�enja bila su objavl�ena od straneKomiteta za tuma�enje me�unarodnog finansijskog izveštavanja, ali nisu zvani�no usvojena u RepubliciSrbiji:

•Dopune MRS 32 „Finansijski instrumenti: Prezentacija“ – Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskihobaveza (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine);

•Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji“, MSFI 12 „Obelodanjivanje o u�eš�ima u drugimentitetima“ i MRS 27 „Pojedina�ni finansijski izveštaji“ – Izuze�e zavisnih lica iz konsolidacije premaMSFI 10 (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

•Dopune MRS 36 – „Umanjenje vrednosti imovine“ Obelodanjivanje nadoknadivog iznosa za nefinansijskuimovinu (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

•Dopune MRS 39 „Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje“ – Obnavl�anje derivata i nastavakra�unovodstva hedžinga (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

•IFRIC 21 „Dažbine“ (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2014. godine).

•Dopune MRS 19 „Primanja zaposlenih” – Definisani planovi naknade: Doprinosi za zaposlene (na snazi zagodišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine).

•Godišnja pobol�šanja za period od 2010. do 2012. godine, koja su rezultat su Projekta godišnjegkvalitativnog pobol�šanja MSFI (MSFI 2, MSFI 3, MSFI 8, MSFI 13, MRS 16, MRS 24 i MRS 38) radiotklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ilinakon 1. jula 2014. godine).

•Godišnja pobol�šanja za period od 2011. do 2013. godine, koja su rezultat Projekta godišnjeg kvalitativnogpobol�šanja MSFI (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 13 i MRS 40) radi otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenjaformulacija (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. jula 2014. godine).

•Dopune MSFI 11 „Zajedni�ki aranžmani” – Ra�unovodstvo sticanja u�eš�a u zajedni�kim poslovanjima (nasnazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

•MSFI 14 „Ra�uni regulatornih aktivnih vremenskih razgrani�enja” - na snazi za godišnje periode kojipo�inju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine.

•Dopune MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 38 „Nematerijalna imovina” - Tuma�enjeprihva�enih metoda amortizacije (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2016.godine).

•Dopune MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema” i MRS 41 „Pol�oprivreda” - Pol�oprivreda –industrijske bil�ke (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

•Dopune MRS 27 „Pojedina�ni finansijski izveštaji” – Metod udela u pojedina�nim finansijskim izveštajima(na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

•Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji” i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete izajedni�ke poduhvate” - Prodaja ili prenos sredstava izme�u investitora i njegovih pridruženih entiteta ilizajedni�kih poduhvata (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

•Dopune MSFI 10 „Konsolidovani finansijski izveštaji”, MSFI 12 „Obelodanjivanje o u�eš�ima u drugimentitetima” i MRS 28 „Investicije u pridružene entitete i zajedni�ke poduhvate” - Investiciona društva:Primena izuzetaka od konsolidacije (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara2016. godine).

•Dopune MRS 1 „Prezentacija finansijskih izveštaja” – Inicijativa za obelodanjivanje (na snazi za godišnjeperiode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2016. godine).

•Dopune i izmene razli�itih standarda „Pobol�šanja MSFI” (za period od 2012. do 2014. godine), koja surezultat Projekta godišnjeg kvalitativnog pobol�šanja MSFI (MSFI 5, MSFI 7, MRS 19 i MRS 34) radiotklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja formulacija (na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ilinakon 1. januara 2016. godine).

2.3.Objavl�eni standardi i tuma�enja koji još uvek nisu stupili na snagu

Na dan izdavanja ovih finansijskih izveštaja slede�i standardi, njihove dopune i tuma�enja bili su objavl�eni,ali nisu još uvek stupili na snagu:

•MRS 1 (kada se usvoji IFRS )

•Izmene MRS 7 – Izveštaj o nov�anim tokovima (stupaju na snagu od 1. januara 2017. godine).•Izmene MRS 12 – Porez na dobit (stupaju na snagu od 1. januara 2017. godine).•Izmene IFRS 12 – Obelodanjivanja u u�e�ima u drugim entitetima (stupaju na snagu od 1. januara 2017.godine).•Izmene i dopune razli�itih standarda (MRS 28, MRS 40 i IFRS 2) stupaju na snagu od 1. januara 2018.godine. •MSFI 9 „Finansijski instrumenti” i kasnije dopune, koji zamenjuje zahteve MRS 39 „Finansijskiinstrumenti: priznavanje i odmeravanje”, u vezi sa klasifikacijom i odmeravanjem finansijske imovine.Standard eliminiše postoje�e kategorije iz MRS 39 - sredstva koja se drže do dospe�a, sredstva raspoloživaza prodaju i krediti i potraživanja. MSFI 9 je na snazi za godišnje periode koji po�inju na dan ili nakon 1.januara 2018. godine, uz dozvol�enu raniju primenu.

U skladu sa MSFI 9, finansijska sredstva �e se klasifikovati u jednu od dve navedene kategorije prilikompo�etnog priznavanja: finansijska sredstva vrednovana po amortizovanom trošku ili finansijska sredstvavrednovana po fer vrednosti. Finansijsko sredstvo �e se priznavati po amortizovanom trošku ako slede�a dvakriterijuma budu zadovol�ena: sredstva se odnose na poslovni model �iji je cil� da se napla�uju ugovoreninov�ani tokovi i ugovoreni uslovi pružaju osnov za naplatu na odre�ene datume nov�anih tokova koji suiskl�u�ivo naplata glavnice i kamate na preostalu glavnicu. Sva ostala sredstva �e se vrednovati po fervrednosti. Dobici i gubici po osnovu vrednovanja finansijskih sredstava po fer vrednosti �e se priznavati ubilansu uspeha, izuzev za ulaganja u instrumente kapitala sa kojima se ne trguje, gde MSFI 9 dopušta, priinicijalnom priznavanju, kasnije nepromenl�ivi izbor da se sve promene fer vrednosti priznaju u okviruostalih dobitaka i gubitaka u izveštaju o ukupnom rezultatu. Iznos koji tako bude priznat u okviru izveštaja oukupnom rezultatu ne�e mo�i kasnije da se prizna u bilansu uspeha.

•MSFI 15 „Prihodi iz ugovora sa kupcima”, koji definiše okvir za priznavanje prihoda. MSFI 15 zamenjujeMRS 18 „Prihodi”, MRS 11 „Ugovori o izgradnji”, IFRIC13 „Programi lojalnosti klijenata”, IFRIC15„Sporazumi za izgradnju nekretnina” i IFRIC18 „Prenosi sredstava od kupaca” i SIC – 31 „Prihodi –transakcije razmene koje uklju�uju usluge oglašavanja“. MSFI 15 je na snazi za godišnje periode kojipo�inju na dan ili nakon 1. januara 2017. godine, uz dozvol�enu raniju primenu.

•IFRIC 22 – Ovo tuma�enje se odnosi na devizne transakcije kada entitet priznaje nemonetarno sredstvo ilinemonetarnu obavezu po osnovu pla�anja ili primanja avansa, pre nego što entitet prizna odnosno sredstvo,trošak ili prihod, posle �ega se to nemonetarno sredstvo ili obaveza ponovno priznaje. Tuma�enje stupa nasnagu na dan ili nakon 1. januara 2018. godine, ali je dozvoljena ranija primena.

•MSFI 16 „Zakup“ koji je objavljen u januaru 2016. godine, primena je za poslovne periode koji po�injuposle 1. januara 2019. godine. Ovim strandardom bi�e zamenjen dosadašnji MRS 17.

Sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima je propisana Pravilnikom osadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnikRS", br. 95/2014 i 144/2014).

Kontni okvir i sadržina ra�una u Kontnom okviru propisana je Pravilnikom o kontnom okviru i sadržinira�una u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 95/2014 - udal�em tekstu: Pravilnik o kontnom okviru).

Prema Zakonu o ra�unovodstvu, finansijski izveštaji obuhvataju: bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj oostalom rezultatu, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i napomene uz finansijskeizveštaje.

Društvo je u sastavljanju ovih finansijskih izveštaja primenilo ra�unovodstvene politike obelodanjene uNapomeni 3, koje su zasnovane na važe�im ra�unovodstvenim i poreskim propisima Republike Srbije.

2.4 Ra�unovodstvena na�ela

Pri sastavljanju finansijskih izveštaja Društva uvažena su slede�a na�ela:� Na�elo stalnosti,� Na�elo doslednosti,� Na�elo opreznosti,� Na�elo suštine iznad forme,� Na�elo uzro�nosti prihoda i rashoda i� Na�elo pojedina�nog procenjivanja.

Uvažavanjem na�ela stalnosti, finansijski izveštaji se sastavljaju pod pretpostavkom da imovinski,finansijski i prinosni položaj Društva, kao i ekonomska politika zemlje i ekonomske prilike u okruženju,omogu�avaju poslovanje u neograni�eno dugom roku („Going Concern“ princip).

Na�elo doslednosti podrazumeva da se na�in procenjivanja stanja i promena na imovini, obavezama,kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatu poslovanja, to jest da se na�in procenjivanja bilansnih pozicijaDruštva, ne menja u dužem vremenskom razdoblju. Ako, na primer, zbog usaglašavanja sa zakonskomregulativom, do promene ipak do�e, obrazlaže se razlog promene, a efekat promene se iskazuje shodnozahtevima iz profesionalne regulative vezanim za promenu na�ina procenjivanja.

Na�elo opreznosti podrazumeva uklju�ivanje odre�enog nivoa opreza pri sastavljanju finansijskih izveštajaDruštva, koje treba da rezultira da imovina i prihodi nisu precenjeni, a da obaveze i troškovi nisu potcenjeni.Me�utim, uvažavanje na�ela opreznosti ne treba razumeti na na�in svesnog, nerealnog umanjenja prihoda ikapitala Društva; to jest svesnog, nerealnog uve�anja rashoda i obaveza Društva. Naime, u Okviru jepotencirano da uvažavanje na�ela opreznosti ne sme da ima za posledicu zna�ajno stvaranje skrivenihrezervi, namerno umanjenje imovine ili prihoda, ili namerno preuveli�avanje obaveza ili troškova, jer u tomslu�aju finansijski izveštaji ne bi bili neutralni i, stoga, ne bi bili pouzdani.

Na�elo suština iznad forme podrazumeva da pri evidentiranju transakcija Društva, a time, posledi�no, i prisastavljanju finansijskih izveštaja, ra�unovodstveno obuhvatanje treba da se vrši u skladu sa suštinomtransakcija i njihovom ekonomskom realnoš�u, a ne samo na osnovu njihovog pravnog oblika.

