Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli. I ne znam od kog bola je ostao i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju

dušu. Takva je naša duša. Ispunjena uspomenama koje nas rastuže,nasmeju,zabole. Ponekad namerno diramo stare ožiljke iako znamo da nas čeka neprospavana noć. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tuđe nebo i uzalud tražimo one zvezde ka kojima smo nekad davno upirali čežljive poglede i samo njima odavali tajne prvih

mladalačkih ljubavi. Pa se naprežemo da čujemo onaj letnji povetarac što je šaputao u krošnjama drveća ispod kojeg smo se,držeći svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umesto tog šapata samo uzdah srca svoga čujemo. Jer,

prohujalo je vreme i mnoge vode su protekle.

Izbor iz najlepše domaće i svetske ljubavne poezije

Valentina Šekarić

Luis Aragon - Bezimena

Poveriću ti jednu tajnuVreme si ti

Vreme je ženaOno oseća

Potrebu da mu se udvara i da se kleknePred njegove noge као kad se haljina raširi

Vreme je kao kosa beskrajnaOčešljana

Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistravaVreme si ti koje spava u zoru kada se budi

I kao nož si koji prolazi kroz moje grloOh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena

I najgore je što je želja beskrajna i neispunjenaTa žeđ oka kad ti koračaš po odaji

Ja znam da ne treba razbijati čarolijuMnogo je gore nego da te osetim stranom

Da bežiš sa mislima izvan nasI srcem već u nekom drugom veku

Bože moj kako su reči teškeA ustvari jeste to

Moja ljubav iznad zadovoljstvaMoja ljubav van domašaja današnjeg udarca

Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnikI ako ti nedišeš gušim se

I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalomVeliku tajnu hoću da ti kažem

Svaka rečNa mojoj usni sirotica je koja prosi

Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledomI zato ja kažem tako često da te volim

U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza koji bi ti stavila sebi oko vrataNe vređaj se zbog mog prostačkog govora

Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatriReći ću ti veliku tajnu

Ja ne znamDa govorim o vremenu koje na tebe liči

Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravimKao oni koji vrlo dugo na peronu stanice

Mašu rukom pošto su vozovi otišliŠaka se smiruje tek pod novim teretom suza

Hoću da ti kažem veliku tajnuBojim se za tebe

Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorimaI gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovarajuBojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe

Hoću da ti kažem veliku tajnuZatvori sva vrata

Lakše je umreti nego voleti

2

Zato ja sebe mučim životomLjubavi moja.

Jose Luise Hidalgo - Ne

Noć te uništava da bih te tražiokao ludak, u tami, u snu, u smrti.

Moje srce izgara kao osamljena ptica.Tvoja me odsutnost ruši, život se zatvorio.

Kakva samoća i mrak, kakav suh mesec na nebu,kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima

pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca,za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste.Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju.

Moje su reči uspravne trazeći te utaman.Spokojna noć u meni, horizontalna i duga,pružena kao reka sa samostalnim obalama.Ali idem da te tražim, otimam te i čupam

iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje sećanje.Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu.

Svet se zatvorio.Sa mnom ostaješ.

Atolaguire Manuel - Na moje rame naslonjena

Na moje rame naslonjenabila si mi desno krilo.Kao da bi razastrla

svoje milo, crno perje,dizale me tvoje rečiu svetlo i belo nebo.

Uzbuđenje.Tišina.

Sad sedim za svojim stolom,iz ramena krv mi teče,

odsutnost me tvoja boli...

Herman Hesse - Biti srećan

U životu ne postoji nikakva dužnostosim dužnosti: biti srećan.Samo smo zato na svetu,

a sa svim dužnostima,svim moralom

i svim zapovijedima

3

retko činimo jedno drugoga srećnim,jer i sebe time ne činimo srećnima.

Ako čovek može biti dobar,može to samo onda

kada je srećan,kada u sebi ima sklada,

dakle kada voli.To je bilo učenje,

jedino učenje na svetu.To je rekao Isus,To je rekao Buda,To je rekao Hegel.

Za svakoga je na ovome svetujedino važno

njegovo vlastito najunutarnjije,njegova duša,

njegova sposobnost da voli.Ako je ona u redu,onda je svejedno

jede li se proso ili kolači,nose li se dragulji ili rite;

onda svet zvuči zajedno s dušom,onda je dobro.

Rudyard Kipling - Ako

Ako možeš da sačuvaš svoju glavu kad svi oko tebe gube svoje

i okrivljuju te za to;Ako možeš da veruješ sebi

kad svi u tebe sumnjajui sam pridodaješ njihovim sumnjama;

Ako možeš da čekaš, a da ti čekanje ne dosadi,ili, ako si prevaren - da sam ne varaš,ili, ako si omrznut - da sam ne mrziš,

a da pritom ne izgledaš predobar ili premudar.

Ako možeš da sanjariš, a da snovi ne ovladaju tobom;Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj;

Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehomi smatraš te dve varke kao da su potpuno iste;Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao

izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za budale,

ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav životi da, pogrbljen, s dotrajalim alatom opet novo stvaraš;

Ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetiveda te služe dugo iako si ih nemilice trošio,i da izdržiš i kada nema više ničega u tebi

sem volje koja ti dovikuje : "Istraj!"

4

Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebei ne istakneš svoju superiornost,ili da u društvu s višima od sebe

sačuvaš svoje dostojanstvo;Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravni minut

sadržajem koji traje šezdeset sekundi,tvoja je zemlja i sve što je na njoj.

I, iznad svega, bićeš čovek, prijatelju moj!

Miroslav Antić - Mit o ptici

Voda se ne sme dotaći. Oboje smo to znali.

Ali se dlanovi na nju ipak moraju spustiti. Šake se dižu polako, a daleko je bolje

ako se pronadje pokret još lakši od polako. I broji se u sebi unatrag.

Dugo. Predugo.

Broji se do trenutka dok nismo sasvim sigurni da, dok sklapamo ruke,

osećamo u njima nekakvo belo klube koje diše.

Time se može reći da smo izlučili svoju svest i samo nam je preostalo da nacrtamo sebi senke.

Da nacrtamo onaj pravi trenutak susreta: to prožimanje stvari koje već dovoljno imaju

i koje još uvek nemaju veštinu sadržaja. Još nam je samo preostalo

da nacrtamo lepak materije: ljubav dodira.

Miroslav Antić - Ne priznajem rastanke

Ne priznajem rastanke i nikad neću.

Suviše boli kada se grubo otkine cvet

koji tek niče; kada na samom početku priče

vreme zatreperi i stane, baš kada bleda, još prazna zora

mesečevo srebro ućuti; i kada zamre let povetarca

što dahom sluti uzdahe nove, nasmejane...

Ja želim da još s tobom gledam

5

kako se bude zlatasta mora, da s tobom dišem i da te volim

i vatrom noći i zore sjajem. I zato ne dam, i zato neću,

i zato rastanke ne priznajem. Želim da živim tvojim dahom

i da se smejem osmehom tvojim, želim da bolujem tvoje boli

i da strahujem tvojim strahom dokle me ima, dok postojim.

Želim da sanjam tvoje snove i da kroz virove tvoje reke

ponovo osetim prste u kosi; da razvejano seme maslačka

tvoj vetar nosi i sipa u šarene misli neke,

u žute duge na modrom tlu. Zato ne dam i zato neću.

Zato moj odraz još vešto krije istih osmeha tajne daleke. Zato ću uvek biti sa tobom,

u dašku misli ili u snu. Još uvek naš cvet negde niče,

još uvek naše tajne snije i ustreptalom lepotom traje dok mu na lati leptiri sleću. Svi su rastanci tužne priče,

zato ja rastanke ne priznajem i nikad neću.

Miroslav Antić - Mreža

Vredi li se upuštati u tumačenja stvari kojima nismo u stanju da sagledamo obim? Milijarde su godina potrebne da se vratimo u dubine strpljenja,

jer ogromna je starost tog svojevrsnog čuda koje se zove: nas dvoje.

U tami prastare prošlosti, baš kao i sad, ovako, spusti mi polako glavu na neko bivše rame

i zagledaj se pažljivo u plave barice neba. Da se ti nisi rodila, neko bi morao biti voljen na ovom mestu. Da se ja nisam rodio, neko bi umesto mene bio tu da te voli.

Drugi bi primili poruku i drugi bi produžili to što se zove beskrajno.

Veruj mi, prva ljubavi, nemoguce je voleti prvi put u ovoj večnosti. Neko vreme sam mislio da imam ogromnu moć

nad dušom večernjih voda. Otkrio sam to slučajno. Ništa ne činim silom.

Ništa ne činim namerno. Ni naučeno napamet.

6

Niti umem da predviđam. Jer ja budućnost ne slutim.

To ona mene naslućuje kao daleko proricanje. Jednog je jutra voda postala u jezeru nestvarna,

mekša od želatina. I ja sam, nadnesen nad nju, umesto moga lika video nešto cudno:

lice jedne devojčice. Bio sam prvo uznemiren, pa zbunjen i smeten, pa uplašen,

kad je ta slika počela uporno da se ponavlja. Napustio sam jezero i zašao u brda.

Ništa se nije izmenilo. Lik se i dalje javljao.

Ubrzo sam razumeo da nema smisla bežati. Ne prati ona mene, već ja idem za njom.

Nadnesem li lice nad lokve, bunare ili potoke, već je cekala tamo. Danima sam se mučio da je noktima oljuštim sa površine talasa.

I nije mi uspevalo. Onda sam pokušavao da je dotaknem usnama i na prevaru posrčem.

I skoro sam se udavio. Skakao sam u nju. I gnjurao se uzalud.

Pleo sam mreže od trave, vrše od grabovih mladica i zabacivao udice.

Gađao sam je kamenjem, a kamenje se vraćalo i tuklo me po licu. I ma koliko se trudio da je odatle izvadim,

uvek bi na dlanu ostao njen izgužvani osmeh, mokar kao celofan, i curio mi kroz prste.

A lik je u vodi bio i dalje jasan i netaknut.

Desanka Maksimović - Slovo o ljubavi

Ako se volite ljubavljukoja buja u samoći od razdaljine,

koja je više od sna nego od svesti,i po rastanku drhtćete od miline,mognete li se još ikada sresti.

Vi koji se volite ljubavlju isposnika,sa strahom od sagrešenja,

koji kao ptica o kavez lomite krila,sećaćete se uvek jedno drugom lika.

