IZRADA UZDUŽNOG PROFILA- IDEJNI PROJEKAT

Nakon završene situacije, pristupamo izradi konačnog uzdužnog profila.

Uzdužni profil koji smo već radili (probni uzdužni) poslužio je da bolje sagledamo

oblik i pružanje terena. Ovaj, nazovimo ga, konačni uzdužni profil neće mnogo

odstupiti od probnog, ali pošto smo stacionažom ipak tačnije locirali detaljne tačke i

tačke na 250m, biće nekih malih odstupanja u pogledu kota terena.

U prethodnom materijalu ste na kraju izloženog gradiva mogli da vidite kako

treba da izgleda uzdužni profil i neki od njegovih detalja. Pretpostavlja se da ste

pripremili šta treba, pa nastavljamo dalje. Možemo da kažemo da je ovo na neki

način lakši deo posla, jer smo već na situaciji sračunali puno podataka koje ćemo i

ovde da upotrebimo.

Ako smo pripremili rubriku za stacionažu i označili tačke na 250m (slika 1), prelazimo

na unošenje stacionaža detaljnih tačaka krivine (slika 2).

Slika 1- Stacionaža na 250m

Uočićete na slici 2 koji su to podaci koje treba da sadrži deo PRAVCI I KRIVINE.

Uporedite samo, gde je meni pravac na situaciji, tu ide prava linija. Na mestu kružne krivine

se javljaju tri nove stacionaže (PKK, SKK i KKK). Njih uredno unesete u deo STACIONAŽA

a u delu PRAVCI I KRIVINE grafički označite kao što sam ja na crtežu. Treba upisati i

osnovne podatke o toj krivini, kao na slici 2. Pošto uglavnom ima jako malo mesta, pišite

sitnije, mada nije problem ako ne stane u oblasti krivine, realno to nije svuda moguće. Na

liniji koja predstavlja pravac upišite dužinu pravca između dve krivine. Dužinu pravca

dobijate kada oduzmete stacionaže tačaka koje taj pravac određuju. Izlomljena linija oblika

trostranog pravougaonika koja u delu PRAVCI I KRIVINE označava krivinu, nije uvek sa iste

strane osnovne linije pravca. Nekad je iznad a nekad ispod. To zavisi od toga da li je krivina

leva ili desna. Uporedite situaciju i uzdužni (moj primer) i lako ćete uočiti pravilo ucrtavanja.

Slika 2┘Primer krivine i njene stacionaže na uzdužnom profilu

Ako pažljivije pogledate, kilometarske tačke (km1, km2...) sam morala da

izmestim ispod jer mi se baš poklapa da bližu tih tačaka postoje detaljne tačke

krivine. Nije cilj da crtež prenatrpamo detaljima, već da bude jasan onom ko ga

gleda. Uglavnom stacionažu unosimo iznad linije, ali ako su tačke blizu, onda jedna

ide iznad a druga ispod. Sada za stacionaže svih unetih tačaka očitavamo nove

(tačnije) kote terena i upisujemo u rubriku KOTE TERENA (slika 3). Radite to polako

i pažljivo, jer neće biti ponovnog očitavanja, kao kod probnog.

Slika 3┘ Primer upisanih kota terena za svaku stacioniranu tačku

Kad unesete kote u deo KOTE TERENA prenesete te visinske tačke na uzdužni i

povežete ih. Linije povlačite lagano, treba da dođe do izražaja niveleta (slika 4).

Slika 4┘ Uzdužni profil sa ucrtanom linijom terena

Nakon ovoga se povlači niveleta. Kod nekog će ona biti iz jednog nagiba, kod

nekoga sa prelomom,a kod nekog možda sa promenjenim smerom nagiba (uspon –

pad). Vi ćete svakako položaj nivelete odrediti sa predmetnim nastavnikom. Na

primeru koji ovde obrađujemo, niveleta će biti iz jednog dela od početka do kraja

(slika 5). Uočava se da je potrebno predvideti vijadukt oko petog kilometra. Tunela

nema, već samo dublji usek na početku (slika 6).

