1Oktobar 2018. Iz redakcije

www.serbianmirror.com

22 Decembar 2018.Biznis

3

www.serbianmirror.com

Evo nas nas a m o mz a v r š e t k u

još jedne godine.Ostalo nam jemalo vremena dazavr{imo sve {tosmo naumili u

ovoj godini. I dok vreme juri svojimtokom, mi jurimo za svojim obavezama.U vašim rukama je poslednje izdanje“Ogledala”u ovoj godini, koje }e unovoj, 2019. godini, do`iveti svojepunoletstvo, to jest punih 18 godinasvoga postojanja.

Ovo decembarsko izdanjemo`emo nazvati i filmskim brojem, jerje na pragu Srpski filmski festival^ikago, koji uspešno organizuje našlist, evo ve} šest godina zaredom. Aovogodišnji festival nosi naziv FILM IISTORIJA, jer je u godini koja obele`avaveliku srpsku pobedu u Prvom svet-skom ratu. Zato }e festival biti u duhuVelikog rata. A pobrinuli smo se da ipropratnim programom, odnosnopostavkom izlo`be, koja nosi naziv

“TAMO DALEKO 1918-2018, obele`imoovu veliku istorijsku godišnjicu istradanje srpskog naroda, koje nesmemo zaboraviti.

Svi vi koji budete došli na festi-val, ne propustite priliku, da pogledateovu izlo`bu postavljenu na velikimpanoima u foajeu bioskopa AMC.

Za izlo`bu smo zahvalni:Eparhiji isto~noameri~koj Srpskepravoslavne crkve, Kancelariji za ver-sku nastavu Eparhije isto~noameri~keSrpske pravoslavne crkve i neprofitnojorganizaciji “Art eks~ejnd`“ izVašingtona, Udru`enju za negovanjetradicije i kulture valjevskog kraja iagenciji “Tipon“ iz Beograda, jer smo`eleli da i na ovaj na~in obnovimose}anje na neprolaznu slavu srpskihheroja Velikog rata.

Dobro došli na Srpski filmski fes-tival ^ikago 2018!

I sre}no i veselo ispratili starukalendarsku 2018. godinu i do~ekaliNovu 2019. godinu

Iskreno va{a Slavica Petrovi}

3

www.serbianmirror.com

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Sve je spremno za po~etak festivala strane 6-7

[e{ir vra}a damski duh strana 8

Vanjini biseri: [aputanja u novogodi{njoj no}i strana 9

Srbi su raspolu}eni narod strana 10

Nova Mina Karad`i} strana 11

Pet godina Er Srbije

RTS Planeta u ^ikagu strana 12

Protekli dogadjaji strana 13

Kre}e se ladja francuska, originalno jo{ tu`nija strana 14

Pri~e iz prve ruke strana 15

Sponzori Srpskog Filmskog Festivala strana 17

Crni petak (i mi sa njim) strana 19

Odgovor jedne penzionerke na

pismo predsednika strana 20

Prva srpska profesionalna glumica strana 21

Zoran Terzi}: U~itelj odbojke strana 22

Vera - Molitva strana 23

Dogadjaji iz gen. konzulata RS u ^ikagu strana 24

Horoskop za decembar strana 26

Na barikadama u Beogradu strana 27

^estitke - mediji strane 28-29

Vedra strana Ogledala strana 30TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613· Phone: 773.744.0373· OSNIVA^: Slavica Petrovi}

· UREDNIK: Slavica Petrovi}

· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina,

· DOPISNICI: Vanja Buli}, Jasna Stanojev, Ivan Kalauzovi}

Stefanija Djoki} (Beograd), Sta{a Nasti} (Holivud)

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.comWeb: www.serbianmirror.com

· PREDSTAVNI[TVA ·· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

· NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)· BEOGRAD: Zoran Marinkovi} (062.821.4385)

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

Decembar 2018.

RE^ UREDNIKAPo{tovani ~itaoci i prijatelji,

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Slavica Petrovi}

Iz redakcije

4 Decembar 2018.Srb info

Do~ekajte novu 2019. godinu u Xippo baru!

Do~ek Nove godineuz Ex Yu Rock hitove

i sjajan bend

Rock Yunion

Cena ulaznice :: 20$

Vi{e informacija na broj773-529-9135

***Skadarliya

Do~ek Nove godine uz

Play Band

Madini Restaurant Do~ek Nove godine

Sanja, Ljuba i Goran

PlaybookDo~ek Nove godine

Crkva Sv. Djordja: Do~ek Nove godine

Marija Mara & Band

Hanging GardensDo~ek Nove godine

Anica Milenkovi}

LollipopDo~ek Nove godine

Almir M & Tribun Band

5Decembar 2018.

www.serbianmirror.com

Politika

Zahtev takozvanog Kosova za~lanstvo u Interpolu nije pri-hva}en ni u prvom ni u dru-

gom krugu glasanja, ~ime je odbijeni ~etvrti zahtev Pri{tine za ~lanstvo utoj medjunarodnoj policijskoj organi-zaciji. Glasalo se u dva kruga, a za~lanstvo je bila neophodnadvotre}inska podr{ka zemalja ~lani-ca. ^lanstvo u Interpolu omogu}avanacionalnim policijskim slu`bama dadobijaju va`ne policijske informacijeiz celog sveta. ~lanice mogu slatipoternice za osobama za kojima tra-gaju, kao i informacije o ukradenimvozilima ili dokumentima.

Nezadovoljne zbog odbi-janja za ~lanstvo u Interpolu,pri{tinske vlasti podigle su takse nasrpske proizvode sa 10 na 100 odsto,obrazla`u}i takav potez “agresivnomkampanjom protiv Kosova“ inajavljuju}i dodatne mere. Novimmerama obuhva}eni su i proizvodi izBosne i Hercegovine. Dodatnozatezanje odnosa usledilo je nakonprivodjenja ~etvorice Srba u okviruistrage za ubistvo jednog od liderakosovskih Srba Olivera Ivanovi}a.

Ni tu nije kraj, kosovskivicepremijer Enver Hod`aj je izjavioda je u Hrvatskoj, Makedoniji iCrnoj Gori razgovarao o osnivanjupakta protiv Srbije, {to su srpskizvani~nici okarakterisali kao nepri-jateljski akt protiv Srbije i njenihgradjana i poziv na dodatnu nestabil-nost u regionu.