I po rastankuzamreti vam neće gušena htenja.Ako zbog nje patiš od nesanice

i u ponoć hodaš budanpo bašti,

ako te lomi neutoljena želja luda,sćanja na nju nikad se nećes spasti.

Onih s kojima se igramooko vatre,

a bojimo se da je dodirnemo,s kojima idemo kraj ponora

7

nezagrljeni i nemi,sećaćemo se dugo

ma i zavoleli zatim druge.Ako je želis bezgranično,a sediš kraj nje bez glasa

slušajući bajku koja se u vama rađa,svanuću slično,

pamtićeš je i kad se zimapred tobom zabelasa.

Ako veruješ sedeći uz njuda je ljubav maslačkov puhor

koji svaki dodir može da strese,ako voliš u njoj san i dete,

ako ti je bez nje pusto i gluho,misao na nju budiće te

i kad se rastanete.Zauvek se pamte oni

s kojima se grlili nismo,čije su nam usne ostale nepoznate,kojima smo samo s proleća, u snu,

pisali pismo.Oni koji se kao reke ne mogu sliti,među kojima nema spojnog suda

krvi i krvi vrele,a srca im se dozivaju ludo,

zaboraviti se nećeni kad im duše budu posedele.Ako vam je ljubav nož u srcu,

a bojite se taj nož izvući,kao da ćete tog časa umreti,pamtiće te on, setiće te se

i umirući.Oni zbog kojih srcaosećamo kao ranu,

ali ranu zbog koje se jedino živi,u sećanje nam banu

i kad zavolimo druge -i osetimo se nesrećni i krivi.

Vincenzo Cardarelli - Okrutni oproštaj

Upoznao sam te okrutnu na rastanku.Videh te kako odlaziš

Kao vojnik koji u smrt ideBez milosti za onog ko ostaje.

U tom času nisam imao snage da te pogledam.Od tebe, zatim, ni glasa više, samo tvoja slika,

Neumorni drug, i tvoja šutnjaZastrašujuća kao bunar bez dna.

Zanosim se da bi me ponovoMogla zavoleti

8

I trazim te i čekam da se vratiš,Da bih te video izmenjenu

I ljutit ćeš se na meŠto sam se usudio da ti prkosimU ljubavi i sasvim nepotrebno.

Mak Dizdar - Ali to nije sve

Ali to nije sveTi si nakanio da mene nema i pod svaku cijenu

Ideš prema meni.I u jurišu

Smejući se i plačuciPred sobom

Sve čistis i ništišTi si nakanio da me pod svaku cenu uništiš

Ali nikako da nađešIstinski put do mene

JerTi poznaješ uklesane i utrte pute

I niti ijedan drugi(A mali su zapravo i jalovi

Bez obzira koliko suZa tebe oholog i jakog

I preteški i dugi)Ti poznaješ samo one puteve

Što prolaze od srcaI oka

Ali to nije sveIma puteva što su se ispružili pred nama

Bez javnog traga kolovozaBez voznog reda

Bez vremena i rokaTi misliš da je tvoja putanja do ubogog mene

Veoma sigurna i časnaOna što dolazi s lijeva

Ili s desnaZavaravaš se stalno da do mene treba ići

Smjerovima sličnimSa severa ili juga

Ali to nije sveKuga

Oči uvijekPametno mi traži

Ispod ustalasale na vetru raziIz korena zemlje gdje se zgusla tmina

A iz bezmernih visinaOdozgoraPritiskivati

Grudi

9

NajjaceMožeMora

Ali to nije sveTi ne znaš zakon raskrsnice

Između svetlilaI tmice

Ali to nije sveJer najmanje znaš da u svom biću

Najteza rvanja suI ratovi praviU samome

BićuTi ne znaš dakle da zlo si moje najmanje

Izmađu mnogihMojihVelikihZala

Ti ne znaš s kimImaš posla

Ti ne znaš ništa o mojoj mapi putovaTi ne znaš da put od tebe do mene

Nije isto što i putOd meneDo tebe

Ti ne znaš ništa o mome bogatstvuSkrivenom za tvoje moćne oči

(Ti ne znaš da meni jeMnogo više

Nego što mislišSudbina namrijela i dala)

Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništišAli nikako da nađes istinski put

Do meneShvatam te:

Čovjek si u jednom prostoru i vremenuŠto živi tek sada i ovdjeI ne zna za bezgranični

Prostor vremenaU kojem se nalazim

PrisutanOd dalekog jucerDo dalekog sutra

MislećiO tebi

Ali to nije sve.

10

Arsen Dedić - Ne daj se Ines

Ne daj se InesNe daj se godinama moja Inesdrukčijim pokretima i navikama

Jer još ti je soba toplaprijatan raspored i rijetki predmeti

Imala si vise ukusa od meneTvoja soba divota

Gazdarica ti je u bolniciUvijek si se razlikovala

po boji papira svojih pisama, po poklonimaPratila me sljednjeg jutra oko devet do staniceI ruši se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom

kao list niz jednu beogradsku padinuU večernjem sam odijelu i opkoljen pogledima

Ne daj se mladosti moja, ne daj se InesDugo je pripremano naše poznanstvo

I onda slucajno uz vruću rakijui sa svega nekoliko rečenica, loše prikrivena želja

tvoj je način gospođe i obrazi seljankeprostakušo i plemkinjo moja

Pa tvoje grudi, kreveti moja soba objesena u zraku kao narandza

kao narancdzasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom ZagrebaProleterskih brigada 39 kod Prkovic

Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih tramvajaLijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromaštva

Upotreba zajednicke kupaoniceI "Molim Vas, ako netko traži"

Ne daj se InesEvo me ustajem tek da okrenem pločuDa li je to nepristojno u ovakvom času

Mozart Requiem Agnus DeiMeni je ipak najdraži početak

Raspolazem s još milion nježnihi bezobraznih podataka naše mladosti

koja nas pred vlastitim očima vara, i krade, i napuštaNe daj se Ines

Poderi pozivnicu, otkaži večeru, prevari mužaodlazeci da se počešljaš u nekom boljem hotelu

Dodirni me ispod stola koljenomGeneracijo moja, ljubavniceZnam da će još biti mladosti,

ali ne više ovakve - u proseku 1938Ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite

I ta ce mi mladost teško pastiA bit ce ipak da ste vi u pravu

Jer sam sam na ovoj obaliKoju ste napustili i predali bezvoljno

11

A ponovo počinje kiša,kao što već kiši u listopadu na otocima

More od olova i nebo od borovaUdaljeni glasovi koji se miješaju

Glas majke prijatelja, kćeri, ljubavnice, broda, brataNa brzinu pokupljeno rublje pred kišu

I nestalo je svjetla s tom bjelinomJoš malo šetnje uz more i gotovo.

Ne daj se Ines.

Žak Prever - Obletao je oko mene

Obletao je oko meneZa vreme mnogih meseca dana i časova

I stavio je najzad svoju ruku na moje grudiNazivajući me svojim malim malim srcem

Istrgao mi je obećanjeKao što se istrže cvet iz zemljeI zadržao ga u svome sećanju

Kao što se čuva cvet u zimskoj baštiA ja

Zaboravila sam na svoje obećanjeI cvet je brzo svenuo

Oči su mu se iskolačilePogledao me je popreko

I uvredio teškoA drugi je došao i nije mi ništa tražioAli me je celu obuhvatio pogledom

U času za njega bila sam nagaOd glave do pete

I kad me je svukaoDopustila sam mu da od mene čini šta hoće

A nisam znala ni ko je on.

Vasko Popa - Vrati mi moje krpice

Padni mi samo na pametMisli moje obraz da ti izgrebu

Iziđi samo preda meOči da mi zalaju na tebe

Samo otvori ustaĆutanje moje da ti vilice razbije

Seti me samo na sebeSećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa

Dotle je među nama došloVrati mi moje krpice

Moje krpice od čistoga sna

12

Od svilenog osmeha od prugaste slutnjeOd moga čipkastoga tkiva

Moje krpice od tačkaste nadeOd žežene želje od sarenih pogleda

Od kože s moga licaVrati mi moje krpice

Vrati kad ti lepo kažemSlušaj ti čudo

Skini tu maramu beluZnamo se

S tobom se od malih noguIz istog čanka srkalo

U istoj postelji spavaloS tobom zlooki nožu

Po krivom svetu hodaloS tobom gujo pod košuljom

Čuješ ti pretvorničeSkini tu maramu belu

Šta da se lažemoNeću te uprtiti na krkače

Neću te odneti kud mi kažešNeću ni zlatom potkovan

Ni u kola vetra na tri točka upregnutNi duginom uzdom zauzdan

Nemoj da me kupuješNeću ni s nogama u džepu

Ni udenut u iglu ni vezan u čvorNi sveden na običan prut

Nemoj da me plašišNeću ni pečen ni prepečen

Ni presan posoljenNeću ni u snu

Nemoj da se zavaravašNišta ne pali neću

Napolje iz moga zazidanog beskrajaIz zvezdanog kola oko moga srca

Iz moga zalogaja suncaNapolje iz smešnog mora moje krvi

Iz moje plime iz moje osekeNapolje iz mog ćutanja na suvom

Napolje rekao sam napoljeNapolje iz moje žive provalije

Iz golog očinskog stabla u meniNapolje dokle ću vikati napolje

Napolje iz moje glave što se rasprskavaNapolje samo napolje

Tebi dođu lutkeA ja ih u krvi svojoj kupamU krpice svoje kože odevam

Ljuljaške im od svoje kose pravimKolica od svojih pršljenovaKrilatice od svojih obrva

Stvaram im leptire od svojih osmeha

13

I divljač od svojih zubaDa love da vreme ubijaju

Kakva mi je pa to igraKoren ti i krv i krunu

I sve u životuŽedne ti slike u mozgu

I zar okca na vrhovima prstijuI svaku svaku stopu

U tri kotla namćor vodeU tri peći znamen vatre

U tri jame bez imena i bez mlekaHladan ti dah do grla

Do kamena pod levom sisomDo ptice britve u tom kamenuU tutu tutinu u leglo praznine

