IZRADA SCENARIJA ZA IZVOĐENJE AKTIVNE NASTAVE

Zašto se koristi termin ‘’scenario’’ a ne ‘’pisana priprema za čas’’ i sl.

Razlike su jasne i dovoljno velike da je opravdano koristiti termin scenario.

Razlike nisu tehničke prirode, već odražavaju suštinu

različitog funkcionisanja nastave.

Detaljnije o razlikama između ‘’pripreme’’ i ‘’scenarija’’

Pisana priprema za čas

naglasak je na školskim programima

i na ulogama nastavnika.

Scenario

proces učenja u pedagoški precizno definisanim uslovima i

ishodi procesa učenja.

Postoje tri prepreke zbog kojih se mogu očekivati problemi u izradi scenarija:

1) ne postoji tradicija ozbiljnog rada u planiranju novina i ne postoji obuka za to;

2) od naših nastavnika se ne očekuje da autonomno planiraju novine u svom radu;

3) postojeći sistem izrade pisanih priprema za čas (šablonizacije) velika je smetnja da nastavnici uvide koliko je važno raditi na scenariju.

Mesto scenarija u aktivnoj nastavi

U ovoj fazi vrši se prelaz od ideja i načela aktivne škole na njihovu konkretizaciju,

prelaz sa opšte obuke za aktivno učenje na primenu tih načela u izvođenju nastava.

To znači da se pri konkretnoj primeni opštih ideja aktivnog učenja moraju uzeti u obzir sve specifične

okolnosti:

• specifični ciljevi obrazovanja u geografiji;

• specifičnosti prirode nastavnog sadržaja geografije;

• metodski postupak usklađen sa karakterom geografskih sadržaja;

• posebne karakteristike grupe učenika koji uče;

• konkretne okolnosti u kojima se odvija proces učenja (u školi – van škole, u prirodi, raspoloživi lokalni resursi i oprema itd.);

• specifičnosti nastavnikovih ideja.

Prva karakteristika scenarija za realizaciju aktivne nastave 1.

Planira se izvođenje jednog časa, ali i

celine manje (deo časa) ili veće od jednog časa (dvočas, blok časova, ciklus većeg broja časova itd.).

Druga karakteristika scenarija

Akcenat je na tome šta rade učenici;

specifikuju se nastavne i aktivnosti učenika (koje će biti izazvane u toj situaciji).

Treća karakteristika scenarija

• Kako će se izazvati određene aktivnosti učenika i

• koje aktivnosti će biti izazvane,

• Pedagoška interakcija među učenicima i između

• nastavnika i učenika.

• Naglasak je na metodama geografske nastave.

Črtvrta karakteristika scenarija

Težište je na pripremi pre časa, dizajniranju

nastavne zamisli.

Priprema uzima više vremena od samog izvođenja časa (od dolaženja do ideje, pa do kreiranja nastavne situacije).

Peta karakteristika scenarija

Ne može da ima uniformnu strukturu (ali može da ima osnovne podatke o nastavnom sadržaju, ciljevima, uzrastu, itd.)

Strukture scenarija su zavisne od autorove ideje.

Ova karakteristika proističe iz činjenice da se

isto gradivo može učiti na više različitih načina.

Šesta karakteristika scenarija

Dominiraju:

1. organizatorska (režiserska, dizajnerska),

2. motivaciona uloga nastavnika,

3. uloga nastavnika kao partnera u pedagoškoj interakciji.

Prvi problem sa kojim se srećemo u izradi skice jeste kako doći do ideje za koncipiranje aktivne nastave?

• Nastavnik bi trebalo da se oslobodi šablona koji ima pisana pripreme za čas;

• Idejnu skicu ne treba vezivati samo za jedan nastavni čas;

• Dobro je ako grupa nastavnika i saradnika u ovoj fazi radi kao tim;

• Ponekad i od učenika tražiti da iznesu ideju; • Svaki nastavnik za sebe ili više njih zajedno koristi

tehniku ‘’mozgalica’’ (brainstorming).

Kako doći do ideje?

• Svaki nastavnik može da pogleda svoju nastavnu praksu, kako bi uočio koji časovi najviše liče na aktivnu nastavu;

• Pregled okoline škole, mogao bi dati neku ideju o tome kako da se prostor koristi za aktivizaciju;

• Smisliti ideju na osnovu informacija sa televizije, drugih medija ili

• razne vrste propagande, iskustva marketinga, ne-školskih knjiga, novina i časopisa itd.

Izrada AUN scenarija odvija se kroz dve faze, koje logički slede jedna drugu:

Izrada idejne skice

Razrađeni scenario za AUN nastavu

Idejna skica

Naime, idejna skica sadrži prve ideje o tome kako bi izgledala aktivna nastava za neko određeno gradivo.

Takva prva ideja služi kao polazna osnova za

diskusiju i razradu koja postepeno vodi do pisanog scenarija.

Razrađeni scenario je doterana i dorađena idejna skica

a) koja motivaciona sredstava se koriste;

b) koji i koliki deo gradiva se obrađuje;

v) koji ciljevi se žele ostvariti;

g) koje metode nastave će se upotrebiti;

d) koji deo nastave se planira kao aktivna nastava;

đ) koja je osnovna zamisao nastavne situacije kojom se čvrsto povezuju ciljevi, priroda gradiva i metode nastave i kojom se velikoj meri garantuju uvlačenje velikog broja učenika u aktivnosti koje vode ka ostvarivanju obrazovnih efekata.