Zbog pove}anja porezapri{tinskih vlasti na robu iz Srbije,`ivot na Kosovu i Metohiji iz danau dan je sve te`i. Na rafovima svihprodavnica {irom Kosova, srpskiproizvodi su ~inili i do 80 odstoasortimana. Situacija je alarmantna,u nekim sredimana zatvorene su svesrpske prodavanica, a u ostalim cenasvih proizvoda ska~u svakodnevno.Jo{ ve}i problem predstavljaju lekovikojih je ili sve manje ili ih, uponekim mestima, uop{te nema.Takodje, nema ni srpske {tampe.

Paralelno, inspekcijasvakodnevno vr{lja po radnjama isklanja iz prodaje srpske proizvode,rade prekovremeno, odrezuju kazne,

a nakon uklanjanja proizvoda sa“nepropisnom“ deklaracijom (nakojoj nije navedeno RepublikaKosovo), sada ka`njavaju i pekare~iji proizvodi gube na predvidjenojgrama`i.

S druge strane, Kosovo iAlbanija su se na zajedni~kom sas-tanku dve vlade, odr`anom u Pe}i,dogovorile da }e za {est meseci uje-diniti carine, smanjiti carinske tarifei ukinuti roming tarife. Potpisani susporazum o priznanju voza~kihdozvola, o zajedni~koj carinskojkontroli na grani~nom prelazuMorina, o javnom dugu izajedni~koj saradnji sa medjunarod-nim finansijskim organizacijama,saradnji iz oblasti omladine, zdravst-va... Takodje su potpisani i sporazu-mi o stvaranju zajedni~ke Privrednekomore Kosova i Albanije i izoblasti priznanja industrijske svojine.

Dr`avni vrh Srbije pozvaoje Evropsku uniju i medjunarodnuzajednicu da reaguju na kr{enje spo-razuma o stabilizaciji i pridru`ivanjuKosova s EU i Srednjeevropskog

trgovinskog sporazuma koje su vlastiu Pri{tini naru{ile pove}anjemuvoznih carina na robu iz Srbije iBiH. Podneta je prijavu za postojan-je povrede Srednjeevropskog spo-razuma o slobodnoj trgovini(CEFTA), a od Unmika, koji zastu-pa Pri{tinu u CEFTA, zatra`en jepo~etak formalnih konsultacija, {toje obavezni postupak pre arbitra`e.

Povodom nerazumnihkoraka pri{tinskih vlasti iz svetasti`u formalni komentari, koji nema-ju nikakvu te`inu da se promeni ovaodluka. [efica diplomatije EU

Federika Mogerini zatra`ila je u tele-fonskom razgovoru sa predsednikomKosova Ha{imom Ta~ijem ukidanjecarine, saop{teno je u Evropskojslu`bi za spoljne poslove.

Poruka ameri~kogdr`avnog sekretara Majka Pompeada re{enje izmedju Beograda iPri{tine treba tra`iti pod okriljem EUupu}ena je, po mi{ljenju biv{egambasadora Zorana Milivojevi}a, sajasnom napomenom da }e SAD bitikrajnji arbitar. “EU je imala {ansuda to privede kraju i da u~ini ne{to,pogotovo {to je to bilo u sklopuprocesa evrointegracija. Medjutim,EU je u krizi i politi~ki procesiunutar nje su neizvesni, ne samozbog bregzita, ve} i predstoje}ih izb-ora, zbog ~ega }e SAD preuzetiglavnu ulogu“, uveren jeMilivojevi}.

Poslanici Evropskog parla-menta u velikom broju, osudili suuvodjenje taksa na robu iz Srbije odstrane Pri{tine. Zbog te odlukeKosovu preti izolacija, upozorio jekomandant Komande zdru`enih

snaga NATO u Napulju, admiralD`ejms Fogo.

Nekoliko dana nakonodluke o uvodjenju taksa, predsednikSrpske liste Goran Raki} saop{tio jeda je podneo ostavku na mestogradona~elnika op{tine SevernaMitrovica zbog, kako se navodi,“kontinuirane institucionalne represi-je“ kosovskih institucija. I ostaligradona~elnici op{tina sa srpskomve}inom na severu Kosova,gradona~elnici Zve~ana, Leposavi}ai Zubinog Potoka, podneli suostavke, ~ime pri{tinska adminis-

tracija vi{e ne postoji u tom deluzemlje. Dalje funkcionisanje lokalnesamouprave po pri{tinskom, alban-skom sistemu na severu KiM obus-tavlja se. Organi vlasti i op{tinskeslu`be ne}e funkcionisati i lokalneskup{tine se ne}e sastajati. Ovaodluka je kona~na i osta}e na snazisve do potpunog povla~enja svihdiskriminatorskih mera Pri{tine“.Sud u Kosovskoj Mitrovici, sa sud-skim jedinicama u Zubinom Potokui Leposavi}u i sve sudije i radnici tihsudova prestali su sa radom.

Tim povodom oglasio segradona~elnik Ju`ne Mitrovice AgimBahtiri sa zahtevom upu}enimkosovskoj vladi da on upravlja“ujedinjenom Mitrovicom“. On sma-tra da grad Mitrovica sada treba dabude jedna op{tina, kao i da bi onupravljao “ujedinjenomMitrovicom“. Odbornici Skup{tineop{tine Ju`na Mitrovica podr`ali suinicijativu Bahtirija, da se od privre-menih pri{tinskih institucija zatra`iizmena Zakona o administrativnimgranicama izmedju lokalnih zajedni-

ca s ciljem spajanja severnog iju`nog dela Mitrovice u jedan grad.

Nakon ostavki srpskihgradona~elnika organizovan jesvakodnevni protest lokalnogstanovni{tva. U~esnici mirnogprotesta poru~ili su, da se Srbi naKosovu ne mire sa odlukama ipotezima Pri{tine koji ugro`avajunjihov opstanak na tom prostoru.Protest su organizovali i studentikoje podr`avaju kolege iz centralneSrbije, a dovojen protest odr`ali su izaposleni u KBC Severna Mitrovicauz koje su stali i funkcioneri

Fudbalskog kluba Crvena zvezdaDragan D`aji}, Zvezdan Terzi} iMitar Mrkela.