Uvažavanjem na�ela uzro�nosti prihoda i rashoda, priznavanje efekata transakcija i drugih doga�aja uDruštvu nije vezano za momenat kada se gotovina ili gotovinski ekvivalenti, po osnovu tih transakcija idoga�aja, prime ili isplate, ve� se vezuju za momenat kada se dogode. Takvim pristupom omogu�eno je dase korisnici finansijskih izveštaja ne informišu samo o prošlim transakcijama Društva koje su prouzrokovaleisplatu i primanja gotovine, ve� i obavezama Društva da isplati gotovinu u budu�nosti, kao i o resursima kojipredstavljaju gotovinu koje �e Društvo primiti u budu�nosti. Drugim re�ima, uvažavanjem na�ela uzro�nostiprihoda i rashoda obezbe�uje se informisanje o prošlim transakcijama i drugim doga�ajima na na�in koji jenajupotrebljiviji za korisnike pri donošenju ekonomskih odluka.

Na�elo pojedina�nog procenjivanja podrazumeva da eventualna grupna procenjivanja razli�itih bilansnihpozicija Društva (na primer, imovine ili obaveza), radi racionalizacije, proisti�u iz njihovog pojedina�nogprocenjivanja.

Uvažavanjem na�ela stalnosti, finansijski izveštaji se sastavljaju pod pretpostavkom da imovinski,finansijski i prinosni položaj Društva, kao i ekonomska politika zemlje i ekonomske prilike u okruženju,omogu�avaju poslovanje u neograni�eno dugom roku („Going Concern“ princip).

Na�elo doslednosti podrazumeva da se na�in procenjivanja stanja i promena na imovini, obavezama,kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatu poslovanja, to jest da se na�in procenjivanja bilansnih pozicijaDruštva, ne menja u dužem vremenskom razdoblju. Ako, na primer, zbog usaglašavanja sa zakonskomregulativom, do promene ipak do�e, obrazlaže se razlog promene, a efekat promene se iskazuje shodnozahtevima iz profesionalne regulative vezanim za promenu na�ina procenjivanja.

Na�elo opreznosti podrazumeva uklju�ivanje odre�enog nivoa opreza pri sastavljanju finansijskih izveštajaDruštva, koje treba da rezultira da imovina i prihodi nisu precenjeni, a da obaveze i troškovi nisu potcenjeni.Me�utim, uvažavanje na�ela opreznosti ne treba razumeti na na�in svesnog, nerealnog umanjenja prihoda ikapitala Društva; to jest svesnog, nerealnog uve�anja rashoda i obaveza Društva. Naime, u Okviru jepotencirano da uvažavanje na�ela opreznosti ne sme da ima za posledicu zna�ajno stvaranje skrivenihrezervi, namerno umanjenje imovine ili prihoda, ili namerno preuveli�avanje obaveza ili troškova, jer u tomslu�aju finansijski izveštaji ne bi bili neutralni i, stoga, ne bi bili pouzdani.

Na�elo suština iznad forme podrazumeva da pri evidentiranju transakcija Društva, a time, posledi�no, i prisastavljanju finansijskih izveštaja, ra�unovodstveno obuhvatanje treba da se vrši u skladu sa suštinomtransakcija i njihovom ekonomskom realnoš�u, a ne samo na osnovu njihovog pravnog oblika.

Uvažavanjem na�ela uzro�nosti prihoda i rashoda, priznavanje efekata transakcija i drugih doga�aja uDruštvu nije vezano za momenat kada se gotovina ili gotovinski ekvivalenti, po osnovu tih transakcija idoga�aja, prime ili isplate, ve� se vezuju za momenat kada se dogode. Takvim pristupom omogu�eno je dase korisnici finansijskih izveštaja ne informišu samo o prošlim transakcijama Društva koje su prouzrokovaleisplatu i primanja gotovine, ve� i obavezama Društva da isplati gotovinu u budu�nosti, kao i o resursima kojipredstavljaju gotovinu koje �e Društvo primiti u budu�nosti. Drugim re�ima, uvažavanjem na�ela uzro�nostiprihoda i rashoda obezbe�uje se informisanje o prošlim transakcijama i drugim doga�ajima na na�in koji jenajupotrebljiviji za korisnike pri donošenju ekonomskih odluka.

Na�elo pojedina�nog procenjivanja podrazumeva da eventualna grupna procenjivanja razli�itih bilansnihpozicija Društva (na primer, imovine ili obaveza), radi racionalizacije, proisti�u iz njihovog pojedina�nogprocenjivanja.

3. PREGLED ZNA�AJNIH RA�UNOVODSTVENIH POLITIKA

3.1. Koriš�enje procenjivanja

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja u skladu sa MRS i MSFI i ra�unovodstvenim propisimavaže�im u Republici Srbiji zahteva od rukovodstva Društva koriš�enje najboljih mogu�ih procena irazumnih pretpostavki, koje imaju efekte na iznose iskazane u finansijskim izveštajima i napomenama uzfinansijske izveštaje.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan bilansa stanja. Stvarnirezultati mogu se razlikovati od navedenih procena, pri �emu se procene razmatraju periodi�no.

Najzna�ajnije procene odnose se na utvr�ivanje obezvre�enja finansijske i nefinansijske imovine,priznavanje odloženih poreskih sredstava, utvr�ivanje rezervisanja za sudske sporove i definisanjepretpostavki neophodnih za aktuarski obra�un naknada zaposlenima po osnovu otpremnina, i iste suobelodanjene u odgovaraju�im ra�unovodstvenim politikama i/ili napomenama uz finansijske izveštaje.

3.2 Prera�unavanje stranih sredstava pla�anja i ra�unovodstveni tretman kursnih razlika iefekata po osnovu kursne razlike

Stavke uklju�ene u finansijske izveštaje Društva odmeravaju se koriš�enjem valute primarnog ekonomskogokruženja u kome Društvo posluje (funkcionalna valuta). Finansijski izveštaji prikazuju se u hiljadama RSD,koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Društva.

Sva sredstva i obaveze u stranim sredstvima pla�anja se na dan bilansa stanja prera�unavaju u njihovudinarsku protivvrednost primenom zvani�nog srednjeg deviznog kursa Narodne banke Srbije važe�im na tajdan. Poslovne promene u stranim sredstvima pla�anja tokom godine prera�unavaju se u dinarskuprotivvrednost primenom zvani�nih deviznih kurseva Narodne banke Srbije važe�im na dan poslovnepromene.

Pozitivne i negativne kursne razlike nastale prera�unom sredstava i obaveza iskazanih u stranim sredstvimapla�anja i prera�unom transakcija u toku godine evidentiraju se u bilansu uspeha, kao finansijski prihodi,odnosno finansijski rashodi.

Pozitivni i negativni efekti ugovorenih deviznih klauzula u vezi potraživanja i obaveza, nastali primenomugovorenog kursa, tako�e se iskazuju kao deo finansijskih prihoda, odnosno finansijskih rashoda.

3.3. Uporedni podaci

Uporedne podatke �ine finansijski izveštaji Društva za 2015. godinu, koji su su bili predment revizije.

U skladu sa MRS 8 „Ra�unovodstvene politike, promene ra�unovodstvenih procena i greške“, Društvo jeizvršilo uskla�ivanje navedenih uporednih podataka za efekte korekcije grešaka iz ranijeg perioda, kao što jeobelodanjeno u (Napomeni 5). Iznosi uskla�ivanja koji se odnose na periode koji prethode onim periodimakoji su obuhva�eni uporednim informacijama u priloženim finansijskim izveštajima, prikazani su kaokorekcija neraspore�enog dobitka na po�etku najranije prikazanog perioda.

3.4. Poslovni prihodi

Prihodi od prodaje su iskazani u iznosu fakturisane realizacije, tj. izvršene prodaje do kraja obra�unskogperioda, pod uslovom da je sa tim danom nastao dužni�ko - poverila�ki odnos i da je ispostavljena faktura.Prihod se meri po poštenoj vrednosti primljene nadoknade ili potraživanja, uzimaju�i u obzir iznos svihtrgova�kih popusta i koli�inskih rabata koje Društvo odobri. Razlika izme�u poštene vrednosti i nominalnogiznosa naknade priznaje se kao prihod od kamate.

Prihod od prodaje se priznaje kada su zadovoljeni svi uslovi:/a/ Društvo je prenelo na kupca sve zna�ajne rizike i koristi od vlasništva;/b/ rukovodstvo Društva ne zadržava niti upliv na upravljanje u meri koja se obi�no povezuje savlasništvom, niti kontrolu nad prodatim proizvodima i robom;/c/ kada je mogu�e da se iznos prihoda pouzdano izmeri;/d/ kada je verovatno da �e poslovna promena da bude pra�ena prilivom ekonomske koristi u Društvo i/e/ kad se troškovi koji su nastali ili �e nastati u vezi sa poslovnom promenom mogu pouzdano da se izmere.

Prihodi od usluga iskazani su srazmerno stepenu završenosti usluge na dan bilansiranja.

3.5. Poslovni rashodi

Ukupne poslovne rashode �ine: nabavna vrednost prodate robe; troškovi materijala; troškovi zarada,naknada zarada i ostali li�ni rashodi; troškovi amortizacije i rezervisanja; troškovi proizvodnih usluga; inematerijalni troškovi.

Osnovni elementi i na�ela priznavanja rashoda su:/a/ rashodi se priznaju, odnosno evidentiraju i iskazuju kada smanjenje budu�ih ekonomskih koristi koje jepovezano sa smanjenjem sredstava ili pove�anjem obaveza može pouzdano da se izmeri;/b/ rashodi se priznaju na osnovu neposredne povezanosti rashoda sa prihodima (na�elo uzro�nosti);/c/ kada se o�ekuje da �e ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obra�unskih perioda, a povezanost saprihodom može da se ustanovi u širem smislu ili posredno, rashodi se priznaju putem postupka sistemske irazumne alokacije;/d/ rashodi se priznaju kada izdatak ne donosi nikakve ekonomske koristi ili kada i do iznosa do kojegbudu�e ekonomske koristi ne ispunjavaju uslove ili su prestale da ispunjavaju uslove za priznavanje ubilansu stanja kao sredstvo;/e/ rashodi se priznaju i u onim slu�ajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstva.

Nabavna vrednost prodate robe na veliko utvr�uje se u visini prodajne vrednosti robe na veliko, umanjene zaiznos utvr�ene razlike u ceni i ukalkulisanog PDV sadržanih u vrednosti prodate robe na veliko.

Nabavna vrednost prodate robe na malo utvr�uje se u visini prihoda od prodate robe, umanjenih za iznosutvr�ene razlike u ceni, kao i za iznos ukalkulisanog PDV, sadržanih u vrednosti prodate robe na malo.