U gladne makaze početka i početkaU nebesku matericu znam li je ja

Šta je s mojim krpicamaNećeš da ih vratiš nećeš

Spaliću ti ja obrveNećeš mi dovek biti nevidljivaPomešaću ti dan i noć u glavi

Lupićeš ti čelom o moja vratancaPodrezaću ti raspevane nokte

Da mi ne crtaš školice po mozguNapujdaću ti magle iz kostijuDa ti popiju kukute s jezikaVidećeš ti šta ću da ti radim

Seme ti i sok i sjajI tamu i tačku na kraju mog života

I sve na svetuI ti hoćeš da se volimo

Možeš da me praviš od moga pepelaOd krša moga grohota

Od moje preostale dosadeMožeš lepotice

Možeš da me uhvatiš za pramen zaboravaDa mi grliš noć u praznoj košulji

Da mi ljubiš odjekPa ti ne umeš da se voliš

Beži čudoI tragovi nam se ujedaju

Ujedaju za nama u prašiniNismo mi jedno za drugo

Stamen hladan kroz tebe gledanKroz tebe prolazim s kraja na kraj

Ništa nema od igreKud smo krpice pomešaliVrati mi ih šta ćeš s njima

Uludo ti na ramenima bledeVrati mi ih u nigdinu svoju beži

Beži čudo od čuda

14

Gde su ti očiI ovamo je čudo

Crn ti jezik crno podne crna nadaSve ti crno samo jeza moja bela

Moj ti kurjak pod grloOluja ti postelja

Strava moje uzglavljeŠiroko ti nepočin-polje

Plameni ti zalogaji a vostani zubiPa ti žvaći izelice

Koliko ti drago žvaćiNem ti vetar nema voda nemo cveće

Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasnoMoj ti jastreb na srce

Manje te u majke grozeIzbrisao sam ti lice sa svoga licaZderao ti senku sa svoje senke

Izravnao bregove u tebiRavnice ti u bregove pretvorio

Zavadio ti godišnja dobaOdbio sve strane sveta od tebeSavio svoj životni put oko tebeSvoj neprohodni svoj nemogućiPa ti sad gledaj da me sretneš

Dosta rečitoga smilja dosta slatkih tricaNišta neću da čujem ništa da znam

Dosta dosta svegaReći ću poslednje dostaNapuniću usta zemljom

Stisnucu zubeDa presečem ispilobanjo

Da presečem jednom za svagdaStaću onakav kakav sam

Bez korena bez grane bez kruneStaću oslonjen na sebe

Na svoje čvorugeBiću glogov kolac u tebi

Jedino što u tebi mogu bitiU tebi kvariigro u tebi bezveznice

Ne povratila seNe šali se čudo

Sakrilo si nož pod maramuPrekoračilo crtu podmetnulo nogu

Pokvarilo si igruNebo da mi se prevrne

Sunce da mi glavu razbijeKrpice da mi se rastureNe šali se čudo s čudom

Vrati mi moje krpiceJa ću tebi tvoje!

15

Jiri Šotol - A koliko si imala ljubavnika

A koliko si imala ljubavnika?I gde si sve s njima spavala?

I što su ti govorili?I kako je kako je bilo?

Daj mi mira.Čuješ, daj mi mira, fućkam ti na tvoje

fotografije spremljene u kutiji od cipela,pisamca u vernoj ljubavi sakrivena po manžetnama

i u policama pod rubljem, prestani,prestani, idi već, kao nesnosnu muhu

pratim očima tvoj lik po svim kutovima, idi,izleti kroz prozor, nek te odnese propuh, idi, nemam vramena,

moram se ispavati, idi, rasplini se,rastopi se negde u toj naradzastoj lokvi pod svetiljkom,izgubi se među slovima ove glupe knjige što je čitam.

Idi, ne volim te, ništa neću, ništa nepitam,to me ne zanima,

fućkam ti na tvoje adrese i telefonske brojeve, i sed,i sed, ću te još voleti, no za ime Isusovo,

koliko, koliko si ih imala?

Matija Bećković - Vera Pavladoljska

Lukavica je htela da me nadlukaviPunio se mesec u avgustu kao lokva

Ispaljivane pune duge preko jezera i glavaNa radilistima u rudnicima boksitaUbedjivao sam nepoznate ljude

U tvoje imeVera Pavladoljska

Gresile su pijane ptice u prostoruPrepelica je kljunom gore okretala

Svest je mrcala medju liticamaGonjen tocilima krsima i gubomDo grla u zivom blatu mislio sam

Koliko si me volelaVera Pavladoljska

Mrak je u mraku sjao kao zivotinjaGrom u lancima camio za brdimaMolio sam za sluh fizickih radnika

Divio se njihovom surovom apetituZaklinjao jednog gluvonemog mladica

Da izgovori tvoje imeVera Pavladoljska

Ceo dan u nebu izgoreo mesecPod laznim imenom leci svoj pepeo

16

U mrcavi medju dvojnicimaDok muzika sneg u usi ubacuje

Kleo sam se u obe ruke narocito desnuDa te nisam voleoVera Pavladoljska

Udvarao se nepoznatoj devojciU kanjonu Tare kod Kolasina

Govorio istine na svim jezicimaZario i palio da ih poverujeDok je cutala secao sam se

Da si mi najkrupnije lazi verovalaVera Pavladoljska

Pevao je slavuj sa grlom grliceSve na svetu me na te podsecaloHvalio sam se da si luda za mnomCela plaza da ti se uzalud udvaraKako te teram da ides iz glave

I kako necesVera Pavladoljska

Kulo crnog zara pod slepim ocimaZarazna zvezda sve i svasta sazdiDok mi se padobran nije otvarao

I kad sam u zavicajne bezdane padaoPricali su da te zovem iz sveg glasa

Al nisam priznavaoVera Pavladoljska

Ronio u najdublje bezao u goreDa te glasno zovem da niko ne cuje

Bio sujeveran - pitao prolaznikeKako tvoje lice zamisljaju

Ceznuo da ceo dan prolazis kraj menePa da se ne okrenem

Vera PavladoljskaNa ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde

Nevidljivi uhoda ima nesto protivZedj za rakijom je slicna fantaziji

U teretnom kamionu koji juri snegu usred letaBile su dve usne nepismenih zena

Po ugledu na tvojeVera Pavladoljska

Po nevremenu sam lovio na rukeMed zlatnih meridijana u vodi

Opisivao oci jedne zene mesec danaU vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu

Ubedio da su mi sve sto imam u zivotuMisleci na tebe

Vera PavladoljskaPita za mene metak lutalica

Sada me pogresno trazi oko zemljeVucen tajnim magnetom mog celaNapija mesec da prokaze gde sam

Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje

17

Ti ces me izdatiVera Pavladoljska

Traje monotona biografija suncaSve sijalice gore usred dana

Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazuVazduh ne shvata da sam sebe bombarduje

Jedan od vlasica sklon je porocimaI jedni i drugi vetrovi te ogovarajuNekoliko drzava tvrdi da si njinaTi si na svoje ime ljubomorna

Kablogrami se u dubokoj vodi kvareNiko ne zna gde su slova tvog imena

U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim naglascimaU rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi

Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnikaKoje ptica kuka

Vera Pavladoljska.

Jovan Dučić - Ljubavna pesma

Ti si moj trenutak i moj sani sjajna moja rec u sumu

i samo si lepota koliko si tajnai samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i dalekajer je san o sreci vise nego sreca.Budi bespovratna, kao mladost.

Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.Srce ima povest u suzi sto leva,

u velikom bolu ljubav svoju metu.Istina je samo sto dusa prosneva.

Poljubac je susret najlepsi na svetu.Od mog prividjenja ti si cela tkana,

tvoj plast suncani od mog sna ispreden.Ti bese misao moja ocarana,

simbol svih tastina, porazan i leden.A ti ne postojis, nit' si postojala.

Rodjena u mojoj tisini i cami,na Suncu mog srca ti si samo sjala

jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.

18

Leonard Cohen - Ja sam tvoj

Ako želiš ljubavnikaBit ću to što tražiš

Ako ljubiš druge dražiNa mom licu biće krinka

Ako pak za srodnu dušu molišRukom me privlači

Ili-ako voliš,mahnito istuci,Ovde sam

Sasvim tvojAko šakom treba se potući

I u ring ućiZa liječnikom, ako srce zebe,

Pregledat ću pomnoSvaki deo tebe

Tvoj ću vozač bitiSamo stupi

Il me smesti u vozilo svojeSvejedno jeJa sam tvoj

Da,mesec odveć sjajiLanac grubo steže,Pa zla zver ne sanja

A ja lutah svugde dokle pamet sežeKroz sva obećanjaI znana i neznana

I neodržanaNikad žena natrag se ne vraća

Pa sve da od boli kolena se topeIli da ko stene prostrem se pred stope

Zavijam sred letaGrbem posred srcaParam prekrivače

Il' zavapim jače:”Molim”Sav u muci tojJas am tvoj.

Pa i ako usnešU trenutku,negde, usred ceste,

Upravljač je mojIli ako gradom zaželiš prošetatNestat ja ću s maglom,kradomUstrebaš li oca za buduće dete

Samo kažiIli tek šetača po peščanoj plaži

Ja sam tvojAko želiš ljubavnikaBit ću to što tražiš

Ako ljubiš druge draziNa mom licu bit će krinka.

19

Arsen Dedić - Poslije ljubavi

Poslije ljubaviostaju telefonski brojevi koji blijede

Poslije ljubaviostaju čase sa ugraviranim monogramima

ukradene po boljim hotelimaPoslije ljubavi

ostaje običaj da se bijelo vino nalijeva u dvije čašei da crte budu na istoj visini

Poslije ljubaviostaje sto u kavani i začuđen pogled konobara

što nas vidi sa drugimaPoslije ljubavi

ostaje na usnama metalni okus promašenostii adrese pozajmljenih soba od 4 do 6

Poslije ljubaviostaje rečenica – dobro izgledaš ništa se nisi promijenila,

javi se ponekadimaš još moj broj

Poslije ljubaviostaju tamne ulice kojima smo se vraćali

poslije ljubavi,ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,

ostaju tajni znaci,ljubavne šifre,

ostaje tvoja strana posteljei strah da će neko iznenada doći,

spuštena slušalica kada se javi nečiji tuđi glas,hiljadu i jedna laž.

Poslije ljubaviostaje rečenica: „Ja ću prva u kupatilo"

i odgovor: „Zar nećemo zajedno?"„Ovaj put ne"Poslije ljubavi

ostaju saučesnici,čuvari tajne koja nije više tajna,

ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemopoznati parfem na nepoznatoj ženi.