Studenti Pri{tinskog uni-verziteta sa privremenim sedi{tem uKosovskoj Mitrovici odr`avajuproteste ispred studentske menze sakojih su poru~ili medjunarodnojzajednici da preduzme mere i naterapri{tinske vlasti da ukinu takse od100 odsto na robu iz Srbije. Oni suporu~ili da }e u suprotnom, ako sedu`e nastavi ova situacija, morati dakrenu u {trajk gladju, {to im ka`une}e biti te{ko, jer }e ubrzo ostatibez hrane.

Studenti su golubovimapismono{ama poslali poruke uNjujork, Va{ington, London, Brisel,Berlin, Pariz, u kojima zahtevajuod medjunarodne zajednice dahitno spre~i humanitarnu katastrofuna Kosovu i Metohiji. StudentMilan Savi} je naglasio da je ovajperformans samo jedna u nizuakcija sa ciljem da ih medjunarod-na javnost i EU ~uju i da skrenupa`nju na svu represiju kojupri{tinska vlast sprovodi nadSrbima na KiM i pogotovu nadstudentima. U saop{tenju koje suna protestu podelili predstavnicimamedija, a koje je napisano na srp-skom, engleskom i nema~komjeziku, studenti su naveli dazdravstvenim ustavama u kojima sele~e Srbi ponestaje lekova, srpskomnarodu na Kosovu i Metohiji pon-estaje hrane, te da je svako ko sebesmatra delom civilizovanog svetadu`an da reaguje kako bi se spre~ioegzodus i nestanak srpskog narodasa KiM. Pred o~ima medjunarodnezajednice dogadja se “povampiren-je fa{izma koji je dobio sasvimnovi pojavni oblik u zlo~ina~komalbanskom {ovinizmu i svet morapo~eti da stvari naziva pravimimenom.“

“Cilj jednostrane, pro-tivpravne trgovinske blokade, jesteblokada prava Srba na `ivot, i sveop{tine u kojima Srbi `ivepretvorene su u jedan veliki geto, izkojeg im Pri{tina, kao jedini izlaz,nudi bekstvo ili smrt“, navodi se usaop{tenju. “Na{e patnje jesu i bi}evama na sramotu, a sumrak civi-lizacije koji se ovde dogadja osta}eu istoriji zabele`en kao najve}izlo~in zapadne demokratije“,zaklju~ili su studenti.

CARINSKI RAT PROTIV SRBIJE

6 Decembar 2018.

Sve je spremno, medju-tim dogodile su semanje promene u prvo-bitno najavljenom pro-gramu. Treba re}i da se

takve promene de{avaju, ali i da subile nu`ne.

Selektor festivala uBeogradu Aleksandar Vlajkovi}nas je obavestio da za film“Zaspanka za vojnike“ imaoobe}anje producenta, ali datoobe}anje nije ispunjeno. Nisuuva`ili da je film deo dogadjajakojim organizatori Festivala, zajed-no sa dr`avnim institucijama, `eleda obele`e 100 godina od zavr{etkaVelikog rata i 100 godina srpsko

ameri~kog prijateljstva, kada jeameri~ki predsednik Vudrou Vilsonuputio poruku zahvalnosti srpskomnarodu i naredio podizanje srpskezastave iznad Bele ku}e. No ipak}e na Festivalu biti prikazan sjajandokumentaran film MiodragaMiljkovi}a – “Dragutin Mati} -Okosokolovo”, koji se bavi istomtemom. A pored toga tu su i pro-pratni programi kojima }emoobele`iti velike istorijske dogadjajeu slavu srpskim vojnicima ivelikim `rtvama Velikog rata.

Tako }e posetioci imatiprilike da pogledaju odli~nupostavku izlo`be pod nazivom“Tamo daleko 1918 - 2018”, koja}e biti dostupna posetiocima sva tridana festivala u AMC bioskopu.

Hit film, kojim }e seFestival otvoriti, jeste “Ju`ni vetar“.Tada je zakazana i sve~anostotvaranja Festivala. O filmu “Ju`ni

vetar“ rediteljaM i l o { aA v r a m o v i } aop{irno smopisali u pro{lombroju “Ogledala”i najavili da }eto bitin a t p r o s e ~ n ogledan film. Ina{a prognoza seobistinila. Filmje za samomesec dana vide-lo preko 600.000ljudi. Zato neiznenadjuje {tosu karte za pre-mijeru odmahr a s p r o d a t e .Otuda je SlavicaPetrovi}, direktorFestivala, da biiza{la u susretmnogim zahtevi-ma, donelaodluku o jo{ jed-nom emitovanjufilma “Ju`nivetar“ – u subotu 8. decembra.Najavljeni intervju sa glavnimjunakom Milo{em Bikovi}em jeizostao, jer je on u medjuvremenupreuzeo nove obaveze. Na{ mladi iuspe{ni glumac nedavno je dobiovisoko rusko odlikovanje –Pu{kinovu medalju, koju mu jeli~no uru~io Vladimir Putin.Kontinuirano je na snimanju filmo-va, zbog kojih nije mogao da dodjena na{ Festival i ve} na po~etkugodine ima}e tri premijere.Pismeno nam se izvinio {to nije sti-gao da odgovori na na{a ranijedostavljena pitanja i po`eleo dapublika u`iva u “Ju`nom vetru”.Verujemo da }e slede}e godine sanekim od svojih novih filmova biti

sa nama u ^ikagu.Drugog dana Festivala,

posle reprize “Ju`nog vetra“ glavnidogadjaj je restaurisani digitalizo-van film “Ko to tamopeva” u kome sepojavljuje na{agluma~ka elita. Glavnigost je na{ proslavljenireditelj Slobodan [ijan,koji je re`irao naj-gledanije srpske filmove.Film je u novom ruhu i bi}eto novi do`ivljaj za publiku.Iako su film mnogi videli,ovu projekciju }e pamtiti jerje posle projekcije predvidjen raz-govor i dru`enje sa jednim odnajve}ih srpskih reditelja svih vre-

mena. [ijan je ina~e godinama`iveo i u Americi i profesor je nauniverzitetu.

Tre}i dan Festivala jeposeban dogadjaj. U nedelju }ebiti prikazana ~ak ~etiri filma.