3.6. Troškovi pozajmljivanja

Troškovi pozajmljivanja koji su direktno pripisivi sticanju, izgradnji ili proizvodnji sredstva koje sekvalifikuje �ine deo nabavne vrednosti/cene koštanja tog sredstva. Drugi troškovi pozajmljivanja se priznajukao rashod.

3.7. Finansijski prihodi i rashodi

Finansijski prihodi i rashodi obuhvataju: prihode i rashode od kamata (nezavisno od toga da li su dospeli ida li se pla�aju ili pripisuju iznosu potraživanja ili obaveze na dan bilansiranja); prihode i rashode odkursnih razlika; prihode i rashode iz odnosa sa mati�nim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima; iostale finansijske prihode i rashode.

Prihodi od dividendi priznaju se kao prihod u godini kada se iste odobre za isplatu.

3.8. Ostali prihodi i rashodi

U okviru ostalih prihoda i rashoda najzna�ajniji su primljeni i dati rabati.

3.9. Dobici i gubici

Dobici predstavljaju pove�anje ekonomske koristi, a obuhvataju prihode koji se javljaju u slu�aju prodajestalne imovine po vrednosti ve�oj od njihove knjigovodstvene vrednosti, zatim nerealizovane dobitke poosnovu prodaje tržišnih hartija od vrednosti (u slu�aju kada se vrednovanje hartija od vrednosti vrši ponjihovim tržišnim vrednostima), kao i dobitke koji nastaju pri pove�anju knjigovodstvene vrednosti stalneimovine usled prestanka delovanja uslova za smanjenje njihove vrednosti.

Gubici nastaju po osnovu prodaje imovine po cenama nižim od njene knjigovodstvene vrednosti, zatim poosnovu rashodovanja neotpisanih osnovnih sredstava, po osnovu šteta koje se mogu u celini ili delimi�nonadoknaditi od osiguravaju�ih društava, po osnovu primene principa impariteta (umanjenje vrednostiimovine).

3.10. Operativni lizing

Operativni (poslovni) lizing je lizing odnosno zakup sredstava kod kojeg su sve koristi i rizici u vezi savlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca.

Kod poslovnog lizinga, pla�anja lizinga se priznaju kao rashod, po pravolinijskoj osnovi tokom trajanjalizinga, osim ako neki druga sistematska osnova nije primerenija za predstavljanje vremenske strukturekoristi za korisnika.

3.11. Finansijski lizing

Finansijski lizing je lizing kojim se prenose suštinski svi rizici i koristi koji su povezani sa vlasništvom nadnekim sredstvom. Po isteku perioda lizinga pravo svojine se može, ali ne mora preneti.

Korisnici lizinga priznaju finansijski lizing kao sredstvo i obavezu u svojim bilansima stanja, u iznosimakoji su na po�etku trajanja lizinga jednaki fer vrednosti sredstava koja su predmet lizinga, ili po sadašnjojvrednosti minimalnih pla�anja za lizing, ako je ona niža. Prilikom izra�unavanja minimalnih pla�anja zalizing, diskontna stopa je kamatna stopa sadržana u lizingu, ako se ona može utvrditi, a ako se ne možeutvrditi, koristi se inkrementalna kamatna stopa na zaduživanje. Svi inicijalni direktni troškovi korisnikalizinga dodaju se iznosu koji je priznat kao sredstvo.

Minimalna pla�anja lizinga treba podeliti izme�u finansijskog troška i smanjenja neizmirene obaveze.Finansijski trošak treba alocirati na sve periode tokom trajanja lizinga, tako da se ostvaruje konstantnaperiodi�na kamatna stopa na preostali saldo obaveze.

Finansijski lizing uzrokuje pove�anje troškova amortizacije za sredstva koja se amortizuju, kao i finansijskerashode u svakom obra�unskom periodu. Politika amortizacije sredstava koja su predmet lizinga i koja se

amortizuju treba da bude u skladu sa politikom amortizacije sredstava koja su u vlasništvu, a priznataamortizacija se izra�unava u skladu sa MRS 16 „Nekretnine, postrojenja i oprema“ i MRS 38„Nematerijalna imovina“. Ukoliko nije sasvim izvesno da �e korisnik lizinga ste�i pravo vlasništva nadsredstvom koje je predmet lizinga do kraja trajanja lizinga, to sredstvo se u potpunosti amortizuje u kra�emperiodu od: trajanja lizinga ili veka trajanja.

3.12. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalno ulaganje je odredivo nemonetarno sredstvo bez fizi�kog sadržaja:- koje služi za proizvodnju ili isporuku robe ili usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili se koristi uadministrativne svrhe;- koje društvo kontroliše kao rezultat prošlih doga�aja; i- od kojeg se o�ekuje priliv budu�ih ekonomskih koristi.Nematerijalna ulaganja �ine: ulaganja u razvoj; koncesije, patenti, licence i sli�na prava; ostalanematerijalna ulaganja; nematerijalna ulaganja u pripremi i avansi za nematerijalna ulaganja.

Nabavka nematerijalnih ulaganja u toku godine evidentira se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost �inifakturna vrednost uve�ana za sve zavisne troškove nabavke i sve troškove dovo�enja u stanje funkcionalnepripravnosti. Cenu koštanja nematerijalnih ulaganja proizvedenih u sopstvenoj režiji �ine direktni troškovi ipripadaju�i indirektni troškovi, koji se odnose na to ulaganje.

Troškovi pozajmljivanja nastali do momenta stavljanja nematerijalne imovine u upotrebu, kapitalizuju se,odnosno uklju�uju se u nabavnu vrednost.

Nakon što se prizna kao sredstvo, nematerijalno ulaganje se iskazuju po nabavnoj vrednosti ili po cenikoštanja umanjenoj za ukupan iznos obra�unate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvre�enja.

Na dan svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo moždaobezvre�eno. Ukoliko takva indicija postoji, Društvo procenjuje iznos sredstva koji može da se povrati. Akoje nadoknadiva vrednost sredstva manja od njegove knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost sesvodi na nadoknadivu vrednost i istovremeno se smanjuju prethodno formirane revalorizacione rezerve poosnovu tog sredstva. Ako nisu formirane revalorizacione rezerve po osnovu sredstva �ija je vrednostumanjena ili su iskoriš�ene za druge svrhe, za iznos gubitka od umanjenja vrednosti priznaje se rashodperioda.

Ako na dan bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja vrednosti nepostoji ili je umanjen, vrši se procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak zbog umanjenjavrednosti priznat u prethodnim godinama priznaje se kao prihod, u slu�aju da je primenjen osnovni postupakvrednovanja nematerijalnih ulaganja, odnosno kao pove�anje revalorizacione rezerve ukoliko je primenjenalternativni postupak vrednovanja nematerijalnih ulaganja, a knjigovodstvena vrednost ove imovine sepove�ava do nadoknadive vrednosti.

Naknadni izdatak koji se odnosi na ve� priznata nematerijalna ulaganja, pripisuje se iskazanom iznosu togsredstva, ako je verovatno da �e priliv budu�ih ekonomskih koristi da bude ve�i od prvobitno procenjenestope prinosa tog sredstva.

Društvo priznaje u knjigovodstvenu vrednost nematerijalnog ulaganja, troškove zamene nekih delova tihstavki, u momentu kada ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni kriterijumi priznavanja iz MRS 38 –„Nematerijalna imovina“, (paragraf 21).

Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao.

Nematerijalna ulaganja prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otu�ivanja ili kada je sredstvo trajnopovu�eno iz upotrebe i kada se od njegovog otu�enja ne o�ekuju nikakve budu�e ekonomske koristi.

Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otu�enja utvr�uju se kao razlika izme�u procenjenihneto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.

3.13. Nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i oprema su materijalna sredstva:- koja Društvo drži za upotrebu u proizvodnji ili isporuku robe ili pružanje usluga, za iznajmljivanje drugimlicima ili u administrativne svrhe;- za koja se o�ekuje da �e se koristiti duže od jednog obra�unskog perioda; i- �ija je pojedina�na nabavna cena u vreme nabavke ve�a od prose�ne bruto zarade po zaposlenom uRepublici, prema poslednjem objavljenom podatku republi�kog organa nadležnog za poslove statistike.

Nabavna vrednost/cena koštanja nekretnine, postojenja i opreme se priznaje kao sredstvo ako, i samo ako:je verovatno da �e budu�e ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom priticati u Društvo; I dase nabavna vrednost/cena koštanja tog sredstva može pouzdano utvrditi.

Nabavke postrojenja i opreme u toku godine evidentiraju se po nabavnoj vrednosti.Nabavke nekretnina ( gra�evinski objekti i gra�evinsko zemljište) iskazuju se po fer vrednosti (ekvivalentnabavnoj vrednosti).

Nabavnu vrednost �ini fakturna vrednost nabavljenih sredstava uve�ana za sve zavisne troškove nabavke isve troškove dovo�enja u stanje funkcionalne pripravnosti. Cenu koštanja navedenih sredstava proizvedenihu sopstvenoj režiji �ine direktni troškovi i pripadaju�i indirektni troškovi, koji se odnose na to ulaganje.

Troškovi pozajmljivanja nastali do momenta stavljanja sredstva u upotrebu, kapitalizuju se, odnosnouklju�uju se u nabavnu vrednost kupljenog sredstva.

Nakon što se priznaju kao sredstva, postrojenja i oprema, iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili po cenikoštanja umanjenoj za ukupan iznos obra�unate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvre�enja.

Nakon što se priznaju kao sredstva, nekretnine ( gra�evinski objekti i gra�evinsko zemljište), se iskazuju pofer vrednosti i knjiže po revalorizacionom iznosu umanjenom za naknadnu akumuliranu amortizaciju inaknadne akumulirane gubitke zbog umanjenja vrednosti.

Na dan svakog bilansa stanja Društvo procenjuje da li postoji neka indicija o tome da je sredstvo moždaobezvre�eno. Ukoliko takva indicija postoji, Društvo procenjuje iznos sredstva koji može da se povrati. Akoje nadoknadiva vrednost sredstva manja od njegove knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost sesvodi na nadoknadivu vrednost i istovremeno se smanjuju prethodno formirane revalorizacione rezerve poosnovu tog sredstva. Ako nisu formirane revalorizacione rezerve po osnovu sredstva �ija je vrednostumanjena ili su iskoriš�ene za druge svrhe, za iznos gubitka od umanjenja vrednosti priznaje se rashodperioda.

Ako na dan bilansa stanja postoje nagoveštaji da prethodno priznat gubitak od umanjenja vrednosti nepostoji ili je umanjen, vrši se procena nadoknadive vrednosti tog sredstva. Gubitak zbog umanjenjavrednosti priznat u prethodnim godinama priznaje se kao prihod, u slu�aju da je primenjen osnovni postupakvrednovanja nekretnina, postrojenja i opreme, odnosno kao pove�anje revalorizacione rezerve ukoliko jeprimenjen alternativni postupak vrednovanja nekretnina, postrojenja i opreme, a knjigovodstvena vrednostse pove�ava do nadoknadive vrednosti.