Poslije ljubaviostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,

prepune pepeljare,prazno srce,

navika da se pale dvije cigarete istovremeno,fotografije snimljene u prolazu,

zagubljene ukosnice,taksisti koji nas nisu voljeli

i cvjećarke koje jesu.Poslije ljubavi

ostaje povrijeđena sujeta.

20

Poslije ljubaviostaju drugi ljudi i druge žene.

Poslije ljubavine ostaje ništa.

Josip Pupačić - Tvoja duša šuti i govori

Zbog tebe sam obolio u sebigdje si ti

I ne smijem te više vidjetiA gledao bih te

do dna vremena koje činiš trenutkom

trenutkom što je vječnost po tebiTvoje prisustvo briše staze moje tišine

po kojima lutam u tvome odsustvuNemoj da te vidim

Hocu da te naselim živim sobomi da prestanem izvan sebe ići tvojim životom

Zbog tebe sam obolio u sebigdje si ti

I ne smijem te više vidjetiA gledao bih tedo dna vremena

koje činiš trenutkomtrenutkom što je vječnost po tebi

Tvoje prisustvo briše staze moje tišinepo kojima lutam u tvome odsustvu

Prije nego iz mene moju svijest izvedešdaj da te spoznam kao istinu

Prije nego neznano odšumi moj sluhda te čujem

kao glas koji me na svijet dozvaoI prije nego utopim te u svoj vid

da te vidimkao svjetlo koje ostaje u sebi

Tražiti te ne znači živjetivec slijep moliti gluhe ove predjele

da se tobom napuneVidjeti te ne znači umirati

vec hrvati se sa sjenama mutnoga snau kome ti isčezavaš

Imati te ne znači hraniti sevec gladnim grlom tamaniti voće

i žednim grudima presušivati izvoreIzgubiti te ne znači osiromašiti

vec bojati se pustošii naslućivati bijedu

koju za sobom ostavljaš.

21

Matija Bećković - Kad dođes u bilo koji grad

Kad dođes u bilo koji gradA u bilo koji grad se dolazi vrlo kasnoKad dođes vrlo kasno u bilo koji gradAko taj grad slučajno bude Valjevo

Gde sam i ja došaoDoći ćeš putem kojim si morao doći

Koji pre tebe nije postojaoNego se s tobom rodioDa ideš svojim putem

I sretneš onu koju moraš srestiNa putu kojim moraš ićiKoja je bila tvoj život

I pre nego što si je sreoI znao da postoji

I ona i grad u koji si došao.Kad dođes u bilo koji grad

Odakle biloIz Veljeg Dubokog ili KolašinaIli niotkud sasvim svejedno

Kod odeš od svoje kućeBilo kuda

Samo da što pre odešI dođes u bilo koji grad

Recimo u ValjevoKad god da dođešDoći ćeš vrlo kasnoJer se dugo putuje

Dok dođe u tvoj životI tu se zauvek zaustavi

Ona koja je prema tebi krenulaIz velike daljine

Odnekud iz Ruskog JerusalimaSa Kavkaza iz Pjatigorska

U kome nikad nije bilaI zvala se kako se zvala

Recimo Vera PavladoljskaI izgledala kako je izgledala

Kako više niko na svetu ne izgleda.Kod dođes u bilo koji grad

A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasnoJer gradovi su uvek dalekoI u njih se dolazi iz daljineA svako putovanje se oduži

Jer svi misle jedino o povratkuMada povratka nema

A ko god odluči da putujeMora krenuti jednog dana

A kad god krene

22

Krenuće u ono dobaU koje uvek neko kreće od kuće

Obično u nedeljuKad si i ti krenuo

A kad god je nedeljaNajčešće si u nekom drugom gradu

A u kojem god da budešRecimo u ValjevuBiće to jedini grad

U kome si oduvek bioI čim si čuo njeno ime

I pre nego što si je sreoOduvek si je znao

I voleo već vekovima.Kad dođes u bilo koji grad

A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasnoKad dodjes vrlo kasno u bilo koji grad

Ako taj grad slučajno bude ValjevoDoći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje

Tvojim i batom još nekogaKo s tobom putuje

I glas mu ide po vetruU dan neobičan za to doba godine

Da ni sam nećeš biti siguranNi koji je to grad

Ni koji su tvoji koraciSamo ćeš poznati onaj glas

Koji ne ide po vetruNego se javlja u tebi

U dan neobican za to doba godineKad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu

U koje si došao kao neznanacNe znajući nikoga

Ni grad ni Veru PavladoljskuNi da se zavole najviše

Oni što se znaju najmanje.Kad dođeš u bilo koji grad

A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasnoKad dođes vrlo kasno u bilo koji grad

Svet će postati uspomena na njuI neće biti ni jednog mesta na zemlji

Gde te neće sačekivatiNi ogledala u kojem je nećeš videti

Ni plave kose koja nije njenaNi oblaka bez njenog svilenog osmeha

Zapamtio je prostorGora i voda

Onakvu kakvu si je prvi put videoU bilo kojem graduRecimo u Valjevu

U Karađorđevoj uliciIzmeđu Pošte i Suda

I evo nailazi ono doba godine

23

Ili tvoga životaKad su sve žene onaI nose njenu glavuAli ni jedna celu

A ona živi nepoznata među ljudimaOdmara se od tebe i od svog imena

Ali ma gde živela i ma ko bilaZnaćeš da je to ona

I da ne može biti niko drugiJer nikog drugog na tvom svetu nema.

Kad dođeš u bilo koji gradA u bilo koji grad se dolazi vrlo kasnoKad dođes vrlo kasno u bilo koji grad

Recimo u ValjevoOkružiće te deca kao svakog pridošlicuI u celom gradu nećeš poznavati nikog

Jer su svi otišliI s tim bi se nekako pomirio

Ali niko se ne vraćaSve je gotovo a još nikoga nema

Niti ima čvrstih obećanjaDa ćemo se ponovo sresti

I to je ono što najviše zabrinjavaPa ipak čovek nije manje nego voda

Pa voda ne umireNiti je smrt nešto

Što se na svetu događa prvi putI da živimo hiljade godina

Prošle bi kao jednaJer godine su tu da dođu i odu

Ali sve što je njinoNije Vera Pavladoljska

Koja ti je dala što ni sama nije imalaI uvek bila pomalo u oblacimaI u njih se konacno preselila

Ali dok iko ikom čita ovu pesmuOna se rađa sve svilenijeg osmehaI nema ništa sa grobljem i smrću.

Kad dođes u bilo koji gradA u bilo koji grad se dolazi vrlo kasnoKad dođes vrlo kasno u bilo koji grad

Sve će ti biti odnekud poznatoKao poljubac već davan nekome

U grad ko zna kojiKad dođes ko zna kad

I ko zna otkudIli Veljeg Dubokog ili niotkud

Sasvim svejednoSve će ti biti isto kao da nisi dolazio

I da uopšte ne postojišJer proviđenje ne zuriI ništa ne zaboravlja

I ne fali mu ni mašte ni ideja

24

Da sve poveže i ispuniKao što je pisano

Samo ti ne bi bio istiI ništa ne bi bilo kao što jesteDa je moglo biti kao što nijeJer postoji samo jedan grad

I samo jedan dolazakI samo jedan susretI svaki je prvi i jedini

I nikad pre ni posle nije se dogodioI svi gradovi su jedan

Delovi jednog jedinoga gradaGrada nad gradovima

Grada koji si tiPrema kome svi idu

Da se sretnu sa tobomDobro je što si došao

Da se u to uverišBaš u Valjevu

I sretneš Veru PavladoljskuI čim si je video

Oduvek si je voleoI unapred oplakivao rastanak

Koji se zbioPre nego što si je sreo

Jer postoji samo jedan gradI samo jedna ženaI jedan jedini dan

I jedna pesma nad pesmamaI jedna jedina reč

I jedan grad u kome si je čuoI jedna usta koja su je rekla

A po svemu kako su je izgovorilaZnao si da je izgovaraju prvi put

I da možeš mirno sklopiti očiJer si već umro i već vaskrsnuo

I ponovilo se ono što nikad nije bilo.

25

Zal Kop - Noćas vodimo ljubav

Noćas vodimo ljubav, ti na meni i ja u tebi.Širimo po nama mjesečinu i zvijezde,

njihov se odsjaj sladi uzdasima naših tijela.Mila, držim te za struk i pratim toplinom pokreta,

ulazim i topim se u tvojom bedrima,a moje usne preuzimaju tvoje grudii jezikom maze nabrekle bradavice.

Noćas vodimo ljubav, ti poda mnom i ja na tebi.Ispod naših tijela vri noć

i putanjom milovanja uspavljuje pjev ptica.Svaki prst utiskujem kožom i ćutim mekoću,

a prepone mi među tvojima gore,pa me zanose i poput rijeke tečem.

Uzimaš me snagom mora.Noćas vodimo ljubav, ti do mene i ja kraj tebe.

Uskovitlani zrak pomiče zidove,sve smo bliže zori koja otkucajima stiže.

Pomiješani sa suncokretimaosjećamo kako se ritam u nama ne smiruje,postaje žešći i oslobađa strasti naših trbuha.

Jutrom nam liježe ravnica u dlanove.Šutim i želim te kraj sebesvom snagom muškarca.

Slušam kako u menibesprijekornom ljepotom žene,

bujaš.Žudim za tobom

zlatno nasmijanom,jer si nježna

i moje tijelo iznutra ljubiš.U meni,

u mom tijelu uzdišeš,kao žena,

koju oduvijek sanjam.Lijepo i zanosno.

Požudno.Dva mi srca donosiš.

Ostavljaš ihiza mojih bijelih grudi.

Sva ponosna,kao slavuj

sretna,s jednim srcem pjevaš,

a s drugim,na svoje me usne polažešu svom zagrljaju čuvaš.

Ti si moj spokoji volim te snom dotaknuti,

ali ipak, najviše te

26

kao vatru uživam.Tvoj korak,tvoj oblik,tvoj miris,

i blagost tvoga bića,to su moja vatra,

moja voda,moj zrak

i moja zemlja.I takvu te iskrenu,

dok me u svoje tijelonaga primaš,

svake noći u sebi volimi svom snagom muškarca

želim.