Najpre odli~an dokumentarnifilm “Otvorenih o~iju“,Marka Novakovi}a. Film oljudskoj volji i izdr`ljivosti jeprivukao veliku pa`nju pub-

like na vi{e evropskihfestivala. Zatim sledifilmska komedija red-itelja MiloradaMilinkovi}a – “Patuljci

sa naslovnih strana“, sa sjajnimglumcem Gordanom Ki~i}em.Potom }e biti prikazan film u znak

U susret dogadjajima

SVE JE SPREMNO ZAPO^ETAK FESTIVALASVE JE SPREMNO ZAPO^ETAK FESTIVALASVE JE SPREMNO ZAPO^ETAK FESTIVALA

^ikago }e u petak, 7. decembra, subotu 8. decembra i nedelju 10. decembra, biti u znaku Srbije. Najbolja filmska ostvarenja srpske kinematografije bi}e prikazana kao i prethodnih godina u poznatom bioskopu AMC – Rosemont 18, nekada{njem Movico Theatar. Na veliki

zahtev gledalaca do{lo je do malih promena u programu Festivala, ali je nesumnjivo da je i ovogodi{nje izbor ono najbolje iz srpske produkcije uovom trenutku. Festival }e u ime dr`ave Srbije i Ministarstva kulture otvoriti na{ veliki glumac Tihomir Arsi}, ina~e specijalni savetnik ministra

Organizator festivala Generalni sponzor

SVE JE SPREMNO ZAPO^ETAK FESTIVALA

se}anja na legendarnu MilenuDravi}, koja nas je nedavnonapustila. Taj sjajan film, satkan odinserata iz njenih najboljih filmskihostvarenja, priredio je veliki srpskireditelj Milo{ Radovi}. I na krajuvide}ete igrani film Sa{eHajdukovi}a “Meso” – srpsko–srp-sku produkciju iz RepublikeSrpske. Film je dobio veoma dobrukritiku posle prikazivanja naFestivalu u Londonu, a dobio je inekoliko nagrada. Pre toga predvid-jeno je i uru~ivanje Plaketa isve~ano zatvaranje Festivala uzprigodan kratak program, na kojem}e nastupiti na{a poznata operskapeva~ica Sladjana Sari} uz pratnjuBaneta Djordjevi}a kao i FGSokolovi iz Saborne crkve sa

Redvud drajva, u specijalnoj kore-ografiji za ovu priliku.

Na kraju, sve Vas koji jo{razmi{ljate da eventualno dodjetena Festival, ̀ elimo da podstaknemoda je vreme za odluku. Ako dod-jete u`iva}ete u najboljim filmovi-ma koji dolaze iz Va{e Srbije. Bi}eto prilika da se sretnete sa pri-jateljima iz zavi~aja i da u`ivate unajboljim filmovima koje jeodgledala ili }e tek odgledati pub-lika, ne samo u Srbiji, nego i {iromsveta. Svi filmovi ve} su biliprikazani ne festivalima ne samo uSrbiji i regionu, nego i u mnogimsvetskim metropolama. Ve} sudobili mnoga priznanja. Na{Festival bi}e u znaku Srbije. Prilikaje da pozovete i Va{e ameri~ke pri-

jatelje, da na poseban na~in do`ivezemlju iz koje poti~ete. Podse}amo,svi filmovi su titlovani na engleskijezik. Zato Vam na kraju umestopozdrava upu}ujemo slogan na{egFestivala:

SPOJENI FILMOM,VODJENI LJUBAVLJU

ZAPLOVIMO ZAJED-NO U SVET SEDME UMET-NOSTI.

O~ekujemo Vas! Dodjite uAMC Theatar, da zajedno u`ivamo.Bi}e vi{e iznenadjenja i zanimljivihgostiju, pa samim tim i susreta i zaVas. Verujemo da Vas ne}emorazo~arati. Dobro do{li na SrpskiFilmski Festival Chicago 2018.!

7Decembar 2018. U susret dogadjajima

Ekipa filma “Patuljci sa naslovnih strana”

Zahvaljuju}i Eparhiji isto~noameri~ke SrpskePravoslavne Crkve, Kancelariji za versku nastavu Eparhijeisto~noameri~ke Srpske Pravoslavne Crkve i neprofitneorganizacije "Art eks~ejnd`" iz Va{ingtona, a u saradnji sa"Udru`enjem za negovanje tradicije i kulture valjevskogkraja i agencije "Tipon" iz Beograda obnovljeno jese}anje na neprolaznu slavu srpskih heroja Velikog rata.

Mnogi na{i sunarodnici, dobrovoljci iz dijaspore iu~esnici slavne epopeje, na svojim grudima su poneli sunajve}e ratno odlikovanje Kraljevine Srbije-Karadjordjevu zvezdu sa ma~evima, ili kako se ka`e unarodu, "najsjajnije zvezde na srpskom nebu". Njihovipotomci ponovo imaju priliku da ~itaju ovide ipro~itajuopodvizima i ~elioj very svojih pradedova i prabaka iupoznaju se sa plemenito{}u koju su svedo~ili krozstra{nu golgotu Velikog rata. Na{ list Srpsko Ogledalo jeu saradnji sa pomenutim organizacijama dobilo tu ~astda Vam prika`e ovu izlo`bu od velikog zna~aja za na{srpski narod, istoriju i na{ identitet.

www.serbianmirror.com

Uzgred da najavimo da }e najzna~ajniji film srpske produkcije koji je ikada napravljen izte epohe “Kralj Petar I“ imati premijeru u ^ikagu. Dogovoreno je sa producentom filma i glavn-im glumcem Lazarom Ristovskim, da se distribuciju filma u Americi i Kanadi poveri na{emFestivalu. O~ekuje se da }e to biti krajem januara ili po~etkom februara 2019.

8 Decembar 2018.Intervju

Pi{e: Marijana Maljkovi}

Prva {e{irijada koja je u^ikagu odr`ana povodomgodi{njice “Ogledala“ izaz-

vala je op{te odu{evljenje svihprisutnih. Bilo je zadovoljstvovideti na{e sugradjane sa najra-zli~itijim {e{irima, damskim,d`entlmenskim i de~jim. Zato smoodlu~ili da i slede}e godineponovimo ovakvo zanimljivodru`enje uz starogradsku muzikukoja donosi duh Skadarlije i da sena neki na~in pove`emo sa tom~uvenom beogradskom ulicom.Dok su pregovori o povezivanjuna{ih novina i Skadarlije u toku,predstavljamo vam za{titno liceSkadarlijske {e{irijade, mladu glu-micu koja se bavi modelingom ipevanjem, ukratko, javnu li~nostNevenu [ar~evi}.