Naknadni izdatak koji se odnosi na ve� priznate nekretnine, postrojenja i opremu pripisuje se iskazanomiznosu tog sredstva, ako je verovatno da �e priliv budu�ih ekonomskih koristi da bude ve�i od prvobitnoprocenjene stope prinosa tog sredstva i da se nabavna vrednost/cena koštanja naknadnog izdatka možepouzdano utvrditi.

Društvo priznaje u knjigovodstvenu vrednost neke nekretnine, postrojenja i opreme, troškove zamene nekihdelova tih stavki, u momentu kada ti troškovi nastanu i kada su zadovoljeni kriterijumi priznavanja iz MRS16 – „Nekretnine, postrojenja i oprema“, (paragraf 7).Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao.Nekretnine, postrojenja i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otu�ivanja ili kada jesredstvo trajno povu�eno iz upotrebe i kada se od njegovog otu�enja ne o�ekuju nikakve budu�e ekonomskekoristi.

Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otu�enja utvr�uju se kao razlika izme�u procenjenihneto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.

3.14. Investicione nekretnine

Investiciona nekretnina je nekretnina koju Društvo kao vlasnik ili korisnik finansijskog lizinga drži radiostvarivanja zarade od izdavanja nekretnine ili radi uve�anja vrednosti kapitala ili radi i jednog i drugog, ane radi upotrebe za proizvodnju ili snabdevanje robom ili pružanja usluga ili za potrebe administrativnogposlovanja, ili prodaje u okviru redovnog poslovanja.Po�etno merenje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Pri po�etnommerenju, zavisni troškovi nabavke se uklju�uju u nabavnu vrednost ili cenu koštanja.

Nakon po�etnog priznavanja, investicione nekretnine se mere prema njihovoj poštenoj vrednosti. Poštenavrednost se meri kao najverovatnija cena koja realno može da se dobije na tržištu, na dan bilansa stanja.

Dobitak ili gubitak nastao zbog promene poštene vrednosti investicione nekretnine uklju�uje se u netodobitak ili neto gubitak perioda u kojem je nastao.

3.15 Amortizacija

Obra�un amortizacije vrši se od po�etka narednog meseca u odnosu na mesec kada je sredstvo stavljeno uupotrebu.

Amortizacija se obra�unava proporcionalnom metodom, primenom stopa koje se utvr�uju na osnovuprocenjenog korisnog veka upotrebe sredstava.

Osnovica za obra�un amortizacije sredstva je nabavna bez utvr�ivanja preostale vrednosti i iznosaobezvre�ivanja.

Preostala vrednost je neto iznos koji društvo o�ekuje da �e dobiti za sredstvo na kraju njegovog korisnogveka trajanja, po odbitku o�ekivanih troškova otu�enja.

Korisni vek trajanja, odnosno amortizacione stope, preispituju se periodi�no i ako su o�ekivanja zasnovanana novim procenama zna�ajno razli�ita od prethodnih, obra�un troškova amortizacije za teku�i i budu�iperiod se koriguju.

Metod obra�una amortizacije koji se primenjuje preispituje se periodi�no i ukoliko je došlo do zna�ajnepromene u o�ekivanom obrascu trošenja ekonomskih koristi od tih sredstava, metod se menja tako daodražava taj izmenjeni na�in. Kada je takva promena metoda obra�una amortizacije neophodna, onda se onara�unovodstveno obuhvata kao promena ra�unovodstvene procene, a obra�unati troškovi amortizacije zateku�i i budu�i period se koriguju.

Amortizacione stope, utvr�ene na osnovu procenjenog korisnog korisnog veka upotrebe (bez utvr�ivanjarezidualnog ostatka) su:

Stope amortizacije za glavne kategorije nekretnina i opreme, date su u slede�em pregledu:

2016 2015

Gra�evinski objekti 1,8%-2,5% 1,8%-2,5%Vozila 15% 25%-30%Ra�unari i pripadaju�a oprema 15%-30% 20%-30%Ostala oprema 10%-25% 8%-30%

Primenjene stope za amortizaciju nematerijalnih ulaganja su slede�e:

2016 2015Nematerijalna ulaganja 20% 20%

Obra�un amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduze�a RepublikeSrbije i Pravilnikom o na�inu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i na�inu utvr�ivanja amortizacijeza poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima (Napomena 7.21).

3.16. Umanjenje vrednosti imovine

Saglasno usvojenoj ra�unovodstvenoj politici, rukovodstvo Društva proverava na svaki dan bilansa stanja dali postoje indikatori gubitka vrednosti imovine. U slu�aju da takvi indikatori postoje, Društvo procenjujenadoknadivu vrednost imovine.

Nadoknadivi iznos odre�en je kao viši od neto prodajne cene i upotrebne vrednosti. Neto prodajna cena jeiznos koji se može dobiti prilikom prodaje imovine u transakciji izme�u dve voljne nezavisne strane,umanjena za troškove prodaje, dok vrednost u upotrebi predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budu�ihnov�anih tokova za koje se o�ekuje da �e nastati iz kontinuirane upotrebe imovine kroz njen ekonomski vektrajanja te prodaje na kraju veka trajanja. Nadoknadivi iznos se procenjuje za svako zasebno sredstvo ili, akoto nije mogu�e, za jedinicu koja stvara novac kojoj to sredstvo pripada. Gde knjigovodstveni iznos prelazitaj procenjeni nadoknadivi iznos, vrednost imovine je umanjena do njenog nadoknadivog iznosa. Gubitakzbog obezvre�enja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 „Umanjenje vrednostiimovine“.

3.17. Zalihe

Zalihe robe i materijala se mere po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost �ine svi troškovi nabavke zadovo�enje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje. Troškovi nabavke zaliha obuhvataju kupovnu cenu,uvozne dažbine i druge obaveze (osim onih koje Društvo može naknadno da povrati od poreskih vlasti),troškove prevoza, manipulativne troškove i druge troškove koji se mogu direktno pripisati nabavci. Popusti,rabati i druge sli�ne stavke se oduzimaju pri utvr�ivanju troškova nabavke.

Izlaz zaliha materijala i robe se evidentira metodom prose�ne ponderisane cene.

Zalihe robe u maloprodaji iskazuju se po prodajnoj ceni u toku godine. Na kraju obra�unskog perioda vrši sesvo�enje vrednosti zaliha na nabavnu vrednost putem alokacije realizovane razlike u ceni i poreza na dodatuvrednost, obra�unatih na prose�noj osnovi, na vrednost zaliha u stanju na kraju godine i nabavnu vrednostprodate robe.

3.18. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uve�anoj za troškove transakcija (izuzevfinansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji sudirektno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva iobaveze se evidentiraju u bilansu stanja Društva od momenta kada je Društvo ugovornim odredbama vezanoza instrument.

Rukovodstvo vrši klasifikaciju finansijskih plasmana u momentu inicijalnog priznavanja. Klasifikacijazavisi od svrhe za koju su finansijska sredstva pribavljena.

Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Društvo izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad timinstrumentima. Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada Društvo ispuni obavezu ili kada je obavezapla�anja predvi�ena ugovorom ukinuta ili istekla.

Finansijski instrumenti u skladu sa MRS 39 – Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje,obuhvataju slede�e kategorije finansijskih instrumenata:

(a) Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha;(b) Investicije koje se drže do dospe�a;(c) Krediti (zajmovi) i potraživanja;(d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju;Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha

U ovu kategoriju spadaju finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza �ije se promene fer vrednostievidentiranju kroz prihode ili rashode u bilansu uspeha. Finansijsko sredstvo ili finansijska obavezaklasifikovana u ovu kategoriju treba da ispune bilo koji od slede�ih uslova:(a) klasifikovano je kao ono koje se drži radi trgovanja. Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza seklasifikuje kao ono koje se drži radi trgovanja ako je:

/i/ ste�eno ili nastalo prvenstveno radi prodaje ili ponovne kupovine u bliskoj budu�nosti;/ii/ deo portfelja identifikovanih finansijskih instrumenata kojima se zajedno upravlja i za koje postoji

dokaz o nedavnom aktuelnom modelu kratkoro�nog ostvarenja dobiti; ili/iii/ derivat (osim derivata koji je instrument hedžinga).

(b) posle po�etnog priznanja nazna�en je od strane Društva po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Entitet moževršiti ovo nazna�avanje samo kada to rezultira pouzdanijim i relevantnijim informacijama, budu�i da se

/i/ eliminiše ili u zna�ajnoj meri otklanja nedoslednost odmeravanja ili priznavanja koja bi ina�e nastalausled odmeravanja sredstava ili obaveza ili priznavanja dobitaka ili gubitaka po razli�itim osnovama; ili /ii/ grupom finansijskih sredstava, finansijskih obaveza ili oboma se upravlja i njihove performanse seprocenjuju na osnovu fer vrednosti, u skladu sa dokumentovanim strategijom upravljanja rizikom iliinvestiranja, i informacije o grupi se interno sa�injavaju prema toj osnovi za klju�ne rukovodioce Društva(kao što je definisano u MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana, na primer za upravni odbor iligeneralnog direktora Društva.

Investicije koje se drže do dospe�a

Investicije koje se drže do dospe�a su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama ifiksnim dospe�em koja Društvo definitivno namerava i može da drži do dospe�a, osim:(a) onih koje Društvo nakon po�etnog priznavanja nazna�i po fer vrednosti kroz bilans uspeha;(b) onih koje Društvo nazna�i kao raspoložive za prodaju; i(c) onih koja zadovoljavaju definiciju zajmova i potraživanja.

Društvo ne klasifikuje neko finansijsko sredstvo kao ono koje se drži do dospe�a ako je Društo, tokomteku�e finansijske godine ili tokom dve prethodne finansijske godine prodalo ili reklasifikovalo više odbezna�ajnog iznosa investicija koje se drže do dospe�a pre njihovog dospe�a (više nego bezna�ajan iznos uodnosu na ukupni iznos investicija koje se drže do dospe�a), osim prodaja ili reklasifikacija koje:

(i) su toliko blizu dospe�a ili datuma poziva na pla�anje finansijskog sredstva (na primer manje od trimeseca pre dospe�a) da promene tržišne kamatne stope ne bi imale zna�ajan uticaj na fer vrednostfinansijskog sredstva;

(ii) se dešavaju pošto je Društvo suštinski sakupilo prvobitnu glavnicu finansijskog sredstva krozplanski raspore�ena pla�anja ili avanse; ili

(iii) se mogu pripisati izolovanom doga�aju koji je van kontrole Društva, koji se ne ponavlja i kojeDruštvo nije moglo sa sigurnoš�u predvideti.