Zal Kopp - Ima te u toj odsutnosti

Ima te u toj odsutnosti, prisutna si bolom,ima te u ljubavi, prisutna si tugom

i san u kojem te sanjam, prisutan je tamom,jer kao da očekujem daleko djetinjstvo,noć s kojom lutam, prisutna je sama.Ima te negdje, prisutna si daljinom

i očima sličnim odrazu vode,prisutna mjesečinom.

Ima te i mora te biti, poslije toliko godinapoput skrivenog mjesta, prisutna si krišom.

Kao uspomena, ima te u mirisu ubranog cvijeća,u čežnji na dlanovima te ima,

prisutna si nepomična.Svugdje te ima i u koloni otkucaja,

gdje si oduvijek prisutna.U sve težim jutrimai kiši što tiho pada,na čelu svake ptice,

u dugim dnevnim drhtanjima,ima te, zauvijek si prisutna.

Imaju te moje misli, prisutna si nestankomima te moj pogled, prisutno si čekanje,

i u zagrljaju kojim te grlim, prisutna tišina,jer kao da nebo odjednom prestaje,osjećam u zraku prisutnu prazninu.

Imam te u noći, prisutna si uzdahomi u poljupcima nemirnih suza,

prisutna si slanim tragom.Imam te ljubavi, prisutna si s tugom,imam u odsutnosti, prisutna si bolom.

S mirisom lipe, svu širinu moga tijela podsjećašna dodire s kojima se svako jutro nestrpljivo budi.

I dok ga tako mekoćom mjesečine oblažeš,

27

jezikom izazovno hodaš izvorom njegovih strastii u njima se mojim uzdasima otvorena širiš.Prsti se moji utrkuju putenim poljima kože,

strast ih goni i poput vjetra baca na sve strane,u odsjaju tvojih bradavica pronalaze polazište,

a među toplim bedrima utočište svojim drhtajima,pa iznova počinju jurnjavu preko tvog trbuha.

Zjenice mi kipe od vrele žeđi za tvojim grudima.Žedne, ispijaju rasutu bjelinu ovih nebeskih bisera

i kao lastavice kruže nad bogatstvom plodnih vrhova,uzlijeću i slijeću i u zanosu gozbe piju kapi slastišto su se nakupile u vrtu tvoga predivnog tijela.

Usne se tu još bolje snalaze, zanimaš ih pukotinomkojom te mjesečina slatkim sjajem rastavlja.

Imaš otvoreno mjesto i one ga toplinom vatre žare,svaki cjelov njihovim vlažnim usjecima unose

i blagim dodirom zvijezda plešu tim divnim klancem.Što reći o muškosti kad me tvoje tijelo u sebe prima?Tada se ona u meni olujnom snagom vjetra pokrene.Dubinom utrobe, blaženom milinom žestoko naraste

i silinom bezbrojnih vulkana svoju lavu izbaci,pa toplinom bedara navali i dolinom tvojom razlije.

Milan Rakic - Očajna pesma

Upij se u mene zagrljajem jednim,Ko groznica tajna struji mojom krvi,

Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,I daj mi poljupce za kojim žednim.Kao Hermes stari i s njom Afrodita,

Stopi se u meni strašću tvojom celom,Da sav iznemognem pod vitkim ti telom,

I da duša moja bude sitaÂ…-Kada pomislim, draga, da će doći vreme

Kad za mene neće postojati žene,Kad će čula moja redom da zaneme,

I strasti da prođu kao dim i pena,A da će, još uvek, pokraj mene svuda

Biti mesečine pod kojom se žudi,I mladih srdaca što stvaraju čuda,

I žena što vole i voljenih ljudi,Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada

Kao bik pogođenom zrnom posred čelaŠto u naporima uzaludnim padaDok iz njega bije krv crna i vrela

Upij se u mene zagrljajem jednim,Ko groznica tajna struji mojom krvi,

Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,I daj mi poljupce za kojim žednim.

28

Milan Rakić - Misao

Ja poimam dobro neminovnost zala,Sklop celog zivota, sa tugom i bedom,

Ja znam sta je sudba sviju ideala, -Moje znanje vidis na licu mi bledom.

Ali znam i uzrok zasto tako biva,Jer prosao nisam kroz zivota hukuSklopljenih ociju i skrstenih ruku:Kad srce zapisti, misao je kriva!

Kad se spusti vece, i vrh tamnih njivaBelicaste magle oblacci se gone,

I s tornjeva starih stane da se slivaZvuk poboznih zvona sto vecernje zvone.U cas kad zavlada mir kraj mene sirom,

I suma zacuti, i zanemi vrelo,I umorno moje namuceno telo

Zazudi za slatkim odmorom i mirom.Misao se javi! Kao zver me zgrabiI ponese sobom u predele suza,Gusi me, a moji napori su slabi

Da se satre ova pohlepna meduza!Ona gospodari! Ja sam ko Mazepa,Privezan na konju, u dubokoj noci,

Sto gleda za stepom gde promice stepa,Bez nade, bez daha, bez volje, bez moci.

Satrven i smozden, u ocima strava –Razjapljena usta, ali grlo nemi –

Sam, jedina dusa ispod neba plava,Sam na besnoj misli sto u propast stremi!

Tako vlada ona! Njen zagrljaj raneStvara, kosti lomi ko da su od stakla...Smrvljenog me pusti kada zora grane

Iz crnih dubina razjapljenog pakla.

29

Jelena Langold - Poslednja pesma

Sve sto sam kazala, sve sto sam ucinilasve sto ucinismo, zapravo,

ne misleci da je kretnja tek privid neceg mnogo veceg,evo vraca se stostruko, mnogoglavo:

sve citiraju te noci u kojima nisi hteo progovoritisve velike zime i njene smesne gordosti,evo banalnih monologa, dolaze po svoje.

Bolje bi bilo da smo pili do jutra, moja trezna ljubavi,da smo cupali tudje cvece koje pozelismo u vazi,

umesto pedantnog odgajanja vrta.Sve biljke koje posadismo rastu izmedju nas

kao strasni suncokret, secas ga se, kojim smo plasili tudje macke.Bolje da smo imali svoje macke, moja cista ljubavi,

macke koje bi ostavljale svoj dlakavi trag, svoje mirise.Bolje da smo pustili korov do ponora

jer evo cistina je i sve je tako savrseno glatkoI ti strcis i ja strcim, moja ljubavi.

Bolje da smo se sakrili u trave, u koprive, u grmlje,previsoki smo za pod koji uglacasmo.

Evo nas na ravom polju dok su gromovi,i sad vec istice vreme za tvoje precutane poljubce,

Vec je neko ruzno gnezdo na njima, moja uzdrzana ljubavi.Toliko dugo si bio bez slabosti da sam ti poverovala,

svi kocijasi obukli su se u crno i cekaju da me povezu.Sve stvari koje toliko volis, moja smesna ljubavi,

razbijacu lagano usput, poklanjajuci je neradnicimaDavacu ih losim ljubavnicima, davacu ih prevarantima.

Sve vazne stvari, tako pazljivo biraneprodavacu ih u bescenje na periferijskim pijacama.Desavace se da ih izgubim, moja odgovorna ljubavi,

i ti ces osetiti bljutavost u dnu usana, odjednomsnaci ce te nesto poput mrznje dok budes okopavao vrt.

Nesto poput besa, moja nemocna ljubavi.Sve tamne stvari govorice ti o mome sjaju

a ti nisi covek koji bi zbog toga polomio tanane stvariPa ces se tako dugo muciti

Premda to nije najgore sto ti ja zelim, moja jadna ljubavi.Strela koju ti saljem odavde gde vise nisi pozar i krv i dzelat,Ljubav koju ti saljem prepuna je noktiju i oruzja i demona,

Zuta ubistva i djavolje sluzbe da te snadju,jer ja sam uranjala usta u pregib tvojih kolena

Toliko puta mogoh pregristi tvoj vrat, sad je kasnojer ja sam kucala kao pljosnato srce duboko u tvojoj cipeli.

Na plazi na kojoj si u groznici spavaomrzela sam sve senke, talase i decu koja vriste.

Toliko puta pomislih da si umro u snu, moja tiha ljubavi.I svaki put umrla bih sa tobom, a ti bi preziveo.Secas se kako sam sklapala oci kad si bio blizu

Nije vazno sto smesno hodam po snegu, po pesku

30

Postojala je harmonija u mome telu, naucena na tebei nacin na koji sam postajala lepa, razbijajuci ogledala.Kako ce me divno sada ljubiti svi koji me ne poznaju.

Ubijacemo te svaki put kada spojimo telai ti ces osetiti dok budes zalivao vrt

kako sam podatna i sliska, kako me nemakako je sve drugacije bez mojih lekovitih ludosti.

Ali je malo i to sto ti saljem odavde gde te vise nemaUzalud da otresas moj obraz sa svog ramena

jer ti si tako siguran u svoj crno-beli umda cu mozda i poverovati u tvoj spokoj, moja

nespokojna ljubavi.Jer ti si mozda sposoban da zaboravis krik u mraku.

Knjige bez poretka sve govore o tebiBolje bi bilo, zaista, da smo pili do jutra,

da nismo provetravalida smo imali i psa i macku i hrcka

da smo se umeli ljubiti po danu i u nevremejer evo strasni poziv i jeka dolaze

i gavrani i sve gadne velike ptice kojih se plasimi mrak u kome ne umem sama bez tebe da zaspim.

Cujes li i ti te zvuke nocne dzungleSanjas li grozne insekte, moja tuzna ljubavi?Toliko ruznog o tebi sam rekla svim ljudima

da vec osecam potrebu da te odbranim.Zato kazem: postoji slika na kojoj su tvoje oci vrlo tople

I jos nesto:covek koji voli da ide u cirkus mora biti da nije bas toliko los.

Irena Vrkljan - Čarolija zaborava

U ovom prostoruomedjanom stablima mog razuma,

u ovom prostoru bez sredista svjetla,bez okusa, bez glasova,

u ovom sjecanju,zatvorenom u tamni obruc tijela,

u ovoj boliu ljubavi nepravednoj,

u ljubavija dozivam lice

koje sam posjedovala jucer,ja dozivam noc.

U ovaj sat neponovljen,u ovaj dan neotrovan

blizinom vremena,u strahu prisutnom medju oblicima,

u ovaj moj placneka iz mahovine izidju sve kosute

i poloze moje tijelona zle i visoke borove,

31

danas,na dan neprolazne osvete,

neka umorne zenesvezu moja stopalai zapale sve ladje,

snene pod lukom mog vrata.Ja zovem.