Omiljena manifestacijaBeogradjana ali i brojnihstranaca koji borave u Srbiji je{e{irijada u Skadarliji. Za{toovaj dogadjaj privla~i tolikopa`nje i kakav je njegov zna~ajza promociju na{e zemlje?

“Internacionalni zna~aj!Putem {e{ira spajaju se svi narodii {iri se ljubav. Estetski dojamdaje ~ar i bujica raznih {e{ira se{iri Skadarlijom, a posetioci punerestorane i motele u najpopularni-joj ulici koja je kulturna ba{tina –boemska ~etvrt.“

Da li titula za{titnoglica {e{irijade, osim po~astipodrazumeva i neke du`nosti?

“Svakako. Uvek poredtitule imate i zadu`enja. Moja suumetni~kog, diplomatskog i digi-talnog karaktera. Pored vodjenjaprograma i pripemanja mani-festacija, kao i kontakta sa medi-jima, pose}ujem po dogovoru idruge gradove: Be~, Herceg Novi,Dubrovnik, a sve to objedinjujemna stranici Dru{tvo Skadarlija naFejsbuku, koju sam napravila dauveliko aktivno radi i ima interak-ciju sa publikom, time otvaramOGLEDALO u svet.“

Kako se va{aprezentacija Skadarlije uklapasa druga dva za{titna licaSkadarlije, sa Ljiljanom Jak{i} iVjerom Vujovi}?

“Fenomenalno! Svakoima svoje zadu`enje, svoju ta~kui interakciju sa publikom. Kao {toje poznato, glumica Ljilja Jak{i}je prva skadarlijska dama. VjeraMujovi} takodje putuje i {iri

skadarlijski duh i poznanstva,predsedava u `iriju, dok je mojapublika de~ja i obilazim obdani{tasa mini-predstavom Plava vila,zajedno sa predsednikomudru`enja DraganomGligorijevi}em koji je, i poredsvojih funkcija, de~ji pesnik.“

Da li biste se odazvalipozivu da na slede}oj {e{irijadi u^ikagu vi budete po~asni gost?

“Sa velikim zado-voljstvom! Van granica Evrope ukojima sam ve} imala svojazadu`enja, prijalo bi mi dapoka`em duh skadarlijske ~etvrtiuz obavezan {e{ir i u ^ikagu.“

Na proslavi obele`avan-ja godi{njice “Ogledala“ organi-zovana je {e{irijada u ^ikagu,koja je izazvala ogromanointeresovanje. U toku su pregov-ori da se ~ika{ka i skadarlijska{esirijada pove`u. Kakvo je va{emi{ljenje o ovoj ideji?

“Bilo bi to istorijskizna~ajno! Uz pomo} zajedni~kihsnaga mo`e se realizovati ovadivna i pametna ideja.“

[e{ir nije samo modnidetalj. [ta za vas predstavlja{e{ir i da li ga nosite i privatno?

“Titula za{titnog licakulturne ba{tine Skadarlija zbogdamskog {meka mi stavlja pe~atda ga nosim, ali igrom slu~ajanosim ga i privatno. Ne volimki{obrane, glomazni su pa mi lepizimski {e{iri ~uvaju glavu, zatimznam da ga ponesem kao modnidetalj, jer za mene predstavljaza{titu `enstvenosti i vra}anjedamskog duha.“

Odakle vam energijai interesovanje, da nakonzavr{etka jednog fakulteta,nakon diplomiranjaglume, zavr{ite iFilolo{ki fakultet, itali-janski jezik iknji`evnost?

“Energije jezaista trebalo dostapogotovo kada naid-jete na Hi~kokoveprepreke da real-izujete oba ifini{irate, {to jejako bitno. @elelasam da budemo b r a z o v a n aglumica i dap e r f e k t n onau~im trij e z i k a .Shvatila samda mama

ne}e mo}i da mi isfinansira kur-seve jezika i razne {kole, pa samupisala fakultet koji je za u~enjejezika, jer to je bio jedini na~inda samu sebe zarobim dok gasavr{eno ne nau~im i ne ovladamdo sitnih tan~ina ba{ zato {toznam da svi ka`u da znaju jezikei nabrajaju, a kad treba dase urade velike stvarina istim, ne znaju nida beknu.Omogu}enisu mi bro-jni kontaktiu Italiji, kaoi to da postanemzvani~ni asistentGabrijele Karlu~iza italijanskifilmski festival iuradim protokolu Italijanskojambasadi, kaoi da glumimu italijan-skim fil-m o v i m a .F i l o l o { k ifakultet jeveoma skup,zahtevan ipun prepre-ka. Ali sadsam uveksprem-n a

za kasting u Rimu ili Parizu, bezgr~eva.“

S obzirom na to da stestudirali u Milanu, mo`ete linam re}i kakva iskustva stestekli u tom periodu i za{to ba{taj grad?

“Konkurisala sam zastipendiju univerziteta u Milanu,

po preporukama tada{njedekanice AleksandreVrane{ i dr prof. MilenePopovi} Pisari, od ostal-

ih mi nisu bilepotrebne, jer samimala dosta svojihreferenci kao i

prethodnu stipendijuu Castelraimondu, auveliko sam sedeklarisala kao glu-mica, {to mi je bioveliki plus. Postojemesta koja su vamzapisana da odete,to je za mene bilavelelepna Plaza u

Gargnanui. Ma mili-na. Tako sam moglastudirati ~itav `ivot.Pored grada i {vaj-carskih milionera,

~asovi od ujutru,posle kupan-

je i obilas-ci, zatimd r u g id e opreda-

vanja, `urke, diskoteke, sve senekako stizalo u minut. Rajskomesto. Vodila sam i programe zanjihovu publiku, a po{to samshvatila da me niko tamo ne zna,onda sam i zapevala da zabavimpubliku, ali i sebe, i nisam sepokajala, dobila sam velikeaplauze. Ponela sam ne{tonajvrednije sa te stipendije, a tosu prijateljstva.“

U{li ste na velika vratau italijansku kinematografiju,postali ste asistent ~uvene kine-matografkinje Gabrijele Karlu~i.[ta ste do sada zajedno radile iu kom pravcu ide va{a saradn-ja?