Krediti (zajmovi) i potraživanja

Zajmovi (krediti) i potraživanja su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama kojanisu kotirana na aktivnom tržištu osim:

(a) sredstva koja Društvo namerava da proda odmah ili u kratkom roku i koja bi onda bila klasifikovana kaosredstva koja se drže radi trgovanja i ona koja Društvo posle po�etnog priznavanja nazna�i po fer vrednostikroz bilans uspeha;(b) ona koja Društvo posle po�etnog priznavanja nazna�i kao raspoloživa za prodaju; ili(c) ona za koja imalac ne može u zna�ajnoj meri povratiti svoju celokupnu po�etnu investiciju, osim ako tonije zbog pogoršanja kredita, i koja �e biti klasifikovana kao raspoloživa za prodaju.

U�eš�e ste�eno u paketu sredstava koja nisu zajmovi (krediti) ili potraživanja (na primer u�eš�e uzajedni�kom fondu ili sli�nim fondovima) nije zajam (kredit) ili potraživanje.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su nazna�ena kaoraspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao (a) zajmovi(krediti) i potraživanja (b) investicije koje se držedo dospe�a ili (c) finansijska sredstva nazna�ena po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

3.19. Kratkoro�na potraživanja i plasmani

Kratkoro�na potraživanja obuhvataju potraživanja od kupaca – zavisnih i drugih povezanih pravnih lica iostalih kupaca u zemlji i inostranstvu po osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga.

Kratkoro�ni plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkoro�ne plasmane sa rokomdospe�a, odnosno prodaje do godinu dana od dana �inidbe, odnosno od dana bilansa.Kratkoro�na potraživanja od kupaca mere se po vrednosti iz originalne fakture. Ako se vrednost u fakturiiskazuje u stranoj valuti, vrši se prera�unavanje u izveštajnu valutu po srednjem kursu važe�em na dantransakcije. Promene deviznog kursa od datuma transakcije do datuma naplate potraživanja iskazuju se kaokursne razlike u korist prihoda ili na teret rashoda. Potraživanja iskazana u stranoj valuti na dan bilansaprera�unavaju se prema važe�em srednjem kursu NBS, a kursne razlike priznaju se kao prihod ili rashodperioda.

Kratkoro�ni finansijski plasmani koji se ne drže radi trgovanja mere se po amortizovanoj vrednosti, neuzimaju�i u obzir nameru Društava da ih drže do dospe�a.

Ukoliko postoji verovatno�a da Društvo ne�e biti u stanju da naplati sve dospele iznose (glavnicu i kamatu)prema ugovornim uslovima za date kredite, potraživanja ili ulaganja koja se drže do dospe�a koja suiskazana po amortizovanoj vrednosti, nastao je gubitak zbog obezvre�ivanja ili nenapla�enih potraživanja.

Otpis kratkoro�nih potaživanja i plasmana kod kojih postoji verovatno�a nenaplativnosti vrši se indirektnimotpisivanjem, dok se u slu�ajevima kada je nemogu�nost naplate izvesna i dokumentovana, otpis, u celini ilidelimi�no, vrši direktnim otpisivanjem.

Dospela kratkoro�na potraživanja kojima je na dan bilansa stanja protekao rok od 60 i više dana, ispravljajuse kao rezultat realnog rizika naplate svakog pojedina�nog potraživanja.

Ukoliko se utvrdi da su preduzete uobi�ajene mere naplate potraživanja nisu dale rezultate, direktan otpis potraživanja na teret rashoda može da nastane samo na osnovu:

• sudske odluke, • likvidacije ili ste�aja,• vansudskog ili sudskog poravnanja i• na osnovu odluke Direktora Društva.

3.20. Gotovinski instrumenti i gotovina

Gotovinski ekvivalenti i gotovina uklju�uju sredstva na ra�unima kod banaka, gotovinu u blagajni, kao ivisoko likvidna sredstva sa prvobitnim rokom dospe�a do tri meseca ili kra�e a koja se mogu brzokonvertovati u poznate iznose gotovine, uz bezna�ajan rizik od promene vrednosti.

3.21. Obaveze

Obaveza je rezultat prošlih transakcija ili doga�aja, �ije izmirenje obi�no podrazumeva odricanje odekonomskih koristi (resursa) Društva da bi se zadovoljio zahtev druge strane.

Shodno relevantnim odredbama Okvira, obaveza se priznaje u bilansu stanja:• kada je verovatno da �e odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi imati za

rezultat izmirenje sadašnje obaveze i• kada iznos za izmirenje može pouzdano da se odmeri.

Pored navedenog, pri priznavanju se uvažava na�elo opreznosti, pod kojim se podrazumevauklju�ivanje opreza pri procenjivanju, tako da imovina i prihodi nisu precenjeni, a obaveze ilitroškovi potcenjeni. Me�utim, na�elo opreznosti ne treba da rezultira stvaranjem skrivenih rezervi(na primer, kao posledica namerno precenjenih obaveza ili troškova), obzirom da u tom slu�ajufinansijski izveštaji ne bi bili neutralni i, stoga, ne bi bili pouzdani.

Obavezama se smatraju: dugoro�ne obaveze (obaveze prema povezanim pravnim licima;dugoro�ni krediti i zajmovi u zemlji i inostranstvu, obaveze po dugoro�nim hartijama od vrednosti,obaveze po osnovu finansijskog lizinga i ostale dugoro�ne obaveze), kratkoro�ne finansijskeobaveze (kratkoro�ni krediti i zajmovi od povezanih pravnih lica, kratkoro�ni kreditii zajmovi uzemlji i inostranstvu, deo dugoro�nih kredita i zajmova, kao i drugih obaveza koje dospevaju dojedne godine i ostale kratkoro�ne finansijske obaveze), kratkoro�ne obaveze iz poslovanja(dobavlja�i i ostale obaveze iz poslovanja) i ostale kratkoro�ne obaveze.

Kratkoro�nim obavezama se smatraju obaveze za koje se o�ekuje da �e biti izmirene u roku dogodinu dana od datuma bilansa stanja, uklju�uju�i i deo dugoro�nih obaveza koje ispunjavajunavedeni uslov, dok se dugoro�nim obavezama smatraju obaveze �ije se izmirenje o�ekuje u du�emroku.

Za obaveze iskazane u stranoj valuti, kao i obaveze sa valutnom klauzulom se vrši prera�unavanje ufunkcionalnu valutu po srednjem kursu va�e�em na dan transakcije. Promene kursa do datumaizmirenja iskazuju se kao pozitivne (negativne) kursne razlike. Obaveze u stranoj valuti se na datumbilansa stanja prera�unavaju prema važe�em kursu, a kursne razlike se priznaju kao prihodi ilirashodi perioda.

3.21.1 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Društvo ima zakonsku ili ugovorenu obavezu kao rezultat prošlihdoga�aja i kada je verovatno da �e do�i do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se možepouzdano proceniti iznos obaveze.

Rezervisanja za otpremnine se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti o�ekivanih budu�ih odliva primenomdiskontne stope koja odražava kamatu na visokokvalitetne hartije od vrednosti koje su iskazane u valuti ukojoj �e obaveze za penzije biti pla�ene (Napomena 7.14.).

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima, ali se obelodanjuju u napomenama uzfinansijske izveštaje, osim ako je verovatno�a odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Društvo ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima ve� ih obelodanjuje u napomenama uzfinansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

3.22. Naknade zaposlenima

Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je obavezno da upla�uje doprinoseraznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uklju�uju doprinose na teret zaposlenih i nateret poslodavca u iznosima koji se obra�unavaju primenom zakonom propisanih stopa. Društvo imazakonsku obavezu da izvrši obustavu obra�unatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov ra�unizvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovaraju�ih državnih fondova. Društvo nije u obavezi dazaposlenima nakon odlaska u penziju ispla�uje naknade koje predstavljaju obavezu penzionog fondaRepublike Srbije. Doprinosi na teret zaposlenih i na teret poslodavca knjiže se na teret troškova u periodu nakoji se odnose.

Obaveze po osnovu otpremnina

U skladu sa Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“ broj 61/05) i Pojedina�nim opštim aktom o radu,Društvo je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 2 mese�ne bruto zarade kojuje zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome se ispla�uje otpremnina, koje pri tom ne mogubiti manje od 2 mese�ne prose�ne bruto zarade ispla�ene u Društvu u mesecu koji prethodi mesecu u komese ispla�uje otpremnina.

Obra�un i iskazivanje dugoro�nih obaveza po osnovu otpremnina izvršeno je koriš�enjem metoda sadašnjevrednosti budu�ih o�ekivanih isplata, na osnovu obra�una aktuara.

3.23. Porez na dobit

Teku�i porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obra�unava i pla�a u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobitpravnih lica. Porez na dobit obra�unat je po stopi od 15% na poresku osnovicu koja je prikazana u poreskombilansu, nakon umanjenja za iskoriš�ene poreske kredite.

Oporeziva osnovica uklju�uje dobitak iskazan u bilansu uspeha, koji je korigovan u skladu sa poreskimpropisima Republike Srbije.

Odloženi porez

Odloženi porez na dobitak se obra�unava za sve privremene razlike izme�u poreske osnove imovine iobaveza i njihove knjigovodstvene vrednosti. Trenutno važe�e poreske stope na dan bilansa su koriš�ene zaobra�un iznosa odloženog poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremenerazlike. Odložena poreska sredstva priznaju se za odbitne privremene razlike i za efekte prenetog gubitka ineiskoriš�enih poreskih kredita iz prethodnih perioda do nivoa do kojeg je verovatno da �e postojati budu�ioporezivi dobici na teret kojih se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Teku�i i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uklju�eni su u neto dobitak perioda.

3.24. Raspodela dividendi

Distribucija dividendi udeli�arima Društva se u finansijskim izveštajima Društva priznaje kao obaveza uperiodu u kojem su vlasnici Društva odobrili dividende.

3.25. Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima

Za svrhe ovih finansijskih izveštaja, pravna lica se tretiraju kao povezana ukoliko jedno pravno lice imamogu�nost kontrolisanja drugog pravnog lica ili vrši zna�ajan uticaj na finansijske i poslovne odluke drugoglica, što je definisano u MRS 24 „Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima“.Odnosi izme�u Društva i njegovih povezanih pravnih lica regulisani su na ugovornoj osnovi. Utvr�eniefekat svo�enja transfernih cena na tržišne cene, obra�unat je i prikazan kao korekcija Poreskog bilansa.Stanja potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i transakcije u toku izveštajnih perioda nastale sapovezanim pravnim licima posebno se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 8).