Neka dodje velika tisina,neka dodje velika tisina,

neka se rijeke udalje od obalai tijelo neka napustidubinu vlastite krvi,

jer ja vise ne poznajemgranicu svog krika,

ne vidim vise daljinu izmedju dva neba,ne osjecam krv.

U ovaj sutonsastavljen od dva oblika patnje,

u ovu plahostkoju nose stupovi

lagani od nevinosti ljeta,u ovaj san

ja dozivam rijecinage i bez uspomena,

ja dozivam agonijuhladniju od snijega.

U disanju moje koze,u ove plohe tuge,

u ovu tamu,ja zovem vjetar

koji brise obrise gorkih planina,vjetar zaborava

ja dozivam pcele,da lancima bez zvukova

zarobe tu travutaj plamen

na tvom imenu.Ja zovem.

Neka se mora prelijuu presusen izvor zemlje

i zaustave krvkoja me napusta,

neka se moja zaljubljenostpretvori u osamljene perivoje,moj osmijeh otudji od sunca,

neka ostrice izrasle u dodiru nase sutnjeprodru kroz ovaj plemenit okus smrti.

Nadjite me,vezite me,

spalite moje sjecanje,zakopajte moje sunce

u jezgro najtamnijeg korijenja,otvorite moje dlanove od soli

32

i oduzmite mi taj likkoji i sljunak pretvara u ljubav.

Oriah Mountain Dreamer - Poziv

Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot.Ja zelim da znam za cim zudis i da li se usudjujes da sanjas

o tomeda ispunis ceznju svoga srca.

Mene ne zanima koliko godina imas.Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog

ljubavi, zbog snova,zbog avanture koja se zove biti ziv .

Mene ne zanima koje planete uticu tvoj Mesec.Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste spostvene tuge, da li

su te zivotna razocarenja otvorila ili si se skvrcioi zatvorio

iz straha od daljeg bola! Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom,sa bolim mojim ili svojim,

ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili izbrises.Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu, sa radoscu

mojom ili svojom ;Mozes li se prepustiti divljem plesu i

dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i neupozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni,

niti da se setimo svih ljudskih ogranicenja.Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena.

Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskrenprema samom sebi ;

mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati spostvenu dusu.Ja zelim da znam mozes li biti veran te stoga dostojan poverenja.

Zelim da znam mozes li videti lepotu cak i ako nijelepa svaki dan.

Zelim da znam mozes li ziveti sa promasajem, sa promasajemsvojim i mojim, i jos uvek stajati na rubu jezera i srebrnastoj

mesecini uzvikivati “To”!Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas.

Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola i ocaja,Iscrpljen, satrt do srzi, i uraditi ono sto se mora uraditi za decu.

Mene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde.Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno samnom

i ne ustuknuti.Mene ne zanima gde si ili sta si ili sa kim studirao.

Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra,u trenucima kada se sve ostalo rusi.

Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom; i da li zaistavolis drustvo u kome se nadjes u trenucima praznine.

Louis Aragon - Došao sam tebi

33

Došao sam tebi kao što reka ide moruŽrtvovao sam jednim potezom i svoj tok i svoje planine

Napustio sam zbog tebe svoje prijatelje i svoje detinjstvoSvaka kap vode moga života upila je so tvoje neizmernosti

Tvoje sunce uništilo je moju prošlost pretkeTi vladaš nad mojom krvlju nad mojim snovima nad mojim ludilom

Dao sam ti sve svoje secanje kao jednu kovrdžu moje koseSpavam samo u tvojim snegovima

Razvalio sam svoju postelju rasterao svoje dobre vileOdrekao sam se vec davno svojih legendi

U kojima su Rembo Kras i DikasI Valmor koja place u ponoci

Konopac Nervalov prekinuo seI metak koji je ubio Ljermontova prošao je kroz moje srce

Podeljeno tvojim koracimaRazvejano tvojim pokretima

Ko zaljubljeni vetar neke šumeJa idem za prašinom koja se jutrom goni iz kuce

I koja se strpljivo vraca neprimetno u toku citavog danaBršljan koji raste a da niko ne primecuje

Dok ga ne sakate u njegovoj vernostiJa sam izlizani kamen silom tvoga stalnog šetanjaStolica koja te ceka na tvome uobicajenom mestuOkno sa koga tvoje celo gori gledajuci u prazno

Petparacki roman koji govori samo o tebiOtvoreno pismo zaboravljeno pre no što je procitanoPrekinuta recenica na koju vracati se nema znacaja

Trepatanje soba kroz koje se prošloParfem koji ostavljaš za sobom

A kad izadeš nesrecan sam kao i tvoje ogledalo .

Louis Aragon - Izgubljena igra karata

Evo trideset leta kako pratim senku za tvojim nogamaVerno sam crno pseto koje se vrti oko tvojih peta

Sakriva se u podne za tvoje uspravno teloI izlazi da igra sa kosim suncem po poljima

Svetlosnom žicom iz lampe odeva te i raste ukoliko su niskeKako ti voliš da citaš vecerom u odaji prema svome raspoloženju

Samo tada uzdižem se do plafonaI gubim se u ponavljanju tvoje ruke koja okrece strane

Evo trideset godina kako je moja misao senka tvoje misliUzalud sam govorio i ponavljao veruje se

Ne znam kakvoj cudnoj otmenosti sa moje straneSve što je crno nije senka govore mi

Uzima se i ostavlja od onog što sam govorioI da mi dozvole da te volim oni su podmetnuli

Stvarnost tela jednu statuuSimbol ukrašen kamenom Otadžbinu

A kada stavljaju nož za secenje hartijeU nešno pazuho mojih knjiga

34

Ne shvataju ni najmanje zašto ja vicemOni ne vide da ja krvarim tvojom krvlju

I pitam se šta li za njih moje pevanje znaciAko za svaku rec koja se lomi u mom glasuOni ne znaju da je to harmonija tvoga grla

Ako ne vide oko moga duha tvoje rukeBar jednom cu ovde da govorim iz svoje duše

Covek je izgubljena igra karataCrveno i crno kraljevih slugu i kraljica

Ali izmedu letecih boja ima vazduha a i prsti su tu koji bacajuTelo moje sacinjeno je od dve nepoznate koje nisam birao

I vidim sa užasom da se pojavljuju na mojim rukama bakarne pene godinaKoje ce obeležiti ruke mog oca o kome necu pricati ništa

Og koga nemam ništa drugo do nacin kako da obaram glavuZato što nije cuo dobro na desno uvo i evo gde i ja takode

Od svoje majke imam oblik ušijuI nacin rastanja kose

Ali duša u svemu tome ali dušaBeše to jedna duša neugladena smucana još bezoblicnaDuša slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlosti

Duša iskrsla niko na zna odakleIz nekog pretka u nesreci vremena

Iz nekog ujaka besmislenog i ludog koji nije živeoIli samo iz one strašne sramote moje majke kada sam došao na svet

Jedva duša tek nagoveštaj duše rdavo uoblicena cekinjava dušaKakva se gubi bez žaljenja na bojnom polju ili sudarima na železnicama

Jedna sirota duša koja nije znala šta da cini sa samom sobomNošena strujom današnjeg vremena

Nikako ne od vrste Hamleta jedva kosa OfelijeBosa u moru bez pisma u njoj

Loptica na japanskom bilijaru koju dokoni gost preganja u nekoj kafaniciI ti padac u ''nulu'' ili ''stotinu''

Što je u stvari jedno istoDuša u garderobi gde pijani gost ne može više da nade svoju numeru

Duša za jedno vece karnevala a sutra ce se baciti maskaDuša rasparena sa kojom se ne može izaci medu svet

I teška da nosi otrov i mora neprestano da se zaustavljaNikada nisam razumeo zadto si povela brigu o mojoj duši

Lopatama se mogu zgrtati takve kao što je mojaAli šta kaže onaj koji prvi put vidi radanje drugog

Cudom hirurgijeŠta je rekla moja duša kada si je ti izvadila iz njene košuljice

Kad sam ja saznao u tvojim rukama da sam ljudsko biceKad sam presta da se pretvaram i da se ismevam što sam postao takav na dodir

tvoje rukeUzmite te knjige moje duše otvorite ih svuda gde bilo

Slomite ih da bi im bolje razumeliMiris i tajnu

Pokidajte grubim prstima straneIzgužvajte ih iscepajte ih

I iz svih cete zadržati samo jednoJedan jedini šapat jedan jedini pripevJedan pogled koji ništa ne sputava

35

Jedno dugo hvala koje se promrljavaTu srecu kao neku dolinu

Dete - Boga moje obožavanjeBeskrajno Ave u molitvamaMoju beskonacnu nesanicu

Moje cvetanje moje prosijavanjeO svesti moja o ludosti moja

Moj mesecu maju melodijo mojaMoj raju moj požaru

Moja vasionoElza, živote moj.

Radmila Lazić - Ja sam staromodna cura

Ja sam stromodna curaVolim kuce prizemljuse krastavih zidova

Sa dvoristima krcatim starudijama,Umesto oblakodera i apartmana

U kojima se budim i spavam.Muskatle u prozorima i u loncim na tufne

Vise volim od imitacija, od vestaka..Ja sam staromodna cura

Sto vise voli vespe umesto automobila.Tamndrkanje tramvaja i kloparanje parnjace,

Vise od zvizduka mlaznjaka.Puteljke umesto avenija i bulevara,Kojima moje potpetice odzvanjaju.

Ja sam staromodna curaSto voli miris opranog vesa

Koga vetar naduvavaDo moga lica, preko moga nosa

I sve ono sto veje iz predhodnog zivota.Ja sam staromodna cura

Jos slusam longplejke i tipkam Oliveti,Govorim hvala, izvinite, molim.

Volim da mi dasa pripali cigaretuOtvori vrata, pridrzi kaput, primakne stolicu,

Da me svlaci krpicu po krpicu.Ja sam staromodna cura

Sto voli kic scene sa zalascima sunca,Modne zurnale i porodicne albume,

Od okretnih igara "stiskavac" jedino razumem.Ja sam staromodna cura,

Ne zujim i ne skitaram kojekuda,U kuci drezidim povazdan,

Ko glineni cup suseci se na promajiSamoce i zadovoljstava,

Mamurna od snova.Ja sam staromodna cura

O ljubavi i strasti malo sta znamDevicijeg srca rodjena udovica,Pod cijim nogama zivot kulja

36

Kao para iz sahtaKoju zaobilazim brzim koracima.