“Gabrijela i ja smodosta uradile zajedno. Pokrilesmo italijanski festival uBeogradu, naravno i sa drugimsaradnicima, dragim kolegamaiz Jugoslovenske kinoteke.Puno internacionalnih sastana-ka, {to u Beogradu, {to uItaliji... Razvijamoitalijansko-srpsku produkciju.Sada reditelj Paskaljevi} snimau Rimu, a Andrea Sgaravatti uBeogradu. Rotirale smo produk-cije i to je veliki uspeh!Trenutno smo u pregovorima,radimo punom parom i veomasmo dobar tandem. Karlu~i jejako vredna, kao i ja, pa se sja-jno dopunjujemo. Ona me pred-la`e za uloge italijanskim red-iteljima.“

Deo ste i saradnje srp-sko-ruske kinematografije. [tanam o tome mo`ete re}i?

“Rusi imaju sjajnu de~juprodukciju i na moj veliki zahtev upregovorima smo da o`ivimo srp-sku de~ju kinematografiju koja jezamrla. To veoma va`no jer decagledaju rijalitije, {to nije dobro.Filip Kudrja{ov i ja polakorazvijamo taj projekat.“

Kakvi su planoviza budu}nost? Ima linovih pregovora {to seti~e filmova, serija ilipredstava?

“Trenutno radimna monodrami Panterka, o~uvenoj juvelirki ZaniTusen, prijateljici KokoChannel, koju }u pred-staviti publici u pravovreme. U`ivam ugluma~kom proce-su gradjenja lika.Obo`avam da seprebacujem uepohe.“

Ekskluzivno za Ogledalo o povezivanje ~ika{ke i skadarlijske {e{irijade govori glumica Nevena [ar~evi}

[E[IR VRA]A DAMSKI DUH

9Decembar 2018. Vanjini Biseri

Jedne novogodi{nje no}i, doksmo jo{ uvek ~ekali Novugodinu u porodi~nom krugu, o

svadbi mog oca i majke samslu{ao bajke, koje se mogu na}i iu narodnim pesmama pisanim udesetercu. Kum, stari svat, pet dev-era, gadjanje jabuke iz pu{ke naku}nom pragu mlade, odglumljenakupovina mlade kada je bra}a pro-daju budu}em zetu. Pa “Teklavoda na valove, oj javore, zelenbore“, “Kraj Cetinja selo malo,Donji kraj se vazda zvalo“, “Sestrami je poru~ila da se udaje“...

Otac je tada pri~ao kakoje upoznao moju majku. Prva god-ina mira nakon Drugog svetskograta. Kolikogod su sanjali kako daproteraju Nemce i doma}e izda-jnike, pobednici su jo{ ~e{}e san-jali kako se `ene i udaju, dobijajudecu i gnjave ih pri~ama o Sutjescii Neretvi.

-Javi meni SimoD`akovi} kako u Cetinju postojipo{tena porodica, pet sinova i petk}eri i majka udovica. Mi ti pravona cetinjski korzo. Poka`e miSimo drugaricu, to jest Bosu(poka`e na majku). U jednomtrenutku, ja ti pardoniram drugar-icu, te ti se mi upoznamo. Ispratiosam je do Donjeg kraja, dje sutada `ivjeli. No} se spustila, ni{tase ne vidi, osim nekoliko sijalica udaljini. Ja }u se drugarice vratiti,ka`em joj. Ali, dru`e, ja vam nilice nisam upamtila. A ja ti{iibicu – fis, pa predlice. Upamtitem e

drugarice, dobro me upamtite. Ja}u se vratiti.

-I {ta si uradio? – pitaosam ga uzdr`avaju}i smeh.

-Kako {ta?! Pa vratiosam se.

Postavio sam jo{ jednopitanje, posle koga se otac naljutioi prestao da pri~a o daljem razvo-ju situacije koja je dovela dojednog sre}nog braka dugog vi{eod pola veka.

-Tata, da li si nekada ple-sao sa mamom?

On je po~eo da se osvr}e,zate~en pitanjem, kao da jepostavljeno nekome ko se nalaziiza njegovihg ledja.

-Ja?!-I da je htio, ne bih

pristala. Da me izgazi. Vidji koli-ka mu je noga – ubacila se mojamajka u razgovor, a ja sam setoliko smejao, pa je moj otacuvredjen ustao i prekinuo razgov-or.

A jedne novogodi{njeno}i, dok sam Novu godinu ~ekaosa maloletnim sinovima, ispri~aosam im kako smo se upoznali nji-hova majka i ja. Smejali su se kaoja nekada pri~i moga oca.

-A svadba? – pitao jenajstariji sin.

-Nismo hteli klasi~nusvadbu, pa smo uve~e napravili`urku. Svi u farmerkama. Sverokeri, koji su te no}i pevali samonarodnjake.

Ovakve pri~e ne mogu daprodju bez albuma. Pokazivali smoim slike, a oni suse smejali.

-]ale, ni na jednoj slicinisi pored mame. Da li ti zna{ daigra{?

-Ja?! Igram ko Travolta!-Onaj peder {to vrcka

kad igra!? – gadljivo je rekaojedan blizanac.

-Poka`i nam neku foru –rekao je drugi blizanac, ustao izauzeo igra~ku pozu.

Tu se razgovor zavr{io,jer sam demonstrativno napustiosobu, a majka je poku{ala daobjasni kako sam zaista nekadaigrao, ali me u poslednje vremeki~ma ne slu`i najbolje. Onda imje pokazala nekoliko pokreta bezkojih se nisu mogle zamislitiigranke, a oni su ustali i skakutaliuz nju uz urnebesan smeh.

Prepri~ao sam prijatelji-ma nemili dogadjaj, o~ekuju}i da}e da me te{e. Dogodilo se suprot-no: ugnjavili su me sa sli~nimpri~ama, a vrhunac je bio kadasmo se dotakli svadbi na{e dece.Ni jedna od tih svadbi nije li~ilana na{e nekada{nje svadbe, ilisvadbe na{ih roditelja.

-Moj se ven~ao na moru.Oti{ao sam, a vratio se sa majkomnjegove budu}e dece.

-A moj se ven~ao u LasVegasu. Jeste lepa, dodu{e malotamnija, ali nikako ne uspevam dajoj upamtim ime.

-A moja }erka je dovelanekog momka, uselila ga u njenusobu, rekla nam da je to, ustvari,njen mu`, ali se nikada ne}even~ati, jer je brak prevazidjenainstitucija.