3.26. Pravi�na (fer) vrednost

Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o pravi�noj vrednosti aktive i pasive za koju postojezvani�ne tržišne informacije i kada se pravi�na vrednost zna�ajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. URepublici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodajepotraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvani�ne tržišne informacije nisu u svakom trenutkuraspoložive. Stoga, pravi�nu vrednost nije mogu�e pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta.Rukovodstvo Društva vrši procenu rizika i u slu�ajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodiu poslovnim knjigama ne�e biti realizovana vrši ispravku vrednosti.

4. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

Društvo je u svom redovnom poslovanju u razli�itom obimu izloženo odre�enim finansijskim rizicima i to:- kreditni rizik,- tržišni rizik (koji obuhvata rizik od promene kursa stranih valuta, rizik od promene kamatnih stopa i rizikod promene cena) i- rizik likvidnosti.Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na minimiziranje potencijalnih negativnih uticaja na finansijskostanje i poslovanje Društvu u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta.

4.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik da �e jedna strana u finansijskom instrumentu, ne ispunjenjem svoje obaveze,prouzrokovati finansijski gubitak druge strane.

Kreditni rizik nastaje kod gotovine i gotovinskih ekvivalenata, depozita u bankama i finansijskiminstitucijama, potraživanja od pravnih i fizi�kih lica i preuzetih obaveza.

4.2. Tržišni rizik

Rizik da �e fer vrednost ili budu�i tokovi gotovine finansijskog instrumenta fluktuirati usled promenatržišnih cena. Tržišni rizik se sastoji od tri vrste rizika:

- valutnog rizika,- rizika kamatne stope i - drugih rizika od promene cene.

Rizik od promene kursa stranih valuta

Valutni rizik je rizik od fluktuiranja fer vrednosti ili budu�ih tokova gotovine finansijskog instrumenta usledpromene deviznog kursa.

Valutni rizik (ili rizik od kursnih promena) se javlja kod finansijskih instrumenata koji su ozna�eni u stranojvaluti, to jest u valuti koja nije funkcionalna valuta u kojoj su oni odmereni.

Rizik od promene kamatnih stopa

Rizik od promene kamatnih stopa je rizik da �e fer vrednost ili budu�i tokovi gotovine finansijskoginstrumenta fluktuirati usled promena tržišnih kamatnih stopa.

Rizik od kamatne stope se javlja kod kamatonosnih finansijskih instrumenata priznatih u bilansu stanja (naprimer, krediti i potraživanja i emitovani dužni�ki instrumenti) i kod nekih finansijskih instrumenata kojinisu priznati u bilansu stanja (na primer, nekim obavezama po kreditima).Rizik od promene cena

Rizik od promene cena je rizik da �e fer vrednost ili budu�i tokovi gotovine finansijskog instrumentafluktuirati zbog promena tržišnih cena (koje nisu one koje nastaju od rizika kamatne stope ili valutnogrizika), bilo da su te promene prouzrokovane faktorima specifi�nim za pojedina�ni finansijski instrument ilinjegovog emitenta, ili da faktori uti�u na sve sli�ne finansijske instrumente kojima se trguje na tržištu

Rizik od promene cena se javlja kod finansijskih instrumenata zbog promena, na primer, cena robe ili cenakapitala.

4.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da �e Društvo imati poteško�a u izmirenju obaveza povezanih sa finansijskimobavezama.

5. PROMENE RA�UNOVODSTVENIH POLITIKA INAKNADNO UTVR�ENIH GREŠAKA

Materijalno zna�ajni efekti promene ra�unovodstvenih politika i naknadno utvr�enih grešaka se korigujuretroaktivno uz prilago�avanje uporednih podataka u finansijskim izveštajima, osim ako je to prakti�noneizvodljivo (tada se promena ra�unovodstvene politike primenjuje prospektivno). Svaka korekcija koja iztoga proizilazi iskazuje se kao korekcija iznosa neraspore�enog dobitka na po�etku perioda.

Opštim aktom Društva, materijalno zna�ajnom greškom smatra se iznos koji je viši od 2 % ukupnih prihoda.Ukoliko je iznos greške niži, korekcija se sprovodi kroz bilans uspeha teku�e godine.

6. BILANS USPEHA

6.1. PRIHODI OD PRODAJE

Doma�e tržište

2016 2015RSD 000 RSD 000

Prihodi od prodaje robe maticnom prav.licu 48 22Prihodi od prodaje robe ostal.povez.prav.licima 31 25Svega 79 47Prihodi od prodaje robe na malo 59.227 41.768

Prihodi od prodaje robe na veliko 33.381.683 30.338.011

Svega I 33.440.910 30.379.779

Prihodi od prodaje robe na inostranom trzistu - 475

Ukupno prihodi od prodaje robe 33.440.989 30.380.301Prihodi od prodaje usluga 31.224 16.988Ukupno 33.472.213 30.397.289

Društvo prodaje robu na celoj teritoriji Republike Srbije preko svoja �etiri distributivna centra u slede�imgradovima: Beograd, Kragujevac, Niš i Novi Sad. Postoje i tri diskonta u okviru distributivnih centara uBeogradu, Nišu i Kragujevcu.Geografski raspored prihoda od prodaje robe na veliko je slede�i:

2016 2015.Doma�e tržište RSD 000 RSD hiljada Beograd 14.369.533 12.822.811 Vojvodina 5.312.880 4.980.151 Južna Srbija 6.100.140 5.580.475 Isto�na Srbija 3.338.168 3.098.235 Zapadna i centralna Srbija 4.260.962 3.856.339Ukupno 33.381.683 30.338.011

6.2. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

2016 2015RSD 000 RSD 000

Prihodi od zakupnina - 995Ostali poslovni prihodi 102.686 85.973Ukupno 102.686 86.968

Ostali poslovni prihodi predstavljaju najve�im delom zaduzenja dobavlja�ima radi stimulisanja prodaje.

6.3. NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE

2016 2015RSD 000 RSD 000

Nabavna vrednost prodate robe na veliko 32.393.630 29.373.299Nabavna vrednost prodate robe na malo 54.940 38.521Nabavna vrednost prodatih usluga 32.299 17.620

Ukupno 32.480.869 29.429.440

6.4. TROŠKOVI MATERIJALA

2016 2015RSD 000 RSD 000

Troškovi ostalog materijala (režijskog) 11.456 11.630Troškovi goriva i�energije 59.152 57.825

Ukupno 70.608 69.455

6.5. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LI�NI RASHODI

2016 2015RSD 000 RSD 000

Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 394.189 331.799

Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 69.619 58.448Troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima 3.984 26.018Troškovi naknada fizi�kim licima po osnovu ostalih ugovora 13.579 11.218Ostali li�ni rashodi i naknade 14.596 11.397Ukupno 495.967 438.880

6.6. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA

Troškovi amortizacije su u iznosu od RSD 25.834 hiljade (u 2015. godini RSD 46.443 hiljad�� odnose se na:amortizaciju nematerijalnih ulaganja, nekretnina i opreme (Napomena 3.15., Napomena 7.1. i 7.2.). U2016.godini došlo je do smanjenja troškova amortizacije jer je smanjena stopa amortizacije za vozila sa 25%i 30% na 15%.Troskovi rezervisanja za otpremnine u 2016.godini iznose RSD 1.705 hiljada (u 2015. godini RSD 753hiljade��

6.7. OSTALI POSLOVNI RASHODI

2016 2015Troškovi proizvodnih usluga RSD 000 RSD 000

Troškovi transportnih usluga 32.335 24.644Troškovi usluga održavanja 40.200 30.157Troškovi zakupnina 40.924 38.176Troškovi marketinga, reklame i propagande 27.701 32.706Troškovi ostalih usluga 10.208 3.716

Ukupno 151.368 129.399

Nematerijalni troškoviTroškovi neproizvodnih usluga 93.604 80.590Troškovi reprezentacije 8.818 7.000Troškovi premije osiguranja 16.307 16.038Troškovi platnog prometa 3.115 2.415Troškovi �lanarina 42 8Troškovi poreza i naknada 3.066 2.884Ostali nematerijalni troškovi 4.728 2.752

Ukupno 129.680 111.687

6.8. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI

Finansijski prihodi

2016 2015RSD 000 RSD 000

Finansijski prihodi od mati�nih i povezanih pravnih lica - 3.603

Prihodi od kamata 10.046 51.613

Pozitivne kursne razlike 16 27

Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule i ostali fin.plasm. 17.698 8.049

Ostali finansijski prihodi 12.172 92

Ukupno 39.932 63.384

Finansijski rashodiFinansijski rashoda iz odnosa sa povezanim pravnim licima - 486

Rashodi kamata 9.892 14.768

Negativne kursne razlike 210 43

Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule 7.637 2.277Ostali finansijski rashodi - -

Ukupno 17.739 17.574

6.9. OSTALI PRIHODI I RASHODI

Ostali prihodi

2016 2015RSD 000 RSD 000

Dobici od prodaje nekretnina i opreme 3.919 4.178Viškovi 1.111 751Prihodi od naknade štete od osiguranja 14.720 -Prihodi od ukidanja dugoro�nih rezervisanja -otprem.za penzije - -Naknadno odobreni rabati od dobavlja�a 367.992 365.058Ostali nepomenuti prihodi 17.258 7.475Ukupno 405.000 377.462Prihodi od ispravki potraživanja, plasmana 4.959 9.462Ukupno 409.959 386.924

Ostali rashodi

2016 2015RSD 000 RSD 000

Gubici od rashodovanja i prodaje opreme 947 54.501Manjkovi 1.594 1.078Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha robe 3.426 97

Rashodi po osnovu direktnog otpisa potrazivanja - -Naknadno odobreni rabati kupcima 33.789 26.216Ostali rashodi 14.978 2.269Obezvrdjenje zaliha materijala i robe - 43Ukupno 54.734 84.204Obezvre�enje potraživanja i kratkoro�nih finansijskih plasmana 38.443 70.613Ukupno 93.177 154.817

Rashodi vezani za rashodovanje zaliha su nastali usled isteka roka trajanja proizvoda i provalnih kra�a.

6.10. POREZ NA DOBITAK

2016 2015RSD 000 RSD 000

Rezultat u bilansu uspeha (dobitak pre oporezivanja) 557.843 536.117

Neto kapitalni dobici - -

Poslovni dobitak 557.843 536.117

Usklja�ivanje i korekcije rashoda u poreskom bilansu 4.122 74.301

Uskla�ivanje i korekcija prihoda u poreskom bilansu 17.344 2.391

Oporeziva poslovna dobit 579.309 612.809

Umanjenje za iznos gubitaka iz ranijih godina - -

Kapitalni dobitak - 3.431

Umanjenje za iznos kapitalnih gubitaka iz ranijih godina - -

Poreska osnovica 579.309 616.240Umanjenje za prihode od dividendi i udela u dobiti od rezidentnihobveznika - -

Umanjena poreska osnovica (Obrazac PB-1) 579.309 616.240

Obra�unati porez (15% od umanjene poreske osnovice) 86.896 92.436Umanjenje obra�unatog poreza po osnovu poreskih podsticaja i osloba�enja - -

POREZ NA DOBITAK (Obrazac PDP) 86.896 92.436

Poreski rashod perioda 86.896 92.436

Odloženi poreski rashod perioda 749

Odloženi poreski prihod perioda - 2.375

Obra�un poreza na dobitak vrši se po stopi od 15% u skladu sa poreskim propisima, odvojeno za poslovni ikapitalni podbilans. Vrši se uskla�ivanje pojedinih pozicija prihoda i rashoda.