Ja sam staromodna curaNe kupujem po snizenoj ceni

Ni osmehe ni svilu.Ne nosim mini suknje i dekoltee,Bilo bi to lako oruzje za nekogKo je nameran da osvaja bez.

Ja sam staromodna curaSto se kuvam u sopstvenom loncu

Marke hocu- necu.Kao kerusa sama lizem sopstvene rane,

Umreti skoro necu.Ja sam staromodna cura

Niti psujem, niti zvocam, niti besnim,Mozete me mazati na hleb.

Al s medom se uvek dobije malo otrova,Ljubavi u smrtonosnim dozama.

Ja sam staromodna curaZuljas me kao nova cipela

Koju moram izuti, promeniti,Za jednog udobnog ko patika

Ili razgazenog ko susetkina sandala.Ja sam staromodna cura

Dobra sam prema muskarcima,Kao prema onim koji se plase mraka,

Lifta i prelaska ulice van pesackog prelaza.Sa njima volim da idem u bioskop

I gledam nove filmove na stari nacin,Iz zadnjeg reda bioskopske polutame,

Dok mi odabrani zavlace ruku ispod suknje.Ja sam staromodna cura,

Drevna ko Kartagina,Minimalno ostecena zubom vremena.

Muzejski komad koga nema na aukciji.Pipanje nije dozvoljeno.

Izmi ili ostavi.

37

Enes Kišović - Sonata od sna

- Od čega žive oči tvojekad stalno iz njih isijava san?A što bi dragulj dragane moje

dao da tako bar načas sja.- Tvoje su oči u meni zašle,

taj sjaj nije od ljudi.Svakoga jutra moje se lice

s tvojim očima budi.- Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?

Ljubavi zar te je strah?Zacijeli riječi cjelovima,s usana strgni mi dah.- Čemu se smiješiš?

Obujmi me jače,sva krv nek mi utrne!

- Kad zagrlim te ovako,znaš li što ja vidim:

Dva križa koja se grlea med njima dišejoš nerođen Bog

prikovan poljupcima…- A šta ako Boginja nekapod usnom mojom sniva?

- Pod tvojom usnom sni violinau violini pjesma, u pjesmi plod.O kad me dodirnu usta tvoja:harfa se boja prospe u svod.- Prsti su tvoji vidre vedre

što se u igri tope.Ćutiš li kako iz moga struka

iskaču antilope?- O kad bi moglo uho čutitvoj dodir glazbo nijema,

napisao bih ti od sna sonatu,al klavir tih dirki nema.

- Povedi me u kut svijetaneki tih.

Da te ćutim. Da te dišem.Da te snim.

- Što je život? Oka treptaj.Tajna tajne.

Između dva otkucajasrca stane.

38

Matija Bećković - Kad bi ti otišla iz ovoga grada

Kad bi ti otišla iz ovoga gradaKome bih levu ruku prebacio preko ramena

A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:"Priroda je puna mojih pogleda na svet".

S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći:"U ovom orahu možda raste moj sanduk

Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno".Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno,

Mada ne znam šta bih sve mogao da kažemNa osnovu cele šume i drugih elemenata!

S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji

I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,

Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama.Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi

S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,

Kome bih rekao kako mi se činiDa u reci Ararat ključa kamenje

I ko bi me zbog toga voleo?Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:

"Ona kaže balkonu da ga voliI balkon se sruši u tom času".

Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismoDok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu

I bilo kakav mesec prelazi preko smetova.S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga

I ko bi me zbog toga voleo?Kad bi ti otišla iz ovoga grada,

Govorio bih uzalud:Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.

Enes Kišević - I ništa kao ne boli

Dan je kao sunčanTi si kao veseo

Prolaziš kao ne vide teSvima je kao lijepoSvima je kao dobro

I ti si kao sutonŽivi se kao u miru

ptice su kao slobodnebudućnost je kao na dlanu

Savjest je kao čistaI sunce je kao jasno

I srce kao pjevaSvi kao brinu o svima

39

Svatko je prijatelj kaoSvima je kao stalo do tebe

i do svijetaI dan kao sviće

I ti se kao smiješišI ništa te kao ne boli.

Gordana Todorović - Dodji da pokušamo

Ja znam da ću opet stajati negde, daleko izvan nas,naslonjena na zid u najudaljenijem kutu sobe na

četvrtom spratu.Gledaću velikim očima,

sa jako ucrtanim ponorima na svom licu,sa dosta ironije

možda,i sa nešto malo sažaljenja:

šta rade ovi ljudi?Svejedno.

Ja sam najzad razumela da onošto je u jorgovanu nije nimalo važno.Za sanjanje nisu postelje potrebne.

Pitanje je sasvim drukčije postavljeno:da li će mo zatreperiti zajedno

kao one dve žice na Rilkeovoj violini,iz kojih gudalo mami isti zvuk.

Ali ni on nije znaona kakvom smo ludom instrumentu strune mi

i ko je majstor, koji nas drži u ruci.Svejedno.

Nije mi potreban čovek da bih mogla sebe da lažem.I suviše volim samoću, a da bih mogla ostati sama.

I suviše mi smeta galama, a da bih mogla ostatisama.

Lutala sam već dovoljno.Lutaću još dovoljno na svom putu između dva

drvetana svom putu od kolevke do mrtvačkog sanduka,

od jednog ležišta do drugog.Pa zašto onda ne bi došao ipak ti,

iako znam da ne postojiš?Bio bi mi kao voda.

Ništa ne volim kao vodu,hladan mlaz kroz grkljan,

nikad mi nije dosadila,nikad je dovoljno nije bilo.

Onaj bokal vode što za svakim obedom popijemsasvim sama

neka ti bude dokazda bi mi bio dovoljan jedan čovek,

samo da te nađem.

40

Ko zna pre koliko vremena sunemilosrdni bogovi zavidljivo rasekli mene na dve

polovinei sad tražim onu drugu.

Nadam se da si to ti, iako znam da ne postojiš.Svejedno.

Ja nemam svoje trenutke kome da dami zato te zovem.

Dani se lako ispunjavaju satima i minutima,u mesecu je broj dana tačno određen

i svaka godina ima dvanaest izbrojanih meseci.Godine, meseci, nedelje, dani, sati,

horizontalne i vertikalne linije na tačnoj tabeli,ispunjeni kvadrati sa crvenim, crnim i plavim

sadržajem.Dođi.

Da pokušamo.Možda se s tobom neću osećati kao uvek u tuđem

oku,kao tužna, nespokojna avet među mirnim

mrtvacima.Stajaću.

Gledaću na žalost i opet i izdaleka.Ko zna,

možda smo jedno drugom tečnost, koja ispunjavavrč do vrha.

Da li da te blagoslovim,da li da te proklinjem, što ne postojiš?

Jovan Dučić - Srce

Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,Nenadno i naglo javiće se meni -

Možda kad u duši bolno zastudeni,I u srcu počne prvi sneg da pada.

Na usnama našim poniknuti nećeNi prekor, ni hvala; niti tuga nova

Što ne osta više od negdanjih snovaNi kaplja gorčine, ni trenutak sreće.

Ali starom strašću pogledam li u te:To nove ljubavi javlja se glas smeo!Jer to srce hoće, to je njegov deoUvek novi deo od nove minute.

41

Antologija švedske poezije - Artur Lundkvi

Ja sam vulkan a ti si mračna noću kojoj hoću da izgorim.

Treba da si duboki morski talasoko moje stenovite obale.

Za mene ćeš biti uvek dragoceno biće,koje se nalazi pored mojih nogu.

Treba da pritisneš svoje grudi na moje,da mi se nežno približiš

i da mi prošapćeš reč iz dubine srca.I kada bure dođu, kada nas strasti obuzmu,

kada se naša srca uzbude -tada moramo jedno drugo da umirimo od pravih

strahota, da se zagrlimo u ludoj radosti!Ja sam vulkan, a ti tamna noć

u kojoj hoću da izgorim.Ako mi dođeš jedne tvoje sentimentalne plave večeri,

kasnije taj naš podivljali dan(jedan dan mladih uzbuđenja)

ako mi dođeš u taj čas(ah, među nebeskoplavim radostima

nalazi se jedna mlada besna olujna strast!)ako dođeš čista i nevina i prirodno otkriješ se

kao žena,tada treba da zagledaš moje oči i moje ruke i da zadrhćeš

kao zategnuto uže na moj dodir -treba da razumeš da se nalazimo samo ti i ja

i jedan jedini duboki treni da je sve drugo samo pena na uzburkanoj vodi.

Françoise Hardy - Osobna poruka

S druge strane telefona je vas glasI tu su rijeci koje necu reci

Sve te rijeci koje su zastrasujuce cim nisu duhoviteRijeci iz previse filmova, pjesama i knjiga

Zeljela bih vam ih reciI zeljela bih ih zivjeti

Ali necu.Zelim ali ne mogu.

Ja sam ta koja izgaraI znam gdje ste vi

Dolazim, sacekajte me, upoznat cemo seSacuvajte mi malo svog vremena, ja za vas imam citav zivot

Htjela bih doci, ostajem, mrzim sebeNecu doci

Zelim ali ne mogu.Trebala bih vam reci

Trebala bih doci

42

Ili bih trebala spavati.Bojim se da ne budes gluh

Bojim se da ne budes kukavicaBojim se da ne budem indiskretna

ne mogu vam reci da te mozda volim..Ali ako ikad povjerujes da me volis

Nemoj misliti da mi smetaju tvoje uspomeneTrci, trci sve dok ne izgubis dah

Dodji me potrazitiPovjerujes li jednog dana da me volis

I ako ti toga dana bude teskoda vidis kamo te vode svi ti putevi

Dodji me potrazitiAko te zivot umori

Ako ti dosadiMisli na meneMisli na mene

Ako ikad povjerujes da me volisneka ti to ne predstavlja problemTrci, trci sve dok ne izgubis dah

Dodji me potrazitiAko ikad povjerujes da me volis

ne cekaj ni jedan tjedan, ni jedan danjer ne znas kamo te zivot vodi

Dodji me potraziti.Ako te zivot umori

Ako ti dosadiMisli na meneMisli na mene.