-A kad je moj sin pravio

svadbu, tra`io je spisak gostiju,koje ja predla`em. Neke jeparafirao, neke precrtao, zatimdodao nova imena. Pitao sam gaza{to precrtava neka imena, a onmi je rekao da ih pozovem kadase ja budem ponovo `enio. Zatimje izvadio nov~aniki i sve platio.“]ale, ovo je moja svadba“,rekao je i potap{ao me po ledji-ma.

-Moja }erka je dozvolilada pozovem koga ho}u, ali jezabranila narodnjake na svadbi.Dok su se oni d`ilitali i zavijali naengleskom, mi matorci smo sedeliza stolom, a ve}ina je uguralapar~i}e salvete u u{i, da ne biogluveli.

U}utali smo za trenutak,zagledani nekim unutra{njim okomu minule godine.

-Oni kao da se nas stide!– uzbudjeno je zaklju~io kum.

Jo{ malo smo }utali.Ti{inu je prekinuo drugi kum,kome je upravo stigla poruka,ta~nije – najnovija fotografijanjegove unuke. Kao po koman-di, svi povadi{e mobilne tele-fone i po~e{e da pokazjufotografije svojih unuka.Odjednom zavlada vesela graja.I kreneu{e pri~e o unucima.Zvuk telefona prekinu graju.Kum je kratko, uz osmeh, rekao“mo`e” i isklju~io telefon.

-Idu u grad na do~ekNove godine, pa da im pri~uvamdecu – rekao je kratko ne skidaju}iosmeh sa lica.

-I nemoj slu~ajno dapeva{ klincima neki naro- dnjak – dobacio sam.

-Ja da pevam narodnjake!?Pa ja sam, bre, stari roker! –

uzvrati kum i zapeva“Stani, stani Ibar

vodo”.

U svom novom romanuVanja Buli} nastavlja da pratiuzbudljiva istra`ivanja nov-inara “crne hronike“ NovakaIvanovi}a, ovoga putapovodom ubistva vlasnika

no}nog kluba Laleta Svica,nekadašnjeg `estokogmomka sa beogradskogasfalta. Kada iz no}nogkluba dobije anonimnipoziv, sa obaveštenjem daje njegov vlasnik ubijen, ikada shvati da policija zane-maruje i zataškava zlo~in,ovaj beskompromisni nov-inar upusti}e se u traganjeza pozadinom krvavogdogadjaja.

Nova knjiga VANJE

BULI]A

[APUTANJA U NOVOGI[NJOJ NO]I

www.serbianmirror.com

SVE U SVOJE VREME

10 Decembar 2018.

Pi{e: Marko Lopu{ina

Ju~e sam video leptira sa trikrila, najsre}nijeg ~oveka nasvetu, basistu kako prelazi

most, gledao sam hri{}ane kakomaltretiraju ljude, patuljka koji dubina glavi i ribe kako se vole. Slu{aosam snimak Bukovskog dok ~ita,bubnjeve u glavi, zvuk stotina ljudikoji pri~aju u prazno. Nebo jeodjekivalo. Mislio sam da postajemlud. Na svu sre}u … nisam.“

“Sutra ve} letim za Kijev,uve~e vozom za Harkov, pa ondakolima za Dnjepropetrovsk i, ako nebudem morao za Donjeck, opet nazadu Kijev. Izra~unao sam pre neki danda od juna meseca, od ovog dolaskaovde, nisam dve no}i uzastopnospavao u istom krevetu u Ukrajini.”

Ovo sa odlomci izprepiske sina Miodraga Pajevi}a,diplomca na Bostonskom uni-verzitetu i oca Milana Pajevi}a,poslovnog ~oveka iz Ukrajine,koja je zapo~ela 1997. godine doksu obojica bili u tudjini. Miodragje rodjen 1976. godine u prvombraku Milana Pajevi}a sa dok-torkom Draganom ^arapi}. Kadaje po~eo raspad Jugoslaviji i grad-janski rat, otac je postao praviza{titnik svoje dece, a posebnosina:

- ^uvao sam ga od lo{ihljudi i neuspeha. ^itao je Ki{a iKoelja. Zbog knjige “Alhemi~ar“oti{ao je na studije u Boston –opisuje te trenutke Milan Pajevi}.

Otac Milan je rodjen uU`icu 1952. godine. Odrastao je uArilju i Po`egi, a stasao uBeogradu. Bio je profesormenad`menta u Rigi i Kijevu, ali ivlasnik gradjevinskog preduze}a,koje je gradilo objekte“Mekdonaldsa“ i “Briti{-amerikentabako“ po Ukrajini.

Devedesete su bile godinenjihovih seoba u inostranstvo.Pajevi} stariji se iz Beograda prese-lio u Harkov kao stru~njak i radnikna privremenom radu. Njegovasupruga Dragana je sa sinomMiodragom i }erkom Anom izbeglaiz Beograda u Malme.

[kolovanje ove na{e deceplatio je {vedski kralj kao novimgradjanima izbeglim iz ratomzahva}enog podru~ja Jugoslavije.Bomba koja je pala na [id 1991.bila je onaj nedostaju}i faktor kojije za Mi{kovu majku, njegovu ses-tru i njega, bio dovoljan da po hit-nom postupku dobiju dozvolu ulas-

ka i boravka u [vedskoj. Tamo jeve} `ivela porodica mog biv{egtasta, koji je tamo radio kao lekar iimao dobar kredibilitet kod lokalnihvlasti – otkriva nam Milan razlogeprinudne migracije familije Pajevi}.

Oterani su obojicapo~etkom devedesetih iz otad`binena put bez povratka. Nestala jeJugoslavija, zemlja u kojoj suodrasli. Srednja klasa je umrla uSrbiji, pa je Milan Pajevi} iznenadaosiroma{io i duhom i materijalno.Univerzitet u Beogradu se zaljuljao,pa je Miodrag krenuo na studije u

SAD. Prepiska sa sinom po~injejedva godinu dana nakon potpisi-vanja Dejtonskog mirovnog spo-razuma kojim je zavr{en rat uBosni, kao najkrvavija deonicaratnog raspada Jugoslavije i koji jeimplicirao dogadjaje, bombardovan-

ja Srbije i {arenu revoluciju uUkrajini.