7. BILANS STANJA

7.1. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Nematerijalnaulaganja

Nabavna vrednost RSD 000

Stanje 1.1.2016. godine 7.902Nove nabavke 1.410Stanje 31.12.2016. godine 9.312

Ispravka vrednostiStanje 1.1.2016. godine 7.705Amortizacija za 2016. godinu 390Stanje 31.12.2016. godine 8.095

Neotpisana vrednost31.12.2016. godine 1.21731.12.2015 godine 197

7.2. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Gra�evin-ski objekti Oprema

Gra�evin-sko

zemljište

Osnovnasredstva upripremi

Avansi zaosnovnasredstva Ukupno

Nabavna vrednost RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000Stanje 1.1.2016 godine 0 393.492 - 0 68.869 462.361Nove nabavke - - - 87.705 1.148 88.853Pove�anje prenosom sa ulaganjau pripremi 42.795 35.690 9.220 (87.705) -Otu�ivanje i rashodovanje - (30.197) - - (30.197)Stanje 31.12.2016. godine 42.795 398.985 - - 70.017 521.017

Ispravka vrednostiStanje 1.1.2016. godine - 317.579 - - - 317.579Amortizacija za 2016. godinu 443 25.001 - - - 25.444Otu�ivanje i rashodovanje - (12.332) - - - (12.332)Stanje 31.12.2016. godine 443 330.248 - - - 330.6914

Neotpisana vrednost31.12.2016. godine 42.352 68.737 - 70.017 190.32631.12.2015. godine - 75.913 - 68.869 144.782

Mercata doo (Kupac) je zaklju�ila Ugovora o kupoprodaji nepokretne imovine dana 14.07.2016.godine uBeogradu, sa Top Brands distribution preduze�e za distribuciju robe doo Beograd (Prodavac). Predmet ovogUgovora je nepokretnost - poslovna zgrada broj 13 na katastarskoj parceli broj 7/25 u katastarskoj opštiniPalilula, korisne površine 1.553 m2, , upisana u list nepokretnosti broj: 2050 u KO Palilula. Na pomenutomgradjevinskom objektu nisu uspostavljeni tereti.

7.3. U�EŠ�A U KAPITALU

U�eš�a u kapitalu predstavljaju dugoro�na finansijska ulaganja u redovne akcije i udele društava i banaka.Iskazana su u skladu sa MRS 39, na na�in opisan u ta�ki (3.18).

U�eš�a u kapitalu odnose se na akcije (udele) kod AIK banke ad, Nis. Dana 30.06.2016. godine, saglasno �lanu 516. Stav 4 Zakona o privrednim društvima i Pravilima poslovanjaCentralnog registra izvšena je prinudna prodaja za Mercatu od strane brokerskog društva MV investments(267 akcija po ceni od 1.800,00 rsd).

Ostalih pravnih lica i druge HOV raspoložive za pro-daju

2016 2015RSD 000 RSD 000

AIK banka ad, Niš - 1.413Minus: Ispravka vrednosti - (959)Ukupno - 454

7.4. OSTALI DUGORO�NI FINANSIJSKI PLASMANI

2016 2015RSD 000 RSD 000

Pozajmica data Gruppo MB 1.001.303 986.331

Ukupno 1.001.303 986.331

Društvo je odobrilo dugoro�nu pozajmicu dana 31.12.2010. godine društvu Gruppo MB.

Saldo odobrene pozajmice na dan 31.12.2016. godine iznosi EUR 8.109.535 (RSD 1.001.303 hiljada).

Na iznos odobrene pozajmice Društvo je obra�unavalo kamatu (mese�no tokom godine). Ugovorima jedefinisano da iznos kamate dospeva kada i osnovni dug. Gore opisan na�in obra�una kamate važio jezaklju�no sa 31.12.2011.

Aneksom 3 zaklju�enim pod 01.01.2012. godine, Društvo je izmenilo �lan 5 tako da glasi, da kamatadospeva na pla�anje poslednjeg dana u mesecu za teku�i mesec. Kamata obra�unata od 2012. godine domarta 2014. godine je napla�ena u avgustu mesecu 2014. godine. Za ostatak kamate iz 2014. godine i zakamatu iz 2015. godine shodno usvojenim ra�unovodstvenim politikama, izvršena je ispravka vrednosti nateret rashoda.

Aneksom 4 zaklju�enim pod 01.09.2014. godine, a proizvodi pravno dejstvo po�ev od 01.07.2014.godineDruštvo je izmenilo �lan 3 glavnog ugovora, tako da se rok vra�anja zajma pomera na 30.06.2018. godine.

Shodno Aneksu 4, ugovoreno sredstvo obezbedjenja je zaloga na svim budu�im nov�anim prilivimaDruštava: Kalemegdan park doo Beograd, Tri lista duvana doo Beograd, gradjevinska parcela koja jeformirana od katastarskih parcela 698, 702/1 i 703/1, KO Stari Grad, izmedju ulica Cara Uroša, CincarJankove i Tadeuša Koš�uška u Beogradu, objekta na uglu ulica Bulevar Kralja Aleksandra i Kneza Milošana katastarskim parclama 4936/1, 4937/2, 4940/2 i dela katastarske parcele 4942/1 u Beogradu i katastarskaparcela br.4941 KO Vra�ar. Zaloga je upisana do maksimalnog iznosa od EURO 9.500.000,00.

Aneksom 5, zaklju�enim 28.09.2015. godine, ugovoreno sredstvo obezbedjenja je overena založna izjavavlasnika nepokretnosti koja je u vlasništvu založnog dužnika privrednog društva Plaza Prima doo, Beograd ucilju upisa hipoteke II reda u korist zajmodavca na nepokretnosti Zgrada trgovine, broj zgrade 1, broj eteža1PO+1PR+1SP+1PK, na adresi Bulevar Mihajla Pupina, upisana u KO Novi Beograd, list nepokretnosti3580, katastarska parcela 2284/17.

Krajem 2015. godine Gruppo MB je obavešten od poverioca Heta Asset Resolution da su potraživanjakoja ima prema Gruppo MB ustupljena novom poveriocu. Prema preliminarnim razgovorima, novi poverilacje zainteresovan za razvoj projekata Tri lista duvana i Kalemegdan park, koji se nalaze u vlasništvu GruppoMB. Završetak ovih projekata se o�ekuje za dve do tri godine, kada �e Gruppo MB biti u mogu�nosti daizmiri obaveze koje ima prema Mercati.U skladu sa Aneksom 6 zaklju�enim 31.12.2015. godine, kamata na pozajmljena sredstva prestaje da seobra�unava po�ev od 01.01.2016. godine.

7.5. ZALIHE

2016 2015RSD 000 RSD 000

Roba - velikoprodaja 425.938 597.449Dati avansi 4.230 232

Ukupno 430.168 597.681

Roba je osigurana po vrstama osiguranja: provalna kra�a, požar i doma�i transport.

Društvo je dalo u zalog robu u iznosu EUR 2.000 hiljada po srednjem kursu NBS, Societe Generale BankSrbija ad, Beograd na ime obezbe�enja višenamenske kratkoro�ne revolving linije.

7.6. POTRAŽIVANJA

Potraživanja po osnovu prodaje

2016 2015RSD 000 RSD 000

Kupci – mati�no pravno lice - 27

Svega - 27Kupci – ostala povezana pravna lica 3.338 1.263Minus: Ispravka vrednosti (1.264) -Svega I 2.074 1.263Kupci u zemlji 2.936.506 2.665.002Minus: Ispravka vrednosti (116.391) (168.263)Svega II 2.820.115 2.496.739Ukupno 2.822.189 2.498.029

Druga potraživanjaPotraživanja za kamatu 84.898 83.082Potraživanja za dugoro�nu kamatu dospeva do 1.godine 90.785 89.427Potraživanja na ime dividende za akcije - 92Potraživanja od zaposlenih 7 340Potraživanja za vise placen porez na dobit - 4.363Potraživanja po osnovu prepla�enih ostalih poreza i doprinosa 11 10Ostala potraživanja 823 1.066Minus: Ispravka vrednosti drugih potaživanja (84.801) (76.301)Minus: Ispravka vrednosti drugih potraž. dospeva do 1.godine (90.785) (89.427)Svega 938 12.652Ukupno 2.823.127 2.510.681

Geografski raspored kupaca u zemlji je slede�i:

2016 2015RSD hiljada RSD hiljada

Beograd 1.457.280 1.253.407 Vojvodina 546.780 507.437 Južna Srbija 375.909 416.226 Isto�na Srbija 234.923 222.586 Zapadna i centralna Srbija 321.614 265.346 Ukupno 2.936.506 2.665.002

Najve�i kupci na dan 31.12.2016. godine ( najve�i po saldu i po prometu)

Kupci u zemlji

2016 2015

RSD 000 RSD 000

Mercator -S doo Novi Sad 216.692 136.954

Delhaize Serbia doo Beograd 148.653 144.004

Štampa Sistem doo Beograd 116.967 89.107

Futura plus ad Beograd 113.026 90.633

C-Market ad Beograd 70.103 111.718

Ostalo 2.271.065 2.092.586

Ukupno 2.936.506 2.665.002

Izvršeno je usaglašavanje sa oko 99% kupaca sa 31.12.2016. godine. Još su u toku sravnjenja stanja.Materijalno zna�ajna odstupanja nisu utvr�ena.

7.7. KRATKORO�NI FINANSIJSKI PLASMANI

Kratkoro�ni finansijski plasmani obuhvataju

Date pozajmice

2016 2015RSD 000 RSD 000

Rojo Beograd 2.361 2.326Adriatic Group 5.782 5.696Ispravka vrednosti pozajmica (8.143) (8.022)

Ukupno 0 0

7.8. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

U dinarima

2016 2015RSD 000 RSD 000

Teku�i ra�uni 449.077 440.549�ekovi gra�ana - -Depozit za zakup 123 122

U stranoj valutiDevizni ra�uni 894 881

Ukupno 450.094 441.552

Banke u kojima su otvoreni teku�i ra�uni su: Banca Intesa, Societe Generale banka,Komercijalna banka, Addiko banka, Vojvo�anska banka, Raiffeisen banka, Unicredit banka iOTP banka.Društvo nije bilo u blokadi u 2016.godini.