Mira Alečković - Nezvani gost

Zašto si došao,a ja te nisam zvala.

Ja nikada ne zovem ljubav,ona mi dođe sama.

Nezvani gost doneseponekad više radosti.

Zašto si došao,a ja te nisam zvala.I kad te ne zovem,na tebe ipak čekam.Uđi, meni su uveksnovi dragi gosti.

Žena je uvek nekogželjna, i sama.

I žena uvek sanja.Uđi; reći će:sanjari.Uđi; reći će: lude.

A ima ih koji će rećida smo starinska decašto namerniku s puta

43

iznose hleb i so...A sve je novo u meni...

u ove dane snovaja ništa nemam

sem želje da život budedolinom topline ljudskeput njihov respleteni

kojim dolaziš i ti,nezvani gost.

Vasko Popa - Daleko u nama

Dižemo rukeUlica se u nebo penje

Obaramo pogledeKrovovi u zemlju silaze

Iz svakog bolaKoji ne spominjemo

Po jedan kesten izrasteI ostaje tajanstven za nama

Iz svake nadeKoju gajimo

Po jedna zvezda nikneI odmiče nedostižna pred nama

Čuješ li metakKoji nam oko glave obleće

Čuješ li metakKoji nam poljubac vrebaEvo to je to nepozvanoStrano prisustvo svoga

Jeza je na pučini čaja u šoljiRđa što se hvata

Na rubovima našeg smehaZmija sklupčana u dnu ogledala

Da li ću moći da te sklonimIz tvoga lica u moje

Evo ga treća je senkaU našoj izmišljenoj šetnji

Neočekivani ponorIzmeđu naših rečiKopita što tutnje

Pod svodovima naših nepcaDa li ću moći

Na ovom nepočin-poljuDa ti podignem šator od svojih dlanova

Uznemirena šetašPodočnjacima mojimNa nevidljivoj rešeciPred usnama tvojimNage reči me zebuOtimamo trenutke

Od bezobzirnih testera

44

Ruke se tvoje tužnoU moje ulivaju

Vazduh je neprohodanŠušte zelene rukaviceNa granama drvoreda

Veče nas pod pazuhom nosiPutem koji ne ostavlja trag

Kiša pada na kolenaPred prozorima odbeglimDvorišta izlaze iz kapijaI dugo gledaju za namaNoćima nestaje tamaČelične grane hvataju

Prolaznike za rukeSamo nepoznati dimnjaciSlobodno hodaju ulicama

Prosečenim kroz našu nesanicuU olucima zvezde nam truleBdiš mi u bori između veđa

Čekaš da se razdaniNa mome licuVoštana noć

Tek je dogorelaDo nokata praskozorja

Crne opekeVeć su popločaleCeo nebeski svod

Nad mirnim vodamaZubate oči lete

Oko nas modre usneNa granama lepršajuKrici udaraju o plavetI padaju na jastukeKuće nam se kriju

Iza uskih leđaŠake hvataju

Za nejake oblakeVene nam valjaju mutne

Postelje i stoloveIzlomljenih kostiju

Podne na ruke nam paloI smrknulo se

Otvorena raka na licu zemljeNa tvome na mome licu

Na raskrsnicamaPodočnjaci dana

Sreću nam se modriAko okrenem glavu

Sunce će s grane pastiSahranila si osmeheU dlanovima mojimKako da ih oživim

Senka mi je sve teža

45

Neko joj vezuje krilaOči otvaraš dobraSklanjaš me nemo

Noć me iznenadna tražiU dnu drvoreda

Platan cigaretu paliOtrovni zeleni

Časovi marširajuPreko našeg čelaPutujemo iz tela

Ćutanjem koje vukuPogledi naši ludi

Između očnih kapakaStežem ti nagi pogled

Bol u njemu da zdrobimKako dugmadima ovimTučanim da gledamoSmeje nam se tamaKosama nas bičujeKako jezikom ovim

Papirnatim da govorimoReči nam ga suvogPod nepcima zapaleKako sa telom ovim

Od živog peska da opstanemoRazularene kašike

Odnose nam zrno po zrnoKako drvenim rukama ovimLišenim lišća da se grlimo

Ginu nam karanfili sa usanaGinu nam u vrelome pesku

Kuće su izvrnuleGorke džepove sobaDa ih vihor pretražiDuž naših rebaraUlične svetiljke

Svlače haljine krvaveDva smo lista novina

Surovo zalepljenaNa ranu večeriZapaljene pticeiz obrva mojih

na ključnjače su ti paleTeku nam hodnici mutni

Sa trepavica niz liceLjutom usijanom žicom

Gnev nam porubljuje misliNakostrešene makaze

Oko golorukih rečiOtrovna kiša večnostipohlepno nas ujeda

Ruše se stubovi koji nebo držeKlupa sa nama polako

46

U prazno propadaZar da dovek čamimoU kamenom ćutanjuKroz oči kroz čelo

Reči će nam prolijatiRazbežali se dani

Zar da dovek čekamo sunceDa nam se kroz rebra zažuti

Slušamo kako nam srcaU grlu mrtvih stubova lupaju

Istrčali smo iz grudiOčiju tvojih da nije

Ne bi bilo nebaU slepom našem stanuSmeha tvoga da nema

Zidovi ne bi nikadIz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nijeVrbe ne bi nikad

Nežne preko praga prešleRuku tvojih da nijeSunce ne bi nikad

U snu našem prenoćiloUlice tvojih pogleda

Nemaju krajaLaste iz tvojih zenica

Na jug se selesa jasika u grudima tvojim

Lišće ne opadaNa nebu tvojih reči

sunce ne zalaziSijalicu dobru pališU tuzi mojoj smeđojLivadu mi prostirešNa grudima svojimGolubove okupljaš

U radosti mojoj beleCigaretu mojih brigaU srcu svome gasišU grozdu tamjanikeNa moje usne čekašU moru bih spavaoU zenice ti ronim

Na pločniku bih cvetaoU hodu ti leje crtamNa nebu bih se budio

U smehu tvom ležaj spremamIgrao bih nevidljiv

U srce ti se zatvaramTišini bih te oteo

U pesmu te oblačimDan ti bogat u naručju

Nosim

47

Mlade jele duž pogledaSadim

Gradovima tvog ćutanjaLutam

Rosu ti sa trepavicaBerem

Noć vitku ti preko pasaLomim

Brižne zore sa krovovaZovem

Mladost nam listaZelena duž svojih ulicaObrazi kuće sjaje se

Kada prođemoStopalima našim

Pločnici igraju karteZvezda smo iznenadna

na licu prolaznikaJata iznenađenjaHranimo sa dlanaIz tvojih dlanova

Piju živu vodu pticePlave i smeđe ptice

Koje nam iz očiju izlećuKad nadaleko nema nijednog lovca

Tvoji dlanovi obasjavajuNaše dve zamišljene grudve zemlje

Kad sunce kasniRuke tvoje plamsaju

Na ognjištu usred mog licaRuke tvoje otvaraju mi dan

Ruke tvoje cvetajuU udaljenoj pustinji u meniGde još niko nije zakoračio

Ruke tvoje sanjaju u mojimasan svih ozvezdanih ruku na svetu

Naš dan je zelena jabukaNa dvoje presečena

Gledam teTi me ne vidiš

Između nas je slepo sunceNa stepenicama

Zagrljaj naš rastrgnutZoveš me

Ja te ne čujemIzmeđu nas je gluhi vazduh

Po izlozimaUsne moje traže

Tvoj osmehNa raskrsnici

Poljubac naš pregaženRuku sam ti daoTi je ne osećaš

48

Praznina te je zagrlilaPo trgovima

Suza tvoja tražiMoje oči

Uveče se dan moj mrtavS mrtvim tvojim danom sastane

Samo u snuIstim predelom hodamo

Bez tvojih pogleda reka samKoju su napustile obaleVetar me za ruku vodi

Tvoje ruke odsekao je sutonBele ulice preda mnom bežeI prsti se klone moga čelaNa kome se svet zapalio

Reči su mi u travu zarasleTišina ti je raznela glas

Stvari mi siva leđa okrećuPo tami moga tela

Opaka svetlost šestariIdem

Od jedne ruke do drugeGde si

Zagrlio bih teGrlim tvoju odsutnost

Poljubio bih ti glasČujem smeh daljinaUsne mi lice rastrgleIz presahlih dlanovaBlistava mi se pojaviHteo bih da te vidim

Pa oči zaklapamIdem

Od jedne slepoočnice do drugeGde si

Patos sam žutU praznoj sobi u kojoj sediš

Samo da me tvoja senka utešiI stepenište sam drveno

Kojim iz sobe na ulicu silazišSamo da se sa senkom tvojom poigram

Lišće sam suvoDuž ulica kojim prolazišDa tvoju senku čujem

I stena sam naga kraj drumaKojim se udaljuješ

Da me tvoja senka odeneU ovoj noći bez jutra

Ko je ta svetiljka sa uglaPogledom me tvojim obavija

I prati do našeg oslepelog stanaI svetli na pustim nasipima vena

I ko je ta ptica

49

Na napuklom nebu moga srcaJedina ptica

Glasom me tvojim k sebi zoveJer ne ume bela

na zemlju da sletiMeđu dlanovimagrejao sam ulicu

Kojom si se vratilaGlas ti je po krovovima

Zaboravio belinuČasovi sa kojima sam samovao

Dižu se pred tobomSa snežnih stolica

Pod očnim kapcimaSpavaju ti ljubičice

Pretvaram se sav u sunceNad tvojim ružnim snom

Otvaraš mi širomSve prozore na čeluBerem za tebe bele

Lokvanje iz moje krviDaješ zeleno lišće

Mome stablu od pepelaOvo su ti usneKoje vraćamTvome vratu

Ovo mi je mesečinaKoju skidam

Sa ramena tvojihIzgubili smo se

U nepreglednim šumamaNašeg sastanka

U dlanovima mojimZalaze i svićuJabučice tvojeU grlu tvomePale se i gase

Zvezde moje plahePronašli smo se

Na zlatnoj visoravniDaleko u nama

Sa tela sumrak svlačimDan mi je našao liceVetar kosu razveselio

Pogled mi začuđen listaSenka iz sunca niče

Svet na pragu srca stojiOpet obroncima plavimU glas ti bistri silazim

Po našu čarobnu lampu.

- K R A J -

50