Tudjina nas je spojila.Patili smo za porodicom, on uBostonu, ja u Harkovu. Pisao sammu racionalno i sa`eto, prora~unatokao {to se izra`ava svaki roditelj iin`enjer ma{instva. Mi{ko je meniodgovarao kao pesnik, ma{tovito ineracionalno. Mojim pismima sinuu Americi hteo sam da spasem nje-govu srpsku du{u od asimilacije.Dijaspora je tudjina koja raspolu}ujesrpski narod. Iseljeni Srbi su podel-jene li~nosti, jer moraju da budu

stranci, a istovremeno i Srbi.Ispostavilo se da smo, kada smoMiodrag i ja tu na{u prepiskuukori~ili u knjigu, poslali porukuna{im ljudima u emigraciji da nedozvole da nas tudjina podeli, pos-vadja i zagubi – pri~a Milan Pajevi}

danas o svojoj prepisci sa sinom.Milan i Miodrag samo nisu

`eleli da njihove porodi~ne niti budupokidane u dijaspori. Za skoro ~etirigodine dopisivanja napisali su jedandrugom 1.101 elektronsko pismo.Stalno su hrabrili jedan drugog:

“Stani. Odmori se. Zatvorio~i. Skini nao~are. Udahni duboko.]uti.

Zapali cigaru. Sutra }esve biti bli`e!“

U knjizi je objavljenonajinteresantnijih 150 pisama. Ovubiografsku bajku izdao je novosad-ski “Prometej” pod naslovom“Planina koja me je volela“.Podnaslov glasi: “Bostonskei druge pri~e“, a ispod tognaslova stoji: “Belgorod –Boston – Beograd – Kijev1997 – 2001 – 2017”.

– Njihovo dopi-sivanje, u kome oni nisupristajali da ih razdvojenostudalji, ni emocionalno, nimentalno, ni intelektualno,ni imaginarno – sada posta-je i deo se}anja {ta nam seovde dogodilo. To je i vi{e oddokumenta koji obznanjuje istinujunaka bostonskih i drugih pri~a. Akad prate svoje unutra{nje pro-tivnosti, junaci ovog posveneobi~nog i originalnog spisa sti`udo literarnog narativa i umetni~kogobzorja – ka`e profesor RatkoBo`ovi}, recenzent zbirke pisamakoju su otac i sin objavili kaoknjigu.

Drugi recenzent,Muharem Bazdulj, o~aran ovimdelom, ka`e:

- Knjiga predstavljaizbor iz njihove elektronskeprepiske vodjene i evociranetokom dvadeset godina i ispisi-vane na razli~itim kontinentima.Ova elektronska prepiska za~itaoca u tom smislu predstavl-

ja svojevrsnu digitalnu ~ajanku.“Planina koja me je volela” se~ita lako i nosi ~itaoca kaobujica. Nije to na prvi pogledplanina koju je te{ko “osvojiti”.Kad pro~ita{, medjutim, knjigu,kad se popne{ na vrh planine,~eka te panorama vredna pogle-da.

Iz emotivne i li~neprepiske oca Milana i sinaMiodraga Pajevi}a u tudjini ~itao-ci su izvukli deli}e sopstvenihsudbina. Jer, danas u Srbiji nemaporodice u kojoj neko ne `ivi iradi u inostranstvu. Mnogi ~itaocisu delo “Planina koja me jevolela” do`iveli kao porodi~nisavetnik o tome kako komunici-rati sa vlastitom decom u dijas-pori. Iznenadjen velikim intereso-vanjem ~italaca i potrebnom da se{tampa tre}e izdanje ove neobi~neknjige, koju su kao autori pot-pisali otac i sin, Milan Pajevi}obja{njava:

- Roditelji su dobro pri-hvatili na{u knjigu, jer se uklapau njihove porodi~ne `elje da imse deca vrate iz rasejanja. Toroditelji pri~aju javno, dok pota-jno `ele da njihova iseljena deca

ostanu u dijaspori, jer im je tamomnogo bolje, nego u otad`bini. USrbiji je velika kriza i roditelji ne`ele da svoju decu vra}aju utakvu Srbiju.

Otac Milan i sin Miodragse vi{e ne dopisuju. Razgovarajupreko telefona ili skajpa. Milan kaobeogradski penzioner ma{ta dasakupi na jednom mestu obe svojefamilije, staru i novu, da zajednoosete ~ari porodi~ne sre}e. Miodragkao {vedski drvodelja ma{ta odrvenim kanuima, koje bi praviosvojim rukama i `iveo u stalnomkontaktu sa prirodom. Pesimista pokarakteru, Miodrag Pajevi}, kojipredvidja apokalipsu ~ove~anstva,ali ipak veruje da }e njegova deca,rodjena u [vedskoj, biti sre}nija odnjega.

Iz emotivne i li~ne prepiske oca Milana iz Srbije i sina Miodraga Pajevi}a u tudjini nastala je knjiga ”Planina koja me je volela” koja pleni ~itaoce

SRBI SU RASPOLU]ENI NARODMojim pismima sinu u Americi hteo sam da spasem njegovu srpsku du{u od asimilacije, a ispostavilo se da smo obojica poslali poruku na{im

ljudima u emigraciji da ne dozvole da nas tudjina podeli i zagubi – obja{njava Milan Pajevi}

^OVEK SA 17 ADRESAMilan Pajevi} je ma{inac iz U`ica, koji je posle studija radio u

beogradskim industrijskim gigantima. Oti{ao je 1992. u Ukrajinuda spasava preduze}e “Energoinvest” i ostao naredne 21 godinu utudjini.

@iveo sam na 17 adresa u {est dr`ava sveta, i nisam se izgu-bio, ostao sam Srbin. Mislim da se to de{ava i ostalim iseljenimSrbima, koji nisu postali Nemci, Amerikanci, [vedjani. Ostali susvoji.

MI[KO IZ MALMEAMiodrag Pajevi} zvani Mi{ko je rod-

jeni Zemunac. Pohadjao je Desetubeogradsku gimnaziju, zavr{io gimnaz-iju u Malmeu i 2000. godine okon~aostudije komunikacija na Bostonskomuniverzitetu. @iveo je i radio u Rimu, alise vratio u Malme gde radi kaodiplomirani drvodelja. O`enjen je, imatroje dece i ma{ta da ode na Tibet.

MILAN PAJEVI]

@ivot pi{e