7.9. POREZ NA DODATU VREDNOST I AVR

Porez na dodatnu vrednost

2016 2015RSD 000 RSD 000

Potraživanja za PDV - prenos u 2017. godini, 250 129Svega 250 129

Aktivna vremenska razgrani�enjaPotraživanja za nefakturisanu robu 30.489 7.503Razgrani�eni troškovi osiguranja 6.908 6.946Razgrani�eni troškovi licence za duvan 1.305 1.284Ostala aktivna vremenska razgrani�enja 18 21

Svega 38.720 15.754

Ukupno 38.970 15.883

7.10. OSNOVNI KAPITAL

Osnovni kapital obuhvata slede�e oblike kapitala:

2016 2015RSD 000 RSD 000

Udeli 2.021 2.021

Udeli društva sa ograni�enom odgovornoš�u obuhvataju udele svakog �lana društva u osnovnom kapitalu uskladu sa aktom o osnivanju društva.

Struktura vlasništva je prikazana u slede�oj tabeli:2016 2015

% RSD 000 RSD 000

MPC Hoding doo, Beograd 85 1.718 1.718�edomir �irovi� 15 303 303

Ukupno 2.021 2.021

Osnovni kapital se u poslovnim knjigama razlikuje za iznos od 150 (u hiljadama) dinara u odnosu na kapitalregistrovan kod APR-a, usled kursnih razlika, konverzije iz dolara u eur-e i zbog toga sto je u ranijimgodinama u skladu sa propisima o racunovodstvu, knjizena revalorizacija u korist osnovnog kapitala.

7.11. REZERVE

Rezerve obuhvataju slede�e oblike rezervi:2016 2015

RSD 000 RSD 000

Zakonske rezerve 1.606 1.606

Zakonske rezerve su obavezno formirane do 2004. godine, tako što se svake godine iz dobitka unosilonajmanje 5% dok rezerve ne dostignu najmanje 10% osnovnog kapitala, a nakon toga nisu formirane naosnovu Zakona i opšteg akta Društva.

7.12. NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI

Nerealizovani gubici po osnovu HOV obuhvataju:

2016 2015RSD 000 RSD 000

Nerealizovani gubici na osnovu finan..instrumenata AIK banka - (959)

Ukupno - (959)

.Veza napomena 7.3.

7.13. NERASPORE�ENI DOBITAK

Neraspore�eni dobitak odnosi se na:2016 2015

RSD 000 RSD 000

Neraspore�eni dobitak ranijih godina 514.109 550.017

Raspodela dobiti (328.965) (481.964)

Dobit teku�e godine 470.198 446.056

Ukupno 655.341 514.109

Raspodela neraspore�enog dobitka je vršena sukcesivno tokom godine shodno Odlukama osniva�a Društvau iznosu RSD 328.965 hiljada iz prethodne godine.

7.14. DUGORO�NA REZERVISANJA

Dugoro�na rezervisanja se priznaju kada:

- društvo ima obavezu (pravnu ili stvarnu) kaja je nastala kao rezultat prošlog doga�aja;- je verovatno da �e odliv resursa koji sadrži ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze; i- iznos obaveze može pouzdano da se izmeri.

Dugoro�na rezervisanja obuhvataju:2016 2015

RSD 000 RSD 000

Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 3.680 1.975

Društvo je priznalo rezervisanje za naknade i beneficije zaposlenih po osnovu otpremnina za odlazak upenziju u ukupnom iznosu od RSD 3.680 hiljada (u 2015. RSD 1.975 hiljada). Obra�un je izvršen od straneovlaš�enog aktuara.

7.15. OSTALE DUGORO�NE OBAVEZE

Ostale dugoro�ne obaveze odnose se na:2016 2015

RSD 000 RSD 000

Dugoro�ni kredit u zemljiBanca Intesa ad Beograd 72.026 212.846

Ukupno 72.026 212.846

Dospe�e dugoro�nih kredita RSD 000 RSD 000Do 1 godine – teku�e dospe�a 144.051 141.897Stanje na dan 31. decembra 144.051 141.897

7.16. KRATKORO�NE FINANSIJSKE OBAVEZE

Kratkoro�ne finansijske obaveze obuhvataju:2016 2015

Kratkoro�ni krediti u zemlji RSD 000 RSD 000

Kratkoro�ni kredit Addiko banka 189.467 -Ukupno 189.467 -

Teku�e dospe�e dugoro�nih obavezaDospe�e dugor.kredita do 1 godine 144.051 141.897

Ukupno 144.051 141.897

U junu 2014. godini odobren je dugoro�ni kredit u iznosu od EUR 3.500.000,00 od strane BanceIntesa. Rok vra�anja kredita je jun 2018. godine. Otplata anuiteta kre�e od jula 2015. godine, pasmo izvršili prenos dela kredita koji dospeva za pla�anje u 2016. godini sa konta dugoro�nihobaveza na konto kratkoro�ne obaveze.Kamatna stopa po ovom kreditu u toku godine se menjala i pratila EURIBOR 3M.Instrumenti obezbedjenja odobrenog kredita su: 1. zgrada na katastarskoj parceli br.11343, list nepokretnosti 1264, KO Savski Venac, na lokacijiDrvarska br.20, Beograd. Navedeni gradjevinski objekat je u vlasništvu društva MPC Holding doo.Društvo je dalo valutirane menice dobavlja�u za robu, koji je iste eskontovao u Addiko banci.Društvo je zatvorilo obavezu prema dobavlja�u i napravilo obavezu prema Addiko banci. Obavezeprema banci je zatvorilo u januaru i februaru 2017. godine.

7.17. OBAVEZE IZ POSLOVANJA

Obaveze iz poslovanja

2016 2015RSD 000 RSD 000

Dobavlja�i-mati�na i zavisna pravna lica 15 15

Dobavlja�i-ostala povezana pravna lica 131 289

Dobavlja�i u zemlji 3.729.596 3.651.956

Dobavlja�i u inostranstvu 11.271 12.989

Ostale obaveze iz poslovanja 203 179

Ukupno 3.741.216 3.665.428

Najve�i dobavlja�i na dan 31.12.2016. godine ( najve�i po saldu i prometu)

Dobavlja�i u zemlji

2016 2015

RSD 000 RSD 000

JT International A.D. Senta 2.629.816 2.449.670

Monus doo Zemun 556.353 800.818

Atlantic Brands doo Beograd 151.368 70.967

Delhaize Serbia doo Beograd 58.412 36.534

Strauss Adriatic doo Pe�inci 56.238 3.957

Ostali 277.409 290.010

Ukupno 3.729.596 3.651.956

Izvršena su usaglašavanja sa 99% dobavlja�a sa 31.12.2016. godine. Još su u toku sravnjenja stanja.Materijalno zna�ajna odstupanja nisu utvr�ena.

Deo obaveza prema Monusu u iznosu od RSD 298.788 hiljada predstavlja obavezu Mercate premaKomercijalnoj banci po osnovu sklopljenog Ugovora o faktoringu.

7.18. OBAVEZE PO OSNOVU PDV I OSTALIH JAVNIH PRIHODA

2016 2015RSD 000 RSD 000

Obaveze po osnovu PDV 73.209 22.240

Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine

Obaveze po osnovu poreza na dobitak 3.633 -

Obaveze za poreze, carine i dr dažbine iz nabavke ili na teret troškova 231 188

Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 11.524 24.583

Svega 15.388 24.771

Unapred obra�unati troškovi 9.147 1.284

Obaveze za PDV su usaglašene sa poreskom upravom.

7.19. OSTALE KRATKORO�NE OBAVEZE 2016 2015

RSD 000 RSD 000

Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada 41.335 34.848

Druge obavezeObaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja 1.113 930

Obaveze za u�eš�e u dobiti osniva�ima 5.555 95.518

Obaveze prema zaposlenima 914 770

Ostale obaveze 314 205

Svega 7.896 97.423

Ukupno 49.231 132.271

7.21. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA I OBAVEZE

Odložena poreska sredstva u iznosu od RSD 21.178 hiljada, obuhvataju iznose poreza iz dobiti koji mogu dase povrate u narednim periodima koja su obra�unata na bazi odbitnih privremenih razlika i rezervisanja zaotpremnine. Priznaju se u meri u kojoj je verovatno da �e budu�i oporezivi dobitak biti ostvaren.

Odložena poreska sredstva se odnose na:2016 2015

RSD hiljada RSDhiljada

Odl.por sred. po osnovu raz. poreske i ra�unov sadašnje vred.osn. sred. 20.626 21.632Odložena poreska sredstva po osnovu rezervisanja za otpremnine 552 296Ukupno odložena poreska sredstva 21.178 21.928

8. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMA

Društvo je zavisno pravno lice društva MPC Holding doo, Beograd. Povezana pravna lica su: Uš�e Towerdoo, Navigator business center doo, GP Seven doo i fizi�ka lica.Transakcije sa mati�nim i povezanimpravnim licama u 2016. godini odnose se na slede�e:

Potraživanja od kupaca(konto 200, 202 )

2016 2015RSD 000 RSD 000

MPC Holding - 27

Fizi�ko lice 2.074 -

Fizi�ko lice 1.264 1.264

Ukupno 3.338 1.291

Dati avansi za zakup (konto 154)Navigator business center 2.037 -

Obaveze prema dobavlja�ima (konto 431,433)MPC Holding 15 15

Navigator business center 131

Uš�e Tower - 289

Ukupno 146 304

Prihodi od prodaje (konto 600,602,670 )MPC Holding (konto 600) 48 22Uš�e Tower (konto 602) 31 25Fizi�ko lice (konto 670) 1.729Ukupno 1.808 47

Prihodi od zakupa (konto 650)Fizi�ko lice - 995

Finasijski prihodi od povezanih pravnih lica (konto 660)MPC Holding - kamata - 3.603

Usluge od povezanih pravnih licaMPC Holding – Konsltutantske,HR i administ.usluge (konto 550) 54.967 53.954

MPC Holding - Marketing usluge (konto 535) 148 145

Navigator business center - usluge zakupa (konto 533) 2.186 -

GP Seven - usluge zakupa (konto 533) 185 -

Uš�e Tower - usluge zakupa (konto 533) 6.853 9.109

Ukupno 64.339 63.208

9. VANBILANSNA EVIDENCIJA

Uzete garancije od banaka

2016 2015RSD 000 RSD 00

Banca Intesa ad, Beograd 560.378 216.446

UniCredit bank ad, Beograd 1.465.000 1.410.000Societe Generale banka ad, Beograd 840.000 840.000