Slika 5- Način na koji upisujemo vrednost nagiba nivelete i dužinu deonice obuhvaćene tim

nagibom (rubrika NAGIB NIVELETE)

Slika 6- Izgled nivelete uzdužnog profila

Kada se utvrdi položaj nivelete, računa se njen nagib. Nagib se izražava u

promilima (‰). Računa se na sledeći način:

𝑖 =𝑁𝑉𝐴 − 𝑁𝑉𝐵

𝐿𝐴𝐵=

550 − 462

7070,25= 0,0124 = 12,4‰

Nagib nam daje vezu po visini između tačaka. Za proračun kota nivelete

možemo da krenemo sa bilo koje strane trase. Vežemo se za neku početnu tačku,

recimo A. Ono što sračunamo upisujemo u rubriku KOTE NIVELETE.

Npr.,za tačku A su kote terena i nivelete iste i iznose 550 m. Ako želim da

sračunam kotu nivelete tačke na stacionaži 0+250,00 to radim na sledeći način:

550 − 250 ∙ 0,0124 = 546,9𝑚

Sledeća tačka je na 250m od stacionaže 0+250,00, mogu samo da nastavim na isti

način:

546,9 − 250 ∙ 0,0124 = 543,8𝑚

Ako se vezujem za tačku 0+000,00 tada je postupak:

550 − 500 ∙ 0,0124 = 543,8𝑚

Možete da računate na bilo koji od prikazanih načina, samo vodite računa o

rastojanju.To je naročito važno kada dođete do krivina, jer tu nema samo čistih

rastojanja od 250m. Preporuka je da , kada je jedan nagib, idete od tačke do tačke i

upisujete redom kako koju vrednost dobijete. Na taj način štedite vreme za ponovno

ukucavanje kota prethodno sračunatih tačaka. Nije potrebno da prilažete uz grafički

rad proračun kota nivelete. Dovoljno je i ako ih odmah upišete u rubriku KOTE

NIVELETE (slika 7).

Slika 7┘Izgled rubrike KOTE NIVELETE

Na uzdužnom profilu nam je ostala rubrika SITUACIJA. Tu se unose podaci o

veštačkim objektima na trasi. To bi u ovom slučaju bio vijadukt (slika 8). Može biti i

tunel.

Slika 8 – Izgled oznake za most u SITUACIJI

Osim toga, treba predvideti položaj cevastih propusta na mestima gde postoji

nasip. Označavamo ih kao na slici 9. Dimezije koje upisujemo mogu biti

∅250, ∅500 𝑖𝑙𝑖 ∅1000𝑚𝑚. Rasporedite ih prema veličini nasipa. Ovo je samo okvirno,

jer dimenzija propusta se ne bira samo prema veličini nasipa, već i prema količini

vode koja se očekuje, a to je već problem druge vrste.

Slika 9- Označavanje cevastih propusta

Slika 10 – Način označavanja vertikalne krivine na uzdužnom profilu

Ako neko ima prelom nivelete i ako je razlika nagiba veća od 2‰ predviđa se

zaobljenje preloma vertikalnom krivinom (već pomenuto kod elemenata uzdužnog

profila). Vertikalnu krivinu, ako postoji, treba označiti kao na slici 10. Ako na mestu

koje obuhvata tangenta vertikalne krivine postoji neka od stacioniranih tačaka, važno

je korigovati kotu nivelete za veličinu odstupanja kružnog luka vertikalne krivine od

prvobitne nivelete (slika 10). Tu gde procenimo da će biti tangenta vertikalne krivine

ne računaju se kote nivelete nego se izračunaju kasnije. To je važno jer mi imamo

tačno određene stacionaže i baš na tim mestima treba da izračunamo odstupanja od

pravog dela nivelete.

Obavezno treba dodati, da u slučaju preloma nivelete mesto preloma

označimo crtom u delu NAGIB NIVELETE. Iznad linije pišemo stacionažu a ispod

kotu nivelete te prelomne tačke (slika 11).

Slika 11 – Označavanje tačke preloma nivelete u delu NAGIB NIVELETE

NAPOMENA: Ovim se završava deo koji se odnosi na idejni projekat. Za sve

što nije dovoljno jasno, možete se obratiti predmetnom nastavniku, putem mail-a ili

telefonom u za to dogovoreno vreme.